oreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бо |
ао воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну све |
ренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p |
осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је |
би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у жи |
сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица |
о и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике њ |
еба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена з |
и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао з |
е и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као но |
а.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је |
је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју ј |
ејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и |
оћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после б |
</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, ал |
а се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} |
а слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред |
о пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љ |
Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем |
да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као |
и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћу |
здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима тр |
са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, |
луком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви< |
постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себ |
се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао д |
имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју |
и увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилуј |
песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он |
и заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догод |
овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} |
ице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек р |
и је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да ов |
а други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је има |
а је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само ка |
ве изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Р |
танка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нер |
е зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- |
ца није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних дев |
ушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која н |
Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као лет |
зговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од |
играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чи |
>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја |
и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{ |
Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље в |
Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гип |
ави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} |
ле од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са цел |
е Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> < |
а која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је |
имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стај |
ала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као ја |
која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Мил |
љачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се ра |
оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао пи |
плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се |
о је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене. |
талитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег |
ао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не и |
ик.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдск |
ад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела |
о се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се |
врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле |
ују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли |
мог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Н |
бегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двори |
се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> |
Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло до |
ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Ме |
иљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пи |
смеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То ј |
олико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Треб |
м на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, |
лости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</ |
шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити |
сти излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из |
{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> < |
им покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи |
рце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да за |
је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубиц |
бе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ов |
мбру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави св |
ли тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали |
али ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи гла |
ко пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, гос |
нило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу |
Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала |
товање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на |
тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали т |
играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео |
p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допир |
ео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је пос |
воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, как |
лободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> |
оја није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову З |
огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијам |
том.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отвор |
је куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао п |
ко, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би |
те како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Др |
р је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десето |
а.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане и |
скви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим |
S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи |
тајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није б |
поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Ал |
фера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан |
S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступа |
иле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово к |
а.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој тале |
става и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: тре |
>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве с |
е чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног |
рење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са |
, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних же |
оше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из нај |
ава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарак |
рчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не и |
унава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је си |
је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних |
рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови |
идело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико |
ту има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да |
потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећ |
едија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно з |
саљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} А |
о нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није п |
сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар |
/p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вре |
едбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, и |
ца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети д |
н у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класн |
уга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по ј |
едно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две мук |
азних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какв |
тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>З |
мо <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, са |
путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у |
је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко ди |
асе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служ |
то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисл |
око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у је |
не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дет |
{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава ша |
и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена |
у је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n=" |
далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све сме |
.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међ |
и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава |
би.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> |
о о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. |
пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опе |
о што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског |
, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевнос |
pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцим |
рила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се |
отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже.. |
и.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати. |
ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошља |
илазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојц |
спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених л |
д и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак |
.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио |
е навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаван |
дије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних |
зиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима ва |
, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала |
сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да ид |
роз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног барит |
p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а в |
а си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се |
заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зо |
мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:< |
мље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових цр |
осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, |
нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем ко |
леће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња до |
ног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с тр |
днева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило |
тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пив |
То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Мил |
сова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} П |
ио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим |
строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, |
к римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} |
гупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све. |
живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им н |
али за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву. |
пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на |
уштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке у |
убока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> |
ећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, на |
гутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава |
час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутн |
з земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску. |
ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог |
S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> |
ашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели |
но молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па х |
ади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни реч |
усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, |
зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка |
цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме увер |
јало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се |
да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине |
доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти сед |
ње.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и крив |
али су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни пла |
г дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту о |
нају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у |
ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Н |
}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пу |
ој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата |
ебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима и |
угима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им |
има, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурб |
?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо |
ијатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да један |
- Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> |
- примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатст |
а тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђе |
има се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на |
и на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи |
а подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S |
реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> |
еку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" |
е и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - |
азак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењени |
девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се. |
аса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од |
и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</ |
едног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету |
лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испашт |
х, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Ст |
са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - о |
и, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још |
бе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, ка |
као, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p |
а Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видел |
а.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Н |
тер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; < |
ш остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од |
да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем. |
т што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчид |
"187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није мо |
рити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као зал |
зјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како |
дник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплаш |
, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижни |
а западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разв |
чних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и н |
дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, |
н глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, |
ристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посл |
ати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица бр |
а дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да ј |
шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу |
н неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi |
ошћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, |
је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола |
- Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам |
Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Ха |
Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој |
евојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе |
, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одгов |
ије свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо |
ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{ |
ема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - преки |
женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало рос |
тране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш |
а.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да ма |
ање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} |
м с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехоти |
данпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, ко |
S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели |
војке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај |
мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног ср |
и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу де |
од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на ули |
нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри. |
оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Посло |
добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем.. |
дне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или |
оверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је св |
било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали |
м неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на |
ун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати |
о њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наиз |
као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црк |
зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се з |
а, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та де |
било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходн |
рђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије |
читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од |
ог израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво ра |
ци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од варо |
Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p> |
л или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на њ |
свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се вра |
одник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по |
ачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она из |
ђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила |
ени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали з |
-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биогр |
песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - |
-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Био |
у песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> |
l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња пре |
<l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у |
несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој |
има заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пр |
кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад |
ивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљав |
мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полу |
је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен |
и љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом |
вали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љ |
бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светл |
тра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и |
зони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, |
<p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} |
{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су бил |
мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесн |
ву почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој игр |
бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Беог |
даричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од кој |
устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и ди |
ао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта раст |
лну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори |
д, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу |
{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и |
иком продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег |
х мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администр |
n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, |
itle> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="chapter" |
ише којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речн |
иче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим |
а цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тут |
едништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> |
це.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, п |
стративно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко ј |
жем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... |
<p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко п |
гово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани |
потребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар чове |
ста у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на беогр |
треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је ду |
дам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S |
а свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ дв |
млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху су |
аписати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове д |
који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова н |
ући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен нач |
{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погин |
p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промукл |
икује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... |
астило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом гос |
који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко? |
ојављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још в |
авио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публ |
вши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му |
а цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта |
мо из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прек |
} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла! |
д тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима |
... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полак |
који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За в |
их пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. ј |
нистратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. |
уди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и мелан |
у од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, поша |
а распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су |
па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засваг |
вољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добит |
к чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју |
тао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико |
а бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независн |
ли, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, не |
их?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Ш |
или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствен |
кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.< |
ндар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који |
ви пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немо |
човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађи |
пође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге поједино |
} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и посл |
тво без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник |
да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{ |
ике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољ |
близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; |
са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо с |
не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У |
оли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на мест |
и се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> |
ати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицо |
да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... |
је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за |
на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно |
дним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово ок |
спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате.. |
.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то н |
чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није |
о поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једн |
ане.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш ц |
ар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и п |
боту се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека сту |
S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми с |
S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, |
времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{ |
времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{ |
ам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али д |
ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који |
логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом он |
пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Суд |
а теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на |
се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког да |
је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на |
бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто о |
рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање |
рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање |
себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; |
{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја |
било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>- |
дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, |
да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не забора |
м пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type |
да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је |
ављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободн |
умеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им о |
едео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педант |
е а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, гд |
Н И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео |
ри дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један уг |
е било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за п |
ка кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> |
са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао |
и!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове |
ла ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мисл |
која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд |
баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва |
бе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола ле |
ражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема |
воје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а св |
једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се ус |
свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас |
с, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за п |
д једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из сусе |
tle>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div |
ја је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} |
{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учин |
са на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, |
а звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багре |
{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И та |
p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељ |
време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га ни |
ког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико ј |
викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам |
>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике кој |
ачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према св |
естајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, |
ратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих п |
<p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова све |
уј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма пос |
кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у |
S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је х |
дим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових |
д жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа |
ремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном палан |
ај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} |
цао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смрт |
д свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, |
и.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, |
жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав т |
, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати |
суза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртв |
тов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио ру |
широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, ал |
ут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је м |
у, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту д |
ог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго |
канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машин |
тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и сав |
а Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у |
се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем |
млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигу |
можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можд |
о једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново |
и наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно |
оји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало |
уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да |
га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и њег |
ело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава |
пили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу да |
S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак |
да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у |
ло ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} |
сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и нев |
да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци |
, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с |
сом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и до |
естру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигу |
азлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и н |
су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади чов |
н.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S |
ти, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде прија |
ао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Жури |
укопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било прија |
м.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо |
>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су не |
н је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толик |
жи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, ма |
одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже |
и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} О |
није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без ду |
вратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим ствар |
врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, ка |
м са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене |
/> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми зна |
ан тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из кр |
о нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам |
наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и |
ово пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разум |
пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голи |
У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади. |
традан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У с |
> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја ж |
<p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се п |
ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се раст |
к из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је |
да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно. |
<p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били д |
<p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло умо |
} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били |
сти ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно. |
/p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више пла |
јарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на |
осле насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадес |
рка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, р |
омшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: кака |
последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре нег |
јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, |
ђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S |
е нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост све |
да, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је |
ади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега. |
а полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> |
ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се |
<p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{ |
иле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу |
радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у ти |
ти.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено |
вуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} |
ивела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и д |
</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Само |
ирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вр |
ригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Тр |
а.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зеле |
му које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њем |
{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздиг |
е мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја види |
иле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну цел |
ана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљ |
<p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Реч |
нух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми р |
имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа ру |
а.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да |
и ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми |
</p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је треба |
ти на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутраш |
Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно |
му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре оч |
ени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у |
а тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори м |
отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је |
он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Заш |
ечи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кр |
ј пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем |
дрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта тре |
> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љ |
и породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је чове |
у падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који м |
плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - пона |
вотиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове |
рка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је гот |
лео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише н |
нам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицањ |
Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво с |
"како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом ј |
ош нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну т |
лажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико |
чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узи |
да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за зем |
ри твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>" |
види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лиц |
b n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав |
шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од |
је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, |
и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим времен |
песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао |
Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум ко |
ајмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је с |
саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркино |
ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се са |
ао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, ј |
мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео |
се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на р |
Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада |
м.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прош |
</p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањује |
еридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p |
адне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не з |
ла за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да |
црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад |
то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p |
цији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, прож |
вао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љуб |
/p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која с |
ућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могл |
Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критичн |
е се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог ст |
ао на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</ |
опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ств |
ошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како м |
и нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title |
струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина |
тепеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лиц |
> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се |
идбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради |
рос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не гово |
ј вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S |
ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли |
ли смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се пресели |
дан корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су |
и, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања |
p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господ |
шу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да |
трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води |
" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу пре |
претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Зна |
и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} |
њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим |
Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му за |
о лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису из |
ела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се |
Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Креми |
а ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко д |
правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори |
емић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже |
ра, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продужи |
бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела са |
</p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго |
дио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамен |
и, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: < |
с му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће |
их жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја во |
х, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љуб |
а не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... д |
рајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све |
p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно |
а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавиц |
тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{ |
ан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редак |
век.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено |
је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, |
Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова вели |
мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве |
а је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми |
а хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ус |
- <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални |
е до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зар |
аборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли је |
сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само теб |
.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у вел |
имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то |
даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p |
ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро ра |
кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав б |
о му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени.. |
S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми до |
што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S |
етврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> К |
а се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напој |
Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је иси |
мен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о с |
рћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p |
те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим ш |
тај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} |
ли оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бо |
астрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чек |
покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао |
писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је чове |
витог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји з |
о у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су н |
колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да |
- Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са |
н осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као |
ако треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још |
кве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити ро |
гов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју неср |
} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, је |
да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен |
боравити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у |
{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми са |
{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свр |
довршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је |
а срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао... |
аво и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и |
кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су |
као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} К |
сантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на к |
ти читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно на |
у.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало |
алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="8 |
ма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке нала |
Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свил |
тва, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам д |
еба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допуст |
вамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстав |
и.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана |
рује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржа |
мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p |
искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пу |
а клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву. |
му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све на |
запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме |
иста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због ме |
зблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и |
м.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је та |
рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве |
министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, |
ати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара |
воју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што |
ају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и к |
ије било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењив |
тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, |
лије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико |
бе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба |
о перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозде |
.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће |
а диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од |
оред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брз |
ио потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где |
деље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши н |
ао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њ |
ње није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} |
теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали пра |
околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, |
ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку |
воје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем |
цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; |
нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Терази |
- Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржил |
} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком |
ђу мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова |
Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, |
.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} М |
глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уве |
ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се у |
жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу |
ад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку и |
димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомен |
од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> |
м ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалос |
арао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка |
, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао |
е узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, |
в да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећ |
немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{ |
них тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиско |
једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S |
седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, |
т пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће по |
азговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, кој |
ирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Бе |
{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спом |
ти од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало |
тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су п |
а онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, к |
знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај после |
ва вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избија |
те, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца |
а су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије |
p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледал |
дно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприли |
сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице ма |
Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да |
еже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{ |
у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S |
се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} |
ством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином м |
стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете |
усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две стар |
она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} З |
завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драг |
ао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је |
на уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госп |
се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... проб |
> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка |
гог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као не |
и, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она н |
ао пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дан |
велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S |
читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне |
јим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна |
тки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се нав |
м и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кад |
љаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане |
некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </ |
{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад |
- "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми ос |
вамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају д |
ли.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено тр |
ајлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И м |
узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени |
желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост про |
првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ћ |
нталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљен |
адак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет |
еменом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Беог |
ло слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} А |
ње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош |
ије добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Ка |
То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи |
алити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него |
и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам н |
ита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо с |
ве новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заб |
који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о пост |
анством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ни |
етрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкрот |
м плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да б |
авирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорк |
упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руме |
оже једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не |
шту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <p |
олим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сув |
е се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћут |
на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у |
да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му |
о је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком ц |
ори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман об |
доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више пр |
га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љут |
оје је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чул |
це.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p |
који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим трен |
ди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој чита |
S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и |
иближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као |
гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише ка |
ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити |
ој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два. |
а, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом пе |
сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S |
Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су ч |
Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не м |
го леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштањ |
ном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ов |
C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, |
се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај ч |
потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> |
есма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај пос |
: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, |
већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће он |
идети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетк |
те господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију ув |
н на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног пес |
рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговоро |
да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах по |
ко је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те |
} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и |
их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо |
жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отва |
е, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала п |
и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред |
} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електрич |
војој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је оств |
/p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима |
аринарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И |
мо остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно |
икада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, п |
>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместиш |
а накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} |
ене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио |
S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам пон |
оро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S |
да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је |
савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је |
иција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњам |
су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> < |
рмом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је из |
детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу |
стратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мал |
г шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно |
</p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен јо |
у, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је М |
страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то к |
ро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пр |
РТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... ка |
стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још за |
а како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.< |
ање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два |
ала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу |
поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље |
и коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта |
ећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, са |
са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине поди |
ама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба д |
це, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле |
пуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талент |
до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</ |
хом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући бил |
д немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова в |
itle>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако |
се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек |
ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи |
капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, |
И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.< |
ти ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз з |
паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он воле |
до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикер |
о још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету |
ионалац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно го |
ца његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни репуб |
и и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредн |
, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрет |
мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе |
} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у в |
едни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка |
ла, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатк |
вао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене д |
p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... чита |
ашти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад пад |
срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири рук |
учио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и |
ге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си с |
изу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} |
јом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две |
смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога ж |
нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог |
ле тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад ч |
девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашт |
том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - зап |
и пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском мар |
рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше |
је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним поглед |
за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, сви |
није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељил |
оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мирис |
пити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лиц |
дућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропа |
p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - |
p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није зн |
овек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мил |
а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута |
потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини |
м људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемониј |
ари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је |
ана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" |
ји су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интер |
јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка ка |
оје се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум пр |
се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни |
јало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чег |
раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица ко |
ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор изме |
ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја вид |
на, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви |
утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церем |
атриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао с |
.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео бр |
амисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створ |
рапних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред меха |
и се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, |
црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроб |
овића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махина |
ина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванск |
машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, з |
који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао. |
} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи н |
загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретар |
оји заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију: |
ан пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера |
у.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем |
бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци неш |
е, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не |
а је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у С |
исок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је мога |
се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново с |
} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мирис |
у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало н |
а, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материја |
но задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоц |
е, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној |
је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракиј |
нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из опште |
ивени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У |
љ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> К |
па са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{ |
млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора |
се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу. |
би? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p> |
је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још |
<p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву |
гана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је |
</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ра |
човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај |
езан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку |
ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те н |
најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећ |
ше прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{ |
ица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту |
вом, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нис |
ак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ак |
ек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме |
ознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они |
ад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо |
си.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платн |
ице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам мал |
ако сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љуб |
ви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да доле |
аког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити на |
</p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молб |
ој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој св |
о пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} |
ва ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам ку |
и Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је п |
{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти пре |
љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњ |
пијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не |
роду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављ |
игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</ |
ни час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје ле |
ин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? .. |
не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати г |
} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} Д |
и...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се од |
- Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како |
тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак кр |
S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> |
ља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није до |
о га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од д |
змеђу нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, луд |
S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељн |
о су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку |
, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако бл |
а љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!< |
} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунак |
Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S |
та била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијен |
бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој зе |
оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су |
- Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад |
кад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја З |
адак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драг |
еш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према ме |
жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави. |
што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо |
не сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} М |
има и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb |
ра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} |
</p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на |
разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош К |
{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је о |
колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред п |
Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила раки |
није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командо |
, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} М |
кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и |
ле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновн |
Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је ов |
дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има |
но љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој беог |
м мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и |
<p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично ос |
лошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве к |
у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану |
екуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво оп |
гла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} |
аме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се кр |
проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака |
а маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле п |
их је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из |
аставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домин |
да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницо |
е негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту |
о да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би |
своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену д |
ог поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано |
унава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и ц |
, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све |
м и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S |
су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није бил |
писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом |
више иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> < |
ријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио пра |
наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је г |
њижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тен |
је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су њ |
живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима |
ртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила до |
иких игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног |
вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава |
оњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала |
> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како с |
је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан |
n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без ика |
ако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин |
краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са |
} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изне |
и их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и |
д бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе |
емићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> < |
ена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је |
тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска |
обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="1 |
у се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собо |
е воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, нап |
вље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</ |
ајзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, гд |
ерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећ |
попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div |
ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука тр |
е у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зелен |
едонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ |
лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне ку |
Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је |
су жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве |
еко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пр |
алосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горк |
становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да |
кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи кој |
лели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели |
00_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима |
ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је т |
и, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових |
ру или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад б |
наш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не по |
натске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави виш |
и у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен |
тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} По |
њао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукари |
м сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и |
шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово д |
ћам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири с |
оже изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите к |
Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала пр |
то даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> |
спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} |
опственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма |
Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је с |
Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се |
каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег |
с.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећ |
одина заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од капри |
ћања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се кл |
радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стај |
предовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу |
остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да т |
зависна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли ј |
и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти д |
, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практ |
колико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је пр |
{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од не |
пенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како |
ко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајал |
арали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачи |
{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосе |
, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l |
воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрст |
ма Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цв |
руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи ко |
том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака |
у администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово цр |
ке даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослоб |
</p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом ка |
садна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не |
оји је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без |
у својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистериј |
без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни жив |
без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, с |
или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте п |
се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она |
ала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорк |
p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен |
ка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући ј |
ће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су с |
истаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и к |
туче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заи |
потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно |
е што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва ј |
аторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео мла |
у, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рек |
а његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку |
о успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој г |
а Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја |
речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостав |
хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољст |
прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче ј |
е видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више |
скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронил |
а ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чит |
т, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отво |
реде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} А |
после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ћ |
у звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, |
достојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> < |
оложај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну |
да разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, п |
примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ст |
то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} А |
стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затраж |
орке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Мил |
> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов |
жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно шт |
- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што ј |
туденткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали |
дно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим |
вао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без с |
/p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топ |
ра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну |
њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама |
упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, |
астрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је ра |
убоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима |
о сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Ал |
је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и пос |
<p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не |
је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одгов |
ом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, ни |
ити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи го |
S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас став |
упи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе |
коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жен |
у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по |
ну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми |
рао клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чини |
рус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изи |
слоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цве |
, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце |
заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која |
тим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су |
од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучин |
живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пр |
баца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из ра |
је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам с |
<p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале |
вом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама |
аму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже ост |
вет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пра |
што мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватр |
пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - |
се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао |
<p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парч |
а се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-С |
пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од њ |
ћу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!.. |
ку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на |
ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, на |
пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз |
а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од |
им ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене стра |
м сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке |
здух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несм |
о <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, |
ла погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети к |
ак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то |
ла напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост п |
а!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже с |
/p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упи |
ти.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како |
лих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мр |
мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, |
мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, ми |
своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} За |
дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на др |
вим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек в |
звор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> |
ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни |
ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни |
а живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са живо |
год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти |
те на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и заглед |
{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани |
као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу. |
S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласо |
а службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступа |
линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плака |
у ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијал |
у, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској об |
општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и с |
ла се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвени |
ебно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, |
ка, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и прав |
је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и купов |
есну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на ду |
им образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа к |
Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око с |
још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако д |
је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је он |
бицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и покл |
ћи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпр |
едај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>К |
ила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе |
</p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали |
о цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено |
дна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си |
у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Мил |
сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је л |
а, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом нас |
узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и с |
оју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су н |
и, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на н |
и оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је рани |
ко лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није м |
оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појм |
га драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошев |
а поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по јед |
ло људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p |
<p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у ми |
била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Мл |
да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву јед |
не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прош |
е се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединц |
е подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n=" |
ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пож |
изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има |
другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газд |
патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за не |
ош гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим м |
i>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допушт |
ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да |
још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из |
в ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, вол |
атеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, бе |
сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде |
ку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће своји |
ц, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те |
ац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те |
дао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећ |
.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао |
је младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици б |
едели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог ч |
ља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинск |
скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуњ |
к поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку |
бом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку |
вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У |
ио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које ра |
- кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима |
<p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни вета |
не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем кој |
, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша о |
Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p |
вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су п |
сти, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, т |
модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио пан |
је нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић ј |
стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њи |
Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег р |
и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за кој |
драстао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другариц |
један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подз |
ко да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је ум |
"21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је б |
без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој |
смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око |
бављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јав |
Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власт |
ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су бил |
ну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свр |
} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Беогр |
у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, М |
је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факу |
а могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као |
лом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њи |
мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака паху |
S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосн |
справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Вас |
мен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
тил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је криш |
главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изг |
знину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али с |
ном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где |
</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зач |
во изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, до |
ратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он |
тите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, г |
ш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало д |
пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим |
ј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша |
к, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, |
најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те во |
жио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом ли |
чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне к |
" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p |
осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео |
а, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужно |
ну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с јед |
ваш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да |
као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа |
толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препоро |
е хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети |
и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у леп |
о по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се пла |
пристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је т |
а Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колик |
Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде в |
Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна |
заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и |
ве уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на гла |
ке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и |
ред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега |
мире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег опш |
на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо |
едне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже с |
где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти нис |
живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог |
дан, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још |
сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха |
ранице мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго |
p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која с |
оре, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црни |
дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ов |
ла као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, |
>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Беогр |
{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по |
стим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </d |
зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад зн |
помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што ј |
онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, |
нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb n= |
Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку |
њу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље. |
ла, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао |
но. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две оба |
проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко |
ао олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада м |
орки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кри |
ва кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, позна |
ја води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћ |
иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало |
ала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што |
талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развиј |
.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја |
м димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег љу |
S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камењ |
у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Уж |
т била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај |
сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткре |
алију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и стари |
ете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Ост |
ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гле |
ле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса па |
личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поре |
еба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте |
очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатно |
ушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је по |
дитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе |
не, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве в |
{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и |
У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l |
и.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу |
их рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљи |
ује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрв |
као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свет |
разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер |
м, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које и |
роте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени |
младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од б |
погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити вазду |
о ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила |
амним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде |
браздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је прола |
е губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, зар |
лет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле |
се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе |
кер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} |
>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико |
удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном жено |
е могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а посл |
у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писа |
, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, |
е поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром су |
светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предг |
јала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је |
ад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твој |
огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се д |
и се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум п |
ремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, |
ариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, |
, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело |
} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за |
у је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црн |
и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог при |
у је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа |
започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем |
тра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала |
жба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <p |
шу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, |
, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улиц |
и пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапр |
авне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, ц |
о на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и |
ву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне |
у собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готов |
и води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренера |
дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам |
леда је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих |
ћ је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није и |
дна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људ |
етенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, нека |
слим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше |
Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На |
и, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је |
ди на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од кор |
е класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом |
њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на зем |
није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог број |
пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она ј |
тњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки дру |
даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кр |
лама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се |
зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике |
- дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило |
право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она н |
неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као шт |
, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, |
!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... < |
оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> |
p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у |
знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта |
си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари |
ечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари |
човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост |
без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и исте |
д <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појав |
мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете пор |
ј куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То |
!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност кој |
метњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Д |
ло се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби |
јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентиментални |
едног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно ш |
S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, |
неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје |
о овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвећ |
а</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли |
се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебру |
тографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила |
ао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољ |
на војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, р |
ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају ок |
ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се оти |
их.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пар |
ше не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало |
сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала д |
сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Сла |
мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успав |
је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког у |
одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потреб |
ена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико да |
разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не |
ксинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi> |
боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, пра |
познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре. |
ити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> < |
и девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему |
амештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва с |
циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога |
{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што с |
дело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новина |
учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је ц |
оде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнил |
се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је но |
д промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду к |
164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим |
па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмиса |
е печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички жи |
м варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{ |
ролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива |
лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен |
ала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита М |
> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је |
ло вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и о |
ду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пож |
број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зид |
пцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и ј |
ролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Све |
две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозна |
гани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скре |
Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било |
хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај |
ре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и |
цију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се |
знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљиво |
АГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сач |
ађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже |
породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намер |
Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све |
оту, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад дол |
, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на |
ао и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвој |
и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским ж |
спјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у |
овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као р |
јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голиш |
ова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Ун |
био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изи |
тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је |
тра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се врат |
b n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се |
писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, |
е Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећив |
ћ се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је |
, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један д |
зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад оста |
хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ј |
х банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, |
и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у суз |
сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на |
приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо д |
су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих п |
пустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је |
ло школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома |
неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Ми |
ка, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта ма |
{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види |
у око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} |
г посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата |
кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је |
ју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да |
ница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у |
арински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није |
ћи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и |
ави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовни |
ат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, |
е и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, |
продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- |
с. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздр |
ивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се го |
наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати по |
е једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова сте |
убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана мог |
ког гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, |
Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку |
ошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова |
се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљо |
су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из |
ворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по јед |
ла мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сеј |
ог миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плав |
е с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само |
у успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и ко |
и, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога ш |
.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креч |
ио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не |
и је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукави |
емљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> |
ко да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али н |
> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, т |
седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност. |
и она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> |
ло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао |
еран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриоти |
...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоу |
оји је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> |
два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су иг |
јао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова |
стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу. |
.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако |
тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} |
} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитан |
ржавну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу |
донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, к |
гледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стра |
Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, п |
у какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић |
S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као в |
борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор |
ви људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу |
ласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када с |
ћ хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике изме |
дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао |
трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - |
еш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја и |
тку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој |
лио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунц |
Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би н |
из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још |
мшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} |
ати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православн |
е озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А |
к узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, у |
кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини. |
и песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена |
треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада! |
подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њ |
ести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Траж |
еодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно ј |
руго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго |
трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усу |
из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штош |
>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио |
S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Он |
уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан |
</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би изву |
ловен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом п |
ној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове ст |
о да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радни |
ћи бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун пла |
ало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицо |
ћ није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:< |
м притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје кућ |
тајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико зад |
о загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити |
- Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, е |
емогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао |
сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај от |
/hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљени |
жицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с ме |
ише само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју дево |
Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима |
не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као споме |
ило угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, к |
Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на |
можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам |
би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - |
а од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има п |
{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губ |
ан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња ко |
ненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га т |
Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани та |
кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечан |
ог аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчи |
ање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му с |
ба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари |
ини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала |
p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим о |
ш са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и |
ође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, сре |
ла заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела |
ди, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} |
са.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљ |
омије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, п |
е.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Доб |
Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која |
страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кре |
кидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> в |
уби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним |
то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, |
мехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се до |
бе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорче |
ало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не зво |
маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слоб |
како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би |
Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништ |
е оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би лед |
залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није |
ех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погл |
спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, |
ориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек |
ћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, |
ризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог |
ирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгу |
физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој с |
едности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према закон |
чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју мит |
човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загоне |
били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} |
ама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште. |
арочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао |
аконима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера. |
акију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала пес |
ао оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кро |
ивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на ус |
изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праме |
се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крваво |
стајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био сумо |
и дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови |
тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички зап |
а закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и |
и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис |
е.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје тр |
шњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у ист |
еч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устаја |
А ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Мил |
је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужно |
уња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен не |
а три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> < |
Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> |
и поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама |
тве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав ста |
од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љ |
случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жен |
{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се вес |
импатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би |
вале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређ |
је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за |
гледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту ка |
лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин гла |
тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, ос |
а према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз К |
људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви ве |
губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и у |
овек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело |
дијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једно |
њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник |
да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатск |
лач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Ш |
реза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се |
ољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда |
у Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари |
ти.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих пон |
време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка ула |
ти далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговор |
ичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наст |
сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио |
а по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Ал |
е у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта ц |
ве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш мо |
ао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца |
ве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који с |
овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари |
пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} |
што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не |
је овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, |
ебало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и |
помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Мило |
све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покр |
није или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхол |
S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и сра |
њавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мисл |
о свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И |
дјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кад |
м жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша |
их помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p> |
кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p |
лош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, кој |
ш невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, кој |
!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли поза |
ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом к |
од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао б |
но!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, те |
би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао д |
у нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затво |
ацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди |
каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти |
и би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, |
да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку н |
да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ни |
ле:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку п |
ност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју |
итаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је |
шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са |
сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је леп |
увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је п |
удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу свом |
ос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину а |
приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спушт |
ле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегд |
ао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех пор |
осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ј |
.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и |
афане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и |
на унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби |
ј потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најсла |
уче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак |
лижило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од д |
ерзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што |
ј соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица би |
време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{ |
варчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и вели |
оши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у |
ебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очај |
о камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, |
д, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигура |
остићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слат |
могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта |
војка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} |
апред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састај |
ривезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> |
е све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те је |
зражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селе |
воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гл |
Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два п |
раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној по |
це, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од |
атворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо |
више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну при |
и је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p |
ди ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга |
ведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би п |
а Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску лит |
, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, |
о мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:la |
д чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насл |
к, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дош |
мрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се |
чао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао |
андарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијак |
Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермел |
е готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцим |
ити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на к |
.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудил |
... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од теб |
видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужи |
а, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси |
јсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{ |
р парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} |
положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кљ |
његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантериј |
ко ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећ |
ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито о |
на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасн |
.</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је п |
ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, на |
нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад виш |
о.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље |
S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не с |
ебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш јед |
то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је М |
арактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четир |
ма росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознав |
м вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у |
ештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови |
} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> |
узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајни |
ас ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред |
ост, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у вр |
из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе |
Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо |
е! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још ви |
Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео стр |
ше да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што т |
га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар руча |
бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали |
тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> П |
} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="17 |
м његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле т |
ако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, |
скрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љуба |
p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресл |
о тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово неч |
них женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер црте |
гоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топ |
енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам п |
енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам |
</p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало зав |
то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од |
у зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спава |
ће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чи |
али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му ре |
Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је шт |
упао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вент |
едакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, |
тим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има нова |
а мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности исп |
ош једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се сам |
а нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље. |
нте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У су |
мада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би |
> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љуби |
ве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би |
адој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто м |
седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога двориш |
ларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем пон |
Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још |
мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други прамен |
зналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају з |
а је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> |
светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само нераз |
стајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширил |
а у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о љу |
у, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веро |
ајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом рук |
иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у |
им више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио |
.. и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су |
<l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не |
лом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој |
унати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем по |
н златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би в |
као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша д |
, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно заб |
иљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јак |
м старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остаци |
је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да |
це.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на |
из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом |
о у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас |
оји је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се н |
ац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали с |
ика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је прија |
тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене |
- коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељс |
а није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог ч |
<p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, |
мила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кок |
Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, св |
а госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне |
оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око де |
ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у |
је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спа |
е њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, б |
посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају |
налих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - К |
на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа к |
својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље над |
> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренут |
себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, о |
ицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p |
ика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на |
ко за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле бо |
ица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију ко |
није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, |
ло је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и |
нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та буд |
/p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала н |
/p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам |
кве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек к |
у.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, |
им двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је исп |
S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја |
рећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му от |
црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метн |
војој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, |
а структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које ос |
Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S |
сађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њо |
дбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искуше |
га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало |
свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом |
омањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен |
е и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз |
, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бл |
а добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани пол |
већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су гр |
е му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под |
није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тр |
а као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала |
ст на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролет |
града...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и |
одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној |
се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је н |
p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о год |
иони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, ко |
себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, |
<p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокр |
давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови |
тог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, д |
ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и в |
.{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних си |
бијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода |
место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабри |
риби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Ч |
ркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати |
лена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што у |
м :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешк |
ти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фење |
сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је |
цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи |
нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која |
е осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материј |
опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног усп |
Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа ст |
кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бог |
ема њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегава |
а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од |
постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као узд |
ирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само |
и поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се о |
појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теб |
гали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесн |
срећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној пот |
<p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала |
домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је |
терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и п |
ен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни нај |
им шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, |
би од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у |
умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све |
љног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, |
едалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни зав |
Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно вел |
рпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза који |
ко се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огруб |
ма.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, т |
рка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> |
ву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилу |
ено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла пти |
и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узр |
бог чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала с |
, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно нас |
оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад |
верењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке |
нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне |
му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима мл |
допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} |
о је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Исп |
се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циган |
анпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећ |
смеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реално |
тири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узе |
намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле ледено |
ечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трч |
се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала |
згубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка |
расу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како к |
ика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, г |
ут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на сам |
ј по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и |
идети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата |
овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стид |
ворити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова |
брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам каж |
еће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу |
лата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима |
свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мал |
никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног |
и с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима |
о кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука |
не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Сан |
црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као о |
је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут |
огао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је пр |
гова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} |
е мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваз |
е приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних об |
неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубист |
акрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и кр |
претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо би |
рих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставил |
гим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и |
е прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним |
аможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе. |
главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухр |
могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S |
ати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те |
не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озби |
ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје пр |
ачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} На |
до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене |
а се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна |
и бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети |
/p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили |
алба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно. |
никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да прв |
кине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњика |
е, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко р |
артија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправни |
обра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S |
о још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела ка |
стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопи |
ароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувер |
е који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неко |
т, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међут |
ојници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.< |
са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге |
нерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубов |
и овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрв |
ечи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - |
у у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универз |
мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пр |
рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени |
и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви |
а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и |
или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано |
ичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је |
ољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била какв |
.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је г |
дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову |
што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да и |
јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} |
бима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишк |
S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је |
ладости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кров |
а, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извор |
иве ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времен |
епка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свиј |
ко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који и |
ко су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих |
им.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала |
бица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено |
мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба |
е, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је |
и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по |
ства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта |
а изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу |
т двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одва |
ском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су |
х илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... |
се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања |
о те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних |
покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким дан |
ебрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава м |
дилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, сти |
едан велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни с |
е да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што |
у.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је го |
S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еп |
> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још ск |
почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где |
а у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су |
жан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног ср |
Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек |
е дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, |
} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер |
г стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог фор |
ила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе з |
су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо |
а није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за |
сто и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио |
мех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} |
<pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била ун |
рош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p |
РЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реш |
ана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сл |
патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било о |
исање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зо |
е отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је ос |
целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати ње |
веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јевре |
} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер ј |
ци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу |
који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... как |
њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани с |
Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бри |
о видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо |
га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматр |
двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње б |
ки излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио трото |
Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па |
ћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гла |
х карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред |
pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора |
е понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} |
ј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди си |
т. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} |
драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази до |
се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} П |
ачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сун |
ед кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један |
/> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им |
то би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, |
ице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити |
и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат с |
оћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипа |
во ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштв |
шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам ув |
јда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети |
.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S |
о се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требал |
отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, |
често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут кој |
ио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловат |
ав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нис |
лазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле си |
и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој |
о другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, |
.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни дру |
казивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били |
.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два уни |
о је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био уве |
<hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с |
ј драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа н |
м смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њег |
рошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног б |
тајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други |
гмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи н |
се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно |
развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклон |
ка на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне спо |
с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде ч |
једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да |
што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих ул |
тним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{ |
пита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијал |
се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало н |
ола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских ко |
чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је по |
ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, за |
и у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од он |
Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње |
је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су в |
адовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седе |
исаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата к |
слим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зор |
о уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на јед |
још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - |
оје сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној мет |
с остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само о |
ознавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који |
дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копо |
у са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку |
увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозор |
ки Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, |
уговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb |
лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојо |
кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљ |
глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи |
под црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људ |
ору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они раз |
дећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се пон |
било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једн |
других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} М |
во: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне |
сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спо |
или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад |
у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао |
века било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о |
власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао не |
ју и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да |
здахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, |
осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвише |
и ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Уж |
, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била |
правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних б |
гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, |
цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ов |
ом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна ода |
парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <p |
S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.< |
мештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како с |
на и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, З |
n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене з |
ст.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко н |
ло је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозор |
погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код ж |
је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако гу |
уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације кој |
са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Мил |
ла му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена б |
ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Д |
огу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је |
се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, р |
руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут ви |
који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је ск |
чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, и |
{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био нав |
је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На |
мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гл |
о јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и п |
ипадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се |
а публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај мла |
ј заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пут |
у, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</ |
/p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што м |
/hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикну |
будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужн |
храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо пок |
е претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Мило |
p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посмат |
а позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном свет |
ђу себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину се |
превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је би |
е усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако пр |
ише, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми |
је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставн |
застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S |
раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукл |
де, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико |
очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.< |
се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу све |
с, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, |
<p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} |
требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак |
требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу |
head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на |
раму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хте |
е такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, |
кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Как |
а твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на |
али.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} |
отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ран |
у и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдариц |
она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој д |
ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, моли |
бучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој |
Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, |
одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре п |
да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кре |
снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А |
з слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S |
ност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас пон |
на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запара |
змамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да ј |
p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зау |
асасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног куку |
ћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше су |
винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади |
не вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се наро |
" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Пред |
ину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипа |
у где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у |
ад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, |
није је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из м |
Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p> |
е име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе. |
, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код к |
title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није |
гу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ћ |
све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазил |
е поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну б |
дите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и к |
ле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Је |
и нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да н |
.{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад |
онова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаник |
о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке |
утацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глума |
дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло ј |
ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизно |
заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасви |
се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од |
оре место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступи |
камењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из |
-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илу |
ила је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек |
ви мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је |
знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничав |
о на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничк |
и.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења св |
е.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар |
својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих |
ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био |
вајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољ |
двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је |
ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих |
су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, |
и лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи с |
>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с ц |
омка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском |
алон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понеш |
} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, |
у лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац с |
а је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и |
и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими |
кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе |
понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони ок |
S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор п |
Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређива |
!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чи |
жавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад |
ност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерно |
се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело гла |
зило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} |
ше и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надир |
> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поно |
ad> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорк |
, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и |
рава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога |
икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриг |
штај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртас |
<p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је |
носио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако |
мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди к |
желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије им |
еђу њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално изб |
ијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра тр |
годио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што ј |
вања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што ј |
биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису |
ткуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспа |
у од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наш |
Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много в |
сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот |
олази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али |
>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, в |
ст чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као оси |
научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опас |
о бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим |
осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, д |
p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Ви |
се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{ |
били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико |
дро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, |
ултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесе |
цају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси н |
гичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се ц |
ала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезв |
њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено |
еким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друшт |
разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p |
вати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено о |
храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени |
не кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S |
ме, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу |
ећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја н |
Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито оста |
- одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чинов |
емић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што у |
ебе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђ |
да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, в |
/p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци |
и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је це |
поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> |
ао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на |
ативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S |
ад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свак |
о од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао јо |
се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао |
унце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног х |
и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао |
вилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.< |
дала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би чо |
у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би |
, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, изв |
грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати |
тавише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом ч |
е боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} |
е примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала |
упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што п |
одушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати |
ово, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски к |
оред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се |
е тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у тем |
ајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били на |
варену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана |
ве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену |
је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S |
е жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају п |
кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна ци |
Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с м |
а поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху м |
ца.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је |
же. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покре |
а маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} О |
</p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што |
ија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Је |
ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} |
{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гл |
itle> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сја |
т, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уск |
Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као |
је су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом ли |
гове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да |
ење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</ |
студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које н |
залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску п |
к, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би |
њиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем г |
помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, |
Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто бо |
ега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, |
н, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао |
ади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и п |
тин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>на |
ређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна си |
ем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле ј |
ет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак ил |
на.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признат |
аутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених ко |
" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га |
како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет. |
парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, ко |
их праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у св |
амо да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Ве |
царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "ес |
ионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од |
РИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, зајед |
налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај |
нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајућ |
тићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешт |
ино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - п |
е волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те вол |
ла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник би |
и се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам |
"79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> |
себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док |
мо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазил |
био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несве |
непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и об |
, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душ |
госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уп |
ови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Е |
често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим |
ивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим |
- Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n= |
<p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зор |
дрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по |
ко пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си мир |
p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико ниј |
свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његов |
у нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему |
.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type |
омне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није |
ком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгл |
Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све шт |
је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четво |
шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свр |
ајстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: |
у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о |
подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслон |
дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болни |
дина како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У |
и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила ч |
нице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а ж |
ији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва |
ознати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао цр |
азило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала к |
рада, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарн |
перантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Ош |
а <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кре |
.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади |
лике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како ј |
било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке |
ишући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених |
чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевни |
аци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи |
не пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, поно |
иком, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Но |
се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више |
днос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања о |
о да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</h |
ази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жа |
дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијај |
се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакал |
то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генераци |
започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мис |
о је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не мо |
као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и зам |
илош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, д |
један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на дру |
е изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седе |
ажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку |
стој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје |
ха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што |
је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајп |
и можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину ди |
бнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом ст |
лима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако ј |
з сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла ка |
лике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим п |
ред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису об |
е да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учт |
је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно |
ене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заје |
</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> |
амењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и |
чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S |
више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво |
ако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако умо |
сто.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведош |
о места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} |
лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Ни |
били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цве |
погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{ |
у код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: |
"91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито |
именталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једин |
у, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а бе |
а обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брд |
слоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишин |
га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала |
и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од |
и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; |
ине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и |
трана штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се |
ију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богда |
за: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је воле |
у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душа |
штовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза п |
е звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у пес |
собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пу |
ршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бур |
бледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, |
сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо д |
а званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно |
зиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Д |
ати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небес |
о лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале |
у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као д |
авикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновни |
очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је гово |
Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске |
оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} Пос |
те, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</ |
аслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна |
или су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с |
у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је удара |
<p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још |
ути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ак |
прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовн |
е уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио |
и узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та таја |
н начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али г |
говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор неж |
ред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи мате |
мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне |
о свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десн |
су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичн |
ју, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака к |
та.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом |
нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и гов |
, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим |
и.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капи |
ем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се сам |
о да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија о |
сара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис т |
асићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочек |
на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навика |
ео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном |
врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове |
оји је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} |
ово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с |
досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у у |
pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухват |
љу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му ј |
о, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свак |
седа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена ч |
часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{ |
срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен об |
ко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, а |
на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, ча |
ржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољив |
сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, би |
но тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и |
пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста про |
х груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ход |
едан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али с |
лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је |
и пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у свој |
царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спек |
да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те |
ну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусн |
млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено |
{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пус |
p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да ј |
м потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су |
је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Ал |
аџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па прод |
лостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео |
анпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био |
д сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Ми |
ого више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ни |
изао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене |
апа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и |
мислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош о |
ешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то јо |
жена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, |
p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја |
твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно сре |
{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде |
ако је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну с |
?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S |
оде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале |
о га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић н |
ку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="22 |
е био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни |
у пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} |
> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните |
Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остав |
што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упрк |
једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и |
сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p |
то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Упра |
ва? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што н |
ти, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним но |
оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је ли |
о је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош иш |
била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и |
човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> < |
ра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду. |
утак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежа |
и дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас |
ма.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и |
ника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети |
груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и упис |
о. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош з |
е буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре |
човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна м |
наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њ |
ерзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред др |
похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на |
рима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и пра |
е се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Ка |
кушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не поз |
але у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним п |
било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је |
газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, |
чери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева |
мах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана |
очитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног |
огзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чини |
било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитељ |
ија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска |
фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, |
је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си так |
це мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих |
марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човек |
ојих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што |
а. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза |
У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је |
сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му |
употреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају |
<p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожал |
ост својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> |
и стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, |
иштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шуб |
купоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, п |
т замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, проз |
а кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној ст |
сти кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, |
еве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у заг |
шћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} |
се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим |
нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, |
стане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи |
налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хт |
лако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве |
од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дим |
грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још |
што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта св |
и моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и јед |
е је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку чове |
човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p |
ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек з |
то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>З |
ја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n=" |
туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом с |
то да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних |
жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те |
да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена |
е.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене |
а јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Мило |
авало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је остави |
а неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - |
картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, ка |
> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, |
рела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила |
о се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украд |
и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само |
век може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот |
је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да каж |
е изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади |
{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све ш |
.</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш д |
и:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако |
баван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, п |
S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа ниј |
у примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадб |
илука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} |
х, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> |
у загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - п |
ек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро |
овати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јо |
ема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде З |
ст и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... уз |
гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те п |
ити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била под |
неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на те |
у да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви м |
се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света |
абрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{ |
ике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је |
:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по т |
<p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију |
је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на |
а ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе |
воја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам |
е.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову |
шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више пр |
/p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дуг |
ићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} |
да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{ |
спа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак |
њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо |
е се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви м |
S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка" |
о ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка за |
{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би за |
рала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весел |
част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћ |
ом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и леп |
дно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, цр |
била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Крем |
лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, |
овали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југо |
ници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврш |
сити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш |
Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вр |
едну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била мој |
ане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - |
них другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја |
све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад |
анство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак |
нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се н |
ави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} |
у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} |
, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те |
и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао |
ене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, |
м твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало |
и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу |
, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те кућ |
узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор унив |
ећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири |
...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на |
ва.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, |
Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
уку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је |
Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не |
Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак у |
њиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри т |
груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу н |
еби.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и |
олимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог |
да је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу |
пота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад |
х, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и з |
ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се ц |
сподин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица из |
} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства. |
барушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви вол |
шеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Крем |
дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и ч |
а треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и ко |
мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и за |
ке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадо |
Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. < |
Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштри |
м тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака. |
или заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица бро |
си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} |
су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и ко |
ше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш |
много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се |
оро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чув |
, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш да |
добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је ни |
ајвише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран на |
ли бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као |
ја вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и сил |
ти начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињен |
о од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице |
жи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не |
> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не |
се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собо |
, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се ширил |
одине пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи и |
све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима ча |
атром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{ |
једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од |
се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја |
ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и п |
околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му |
новне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света |
- Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани м |
уди који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да |
вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измич |
после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића кој |
ш осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Је |
.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Т |
да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек сп |
аца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћ |
ицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Зад |
едате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође |
е бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и сре |
као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - |
ново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће |
нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S |
га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдањ |
ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити с |
хватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </ |
оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само те |
S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисан |
е од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави. |
ала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће у |
неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби жел |
Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике |
о друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} |
њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим |
ва тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>О |
делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким |
делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S |
наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од |
цу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не |
ни ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила |
амо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} |
ласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљив |
за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, |
које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Ал |
ан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћ |
ој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шт |
} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начист |
љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа ос |
м мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он с |
една грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај У |
м, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми |
, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досади |
ако је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право |
не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам |
ако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, |
е твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је в |
са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати |
кад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Бе |
ажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се |
ске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти д |
.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју |
кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја им |
љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје |
зиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову |
а ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си |
пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потроши |
орку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље нег |
а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам |
а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам |
о за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да уса |
а привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да |
<hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- до |
рна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мич |
Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти |
Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену ко |
потице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја |
але хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, к |
трије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - |
је лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бо |
овуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би св |
, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, |
лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, про |
лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, |
азумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво гово |
ш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Т |
пце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да пре |
начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарс |
у љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна |
p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош глас |
ц дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист... |
латко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори н |
цу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, |
хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? < |
, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо. |
} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> |
не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти |
ко ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осе |
речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, |
а смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, сна |
пијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од о |
мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поре |
сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поре |
е било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је |
све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу |
S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш |
орио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да ни |
ту који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него |
чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у и |
> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</ |
и и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог |
и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{ |
и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезал |
илошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурно |
сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један д |
о је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питом |
устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен |
је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију |
ом приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточ |
слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одуш |
клопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала |
одбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није мог |
бодом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је бил |
јући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да м |
а са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је |
им добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатк |
.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</ |
нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам с |
ачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатки |
била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброт |
хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" |
и корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене |
ле принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико |
само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прич |
крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - |
?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога |
ен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју |
р и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му |
оноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против ж |
један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S |
мој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто |
{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима њ |
и!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, |
а свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фр |
ј се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина. |
валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се о |
идео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака |
Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њен |
апољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле |
е Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> < |
воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</ |
једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошл |
ихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујн |
вучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућори |
који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изв |
су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавал |
дало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирн |
еди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попус |
чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава |
измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле |
д ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка |
{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породиц |
ао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обред |
ад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала |
певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?< |
. - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте ради |
робило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по стари |
о са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - С |
{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав |
b n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, |
м.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој п |
е висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - |
ицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу |
прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залу |
своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зо |
ад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечит |
еоградске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише вре |
С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како и |
сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се не |
врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено |
еног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чул |
у сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, |
игла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их |
лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена м |
струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши |
> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они |
еди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте |
вак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешт |
колике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе |
а првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита |
.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскр |
рке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више |
а писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се |
једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, миса |
{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ј |
њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцал |
вде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- |
је дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под тр |
ињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару харти |
ку своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инст |
нор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови |
пао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове ње |
тавио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за |
јао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила м |
рена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, |
бе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта б |
лазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном |
иди она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју п |
..{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка |
лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава |
м тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове у |
иса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком про |
нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> < |
ао сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Вазд |
нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се о |
нутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она |
ћ је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који срет |
Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлач |
ео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком вре |
на, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он |
не бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од |
стетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја во |
p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{ |
ој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у да |
долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се т |
жио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало сво |
едавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се |
оброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећ |
а каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу |
црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала ли |
те оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на |
9" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p |
/p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љуб |
рне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо н |
ва жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне |
обе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледал |
инског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ган |
ар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - про |
она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред |
е страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају разд |
дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним |
јева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој |
н фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>М |
ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} |
да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот |
њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао |
в позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави свој |
ћа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у ње |
а, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, |
- Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, |
да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја |
јку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - из |
усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> кр |
пиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она |
своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из |
ацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, ал |
о мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад з |
одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Им |
на дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је сла |
/p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је |
мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох |
е је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорк |
што што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто та |
ке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S |
мрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвес |
ив мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да гос |
те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе. |
колу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног |
S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спре |
а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић |
жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на м |
х да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала |
е.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена |
дску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за |
ао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњ |
стави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби |
n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од њ |
лачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њи |
, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се |
емља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима |
ељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београ |
појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p> |
жна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет бук |
ев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било |
ље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и |
је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По к |
во није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то при |
пуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у д |
х потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је д |
у авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били п |
ала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако избл |
рату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчи |
о се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плитко |
очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче |
p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во |
а...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во |
о и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физи |
стајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је н |
S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно |
бина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерс |
нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвова |
а, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да |
ан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је |
е, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претр |
лектричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли |
е среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да |
рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да ка |
умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени |
умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје |
једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше нап |
> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Не |
их њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, |
а као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њихо |
.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су с |
зговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе ж |
ош нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимск |
помен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави? |
воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> |
егат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда... |
p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником |
о кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући |
пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова |
Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стај |
ја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако ка |
Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш |
то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, |
у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што |
није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да |
дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам |
великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну |
итала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикн |
> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не ра |
три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} |
p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао |
их се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило ра |
њиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме |
="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. |
Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ј |
- Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо |
еле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, |
и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако з |
а је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну бу |
ега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сја |
њу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је |
{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Наро |
тене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближ |
С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и |
чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још из |
то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који ј |
ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађ |
до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет |
уше, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачк |
ли различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</ti |
заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколи |
ић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредн |
м још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <tit |
ем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стад |
а кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?< |
/p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?. |
. како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакциј |
>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђени |
мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су |
убав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног докуме |
радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али |
ан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} М |
рши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се |
</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди му |
>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах |
/p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадни |
ви бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њ |
свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суре |
срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да |
обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, |
лу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је св |
ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је |
те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не може |
.{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим виш |
е шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурни |
се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо з |
о ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} |
и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разу |
теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић |
заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био д |
, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у п |
Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управ |
ићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја |
ј.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу расп |
ене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на |
, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, св |
су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом про |
вић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за |
виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти с |
смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт |
екину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> |
чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је |
оје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне саст |
а прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја ство |
уни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало |
косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлеп |
мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> |
жеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже р |
уда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај |
никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, |
И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи д |
есрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... |
есрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш |
м њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утро |
оже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш светов |
не слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се |
е било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно з |
ила је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војни |
е.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог |
на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спушт |
је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха |
придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела јед |
а те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све |
о застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. |
ивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти |
затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне |
а била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Сл |
ила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} |
били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним |
и: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре реч |
да било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. |
и су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човек |
истадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - |
упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окруж |
стионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, |
сам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз М |
шена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандарме |
брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у |
има му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Х |
ћ не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена су |
Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ с |
лице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек |
мо не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, |
а тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, по |
о и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи |
га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрв |
зналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју |
све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се |
ани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припит |
ивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ. |
ешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су |
излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од г |
.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупни |
ки шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући р |
>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отвор |
на осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, о |
белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз. |
цене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео р |
дан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош |
читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у ин |
ило све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> |
је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало дру |
{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност |
двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један вели |
да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали с |
вај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову |
али право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити з |
се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних |
изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој с |
е.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, |
{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрост |
атиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко.. |
p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ј |
, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега |
е душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, н |
ц, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.< |
а ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти |
ог себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ј |
и твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што нем |
срећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једн |
у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, |
Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Руси |
јана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући |
а три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стај |
и се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је д |
розора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао |
ви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави |
о.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драг |
дао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</ |
лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени |
збојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу |
ао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према оном |
ћ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене ко |
е које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем виш |
рао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца п |
зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете вр |
део.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади |
ским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и по |
Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи мл |
у за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је би |
ичка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с то |
ина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и и |
ота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положи |
широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У |
д би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још б |
ећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и прити |
уталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у |
ном и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се с |
Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближ |
аслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја види |
ике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила з |
ј паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кр |
и како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како |
еодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној ва |
а не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша |
г живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу п |
редајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лекти |
, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у |
Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То шт |
чавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} М |
стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме |
досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно |
</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити ра |
има.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи жив |
танка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе по |
остити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може |
Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је тер |
з твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека |
арација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћ |
нова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус |
вао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног |
еба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког трен |
, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био |
икакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос пр |
одређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упи |
ално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија |
роба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и ме |
цу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љуб |
што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу. |
/hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} |
>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростит |
о пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељ |
<p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p> |
да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука д |
} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} |
илике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе ман |
есно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С да |
х на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споре |
упити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је по |
а, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње д |
е сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него н |
жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са з |
<p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веро |
ока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде |
, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече ра |
није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирн |
ледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан |
лашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим |
ју од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цв |
лим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</ |
е су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од они |
енчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресија |
а практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао г |
е црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S |
танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим ср |
ициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљ |
калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита г |
срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз одне |
Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, |
о је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{ |
реће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да |
лика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану. |
, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веру |
како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способнос |
и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не |
ро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је р |
S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман |
те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, мо |
готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим |
здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним т |
неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву мук |
на приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као |
ца, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са жив |
сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, |
атких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним с |
е уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури |
лог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и |
ограду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они |
м.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он |
р? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је сед |
ш брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад |
њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олуп |
По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну д |
лади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав |
могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућн |
.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај жи |
ш клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S |
државала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала |
еликом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они изб |
и се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно |
арасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против М |
када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВА |
>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз ње |
/p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала |
а некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарниц |
т.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И |
рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме |
рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме |
их појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, |
} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све |
јом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. ј |
им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели к |
и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - по |
ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред св |
... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> |
.</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Гр |
а...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Т |
чно, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног мета |
ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> |
> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста |
ти под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по тв |
кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године о |
ма.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућн |
све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Дале |
тичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - |
си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако |
/> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и |
{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{ |
ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано |
упа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито |
вала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих |
де тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, |
ом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како би |
{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти п |
} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Ј |
ало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази |
ављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и |
д Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Гос |
оје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам с |
комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извин |
чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за п |
тром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа |
а надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, |
а, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам |
бивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате је |
што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} |
сне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети |
е ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на тв |
м или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији ре |
Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је |
ко напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе |
нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци |
своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра |
само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; |
ну.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном |
се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персо |
гог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; |
} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек |
</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и |
да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је |
ачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепен |
садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та |
осто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонт |
качом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи |
е мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину |
вола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам |
ну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и |
?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар ниј |
на магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене ул |
n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, |
их се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећ |
мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жа |
лења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом |
тао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бој |
остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна |
то им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге |
{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, |
орка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам |
оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане вр |
све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје |
м.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају |
а разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших љу |
их рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој |
лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе р |
људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покр |
јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разуз |
р млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати |
нуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се чо |
асе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи ко |
је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти |
Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} |
светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и ок |
од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p |
а, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окруж |
м кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој |
ао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несве |
ајзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, ње |
треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве |
м водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећа |
и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се руч |
штву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кор |
> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако с |
пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтед |
уза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себ |
ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела |
човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које |
Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</f |
х.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en g |
ан пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у вели |
Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Ок |
ин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{ |
а светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајк |
вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само поне |
али за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је т |
их тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја п |
банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који ј |
аслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала ц |
у сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} |
т полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристић.</p> |
твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S |
твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најле |
ржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публик |
рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово мета |
} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, тр |
њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Чес |
ки приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} |
не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами |
мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. |
е ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су |
це, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад так |
, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми виш |
војим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у св |
ије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у |
био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали п |
е трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћет |
е.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте дв |
како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подз |
лим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, он |
овољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме д |
ва партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер ју |
, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њ |
к замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сли |
к, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних о |
ори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију |
шај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је |
</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га |
него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те |
имам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да осну |
бав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима |
и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако |
м јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја |
доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што посто |
у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је з |
се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је д |
Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, |
ције, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опе |
Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на тво |
отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну |
> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно |
ато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало |
ње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволаст |
е страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком |
дине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полуди |
Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за уза |
Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у |
е можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живим |
ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђош |
- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад |
етише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је |
а, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда д |
шена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и нес |
ци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на свој |
у нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни |
обри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не и |
мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ћ |
шио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у |
дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних |
У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљив |
дњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више ст |
лошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замер |
и да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породи |
егове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три о |
ело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, п |
мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} |
дин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си |
порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова |
а жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није з |
не, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, |
ио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио |
ио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Ка |
и у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и милова |
ћу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је |
ма и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да |
тепеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде |
је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године |
ч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква пот |
д тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ј |
ку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје мла |
м пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>А |
другљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" |
мљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, |
ј завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, |
равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земун |
те кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећав |
савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена с |
покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој отк |
ањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла |
е или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора |
и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише поч |
и расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђ |
лим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} О |
редео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се се |
шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленел |
чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио ц |
даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две |
>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} |
n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана |
лину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сун |
а допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звони |
анка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једн |
месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало по |
х села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући |
У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њ |
од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>О |
а веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише |
а возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица |
.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била |
и од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <p |
природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне бој |
и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа кој |
отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лаг |
жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски жи |
е примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{ |
ру се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светл |
, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући |
одне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са |
м вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом |
селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаилово |
мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха |
едног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесе |
пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели |
говор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и гово |
еко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} П |
реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, |
ће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, |
побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлач |
зби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да |
свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још неш |
ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак |
је осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште за |
/p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, би |
ли ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизован |
ко шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су |
у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега с |
имице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол кој |
пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и оча |
ремена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало |
све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима |
ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твој |
на је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут |
јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и |
ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, |
он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и т |
} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади пес |
о да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да |
еницу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових |
p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није в |
аја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! |
е и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате ш |
е прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је са |
ојави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зо |
парске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет |
им! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само б |
ић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити с |
близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту |
што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као |
S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој ц |
њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ниш |
мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} П |
Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њен |
ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући |
облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га и |
ве иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми |
трао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама |
<p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калд |
епоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну бр |
да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне |
ајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим. |
базно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. |
Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво |
а посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је о |
у</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не |
} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Ни |
је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула са |
дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> < |
замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Др |
мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе |
> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати |
.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао |
ан од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би |
реног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p> |
на ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још н |
кова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце |
млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом |
нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Сл |
егов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за |
т и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да |
в скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко |
но одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После |
радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> < |
вот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} |
Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан св |
и, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љу |
рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, п |
и, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики |
д, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближ |
ко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљ |
и дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности |
већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити прав |
ко уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, |
о најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му за |
рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се сла |
а које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајат |
свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали |
оћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} |
{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се у |
треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих |
ног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и кв |
красио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених за |
ао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, |
о је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браћ |
ошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је |
е говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар |
х зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме |
на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си |
си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет д |
им светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, к |
сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да глед |
иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихов |
ње.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и |
Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више. |
м је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, |
Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам |
>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми п |
ного не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свр |
р је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје |
оспа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један позд |
пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била |
о свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и |
шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана |
етљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке сн |
езији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила из |
су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао но |
чио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере. |
} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> |
оме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од п |
ога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S |
о, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, |
Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био ув |
типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разг |
типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где с |
е, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усан |
г човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети |
крућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, с |
е Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто |
се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу изм |
ва два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се љу |
бичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину жив |
них катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгуб |
елика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски тргов |
ан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} |
ћ? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић. |
ја учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} |
ист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има мно |
век у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једн |
да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали |
ну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже |
намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет нека |
ече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао при |
стало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из свој |
одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S |
орео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом |
еним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући |
на љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Ст |
сетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Ми |
ава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; |
а свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се о |
јим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без |
једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није мога |
кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</ |
су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорк |
он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, м |
ним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно |
ском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од бе |
бе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био |
, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, ве |
прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му ј |
емате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне |
се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало ка |
е од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали |
.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - |
је имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, |
о кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али |
које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препо |
издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су |
огао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим с |
стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мисл |
зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз |
ци, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено |
ске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Ј |
а је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отома |
си од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дуван |
, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој дец |
отреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да с |
ад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ће |
олила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу |
купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицам |
ао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је |
овек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посмат |
у он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се |
ебно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним к |
је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам |
ове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је жи |
непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову крат |
одио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала нај |
е, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије |
себична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не рад |
му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било из |
да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска ка |
зети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: сп |
жаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пе |
, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплат |
да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тре |
ри Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> |
елог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку е |
отребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је |
и је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плач |
о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на |
пак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да |
е млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све виш |
е би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван г |
кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде |
ремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је |
све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило... |
оду и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говор |
говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зо |
метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено прем |
такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај ж |
усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донет |
вишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор уни |
Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се з |
цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу ж |
у молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш |
само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој |
ледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједн |
г дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који п |
Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то в |
вореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У т |
а.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила |
у.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрад |
ико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жен |
.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабре |
, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти |
ом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, |
{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - т |
ори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погл |
шу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем |
ећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка |
{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, |
једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188 |
мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја т |
ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврш |
илошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и л |
шити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув |
жне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} |
Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S |
огом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и |
ављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој |
у и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице св |
и јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} М |
уди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће |
епавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја пор |
ла поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си |
а се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатки |
да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, |
узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју ум |
ги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} |
вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово |
то срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити кол |
мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости ш |
о добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да |
, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не |
/p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза |
часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су |
арода црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{ |
> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је |
ша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо |
ире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} |
олим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не |
еле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упути |
вима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу |
оја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је на |
ожај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти |
авог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без з |
а његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љ |
Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене. |
одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећа |
изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колик |
учење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једн |
ање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да |
адао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против њего |
ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" / |
ну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није да |
ео свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује |
ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите |
, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, нес |
адашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша |
али да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држа |
зговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена би |
а усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је воз |
редрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, |
и се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све пр |
а те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти река |
е болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја |
је, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали с |
угог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p |
илом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе |
рија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, јед |
е дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на |
између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на тал |
рло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он |
есигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или су |
арошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма кој |
ба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас т |
е.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла |
јаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла ј |
ија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и г |
ва девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекла |
заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе |
све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као на |
је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и |
не у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена испо |
аји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један п |
главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како из |
; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање |
љен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило |
у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као |
ледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари прав |
ји се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову |
це није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само |
личини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз |
.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај |
купљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошу |
био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој с |
а и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p |
лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, с |
ебе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду |
ер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке |
х глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве гале |
ких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она вели |
Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље из |
б.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве ун |
сне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке |
другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{ |
</p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> < |
есит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пу |
орало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њен |
ђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађуј |
благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, |
стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што к |
и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Т |
никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја н |
грешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву в |
човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Љу |
срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твој |
ијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по |
ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет с |
ти?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то сам |
инка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити бе |
ло газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао |
<head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> < |
hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Он |
или су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили |
члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава |
а бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у и |
стаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне ре |
еднички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком ес |
пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом к |
е могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми проле |
је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S |
Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово с |
латор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица њего |
ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од ст |
ни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу |
претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још |
је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67 |
hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и нату |
о су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна дев |
ла.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" |
проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и |
еп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељ |
у, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Ост |
а, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранк |
нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, укл |
оред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад |
ем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао. |
S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су |
и на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео |
тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци прим |
м забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би |
тив наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене. |
да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци. |
рзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title> |
ј се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> < |
ша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатал |
надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p |
орио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо ка |
е.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из |
{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милош |
мена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску по |
анствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкр |
родицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђе |
шта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, св |
и дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако |
нав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи т |
и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по л |
га хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава |
.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се јо |
са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни |
, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно |
ихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био п |
о лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину. |
лина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразгов |
и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је |
годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, |
се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцелариј |
ивало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} |
као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања |
дупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће о |
се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало |
крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да с |
ном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове гру |
срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели н |
и мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух ко |
сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за за |
аница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сун |
са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зо |
ећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји ис |
инктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и п |
зор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим о |
ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој с |
јом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> |
о је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош |
ветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити н |
S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи |
м однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на по |
рба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежав |
оћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала г |
журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове |
у страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за прол |
ла на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да ј |
је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили |
груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приве |
прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" x |
сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизал |
јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао |
ује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како |
тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глав |
обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заост |
} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико |
емић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота |
а машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву |
Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</ |
рапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када |
азила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић |
{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p |
ију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је |
, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да |
шево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> < |
а ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за те |
стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профи |
ч.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мис |
да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђаво |
Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p |
ци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова |
је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго |
живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, |
ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, који |
це... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како д |
број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па |
ена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од сусе |
ом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломс |
еће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кре |
да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав |
сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, |
о фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, |
арна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ј |
знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на |
на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} З |
оравим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да ва |
еста у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ов |
које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наив |
о врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте |
неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Савет |
лена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ва |
а у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни н |
ру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славиј |
ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се |
/p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од јед |
ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{ |
Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели |
односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните с |
у, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} |
и после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу |
де онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је |
у док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да поран |
.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у др |
одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба јо |
ст каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му К |
адрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових ки |
ало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одгов |
рво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочит |
емамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што ц |
разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако |
/p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</ |
{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусре |
после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надо |
или сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну де |
н човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у |
Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гл |
нткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај |
те, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам |
пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, госпо |
.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповедни |
м сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми |
ао да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар |
олећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, |
пути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини див |
ментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну |
них обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је |
ецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти зна |
а то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам |
ико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по свој |
ит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам с |
ао после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега са |
ну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја |
ета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја |
ише од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{ |
имо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависи |
о се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Иди |
в је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је јед |
небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци виш |
чите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја. |
раме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ј |
ош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ниш |
S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора |
мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом |
икс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стров |
е ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је |
не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што с |
Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја |
кцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог с |
лусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле |
м улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за |
"<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које |
Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро |
у и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухв |
о: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> |
аље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђав |
еко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо п |
и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самц |
Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још |
ишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Нап |
ла погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о |
тепенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јов |
рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не |
може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она |
а је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жанд |
</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам |
о је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из |
икаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било и |
ину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни х |
ену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пр |
етлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним не |
да на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном |
о промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тр |
ом орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, |
ости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба |
авикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о д |
ажио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и |
.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S |
утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фа |
тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на |
алеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак споме |
рви пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и |
истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек н |
нити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није п |
оница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, |
у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачн |
има чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну махо |
пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се од |
ња</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Коли |
дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошл |
реме био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је |
ка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Ув |
обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула н |
код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечен |
рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме з |
пиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је к |
оле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвећ |
, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко |
једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гол |
стављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити |
} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Ј |
еб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: |
зовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По |
ом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни стан |
жаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом |
Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом |
добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну к |
скрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је |
ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, |
ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несре |
т:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{ |
готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког |
<p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другар |
вом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају |
ије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буд |
У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и |
ли пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико време |
ајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</ |
ратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана вол |
обеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не од |
ћа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?.. |
вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прв |
транству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба |
вакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубиц |
b n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гоми |
ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да |
у да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и |
ос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни |
ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређе |
о ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се |
} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се беж |
слу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да гово |
ави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, к |
и сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо ј |
а много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља наг |
и једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полаг |
их мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније б |
ле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорк |
олико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису |
азите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухи |
а година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад |
нам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја |
Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам |
ози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} М |
се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћ |
и увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваље |
а посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Се |
да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар |
иче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} З |
аборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке. |
</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да ва |
песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже м |
м.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неко |
о, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом |
"Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били с |
, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте |
положењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му |
вог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} З |
осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{ |
му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се ан |
, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не п |
Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну н |
бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p |
о чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} |
<p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више |
кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавањ |
{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Р |
. како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и с |
портер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као ш |
ичити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и |
еран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Преп |
... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p> |
да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> |
" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар о |
плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите изл |
{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без п |
Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопш |
ависно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јав |
о као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори |
e>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дуг |
ст су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим б |
јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како ј |
емић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појед |
о у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са |
гачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Приз |
ти, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како |
тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи |
о на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни п |
који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али |
а у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде |
кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти |
н дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то са |
а и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како |
у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи |
ћа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима |
жем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени при |
ла је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тра |
цијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчез |
е као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитаво |
је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се |
влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино пр |
<p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних оч |
, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још |
иле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где с |
е музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискива |
тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекид |
ен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један ст |
паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу |
брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге |
и су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред св |
толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Зн |
ајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мик |
Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош |
Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка |
ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, мет |
је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и |
се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом п |
ој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започ |
врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која |
>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено б |
, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала запа |
p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, |
и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допа |
на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје ср |
ве: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, |
це, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, |
о хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакр |
е Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском |
вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у хо |
чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она ос |
ку са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није м |
ас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао |
ојим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с |
независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} В |
на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно |
Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадн |
шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> |
ола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, |
онављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p |
ета...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрик |
И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник ниј |
а и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разу |
једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније |
/p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речи |
се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> < |
еченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му |
и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви ј |
спита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? |
е једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кр |
ставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту на |
ко, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече. |
млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њ |
је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p |
Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти |
руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је др |
чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} |
. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија |
рдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћ |
ахали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} |
оте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме |
отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад |
е недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помо |
и у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о над |
и дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудн |
сетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама |
кренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити |
латни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> |
сници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - г |
ћајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричућ |
Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свако |
ема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случај |
{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>До |
брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} |
еба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... ж |
за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова н |
и куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робов |
ла на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно ис |
лук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S |
ву собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се ч |
тампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње |
ћа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта |
е да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и |
волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} |
непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.< |
ћаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да |
к овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за |
адује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{ |
само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док же |
једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси п |
но срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује |
држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је по |
фону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозн |
рекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек служ |
и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, п |
ужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу ве |
ама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, |
урчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране р |
ри, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи |
се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Н |
дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се и |
а ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено глед |
репљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли |
пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после |
ва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а м |
и мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дир |
живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карак |
ош у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још |
зориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Не |
а и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти н |
Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око |
је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кров |
дови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике мах |
главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере |
н опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохоли |
рши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам же |
реде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорил |
сад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из |
Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индифер |
аздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S |
ској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетр |
крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и избли |
сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по |
старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовим |
једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као шт |
у као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} По |
ас, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и д |
ом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за на |
ису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковр |
ита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одм |
човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је б |
Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је мале |
адосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло бо |
дељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} |
рти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет поми |
, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече |
оље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену г |
грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, уз |
врши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осм |
ав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разл |
ао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све д |
м, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жен |
мо једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам |
е нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, ка |
н хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, у |
а дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали |
е него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској |
као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београд |
трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као ди |
било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га |
састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује |
био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га |
дила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану |
опију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> |
ђе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је д |
олу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и о |
ужбу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан. |
авом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечји |
м обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси. |
горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, |
о се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова |
оша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> |
ти тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и |
Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фоте |
ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се |
ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p> |
к, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене |
једна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше пл |
Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави |
тали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су рас |
Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тач |
и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућ |
би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калим |
е ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велик |
њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, |
ица приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другар |
ам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде |
ју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помал |
људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, о |
} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће |
или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љуб |
ога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти д |
овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете |
име.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претв |
је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала по |
нате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке |
p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави траж |
ом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Срби |
стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која ј |
удски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади пес |
то ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> < |
и по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> |
писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка |
љана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} |
било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу |
јављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гл |
рв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час ј |
и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на |
остирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и |
дела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена |
послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> |
аво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим |
на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у свој |
рске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ |
стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} |
он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази сп |
нену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се |
се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Креми |
а кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео в |
ши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свад |
{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једин |
ењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на |
желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да |
ивог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао на |
бу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могл |
мали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му |
ком друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизн |
се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега |
коро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шт |
рачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снов |
е сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен |
али су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело в |
кривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, |
у светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тро |
тојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним |
а становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а др |
аме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна сна |
земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чароб |
у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије н |
евом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се пој |
p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је |
једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади |
Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао кул |
дбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за |
та.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања |
ења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, |
ни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштају |
ицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак у |
ените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе |
оје су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој ули |
ила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим |
на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме с |
су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све |
, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треб |
амо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у |
и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се прима |
обе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старинс |
ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај |
уком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p> |
обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим |
и и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву с |
споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком |
ови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих г |
не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање |
ги Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те ј |
к је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му ј |
као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте |
вало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакал |
требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних |
на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је но |
нути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији це |
на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо про |
нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све |
нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима |
ина, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад с |
посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па о |
у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи |
је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који |
поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била же |
не снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плеха |
ад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима |
је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из |
се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љ |
г тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматра |
S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола |
омогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба |
...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> < |
ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна у |
, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова |
е требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши |
се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како |
официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљ |
ше главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до |
<p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом |
е родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољ |
е смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је |
на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али |
д пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом се |
p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сиј |
игнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би |
шном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> |
{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак ниј |
о положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па |
ивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета |
као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у |
твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад н |
а.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи д |
чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, |
</p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка |
једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су с |
коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отић |
!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно |
крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубиц |
p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста |
- Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу |
је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чиз |
а се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p |
.. човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Ва |
<p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући ник |
спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нов |
смеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народн |
кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још по |
као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он |
(ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито |
{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се т |
тки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није пр |
и још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се |
ску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да |
орен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама |
речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. |
.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубо |
брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је |
ање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и ко |
то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке у |
и месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све ш |
ако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да |
ста које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај |
на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада поз |
ви, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да каже |
. како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> лит |
оност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и |
актичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било |
анем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из как |
а се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те воли |
кидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог. |
, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио неш |
</p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је |
кше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спреч |
е:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што т |
обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече оста |
к почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га |
грешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жен |
{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми |
} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој |
лас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време |
ара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије |
волико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја |
но да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да м |
ad> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагд |
здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, |
стићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу тв |
во, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитиви |
х уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обија |
оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они ко |
ораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе н |
ајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети |
и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром в |
не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, бр |
те се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве |
<p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике |
, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо из |
д суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да зн |
ед тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љуба |
авити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и |
шину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљен |
ци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подв |
рбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца ко |
сте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га ј |
хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра |
лски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} З |
ао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и др |
их обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине |
, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима |
се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сест |
ила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића не |
што чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p |
> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једин |
, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па ка |
упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу |
се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се ч |
</p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововим |
S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који г |
прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити та |
у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова прир |
ме је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што |
е.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни о |
ка давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата |
на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S |
из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну |
ман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо |
ешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко |
свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле |
асиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и гд |
д рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које н |
тише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покрив |
title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, |
ије више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зорк |
} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од |
ви коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смр |
тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Не |
ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ру |
са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> |
провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорк |
пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да |
афане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друш |
едњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије |
к Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудит |
</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник |
> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадн |
</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква |
сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопи |
и за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио је |
и слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребач |
о вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести: |
ном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир. |
е један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша пост |
последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и укр |
а заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пред |
један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изнен |
них иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, т |
седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долази |
бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од ке |
у падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале |
аздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао ј |
к, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободо |
утог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим |
аздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром са |
Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пу |
је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило гото |
ј дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, ка |
да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покрива |
идиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блат |
деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и бож |
убио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљин |
ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина |
је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледе |
друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо н |
мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, б |
е повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха |
о лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} Н |
и је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покор |
о је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана во |
г овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви п |
; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је |
а неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p> |
азличитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, |
аште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, уса |
су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није д |
омна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници до |
<p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи |
родрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по д |
млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај |
ледњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остал |
ти далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо |
што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш д |
Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, |
е, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драг |
не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; |
ну.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, ал |
рагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вож |
им очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> |
пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места |
сти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској |
стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S |
о није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео |
га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало. |
p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати |
им приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину |
кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледа |
због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не бу |
о губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" |
ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не траж |
.{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју |
ликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављива |
пита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хлад |
} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... и |
ље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} А |
олима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њег |
ута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње пи |
уровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни. |
чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.< |
едица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене о |
поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу б |
а полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где |
број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна ш |
</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису б |
овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и |
најем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било |
то између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо в |
ам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим уг |
лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> < |
уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се пок |
овек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често |
ајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да |
> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће виде |
ономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варо |
а, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како |
и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је мла |
ту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те по |
су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и тр |
p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љуб |
гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлуч |
ед ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освест |
унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седош |
у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, г |
датке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати |
и се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи п |
е притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак |
арски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ст |
Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} |
Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</ti |
о те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју с |
о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, |
о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, |
д, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - пит |
према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тр |
о на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново уз |
ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта |
и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке |
које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, дво |
и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места млад |
живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} М |
ки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Мил |
какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу |
е осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на м |
мићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више нег |
а на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, з |
изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млад |
ли тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећ |
ик је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је че |
ав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим |
рка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена |
крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично назив |
ку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двој |
и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Ми |
и слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеш |
обености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут |
својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је |
склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршен |
Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептич |
учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} |
чекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идит |
ндармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказ |
пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивиц |
пе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на |
у ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, ч |
тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завиј |
, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су |
ју.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни |
ио је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољ |
е се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} |
бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне |
ича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>К |
{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочи |
ш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ће |
ни млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз |
огину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на ов |
еалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млад |
орка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом б |
но што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднул |
нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа |
је свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изглед |
ве, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S |
актера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једн |
ивот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонет |
бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја во |
ако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, ко |
ојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико ред |
"165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима |
ецу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како ј |
њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам |
писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, |
ира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" |
а.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чуди |
рабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ј |
одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одгов |
е вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију кра |
може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се |
али.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у та |
етњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред |
сано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Дан |
и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писал |
а чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим рас |
Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на |
ање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве |
о истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и нек |
љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми |
ве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј год |
у реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети |
каче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још |
рној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затв |
апојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар |
, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог |
ригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је |
вара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као д |
тављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнел |
е налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадил |
и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ по |
женим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова д |
је која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одво |
погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је |
о.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника |
а ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> |
ј које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и |
ј самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало |
нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, |
жица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у |
позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, |
ку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p |
из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, |
ји испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малод |
овинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, |
рло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Ал |
њу да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најл |
ва, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанст |
азуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њих |
.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нап |
копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} В |
ију.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази |
во сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала |
ице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина би |
глед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји |
станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено пок |
"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно д |
те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутин |
зна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S |
.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредни |
вој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша ни |
вог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредн |
_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законода |
тао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је од |
ма као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, |
нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати а |
налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских |
{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} |
ико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} |
лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме на |
у на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим |
Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p> |
едним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашл |
рио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S |
</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше с |
видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном |
азили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како |
уна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка н |
даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали с |
етири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу пор |
ставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, ч |
вали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали |
Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко од |
ства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао |
амо да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана |
о разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад ј |
тупио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако |
учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, боге |
и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бес |
да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{ |
о своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош ј |
ло.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плави |
Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране |
{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и |
ле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и |
је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до к |
и живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толик |
а, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлуч |
придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. |
на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуњ |
азуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо |
шта не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.< |
ј живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи |
ти кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена |
ју.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева |
ања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да |
велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станов |
ош није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јо |
Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обух |
уше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу. |
вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отса |
самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико |
Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем |
које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто ре |
оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - |
свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, во |
ихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пре |
остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај |
су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе |
носи љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у св |
еко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покуша |
/> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава |
у те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будем |
су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку |
дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али |
S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било најви |
љана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један па |
ује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја |
обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник |
ожемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших |
тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепе |
човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју |
о се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је же |
офа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи с |
ни осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, на |
лимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез |
род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а руш |
ид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од свој |
питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог умет |
едну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тр |
нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огр |
сподин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо |
- одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - |
нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне с |
томом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност |
трован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменул |
S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако пр |
Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - |
љувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да св |
удућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, |
, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади п |
то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је и |
терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{ |
и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се је |
ош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се з |
н уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно н |
- Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се от |
ајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb |
ама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све шт |
унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој |
86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин |
а сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно ме |
ам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, мо |
.{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја в |
м, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош з |
и умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од жив |
или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од с |
: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек |
очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стихо |
о горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати с |
ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену к |
S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> |
провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја мален |
омпромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бац |
а се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на З |
епо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштат |
ући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете ос |
аспитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се ме |
себне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на |
збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара |
ј се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се бл |
е у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова |
итао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </ |
абашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је сам |
> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кре |
је слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја кој |
ече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, госп |
са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре |
ас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете |
S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{ |
!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра св |
речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> |
нђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - М |
ријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета |
оту ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Ни |
ам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за |
пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може п |
сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство |
поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред не |
ке узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и прибл |
претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед |
/p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сам |
во титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично вл |
- говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шт |
ло да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зор |
ом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове д |
а.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него н |
а прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има д |
оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се т |
ност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвој |
ног живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се ка |
о да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и ст |
{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око вра |
<p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми |
ћ плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се п |
као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она н |
ових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој повр |
ненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала |
двајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава |
адрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брков |
не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очиј |
дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је о |
</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да и |
ој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих у |
или отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцелар |
се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он ниј |
ше нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов коле |
утовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и боја |
и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним |
свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, |
а њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви прам |
мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово са |
Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквар |
конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала з |
Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нар |
губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима |
де од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је |
није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, в |
ило однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му ј |
на сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на |
КА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да |
у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S |
су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песм |
и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Једа |
је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило л |
овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право |
а, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, |
ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> оч |
арци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. |
познавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали ра |
и се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој г |
у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главн |
се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали |
х, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изне |
ном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, |
цу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметиш |
/> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је уза |
дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата с |
вала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он |
је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Са |
равили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још нек |
рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћ |
ћи једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли |
а један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна пат |
д себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било ј |
м Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које |
један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судб |
аша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телег |
скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је до |
би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе |
тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; в |
ти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са |
упљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели |
живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену ши |
а.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче к |
смо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је |
ве излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он д |
p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девој |
м... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим |
p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, |
S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S |
вет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим с |
је нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, |
тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над |
е што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" |
ао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га |
ковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву |
} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба |
ти, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова м |
а распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у са |
10" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим о |
њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним блед |
убине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризур |
уге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли |
ом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> ра |
рзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио ск |
олете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознал |
али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред њег |
ма, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а |
крено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је н |
реноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{ |
, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце к |
удио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио |
ча би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митроп |
ље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледа |
одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем. |
.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим д |
о о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљени |
ад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- |
...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> < |
слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> |
S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симп |
>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове пам |
ног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунел |
а од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Са |
а миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци бех |
а</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S |
нке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућ |
оркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако тр |
својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити св |
кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до др |
а кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> |
је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} |
мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> остављ |
она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја |
атеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилиба |
шем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да |
лим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бо |
ни, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш |
д.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разло |
га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрач |
елом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, к |
време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хт |
ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су би |
е тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ов |
... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у |
.. љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код н |
ности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше |
о извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не д |
неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удоб |
иљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не мо |
.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребн |
она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак др |
. хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад |
ледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, поку |
абланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударају |
зва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она ја |
, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања |
Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не при |
рио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, ка |
лега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канце |
ла, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, пор |
е.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју ше |
солутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била нека |
му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter |
} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је ро |
о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђац |
јући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је п |
рагутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гом |
ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао |
} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом б |
види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њи |
S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим |
знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мисл |
ти синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом |
имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> < |
У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма к |
<p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми |
дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио најв |
анама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет |
у.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се преда |
јанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој с |
превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су та |
рош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју со |
да је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубље |
гим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати н |
детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а |
да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песни |
нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} П |
ади, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живо |
рете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш л |
је постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никад |
о унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће ви |
зренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у реда |
.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, ко |
човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био жи |
Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се не |
ед њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим даним |
је.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.< |
њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљи |
ом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног |
већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој |
<p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну стариц |
ва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дуна |
убљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоц |
ше све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му |
агло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи |
а било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на ра |
Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, |
ш спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Умор |
ече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветај |
сам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...< |
је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи дево |
а онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је од |
нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разум |
к.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба |
Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} |
<p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у |
ља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да с |
наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да |
желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим и |
ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те вол |
и су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него ј |
да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А д |
начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија |
више требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, |
{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, |
накиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Т |
ам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствар |
ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него ос |
у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све |
ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје ср |
каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, п |
прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтел |
о што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније |
пу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти. |
најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио |
је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те ура |
госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас |
илију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им пока |
куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да у |
војили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачу |
д мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о друго |
о десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо д |
е дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> < |
ме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> < |
, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води |
ачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше |
д човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, |
шта!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у |
а, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здр |
по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог све |
о не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси |
рце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она |
жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него шт |
на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце |
свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да |
ури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све |
ла би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад |
ву! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збу |
ем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш л |
саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Свако |
постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, м |
оја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, |
оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни ча |
ај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми зас |
бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћ |
кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна |
угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми гово |
га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слик |
тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три |
во, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам |
/p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу |
њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву пове |
имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је д |
натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, |
свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају ок |
казивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} |
У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља жив |
едан велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик рим |
оре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p |
} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око ко |
љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је |
сец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас |
Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакц |
ћно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опој |
жби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена |
ремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, |
три.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> |
Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово |
.</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буд |
бно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те в |
свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвр |
ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао |
ј и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p |
је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што |
едај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паме |
новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па |
> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао |
дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} |
S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због |
редстављала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер |
те руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је тре |
е поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер |
рења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на ј |
ице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће. |
а. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - зат |
з ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Греши |
јала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> |
јске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео |
- Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим до |
Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га |
цама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Беог |
глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, |
кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} |
.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да пропер |
</head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку т |
агорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је |
ол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отв |
чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подиг |
осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта |
о за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, ј |
моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао |
разговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљ |
ошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, |
већу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засв |
ријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да се |
напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске |
Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне с |
е без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на пр |
еље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је н |
т ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем |
бро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар |
уфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапов |
о пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола |
они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих с |
онесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан |
</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање оба |
рана, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} |
запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био б |
- благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у |
плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на там |
држати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осет |
је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне тра |
е уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, и |
које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материј |
воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле с |
а пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је |
је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зе |
тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, тре |
и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро |
а је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престаја |
као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо |
{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног |
дима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају пр |
цу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду зајед |
ала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плави |
још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у ко |
е.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о јед |
о, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, ко |
.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женск |
у моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдско |
ује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, прош |
м други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од апла |
и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Би |
са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима |
ао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њи |
лош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога ш |
лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним |
на песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским о |
оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, та |
његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама с |
ји је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </text> |
Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, јед |
о огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као |
уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњац |
миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, из |
чију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столови |
ако је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапет |
имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку |
имњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно в |
које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и та |
{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, п |
ацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{ |
носио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У |
акве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак |
е предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега |
биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајан |
као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, |
мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из ј |
у се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао |
{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са |
пора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи |
је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтел |
је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S |
<hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће оста |
се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена |
ити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиж |
своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песм |
зо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умир |
об свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>По |
ју.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се |
истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок |
олко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, виш |
ста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађ |
срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како |
, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукал |
ирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, |
добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде |
ског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да инт |
сполагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био |
ри крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопст |
боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи |
аћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и пор |
} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахн |
да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Крем |
естано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и прав |
поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Р |
ј рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стал |
ка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме не |
о дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна ј |
S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложн |
мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена |
S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пи |
- викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше и |
а разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{ |
како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и прет |
аволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећ |
кан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да |
ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пр |
је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су с |
табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џепо |
а неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" |
ротив тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана. |
екину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике |
шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, |
ао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по |
дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потс |
- Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо |
p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и |
поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети по |
шило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу |
је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те с |
ад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова прост |
овољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне св |
ре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве ст |
ску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type= |
у главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво |
матрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе |
вати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено блед |
орба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакрива |
аку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали бело |
анак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена изб |
</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на |
ако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћењ |
афаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започи |
рба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мр |
дао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се |
к и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бо |
иховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све ја |
{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гле |
вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p |
звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем в |
рагане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што |
приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлиј |
јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Р |
загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} |
сртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлост |
олико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и |
о.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скр |
а их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сва |
одати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори |
је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне |
158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље |
илош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети свој |
аље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало |
е куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које |
н, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, |
лије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуња |
нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из ку |
шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду |
ш једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је |
дбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош |
су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n= |
раги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} |
љно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде раз |
нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам |
, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом пр |
агану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни пр |
човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока |
с, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Ал |
а што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али исти |
крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење |
то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она ус |
убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну пр |
о врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући је |
се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана |
изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја такв |
о Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно ко |
етрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка |
на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам |
иш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим т |
љем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> |
а руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који п |
оја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} |
p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је |
тећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први |
" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је |
епланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена |
на од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја |
ана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак |
ојединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом |
а за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи |
за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пуст |
о је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би |
p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио н |
и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор су |
, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је би |
ама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, |
е драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекањ |
уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији он |
живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако за |
о и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун л |
ворила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене. |
} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та |
е требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут по |
та дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени |
Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу саве |
> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те |
мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад |
срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твој |
а.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путе |
ко сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обно |
</p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и и |
ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира |
какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти ника |
ах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека |
е, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{ |
<p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} |
тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више от |
и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па п |
с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки |
лог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило он |
мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем |
" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> < |
прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је бил |
исли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више н |
мић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнск |
имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор |
иш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалост |
тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} |
по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво ца |
ило са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако не |
а плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тр |
и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част |
срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} |
и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бе |
м твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, |
их ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја м |
њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни ра |
где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе |
S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредн |
и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је д |
павији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у |
лико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не |
не, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој |
ад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки к |
аног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно забора |
и у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени |
у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам ј |
а.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекај |
ео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под |
преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављал |
> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно. |
к су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала наг |
мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, је |
о та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу. |
г човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се прави |
го, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци па |
та би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то |
о да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукоп |
лико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више п |
дну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, |
цао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервозн |
примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</h |
ише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> |
потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот нећ |
свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их и |
, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам је |
ко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и пр |
је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S |
здуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други з |
ко те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријате |
тајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су |
ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> |
авимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растав |
ого, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако |
ати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је бил |
лас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам |
кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са |
. ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо го |
ебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... |
лош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! |
киде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас вол |
ладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које |
ичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајк |
остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота |
а иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја |
n>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен |
он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да |
ђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> |
> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не |
се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно ул |
ладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново |
ница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо жив |
мех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје прва |
смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>П |
му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад |
а је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи |
се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, пра |
p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио из |
па-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</ |
оји није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецка |
х на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </ |
измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да с |
која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горост |
њао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пун |
нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово |
ила, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - |
пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, диј |
ала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзир |
се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски п |
ржали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и да |
ца.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет |
метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророг |
ла спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> |
урака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као |
том светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и к |
су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне |
ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" |
hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета |
ни пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Ње |
ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види з |
а какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у п |
нутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали о |
ављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио |
ле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледало |
тињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке ка |
ори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред ње |
</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сун |
n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Ку |
хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S |
розницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса |
тало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела |
о се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фе |
м.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке |
да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</ |
она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења |
е лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страс |
ка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, |
а.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна |
гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем |
видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен |
ног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утер |
ши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какв |
толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало неп |
коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се с |
јзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суб |
Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округ |
рош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, та |
и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није |
осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и б |
због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскид |
а које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и дос |
на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево |
кај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Са |
једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да с |
чила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљиг |
доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња нека |
авали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су |
видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капи |
ејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су |
у.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у |
х, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које с |
убини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито |
која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при |
, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког |
гледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела |
Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, ка |
несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између д |
е ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и |
кидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по го |
поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша |
и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног |
ло као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке |
кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као |
е од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уски |
на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, |
остасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска твр |
прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантс |
е једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се подними |
железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским |
е примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустр |
S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} |
ијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} |
не облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у |
вољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од р |
опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - уп |
сти.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој |
живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли о |
их дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела |
се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ват |
ре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који |
је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљи |
</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да |
ан шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило |
амну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наж |
} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широ |
ризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртов |
би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над |
послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на в |
еба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем |
ешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци |
нтралу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p |
насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p |
емљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везу |
ђу срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по |
надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љуб |
не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо |
срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука |
ва и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} С |
ни беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, |
стиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са јо |
ако дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му ј |
/p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварак |
или на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљаш |
не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала ве |
која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и |
е и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриот |
утем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега. |
чне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она |
, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута |
седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак з |
утњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да |
д ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онд |
а не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман |
зива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек |
личиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте |
орка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</ |
ињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита З |
им срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа н |
ада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим |
ожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је |
јући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Врем |
интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књиг |
оје је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре |
град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жуде |
и.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} За |
а истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; |
устише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске је |
пале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом бр |
анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски |
p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. < |
лицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други |
Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њ |
моћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне сп |
живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се св |
та они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна |
казила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, |
СТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - в |
{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p |
воро, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, |
ни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни |
два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бол |
а су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и ко |
емљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се бе |
аре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} Н |
ди укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно др |
е тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S |
} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зелени |
S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div |
ући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из |
њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупниј |
жио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах по |
авало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</ |
p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао в |
, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{ |
м уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се |
кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у |
ока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоко |
вала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име |
<p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош и |
лош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На |
већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори пр |
нераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић заж |
око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би |
им.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковић |
<head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... ка |
/p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош |
А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка |
ле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад јед |
о љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплета |
и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точко |
емић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види св |
p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар ов |
ји су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазира |
{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у |
нковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пре |
.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се |
има ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио ј |
нако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе наг |
крипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варо |
оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јур |
циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално |
ну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p> |
гла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ов |
видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је п |
ео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским к |
ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на пут |
ачин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери |
уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је |
о половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми д |
} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Н |
ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у поче |
Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе |
е маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Њ |
шно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира ка |
аметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше о |
их очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овд |
је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо |
ра. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он у |
, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није |
ултуре. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им при |
а одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или п |
уна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Св |
адала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> |
шке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја уде |
њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим д |
свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика к |
е коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ |
скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p |
ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на м |
решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p |
неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страш |
у, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је ика |
ива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, П |
кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владин |
и видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу растави |
ног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мо |
ориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које ј |
Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђа |
о Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари |
не не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно |
ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја с |
им краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат кој |
морити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Б |
ња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} К |
који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и п |
околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало |
ом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор р |
ко бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја воли |
{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали |
она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хте |
које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у с |
} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пе |
вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, |
тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, кој |
нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један ко |
он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припад |
итици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Р |
Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек р |
, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја |
ући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљ |
ез наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, |
о што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој ниј |
осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити с |
а само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет соп |
нижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други ј |
тин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову ос |
стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је ис |
Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам |
ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" |
ише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S |
се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака |
све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног ли |
њи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која |
и од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без |
се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевш |
е да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, |
дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала |
куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бит |
куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да |
ан сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут пој |
би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је ос |
куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај |
мео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек |
ало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати |
ш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу |
е Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све ис |
питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити |
ешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мисли |
онекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му |
м донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати |
ла све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре те |
олети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за |
иђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била боле |
бала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу жив |
ам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци |
ети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више |
твовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се |
о се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо |
о ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја ве |
двојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол |
} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{ |
у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после |
наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и |
сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја н |
о младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.< |
ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уисти |
ости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срц |
ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја са |
поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више |
то остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја н |
љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млад |
натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала |
твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово |
о што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што |
у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине |
ога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка |
ољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до кућ |
к, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да луп |
ев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и доса |
пада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љуб |
једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку |
тсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као се |
а не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи м |
...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује |
с...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идем |
ао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да |
> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна |
амери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p |
м, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, |
њује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу. |
чито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.< |
огоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практи |
тању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула. |
вују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> " |
ба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је |
нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве ни |
коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубље |
отаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, |
е час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да сам |
наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не поми |
од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпу |
ни да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми |
има има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је ж |
<p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад т |
е рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не мо |
ио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више н |
е претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да |
кад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} |
вет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље |
ишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш |
/p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Ви |
<p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, он |
> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више |
.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, сп |
ш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сла |
, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на коле |
ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ва |
све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј |
раги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} |
ивене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због |
ношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је З |
и се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршен |
јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих |
еђу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где |
. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али |
твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу |
Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка с |
редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} |
м тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али |
ја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не |
се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" |
оја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, |
њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које |
о муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам |
му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једи |
Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш |
орка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна |
ра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</h |
, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад |
у, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад |
ем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставит |
"225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио |
пљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро |
и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</ |
га другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио |
, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и пе |
тано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="c |
ти моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме |
о сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава |
досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и |
дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве |
изију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као дру |
рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} О |
век није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу по |
воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом мој |
знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све |
живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме дово |
ра на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за б |
.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих |
, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то |
, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и п |
ш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена п |
и поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја |
осне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу забор |
и, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти |
а ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{ |
повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не мог |
ем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајк |
Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi> |
није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, в |
. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу |
с волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не |
и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове |
имамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="12 |
мрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас |
ресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума |
рлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} |
ченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас |
ојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, |
т?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Св |
је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недоста |
немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, |
еоград, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет п |
нансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти |
мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно о |
и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње |
потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, |
една прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - А |
Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови т |
да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се |
- прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да н |
више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <p |
она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас |
{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни |
је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност |
да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност |
увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти |
{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми |
<p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност |
е...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву |
брења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{ |
овори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја воли |
ена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љу |
хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, бр |
аво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим |
је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{ |
за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиро |
ри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ј |
м овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинк |
верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљ |
дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити |
ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај |
а.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S |
ју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него шт |
едини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зорк |
толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро заш |
бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... |
ад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, |
први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити |
оју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као т |
леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магаци |
едном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није п |
и сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се ос |
ност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш поднос |
од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисл |
чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S |
своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А |
их крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор |
Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div ty |
је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је |
ствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, |
а пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које пада |
у сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако бриж |
Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупа |
нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, д |
о у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам |
болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>О |
ветао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим |
его да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам |
ост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе но |
во срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу |
Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио к |
о недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта |
пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на |
лачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односим |
то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, |
<p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не п |
ене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се |
то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" |
хватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Д |
у да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгл |
ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и т |
јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у груди |
ји није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изаз |
и, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говор |
нило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, по |
} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и в |
пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања д |
убила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слик |
оће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја н |
дости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и н |
ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Е |
умевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби т |
виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> < |
е љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простр |
љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска им |
лиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они ос |
нивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију о |
вим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Ми |
крен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако на |
ема њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата цело |
ости за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живот |
а друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници< |
је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се заврш |
човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан з |
зда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још де |
у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач |
што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} М |
довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врат |
оба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није ж |
еда, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајал |
Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбин |
ша, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и р |
два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници |
беду.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лута |
која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије с |
тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова |
но биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље |
ене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела |
на помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек |
дукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке п |
смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> < |
назију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зо |
љена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим |
еш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ј |
м глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S |
по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунав |
ећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћева |
све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош |
капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шиб |
>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је |
у свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из к |
акрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти |
миравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и ствар |
грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгу |
грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и |
ј земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Мило |
</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</ |
рет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући |
есник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за ј |
, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</ |
кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две |
а капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он остав |
ику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кр |
} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао са |
владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је |
а се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зо |
е у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пут |
еђу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, |
своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> |
права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шт |
а се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и |
срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном |
ац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци |
, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цв |
ак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено |
ек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зор |
ниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изнен |
мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загр |
отове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. < |
ског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како ра |
жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одр |
дужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на раскваше |
мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој |
и је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и |
ворио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мр |
ачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да |
постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш |
а одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост. |
з канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И сток |
- рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко от |
уни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под рук |
драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су бил |
или намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се |
е да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској |
има се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на ка |
ти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светл |
p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за |
} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у ду |
те господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак о |
опуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто |
дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши |
уће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреч |
олазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и ж |
јало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он |
рства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, д |
е свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остан |
ремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb |
и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p |
лео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чи |
к ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из |
пљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет пре |
своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресова |
кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти |
својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да |
де умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу |
реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове |
тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајал |
је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покрето |
еваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио |
шло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није п |
Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у тв |
p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у гово |
ите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</ |
жен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помо |
, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући с |
} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала ј |
} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже оп |
ју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! |
ређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној. |
одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га јед |
начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} |
он.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка при |
злазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, зад |
није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде |
дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - гово |
алдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за п |
осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испр |
Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан к |
е главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично зво |
ечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово ме |
/p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која б |
и.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од по |
ад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авант |
е брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љуби |
давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То |
против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не каж |
д великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавн |
ио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би |
о је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече |
ос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да |
више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, г |
а се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. |
- Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p |
<p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати |
к друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се |
м ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем о |
м још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још к |
телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог |
атресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао |
што без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле |
е и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је |
он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измиц |
ретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је во |
ицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, |
она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су ч |
зивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, д |
мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти |
раје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тра |
а капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у се |
о устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} |
из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу ром |
зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао |
рних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је неж |
не мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црн |
ојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао |
њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лу |
, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се јед |
ироди је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са ис |
евојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова ство |
инуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} О |
а твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врел |
па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парк |
еко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из варош |
нак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропи |
је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је |
мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њег |
ни шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња јез |
S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја ис |
г излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка с |
ду је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур мос |
ама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје дра |
, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} |
могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе |
ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она ула |
оје се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју |
иту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су ос |
ећ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под свој |
иљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} |
че, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од пуб |
нанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S |
догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме мог |
/p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он |
ајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у с |
чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримеће |
кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n=" |
га: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и бож |
и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство |
то нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и св |
S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си ис |
ијем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао и |
{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тра |
плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајст |
деву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> |
један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живо |
броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим п |
учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није |
је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S |
му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p> |
го до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и у |
вичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за т |
којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да ос |
јући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, п |
унав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је чит |
љају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око м |
престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њег |
лих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, п |
м.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што с |
еша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, св |
а га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун |
ребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се |
ом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на |
стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, |
ста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљ |
је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за во |
ло црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних |
је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала |
бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} |
етњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат |
већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која |
а последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт |
авицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случа |
ну срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке нови |
ровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је пес |
шом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да |
<p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајају |
о.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у м |
/p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа |
запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка |
ен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, тако |
Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика |
те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак |
оне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје |
, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио к |
у пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак |
ога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово по |
аштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, м |
а.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, |
и се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Тр |
е око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално |
и рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за о |
ошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком. |
и својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог мест |
и ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечер |
то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо |
> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме забора |
поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војни |
а дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу у |
мели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са |
том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> ме |
на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Д |
, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Униве |
pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је треба |
обром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на |
у где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако прет |
сам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... крат |
љао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се |
" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздра |
је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка ј |
једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродив |
цање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз ср |
вој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не у |
а да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом |
н према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> < |
вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређ |
S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него |
ину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остар |
- Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p |
, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, |
место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шет |
од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољ |
х седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постај |
а калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи |
била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву саг |
врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калим |
>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! |
бразима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених |
колико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од уро |
ао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учи |
олим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете |
едно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута деш |
данпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до |
/p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један |
е уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено се |
а косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јо |
.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом |
у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једн |
мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је т |
небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, је |
ом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, |
уо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из |
ак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно загол |
стане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и |
ш реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило |
и тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам б |
већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све др |
и твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да л |
м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав |
м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав |
слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па |
жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако н |
м! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} До |
твом, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме бил |
је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала |
му стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас |
осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сум |
>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се изди |
че да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} |
S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То |
бе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће б |
="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби ч |
ош неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} |
Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо |
<p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> |
мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} |
и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено оглед |
врстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да ј |
за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био |
собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљен |
њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег д |
ви иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - |
он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачу |
пстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога |
ла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо |
енском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагал |
ашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су |
<pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је по |
Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Мило |
жем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који |
ину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих де |
орком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - |
врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који |
губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што |
овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно се |
ко си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнул |
е крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да гово |
сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и |
тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отид |
и, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим |
тајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се |
{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али бр |
болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми до |
с омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> |
буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је је |
јка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"1 |
рећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме бо |
ара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S |
.. и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих жи |
, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио |
треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче |
шини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, |
, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно |
да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не пои |
зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увреди |
преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина ниг |
ној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем некол |
оју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш жи |
ја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађ |
гано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у |
а два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили |
S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између |
> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник помен |
твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је п |
S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим имено |
ринске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, |
танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српс |
овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> |
ан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао брошира |
и човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму ни |
подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати |
сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта |
опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Ч |
остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш |
.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{ |
ве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се |
завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари |
и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке о |
и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут ожив |
е сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дво |
да смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један |
д смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас |
ић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су н |
исли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где |
> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори. |
шњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као м |
јног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама |
ође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} О |
чи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се об |
о неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови |
а као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хва |
таје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце биј |
п по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је св |
љана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда |
еже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио |
S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешт |
је је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних в |
дном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, |
било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по |
.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореск |
убавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{ |
исује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један во |
ђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама пок |
охабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а |
му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му |
> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјава |
матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Њего |
била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек |
ележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} |
ло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и |
ло је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два |
ика, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> |
зиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Беогр |
е од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске р |
<title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{ |
немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећ |
е тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко |
не, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису нам |
м пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете д |
радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, к |
арском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред к |
ш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао ј |
ажила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа нал |
о спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да г |
ти тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се неш |
а се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Н |
а даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</h |
свећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најз |
је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препоро |
е шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Ми |
махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као г |
ије био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на п |
те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и са |
..{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> |
анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој по |
чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли м |
</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Чит |
овек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећ |
и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућ |
у да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео н |
S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставил |
le> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну |
ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашње |
n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, при |
ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело ј |
мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја н |
ти весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} О |
це.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк а |
е да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да им |
и душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седел |
дан уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у же |
једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хр |
ве мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писм |
он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у т |
ишта, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, |
и и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка предст |
види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако |
ртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што |
више Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> С |
глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила |
вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима го |
реко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S |
остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му |
ићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p |
ај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али с |
му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, и |
</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, |
ић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да |
нски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то ост |
од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је бел |
33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или |
е писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мо |
="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових р |
страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га |
неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то. |
в какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и |
ине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас ј |
али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад и |
ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се |
ме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Как |
шљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у ист |
блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> |
брза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{ |
својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: њег |
ћи женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и |
тео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чин |
гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад с |
ривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, |
ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да |
још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љуб |
и крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се |
Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај ду |
ина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И ова |
а би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где и |
{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утис |
јем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја па |
се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити и |
има су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, ом |
да жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада ко |
поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је гос |
и како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што |
ирода прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас |
ила жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежност |
великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} П |
ва машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илу |
плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као п |
мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> |
и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свире |
алона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>О |
е у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости шт |
дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову тр |
hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она ди |
а шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> |
title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече некол |
ветлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан |
о код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка ј |
реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала м |
се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, |
ешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је |
си ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утег |
тампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напа |
, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> |
/p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - |
а Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што |
<p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Једа |
кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p |
е идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта |
. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљасти |
<p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут |
шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера ова |
пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, |
ран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава дево |
дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегон |
е оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од |
ро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округ |
ћу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Ве |
стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, |
чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једн |
да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S |
толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада |
/> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да |
једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним ду |
е, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се |
ш извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочи |
сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много |
навског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да |
<p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седи |
браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајк |
ја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око |
p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још |
тање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</ |
ушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично пит |
дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} По |
да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник |
е немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, |
ма.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног |
нодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дан |
е свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на ов |
це стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био пл |
срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он окл |
или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, ко |
најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S |
вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! < |
екивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> < |
ксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S |
ле подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече |
шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узеће |
ниверзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи ка |
кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку |
пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане |
и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нек |
д...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио мест |
десет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак п |
кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и с |
<p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, |
е чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и |
</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила. |
S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о |
е.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао на |
оврчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? . |
Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио |
лошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако |
би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и |
располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је |
такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав |
Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све |
падао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уред |
лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад |
о да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечера |
да шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило |
же га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте |
це се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огре |
ле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга |
/p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из њего |
дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p |
Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако с |
дну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново зав |
е у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{ |
вај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка |
> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, бо |
их новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Мо |
родужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто |
врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвож |
аљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш н |
е тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Мил |
убав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здр |
м тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S |
в загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади чов |
да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар не |
, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан |
ачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцни |
војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу |
- И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То н |
не Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, |
хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помо |
да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до |
itle>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би |
сне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећ |
тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли |
г и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па о |
сцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не г |
лела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се |
ла сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S |
n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?. |
убоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n=" |
би, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не |
пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, |
илош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да |
, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Как |
се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њо |
двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</ |
на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша |
и неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслу |
рсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски |
рагане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом њег |
, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препород |
рали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одеље |
онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинил |
м у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је ск |
{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и с |
смо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу |
шљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророг |
ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге к |
.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут дон |
еб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође д |
{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић |
јом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту ва |
грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех |
лаго му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливал |
> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га |
ина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљус |
ма више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} О |
алости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади ч |
а преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му |
на Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi |
, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита |
есовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га пон |
из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није мо |
ајлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петп |
вио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељс |
{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор јо |
иког рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двад |
сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота. |
рим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да каже |
нархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, кој |
ној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за |
з посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове |
ућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као шт |
ка оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју брад |
приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и доса |
рја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље |
требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгор |
ислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најз |
Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} |
упљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће |
што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а |
као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност |
но што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава ка |
ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је мн |
и.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то реко |
а боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... |
м како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка ум |
тео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао пос |
аја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис |
, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је с |
и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! |
залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и к |
широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршав |
рећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} |
брати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без |
жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и ка |
човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечн |
ирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном |
ај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим |
олу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} С |
спаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и по |
Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врх |
га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде |
p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се |
ћ га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан |
</p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на краје |
и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а њего |
>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> < |
е се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у пр |
орку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене |
спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине н |
истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматра |
овршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Гу |
и о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао |
за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене |
а које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у б |
рилици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у |
тео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави изме |
ва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</ |
{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у |
узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осм |
ти извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се |
целарије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био за |
подствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се по |
амршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог ра |
} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарни |
ирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао ј |
разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - п |
чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она ј |
осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, |
иви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је |
е низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће |
глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док ки |
авне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима |
али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корис |
вим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих |
итељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене п |
и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово ш |
/p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из а |
е мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће |
ба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, |
дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на ста |
се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позв |
је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је из |
Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Не |
нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу. |
вога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га |
рх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је |
виност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштениц |
ицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад |
ца, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци |
<p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p |
пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио магл |
> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му тр |
нда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у св |
{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{ |
е би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту |
у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати |
ед циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна ба |
питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} |
но премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се п |
без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се д |
ила устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- |
у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> |
француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одре |
ан шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је би |
е парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићен |
едовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонов |
д промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински |
угојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих ру |
ојем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} И |
у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све об |
евеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које н |
де мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављ |
киде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродно |
ј штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранков |
а пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину. |
ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га |
а уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - ви |
а су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплав |
Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна вели |
тици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, до |
пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} |
и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила |
ином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога |
9" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из |
била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S |
и за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још з |
цу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафа |
во врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњак |
иче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште |
ским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ш |
видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом |
међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>М |
звишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изнен |
ан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посмат |
ичке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од |
е загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један |
шава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грч |
тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купи |
долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практик |
обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају |
војим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, |
е жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</ |
каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} По |
ви скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије |
а и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан |
тао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице из |
спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни |
ише није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза с |
о распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место |
ног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати |
у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- К |
ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене кола |
b n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош |
уваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом |
изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке |
владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице |
живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино пош |
ким, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Из |
обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читав |
сположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово |
ока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} |
поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до а |
егове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Мило |
еном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он н |
ролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није |
зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу к |
ци, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, ста |
а само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланц |
ли од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С час |
, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скор |
се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика. |
Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони д |
начавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо из |
роки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римски |
ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њен |
куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" |
ледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде |
више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{ |
ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на |
ад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скре |
арумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изг |
тварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу. |
мбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две |
S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, п |
устиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широ |
м, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао м |
<p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива в |
ња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, |
забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очи |
оке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, К |
и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним суз |
ке и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... о |
спа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зо |
да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </ |
као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи |
планак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да |
ранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с ве |
еше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препреден |
и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то би |
повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих |
ма ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита с |
да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још на |
и десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број |
довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Во |
епшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпара |
ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће смет |
потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима мест |
овог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и |
тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја л |
знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји |
браслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива г |
з дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео |
другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да |
ј кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
у насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним ули |
ам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећа |
не од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначај |
ле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве |
ба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твој |
ана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутро |
вају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада ст |
Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопств |
S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у ис |
а и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </d |
епачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве ка |
које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснат |
ода, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понавља |
тин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу |
ито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је |
оди, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољс |
{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је |
пографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети но |
сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу б |
> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} |
на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао сас |
некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру |
иси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако |
артане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе |
помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} |
жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда вол |
ог додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом |
о на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је |
рупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко ост |
<p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тач |
брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика к |
ебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам |
- Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су |
спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксуз |
ношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су јед |
ите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих |
си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с |
ину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене ку |
не у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, |
се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени вол |
<p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се |
је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са с |
рећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео |
адознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S |
Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој сп |
ојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалист |
, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти гла |
ц је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је н |
и.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом |
- Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</ |
ренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и бли |
мо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти так |
еће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{ |
p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао |
у.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састана |
у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулде |
варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да |
и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - ре |
... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта |
она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар |
ако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромн |
њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака |
ревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и д |
једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се при |
ца су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевн |
га један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропусти |
едело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</tit |
S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из д |
а поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку разд |
- и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то каз |
пуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколи |
за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <di |
овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће |
.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш п |
био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми |
ета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет з |
олико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговц |
олео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође бе |
рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још ви |
био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су |
а.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних све |
атог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била от |
лико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засеб |
цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст |
с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одгова |
не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве |
обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли |
из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Сам |
ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чув |
нег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног |
угих, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире |
chapter" xml:id="SRP19100_C2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и |
chapter" xml:id="SRP19100_C2.4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА |
chapter" xml:id="SRP19100_C1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛА |
chapter" xml:id="SRP19100_C4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У свој |
очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали |
нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није пом |
{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако к |
да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, |
вег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да |
ости и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чи |
спомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и р |
S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није би |
о њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљ |
рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због па |
на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом по |
ни ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Ма |
S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопље |
ћу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на чел |
полете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији |
трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дуби |
а.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} |
а је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се с |
арије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескор |
дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних оч |
Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одго |
chapter" xml:id="SRP19100_C1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између |
chapter" xml:id="SRP19100_C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p |
chapter" xml:id="SRP19100_C4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још н |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзи |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта ј |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p> |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кр |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одм |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> < |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњ |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сук |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Ми |
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жа |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> < |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нис |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је б |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки док |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>Т |
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Мило |
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задов |
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>У |
:id="SRP19100_C1.1"> <pb n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Д |
па Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и пр |
ојим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На је |
умевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума |
у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, |
ас своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друг |
одником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С час |
есном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљ |
е побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> |
оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, див |
} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног |
Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја |
таре Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све |
рице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је |
15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице св |
старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први погл |
које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међ |
е је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод ш |
ундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела |
само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у |
чији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око |
нутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је среди |
га места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је |
ана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их ст |
постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, к |
е био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега дог |
S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ од |
ас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу |
ир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах. |
гне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјут |
је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео |
.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на т |
и магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој п |
од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли т |
Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача |
и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, н |
{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, |
орма ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p |
самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адв |
амо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз |
hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са |
дник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча |
ар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босно |
зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку |
адовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна |
ао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, ожив |
цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине |
у оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед |
нице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} |
ја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пош |
пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак |
пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак |
p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S |
изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио |
и су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи ра |
м и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто ди |
еумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипал |
{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, заб |
ад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем |
она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Ми |
говарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим |
ном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платн |
наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста ко |
<pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> |
јзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од он |
су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље |
, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад |
се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, приро |
ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капу |
ади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p> |
/> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек |
ат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених |
овуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и о |
у Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам |
пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један по |
наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и св |
оса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди |
струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала |
ци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба |
што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте пр |
на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима |
са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао |
јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, |
} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа |
те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвој |
Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и к |
.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју |
кле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да |
дити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех њег |
е требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином циг |
ерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p |
у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике зван |
ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвај |
они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на јед |
ажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како с |
почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на |
сматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало |
овека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писм |
вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примед |
лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} |
ана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округ |
ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p> |
е знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке |
ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљ |
но писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхта |
ади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује ра |
, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, у |
ца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, к |
хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им по |
ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> |
поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њ |
дни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на |
оса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он |
је...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хле |
ка</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне П |
говца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à l |
ки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви |
леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред ца |
е, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је |
еле зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила |
на зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић |
о, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{ |
емић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру |
и ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после бор |
p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али |
</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати... |
није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друг |
аних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и |
утио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећи |
Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изг |
ио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје |
ни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини |
е се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: |
е тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу сму |
чи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да п |
над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим пут |
!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред соб |
спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су |
е, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> < |
е свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће |
, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући суглас |
исам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S |
ма, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке усп |
сматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> |
вуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспева |
</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>А |
познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, с |
авника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> < |
еби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на |
{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст |
ги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пр |
свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај |
Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ет |
к покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</ |
ле недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и |
о један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо ке |
иле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућ |
е тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи |
. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо |
и тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова дево |
, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио |
ћу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејск |
црвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике |
ворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, М |
аца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос |
се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица б |
<p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи нап |
ремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу |
вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} |
ћи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја |
ме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p> |
тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је зв |
>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</h |
S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се кр |
док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног к |
ли ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, |
на.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без |
p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син |
ивањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђи |
овина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада |
слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се непри |
ји је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмеј |
загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. |
јање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва на |
астали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом. |
неки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава к |
ма и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата. |
S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за на |
је се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју |
упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... |
ој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој |
- А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па |
ас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете М |
Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош |
S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потр |
ди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој проша |
х десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само дон |
<p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубис |
к, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине |
м под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господ |
одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S |
је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а д |
јом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опрос |
е ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави |
</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С л |
осподине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни ча |
да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о |
га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} |
ити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у ма |
учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па |
и Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запит |
рење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много |
о им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, |
о што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{ |
да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина |
и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Сел |
знао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јевре |
упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволаст |
устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду не |
бавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш |
о.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више |
које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Мило |
ће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, он |
он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је вол |
руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у из |
ико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала |
нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, |
но послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти би |
Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана до |
ајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како |
димо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није до |
} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја |
сновну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- |
ве птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму |
.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју ј |
ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, |
ош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређен |
оз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти |
овалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји кој |
ене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о нај |
рује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми в |
идина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све о |
е увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, м |
ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке об |
е букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један |
си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја |
атерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писм |
крену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадн |
ке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испр |
ела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се |
и је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врл |
своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја |
затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их доби |
та су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те при |
> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевим |
ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуб |
е и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb |
ика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређе |
жда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, |
скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њи |
лада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очим |
<p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред |
успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју |
детом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе мат |
з крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} |
} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где |
на је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, |
, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо |
а, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују |
} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубав |
у, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усн |
д отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То |
е се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану |
капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђен |
Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све |
им видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтал |
ћи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Ми |
хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговор |
жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p |
обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{ |
рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Рек |
бе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по К |
ако је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је т |
рка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо |
ла у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Ми |
се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том |
отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, |
а префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p |
био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, |
е изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувал |
е један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај |
мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, ма |
рчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светл |
/p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, чове |
плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више открива |
успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер |
Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољуби |
он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов |
уку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изнена |
ео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S |
ј стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао |
еног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се |
часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотин |
на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлач |
ад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, |
ц да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних тро |
д завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као |
напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати г |
ош у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси |
ако ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, ова |
мештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Коли |
азаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођ |
один-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу дв |
из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Мил |
дор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, |
и приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три |
рави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог |
да и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дан |
ундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дуже |
створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун |
је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ни |
и брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт |
у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује |
{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио |
и су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао |
елики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједн |
ом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, п |
ом, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико |
уском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p> |
ко је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћ |
мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је |
на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, |
аху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе је |
је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се |
шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Мил |
стужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не |
{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} |
ма, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне |
главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик |
крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори |
што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јаков |
грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа С |
е, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? |
S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука? |
- да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим |
трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдс |
! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку |
.. одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није |
и песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, з |
из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика |
од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живо |
а.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, при |
Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како |
њства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравал |
и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било изме |
покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди так |
орода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска и |
н осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног |
че он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, на |
а удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце нап |
руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то |
него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљуб |
да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови |
ори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му |
{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и осваја |
рло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али пос |
век сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој |
био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова |
о говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам и |
м тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.< |
ак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} О |
.{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, ни |
> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да би |
от што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p |
ном, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми доб |
илоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш |
уком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му |
заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече не |
Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не дан |
{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И тама |
лошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p |
рог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не п |
...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - |
новне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по |
у другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли |
! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p |
ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и |
<pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} |
га већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупци |
лим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милош |
ад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја |
их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у |
еба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, |
ке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога дра |
</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним суз |
и ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је раст |
а ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си ве |
ема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} |
да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бо |
е била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </ |
часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвој |
е, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, |
ста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан |
планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љу |
жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина |
снију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила пр |
се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме |
ала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није |
.. ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - |
ке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркин |
једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У двор |
увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи |
на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број о |
о избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз и |
<p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, оп |
Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу. |
тпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошев |
у нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који |
в тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госп |
е осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} О |
овом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, ни |
, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине |
>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон. |
куша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад |
а волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме воли |
ожив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми бу |
{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем |
а.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем |
мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати |
ке душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> |
ег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком. |
собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, в |
тици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао |
живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} |
о, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за |
е за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... к |
аш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад |
ише и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не из |
, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а ј |
чка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} |
бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{ |
овести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S |
м те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по о |
- Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Ал |
Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишет |
p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Ка |
дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршав |
а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не см |
> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му |
шим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рек |
ло, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, нео |
в, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се н |
241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није ж |
ејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав |
праћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар т |
а млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио |
своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети |
му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спав |
велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима |
а све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тв |
ала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео |
љао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела д |
плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам |
ош више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово ли |
у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ћ |
беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да |
оркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико шт |
цуском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Крем |
е, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit |
да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не изб |
мвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се по |
звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто д |
долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је |
а га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему став |
ебе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Мил |
што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби ле |
по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледа |
а не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом |
један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се ти |
ом надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... к |
да је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није м |
н посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не см |
одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се ни |
иже госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S |
челника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а |
{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наи |
ала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не жи |
ише него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се |
те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - |
<p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али |
о ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p |
тре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том др |
седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу нар |
, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p |
само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} |
врсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто мл |
брика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као су |
м, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена |
Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је |
} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чек |
уће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне кар |
а га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} |
а њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l |
викла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај жив |
у топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове |
ћ није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војн |
> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као |
госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог |
ки дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како и |
воју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао н |
.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе |
ића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="12 |
цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада |
и.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{ |
најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорк |
м дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су н |
ди који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико |
био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђ |
ирода.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети |
чне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с т |
пио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће |
55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да |
а страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то |
ме је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још |
{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од |
је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић |
ић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао по |
о се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и о |
јна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголи |
ој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица |
вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане п |
та и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде |
који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без п |
закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у чове |
> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љ |
девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели |
шава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег дети |
није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт |
а и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако |
сно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске |
А.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја |
ећ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срц |
ртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежен |
мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја |
н, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела |
искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} |
ипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде исте |
е је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који |
части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би т |
аници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу |
о живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље б |
ротив нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} П |
осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја |
з иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољ |
је правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу |
алу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се |
у девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписа |
урђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године ка |
о, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну вар |
гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Ка |
едељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а |
рате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта |
ндиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић ј |
служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних год |
тету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хт |
каним очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала ј |
у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђ |
.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују д |
ала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} |
капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај |
уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се дога |
а у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови |
ичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, О |
/p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од |
:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb |
ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан! |
јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, н |
анпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављ |
.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се в |
, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неи |
да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак |
сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је |
, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се |
јатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сив |
еба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један поло |
м жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хт |
о голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик |
S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се |
, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то ниј |
бе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад с |
це, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побе |
о се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згуж |
како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то м |
реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога |
цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин вр |
је, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ов |
ле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства |
е наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То |
долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике ства |
, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под не |
жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханал |
и, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек |
авлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић |
спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено |
<pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на ри |
росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих стран |
омиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{ |
м месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позор |
ођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда. |
делу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су |
ености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала р |
чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у ду |
ај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала с |
јакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</ |
ead> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалет |
рали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши с |
сно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. < |
алатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> згра |
ско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица |
оје је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега |
ајмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи. |
обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шес |
и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају |
ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног |
ивудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} К |
њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која во |
аснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки ју |
.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што |
познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који так |
цину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до не |
аја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су би |
гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брат |
ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се пови |
ници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла |
, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја па |
, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; |
и Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била |
о одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огро |
су сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа |
толова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, |
, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, ут |
ика се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећ |
Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, |
наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенч |
/p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно |
ека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чек |
зветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испу |
рног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути |
е уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам жели |
ришта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пу |
, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш н |
е сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> < |
а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовн |
и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је в |
на.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као |
један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дуб |
ачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка с |
се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу н |
сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што воли |
о ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мо |
ала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек |
инистру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дан |
.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам |
досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на |
о што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која |
ика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче диза |
хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на |
девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само с |
те ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} |
служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је плани |
светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, в |
дали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> |
мом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјај |
не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по цел |
скрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нов |
рио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли |
шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то |
брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат |
зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, пост |
ика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла |
није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између |
између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од друг |
Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> |
д ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши |
p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, |
зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оску |
ом путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрча |
чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био пра |
е одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, ок |
и Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђ |
Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад |
ша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему ра |
гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p> |
грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и од |
тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубав |
</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обу |
чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра др |
да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <tit |
себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, |
га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} |
ad> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и сви |
азио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала |
о се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Д |
а на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам каж |
станка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београ |
пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек |
e>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пет |
ја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајд |
Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла |
3" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила |
ош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} Т |
тискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била ку |
а зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даљ |
} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектира |
и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} |
су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{ |
пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје |
S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као д |
- упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трам |
ле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридес |
а угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да |
поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад |
а ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка |
о писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здра |
ети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз |
сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да им |
е нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми ост |
д трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше |
је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакак |
аквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си |
руге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју ј |
ужите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне |
> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драг |
е и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} К |
</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, мла |
био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је |
кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p> |
у угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се ње |
адник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седн |
времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на |
е, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош |
/> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку |
оје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица ко |
се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мај |
{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштв |
изу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> |
тару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишље |
разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе ка |
ажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се је |
ок својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</ |
што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да пр |
удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n= |
охтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно |
:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> |
о ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад н |
ку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче ј |
емића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељ |
хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне б |
рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим |
која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од |
о што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо д |
ћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи ур |
го се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi> |
госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако ид |
} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још доша |
над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој гос |
Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао он |
успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p |
Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном ру |
ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ ст |
себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било |
рницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за |
по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, |
Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивш |
а је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{ |
{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше л |
рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb |
м створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће би |
ове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> |
с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, |
огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми |
жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема н |
p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно. |
слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички |
ици мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним посл |
истарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљ |
ачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" |
ратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је н |
ји учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} |
глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> < |
ублици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су |
183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветре |
ио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова |
ако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, тр |
ста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му |
пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две ма |
живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже. |
среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да |
их опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> |
да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша су |
- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђе |
само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му |
зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске |
<p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите пу |
расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С врем |
тири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано пл |
.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар ч |
ло изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије него у његовом гол |
кресаних растова, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади |
мехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они увера |
ан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут |
огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо |
ад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исп |
век волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро |
, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} |
е суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист |
оворила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју |
да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сит |
адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш до |
p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери |
</p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у ње |
у продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, |
вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је. |
астила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадали |
смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи |
ого и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драг |
ели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост |
вице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> < |
з дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљ |
себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, |
сте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} |
6. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако с |
сни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебито |
мене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! |
а ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, |
госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош |
вуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пу |
брањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформ |
и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу |
ас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </ |
Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну висок |
Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> |
ју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из |
због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на |
узет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гим |
тео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> пр |
Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} |
коме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног |
сећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места |
лош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из ва |
ише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде треба |
је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао |
свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећ |
лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитује |
ао Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Креми |
дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није |
и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, |
мо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> < |
рајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи |
није дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{ |
S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У со |
љених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су т |
ead> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још не |
е, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љу |
има једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{ |
ите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара д |
<p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> < |
о.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде |
се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се |
ка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо при |
асамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио |
ш.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамва |
где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике ше |
Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на оп |
свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина |
тнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Се |
о не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позориш |
там: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- |
{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте |
њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачи |
ској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зо |
апуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где |
еда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кр |
, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну |
м град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли |
а отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизм |
ану на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремић |
и прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост њ |
озница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попи |
елом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове |
к воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви из |
голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да |
аго покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и |
у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једн |
Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Би |
ледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала |
о вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим пониж |
а вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативш |
чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих |
...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој |
ј капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближав |
миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што |
енутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који н |
једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и |
ар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S |
ајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало ј |
и би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гле |
а онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, |
p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу ис |
голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњак |
лица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунц |
а су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Др |
него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} |
ади</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143 |
и сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим |
железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи |
громна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледа |
ће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца к |
Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале |
м својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на |
младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи з |
арк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и р |
биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да |
, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p |
оји је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском н |
неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати |
на, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички са |
ира који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} |
ш сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, б |
тне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништ |
у је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике држав |
е поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ра |
стала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом ц |
само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи |
реком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је би |
вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно веза |
кви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се пр |
пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топло |
г</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до мини |
рецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} |
сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у вазду |
етар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно |
продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворе |
репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишји |
се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистро |
еласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као |
.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{ |
са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно друг |
тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су пре |
ћу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја т |
персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име |
Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове в |
довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а |
добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једно |
свест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче |
ташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{ |
у.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху |
едан једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Мил |
е хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког за |
газише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на |
ати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, ви |
лавној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери |
ено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најб |
назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се з |
узних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргн |
је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по |
и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам с |
уарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланен |
а ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То |
} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као |
е <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила |
заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела стр |
то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губ |
е није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могл |
к се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су |
ледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски д |
де: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседели |
вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако |
Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја. |
а једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огл |
то, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купче |
ји је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске ра |
тињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, стари |
Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S |
танице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућ |
јој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразе |
е је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све шт |
оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали прав |
да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљив |
да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо |
а која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> ј |
ави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она прин |
дужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, |
а, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол |
до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да доп |
е гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - |
{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешц |
ј ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести ј |
је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се |
, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да |
а!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p |
дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти за |
ешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ни |
ти. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа |
е штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од с |
, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негд |
тране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људ |
е смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су м |
дбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове в |
него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова де |
резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не с |
из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како |
а девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад |
тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весе |
оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Б |
ауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у |
да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, |
ази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се о |
о се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала с |
ку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за |
нци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамен |
ак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушк |
не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом. |
утра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> |
ављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо |
, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жа |
и седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи ко |
светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима л |
пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њ |
ца речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> < |
се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сет |
у, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим т |
и примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупц |
ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица |
уња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац |
се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву непра |
а ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p |
сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда |
пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без |
и шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београ |
обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила |
ика с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на |
волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и мој |
су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се |
круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светло |
ћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пре |
будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везу |
атељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио |
у са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу н |
им стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, ди |
Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на т |
су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зли |
бави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као |
не кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хлад |
Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S |
д је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара |
ницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда |
ега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити |
себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} |
ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађ |
матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она |
о га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један |
ећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгуби |
ла се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиско |
веже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко уд |
свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину |
танак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша |
ово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у |
арно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се б |
хове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изн |
S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе |
ешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао |
време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега |
/p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на запад |
спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се с |
че да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури |
тагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веро |
{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магац |
..</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, куј |
о да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ј |
дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се м |
{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило |
одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облач |
но увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седе |
ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила и |
ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као д |
а бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровов |
рироде наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежин |
покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио |
, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти з |
нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређени |
као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} |
ем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ј |
ла би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је |
ње се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да г |
и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбин |
ах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао |
не светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је |
могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, |
ју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о |
ислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... р |
ћи под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који |
е сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И |
акривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увиј |
цем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог при |
а, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља он |
а грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n=" |
о њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан |
кшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слобо |
ај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, |
драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} |
мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отв |
уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, про |
етасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио врато |
да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, |
мишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по |
дне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатк |
гао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... |
лакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потр |
љубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, |
један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово м |
сно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно из |
излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаро |
права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је |
арини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на гл |
аласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисањ |
ку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, |
омало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не |
сцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада |
е пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада |
Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не |
Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти |
мешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до с |
је срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега раст |
- заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... < |
ем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> |
вечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, он |
и никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала |
од <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне |
ротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропад |
о и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господст |
а пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним к |
једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са |
улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига би |
дом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} С |
острана дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред |
голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим |
да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја |
ице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини |
лизу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - |
се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играл |
ним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима |
предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се |
кавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу |
е и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, |
штићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја ко |
е.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош про |
<p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посмат |
из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у ин |
уди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи |
ве намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, |
је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - |
чиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаве |
РАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто |
д краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клуп |
менове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њ |
ка се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се б |
ош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме о |
> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> |
ритиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умо |
све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пи |
же у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази |
зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, |
толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од |
дмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при |
тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, ка |
зама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешк |
о Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату. |
летне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног паро |
и бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брд |
откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало вес |
вима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности д |
после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здра |
} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили |
и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада и |
је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомил |
ога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а |
осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и |
о је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи |
збијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је по |
ан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић м |
шњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се са |
а тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан д |
ијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, |
и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати |
им сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма |
асно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију г |
а, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део К |
ла неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} |
S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је п |
едно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, |
очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала |
другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="chapter" xml:id= |
кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, М |
је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљ |
и месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколи |
станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређу |
дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако |
да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело с |
ао надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет ок |
задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не |
ерали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шега |
, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредн |
ао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заг |
грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Млад |
јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошл |
ле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сав |
та од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих г |
ореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киш |
их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово |
као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није би |
е сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калим |
располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамен |
ти сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновни |
потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p |
кругластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Биј |
се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је |
title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</tit |
колицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, г |
скрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мир |
на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако п |
наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између |
рада јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Г |
евине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећ |
ранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насм |
пирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - П |
а главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна пес |
црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Б |
стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и реч |
S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, а |
на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је па |
Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам ра |
ло репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста |
да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне об |
би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи п |
олео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред |
Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по |
ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да |
ко да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не пон |
те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима |
икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{ |
н.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дн |
о му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима |
ећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећа |
, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је смат |
у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе |
као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав |
у.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{ |
колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним ка |
отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложит |
Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело! |
ена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} |
е ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ј |
и се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се |
.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и цр |
арела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, |
сник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротн |
цале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју |
шевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S |
.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцим |
есник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније |
енутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида с |
еравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама |
мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско с |
и из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми |
ов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задр |
, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је теле |
едно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен тво |
ти.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити. |
{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да б |
са из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је ј |
комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{ |
.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У т |
жи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало |
целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Т |
ваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато |
ависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба ду |
и заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне |
у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а на |
плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима правосл |
да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој |
.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руков |
јом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је же |
гуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, дале |
све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те т |
- Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав о |
си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} В |
p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрз |
талгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на |
е се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> |
овек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се |
клоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност изв |
га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време |
ог анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој |
е сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једно |
авају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију св |
други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо м |
ејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми |
жна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој |
тио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чи |
али и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, |
х, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме т |
готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су зај |
а за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{ |
а остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе |
је не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слоб |
е једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака кра |
идим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како |
ла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје. |
да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; на |
девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају т |
е природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и слу |
уће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, до |
ене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душев |
и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватр |
то нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи |
лади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао врем |
би треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар мла |
с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p |
ам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи о |
на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њих |
и Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живо |
Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и кр |
појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи по |
, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да пос |
рује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се |
је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, вол |
ећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње |
освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Т |
е мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпун |
{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ак |
био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од ј |
> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ј |
жем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да каже |
зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с |
натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што |
Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p |
и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болн |
ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се по |
ли овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да ј |
теде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за |
о друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим дру |
ло, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници ма |
одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не р |
свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се д |
се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад |
ви младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се |
а долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охр |
да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће |
Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма |
и ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која |
зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута |
а ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим |
бичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација |
рагу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала ко |
се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да л |
S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, |
зано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укочено |
словима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... на |
ст из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много ш |
Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човек |
ши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао ка |
еодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до |
аче, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу! |
сни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужите |
- рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то |
ив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо вез |
у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - т |
</p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гн |
е веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, |
је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих др |
гане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам |
и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо |
к још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не |
а.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледат |
гових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али г |
блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти м |
{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{ |
осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> |
а да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце и |
ој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ће |
х очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Мило |
ве било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориш |
стог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисл |
оји су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо |
емић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зави |
<hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израд |
е и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, |
се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није |
и.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} |
Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су те |
оселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, наме |
тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је ја |
дно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задово |
ек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цел |
да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи |
обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-живот |
јан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу ана |
толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећа |
је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који |
Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{ |
, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огл |
купе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изнен |
ти.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би и |
ови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубин |
мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем |
ренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам |
ици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих ж |
у твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би же |
Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претеру |
тајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} |
ило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна те |
бав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> |
кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова ма |
сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмех |
, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам поне |
њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који |
ржавни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова в |
ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли |
м знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} |
р с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је по |
беђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <p |
раја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Бе |
ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се н |
/hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Ст |
е, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чуд |
{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је |
ајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ва |
ном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} |
си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај пос |
оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би |
прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам остан |
ласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћа |
ку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред |
ислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дан |
без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком јези |
вља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си т |
и обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је.. |
себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још ј |
та.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не б |
} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не |
ном који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} |
па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима поста |
ли јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посре |
ед себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би б |
и реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар |
, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, |
, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без |
ј потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и д |
то још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу мол |
S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми |
уре да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Ули |
брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на у |
није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p> |
са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим ј |
S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</ |
ј од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>М |
ге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа |
рче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је по |
дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p |
мо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош ра |
рења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему д |
} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико та |
жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к |
растима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ј |
знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим! |
е ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио н |
границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара аутори |
Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затвор |
заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да |
подине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi |
кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас ст |
без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав у |
од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p |
по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми нај |
p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену |
сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он |
а би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, |
ени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, оч |
.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног |
осподин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да т |
зади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа |
свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се |
јку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми ни |
Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти п |
оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до ж |
S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега. |
себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је сл |
дај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то ле |
мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко дола |
м сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавн |
удица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би примети |
ор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене речен |
гословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о какво |
и коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Как |
ћи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и он |
ко као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, мо |
све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S |
тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам тв |
S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше |
.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти зна |
м да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је ме |
ма теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у |
огим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка |
з њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасн |
зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред |
рет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, |
у били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда |
дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, |
бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је к |
а.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни |
и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело |
елим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} |
ало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе |
једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове |
бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш |
едајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос буду |
чајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито |
се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ог |
аше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је |
За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у ка |
знавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што |
рдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Мест |
>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног |
род</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} |
чита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака ње |
ео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба |
које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке ка |
Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; |
ме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозб |
вот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито |
...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, |
Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако гово |
ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињ |
/p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треб |
/> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- |
еба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих да |
е:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заус |
и човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи |
евне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, к |
с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичн |
израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво расп |
аги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја |
ких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изго |
као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један ра |
на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и |
ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити |
вољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога |
- обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци |
то ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Ни |
Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека дру |
се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми г |
него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твој |
Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} |
овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изглед |
илошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је |
{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој< |
жемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очеки |
а као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем к |
/p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, он |
; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу |
оново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... |
твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледет |
</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео н |
едну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, |
ве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да |
о незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што |
p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја са |
еоборима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло н |
ота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се дос |
дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теб |
акнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим и |
ећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну |
Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари |
жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{ |
не и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под в |
Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о он |
в уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављ |
дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за пра |
та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> |
сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што |
мићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желе |
а добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и |
е која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови |
чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубав |
ајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун |
ином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је |
тави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу |
н; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{ |
ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкро |
Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну ка |
а Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јест |
јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{ |
и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што |
овато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев- |
ску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студен |
</p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини |
, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и |
гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Једа |
еминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: м |
ити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, та |
исли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и т |
ребало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским ц |
зати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у ко |
је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао п |
оворили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су из |
ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли |
та ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мисл |
људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У |
косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.< |
.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходни |
га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број су |
исли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> < |
имих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оста |
Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио |
е на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, |
нидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је |
чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, но |
то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студ |
заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нар |
оже брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало п |
, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам једа |
, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш пр |
црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво не |
га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</ |
у, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p |
ела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.< |
ади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."< |
а није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би и |
p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веро |
и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обр |
ла те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S |
85" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном пол |
накиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро за |
ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јо |
г успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла |
и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си |
p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади чове |
око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала |
<pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вр |
> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овд |
оред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој |
ивот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљен |
се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати |
огу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу до |
неки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљен |
, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо ку |
о, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нис |
и за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S |
/p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала |
лу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих и |
не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте мило |
едним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра |
дела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехива |
ао дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фа |
та, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они при |
а се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио |
акву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена |
који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузо |
састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју сн |
кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S |
Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш тв |
астали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми |
рог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит |
ду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у в |
гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је |
ла тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су б |
<p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек |
г вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје |
оворила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, к |
ажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод |
тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитива |
оследњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер др |
је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти |
еколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те в |
ните напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим |
и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осм |
целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, и |
ејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позва |
, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буд |
Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети |
а и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од н |
само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављен |
да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, он |
<p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задру |
ориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори |
новника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио |
о све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни |
да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јак |
илатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прв |
ајгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... мило |
<p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички т |
а се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских |
корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепен |
уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не мо |
Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си с |
је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди |
ње и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од св |
лико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још |
<p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка |
где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан п |
n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који ј |
рупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је |
жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је би |
толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Т |
исак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да |
трашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада |
већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила пог |
Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се |
на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прв |
и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око |
снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао |
маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није |
ца, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било |
рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш |
p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори мл |
p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу |
ако је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - |
урски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпо |
ао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно |
изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину |
у.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оста |
га, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су бил |
ј соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S |
ебало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење |
емић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јо |
наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђим |
Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је ут |
и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како т |
у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од |
а?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор |
мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригинално |
још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време д |
е се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, |
ешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се |
ран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити |
{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Н |
троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{ |
оле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му он |
лену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама |
те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изг |
p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не |
сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то уч |
S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још н |
амо новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго |
S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била стари |
ној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S |
го. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић |
апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била н |
о сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да |
еђу нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - |
арушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све т |
прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године став |
чан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном |
у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, з |
а писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мисл |
еда се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се раст |
световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тиши |
световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари |
крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> < |
рукчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама |
е исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рек |
у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је |
{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - |
е к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић |
међу дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају |
заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али |
не и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, ж |
ближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих |
рице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био пров |
се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за |
ић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како |
отребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи вазда |
, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да |
ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, нап |
title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потп |
но му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chap |
p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико |
ге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div ty |
дала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа про |
жалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољ |
епортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем.. |
тних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су |
даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> |
веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - гов |
га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутра |
</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - |
илош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво нев |
ош већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни п |
војој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до друго |
сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш |
n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио ј |
е да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино |
оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - |
ује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао. |
оју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} |
соких идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто к |
S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да т |
још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - о |
ачин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучн |
ему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта |
своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске < |
и човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој |
</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгути |
их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле на |
ши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш м |
итким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати м |
е очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драг |
ок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p |
о да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! |
е би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и |
нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане |
и, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, м |
а.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота тов |
носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику |
казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> < |
равио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који н |
хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити ш |
н себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла |
ш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело на |
ли, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p> |
ници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од ов |
ох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се уте |
рка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, м |
за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћенич |
иде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља с |
говори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа ка |
ој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропал |
ила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" / |
говори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже |
<pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, |
ад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости уч |
го груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти де |
...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену не |
их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на |
а разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништ |
х уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом |
хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жен |
Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб. |
Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде н |
есечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад |
та рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ј |
ткривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? |
Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је о |
Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те ј |
ходњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревет |
да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце |
прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - |
шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не о |
р.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- |
а у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спава |
озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол' |
на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао бл |
о некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариш |
биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, |
чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старин |
та Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </ |
ша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала |
саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли т |
> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S |
пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је |
е бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас |
ош ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ни |
ознавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Њ |
што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио |
у.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви |
постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек је |
ена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском св |
у располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини |
вац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашо |
н, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да м |
је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шт |
а ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена |
настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђ |
еста само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме р |
је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> |
кољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећ |
чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не ос |
} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са т |
ам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим ср |
број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему |
, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али |
још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p |
ош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је т |
оју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки |
управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дат |
оба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије |
ло опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то урад |
аринским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи |
његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који |
та је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесн |
инистарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје пр |
ци познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кис |
где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која |
ајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје |
свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље |
Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без |
Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане бе |
лада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио нис |
вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер с |
га, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад |
ј седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обу |
.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио. |
цајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са ње |
и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово пис |
он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики у |
м, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе с |
е већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и п |
да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме |
.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је |
9" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи |
ло наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца |
злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жут |
ве на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} |
искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, |
говог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно |
му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалос |
{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави пр |
ог у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак |
имнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих |
има и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерн |
изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошт |
ига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава па |
ци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мерак |
аљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који под |
и и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било ј |
е у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају |
на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић м |
ико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} |
мић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Се |
и велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у т |
тском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из наро |
сећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> да |
самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже |
покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - К |
и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све |
ак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још |
> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још је |
.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се на |
} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и |
као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <p |
. моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај све |
, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори |
S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и пр |
инка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је см |
са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да г |
ћу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео бан |
бичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрл |
орија сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одгов |
ешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди м |
о је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће ов |
Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи |
је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изнал |
вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот. |
е молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било пом |
да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... н |
ко се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Ви |
епи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и |
своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, пр |
као.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши |
паше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам. |
ржао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао п |
аједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба гр |
пање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило |
пло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је |
hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само з |
век воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - |
поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са |
дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби бораниј |
{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</ |
остраним.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се |
брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, |
а, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањ |
изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је |
која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски капл |
ла купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породи |
се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, |
дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу |
им сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали |
је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али |
и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} |
, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p |
лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страст |
нувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још б |
{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бо |
> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Ку |
<p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! |
ћи под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасн |
тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што с |
е од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мај |
а."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n= |
{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Ал |
у слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од |
кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, зем |
овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђ |
тра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Ост |
ад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се в |
пе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја в |
вим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} |
> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јевреј |
ри која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољен |
.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас ра |
већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам ј |
о да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог ст |
о више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега тво |
обу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме |
руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не |
води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би пос |
</p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је |
још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не |
} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу |
не ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седел |
ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</ |
дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премеште |
мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско |
ица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси |
ко њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку д |
но од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Мил |
х места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се |
тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за теб |
ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширн |
на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, ј |
де трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежно |
на ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</ |
је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бит |
го што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос |
оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико с |
а излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска ул |
Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S |
p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну |
ту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад |
да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана пре |
и ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не бри |
> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад миј |
цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ва |
е поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} |
је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били до |
<p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође |
, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету |
нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се по |
је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила |
време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнев |
варао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- |
капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А |
ајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако |
се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на св |
о шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говор |
ородица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нар |
ац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{ |
мимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друг |
га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више |
ениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та вел |
сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> |
ди чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њ |
у се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштан |
а у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ј |
ђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, к |
и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{ |
рстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под |
овори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. < |
је било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је б |
је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите. |
отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> |
?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми ваш |
опуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S |
ицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p> |
ити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја ниса |
вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једн |
а без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић сув |
шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се |
</p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слобод |
презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме позн |
их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас |
сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{ |
ве, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љ |
у, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је |
> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није инт |
је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који |
дан познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а < |
бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S |
умеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње |
дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да |
их испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила поја |
ражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом жи |
а човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и пос |
де с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста |
пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачун |
Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом м |
и некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорк |
не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и ни |
сти које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна шт |
} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често пор |
ину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме |
мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не |
ава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ј |
ета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох за |
по прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно бе |
о не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> |
ше много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била |
милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{ |
јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ла |
показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од |
била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали |
претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и |
ни кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужите |
а то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе |
заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили б |
удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - пр |
и Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, |
, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје со |
ви Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове |
нити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново. |
, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође |
т узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболел |
а му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} О |
али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу |
ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобо |
утку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа |
друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да |
се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у |
g="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} |
улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широ |
а</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску ули |
ко великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности |
о се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека н |
у окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у ду |
прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је бил |
номе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} У |
} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да каже |
спа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много |
48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдар |
ара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни |
аступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја прим |
своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада нав |
је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени |
а, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислим |
се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који |
вала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на |
опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> |
егујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> |
ка привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p |
ао толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, |
а ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> |
у су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чин |
да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи груну |
че да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p |
и се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба ј |
апишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Напи |
м искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који |
осле кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Некол |
је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с вре |
а је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај |
се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним жив |
жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч ј |
да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - б |
ја; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем |
ој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста те |
лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му ј |
је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Мил |
да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико са |
она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад |
ло му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарал |
му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих зано |
S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, |
хова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја |
Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели |
Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, прав |
кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а |
да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја ј |
Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 3 |
тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају п |
цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, з |
ме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и у |
Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо би |
рме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу |
ену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан чове |
непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе |
данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи |
ак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ного |
ом, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јав |
е извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучени |
а она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S |
{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутњ |
лико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су па |
ићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве |
о дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; |
ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који пот |
ја, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене |
због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мор |
говог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... |
човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <d |
драв и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затв |
ндарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, |
реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да |
отребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једни |
пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је п |
их срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толи |
лим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобо |
Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећ |
ли, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка ниј |
е не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити св |
бини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је се |
{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош м |
е му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је иш |
то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити ма |
S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је н |
уни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најл |
животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја |
д цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, |
питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико |
ктера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири с |
другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити з |
екла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, |
су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, |
чима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Р |
нка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред |
кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у тр |
бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми |
Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и |
мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, |
ћ се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколик |
ово у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у р |
лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа |
о: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће |
вета и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле |
један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у |
ма не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи |
арити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбис |
Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p> |
, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница у |
у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје |
, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и |
лике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па о |
ти коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа |
ош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забрани |
лош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још |
а поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Ј |
дао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радос |
о посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, |
хову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, |
егове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина п |
ога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се |
НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови коле |
е господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа с |
изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено у |
ив живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спр |
ања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхра |
ошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} |
еб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу и |
у, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног |
ан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду |
њу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свег |
Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-С |
ца.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се |
реласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију стра |
ној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Послед |
огатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чиј |
цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и п |
аћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и прип |
ушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p> |
и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи свој |
шли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и |
породу</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка л |
ебу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад са |
погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и |
ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом о |
ама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспо |
хтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели |
преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера. |
Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{ |
штајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли ј |
о неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господи |
ло о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> |
пуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питањ |
те</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> < |
рану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су до |
есто пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели д |
и, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа |
о му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито |
на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати. |
да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било |
е пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> |
избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Д |
, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то оп |
о и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшин |
жио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S |
заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су |
друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} С |
ас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ст |
ашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим ос |
хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић с |
уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, ма |
и ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји |
и своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отвориш |
је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша |
јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{ |
е ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машт |
ко ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећ |
тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се |
ици, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш |
а вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на с |
и су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о |
ајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до ме |
} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече д |
иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као |
од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико н |
ла од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали |
задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зор |
ло никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући |
о бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш.. |
ло и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубље |
прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврш |
клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Ди |
ог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, вид |
понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити тв |
х.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају |
ј једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену |
ачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци ок |
с је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено |
сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена коле |
да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бој |
.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> |
јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам д |
ива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најми |
и.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или |
м је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио к |
ланове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код ве |
полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мо |
p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне јед |
гутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела |
најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не |
учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба у |
S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми |
ажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, |
у само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} |
раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића |
ебо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S |
поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} |
вари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала оп |
Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићев |
паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ј |
ђено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да |
{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и |
ела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у св |
S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти б |
радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трља |
> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка пот |
ећ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, бац |
е то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако хра |
духу, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже не |
је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је |
че свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш. |
се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S |
/hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш с |
гао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанст |
а кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема |
" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она |
ћан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме ј |
е није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одгово |
м стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба |
омагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом д |
ишта више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме |
а радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја ж |
та.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не д |
ође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, п |
у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна |
евљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим |
д заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и наста |
> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да ј |
оји је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имат |
ше се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свег |
у се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> < |
великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Поглед |
уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себ |
ити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је |
твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све пр |
зеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{ |
ави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно вр |
или најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгл |
о друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маск |
ајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хва |
- Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак |
ју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога је |
.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и д |
р он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, |
правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, |
вљати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> |
нскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да забо |
мртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радни |
ладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p |
као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборав |
ена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сен |
квог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по једа |
у, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако изв |
е за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и |
очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка преки |
приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој ка |
итрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. |
n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде |
угога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хт |
ијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слега |
от што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужност |
Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да т |
јући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, тр |
ворио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је удар |
драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као |
ако да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету ж |
Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразр |
бина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто ј |
генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школ |
едао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје |
да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, |
изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је |
рила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је п |
е чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног гол |
о, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да с |
ушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, |
не куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и мех |
ачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну |
децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради |
улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синов |
теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али |
ти те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади чов |
. редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> |
започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љу |
је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ов |
ви у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отим |
оћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те че |
ебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје |
ти.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и |
> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка ј |
шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зо |
но уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против њег |
није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао о |
боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Мило |
азигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде дал |
се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том |
о наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и |
чани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка пре |
Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли |
срећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак бић |
јке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве млад |
ви ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек |
о, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је похо |
потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ни |
патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео М |
а будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје |
ћ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад с |
а, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила |
огу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер ј |
ји види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па а |
којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао пог |
их ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} М |
се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали в |
еђа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p |
жим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се |
ђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се |
цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, |
ај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може |
но срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне |
ову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где |
, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му |
куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом ву |
би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лиц |
е плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај |
помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренут |
ше неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Са |
дим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S |
p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех |
вече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам ј |
а мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То ј |
реха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме забо |
их нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пу |
протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремић |
отив нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше |
се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се |
али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној п |
з новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ј |
те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула |
и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом вла |
да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији чо |
о.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, |
фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и |
мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пр |
} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p> |
ињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена |
ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти |
{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те |
/p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Б |
и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одм |
пуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да зн |
е ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме в |
аје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову д |
д се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p |
што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба д |
ољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с тво |
му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савла |
Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажа |
рме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневн |
х новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љуб |
ревртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно |
ити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се |
p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти има |
тије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој |
Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не буде |
S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не сме |
ладог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се |
{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је |
ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо н |
</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} О |
је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога жи |
Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и |
d>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То |
ој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећ |
<p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</ |
обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да |
S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло сл |
ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети. |
већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала с |
она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, |
м Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз |
исаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хит |
ам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја т |
је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, ал |
- Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршит |
тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жало |
да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо п |
давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, је |
и, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан |
дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несноса |
, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми.. |
бог мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> |
.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} |
што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p |
и овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим |
е, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на |
а жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам нов |
> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други |
аше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају. |
моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и изм |
ем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељи |
Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један вел |
ворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остан |
ан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пиш |
чим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежа |
<p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чи |
во где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> |
же раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас раста |
{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без |
у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; |
ном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку и |
пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, |
иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођац |
ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се |
тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} |
увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... о |
он, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S |
на, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог п |
ко ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте не |
реко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако |
а приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим |
олиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љуба |
: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика. |
главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} |
о пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на |
е снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљи |
, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао |
ке везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бр |
а и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве в |
највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p |
оркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спр |
Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за од |
шавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онераспол |
човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, ка |
били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем по |
је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку |
ам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко |
амет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готов |
и и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим |
ој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом откри |
</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело |
о како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако как |
и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништ |
а.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, |
а у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је ч |
ки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега |
они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија уч |
речена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошк |
а од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бо |
на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није м |
би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на р |
ј сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд |
ину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су бил |
руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек ко |
хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да веруј |
ом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и |
</p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто д |
</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је ра |
аву да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та ма |
га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти пе |
амтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S |
све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам |
савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари |
носан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заб |
седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се |
сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним муш |
поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског |
упачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручња |
од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чел |
ако је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта ј |
ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатељ |
да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и ос |
твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану. |
збијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша д |
лник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да |
.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена |
по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p |
асположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичиј |
ота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње по |
тимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први са |
е знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да ј |
виш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ев |
она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: отку |
е Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим |
ако да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да |
а, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мо |
довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> |
S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђив |
} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао |
ати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кр |
сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њег |
оју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец |
је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> |
оје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то н |
овода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи ј |
ој води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уве |
па лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и о |
стаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - |
тио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгу |
драсли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на |
ане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се бац |
оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу зао |
е на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из о |
граде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар з |
другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз |
е стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех к |
стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је б |
које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би |
је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би |
ко паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо о |
жи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хте |
и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњ |
S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кре |
е, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорк |
је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Р |
ки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадет |
га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да |
ерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога |
почне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - |
ошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је |
о, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се |
о у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Ми |
же на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу. |
е по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све |
есно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање упра |
S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече св |
оје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица |
нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се |
ринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат |
а га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан |
либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, ка |
уђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Вас |
је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушил |
цу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајс |
око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Мило |
ењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама |
указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу |
ја је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо |
е му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи. |
>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милоше |
и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија к |
још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хо |
на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје гла |
Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се св |
асположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шт |
занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице |
>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно |
ист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз от |
увало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад ј |
се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима |
да.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела |
уто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који оста |
а поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изг |
>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадил |
ицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се ок |
и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан кр |
олеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај |
самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесми |
са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јо |
Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакш |
ка, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће |
прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спа |
?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза ст |
е су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина |
да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препород |
их уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај |
ух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош |
ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и д |
о преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут |
и десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независн |
е њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге |
ној води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом |
ежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вред |
пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да б |
редставе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облаче |
вим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је |
а присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала |
у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махи |
оја је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао |
угме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, сил |
га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби с |
ади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је |
адим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако |
као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам |
ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало |
ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је ка |
S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум |
над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је иду |
и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Неш |
изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> |
опуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло |
лош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ пр |
онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Ал |
да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{ |
т од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо |
ош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова |
или само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други све |
е од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} |
арима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телал |
и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће |
адњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том |
ни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутац |
морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога. |
му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од |
же с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли |
ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити |
ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам н |
муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их сре |
> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио |
у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - ви |
. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - го |
аву начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву вел |
.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хита |
часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, к |
својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип с |
буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, насло |
о немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је ми |
жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му с |
?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, |
{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак зајед |
, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хо |
лазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са |
само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њо |
ави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно за |
ечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те с |
Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, |
<title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближ |
е волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{ |
ега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанц |
зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшн |
су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов о |
такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега |
лош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање |
ивота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које |
вече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз |
би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом |
на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. < |
као од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружил |
према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Преп |
Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим |
помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала дево |
црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу н |
ти Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - И |
акеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Сла |
ије ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би |
говори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</ |
љ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја ви |
о је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} |
Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има |
ев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да |
што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство |
, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али |
поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" |
у од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> |
head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио ка |
рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </ |
шу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и б |
ио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресеч |
Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се п |
ојава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} |
.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека т |
тави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> св |
што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јад |
је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> |
вених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни ре |
сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушче |
{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због |
тито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је |
загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитск |
мо Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и |
једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено им |
из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S |
<p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти |
ца.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{ |
бити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш |
м бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам |
је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драган |
пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош |
и да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два |
у у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао |
ли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и осв |
ату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, и |
оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога р |
са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одм |
<p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима |
вати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена нов |
ише, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао о |
к га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранков |
устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику дево |
чно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пр |
- Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - в |
<p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала пор |
е могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади пес |
црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, св |
и чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане |
е пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у |
х које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва м |
игаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избија |
задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије |
је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ак |
се материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем |
његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је |
сма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од |
ће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек ш |
Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ |
?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих |
е чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе |
о да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} |
очише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из |
гована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим |
а.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те в |
</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли от |
p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да |
а није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није |
душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око п |
тпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му с |
врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот врем |
се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондрис |
"како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећа |
није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале |
адобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно |
шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за свој |
{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} |
ш се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајн |
а на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњ |
емић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више би |
е стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била |
ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа м |
о своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце |
не, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као пр |
а, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог неср |
једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био |
појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не мож |
каквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је д |
узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор |
к с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сн |
ма.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казал |
ни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> |
ржавне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи уд |
чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да |
истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које |
стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и |
то догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависи |
авике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита ил |
у да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, |
ије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и изву |
их савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi>< |
ени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене |
оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју чо |
ену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да |
и свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види м |
једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да п |
ог тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припија |
среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз |
ет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли |
абије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, |
- Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранкови |
питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог |
глади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све мож |
ко бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа |
дног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговар |
о крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових |
у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Ру |
кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој наб |
?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без |
као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи др |
...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћу |
.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S |
га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администра |
инистратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... д |
...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем до |
чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Н |
трану.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз кап |
јао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова верени |
ва вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{ |
ења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, |
и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чи |
.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, п |
е: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био |
ити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет |
> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгут |
ја облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће |
ли је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S |
шено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање |
<p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрет |
ш не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да к |
. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић. |
учише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} |
м.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мен |
де су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не |
>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га пит |
је могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>П |
илозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су |
Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те |
ротивио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} А |
Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пр |
људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та |
ени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{ |
прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богда |
еседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} М |
зане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тад |
ојске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник по |
/p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији вој |
има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви м |
мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у |
нковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материј |
м? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се в |
саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић |
у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто нап |
а додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нем |
ворио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је с |
ојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо пед |
на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се ук |
та било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад о |
не.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни |
а:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити |
ма, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</ |
>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек мо |
љено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да |
р задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, |
ло кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам |
е пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу |
и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} О |
<p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допад |
Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њ |
Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану би |
p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - |
? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од |
репорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада н |
је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фаталн |
- Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути |
м девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Ал |
икога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се д |
Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не куп |
ену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позо |
тијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош |
ји јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отва |
ала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегн |
нуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједа |
ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у нар |
на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранкови |
шо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} |
аложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио с |
е дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па |
шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу |
је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p |
ље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову к |
видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p |
Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлач |
, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако |
анствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједн |
ана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са из |
је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те из |
ало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека |
иле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} |
а Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографим |
ло велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посм |
се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које |
р, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад |
Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких |
асић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени |
ило да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне квак |
било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав |
у на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам |
S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја с |
истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких ле |
овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше ком |
о замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и |
тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си |
ка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примил |
колико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, |
а, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај |
ших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњ |
ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане с |
свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је би |
свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и ок |
дби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско пр |
рхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мис |
них у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава зав |
а.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине |
ио толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подле |
ам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има |
еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могу |
е за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и с |
брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мај |
да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљ |
некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у |
ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били |
ремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу |
једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек |
к што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли д |
S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет! |
амо наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере |
о.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} |
сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било поз |
ованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара иг |
а да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четир |
смо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра |
иди какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} |
још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} У |
сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је с |
је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио |
решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годин |
.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плаво |
ешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би |
е, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребро |
кве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи |
ниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана бић |
.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, св |
е често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код |
м обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако |
му је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао |
обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим |
дакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се вр |
ово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова му |
светити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твоји |
осветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити |
да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} |
о питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да |
ротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о |
носа долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p> |
Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочит |
но и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</ |
{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не б |
о кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао |
његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове зајед |
дите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим |
} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као з |
време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она |
које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млад |
Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину |
д дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због ње |
Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то |
имакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај ро |
ди; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају блед |
навао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Њ |
од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна в |
ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да |
неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да к |
и о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више ника |
е никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути |
ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах |
ло да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су и |
једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман |
целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у |
што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће бр |
лиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој |
каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разоча |
груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мис |
, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богда |
каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се |
еба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба |
а отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи ником |
се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и кур |
не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако |
рке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је оче |
ала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој |
патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су м |
то ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, к |
/p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју дру |
{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из со |
а ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Ур |
го што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за п |
и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је |
ли су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављен |
ка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.< |
оји је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је п |
ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право. |
} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам с |
адимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми |
ве стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у св |
и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али |
у грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али |
..{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате |
леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно |
а ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> |
е, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ује |
сећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четир |
преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дот |
p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечнос |
ана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледа |
есори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе |
се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} |
решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет |
мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се |
више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га д |
животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свр |
ост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се наз |
е.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље конд |
се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} Н |
S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим т |
де да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама в |
е увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све |
сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да са |
јвећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада ж |
ековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почиња |
у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с |
у се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најн |
мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала |
та је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, по |
о сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{ |
.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире с |
{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без преми |
школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог< |
ст и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с о |
нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана се |
ало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре ка |
</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо исти |
о писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош< |
одижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражит |
бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> |
на реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда |
бода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека м |
подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се п |
га, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љ |
рим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ру |
стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпат |
да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb |
о.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје |
још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изглед |
Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филоз |
едан жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како б |
и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по поља |
- добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женс |
и било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли |
сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb |
иљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви |
>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до |
ричају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагоди |
ш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допусти |
жем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како |
свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И мл |
ет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме с |
ко одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одго |
уди долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су |
сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И |
рвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне |
се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности |
који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стај |
ад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и п |
S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове о |
град у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је |
e> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се т |
кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да |
се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде п |
као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што |
су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га п |
толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачу |
од деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља |
ој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} |
у је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео |
јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је |
.. неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Там |
S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног |
ачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одгово |
ма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну |
ише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није сврш |
отово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</ |
вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} А |
Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још |
учка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинк |
ла ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала |
ја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули с |
.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде |
лад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је. |
с ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} |
јући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p |
/p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Б |
n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици и |
ени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама с |
да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с |
> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Пр |
нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ов |
ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу |
шљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће с |
енуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин н |
огао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцелар |
н, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио |
/p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и |
но привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутин |
пцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, ко |
најбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у |
а бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{ |
и је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си |
све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу д |
Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треб |
илошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну ду |
трет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - о |
ори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубо |
} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се об |
и ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу воље |
успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан |
амрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том |
де мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли. |
и, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, |
м рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цве |
<p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вра |
дну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем доб |
тане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане б |
ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане |
о.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти доврш |
врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, |
по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на |
и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не може |
ти залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати сам |
ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили |
си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да |
бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бр |
чем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одго |
то пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Ро |
то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене само |
а ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та миса |
и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа бо |
у драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као |
цајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете |
, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и |
и на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете |
о два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да |
године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао б |
ена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те н |
груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око |
д био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих |
фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први ма |
кад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја изм |
во ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спреми |
блици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи с |
ћа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у |
.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако узд |
к имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у живот |
себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нере |
.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не од |
ежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно друг |
о пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа |
к!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, |
ој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту |
ет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} |
утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али м |
казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети |
знео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећн |
хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, |
за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради.. |
о.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - |
е, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> < |
је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то |
право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позит |
цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове на |
се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> " |
и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на глав |
другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љ |
но, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре то |
и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да З |
едну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да муч |
од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах |
тељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога |
јете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{ |
>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити |
а тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племен |
ише допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да |
ишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је за |
у хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје ср |
не постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје ср |
отребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна изв |
ква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако бе |
...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепит |
близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У ми |
p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли |
вредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити с |
приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ослов |
песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио об |
у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када пр |
волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... доб |
је за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; |
инктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се ов |
соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама по |
искују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојит |
вече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Плати |
ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је |
свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младос |
афија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена |
а за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, арист |
реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на |
бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске о |
с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао |
еном.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити |
се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један |
су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претвар |
сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка |
ерење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са сви |
су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напи |
није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Од |
читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и к |
ојој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огр |
његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једн |
н бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се превар |
се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.< |
ћавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив од |
к, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{ |
окетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене |
је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је има |
публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који |
вака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се |
се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те варош |
, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама |
ко усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут |
е види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га |
ама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се з |
жале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и с |
их састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши |
срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога к |
ш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - |
руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Ш |
! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгал |
епо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек |
праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет које |
{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш |
а који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува |
е, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љу |
од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. < |
волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="20 |
Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала цр |
ико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако |
г краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако |
обом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може |
е, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захт |
гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачуд |
ка, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су |
рама је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - вика |
раму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет |
ћи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - |
љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је би |
љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Ми |
мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних м |
о волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити |
.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благосло |
/p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите |
тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докл |
други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око с |
а си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} В |
хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири |
егова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разли |
ав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мал |
убаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на к |
} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту |
е, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама |
ким напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је н |
мо љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени |
вету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стеж |
сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у о |
је могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја |
ажити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S |
законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је пре |
ци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети |
и си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу |
да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, ч |
нстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лиц |
Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, тр |
смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао замени |
тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонил |
стигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистри |
оследњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се |
но другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајн |
о наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима |
к је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склонос |
једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која |
м могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, о |
га; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} А |
p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Б |
Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам |
илошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти им |
остепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облак |
век борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужич |
еду трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско |
из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је |
ше и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, |
ли уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали |
иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо. |
ан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпу |
својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат пр |
не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Мол |
још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелен |
ио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у н |
кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, н |
купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниск |
го све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која |
ли, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало |
радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} А |
г црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је |
<p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div t |
ари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прес |
идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас |
исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљев |
како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p |
ле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то н |
еринске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навик |
ве било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - |
је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица г |
мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћо |
, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прош |
кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које м |
ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата |
} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би |
ти од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а к |
гу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожало |
ају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана ка |
, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Бео |
/p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и си |
појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрад |
о више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста р |
н да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалош |
р ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и |
је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника кој |
шити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао п |
ој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити с |
а, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пр |
и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> |
очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зор |
ознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, мл |
је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за |
ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедон |
ла га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је |
ајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово дв |
у имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и |
а има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи |
те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога д |
о тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, з |
- Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по |
о му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад ј |
песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилим |
ити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, бр |
окомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapt |
у пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда |
а тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија |
вила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и |
ишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала. |
њака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и |
колико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала |
ести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хте |
иближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем |
апенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промич |
во, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градско |
природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову |
искусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо за |
андеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико воле |
мтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно |
о хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши |
није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа |
p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучи |
ао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заје |
ли су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош ј |
олаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </ |
ели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погле |
ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дуг |
првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник |
оследњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, |
дина кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је |
зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни в |
и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познан |
у испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохра |
падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} С |
раму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његов |
ворио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради б |
ном праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминациј |
и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похита |
ису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консерватива |
хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћ |
и његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Само |
е бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млад |
/p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се |
, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу ст |
верљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p |
се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... |
е не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, т |
/> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати |
сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно обо |
једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их по |
испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости кој |
pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунско |
лу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу. |
сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p |
је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајниј |
ескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а пре |
Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку |
кривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, мл |
ош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </ |
<p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p |
буњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознал |
мања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још ми |
тим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења |
једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб |
ко те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се |
".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом га |
илика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници |
еђу другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранко |
мо у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о |
о, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио |
о <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> |
кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова ок |
треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се |
се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе кој |
ити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и |
пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог |
Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао ко |
.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Про |
> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће |
зум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, |
х шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачу |
Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сат |
ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се ра |
кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика |
тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколик |
.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару. |
и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог |
вај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски |
говине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарс |
а насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из |
Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош мо |
заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирањ |
бинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало с |
се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после |
а што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је |
осле дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се |
о целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламе |
ећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака |
чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, посл |
/p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да |
ика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облак |
ш једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала |
бијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја |
} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не |
роста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, как |
о је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао ул |
истарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецве |
топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} |
} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> |
дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора д |
ами одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би мора |
аше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне |
ли сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на |
рт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочита |
мама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци |
ве мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек |
е гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог се |
лазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од о |
звијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестаја |
ети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти |
дне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било |
Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некак |
ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи п |
е излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог |
задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је о |
љем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Т |
вном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, |
{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени |
ш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш |
још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- |
икад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У |
кнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, к |
е.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила |
гове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је уш |
да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па ј |
поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је по |
о изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашил |
оја му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и |
д оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог м |
ора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Л |
то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедн |
ала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у свој |
орпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, рос |
Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло |
ре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране култур |
" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успе |
аздарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с |
ктиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био |
{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело |
јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Бож |
би казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд т |
разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам |
уте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, род |
{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћем |
сне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публ |
ад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је мо |
и волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p |
d>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица |
са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, пр |
радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који има |
ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаб |
волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погл |
СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићев |
н се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак |
епше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам |
епше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам |
пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збого |
>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад. |
било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млад |
ја га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако с |
у је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакл |
гове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило |
прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико |
да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој ос |
p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су жи |
ао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем прити |
ј поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се сре |
ти још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић п |
раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је |
Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да |
руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново |
сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај |
су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било |
пуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрат |
паднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што с |
е од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени б |
<p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S |
љак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и пон |
е ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја ни |
{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне в |
доше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је |
и.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право про |
који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба |
м данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} |
зива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младо |
о ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учин |
о пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу |
му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како |
hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам |
е и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специја |
меш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу. |
о без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра |
/p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што с |
ком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомен |
е... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је |
ебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве срећ |
ајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десил |
у, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као |
ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљ |
се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба би |
а велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девој |
о да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред њего |
је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечн |
е могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужнос |
осле подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има |
... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то до |
ас да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте |
сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... п |
> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- |
ра, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам ур |
ао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Т |
оје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</ |
етири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле дра |
<p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или м |
Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би |
адају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на |
о ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је пре |
ко...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није мо |
је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев. |
ди то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, |
S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увер |
И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад |
љен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо |
> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> < |
сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Тер |
ћао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банат |
од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи |
ић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма |
е, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје |
нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, на |
којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да и |
ајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писа |
, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми |
дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејски |
жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</ |
јкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене |
више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... |
рце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурн |
мњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжиње |
као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла |
угове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икакв |
рско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разап |
да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А т |
но као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може |
човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће |
ако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом пос |
рка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на у |
из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној пал |
Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати |
ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, |
без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао ј |
су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато пок |
риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у |
и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта ка |
смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце |
дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најза |
е губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београ |
орку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, трав |
елики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. |
е је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су |
београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поре |
ре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb |
е љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код |
</p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} |
ш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио д |
м ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош прод |
и сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, ди |
и сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срц |
сет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за т |
неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди к |
ан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, |
ос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим т |
да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче |
ш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче |
а, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица |
у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како |
рвенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Гос |
{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и |
{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празн |
ет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p |
>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао так |
овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може н |
нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без |
Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од трену |
Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од трену |
а је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила цел |
крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} |
жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и |
едне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један пол |
е истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмеј |
е породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="2 |
и сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Мл |
ј једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринк |
... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад с |
ако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да |
/p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парче |
га живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, да |
ност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакат |
варењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита же |
нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда |
пам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди |
д није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - ко |
о више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешин |
иснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <tit |
сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писм |
у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких |
јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, |
једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се |
} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чи |
д одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, |
оји познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скр |
ш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да зн |
S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно |
ш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p |
а, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја з |
ије, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој |
.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он п |
зрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић |
ћност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себ |
једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> |
дан лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњ |
је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да одн |
она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством |
у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и т |
као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и |
ћа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати с |
се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су |
n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, с |
госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сун |
овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао ње |
кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући |
е мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која ј |
летње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, |
било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакали |
еколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанс |
а песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али до |
ркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у ва |
ајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвест |
ашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, иг |
рма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле |
а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ оста |
муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесио |
о.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији |
биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У |
умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је нач |
, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полица |
имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињ |
људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога с |
е опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се |
малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре на |
{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одло |
д будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне п |
две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје |
ост још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи сам |
, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алко |
а слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те |
тле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који |
сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њ |
едне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која |
рви пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло |
х ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је |
алеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке |
смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајућ |
орени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} |
p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} |
</head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака к |
паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је јед |
су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него ш |
и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разум |
шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у |
ве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, са |
ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и г |
ина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како г |
ио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане |
његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, п |
аници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких |
шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници ле |
вио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p |
, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случа |
авска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухва |
<p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом |
се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите |
каром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> < |
из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други с |
, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном неж |
а устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без |
ила језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други дода |
повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних |
ба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћ |
наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку с |
ља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омр |
који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</fore |
ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још |
пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба |
173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? |
само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} |
огу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после с |
та шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кр |
рвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао о |
ети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог |
вилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је с |
S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</ |
мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секун |
ица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од |
C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се из |
м коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и |
/p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електричн |
су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним послов |
енском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, о |
асти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој стани |
змицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је |
да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој |
пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове |
грешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кне |
све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до царини |
писало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три. |
ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сиро |
е не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ и |
а у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хо |
м покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, она |
ивот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади пес |
срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и и |
реће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновнички |
да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гр |
публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве ли |
} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да |
о гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} |
госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да |
неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто |
и се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода. |
, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> < |
кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу |
Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> |
ом пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хо |
е крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он ј |
4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором |
г жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васи |
е светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале |
овашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откр |
тидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћут |
окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи |
е једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и сл |
је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врст |
ола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чин |
отног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у |
.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору |
вао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је б |
елики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте д |
дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који |
брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатс |
њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни |
ад, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура бео |
а, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Беогр |
Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Бог |
а по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише ка |
</p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе |
шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде |
дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена же |
S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} |
ао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде п |
је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> < |
девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив |
овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу браз |
е, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на |
добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По |
никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{ |
што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, з |
> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си м |
сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати на |
дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је с |
ивност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад |
нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела |
обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубав |
сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - |
/> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да |
и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај |
он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Ње |
Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} С |
и.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску ста |
иво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се |
о је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је |
.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу р |
у.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и |
лазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски ди |
у капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устр |
бар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошил |
ава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи јед |
S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те оста |
га ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због мо |
који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овак |
аљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{ |
а нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим. |
мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја с |
/p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{ |
жу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутин |
орка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупц |
ила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, |
инило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног верен |
Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полук |
на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> |
ицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писм |
е него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским п |
вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> |
{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутро |
> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основ |
садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипа |
вићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима |
ови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље |
код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми |
златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и д |
Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с фра |
бјави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова |
, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} |
том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хлад |
тима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно |
била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једн |
стер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је |
их клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле з |
д куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад |
више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако |
ве с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се |
је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула |
едакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак |
лију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којег |
у одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејск |
ерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за кап |
извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> |
азио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За |
о сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој |
љама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратим |
зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно |
век право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један па |
, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело |
д прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог све |
а капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који во |
ући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак слу |
муцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са на |
а друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју ј |
} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је |
а робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бун |
{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад с |
а и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, д |
се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре |
улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сун |
ије ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из |
уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако |
цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно поно |
а прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.< |
>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата. |
с <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гом |
ње са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу н |
да је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и пок |
алосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим крово |
непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже |
лашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али |
алона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре реч |
трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мир |
има што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између се |
едни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин |
тарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степе |
сти, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улиц |
аље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве сил |
ије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се |
er" xml:id="SRP19100_C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зо |
er" xml:id="SRP19100_C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство |
er" xml:id="SRP19100_C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар ко |
а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, |
куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, н |
, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни |
ead> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p |
удна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, |
му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви б |
авикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући б |
с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је |
трао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу копр |
да за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Вре |
д свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињс |
овор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њ |
што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша |
се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћ |
та се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се пита |
садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је |
- бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад ј |
умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> |
ед њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђет |
вали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према |
а ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. < |
зивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало |
Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, прелас |
но као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајко |
p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, |
На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било |
дарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за в |
ико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим |
о и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су ур |
бу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај |
уз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је ли |
о је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању о |
вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој же |
двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам |
ете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} |
лоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко сел |
дног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, расп |
ним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних б |
се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто ти |
мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то |
{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, г |
Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући св |
ила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се по |
и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{ |
сјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две ч |
вале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p |
ачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли |
- рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{ |
} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и |
на бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог чо |
ао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена |
дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар |
упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи налич |
дати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жен |
овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости |
шта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као |
ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јас |
у је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапут |
Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и п |
у ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у жи |
ст избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p> |
/p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из ј |
на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>К |
а поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте о |
љала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну |
и се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, |
И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио |
одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантом |
индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је ку |
ошћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гла |
га се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и т |
има своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори бел |
хвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављ |
итања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се у |
астајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед с |
ручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала |
<p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправда |
и шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши п |
имила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Как |
" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и |
викле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нит |
старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> < |
лази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његов |
Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Ал |
<p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; м |
е огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове тре |
м.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се |
викавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, з |
Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, |
.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе |
то је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за п |
ио практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Мини |
{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, |
вету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и |
има изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак |
им просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љу |
им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не п |
д моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} |
Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је |
ачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављају |
и новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним |
ву београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је |
бодног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад вол |
д се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта |
...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор |
ка генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му им |
у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за от |
<p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани пону |
е стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком |
потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} |
да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У |
и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уз |
у, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавил |
ким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају |
па ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n= |
је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те с |
дном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претво |
Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављ |
ања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не |
ба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу мо |
на његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не |
ности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101 |
ype="group" xml:id="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> |
ype="group" xml:id="SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на зем |
ype="group" xml:id="SRP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после |
ml:id="SRP19100_P1"> <pb n="3" /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви |
ту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као |
дивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај |
<p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао |
" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} К |
, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад |
То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се |
{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се о |
уком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се |
себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав |
и време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p> |
ама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада |
већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, п |
- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... к |
<pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Вре |
несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ... |
цније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се з |
твари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам |
ко лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је |
комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одмори |
лео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним р |
r" xml:id="SRP19100_C1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке |
r" xml:id="SRP19100_C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не |
r" xml:id="SRP19100_C4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не веру |
i>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се |
та примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се |
д то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - |
ер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само д |
свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној |
д турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а |
<title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, нов |
стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </ |
а обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му пр |
азговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - к |
пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{ |
у победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чин |
куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила |
head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по по |
прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум д |
лети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила с |
орко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и бра |
ига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило? |
</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о н |
ам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, |
/p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове |
... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу |
еби нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Ј |
удећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њи |
S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да изл |
мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> |
уги несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да |
се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Нам |
ј руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено |
- Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше |
на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала |
} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, |
онесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фур |
цила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под |
ла је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је |
устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p |
е брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосни |
значајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без |
е више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав с |
послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је |
стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су изл |
} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покуша |
предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци отка |
ењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њихо |
кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафа |
то је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Мла |
рку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташн |
ш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, |
Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра |
даоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило п |
еместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се |
и Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана н |
, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју игр |
.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{ |
од своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и п |
ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, |
{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, |
дговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да с |
предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лак |
, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, ш |
је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад |
у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клиза |
ог љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који |
понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да пре |
тичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда |
олели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан м |
вадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорк |
а?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n=" |
е са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка при |
којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе? |
г што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуб |
Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у |
} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед |
/> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p |
које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, |
које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним п |
руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомил |
ица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су те |
ко и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најст |
јала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег |
на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот |
зивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би мога |
у поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је |
лио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p |
изи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово дет |
.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и за |
се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> |
е престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Д |
енила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су заблен |
/> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруг |
је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој |
везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се брину |
један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p> |
ас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; |
<p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове |
мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стај |
еви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељс |
... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p |
е, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о тво |
млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе ко |
ог неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда |
не, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично |
оран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} |
како и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају с |
и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показив |
нци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с |
ли сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исеља |
у жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Мило |
ло, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, |
шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихо |
онкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи |
нску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по |
а на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} |
и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист |
присе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују има |
и неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од |
сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаш |
нела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију |
реба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади |
графије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} А |
ако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на |
а Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S |
крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погл |
крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест г |
врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сус |
евет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно об |
леду било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људ |
јка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде |
се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, |
ја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, |
гове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чк |
јим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко је |
његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па |
ибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цел |
На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне по |
ке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза рамениц |
какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерај |
а дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. |
оја се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као ко |
ед врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана |
ија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} |
новно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје |
оје су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу |
сена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо о |
аскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош забо |
ао гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу |
ала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S |
ве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост |
исао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изгл |
је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена |
вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и |
е, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title |
оже спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> |
ече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против |
нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, |
ам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби |
а деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, х |
атрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до пр |
ређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев порт |
b n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале поје |
скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доц |
овашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова |
с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S |
е драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој |
p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећ |
адицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила о |
о дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској ули |
неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку з |
а овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу |
овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S |
шеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S |
стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста: |
лизу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела |
е највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које |
..{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и |
сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих |
ичари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја |
e>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно |
унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланс |
>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо |
оби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била |
е и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје р |
срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољу |
свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбух |
и госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек ш |
ела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поези |
коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њ |
грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и |
<pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадук |
ј кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да |
<hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред јед |
но не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p |
самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом |
де на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у |
о већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњ |
<p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај |
д се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p |
упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корач |
н тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да ради |
и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и с |
е од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је треба |
иве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта б |
је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title |
се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама |
јонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дуг |
ла је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрењ |
ног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови при |
а слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћ |
бла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледају |
Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене |
десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ |
алу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове |
ивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} |
вено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се |
видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С л |
ни језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{ |
ати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има г |
вљао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и с |
г предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав |
ао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби |
ом нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње |
лаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, о |
одужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му |
Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао |
м перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположе |
е бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и так |
орја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седа |
које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка |
ијеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{ |
кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим д |
им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> |
} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - |
{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила |
Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - |
рички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога |
у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећ |
раброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у свој |
лачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу |
њаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског |
ом отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писа |
уху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио |
о, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке све |
оле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом пла |
ово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова |
о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S |
ћа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и |
ди на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} |
остур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на сев |
о и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему |
из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени |
им доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била ј |
ескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећ |
и видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, |
ачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове |
резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, |
42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Дру |
ремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је та |
инара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца. |
врдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој шт |
у, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одвр |
сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и |
простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се т |
ћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена к |
т питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено к |
<p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одго |
огом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га |
о мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} |
широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало |
есник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врл |
е парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или он |
о га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и |
и имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- К |
а летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров пот |
</p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мер |
Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео н |
ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јекти |
ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадо |
лавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као |
S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то о |
вушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели скл |
од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка |
да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> < |
на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и ле |
Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промиц |
...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао |
су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке к |
црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољ |
вим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени |
ог наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирал |
седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да |
е намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена |
и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то дол |
а руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех ј |
наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слоб |
авала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт |
је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла |
очаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њи |
рао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише љ |
ух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S |
/> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и |
о отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрем |
осматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на ст |
врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер |
ам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Мил |
обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну ов |
Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси |
јих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и туж |
ене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, З |
е се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, |
крету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагиња |
арочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</ |
би тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им ж |
<p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</ |
сли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха |
је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових ли |
триски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поре |
о око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз њего |
рода дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице |
риближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не |
војице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био < |
рка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржава |
мић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окре |
иски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом |
ви пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и сп |
којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зор |
{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису л |
би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматра |
се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко |
</p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина |
сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се |
ад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди рашир |
азлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла н |
м ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и |
ткако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забел |
громна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће |
ва Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пе |
реносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} |
е изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарск |
Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Ни |
<hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси цело |
</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи ис |
азнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, гд |
ршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подиза |
вале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског з |
нали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште држ |
ш као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради. |
ња био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Н |
варила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазил |
кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вр |
се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сив |
је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сун |
ио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотив |
ри груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као кана |
видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гуверна |
човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико ре |
само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, п |
p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се п |
оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се н |
АВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, на |
кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се |
ојом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље |
, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјап |
у хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С |
акво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си |
ти.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже |
ва и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене н |
> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине ч |
узимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач. |
опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом д |
ком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Кол |
{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема гото |
ИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико |
их двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чека |
?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не |
удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја т |
но зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивск |
смо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Че |
то ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је чит |
ањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> |
ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми ш |
нутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Т |
Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> |
убицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном |
воту.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам |
м скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао |
пшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомил |
бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинс |
о на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је т |
купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана |
оспа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као |
били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој кра |
ћи са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.< |
а га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да |
државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од |
, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао д |
ну строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при сврш |
гоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... |
пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену о |
радом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац |
а одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пре |
<p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, |
а, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су |
х дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p |
Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу |
ена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи |
готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на |
дњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у пла |
у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Мило |
ви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија |
са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све дево |
м или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође уст |
зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад з |
е убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише |
атрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да пр |
косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном |
ити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S |
ка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала н |
ет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен дв |
моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зорки |
којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: |
> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите? |
и је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да с |
планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, |
чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</ |
, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милош |
послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај |
ријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелаз |
јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам б |
{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем |
иш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умет |
и свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за с |
дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} |
ова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, |
Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њо |
о сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше |
својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до |
по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице. |
нерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би би |
ад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посма |
етњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна цел |
а њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па |
.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се п |
та, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожел |
није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам он |
ави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи к |
бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија |
<p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао нео |
у и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер |
ћи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра. |
ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, м |
рема конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не за |
ајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка |
им даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицал |
ри ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битк |
, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се с |
живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех какв |
ће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{ |
<p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује |
ма, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове |
. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све м |
на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практика |
је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се по |
еби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успе |
мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам |
вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Т |
У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар |
колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од |
ла узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда |
уштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зрако |
<p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селе |
уди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је кора |
ош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{ |
рамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози д |
ћи одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени |
у је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{ |
, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти сре |
е смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима с |
.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играју |
ђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овак |
ам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугач |
- Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лис |
вог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога |
де вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао ј |
ећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пи |
љотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој |
?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту |
и су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђу |
огледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди п |
угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је |
и своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих |
е премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само к |
тарији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, ми |
има.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у ле |
вог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и раз |
аветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их остављ |
ала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу |
и такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од м |
ирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који |
ас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина к |
али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно мес |
према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како би |
кост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у пр |
ад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског п |
се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слоб |
овека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Ми |
е затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обд |
тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киш |
г.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да |
атима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутра |
и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, п |
е и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здрав |
еће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми о |
товао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем. |
> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њи |
љ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој |
њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да |
био новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши |
- Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен в |
траних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова кој |
ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћал |
зи после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа |
вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S |
а није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слаг |
тин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, д |
променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми р |
е и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао пр |
<p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду |
а.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта |
као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читки |
а млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави |
ама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у |
да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина |
утак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош |
и и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и |
ш, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је |
чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S |
{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она |
главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и |
<head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић |
тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога т |
али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ |
иподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све |
ле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S |
им.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> ча |
мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да д |
и.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако так |
латке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали з |
допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако м |
ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} А |
и распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој |
хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипл |
ила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се |
у његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити |
ки посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мо |
престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежнос |
х Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки б |
Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују |
<p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и |
?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу в |
е остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети пре |
порода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, |
се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, |
Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред |
успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новин |
емић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <titl |
арадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кр |
<p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он н |
лади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, |
То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до чи |
бица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов по |
да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она |
чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош доб |
дић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} |
ју своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога |
тио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта |
за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља |
цу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{ |
волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је п |
и једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не пл |
Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Из |
и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био на |
} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} |
је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узим |
не они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Мил |
пих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли |
зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, |
чка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош с |
Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је о |
Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се |
њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Чове |
они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта |
све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати |
и капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили с |
проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за је |
ј метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био ме |
предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у |
х готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} |
е је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p |
ика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које |
ао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, ми |
спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и ч |
насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео |
та...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да с |
у малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је преста |
обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога п |
е смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</ |
остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да з |
тајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашил |
школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете ча |
је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по доб |
а.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну |
ој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али н |
ијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одгово |
Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слат |
ешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да |
е буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ј |
сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим с |
раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је сврш |
но, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трепта |
{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чи |
.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селе |
шана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска |
лика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се |
То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобр |
е ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом |
ротивила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, |
се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то с |
<p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, н |
ош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - |
редник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Ни |
рам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има л |
а да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Ме |
своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека |
с, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За не |
орка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и с |
онац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, е |
рећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па |
Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све. |
је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{ |
говори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То ј |
уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах |
ек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку |
ила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, |
он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се изм |
дам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј с |
рио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка о |
о оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жа |
p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S |
незверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p |
нка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њи |
лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> |
ежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две |
лента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим ра |
жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити |
је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила |
погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и |
топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недос |
колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће. |
мањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију |
е него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила |
јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како |
освађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S |
а моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа дру |
о је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не ом |
овољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико |
заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си |
мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> |
ио рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и дру |
/p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све ш |
има сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај нев |
"где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за |
</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p> |
а си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се заб |
што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми |
вако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, дав |
Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја вид |
то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, |
стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе |
} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се |
а ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш о |
ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу ј |
смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не |
о је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти к |
, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог с |
г бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да |
ем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека по |
.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говор |
о велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, |
н успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њ |
лан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда ни |
/head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драган |
ени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одваја |
ј Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Ка |
целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо |
свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је |
.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је |
ина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, р |
свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те д |
</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ з |
не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по |
варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n |
то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} |
лош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманос |
у табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак |
ијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се |
молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра. |
> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Нар |
говој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже |
осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говори |
<p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевал |
ира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод зем |
и у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36 |
Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубав |
о младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину це |
лаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због |
кине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лиц |
ио уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се дв |
мерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности |
у.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог па |
и обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу |
таре слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а |
рка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> |
буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле |
ог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се св |
постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само |
Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се |
тво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!.. |
бодан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} |
г голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало по |
ло је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спа |
ало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спа |
илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег ј |
масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников |
ортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Мос |
- Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо до |
ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо вазда |
е главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор |
ославне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом. |
Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја |
и, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два пи |
два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при |
и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава сток |
у свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у о |
ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њен |
ао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква |
p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и |
марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и о |
и не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; |
канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драга |
о се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је см |
ико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново с |
бљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим ос |
о да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме в |
абрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и с |
ма где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, |
е још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис по |
наника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти |
а и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино мо |
Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb |
ору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га к |
у има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искуше |
заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . |
ије трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави |
у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био нав |
- одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кур |
једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од |
е, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, |
<head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако |
Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је пое |
кво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи |
- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно к |
мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довел |
ело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му ј |
једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову |
и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <h |
више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је о |
них листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шт |
што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, |
средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим |
се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле с |
си забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарст |
каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било теш |
им стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, |
не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На бо |
те сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S |
мем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логик |
српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му |
е где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила ј |
ји је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео? |
а два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци |
непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну |
ом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узима |
њем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, сит |
почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} К |
<p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да |
ћорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разн |
видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Крем |
скршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да |
другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух |
ега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегава |
у Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио он |
целарије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човек |
едник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накра |
тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у |
агутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- |
о, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не с |
ород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="c |
ми.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.< |
у мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерц |
ршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одмет |
ењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је ст |
<p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} |
де други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати н |
животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што |
десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се м |
емић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантаст |
ност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајућ |
те пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприме |
а је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лак |
а почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело |
на од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до вољ |
помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После |
разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{ |
н, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окрета |
а ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осе |
слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведе |
одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сам |
Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неки |
у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, су |
- и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала |
о тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто |
терински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, с |
добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такођ |
је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије |
динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учини |
</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} |
није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она по |
опирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим заци |
а ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и |
S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - |
ише не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у |
ју отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се осло |
p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да |
е даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници сал |
посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу |
а.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како |
ле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену тера |
чини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div |
подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији д |
спа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тре |
чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и к |
вима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и |
<p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - До |
ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих пр |
ваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на |
непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навик |
ив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Б |
ла ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку у |
се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогун |
ргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> |
између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако дале |
бе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљи |
заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се у |
де мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за пос |
су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им |
х страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских |
којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радо |
> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је при |
ћао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} |
ило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, |
ом писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него шт |
г нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај |
ш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не п |
којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, он |
>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише |
отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr |
бринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога вол |
застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорк |
роје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе пече |
а, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са зап |
ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскањ |
један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на |
о му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од |
х драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, |
вим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> |
егама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мери |
та.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви |
е сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила |
ко ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је го |
реће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб тво |
друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео |
звора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргурав |
, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово о |
е чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title> |
а изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају |
и са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и к |
ави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љуб |
о да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div |
богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао с |
кад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се |
без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чин |
{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парче |
лике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говори |
додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити |
Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусе |
ла ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} |
ам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са то |
да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по ка |
учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Тер |
рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око с |
, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p> |
д.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штамп |
ала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, |
!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Тр |
и стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да к |
дог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била иза |
ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А р |
че Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле |
Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> < |
је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш |
иче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, ч |
ак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња о |
, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажал |
мњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, |
S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног |
/p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи |
о тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око |
и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о ов |
ан ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако |
трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити сво |
S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге |
а и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, веч |
куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубич |
е претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од ре |
</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је о |
сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине |
дан дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења! |
/head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зор |
азидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога |
елика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врл |
увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја н |
е такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је |
да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај па |
е, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам шко |
ече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Пра |
о у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну о |
ичиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када с |
примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао за |
на торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико д |
свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови м |
ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, |
те и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у |
укући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоћ |
у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после ки |
се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљ |
рба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запен |
Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погле |
уци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, |
ругом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога чо |
ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је ос |
тоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S |
је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу |
есници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озби |
едао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним живо |
таницу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку |
нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p> |
а у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да |
- Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, |
, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и п |
егова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле чо |
лада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Ј |
ући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас |
век живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не може |
мо један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну |
о запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде |
ста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ з |
кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што |
Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и с |
рава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео |
ћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као уве |
ретвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трп |
дне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао мал |
а правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав |
ог образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у |
још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне |
се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице с |
ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у с |
да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним корако |
ша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио |
доликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову бо |
а.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и |
рича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен с |
пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео прест |
ш разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отск |
и за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њ |
тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за до |
е димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећа |
{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну |
очитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од |
дно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било те |
цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима |
ка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред друг |
ацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као св |
и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе |
аде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли |
- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред |
а... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурк |
век.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијај |
- али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митро |
се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориш |
у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из |
ко их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са |
доцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех |
за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово жен |
његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао рет |
н је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S |
се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвено |
и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођ |
му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где ч |
ј уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодл |
лазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико |
дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестиц |
ржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Мил |
је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао |
у је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb |
{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.< |
е ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насме |
д тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да |
и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{ |
ирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и г |
сла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци |
смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала с |
ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на ба |
пореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и зама |
ругове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко |
ветлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! |
обро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се в |
ства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осме |
онеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један с |
авала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, |
/p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{ |
о ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење |
објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се бел |
стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, ш |
једнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мај |
други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевн |
весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не б |
оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по |
се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њ |
они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{ |
је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пун |
а, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила |
које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забр |
удско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних |
који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка ко |
било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> |
два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о |
зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на ш |
а на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како |
о и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних |
кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену за |
а уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи |
ајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је мног |
е, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити |
ну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак |
е чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем |
се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је |
бро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{ |
ито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} |
орке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. < |
ти и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од |
/p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој ос |
ам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега |
: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много. |
ним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; |
напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалн |
} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат |
острадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски |
ом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} М |
<pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука д |
кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није деси |
о једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафа |
црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, |
е званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда |
Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после то |
е, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било н |
мо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу |
тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, м |
епокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили |
а жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опаса |
ам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у др |
сути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину х |
м марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо |
, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је ко |
еже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У то |
римим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p |
пали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми |
ајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му |
што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те |
жило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} |
озна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} |
уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вред |
криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало г |
но је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће |
а непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша |
рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне |
имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одеље |
ју гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим |
ем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изг |
а и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi |
рти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла |
као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p |
је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте |
о нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава |
} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те воли |
ао да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Креми |
оће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њ |
човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао ј |
ожда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{ |
ако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту |
{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девој |
у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом кој |
ђице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њ |
ијао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ход |
и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је бр |
едалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, |
твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти |
ој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је |
одном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она. |
трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом |
кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће |
мо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на пош |
ш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им ј |
а...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у |
имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала |
огло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу дове |
ина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који |
е, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух |
видним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и |
зничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе |
један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је г |
но загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мр |
ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом |
арали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то врем |
улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зн |
и на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} |
љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> |
иховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се |
из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привеза |
одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје час |
ржавне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних |
која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је п |
је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој м |
...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако д |
тко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да |
.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме |
нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у сво |
/p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> |
лвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од |
ебно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан с |
и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачно |
.. </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би ј |
а.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Т |
</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него |
помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како |
ије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да о |
сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим |
S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме |
сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није |
г добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла ник |
не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити нагр |
у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и |
икаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како |
како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се |
зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Ка |
јлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој у |
астих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехоти |
о, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа вра |
у, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника |
ровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак |
, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месеч |
е кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их дав |
Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зор |
бодно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће и |
ад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по |
кле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да о |
а белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била |
ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје неза |
то? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - |
своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу |
је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да |
меха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила го |
лим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрс |
веџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ни |
вет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него г |
0_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али м |
двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{ |
} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога поз |
оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су он |
ар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек |
нице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задуван |
, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазил |
.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу |
Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части. |
нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да |
живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спреми |
дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој плем |
и досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрост |
наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први ч |
А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком дого |
о Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драг |
можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од стр |
- Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не ов |
а, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отвори |
какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>К |
-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мен |
рви пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било |
мо две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је |
ећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа. |
} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу |
- Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тр |
завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али с |
итискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак траж |
> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим т |
ао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осет |
суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео |
шу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{ |
шу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S |
оје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S |
а предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на |
жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лако |
Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних |
упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви |
радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не гово |
почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђ |
ске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посма |
ви.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут ка |
се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново |
сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци |
је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Мило |
укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима |
рка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- |
киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново |
p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком су |
јем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се |
</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је |
е које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хват |
у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље |
} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала |
била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде |
лемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну ц |
к се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед пре |
родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле |
, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они |
пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} До |
стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још је |
</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чел |
очнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила |
втиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S |
етка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па |
<pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њен |
>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} |
- рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете л |
S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописуј |
То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бит |
искивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обо |
ног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И с |
овори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе |
је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се непр |
а ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза |
е што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагич |
еђу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - |
знад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек |
а лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна |
е од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раз |
ожама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тава |
су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n |
стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурил |
} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала |
на маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизал |
Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му к |
служујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p |
ош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао м |
ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калд |
онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим |
} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, |
{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и пре |
ше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није |
нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат. |
n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после преви |
добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, свој |
дребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле к |
и ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племе |
е стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да ј |
у парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут |
ио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет |
а тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</ |
о гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити |
било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало к |
што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не налич |
ак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца |
онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да н |
коме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја и |
p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре сво |
на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих у |
узију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранк |
мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме на |
мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме н |
отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место боле |
е.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје |
, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, |
да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећ |
ренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрх |
одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} С |
те; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или |
бичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка п |
опалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој ре |
арта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити |
техе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Ми |
е добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, б |
православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том прил |
Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко ис |
олим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог миш |
рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се |
аквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служб |
сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вам |
аједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу |
ући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>А |
и; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца |
р Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити |
ница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их чита |
описника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и су |
к се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</ |
</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, харти |
тазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини |
премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код |
не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то |
ти... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика |
дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила |
ође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кр |
био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од к |
мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, поп |
ам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем |
ног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од друг |
очекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, на |
мести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је |
него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мањ |
четку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} |
о?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне |
млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било |
у то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S |
оћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам |
ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло |
а држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитет |
Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и на |
утак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође н |
м драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике з |
ске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Да |
е и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Де |
з борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, |
нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ |
лош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану |
"113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присил |
мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гл |
рчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд |
провод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутр |
спаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје |
ва, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа к |
о кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним по |
а.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га в |
помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало |
/> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелн |
, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у то |
абрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сенти |
и се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио |
ече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то |
нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао г |
да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас |
ли у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи од |
а. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времен |
ви.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани з |
мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да |
је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И |
ало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњос |
видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то |
, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неиз |
и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим. |
оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био пр |
а је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није |
одужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само |
о срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има с |
ја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У |
...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни |
бе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на |
век који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, |
, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунс |
иво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо |
срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутав |
ку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се н |
ад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи ру |
овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} |
ести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? .. |
о мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. < |
смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо |
ену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове позн |
тних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци |
више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не |
рећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону неж |
и кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се на |
а потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа |
етнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у ст |
ој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које |
читао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам |
ашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који |
ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и |
- Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам д |
моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке |
трашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драг |
све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београ |
то имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, |
<div type="titlepage"> <pb n="2" /> <p>ДОШЉАЦИ</p> <p>РОМАН</p> </div> </front> <body> <div ty |
казати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо за |
Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада |
тано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као |
ежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, |
> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Оп |
љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си |
знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубом |
ла ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно то |
лађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити |
одне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао |
војим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "как |
пак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је |
p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потр |
циг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година от |
ако је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пиј |
овек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, т |
"144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима ц |
је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би тре |
а срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p |
> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> |
орка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут |
ћ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао |
одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод |
p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - кри |
а страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се п |
е изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој |
> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на ње |
нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош ј |
Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, |
и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамил |
ло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер к |
бави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ пад |
а, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну. |
лу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пр |
што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица |
стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном ор |
> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобо |
вој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и |
досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женски |
_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској м |
оме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је ди |
ушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна |
ју. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није д |
тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да |
{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће к |
ом.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим о |
осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{ |
S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, а |
.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под пол |
а појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав |
обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена |
о једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најп |
ђења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњен |
шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div |
мрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног проле |
ште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским |
бави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем |
ега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог |
наника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног маст |
век је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је прив |
p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се ка |
ју у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> |
еком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечан |
а било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замер |
ма, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он ј |
- рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зо |
је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срц |
свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећива |
ао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзир |
и...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће |
видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни с |
е дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Мил |
рце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и сам |
ити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну |
дим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је м |
ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино т |
њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му |
може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осе |
о - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади |
е тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равно |
нове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добр |
ње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског |
ла кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, |
свесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају |
спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и де |
скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе с |
је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу |
исана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на гр |
аче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се оп |
пула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му |
ног жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која ј |
} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с |
рка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је има |
лој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је па |
тку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога |
.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и |
ако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све до |
ешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и ист |
милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад |
диже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој реч |
ржао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, |
ремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, ч |
рку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу судара |
водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изглед |
дну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не углед |
кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање мл |
ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао д |
ватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза |
нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала ру |
љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених |
којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} |
и данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја |
> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Ха |
- Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - |
- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и с |
све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, дра |
војке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одреш |
друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ј |
> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да з |
е и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужи |
> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други |
ишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за о |
ика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту |
љупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али поми |
м старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због |
о леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем |
зићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се |
оље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, |
Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Те |
поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда |
тоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој |
Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни |
еље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупц |
ам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мил |
у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав |
ећ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово не |
... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка |
а, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро в |
твртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила |
иди свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговар |
љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S |
ђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{ |
се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити |
</p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S |
<p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да |
i>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти д |
јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар н |
p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не п |
поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео |
<p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, |
Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као р |
се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} |
к изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, |
ковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо |
млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице цр |
, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био ср |
ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они в |
на хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је |
од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам на |
а цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су |
м здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у ов |
ришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућ |
абука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи |
о су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти ра |
и се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе би |
.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовиц |
покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи шт |
/p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> |
обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </di |
> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из |
е и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, |
најем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да каже |
Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{ |
апред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била |
засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Ми |
даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пут |
p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбран |
заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одуп |
диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и |
х уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош |
вом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу |
аца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драг |
а црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине годи |
брнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и заме |
у, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Мил |
а улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском |
на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не |
уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Крем |
0_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упу |
одирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} К |
а.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад |
о изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литерату |
Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао |
еде за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - |
p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и ради |
а се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову пре |
донију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ |
да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26 |
а Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било з |
пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуг |
или у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља |
ца коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао кол |
Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: |
у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан кој |
n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећа |
обоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавал |
опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком |
бровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош |
није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљиво |
гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <p |
дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, сврати |
е драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из варош |
тан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говор |
- Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p |
падала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикач |
? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, |
Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чу |
.. на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испо |
ле нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене |
и су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као |
грљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је миш |
грљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасв |
он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих д |
у, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долаз |
помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, н |
еро!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјал |
та друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се мог |
емић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим |
ани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадни |
а да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове |
поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражи |
</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријат |
ене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник ни |
а се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније |
, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани На |
мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне |
У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка |
> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и ок |
се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у |
ивљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она миса |
чекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем |
пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кро |
</p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог др |
мао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остаја |
, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, |
ећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам за |
твовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим |
, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на ко |
су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, друг |
ражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није уве |
града је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат. |
риште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које |
аме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено |
ија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков ј |
, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и |
школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} До |
сићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она м |
акала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ст |
мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако з |
љом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико |
иште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљ |
ица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди гос |
нице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> |
<p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља з |
но двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим б |
је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ћ |
апуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала н |
је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје |
лору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се пост |
г рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже |
поља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отв |
ико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови |
се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно |
лице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружич |
ако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где |
релетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањск |
им лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и |
оловима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна би |
рачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се тру |
ног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са |
Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан |
рирода буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош ј |
голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мрша |
о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се п |
једно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна |
.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећива |
сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} |
прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две |
ви зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо |
се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapt |
јући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терал |
капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било |
а.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доис |
- Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више |
о оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се |
а чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и наг |
на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</ti |
у је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, |
естило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га |
остојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљу |
ану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку? |
а.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Бело |
нствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године о |
.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} |
пала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрш |
му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у х |
ља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и |
а, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Креми |
уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сере |
тивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Ср |
абран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем |
роз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публ |
а ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам он |
идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној |
сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћ |
них тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала тро |
S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; о |
ама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је преда |
измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} |
оћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђ |
ретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ |
{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живот |
права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе |
Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, |
, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi> |
ни у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом при |
м женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајд |
струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди ус |
углина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењ |
а уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више |
на.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у г |
е што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чин |
ле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђав |
абаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интер |
од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S |
окојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове с |
ни своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и |
а гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али |
е било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} М |
</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке |
ржавног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је |
ли се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно |
да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>- |
гледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али |
{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Ду |
ели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм |
партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорк |
пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред какво |
ла пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкач |
ако иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с |
празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и на |
Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга об |
от.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је |
и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено |
Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и |
рао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} |
посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S |
отине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање накл |
у Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствар |
дарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улиц |
тио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шт |
ек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Бог |
er" xml:id="SRP19100_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавс |
er" xml:id="SRP19100_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго |
er" xml:id="SRP19100_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа |
er" xml:id="SRP19100_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са доб |
њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најт |
распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих т |
них очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по |
аш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, т |
оја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна с |
им на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој ма |
избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изли |
> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене |
3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму п |
н, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био до |
вац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ов |
водио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, |
а ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба |
њига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотог |
ем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, |
гарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдариц |
тао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у |
менат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем |
иком.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је К |
ом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разго |
и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па |
ију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необич |
м, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођи |
ости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се |
>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је |
ај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у |
праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</ |
е чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрште |
а да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло |
ко хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја |
ку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећа |
{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бит |
смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n= |
обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по каз |
ица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде |
ам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и |
а гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. |
није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, бе |
али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три |
ликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непре |
лепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширен |
зишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади |
немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам до |
а идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем.. |
ог тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рач |
:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу свој |
} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја |
преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у к |
ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакл |
ала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици |
ац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; |
за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашн |
ат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеј |
галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, |
учна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене |
азили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, |
ње и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка с |
вима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета |
гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли |
у главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела ј |
вај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разло |
и гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једн |
и кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се са |
ти који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог пр |
оворила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска в |
у.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод |
дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику беогр |
егде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхоли |
..</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено |
ти увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије |
а с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па посл |
ао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично |
/> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити |
раница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми ни |
се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова г |
} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" |
а имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се |
лики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према т |
ри...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми см |
ана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам |
Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнут |
и ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где т |
а!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто |
најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покв |
.{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мисл |
чно најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обич |
ли, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човеча |
и, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље ш |
амо до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод ру |
уло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обр |
утника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачни |
а завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана На |
роговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapte |
"group" xml:id="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>З |
рали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионе |
азати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више ника |
b n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у своји |
лоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога |
и с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнам |
јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p> |
сама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавал |
очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако |
загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су |
аћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је н |
родужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва |
</p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али |
ријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да |
био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би |
да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица |
нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинт |
ле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенк |
познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлага |
ло упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у |
и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него л |
ли себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знам |
Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што |
литета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег у |
но подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке |
плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани ра |
к.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је д |
ри брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеб |
е што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служи |
а махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Ка |
ј земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој |
ост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље д |
ко ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој |
ла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао |
аквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу |
и бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек би |
{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путе |
но, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смр |
ну, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу забо |
сничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата |
викао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто |
, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам |
али су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био т |
ња, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крај |
Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорк |
тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљ |
сподство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и |
е заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек по |
ложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јеца |
ло место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мањ |
его на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачн |
е нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мен |
нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило ме |
те шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на ра |
ер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се |
њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош с |
се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, |
и којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најради |
у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од |
обро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу |
мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не р |
дим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нароч |
а љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, |
ја се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се сам |
дног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао з |
з песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> < |
мо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и киш |
тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се ро |
капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне буг |
ижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе само |
.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, ј |
нутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је би |
је право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на доби |
светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам с |
на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозни |
и?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћо |
те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу д |
д је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, н |
ности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је бил |
рдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у |
мнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напрот |
смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми в |
сова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</ |
о самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> |
је му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} |
title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку пок |
те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, |
м полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност |
ро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те во |
ро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу |
а Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака к |
рити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што |
о самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем.. |
отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је |
ји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вере |
оћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа. |
једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се од |
добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољуб |
знавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југос |
те, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, |
д се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" |
два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</ |
> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника |
есто, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља |
најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говори |
грљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их д |
в и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> < |
ки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу |
мо као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа |
>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једн |
и, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отвор |
а се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред |
ознатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка |
Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој |
одни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путе |
кобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило н |
онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на јед |
, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша буду |
ни су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угуш |
а у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на |
..{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p> |
>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> |
ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него ш |
г те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је жи |
не браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је жи |
ана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- |
ди човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу кој |
ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{ |
мо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва |
p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући |
ије десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, пос |
ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забри |
врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умири |
, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе ут |
ац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И |
приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали |
м крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се д |
сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" |
могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> |
p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих ж |
ве што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди |
се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучи |
лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} |
жљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и |
ео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ К |
мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две пт |
слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али |
} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда н |
платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> < |
о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама |
а се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је п |
е да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој пла |
а друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није зап |
у и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за друго |
Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> |
.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезат |
одређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих ос |
имо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, |
</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој |
ран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или |
бом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују јед |
како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. |
И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и |
Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, |
{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад |
ио божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} |
сти.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, у |
ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мој |
жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, |
, дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, сада |
{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не о |
/l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> |
д познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме |
ни су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што с |
акше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кора |
више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврш |
мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и |
дређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бе |
укла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима о |
ри; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици |
У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} |
њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно по |
благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, пра |
} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се |
ба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> |
еднички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</ |
е обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се по |
{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Нај |
ас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без в |
е млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S |
b n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислен |
њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрик |
грала на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> < |
сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... |
ућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та д |
бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стај |
је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане пос |
обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под т |
а мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има |
ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осет |
какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском пла |
о закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које |
а народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син прос |
>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче с |
миле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се ово |
да и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се вид |
ани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од шт |
овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златни |
узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште |
ако је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за |
ле су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Ге |
изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један д |
жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> < |
ој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Н |
рка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара же |
. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар |
ећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С п |
а: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали |
била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</ |
е ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми |
околити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао |
а осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског по |
био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван |
га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Сто |
{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака ка |
</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - р |
кривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, насло |
човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот |
а и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало |
{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са сво |
зимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих |
га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком |
су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло у |
ји си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме |
х људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, |
ивама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зав |
а једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичари |
ујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити |
Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, |
и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између п |
авно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом мате |
овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p |
ад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то |
и.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз т |
младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би |
орка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љут |
сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасви |
њена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној |
ако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа те |
е тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике вели |
Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени р |
његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори ње |
у се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, кој |
о да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже р |
штампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њ |
царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> < |
Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без сна |
{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних ш |
кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што |
али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко в |
че свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - |
праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас ј |
емљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено- |
ренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> < |
нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од м |
вољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да |
на на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој |
уге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају но |
арости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издав |
едном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог п |
прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које с |
дне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зо |
аоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који нак |
ита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако са |
е више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p |
код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене м |
е фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто |
поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <p |
јанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и уг |
а прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто но |
аву.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, гу |
и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као п |
са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S |
скаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њих |
има, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања |
ошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неуг |
иродне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео |
су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош сп |
ваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза кој |
ајзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љуб |
ађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устр |
глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са |
186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се н |
пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашт |
чуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - |
коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и ра |
значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још |
једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извеш |
н.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приме |
ађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" |
београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није ште |
купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед к |
звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пр |
, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и с |
о је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} |
у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ле |
аге и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остарел |
адније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовим |
ице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва ч |
ље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним |
илош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне |
ти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстаз |
оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се сме |
дравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си |
, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али |
аку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им |
м рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" |
а величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обал |
еш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то св |
Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком н |
ста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} |
дна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога |
лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од вр |
и су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност см |
дима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и |
чена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, њ |
ала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно из |
це нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних б |
о себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово |
н, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с |
n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз пр |
це свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је |
о из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.< |
јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је |
циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кљ |
бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Св |
, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонт |
прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осе |
рам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њи |
оворио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нис |
чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, |
твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, п |
бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бес |
да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страш |
суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разум |
стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог ле |
авој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p |
свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутраш |
други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} С |
дну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је |
не свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и |
, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи про |
и, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она м |
ности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без д |
овања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да г |
е две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако |
ног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег сне |
ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија т |
е посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p> |
то би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не |
и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући сл |
ирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним о |
у око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се до |
у била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су |
ешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош |
младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Сн |
дно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашар |
, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S |
толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцела |
Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, как |
азујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом бе |
а мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ств |
е стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Зб |
олим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах |
0_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па |
адокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва |
жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког |
е није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног |
туба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, |
то му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дне |
пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и |
гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста п |
састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} |
тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он п |
ој црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартиј |
о на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на |
вао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио се |
вати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног уг |
једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана |
багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} |
тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијај |
воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене буб |
сић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је |
пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, ра |
идео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И |
ош један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико |
тра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> |
драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p> |
и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће |
м.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупаст |
заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао |
данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубо |
соко.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љуб |
планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и у |
институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивал |
вник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тре |
његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова |
ишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Миха |
нци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење |
амваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици. |
ајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирно |
</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дош |
Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{ |
ом кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само |
главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да јо |
Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољуб |
мо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијев |
ћ се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зо |
војих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он пре |
у.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у |
Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седиш |
је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она |
ине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, |
масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник доб |
рку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чив |
једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна |
о, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је |
ан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани |
рагану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би забор |
ћу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} О |
d> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио |
столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Пол |
чало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало |
ај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радни |
и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ови |
се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на њег |
<p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју со |
веним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - о |
је видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у |
несе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а мла |
божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, зат |
а друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица доп |
рагани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да |
ни је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савиј |
ти своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кре |
о буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, |
су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао |
рицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену с |
олење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим |
један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створит |
било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару х |
игарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам дне |
ода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну < |
заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива н |
а тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда г |
, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n |
азлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом |
?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло р |
н радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је п |
отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насе |
окатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер |
ада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l |
Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чек |
воришта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и г |
сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама |
S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, |
тписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбан |
да на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... |
га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што |
нџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: |
било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да |
чи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; |
ла је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мр |
му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра шт |
, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем св |
успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипно |
S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало |
његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се це |
је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази цари |
!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме г |
уха, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седел |
ти миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} М |
.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> |
ио једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке г |
ворио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви |
сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти м |
, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, госп |
е компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" / |
прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли о |
ао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао |
мандовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд ниј |
те.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико |
} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љуба |
ечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су |
хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао |
све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као |
час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чи |
али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући нијед |
агутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, ко |
ма прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су |
Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што ј |
играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли п |
зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми бе |
спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгл |
ра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприл |
нила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је ра |
х бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј |
а, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банов |
достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелен |
еограду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо " |
ездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумира |
љке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царин |
а наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, |
Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољ |
дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блу |
ветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролет |
од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривен |
ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући |
над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве |
је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудар |
ead> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не |
1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази д |
о село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска т |
а све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био с |
у никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по |
у избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакрив |
пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила |
чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубиц |
ad> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банат |
ти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа |
сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика рек |
ал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, |
свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, те |
ишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из |
спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достој |
за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драг |
и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце ост |
врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у |
им улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распо |
јој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{ |
уке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок нес |
од густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Круш |
нас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатк |
скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Ј |
збијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочи |
Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и |
крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у |
еним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на прежи |
д се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне |
них очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео. |
ло говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> < |
удо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне в |
е у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примал |
већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну |
.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, к |
тојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... |
радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" /> <div type="cha |
павицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило |
ом у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дира |
потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.< |
а, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене п |
ећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим нови |
обично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице п |
тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; |
да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обала |
1" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбри |
ен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био |
ју свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове |
але полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила |
и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходова |
како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - р |
ио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је |
ала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником прод |
дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ов |
ати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орл |
ове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по пескови |
ликом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зо |
а!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> |
- Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе |
но.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас |
упе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијали |
вора гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њи |
тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише |
и на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из |
, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво поду |
и пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине пок |
им, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене кос |
им, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене ко |
м мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног кр |
аво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси |
сио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пље |
и жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске приро |
едним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у и |
о.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њег |
м ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу |
и и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен ж |
и, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе из |
вља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, |
његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
јом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доист |
а мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре нег |
а непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива пи |
јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој ст |
мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не |
тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе г |
ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загоне |
дне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако нап |
ли...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели д |
осто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола к |
нило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, с |
розничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... |
сти по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових љу |
једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би ви |
ш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, |
лош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу |
осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тог |
ујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим д |
уче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости |
твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад с |
је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се |
е повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је наста |
ићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви рас |
i> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је би |
љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и га |
{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter |
е осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у п |
нину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике |
чио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледал |
ном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и п |
драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу |
ти што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала од |
ветлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја |
нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за |
старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и |
о у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна |
е долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На све |
раво, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како |
рагана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и |
која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе жи |
шка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она |
во и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосе |
ио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речи |
омисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једи |
е, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљ |
аст да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој кул |
били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насу |
као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи |
собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке |
с четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим |
је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! |
е им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се ре |
р сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале в |
праштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, а |
убили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нем |
дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо.. |
лу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша се |
аво на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више и |
метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стаза |
браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку |
ини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обич |
о.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се сп |
себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они |
и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу то |
нира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у |
ог багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се ка |
берницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко |
им брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се |
отово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и |
те се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега пос |
расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, |
едоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, |
један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу к |
али су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> |
ћа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зим |
ек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амв |
ара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и ска |
е да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то воли |
т поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из |
ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Уж |
догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су |
и и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило из |
врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} |
а, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, пескови |
ко година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годин |
ело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас |
ало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште ру |
штво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позо |
и да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпј |
мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Мило |
ати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, |
рагутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела ј |
са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен |
, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, пр |
плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се |
</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</ |
дно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раст |
оцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колег |
е зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити |
S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо о |
- Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела и |
у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати п |
доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињ |
је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>К |
наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак |
наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не |
е, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: п |
.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Н |
е да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу |
...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје ко |
</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговор |
шло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развесе |
повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, на |
написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} |
чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} |
о... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Т |
..{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади |
правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколик |
во не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позори |
изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на по |
кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{ |
ха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво. |
ства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и уго |
поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то |
на, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> |
, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су |
и, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а реч |
груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлос |
усрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су |
ла мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог е |
а и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа з |
да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је |
ивоту катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на |
ха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само ка |
тај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелник |
авој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног |
морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама з |
полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима неш |
листало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бива |
тражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је |
ила широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед |
ратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нум |
грена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештан |
реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелни |
руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав |
се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - п |
ој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степе |
ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова во |
ваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даљ |
земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је о |
да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурн |
ала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за с |
ма.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце н |
> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе и |
знад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала |
отска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однего |
а што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скруш |
} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је |
p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што ј |
Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Г |
е дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у |
ну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму дода |
ајбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, је |
ав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше верид |
све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац ч |
ај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећо |
тво чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој ку |
ше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хте |
ицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{ |
, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје нај |
меном чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће п |
ћана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један т |
говачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, |
лади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан |
ушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице |
лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић |
.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књ |
ла два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са с |
.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S |
је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од за |
да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано з |
немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом з |
ила... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милош |
толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова ово |
те?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препоро |
редио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{ |
им што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила |
изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S |
х наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније |
н човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзи |
еве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!. |
шљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица |
, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се го |
жавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже сво |
во за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздр |
је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> < |
нствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дуван |
вињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским гр |
да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана |
људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи |
ичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било де |
ове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот.. |
да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени |
гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи живот |
ољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад ј |
се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је ја |
} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и т |
те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, |
око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржав |
кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш з |
p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отр |
и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима о |
та патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао |
шио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила |
} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То в |
амом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ива |
/head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих дола |
их дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много |
те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена. |
било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренута |
у.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маг |
{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</ |
це, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико х |
што нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} |
запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се |
{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Су |
ући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје |
лој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један |
све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац |
су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредник |
<title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једн |
посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице п |
га другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника |
дини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Пар |
} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богда |
е и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристани |
оље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражи |
више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност |
наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} |
} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Су |
бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путн |
ан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне згр |
ју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> |
раћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика |
крио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због |
ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због |
ирила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро о |
тичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, З |
Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је |
зе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава |
нове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он заже |
и, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у |
ечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како |
тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око м |
- Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте |
ј оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну |
> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори |
Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да к |
ичкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из кој |
венио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила |
S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такв |
S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ни |
нам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада |
} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и раз |
ост своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, с |
оји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опши |
што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам раз |
ено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. |
!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - |
је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта |
.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, |
ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих дво |
као је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила |
чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозрив |
исар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у с |
мо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" |
лизу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка н |
саној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по беде |
ет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{ |
на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту ку |
!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: |
се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} |
поменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последње |
гледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту с |
онотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а |
на не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам умора |
није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече |
.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи ов |
здравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S |
је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: |
а си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p |
ео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила о |
шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве |
у брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Ис |
човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећ |
- Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда |
један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која |
што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку. |
то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе |
наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, |
па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољ |
ам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољ |
олико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила т |
вало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних |
етит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - |
ош један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог |
долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</ |
анемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} |
а писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на |
не њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађ |
ања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити |
страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње |
лама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, по |
.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су |
p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних мно |
х профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје |
највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb |
полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, |
егове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти |
тисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби |
велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа |
јем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси за |
румом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, |
, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењ |
ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам |
} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љу |
раћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <p |
шу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми в |
да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја |
и је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам |
з снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак |
{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на |
г додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је с |
а брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех |
а, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за прв |
му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљ |
су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њ |
рао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескра |
скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух шт |
... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хл |
очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прош |
.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; са |
претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао |
ај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој дра |
раз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Ал |
м њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовоља |
за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi |
ове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код велик |
буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Отк |
а сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо моли |
ри тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Тре |
гловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због д |
сам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без пре |
е: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, |
то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, |
</p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је |
ам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што м |
краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога |
шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак |
.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и н |
p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те |
азвеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти |
краћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам жи |
напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели при |
м веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад види |
пуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти п |
ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме в |
их чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је до |
садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни м |
, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда нем |
реба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто так |
у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, за |
рце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелни |
рце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, нач |
ихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као п |
га било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова ми |
југледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника |
ећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба ч |
неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметнос |
ом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у на |
све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претури |
ти.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој со |
ли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како ид |
је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, |
њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматра |
, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док т |
спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спусти |
ља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени |
а за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадр |
чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа |
је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овак |
ње, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са с |
е се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, ни |
а студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у ха |
најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем |
ико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка узд |
сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странки |
- Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву је |
> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново за |
последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечано |
а. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим сво |
а."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада о |
"</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало в |
а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситни |
а према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледал |
оће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p |
илош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Крем |
олико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило из |
p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то |
н није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жи |
нови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица уста |
о је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се |
но је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Бо |
Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{ |
довољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покри |
нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје при |
p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и |
о црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Свето |
се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која |
о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} |
г чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја |
и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није зна |
етварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се приб |
осад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али неш |
овима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрс |
Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много р |
обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p |
ам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена |
ину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвен |
екао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се |
агорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драга |
Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило |
да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту с |
ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим |
слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена же |
из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити |
а мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалност |
зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несре |
ам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да н |
га женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела |
азовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио |
ој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, о |
тњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, |
а се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши |
екујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув чов |
иш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју в |
епати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за др |
олиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није дов |
га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </di |
ам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бит |
тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасп |
д твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена |
а је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако |
мицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан нег |
ки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да |
војка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој |
поље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за |
захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, |
/p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која |
срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, |
ак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} О |
ебе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, |
ного деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно: |
на; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја то |
ом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој сре |
ги утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао сам |
г и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако ј |
и ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вече |
а његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом. |
при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајић |
однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за |
срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био за |
њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему |
од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са |
је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, о |
зајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавни |
емагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ран |
S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило |
о је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему |
ила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она |
ића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, ка |
не људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, карије |
њена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, је |
ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трем |
о вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обве |
трах да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути |
давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек |
вот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја не |
ан моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на иви |
и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам исп |
дним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је нач |
графије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, с |
ка због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на |
ија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој |
та и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих бр |
осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету |
...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се |
ече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, |
ва девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
ак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча |
о:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строг |
м које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности |
ни су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} И |
нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мењ |
које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говорил |
остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да |
и за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S |
ке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа |
у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили |
их, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили д |
?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осе |
саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његов |
ора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њег |
</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновни |
г ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у црт |
S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окр |
осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице. |
е могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна на |
уку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са була |
нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је |
нам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су |
на утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ћ |
а што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да |
е руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њен |
а је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће са |
ошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира |
ла је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на |
е у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце |
ово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма бил |
а једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од |
рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на |
или су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Б |
бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</ |
утак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступањ |
оцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с |
па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранк |
клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тел |
корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе ка |
му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећа |
Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрен |
и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било |
на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мал |
ти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице |
е.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостав |
м су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију с |
лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво |
ктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} |
ад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука д |
д примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} |
астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра к |
}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изи |
</p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изне |
ле голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и |
да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како д |
а је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише |
је схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због ко |
аначких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и бе |
{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с д |
е.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка |
у собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне |
свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну |
ечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, |
љубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, |
до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш б |
твар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме из |
цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледа |
ице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.< |
како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво из |
едним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој |
могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, |
се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра |
ћима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Крем |
ике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред н |
...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вр |
неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени узд |
нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то |
ш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато са |
и: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у |
осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласо |
снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши |
те са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све |
си остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах с |
ознаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> |
и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Б |
есци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на ш |
смо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и сва |
ога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног п |
управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за |
, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која са |
и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и |
жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом |
дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави н |
е падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било |
, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати в |
Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи |
атно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није прим |
о не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се |
, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или |
ајдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше ни |
је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да |
ије више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне с |
што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. |
смо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде! |
гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока |
но лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тиши |
тане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, к |
људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив |
м погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која м |
ази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, |
је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} |
остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет |
све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза прем |
> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти гов |
тупили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се ника |
крива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима |
ртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> |
сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку кој |
моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете б |
би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Мога |
о врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости |
ече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао за |
ла с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p |
обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих |
p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати пра |
рудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ |
, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише ч |
/> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- |
тало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати |
вну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још |
зумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више м |
елог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љуб |
авио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајни |
.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, сл |
ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вил |
сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" |
број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> |
тим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није на |
неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али ут |
а вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем |
Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено |
атиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствено |
је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, |
исима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уре |
у дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, о |
а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Б |
режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи |
ете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква ве |
и град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? |
атељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање |
срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ст |
тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се |
на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и за |
о мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само једа |
да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике с |
зад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени прип |
наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела |
дно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начи |
би своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним н |
а се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} |
а снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад |
о трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутр |
лико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и хр |
ћи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је једа |
>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његов |
га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова зак |
ута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} |
стављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије |
спремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, оч |
ст чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољено |
а у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, |
{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, б |
се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p> |
n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде. |
но крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... тр |
Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само |
или дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из |
ам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижн |
ајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу. |
није те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по |
наге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво. |
у душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју т |
тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} О |
млет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашо |
сјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао п |
е ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} |
к.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра др |
се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се |
ови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник пом |
реболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све с |
е мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који ј |
мо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, |
градски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право н |
удова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видел |
ница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади ч |
сијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од |
хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{ |
ишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка |
е било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То |
шу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубок |
у на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њи |
и долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући |
јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка |
Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и |
.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све еле |
ао галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим |
е искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по н |
лице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној елект |
је њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачи |
ало.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја |
ао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави |
инска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с |
осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађ |
о увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш р |
ео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и |
<p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња. |
ког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p> |
та.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек |
ар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, ули |
n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.< |
у кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних бр |
моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, |
њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и |
на, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} |
рига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје б |
ли сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то |
<p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у ч |
за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку нево |
опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко |
у.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум |
Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њ |
.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и про |
ли у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} |
нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се |
лио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима |
соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су |
и је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слик |
им или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчев |
бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду нег |
ају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве ка |
ј тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n= |
плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи |
е до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен пра |
S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за трену |
тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они |
стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа п |
ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега |
вала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се поја |
</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и |
м љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо о |
га.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од |
га.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од |
еправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, |
ину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све |
в живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би |
вљао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподари |
које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сли |
ање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности |
његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да |
аше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи в |
талог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и буд |
о је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја |
тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његов |
а лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзир |
ке, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости |
огла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је ов |
ве што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му тре |
у.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанк |
кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистиј |
вити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав как |
горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љ |
ајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Ниј |
инама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њен |
викавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све |
анство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих год |
чинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у |
хом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо крив |
ио је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да и |
и.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је |
<p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав |
енку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водит |
ејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по |
јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и |
мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, |
а.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у ко |
о самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер |
живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га н |
ће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта |
је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за |
љиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без в |
у моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о |
љив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије прав |
орак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани с |
који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разоча |
а пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај в |
b n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечано |
дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, јо |
човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помо |
не љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на в |
му задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном |
од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја |
од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ј |
, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестр |
и ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га |
"227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једн |
најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једн |
гу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре. |
тварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, |
а?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји |
срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешен |
људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поузд |
булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без ког |
том сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужно |
езати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило |
ложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давал |
и се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек ј |
и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав |
Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве с |
још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, веч |
ратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љуб |
тво које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун с |
/p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа н |
и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је ос |
љено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго п |
или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави |
, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном с |
де... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - |
у и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да |
ак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар ут |
а ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на ид |
од њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, |
не.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Мило |
ојем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних р |
породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви |
едну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим послов |
сте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету |
ровела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задов |
о везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваз |
ези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља |
о не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на он |
сто где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, о |
бра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смо |
ело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго |
те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да |
може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао |
{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, |
ао да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> |
спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшил |
рба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвин |
већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и нео |
е била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса. |
о једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на вели |
сти, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у |
о у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност |
рела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није |
ца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам о |
уо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} |
е, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не |
ју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни |
чавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи |
обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те во |
учно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано |
себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије |
ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су с |
ужбу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов |
најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, л |
неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није |
лоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али |
ом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених |
клоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима |
угим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> с |
души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи |
у!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба |
корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба |
у љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам тво |
спитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати |
свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, |
одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти зб |
згледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице пој |
шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{ |
ао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати |
инила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али |
пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter" x |
акша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за |
и и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћем |
те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које с |
у неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се ув |
одирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и |
редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпу |
познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрл |
{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет з |
повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење |
сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склони |
ланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се уто |
што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом |
на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ |
м облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем |
.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Прежи |
ог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постоја |
прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи б |
} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео н |
из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? |
шено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и |
омагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разг |
..{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, |
ручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвој |
трах ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехив |
не правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жила |
иродњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свес |
аду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно ју |
разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало |
, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зо |
астрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окр |
ачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, к |
својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан т |
његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов д |
е.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју с |
која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мал |
о она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љуби |
надно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташ |
вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоста |
у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору по |
{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину |
аму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који п |
ју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, |
падању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску с |
хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики |
љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приб |
ари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Креми |
оралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену |
х добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно ср |
ве казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p |
имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог ч |
знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако |
кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете |
} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђа |
видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у |
расти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко |
у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама |
Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоре |
њена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом |
је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле д |
велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За |
сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко |
као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати с |
сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади чо |
И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувели |
у коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, м |
е уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћу |
те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној |
ошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја свој |
не, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S |
ејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широк |
на.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено крет |
ници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају п |
{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим зан |
на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те |
{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке |
Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су рас |
из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама |
приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке |
} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, |
} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ. |
огледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори |
испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић |
кушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино |
ма су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, |
и да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да |
мем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам т |
т!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је |
као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је јо |
одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поре |
ори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она ј |
оп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот заго |
живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И с |
ћности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за |
нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи жив |
ити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме |
S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад |
} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од н |
а се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунак |
н облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мис |
а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зор |
убав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он |
шени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и леп |
ремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе |
двратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну |
а се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег гр |
да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да к |
ем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслуж |
ња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким |
за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> |
и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда |
ивот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колик |
који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили с |
је био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем к |
љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без |
т гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на с |
у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао |
ивот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} |
те вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S |
</p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истин |
вољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, |
потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу пот |
кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с ча |
оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног д |
ека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се |
о не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они из |
} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> < |
Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти. |
њеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путо |
лу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто |
цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило |
ештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло |
изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећ |
ићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугм |
а пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, |
би.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори |
- извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто |
аси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} |
ваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске |
та, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку не |
она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreig |
ту, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду |
оде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независ |
ка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испо |
тао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њи |
ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, |
нски сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог свет |
пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза кој |
ло тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински |
у безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћут |
лик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, |
тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били |
бљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У о |
алеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У |
ква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала |
и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title |
свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као о |
ашине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач |
неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадни |
ост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну д |
да, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша оту |
д нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало н |
, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слобод |
се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао |
о дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом не |
сна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му |
мњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају с |
куша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро поз |
је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом |
им снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понав |
што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не |
ао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица |
ђујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога жи |
е њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победи |
вости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па |
</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S |
мао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је |
муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се к |
е ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{ |
око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи с |
сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелази |
рема томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам |
труји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} |
е волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} |
дна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је |
драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њ |
жа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта |
ак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом живо |
песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S |
не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање |
о оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од д |
есника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт ди |
пши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себ |
света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ра |
аву од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те |
рала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> |
о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у |
имећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као |
зоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан про |
али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело |
јава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре |
ио је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како с |
латан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити |
орка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је д |
ек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло |
лика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жа |
јом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешућ |
аретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је |
даћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нем |
ка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао |
г лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа |
ам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p |
и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој |
n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је |
ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варо |
јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши |
се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кре |
ако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>З |
На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна |
з њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио |
дао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цар |
а, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав |
аца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ус |
уде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме |
ала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја |
чке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разн |
чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног по |
е се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најду |
и песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за |
ело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојц |
потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љуб |
То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао н |
лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је отк |
ош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствар |
ане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених |
је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим |
вај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као |
еселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд |
их планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођ |
ово откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господ |
ком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p> |
зад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} Н |
и са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су би |
Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} |
н исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би д |
} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S |
јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш |
а не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја |
лош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао |
<pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела |
бав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила |
оље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа с |
раж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису |
ути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење |
о, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих |
>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша по |
еселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p |
ма, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су |
ја је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним понос |
апали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> |
Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног м |
в до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру |
ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. |
так новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није |
рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот б |
са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција |
шу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо пл |
ије била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драган |
арала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још |
им бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даљ |
вар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан |
је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срет |
е и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Н |
<pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, |
као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, |
се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је |
, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стал |
самљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба |
е, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb |
самљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја |
у се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> |
ла је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала |
је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте |
у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма ј |
се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он |
си ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположен |
брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју ми |
постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претер |
едништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли как |
имо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div type="g |
ну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао |
ице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окру |
алице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да тра |
пама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицим |
врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За о |
који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он ба |
љајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили дале |
вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да уп |
ех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се ниј |
емо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се мл |
ћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам на |
т свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хор |
тури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и |
ише кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба |
ублика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикава |
<p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, о |
ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Раш |
од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</h |
каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи пад |
д светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце тов |
не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се |
> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да |
да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедиониц |
акцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</ |
поменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади |
то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохв |
ло када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка пре |
жно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? |
рала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати |
е неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица |
њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се |
стоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој в |
у се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме |
жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух |
ена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак |
је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 |
говима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту |
вени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у |
у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љ |
и коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татин |
ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, |
каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују |
родолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није |
м да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} |
p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И за |
> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и |
је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по њег |
помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и прете |
ишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана |
сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - п |
војој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, ст |
који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови |
p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљо |
рали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се |
лесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино |
ата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, ис |
ти, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с |
лош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса |
прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и |
ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар гла |
журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Св |
апиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свр |
тао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришн |
Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали |
ти целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди |
и и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако нев |
руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још в |
изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту |
на - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Мил |
ћ ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жен |
приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у |
е да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопаже |
пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, |
те остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер св |
иди ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сто |
{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што |
део ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се |
аце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што |
ји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрај |
е сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пас |
Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се |
тним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више л |
авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам |
ођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти |
де отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује |
би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио? |
де угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за ра |
е ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисл |
е груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћ |
елома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом |
воје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и |
.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавал |
p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S |
ребало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хриш |
а ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи |
кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће к |
- Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу |
се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријате |
них очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду |
парац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође род |
а пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Вас |
ћицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни |
д другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих |
људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја ду |
љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је |
едњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се чес |
вога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаг |
на симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорк |
у жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан |
у мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам как |
S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово мест |
аганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће |
а себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} |
давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио |
{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, |
нала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да |
та само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у ру |
а дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, |
очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехо |
ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њ |
ди.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило |
е да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно пр |
е мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> |
црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, |
ити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да |
ело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча |
ко нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од |
е често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо јед |
ред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики |
а пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остај |
и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анар |
у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се н |
.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То |
дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон ко |
ш једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да с |
са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{ |
као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје ста |
сетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> ст |
, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p> |
е развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше |
је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фи |
гана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од |
ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој |
се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, М |
млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љ |
да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под на |
едодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, |
ро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек б |
га детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао |
последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко о |
в, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му с |
те, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа ди |
ао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; |
а књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанст |
и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љуб |
било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја |
А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић |
ред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређи |
лошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба |
словима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Шт |
- Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме |
породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет год |
земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно н |
иром отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се |
се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрп |
о постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} " |
е прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} С |
намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да |
ине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хв |
анствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за сво |
реба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> |
али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је нек |
право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је |
изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле д |
и смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њ |
у се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су сталн |
ш више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гу |
.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ у |
е ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће чове |
се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, |
и немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{ |
лада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом |
нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно |
аша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Ал |
ст можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће ист |
кад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вреднос |
ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> |
пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пр |
а, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио ш |
и као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се нала |
столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његов |
ога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових |
што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша дан |
...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везан |
убав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} |
> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи |
ној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а у |
ледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, не |
на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго бић |
роводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n= |
жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепств |
} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује с |
већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је ст |
да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Пр |
а, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се |
га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и ми |
х редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и мало |
ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а |
, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем |
енским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбуд |
мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике шко |
тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на |
ти добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славо |
као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза п |
не с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породи |
утра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi |
у Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.< |
задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, н |
и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели пр |
уговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову ум |
има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипа |
иле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана повер |
ти.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелу |
рапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафано |
а, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до то |
не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам |
еограда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, |
Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По ц |
ео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра шт |
време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим |
но ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме раз |
о пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена |
једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> |
је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} |
ико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији |
е познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> < |
е, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, а |
аће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми |
>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, |
не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, |
вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом шт |
лико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби не |
добије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити |
ој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог |
/> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у живо |
гог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом |
иња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку |
, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, |
ота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле м |
се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривал |
и пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни ли |
амести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо |
е се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Мил |
други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогун |
тао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас ко |
омно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка. |
чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испа |
авесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насеља |
признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или ју |
ић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио ник |
аси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели |
он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> на |
шено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{ |
е, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећа |
пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, с |
аменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари |
о да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чара |
, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се ру |
S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, |
ти и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да д |
велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, у |
/hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад |
реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква |
реци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја са |
крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осе |
lestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S |
олико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у го |
дник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и |
S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао |
живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима |
умци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њим |
{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих |
оједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварал |
часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот преста |
ја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, др |
пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори |
еђена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, |
бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обо |
е, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да о |
е и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је |
и, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна |
итуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред оглед |
је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није зн |
ери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Пост |
дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унут |
> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{ |
ео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више ни |
који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао |
и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда к |
смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била ши |
ани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остав |
њи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја |
оји је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири пону |
живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа ц |
тофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био |
ше.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Мил |
о разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како с |
нацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро |
ом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало |
срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги |
радског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош уп |
онекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не |
за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју сло |
У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме воли |
ирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се |
та бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти |
ивимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избе |
ворили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Је |
ве што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао |
учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка б |
с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам с |
и су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако л |
е наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност ј |
Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани |
ди у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлос |
хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухвати |
као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучн |
бастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од б |
ом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим |
у.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошл |
ног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> |
веници трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са |
орило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није ра |
се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна. |
ку неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте шт |
Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад |
к кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
нутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појав |
, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и ње |
ших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се |
ри дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би м |
сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и |
умента, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, |
није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да с |
ат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то |
воа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдар |
поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S |
вљењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају |
ја је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нис |
, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} |
свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? |
и <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам |
очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њи |
штво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тра |
ам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До о |
цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S |
у, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир |
лод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем |
чало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од |
природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред |
ишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи свој |
Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за |
ошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спрема |
, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно |
Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и са |
е после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S |
де био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зор |
ослушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћу |
епо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобниј |
</p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким т |
датака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред |
коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с |
е ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, бел |
м, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја |
ју, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био за |
обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћер |
сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="20 |
</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти |
ом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и до |
} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на она |
ју велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и |
ју велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S |
посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу к |
воју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И |
но вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа |
.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити |
> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си |
p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p |
се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последњ |
ити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад кој |
капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвећ |
редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепав |
госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг |
ка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да |
спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из ко |
том унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага |
унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно |
икама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су |
дње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава |
тмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су п |
овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак |
и Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили |
о, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски послани |
ти у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастроф |
о околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му умо |
су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала у |
ран, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милош |
ом клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у све |
<p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлос |
о остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да с |
не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу теш |
, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић с |
атражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Сам |
трага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињ |
а, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче |
радан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и |
ашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина љу |
мљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До |
, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега |
о њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које с |
е обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби |
на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време |
иња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборав |
ижњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте |
ромењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пиш |
чима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што са |
погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно |
еограду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да |
гије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић |
чунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму с |
је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе |
твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им |
мо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} |
а рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће |
екину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем |
у ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, |
ј, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе. |
соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није ни |
е дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покриве |
Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем |
испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандар |
од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало |
соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је |
оравити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у |
могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити н |
оним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је |
е добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми р |
- Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам |
иси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} |
Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ |
ом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбр |
{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здрављ |
бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из т |
пу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{ |
а шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или др |
тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} |
ке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драган |
мић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које |
е једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколи |
нице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и ра |
је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Ми |
не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја иск |
сли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој |
ђу себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и |
јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у полит |
да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не |
у.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово |
се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да |
богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, забо |
и још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</ |
- старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу |
да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен споти |
и дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која |
највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београ |
сле његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} |
и!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да ми |
обијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није |
иде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је с |
али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је кр |
> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе! |
полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, |
нетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људ |
у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита |
е, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка |
ead> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш с |
га.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> |
о.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај |
кад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала |
а.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата |
ране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне |
ве Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих |
он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљ |
ло тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад |
кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напо |
не разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојал |
о у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са |
лова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу к |
им очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини |
чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина |
о огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бин |
ла се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њ |
на, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несве |
ћу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер |
је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе ста |
врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сара |
предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била |
се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај лит |
ри.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> |
анови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, зап |
је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S |
је симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница. |
овечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим |
сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно |
лаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх к |
пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раско |
сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и с |
она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће |
кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу по |
на прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допу |
инистарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дво |
208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усам |
у мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут |
жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може |
је никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осв |
свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из слу |
и која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге |
прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" |
а долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не |
штом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко башт |
о Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља |
p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... |
их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу |
{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на |
а.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком ка |
ју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb |
.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или |
и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да каже |
, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} |
Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности њег |
е она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо сву |
ужан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{ |
још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и |
ва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво ру |
а збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} |
није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање |
Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне |
ње управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Те |
ој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, о |
о од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што |
шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сес |
е познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ства |
ош три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и с |
00_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притвар |
очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и |
дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му д |
ого господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове круш |
евих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од < |
убим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и све |
м образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих |
но је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, плем |
а Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну тала |
д кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је пошто |
а једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зо |
летом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. |
ред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из који |
S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одб |
овори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{ |
и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа ни |
и донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у |
у.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ј |
песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промење |
његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се |
жава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он с |
ом белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на |
да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, |
да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мир |
свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже |
купи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од |
те пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекл |
.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме пре |
ањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован |
е из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у вели |
а отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{ |
тога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели |
ртер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... м |
ила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, |
поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p |
p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски |
{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и д |
а се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио из |
огдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући нај |
његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена танан |
p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. |
д предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посм |
место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела |
<p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S |
своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тре |
<p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли |
г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. |
ли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно ка |
у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико |
а својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог од |
еприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо. |
ни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што с |
о је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила н |
ја је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Пос |
и би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравал |
пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склања |
осматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов све |
е кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, |
ио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био |
е био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгут |
.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах. |
е толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{ |
би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони |
шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гл |
та била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа. |
љује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ов |
.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересо |
оје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали |
. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као ра |
време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвес |
Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најеже |
едњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: |
а мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убед |
ашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте |
у <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, |
о су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се ј |
ветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живет |
ва људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пр |
S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни зада |
е разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непоз |
оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт д |
ли, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркин |
} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и з |
ена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у |
на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је ч |
криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То |
воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и |
ши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станов |
дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у гр |
ух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташн |
м највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ би |
т дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је |
колико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје |
зрадио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда |
говори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце |
горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан б |
ом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади |
> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се |
ком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жељ |
и човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубав |
мо о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш раста |
ри, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли |
окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади чове |
н жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих |
исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у ци |
ребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да |
едно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе |
заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се ма |
осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупц |
но оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, |
орка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, н |
ећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се |
је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега |
вити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви |
.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је с |
p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на гл |
ше се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње ј |
је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумева |
p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили |
то је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихови |
е Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жрт |
бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зим |
сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ј |
лош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених кри |
могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио ј |
ад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се од |
ој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и |
ме.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то |
као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да ј |
онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Ми |
прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у |
. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као не |
ивота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала |
ун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је госпо |
неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро |
љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено |
седла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напун |
ad>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино пис |
ије најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике ст |
чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта |
овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне |
- ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> |
адио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да ка |
> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој |
ачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи св |
а у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и |
и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове |
м горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} З |
гове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да |
ађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоно |
рописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изиша |
вољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он |
истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, пр |
света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широк |
недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} |
којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си |
аједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, |
почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што |
какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> < |
а се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљ |
оје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много? |
и да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за ст |
одне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе |
, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, |
.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви о |
а.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене |
начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се нач |
ру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекида |
ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњ |
и се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> На |
во изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица и |
сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног |
данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и само |
Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега |
Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним ствари |
ун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упол |
воје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без |
ћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење ил |
; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на |
рочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге |
олико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега |
и баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш |
p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао с |
ка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, |
ва на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, да |
је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у ду |
ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи |
кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено |
осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољс |
ћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва |
ство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити |
ала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би |
арче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од |
а ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ ј |
.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто |
били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кор |
понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста |
, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још и |
и који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог до |
денткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светл |
амо вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога друго |
ТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Крем |
заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренута |
су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је |
те лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедем |
ивљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из ми |
ињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је |
е на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ниш |
али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љути |
раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од је |
уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турск |
се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, |
смехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.< |
своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> < |
пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас |
тао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њи |
ојник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођ |
</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице к |
од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновн |
ао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Бео |
перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљк |
је.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај мон |
о сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Ка |
ште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишл |
устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико воден |
p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од он |
/p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задо |
опао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црно |
а застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> < |
ругог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код |
Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из |
како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S |
гру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да ара |
После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> |
е ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она ниј |
да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутин |
.. то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га м |
ила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му да |
агодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пр |
а Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p |
равуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Ј |
ребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало |
Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и |
смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути |
ња.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је пис |
ну на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја |
ерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, к |
ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело л |
чају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. |
p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је п |
е смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још неш |
! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехи |
а су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој наша |
иниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, |
</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, |
- испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока. |
сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овак |
треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да |
љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију по |
орком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и без |
Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његов |
ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђет |
о се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{ |
т ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Р |
ред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на |
остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на |
деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се |
одужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, |
к што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело св |
ја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полаж |
н.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} |
основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у |
читим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као |
и дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девој |
и са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као |
мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши |
у.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамва |
ло си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Пра |
на дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понуд |
ли, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више |
девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физ |
назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Мил |
је толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви р |
ану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</ |
дин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} |
ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и два |
и се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека у |
ебе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљив |
а своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, |
мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога поједи |
свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашо |
у на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за н |
оја је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; |
рдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав |
и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике њег |
с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, н |
нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, п |
ости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Б |
е госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Мило |
пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема |
добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око ме |
амо да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, зна |
смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бе |
римицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</ |
к смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је прат |
коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву. |
волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: |
дно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука |
шан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и З |
, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} |
у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о оно |
варт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог |
пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је те |
ш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра |
м рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких ново |
вом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћ |
а сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, у |
а ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује |
обудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих д |
а оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом бл |
х, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра ч |
ности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S |
знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S} |
а створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био по |
ата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} |
идите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шт |
н на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S |
ту.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разго |
и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је п |
епенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша доб |
јеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије |
p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пр |
орка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не прим |
мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> |
нижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сун |
м спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању ств |
бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њ |
говарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Уж |
е погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Пову |
ају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београ |
ливају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће |
ачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потај |
> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четвор |
на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су |
ла свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уков |
блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је |
ебрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју ни |
ек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове |
Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је |
их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео |
сети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p |
абио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао св |
се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми |
њи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и ч |
заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој |
ма ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном |
ад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су |
осподин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слог |
.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да |
а да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бес |
емо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна зај |
емаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} |
мо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегав |
јстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледо |
тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Веруј |
и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем |
се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пре |
задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господ |
ЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љ |
код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао |
свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У њег |
о Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква гос |
илом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После с |
Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су ч |
{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хл |
мају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочек |
пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грме |
прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са цр |
си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито с |
лаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мра |
, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен |
кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пу |
е растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега уда |
асарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стаја |
вове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и гре |
Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник |
њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, |
ренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> |
ећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет |
штуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам св |
а да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је |
је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје к |
осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо |
више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово пис |
дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Мило |
ашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била |
скакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, доче |
ко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да бу |
<quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Ук |
а зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обз |
иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским б |
су били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На за |
јна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милоше |
скивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Моно |
ла је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао д |
елима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душ |
ућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим мо |
а.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учин |
p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сув |
</p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало |
ава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хор |
већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публи |
звуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет |
е ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плано |
атке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се |
>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће |
јекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чу |
вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у пров |
и сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се |
тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> |
противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да |
амоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Ј |
један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору, |
мпарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тр |
ме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачк |
и и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} О |
ознавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке беог |
ном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам |
окалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и |
ле и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у гр |
који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гл |
адски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад с |
кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-С |
ји је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао ов |
нице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса |
ића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је |
на кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми |
читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја н |
оље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски |
и подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уск |
порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио с |
ео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела |
} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима |
љајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ј |
вник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбиј |
ицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, |
е он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође |
овек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно |
једим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се јед |
м.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи си |
.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} |
другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} |
мића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> |
сом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. |
оста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} |
са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Мил |
ки.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи |
- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Р |
рабар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} |
лико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као к |
рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно |
мрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек. |
испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, |
, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витко |
међу нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срц |
се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасви |
ама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потр |
} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео на |
јатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихо |
постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њо |
ету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говори |
ских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <di |
му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала |
аву и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на мој |
рек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да с |
се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте |
а другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те д |
лика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предава |
- одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, |
ила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима |
и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су |
ан мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медв |
ј млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија ути |
плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - |
вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што тра |
епшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Са |
13" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи |
х трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведр |
е... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шт |
> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно |
сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? |
огдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторациј |
бдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином не |
је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живоп |
је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком ко |
режицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је поставља |
говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Мил |
у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе |
ећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на |
риника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чи |
ернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да за |
атан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и |
} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се |
црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза |
.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реф |
ш се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу |
дима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нароч |
и.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ т |
Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу масти |
розора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} И |
S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном |
и у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је н |
, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и |
е праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још мно |
ост смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пуст |
а.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба д |
це Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито с |
ђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} |
ти.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје |
те да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нис |
е које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако леп |
је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, |
да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар н |
аје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети |
тановао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржава |
р је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта |
а пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет о |
Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио |
сте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} |
контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка ста |
Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј |
учношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се би |
{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су |
ку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тре |
<p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S |
Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се тал |
ли се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на |
и осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика |
као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; ос |
и, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка |
к се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се не |
и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути |
ресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да |
ој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски в |
{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагоро |
ео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог трену |
Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи |
м друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да |
ви, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, |
Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> |
где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, |
испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој |
да за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је |
роз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а ч |
ла му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била |
светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре о |
едња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намр |
остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна сл |
били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме јед |
ост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотерива |
гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек |
и зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227 |
мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепш |
<pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и |
прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможиво |
једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Ч |
свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по б |
умене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом п |
јаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми |
а, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, т |
јком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га о |
жу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и |
би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тад |
врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини ж |
н Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стил |
а Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико виш |
над воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хо |
отоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињено |
свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себично |
ворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пушт |
писом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе |
еро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворил |
евих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи |
каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чам |
, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибљ |
</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призо |
ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевин |
за.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином м |
} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једн |
еријал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани јед |
аст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртви |
ори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као о |
ић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту |
на је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а дру |
злаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци |
.. треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убиј |
ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубин |
о од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено пра |
ма.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дан |
реклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму |
као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратки |
се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S |
суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само п |
маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> |
ижише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: д |
порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде |
д <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мо |
треје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли |
парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у ра |
</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И |
њу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек сав |
>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је т |
дгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљ |
{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагоди |
мисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... по |
ан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> |
арица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка б |
p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу ру |
ити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пи |
беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?< |
тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несре |
ода се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она др |
па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси |
на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана отк |
хну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ни |
цу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је науч |
би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине |
вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чин |
га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе |
из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и |
itle>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али |
љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} А |
неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост осв |
фуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, |
{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину ч |
е електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се |
ик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки |
ске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала ка |
<hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцим |
а, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше с |
а говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p> |
најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајил |
из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi |
ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак |
ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак |
лазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шег |
не идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бић |
немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревск |
да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме заба |
а студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одгов |
азреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа н |
1. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном |
који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Пр |
остане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њ |
.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да |
н говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, |
двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И |
прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Ок |
орку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и вод |
:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p |
ас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која |
ажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чи |
ажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останем |
едно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар мо |
ну две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, |
живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} |
, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} |
тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника с |
Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него с |
о уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју п |
уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандук |
о да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у |
обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је |
о што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати је |
прави у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични |
ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, |
и, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати је |
ет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе |
ж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш д |
ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министа |
ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник мин |
уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Ми |
p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Мило |
n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико |
к воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава? |
о је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове |
> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветер |
о излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето |
b n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико |
ш мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које |
} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти |
и.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљут |
о против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео |
од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и т |
.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} |
рагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рам |
умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... јед |
и и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се |
ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S |
Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и н |
ни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осе |
души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележ |
у, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и |
ослужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење |
и се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује |
најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапре |
Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га |
чухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>О |
Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они |
прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанс |
о Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а у |
светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне цр |
Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с време |
а столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, |
а да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} О |
а руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн |
ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с |
и сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомил |
им зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, |
ао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на |
ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, |
и.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенк |
шаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнут |
ај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута м |
е велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка ј |
један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p |
т у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о гл |
и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> |
у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толи |
аци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну кри |
к.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове |
ад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лиц |
дина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар |
еста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше |
видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи |
у телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе |
десила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све шт |
ицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно ва |
е и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храбр |
јере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> < |
тати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене о |
е што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описи |
мерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић |
<p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није |
уза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог ли |
занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им |
творио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми |
мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцни |
ку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био |
ину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу у |
133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На ка |
сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то |
али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико воли |
<p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и зати |
хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача по |
ање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице |
; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака не |
> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од п |
замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљно |
те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само некол |
рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко |
лог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен с |
од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико св |
сли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једн |
тно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачни |
ш се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво невасп |
Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, |
овече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти |
али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што ј |
уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као |
, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме до |
рђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени в |
десету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уз |
она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претс |
и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да |
ене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је |
рем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} |
гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њихов |
ош усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали по |
ј један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче пос |
све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас |
Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пу |
а први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог |
да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што ј |
сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У уг |
ег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да |
ила унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грч |
начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загл |
> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају |
нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. < |
арог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је ул |
е могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатк |
ни су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно бриш |
анице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из с |
на зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> |
да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје инт |
</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> |
видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опру |
био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На б |
је без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би |
видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош |
дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, гос |
а загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно |
о и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава р |
, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно од |
</p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже |
ине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љуб |
абели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су пр |
.{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би ја |
еме дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да им |
ила ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у |
пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно прити |
дници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка |
мах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исе |
предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке |
тиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила т |
ше у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из вел |
пуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока двор |
е Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игр |
{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну. |
сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</ |
Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, |
уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.< |
нице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променит |
дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фи |
.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске |
иште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала |
помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам |
ош нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја п |
сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа |
може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји |
убави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби |
шана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p |
е заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у |
да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хо |
и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она |
мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, са |
ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Он |
ај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драг |
будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, |
а знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља в |
е стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалниц |
је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се дај |
мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља ч |
Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мен |
ете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош и |
не, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Пр |
Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се заглед |
д није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси |
е велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем там |
и је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и круп |
љине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном бр |
у осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, вол |
леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Зем |
> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{ |
јчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из кућ |
ли у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би |
ан моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље |
p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и сл |
ом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут |
е речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако |
могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућн |
чито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, ко |
колико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из двориш |
д <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неко |
госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим |
а изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је ц |
тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних по |
зориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете |
м да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав |
м је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се наврат |
p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако |
де нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између ње |
етљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртво |
ини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од сво |
артије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади |
кве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жељ |
мог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам п |
с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста др |
а долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те |
не за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, не |
тио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пре |
не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћ |
је, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош К |
S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опомено |
и Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над |
</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст. |
у и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је хо |
пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је |
без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, с |
} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p |
унце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу. |
осио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по |
на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим |
изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На пес |
могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p |
а бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S |
тература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпири |
а, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли ч |
ашта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављ |
/> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на кр |
не кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењ |
о нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас те |
лој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> |
ислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S |
их намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тр |
онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију |
<p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне н |
е од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да |
те према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и |
исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост |
лала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и пр |
бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код |
{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми приша |
их другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је бил |
о ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други р |
његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, |
варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва |
на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско т |
било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зо |
Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Ми |
долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесн |
о њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу |
реме кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p |
д ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми см |
постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да |
?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збун |
сне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочек |
не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао |
по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисл |
о:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у |
oreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{ |
а... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> ус |
за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати |
сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благо |
све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог д |
открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.< |
Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типов |
усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није р |
нковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ с |
илош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?< |
управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p> |
ла, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и |
и, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њим |
едва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила |
нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљу |
а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца б |
електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакц |
/p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Ма |
на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, исте |
љубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!... |
.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечк |
или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше |
угом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загр |
Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зо |
је конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} |
и помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S |
га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, |
рдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љу |
Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је с |
/> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - бр |
корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су так |
та, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му |
емићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге т |
који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изнен |
њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter |
ласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао |
никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцн |
а не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, т |
S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{ |
смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима |
уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову |
а помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди свој |
n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој |
ашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љ |
угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отворен |
.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност |
ребало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико н |
ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла с |
бе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња н |
p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због те |
ца једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" |
да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само как |
о је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, |
јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне прет |
клоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро |
у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубок |
Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си |
л.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да |
/p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му |
, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} |
У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспре |
лео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатос |
јатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али |
; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много |
; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којеч |
венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу |
жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна |
е дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, |
} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје з |
} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје |
прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме п |
што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, она |
ише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је па |
</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови др |
хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно |
ити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје |
још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је |
во, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могл |
која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогне |
исела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка ди |
ребало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише |
а је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љуб |
у изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беш |
икоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја |
ао код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је г |
се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} |
тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - г |
е пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да |
ошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог |
одужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име ш |
разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујет |
м.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи ка |
ршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у оно |
бог те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у оно |
авичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем с |
ан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква с |
подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их пок |
и знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S |
и знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за |
продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је тр |
љства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, |
не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни |
морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњи |
очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ј |
твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која |
г твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и з |
ошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, кло |
, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, |
еба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две |
атости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говор |
Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, |
се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишље |
разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша |
а не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби |
ог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви прија |
Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си м |
ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми |
S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, |
најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према пор |
ај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и |
их и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и ш |
апав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматр |
таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори |
сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене... |
љи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једно |
да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја |
све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се |
реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу |
ене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> |
елику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном |
} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа чет |
да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад |
који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и |
утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div ty |
.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег ср |
елником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за |
еницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> |
р глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно о |
погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици |
најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намеш |
и лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио |
и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан сп |
је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја |
еко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплиме |
едајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардо |
имназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да |
ј жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толи |
? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, до |
е.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај св |
удара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокре |
кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе о |
је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у варо |
то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једно |
арије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закуп |
"Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне шко |
иотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили н |
душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус |
лан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према ј |
ађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде |
бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и |
у лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} |
ј је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозо |
еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И по |
ено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити |
; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скрше |
осподин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, |
хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош |
један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви ва |
адници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада |
е мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} |
аокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има |
<p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм |
С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и |
ити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Мл |
ије ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у д |
.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, н |
е Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>З |
ма и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S |
кривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа |
а београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пија |
оћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Е |
омичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је ли |
претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметнос |
рме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови |
г јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се |
ко и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанстве |
амо да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе |
рцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</ |
на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све |
е хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде |
ти критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанст |
човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим |
епо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав зас |
твара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих кара |
квог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно |
је, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође т |
дјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињ |
повратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова |
охитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред |
лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљно |
виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p |
задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је н |
давно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавал |
{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећ |
ицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!.. |
ну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читав |
</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каж |
С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад |
S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да п |
ом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио |
џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одгов |
ре, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим б |
ици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре |
ирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведр |
пу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је ов |
судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне |
сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново наби |
и нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало р |
ас, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - уп |
Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке |
обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефо |
ш, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ов |
другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија |
ије могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак |
а су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наст |
ивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, о |
S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас |
тајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре о |
иже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пиш |
дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова. |
реницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S |
/p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њег |
може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Чит |
једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа ј |
Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопст |
тал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{ |
олничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крс |
о болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао ј |
ог одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и |
ери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу |
це.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуште |
ан лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Уна |
е сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу. |
пита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на |
етар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао |
суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мра |
една црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем трен |
отле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време |
драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиш |
} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради њ |
са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила плано |
живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још |
а, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} |
ив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида |
.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја ј |
ија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што на |
ли, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у к |
и песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из |
<p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</titl |
.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди ж |
јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те |
ете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад |
друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, |
ребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је мо |
title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи |
... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац? |
бар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко ј |
ознаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - |
лико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} |
{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се на |
ам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио |
ј задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих ново |
олим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. < |
днаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неје |
његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцв |
цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и ди |
мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господи |
о кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} |
из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и |
блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци приме |
т намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око н |
ше врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу |
беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над оке |
н подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати |
сла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; т |
ленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од |
се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по |
вато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, |
сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дуб |
жи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашња |
p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама |
Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као гор |
заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обн |
их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истоп |
дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала |
му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој |
Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим п |
ијалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да |
само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида |
се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мек |
окривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењива |
које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тр |
ијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вр |
Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си бли |
нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости. |
нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне |
а.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат |
ве је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и ум |
Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој па |
га.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим суза |
занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се сме |
власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до г |
{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед |
о себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - По |
га.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стај |
као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав. |
оздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорн |
S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза с |
ницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је в |
шле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах |
животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину |
х лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зор |
цима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој гово |
ом, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу све |
шта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија држа |
тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црн |
сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на к |
м и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срц |
естимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном срем |
о.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску |
раду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека |
служитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад |
гарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и |
ој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова с |
зала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагле |
оздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се најед |
тлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, по |
своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој |
ати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни сво |
ости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, |
</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас |
обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама |
а.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући мл |
нде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле |
е купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који |
иркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокој |
свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је љу |
{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} |
ту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" / |
реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi |
ити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је он |
.{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани з |
ежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујал |
head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> |
и су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог |
х облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је |
и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где |
це је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо |
а ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се |
ој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа |
аширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити н |
и ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло леп |
о у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај п |
дних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте |
удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стре |
модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, |
штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отво |
утим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њ |
указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта. |
ији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро пла |
лево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у кр |
о гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети |
е, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је |
их снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се ви |
његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну |
мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму своји |
очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна је |
плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је |
и је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу |
ових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто та |
{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смр |
е улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико п |
ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви |
томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или го |
е; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, д |
еке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли |
уна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{ |
стрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог |
кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, |
рговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је го |
Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу |
где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један вел |
иво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два |
е ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или |
да, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се < |
ажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња пр |
- рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава |
рете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. < |
вим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И |
један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комит |
својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако н |
од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болн |
стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кл |
сматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, на |
ина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не иск |
На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и см |
лава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосн |
рк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети к |
ви сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише |
плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. |
игом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског |
орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Мило |
ромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише с |
Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва на |
а прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на д |
.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, поква |
ени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила |
сплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се |
утра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један |
вамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улиц |
ут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} М |
септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће сл |
г, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао кан |
ва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао ј |
као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је воле |
И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, |
<p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен |
, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и с |
ј мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од х |
да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неко |
без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћела |
истало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у с |
, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне м |
железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни г |
цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Ал |
атарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим в |
се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао |
даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха |
кс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га |
ко хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву н |
p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, нај |
свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису б |
ead> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је в |
.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће |
по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у св |
о.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га о |
нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео инд |
етлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за |
азмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око о |
обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигн |
гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Из |
реба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слаб |
о да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш в |
останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Бож |
у без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе |
не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка ч |
овати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве струган |
.{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је |
и непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав |
и да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде |
о смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, |
ик.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих на |
ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p> |
а Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Гос |
м сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачо |
quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима |
бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>п |
озоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним |
d>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> |
хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио |
ицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих д |
у.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа |
авала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је тако |
l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од зл |
ера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су дв |
аму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве п |
нархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је један |
њавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом |
Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очит |
овек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице ваг |
астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посре |
изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што ј |
>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.< |
х, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте п |
светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} |
акова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње св |
} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим |
задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти: |
и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму бе |
ену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Д |
на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњиц |
аша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну? |
труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на жив |
Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам |
о смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прош |
Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после |
а рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо |
век једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво |
Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долаз |
Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно ш |
живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних бор |
тало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била |
рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га |
осио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмо |
њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> |
е видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали нога |
ивени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознат |
своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и |
на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста сл |
вљао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и пок |
ности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас |
и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казн |
и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комед |
га, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у |
деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ни |
ваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, св |
о, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p |
драво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... |
ш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва ниса |
ој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и |
сту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опрос |
ричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p |
то је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од |
рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за |
а и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једн |
човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситн |
је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и за |
ада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џинов |
ких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отва |
злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се прав |
Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у |
аги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> < |
ла у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Н |
е и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач |
паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, |
дарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком |
{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S |
упо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љ |
ена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њен |
тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хо |
ју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задата |
е се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке какво |
у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n=" |
кара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену |
е реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} О |
ктор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате н |
зора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем ок |
ског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и с |
е прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царин |
ском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{ |
Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе |
иста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоре |
кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и |
из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти. |
/p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посмат |
0_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово н |
n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер |
куд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задр |
он му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку свак |
/> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући н |
>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је пес |
није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девој |
твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сус |
а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брз |
дувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице |
и.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом |
да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још н |
ући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или о |
му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али са |
осете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те |
други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, |
искрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад инте |
лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан по |
абављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је ба |
/> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> |
е познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало |
ест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задр |
ам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче |
рипада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} |
ега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме |
весела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што |
ла шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети ка |
S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему друго |
страних нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Н |
пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине К |
S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име |
овати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта на |
ојој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је |
ила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих ње |
ла без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> |
а кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима |
га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно ју |
S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје год |
оје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је |
овори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Про |
криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли |
губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чи |
тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа оти |
није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранич |
лави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли свето |
рзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну накл |
и то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништ |
и то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао |
знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постари |
ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је ц |
д њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у жив |
д њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мој |
речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској пор |
вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Мил |
упим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до п |
озив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто |
коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу |
не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање |
ло.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p |
пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна |
Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дан |
го браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, |
p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- |
а се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има гра |
не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - |
/p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још б |
љено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја |
чи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш. |
јало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам с |
елу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и |
јорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли ј |
- као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе не |
обро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезиј |
је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Кол |
било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више з |
> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео |
осети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рек |
део Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закљу |
вала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким |
ро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслући |
едао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на ср |
не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те за |
{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дан |
владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непо |
ђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао |
ознавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не п |
... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећ |
ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се п |
{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Царигр |
ажио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу |
и није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је |
зненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пиши |
и пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се ж |
е, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборав |
једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам |
е неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године |
наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да и |
е.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - гов |
ве дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у |
оспођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, д |
ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто г |
фицирској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - з |
чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде |
иња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас |
о слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? |
те једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов |
и.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао |
нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песн |
мете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота |
не клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на по |
промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло |
ицирској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у ц |
d> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов |
оће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писа |
се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се |
ојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занаве |
свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен |
е, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не мог |
Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и н |
зује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали |
езани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, |
опустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђ |
погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кре |
бављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и ост |
г од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових |
ао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бо |
<p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} |
ји се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, к |
чило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго |
ти да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је з |
м уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо |
огдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, с |
ислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - за |
ам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на мара |
тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће |
ош забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не за |
S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати т |
их вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га о |
чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желе |
воју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желел |
видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш |
ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, |
м ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јо |
неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највиш |
} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног ве |
о би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пише |
авити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до желе |
бе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатк |
ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи. |
врши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног |
{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице |
оју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како б |
као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја |
што да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред ме |
х им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да |
наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је мо |
ш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место о |
да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи |
и ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш |
орима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло неде |
ују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити с |
е, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила |
.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена. |
И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети |
- зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем.. |
, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово с |
олиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог |
више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући так |
сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог |
сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да гов |
и ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли |
тије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта р |
здух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title> |
и пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто |
олико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> < |
икад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како |
тавити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да |
нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако |
здуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче не |
лошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- |
стојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три год |
<p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи |
и <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после |
ру, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче д |
да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није г |
И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енерги |
брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лол |
p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој |
ојом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве г |
ем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>М |
ају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори м |
ли су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су рум |
тковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смет |
а, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како п |
ио изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао и |
ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени к |
писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена р |
, на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојни |
И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолиј |
о је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о |
<p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код с |
и, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је |
еба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош. |
ци.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да |
p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју ко |
/p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги |
тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дуб |
се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> |
едно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли о |
могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико р |
никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патил |
ш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје |
пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он |
а видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо |
да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} По |
ла да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускрати |
р да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити с |
она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb |
ама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књ |
би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милош |
змишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} К |
- мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долаз |
> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око в |
емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у |
ло па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.< |
бодну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку исп |
Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим н |
е човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вр |
агана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то |
у има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада |
пимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је т |
рио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на п |
им, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, |
аш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни м |
ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена |
жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назов |
ави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи бр |
њост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београ |
ухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он к |
амишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам и |
вим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у |
гу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам |
а је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зо |
ш погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова |
упо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S |
рено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се б |
, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ |
и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражи |
а ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да м |
о: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а |
ља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> |
се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош |
ЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдс |
а Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у |
/p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Би |
хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су и |
/p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран |
ријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Мил |
оном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, |
д ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко врем |
рејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> |
адовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом прос |
а и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоцен |
о је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско к |
која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мај |
доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила |
беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле |
Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол |
м.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да |
затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... |
>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да |
материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с |
мић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа |
мили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе |
говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осме |
је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да |
се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад уг |
сне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, |
а градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја |
пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одр |
ну светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило ов |
овањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том |
е, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње дос |
а чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремиће |
<p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожури |
тиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> |
радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану с |
оја води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Мило |
сник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту |
нка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нерво |
<p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирал |
иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете. |
а, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, кој |
ви. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила сво |
се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изја |
ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнут |
а мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај л |
аћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и |
она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око вр |
у?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црн |
о кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад кре |
ти, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љ |
И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не с |
решао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - |
>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да |
з, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млад |
грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје |
толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не |
ахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себичн |
је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ прима |
је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од то |
с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љуб |
ном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се с |
ност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чино |
ких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, |
бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и м |
арчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S |
и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силам |
а силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала рад |
ди.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао о |
о 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти пат |
опова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда. |
- Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси |
роз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нест |
анси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада |
жи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S |
душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, узда |
<p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p> |
обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађ |
езгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се |
слећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} |
свестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрај |
прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући |
Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али |
ећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако. |
и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, |
пце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијал |
и.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само |
раће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ј |
сти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти |
да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p |
га је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један |
лош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство |
приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и пла |
ао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који |
ћам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мо |
а ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки |
ак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне р |
увише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право о |
трептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> < |
х брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове са |
Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави р |
- Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим нов |
лиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} З |
<p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец |
чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, ко |
ам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никак |
нготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачк |
се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло |
постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, |
д мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, по |
а ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање |
ти бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.< |
ада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао |
p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак |
ласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама |
ј пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну ти |
брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.< |
Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маск |
приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто р |
ла, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово свако |
д љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад |
на, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али |
ако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које ј |
хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер |
, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца ко |
е да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насам |
шину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да зате |
старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промени |
жа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отрг |
а се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> < |
Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком |
> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређ |
ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S |
ња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и п |
неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} |
т овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју |
ије собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној посте |
е је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као к |
лош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас |
вирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и пов |
<p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p |
ала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне |
- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, ко |
ци.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли с |
док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то |
ли мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vous êtes |
ба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод |
ном.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да в |
ринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Крем |
и. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и |
нило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразиј |
> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и н |
какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала пре |
оба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог б |
н је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су |
ишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њег |
норар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, кој |
<p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је поглед |
самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело. |
.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} |
илошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није |
њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се |
се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, |
ић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Д |
загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, |
мо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му |
оћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних д |
вукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти |
је свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после црк |
p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помис |
Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој |
ако хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи |
негињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. < |
28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајк |
дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не |
<p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, |
..{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га зат |
и.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p |
ео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва от |
чко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> |
и опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi |
За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> |
ављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,< |
мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> |
својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам ом |
ицу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину би |
- упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на усна |
е бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је би |
реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде д |
атити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у рук |
ди овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У це |
ма томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље н |
какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хт |
леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два ч |
о се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их ј |
м кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати бр |
несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у |
деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је р |
речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> |
као бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути |
ли тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати ду |
алуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе |
ед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда |
ини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раш |
вако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да ј |
лоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била ц |
И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним о |
љали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластави |
Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хте |
у, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша |
замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p |
цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су плив |
азили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у мек |
{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, |
лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме |
предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријал |
скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живе |
, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb |
ори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> |
ојој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> < |
- цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице би |
ра, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је х |
ди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајућ |
ла као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљиви |
и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су |
ли, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану засла |
о жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је с |
ол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као |
златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она |
ћу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава го |
се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је об |
ао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, гд |
лош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле ску |
а, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> < |
а земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову |
ада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали дв |
ло је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из |
ични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један |
!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи |
више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће |
/p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну |
p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор |
ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, ц |
де.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
ање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала св |
о узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед |
Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дор |
n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добр |
отимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не |
м жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од |
е које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарен |
о завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ов |
и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао |
о би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад |
а.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре |
је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигура |
две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хт |
бљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могад |
тле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачу |
у вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је |
ута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} |
на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам |
head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе |
мала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љу |
вир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе |
ичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, п |
радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек |
рнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљи |
то Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није з |
дно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове |
{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала |
авила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на ос |
з разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и |
<p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће ј |
лу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један |
своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега |
ши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, |
рви се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте в |
је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем |
/p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, а |
е... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штет |
избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најс |
зимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да |
и много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест ч |
ије њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и се |
<p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{ |
Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица доса |
сти него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</ |
са. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како |
атио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - п |
утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> < |
/p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим |
лош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" / |
црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву бесед |
ојих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене |
емићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину |
ак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Др |
к тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, п |
мех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, |
ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, |
их очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана. |
овек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не раз |
гутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узноси |
="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унакази |
оврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи |
ђу ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на |
воје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. < |
мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као дру |
урне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у ти |
х, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је д |
ва племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су М |
зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица и |
ић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицо |
не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари |
Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жен |
налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да по |
<p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин |
се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је |
се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> |
ја и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца |
ла као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине лини |
бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p |
си младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у прв |
што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у |
икције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> |
ласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади пе |
Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтјед |
Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ нек |
е редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} |
слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса |
јало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан к |
иђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро це |
вљу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> < |
погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> < |
ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене |
ајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанств |
изао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као ј |
њи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а мл |
д се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он |
<p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Ми |
натској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утиски |
ди.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице |
ако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У |
ни седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по |
жавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао |
радицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портр |
пенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у х |
виреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда пр |
: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни т |
ајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зо |
а говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род у |
то и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <h |
госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - р |
нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и |
и и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p |
д није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{ |
ју.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога |
, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној |
Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао д |
ако ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале |
верзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суров |
кренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст к |
о, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, гд |
- говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> < |
хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оно |
и ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је д |
сто пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само ка |
гутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи |
, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним к |
а и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали |
це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех |
се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно |
азио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје мла |
о чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жал |
ама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу до |
ети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми |
а Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке |
кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Вел |
руги, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним пут |
инило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошу |
ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов |
замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. |
ића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види |
емић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Пол |
сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче ј |
ветлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола? |
им обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покар |
<p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</titl |
да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, |
ост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... как |
рају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је не |
школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мал |
атује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са |
le> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, |
рке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказ |
турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намеш |
лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази |
е вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло п |
з једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, |
</p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео про |
кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обр |
на и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- |
па једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљу |
ад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја |
мо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућнос |
нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим |
добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да с |
уштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и |
и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онд |
а драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећ |
1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вар |
ула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S |
оји залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојников |
е.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом |
ом раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светл |
ега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка |
са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У приро |
ствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом |
неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је |
е неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, |
ено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, |
о зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својо |
ба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико |
и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, |
олазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха к |
> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог н |
н сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне |
" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза јед |
нтензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо так |
неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништ |
је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива про |
ротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном жен |
о се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место |
ера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би гла |
учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином п |
S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, |
уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена |
х глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска |
се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, к |
аставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по |
крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли од |
од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати о |
елим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi |
главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улаз |
{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Се |
рман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, |
ј кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала |
јући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних |
уво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове |
ва и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима |
жавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу |
} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са ми |
> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака |
е из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смеј |
"Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној м |
ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по ра |
"Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на |
, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На њег |
оскве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише |
ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, |
на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном |
ићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле |
етње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, б |
у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе ром |
уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потвр |
тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењај |
/p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и д |
ошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита: |
е успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куф |
који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као сла |
одужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и |
шао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна |
чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху |
о пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као ш |
, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око |
н одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је |
{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад |
као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе |
или би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Д |
д те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велик |
кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> < |
о једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, кој |
у ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила |
е 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газд |
у, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушал |
и, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно су |
сте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека та |
тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме изви |
ачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кр |
жен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао |
/p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти. |
се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ћ |
била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, |
/> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на фра |
ао талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо разв |
омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам бил |
у за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишава |
на га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не мо |
ајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито ма |
а по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчи |
вље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам сво |
о се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили |
, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он и |
а газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зо |
Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Мла |
ма, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са св |
овара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљн |
ај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у |
ћи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примач |
добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? .. |
{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је најви |
<p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предме |
ршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - З |
отом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млад |
усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све на |
ачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих |
p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са |
а је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било пи |
као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стар |
..</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не |
тку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух |
них особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов |
којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </ |
а је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не |
ане, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна |
раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених осо |
Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири с |
ази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, гд |
е брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад з |
јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> |
глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао |
; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрав |
ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач |
ори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега |
су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори |
наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја пр |
поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њег |
гађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова |
а самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се |
зовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак са |
} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље |
} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, |
> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом |
а плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја с |
слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом п |
адано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увр |
рсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо ср |
напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се бил |
га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекива |
а место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видел |
а, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада н |
ставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Ср |
т.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, |
колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> |
о јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду |
, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у ва |
рио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку |
о притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> |
а врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p |
ји, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{ |
хтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губита |
медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то |
адовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> < |
по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{ |
<p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.< |
p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Б |
асти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, к |
а, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је пок |
орка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима |
S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</h |
препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажен |
буче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку |
примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се д |
сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рам |
уго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ј |
и би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Т |
е била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изл |
</p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине |
заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу пра |
се</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новин |
, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфин |
гло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напро |
истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим в |
! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су бил |
ша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти д |
устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њен |
сто да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речц |
де је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мен |
ад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживел |
којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлс |
о мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p> |
о краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мог |
овуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врат |
ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и |
х Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један |
ета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мисл |
ди својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак |
ко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљ |
елики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној кратк |
а утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моме |
дети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекује |
аво, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки |
стојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље |
, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?.. |
ту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лисн |
су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која ј |
е премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој |
ијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстиј |
зи после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да снос |
ер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијац |
ди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, |
амршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у о |
или оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко н |
због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у о |
лима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена г |
не пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала же |
запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- |
ског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад до |
рно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, |
истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p> |
к увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ |
и разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема |
о станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам прире |
да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле н |
се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а к |
јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику |
је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би п |
ој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, ко |
ила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла |
куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све |
тавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне |
д новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне р |
елене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> |
, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би |
мам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје тре |
а.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло |
ли, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио |
с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја воли |
и опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p |
искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је |
отом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама ост |
е тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке! |
> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, |
ги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривен |
ро - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" |
една од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забуч |
негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</ |
напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле |
рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> |
е, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број |
, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све |
во изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи |
" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је по |
фон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан гла |
ло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугл |
лом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, |
е колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош |
ло се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало ј |
руди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој про |
ом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> |
p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} О |
избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је |
, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прек |
ду.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, п |
о, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је |
очеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> |
аци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали |
а на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало |
репорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд |
ове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики изло |
се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У прис |
- Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољу |
ело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те су |
ојих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића. |
ош ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се |
незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себ |
ша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо п |
p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно |
вици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна |
шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао |
ве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што |
- Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p> |
открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристали |
нтерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неи |
итиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отима |
, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта |
</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она |
наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, оста |
као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Н |
абадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим |
ена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p |
, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим |
а, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које |
ка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од ста |
Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} П |
ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једн |
кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p |
оју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад ч |
контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љуба |
приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила св |
док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А од |
и шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренут |
борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ |
а, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот. |
p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно |
н да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи гру |
али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али |
страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келне |
више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се ука |
е су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} |
рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> |
више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран гра |
.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се |
би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба |
о.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја са |
хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближава |
рта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са то |
b n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S |
њали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њ |
оји трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p> |
} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје ј |
м мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, |
раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр њег |
а је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто |
лу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима |
о тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p> |
њену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је |
овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пуша |
удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или |
сак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекив |
зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао |
и на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> < |
а.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То ни |
мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу До |
ипрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо про |
ежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испит |
уби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав про |
о страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је и |
ада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове с |
ане... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, |
ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се |
те, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу |
еног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ пе |
бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p |
и тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанст |
Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је мл |
епокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело |
а су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p |
лне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубич |
рала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сва |
Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом |
и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се у |
адајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волет |
прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту бол |
шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта |
ледњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико о |
Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој |
о од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је |
у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну |
те по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљи |
<title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, а |
о.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састан |
су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћ |
живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу |
и ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ј |
</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје г |
рањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, |
ади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљен |
дно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још к |
лади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђева |
га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си мо |
розора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као |
Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} |
е реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увелич |
хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младо |
к мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журб |
ајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди см |
круглина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кест |
ирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ра |
кало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> |
српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале |
о другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, |
ласти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} |
е у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трж |
, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p |
љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опија |
браженим батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замис |
срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и те |
} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без с |
настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више |
у племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n |
, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Ка |
не очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом пр |
у или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њено |
извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p |
нутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да |
Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који |
човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="18 |
се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред |
Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуч |
после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово после |
рагана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен о |
се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако ист |
, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек во |
Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p |
"30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тач |
да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио |
стила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније |
н себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче |
овека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубин |
ирода, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понав |
ко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Мл |
Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Н |
убица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она |
овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи |
д својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и |
еко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога шт |
але, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, |
ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми |
а видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра |
оји стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да |
о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па |
воје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у свој |
оје ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на |
им, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> < |
сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Закл |
ињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и |
- одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зор |
орка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави |
на.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; |
о се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p |
илошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без ј |
све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, |
ш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја с |
реба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону м |
еницу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа свој |
вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, п |
<p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А о |
м примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што |
је само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто |
за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се |
кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допра |
своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div |
звикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi> |
етан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић |
у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини |
о што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Ва |
природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио |
.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на |
у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету |
{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљу |
равио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од |
еђених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко. |
је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} |
цу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, к |
улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлос |
је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа |
ста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за м |
ашно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> |
јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.< |
се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је |
Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, к |
који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу |
стише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго по |
е хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p |
им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за |
клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у |
гог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео р |
напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>На |
а онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао |
ћао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У |
S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су с |
у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: д |
рацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више |
з.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</ |
кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се боле |
одно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скруп |
хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош с |
се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У т |
век се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке оба |
е да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још |
вари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси л |
енутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Мило |
је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом на |
е скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око |
ку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу |
де у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где |
бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена |
истар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири п |
.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један |
на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колег |
асти, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекови |
загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерс |
браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> |
Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош ј |
ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који ј |
апић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n= |
у оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије |
још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја |
, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" |
ан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С |
>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи |
свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које с |
ава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи н |
/p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, п |
еби допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</ |
убљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су |
ива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па по |
ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свак |
притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колум |
е више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јун |
S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја с |
век.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра |
а највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко ј |
Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} |
>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тра |
нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам. |
} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блаже |
ена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - уч |
после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, |
p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подзем |
Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде у |
p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те ви |
е ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да |
воје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја к |
нем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом ко |
рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, го |
ма само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз мл |
омоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хт |
је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не |
без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш б |
ужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш |
увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми ј |
како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Вид |
опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила |
и, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у т |
, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто пис |
после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Нек |
алеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем |
о пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, |
мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућно |
оја ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, |
ла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велиза |
т материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примит |
азивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грд |
у, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} С |
и да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали |
дом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен |
ним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поез |
инарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степени |
не.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он |
господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу |
о пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба |
> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда |
На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју |
чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и |
њства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским другови |
убио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била так |
ао <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних и |
Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{ |
н положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пр |
спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлази |
на рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> < |
е био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, |
оји су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није |
а је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с в |
а моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда м |
вет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Мило |
авник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште т |
зоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући |
више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног ре |
вања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да |
бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка н |
ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова само |
</p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем |
е може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног посто |
отизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодрам |
ер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан |
елена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где |
н-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарст |
ајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити н |
ш коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, уд |
а, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са д |
ше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по је |
ба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког |
рке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста |
вио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота |
уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, |
је стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у |
једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји жи |
цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражи |
највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци |
, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестан |
на измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати |
зовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћ |
ојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} |
о да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно |
ећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад |
} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмар |
чности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што в |
лузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна |
ута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући |
у се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у |
отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна. |
ивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званич |
аћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{ |
аље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат с |
илош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих боро |
релазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у |
резирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим |
у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне |
овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она п |
ан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено |
подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без ре |
једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између |
м свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам |
о бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и не |
своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло поква |
о поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по је |
вао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железни |
но ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје о |
обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судб |
бичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их |
оји се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, |
в и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па |
ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места |
а бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, о |
жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не вид |
помене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је с |
икад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и |
а...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да |
S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је |
.. како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да уср |
идели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са пог |
е, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све м |
</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам вид |
- Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво зад |
.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ст |
p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Е |
ве то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте |
и знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако |
вака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и п |
оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце |
у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, |
едати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са тр |
зале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у |
падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог д |
љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним |
за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњ |
олео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мисл |
и које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај |
а све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе |
на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је |
бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удоб |
је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесков |
ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку |
и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније |
оказујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом |
чи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове п |
завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем |
пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измиц |
зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодн |
{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начи |
из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, а |
а који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно траси |
однаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта |
е стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, |
њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и до |
топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да |
ако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и |
<p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну к |
апута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недосто |
ја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој |
његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као попл |
и је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју |
ом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих |
ом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих |
неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>. |
{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало |
Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, |
се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне |
хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у клас |
лужбу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по св |
примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} А |
ним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покос |
како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не м |
, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, |
не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, жи |
тве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утв |
онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и |
ва, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тиши |
дају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и испра |
пита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим с |
, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Крем |
, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је |
јци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорил |
ала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Та |
ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{ |
лед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегда |
мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са |
кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Ми |
о од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пија |
пште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је т |
опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад т |
моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крај |
а се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу |
Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... |
га другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних |
белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не |
два могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна по |
ај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао и |
ио врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, |
читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало |
ма гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} |
изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кре |
зда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала |
и садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни |
иду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављен |
још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово |
S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био |
да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним ж |
је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за ста |
а и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} М |
иђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био |
љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањи |
лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим ва |
да, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из пре |
а; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надо |
ана.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га ви |
, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Д |
о му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала м |
је питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кр |
у, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед |
ојом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних |
м, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено |
ак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, |
зиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} |
па, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша |
ен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио |
знаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да |
вих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе д |
на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола |
, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати? |
алу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њи |
би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жен |
ло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигу |
помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло |
собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фот |
био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке |
напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше |
кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли к |
до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} По |
евреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. |
д хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матор |
јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од наше |
рена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, ал |
вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелет |
циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, |
само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{ |
д администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p> |
и.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш за |
мала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која |
ог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади |
оји је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствар |
би, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније за |
у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима. |
.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на ра |
и једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим отк |
ла пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света |
да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости |
рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта |
обровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Ча |
је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били от |
том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пру |
г ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош |
ада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати ника |
још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, к |
школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по сврше |
, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа нека |
ати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него |
ко још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, |
се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће м |
е и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и он |
другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је |
тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне |
{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још |
иче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ |
чена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену |
тали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену |
које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> |
Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p |
из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и |
аест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се дес |
леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се с |
Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у беск |
другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста |
под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена з |
о из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху |
ма и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаб |
млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отић |
реком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да |
це, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, ка |
тазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова те |
ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару |
неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div t |
гајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су би |
S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд пром |
оке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Бо |
том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то З |
овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава |
е жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч |
мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострада |
изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен |
се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромн |
1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забрин |
се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висин |
к није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S |
стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} |
унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Јед |
т поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од |
ртије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије |
еба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се о |
година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако вес |
лу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, т |
ао пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једн |
дина? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта |
буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се има |
от истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек |
езавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, |
ша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - |
} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало |
и тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком |
ављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; |
м његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, ку |
> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе матер |
њи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, < |
зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено с |
она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очи |
у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима |
убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} И |
четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два проп |
актички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмур |
рија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвуј |
ограду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клеп |
к и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - |
а до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се об |
лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази |
ди, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, |
ила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све |
е изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на |
ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице |
они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архи |
ој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти ш |
{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зо |
поцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео |
тока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлост |
ј је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади члан |
це, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.< |
мбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слаш |
еко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојо |
<p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица |
миле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овд |
костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на с |
е.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли |
брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог д |
раде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски |
ице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> |
зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А н |
зрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> < |
тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог нас |
д, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте |
у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе |
о му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осе |
реза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p> |
ког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - |
тин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово |
у.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје |
оје су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар |
еди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревн |
ишта није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи мо |
е, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са |
ец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се |
ор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје др |
е становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља |
оја се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бо |
је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу. |
змеђу пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а има |
.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} |
ње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p |
вори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Т |
ћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је врем |
Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, М |
ну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи |
осматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{ |
- несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div ty |
сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се о |
S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погле |
p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мас |
љица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје |
рода је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у |
вало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уко |
head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Гр |
дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у ко |
S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу б |
да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у |
рећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у |
ма је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесн |
и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је в |
</p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој с |
на разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два приј |
младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојаз |
и мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p |
а сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут са |
S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом. |
ој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су гл |
матралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао с |
ком друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека |
опис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: |
е, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с |
ачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка |
м здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним |
као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, |
је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачки |
ослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допи |
и их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће |
о да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином у |
био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и д |
зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полу |
зговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у ко |
али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој |
. безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, |
у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијал |
она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да |
анер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачк |
и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потпи |
р или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим др |
дајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себ |
ше празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрп |
јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста |
н крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем |
исли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путник |
ред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то |
е било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам ш |
тајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се |
ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметал |
да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздух |
а им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца |
и њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сест |
јах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S |
зад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш |
едан омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да из |
погоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </ |
на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли |
нуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало |
птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам жи |
} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући |
S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне |
ајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не т |
S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је |
о село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и же |
рћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до |
није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, |
писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p |
згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и |
и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> |
Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп ова |
</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} |
исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Т |
ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p |
С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалност |
ро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> |
- грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти |
доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> |
ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити об |
резале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова |
абост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотери |
ило је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи ко |
е да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписан |
као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји |
у маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</ |
о да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која |
бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, |
ли се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, |
треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да тр |
ршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на |
лицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Бе |
ода и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском |
и се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити |
а му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да н |
према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његов |
ру, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је с |
да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је |
оса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише |
о голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, |
ја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одр |
пним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине |
ти писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> < |
уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, памета |
давали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, |
о би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} |
рчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред |
, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му |
и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, ч |
ало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна в |
шта друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућн |
се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, к |
вљивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> О |
.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико н |
Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се |
у прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крил |
није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на п |
говорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо с |
ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти |
о се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присут |
Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београ |
орода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, |
који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали с |
ем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и о |
кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројани |
љавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског |
ом сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође |
уди, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад вели |
миле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царст |
Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глу |
да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, |
едама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свеч |
ако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, кој |
леке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, |
ла се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Он |
ијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зо |
био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културно |
злаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> |
очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двори |
ка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је М |
} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у су |
, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео |
анције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомршт |
сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима с |
им обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као |
сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у со |
Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанстве |
је хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја |
иловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{ |
тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживањ |
="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пр |
скошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слу |
која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} |
двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По б |
ерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Креми |
ајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене р |
грчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отвор |
апије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је |
марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко о |
ку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протич |
гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дуби |
и грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} |
ма и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује л |
- прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна таја |
ић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једн |
ек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ |
о и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици п |
ихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог д |
ликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било |
твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнин |
им, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели св |
ни циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том т |
каквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило јед |
p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико з |
растао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп чо |
е дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са т |
.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим |
ије код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разгов |
их, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе. |
ролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S |
штане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем |
ку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био за |
> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак. |
у дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом с |
убљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </ |
не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и |
ко ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети |
а врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку |
био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на |
ђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао поне |
имназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање |
} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, неш |
и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико годи |
је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десил |
<p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није в |
е посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је да |
бе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћеп |
е почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке за |
чеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало прод |
еш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не |
чињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, п |
ово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </ |
в страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај п |
ојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столи |
ите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она н |
на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{ |
а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, д |
- полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста воли |
з простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> < |
ршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> |
ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба |
ела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - пл |
ка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме св |
м да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико |
е она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, к |
.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се |
груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сео |
те гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погл |
лаву на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд |
.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права др |
в, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса |
це с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики сво |
ву познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу ог |
о тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, |
о по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком п |
авама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у |
стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у праши |
забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу де |
рка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође |
Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више д |
рага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло |
живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и цр |
љних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на п |
пштинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између |
ислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанс |
е овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажн |
и човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирал |
а.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, кој |
, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и на |
срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћ |
в за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо ам |
.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и |
и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску оба |
pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} |
да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, нан |
.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је в |
леду девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један бол |
била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих |
разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Из |
мели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, д |
њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су з |
ошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} |
ина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се |
ови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз |
ом муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачк |
ашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет |
Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади чов |
кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он |
оји циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, к |
... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његов |
ао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у о |
ећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледа |
ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан |
одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али |
збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се пита |
под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Кр |
одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном |
тина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намешт |
омпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог исте |
ј старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и па |
д њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су |
говима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у к |
0" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинит |
обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметнош |
ећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад |
на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година |
ова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала ј |
лошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познан |
дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустиња |
појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прст |
фону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> < |
ало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе ком |
и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто |
чује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом |
ћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{ |
колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су граби |
трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стран |
мисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љу |
ли, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> |
судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, з |
тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са сво |
рило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала |
бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме |
е баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија |
снијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентимента |
одваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и по |
вка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио |
и леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, |
ствују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> |
атким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати |
ађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да жив |
а ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мис |
ише мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S |
Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамн |
волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој друга |
а обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот п |
.. или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падош |
вих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само д |
или далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се |
ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености |
е и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу мо |
увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу мо |
S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замисл |
о се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину кој |
ње, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А |
е усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> |
Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмар |
зама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота |
света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини ду |
већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође. |
ру, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су с |
пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле ус |
а је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита |
Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они оста |
аном, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из |
Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тел |
а је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је и |
анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни. |
еда ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p |
о му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, |
е бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољав |
радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију |
у оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и нај |
у оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и |
су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна |
и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде |
ог њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне епо |
ебе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа |
ла једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхт |
ао располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рам |
авна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; при |
један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> |
ити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила |
дах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати |
и је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним п |
упали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплоча |
вот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима |
шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се |
млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким оч |
она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је тр |
у, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узел |
мештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади |
</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога нап |
ао ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба |
д руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је |
Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело с |
озорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, |
он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па |
именталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним мес |
а, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек ниј |
г, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем |
остаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића |
умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Он |
е вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим с |
а је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се |
тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано |
еђеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава |
ила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бле |
моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори д |
живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокали |
о Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо? |
инске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и пос |
о чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна |
е добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине |
се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реде |
њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, |
а стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и при |
њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, |
црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена |
тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена |
о хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан. |
му, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор |
е спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела |
чи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је из |
у; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали |
ети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено ост |
м Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му |
спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности |
но новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско |
упротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} |
с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као б |
ови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, беог |
ети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка |
{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавал |
ила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мал |
засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гл |
орњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудно |
та љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати бе |
убављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз |
е ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и |
ећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенил |
х је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остал |
толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њег |
и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Боле |
овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити |
аздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник |
ескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлос |
аву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од о |
поменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изуми |
це засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на |
госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне прол |
о је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са |
>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај п |
</p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбр |
глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек |
p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{ |
тва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је |
света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једни |
ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се |
ни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомен |
а, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена п |
ђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - од |
ату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обу |
рвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је |
седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао |
елину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу |
убица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за ње |
те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваз |
ју само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшн |
у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животињ |
то су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подаду |
је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала |
варао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута ок |
} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пу |
ршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља. |
не криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало |
рх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си |
ве две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису |
{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{ |
естрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разап |
еђутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима |
пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један |
не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши в |
и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао по |
итичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на |
а му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих за |
.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази |
дним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензу |
ајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Ку |
тином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било |
ао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало |
ма београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назира |
ок ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго. |
не, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми ј |
проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</h |
рђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим сл |
а његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока. |
м гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста |
е обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца |
лашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полиц |
требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао |
елике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накна |
јамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и сла |
мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која |
своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, |
поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице |
ло је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за ко |
ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, |
пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турс |
тил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан фило |
ивиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро |
еника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </di |
заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подно |
и?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен проз |
, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше |
ило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их ј |
остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не до |
х груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишин |
Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну |
звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишл |
ближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: |
увао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био |
мшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, ре |
ова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему ј |
млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, пом |
би и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо на |
рафолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње |
атичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док |
ан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје сре |
расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и |
ни, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубо |
ошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је |
ћем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари. |
велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично |
те сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој |
ли њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив |
</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави сми |
ици, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њ |
} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до |
вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, он |
главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на м |
га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти манг |
еограда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита |
, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан ј |
не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div |
умен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу |
човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио он |
но оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног |
он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде кол |
се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је д |
е срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ћ |
били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало и |
узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш л |
ампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима шко |
дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве речениц |
воје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених нок |
м годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства. |
ћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, мо |
и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под |
и, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренут |
и некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца |
и негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ов |
дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> |
.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде д |
још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, |
и! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p |
вио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од |
и у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као ло |
нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, |
подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одуше |
ена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о |
допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као ма |
осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају |
пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хори |
ју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који |
га.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну. |
ем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво |
<p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапо |
ријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се с |
енити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те |
менити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те |
су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где п |
се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања |
, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, |
</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обуч |
ли су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони пока |
оказивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су |
за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви пр |
рије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао |
се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје мл |
м плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови |
који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор из |
који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја в |
ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве |
пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циган |
и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отић |
ао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би |
p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега. |
изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пи |
а је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Госп |
и је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type=" |
ака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и нај |
тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац б |
Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да |
воје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и ду |
је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као |
к тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. |
табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно |
ријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље |
долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако |
елом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Примет |
.{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљц |
тила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="22 |
е појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успомена |
, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који б |
оских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! |
и и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хл |
це, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ниче |
Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, |
од начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се н |
путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снег |
ад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете |
мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш ка |
то сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p |
у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућ |
таре гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се |
S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ св |
оје је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> |
е тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, к |
да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око |
иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан |
ве у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напо |
чицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руко |
S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдр |
што стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво пр |
живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади п |
о је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи пр |
ао странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих |
остити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека з |
</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубо |
е волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к те |
руштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задрж |
и се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да |
} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била м |
пису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљив |
ло куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кр |
се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, |
лосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надеби |
ред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме |
се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе |
у. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по кровов |
у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p> |
и изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стиг |
открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обој |
сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених |
ра у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош с |
што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- |
де и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, к |
S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими.. |
овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да |
ећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустав |
оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дуж |
p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом ук |
а та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само |
говима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којече |
Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видел |
аша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену |
њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и освај |
стано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> < |
и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љу |
њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ с |
предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишин |
фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - р |
ен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела с |
о с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу. |
васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што прир |
слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и прим |
о ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после д |
из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких |
ам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да к |
не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на ча |
у.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то |
>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p |
емљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, к |
ше ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годи |
/p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам тво |
Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера< |
ле првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песн |
е нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоуп |
Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело у |
брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и п |
оцветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је т |
.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем |
ра и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слобо |
е жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} |
авим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих ем |
ише ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које с |
вот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек жел |
тње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> |
Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи |
та о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико |
, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је |
последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру |
година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које |
, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се п |
а зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни |
} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидел |
аменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зор |
дног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанк |
теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре. |
своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од |
може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, |
ма, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и з |
скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзн |
постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија после |
о у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је после |
зила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог |
је у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друго |
им својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непр |
део тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашт |
забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су |
у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они о |
дати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Мило |
ега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скр |
ила љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и |
осфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је |
ада посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дот |
о остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:< |
осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао д |
је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине |
је претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стај |
је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} |
, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - уп |
чи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно |
ове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доно |
S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... < |
а две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, че |
је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мај |
ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка |
/p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с |
боку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избр |
Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћ |
е лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз |
дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад |
сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински ко |
иближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твоји |
ече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и |
ним ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред |
у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи жив |
и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, пр |
у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поно |
, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади |
мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг |
авама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш оп |
<head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шет |
околење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имам |
очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму |
ајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек сме |
, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} |
љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жу |
ало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде |
међу гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без |
Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни н |
усти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Д |
вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било д |
до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провл |
руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и рук |
ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језик |
о до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Ј |
крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, |
аланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупц |
г платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једн |
ка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерск |
ивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела ди |
има, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одл |
које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади чов |
гобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, |
рашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се |
достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два за |
кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе |
исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на куп |
Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две на |
мен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија прем |
го, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и стан |
смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на |
за којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бу |
урци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је би |
згледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хлад |
осто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавни |
њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што да |
кламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола ко |
брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једв |
иродне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пи |
од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што иза |
госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и в |
тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву |
уди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S |
и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича. |
ку склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, та |
де и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову позн |
дније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наил |
у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки да |
и његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила |
S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршит |
ега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешпл |
љала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорк |
оји у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о н |
обро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек |
а сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене |
Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питају |
на.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три |
зовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам би |
љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуб |
љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом |
} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се т |
и своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико т |
је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је сл |
се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављај |
напред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је |
а?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећ |
им из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} З |
цу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место г |
њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће |
на!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко реч |
а се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио |
а тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Њег |
од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, |
ости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорк |
чко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и |
је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Мил |
ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица? |
цу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} |
ј банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујн |
} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању.. |
по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његов |
се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разгово |
рио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за |
оту.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нис |
абету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу З |
им јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које |
ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како |
да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и сп |
сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето р |
ом дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је |
> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и реда |
ла је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? |
- Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћ |
у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га |
изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млад |
ић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме |
се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p |
ику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматр |
да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе д |
лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} |
{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће |
е да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја |
у ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на те |
p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке |
S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало |
од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n |
а у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни |
малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао једа |
одина којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњ |
једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је на |
ти, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан |
и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред ба |
венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној л |
е пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазил |
же и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао |
Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетн |
н, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, об |
тала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела на |
к, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају |
е тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети |
писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом л |
ас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против н |
чима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упрк |
је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту |
д глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац |
ажећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји |
ке Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле |
је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово ј |
нкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло |
ти и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зо |
леко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је |
е која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала |
машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, поја |
рон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон. |
т прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са |
асти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екст |
као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом бео |
е већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било мно |
димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно |
е примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Беог |
о окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Мл |
о се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, д |
лузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот |
зио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да |
рађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква |
је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљу |
ловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и |
злог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леден |
тром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветни |
ти кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је вели |
Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко |
ена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> |
але, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код |
аче, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На |
а, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих |
за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, |
свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом ра |
езује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећај |
хватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - пр |
них уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Мило |
црнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су св |
p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве л |
, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> < |
и су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја на |
Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани |
се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим тре |
<head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} |
и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједн |
не, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и з |
о мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> |
кујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрост |
помињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети |
да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше |
ли конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да |
је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се |
зимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студен |
је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Нав |
а дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?.. |
аком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стр |
тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава |
од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње кл |
ка топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и нео |
"141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становн |
6" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељ |
мачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цве |
оград, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било |
за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају |
а, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се д |
заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је |
у себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже |
ош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, |
> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутн |
; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа |
још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано |
река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} |
кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестан |
а, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и |
а је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се д |
{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, к |
никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која ј |
или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала в |
имиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочит |
за својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена |
ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у |
фију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире |
рске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код ње |
Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није |
{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ј |
њи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп с |
о, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза. |
граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми |
Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, |
адоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави жив |
шкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари д |
ане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава |
и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно |
ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самох |
ирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је јед |
не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p |
т ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом |
о је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, ч |
, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само зб |
S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолиј |
упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју ј |
руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио |
вику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак |
који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се инт |
чења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном |
прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <titl |
амлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} |
је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам |
е посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволик |
р према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време б |
е као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед |
префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чува |
</p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се ова |
кивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин С |
вом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која |
човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положај |
је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их остави |
е цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, |
зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и |
ек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурниј |
што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чат |
би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што изла |
е противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације |
прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежен |
Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изглед |
е би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био дов |
р. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радниц |
ности, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица к |
потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре сво |
е последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били за |
ослала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и |
неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - у |
{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и р |
, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље |
разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, ка |
ји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су прол |
оји ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Как |
пу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градск |
гутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су бли |
.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа |
о да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је он |
> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном н |
ти дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и сне |
места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону ста |
ћ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око |
ћ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја |
ико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачи |
ечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које ј |
а које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша за |
н, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо |
емић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, |
лима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке у |
е, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у пол |
грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног п |
ограда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - |
ављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противи |
мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у |
човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не |
едао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није |
љашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја у |
у вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових гла |
пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинов |
ше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi |
више пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И |
S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћ |
но у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се по |
у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутр |
ца у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред ње |
.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је д |
ачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говори |
уштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена |
ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју сре |
ма ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Д |
д се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац |
ма је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно ув |
он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста дра |
ву на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. |
и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} |
Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - о |
вим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинск |
је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву с |
Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је бл |
оздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} |
, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је т |
се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о |
А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} |
ј велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између |
ице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам |
ка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као |
рити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро |
а у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред |
је посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да |
<p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и за |
е прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му |
атељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна! |
како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе н |
ли нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. |
> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милош |
је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, д |
м врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако и |
се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале |
l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> |
p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна ми |
{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То |
<p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> |
ка, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</ |
андала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Преки |
а одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и сит |
је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један |
сти, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку про |
> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској у |
ног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао с |
а жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истин |
и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан чов |
кога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочи |
њости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином ул |
та рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово ме |
з затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возо |
Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место н |
е бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био |
<pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; |
Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окуша |
{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на |
у... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш |
ду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја |
S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на |
фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би п |
о се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим ак |
етњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се |
њем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији |
стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формир |
ниле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса |
ао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата |
њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан чо |
ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећ |
<hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и на |
<p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - |
ку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде зау |
дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од т |
иским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> |
београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише в |
S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватр |
о.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет |
ОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по тр |
лесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао |
с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци до |
треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је |
сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко |
</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас зво |
та Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво |
па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наш |
зирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S |
е падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за на |
још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела |
.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрет |
раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:< |
е она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мењ |
пре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све стр |
рили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизов |
о љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромење |
<p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} З |
рно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до |
не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да оста |
ло је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити |
ши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Ка |
</p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. |
а пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро уп |
а отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави св |
ковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантни |
.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Ми |
ди осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оста |
ознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, она |
тите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не |
застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нес |
дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и ур |
и придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела ј |
ре, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме после |
е кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да нали |
ава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић |
S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} |
г крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла ме |
.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био |
чци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под |
усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, пре |
вљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошл |
итов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хо |
одине и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам |
" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом пл |
ој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила |
се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Об |
ни данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, оч |
оварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби |
се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и |
т, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледај |
а побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове г |
есковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електри |
о, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол.. |
потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му |
исак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне но |
тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа н |
има, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зо |
ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито ску |
ма од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне |
се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> < |
адића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> |
би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова |
румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом |
очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријате |
адно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после |
ече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ б |
Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велик |
зничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавран |
су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене па |
ти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао |
јком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка ј |
та правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи |
своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> |
нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају |
убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што |
у сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади чове |
моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинам |
су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао |
оса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао |
на према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан |
ганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња п |
> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молил |
и, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса п |
рачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, о |
је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех муче |
ају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу. |
е главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, нали |
ио, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више поз |
над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромн |
о се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу ј |
д се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до поло |
сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се игра |
и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, ч |
сне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији ко |
во да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не зап |
сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајч |
в новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомен |
ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја |
а.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi |
г те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, ј |
после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, |
<p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Об |
авши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> |
сац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних т |
лог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове годин |
ну, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љу |
ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расеја |
<p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Мл |
менљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти |
ком све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и |
стане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим |
и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог пес |
еном оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плаш |
га, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Б |
<p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговор |
одског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како |
адску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и |
а су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продира |
ња.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срц |
гућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда не |
о.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један |
бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова разд |
воју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад |
лико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не д |
мем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме |
осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их |
бро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене нег |
тојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера ко |
тајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафан |
в; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, |
писа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главо |
имајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, ч |
да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су |
ој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том |
елог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом |
Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да |
же волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S |
м корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада би |
лиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да |
.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну он |
жеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.< |
о паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити |
значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млад |
S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била |
ћ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твој |
и се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Др |
Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони тв |
<p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и б |
је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћем |
ко лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хте |
ма новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> |
куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у н |
рећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре |
ити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле |
агонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо би |
једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка. |
вога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свира |
посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кре |
це овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећај |
, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се |
чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госп |
p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начини |
и још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам |
азна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустав |
погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозори |
извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</ |
</p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све |
n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба по |
овршној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом |
што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред |
лико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији |
идео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном б |
садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровал |
ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- |
га драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори |
и.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, |
ица Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Г |
ако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све д |
предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи |
још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" |
је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећањ |
који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао |
с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били |
и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутр |
озаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које |
и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене |
м плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити |
и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је св |
вао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које |
грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја накло |
и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кре |
исе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без бор |
њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - |
ше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубр |
еликог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале с |
оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изб |
на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет |
ородичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипај |
дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант |
ксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре |
ошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижев |
.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију |
свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разу |
о само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га на |
тих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ве |
ци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно з |
<p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахну |
пре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила и |
може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p |
е на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{ |
љевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, пот |
о на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа |
џбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету |
ако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Ди |
кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p> |
а која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкал |
е свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- |
{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Он |
о да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади пес |
му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије кој |
нковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па |
сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашин |
ивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично уж |
hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа би |
p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица |
ами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред |
а последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко |
агледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски |
> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, до |
е били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана кој |
становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржа |
да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи. |
воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - |
ше отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што п |
кама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни д |
ја јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала |
еоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топи |
у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољн |
слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мири |
пече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, но |
је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећ |
у свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У њ |
или су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимс |
Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није виш |
енције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, рани |
игоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако и |
вени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних |
ревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав кој |
одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме ј |
ан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од кр |
е.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слу |
оје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њ |
нском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога |
ку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана о |
једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белил |
мирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајд |
а се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она |
лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито |
а свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће |
ског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али с |
наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао |
еби је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и пл |
олистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у |
ли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладн |
ња, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за |
{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним по |
преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај |
и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушењ |
како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош |
мо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, |
зненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{ |
од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, ставља |
, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не об |
још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила |
ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те сте |
је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} |
упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је поглед |
е.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далек |
... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе |
корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као м |
рноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођа |
колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су |
емићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су так |
, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који и |
желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао |
годни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена н |
после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи |
ар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибија |
ећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво ли |
оклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друшт |
ртија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков |
чи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пу |
има, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ни |
Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша |
се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи вел |
ила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Н |
ати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме реч |
јама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p |
ападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S |
орби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друшт |
де је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И |
га.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читав |
немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у |
} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли. |
а разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - |
ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, |
око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан трен |
не; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом |
камењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су |
е да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је пот |
дао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не об |
едан пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, |
</p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку |
страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрсну |
иве... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- |
агане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> |
ла се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег н |
ећ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капут |
Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуд |
ским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који |
ога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старин |
о у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... ка |
и г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очим |
мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече |
е и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, к |
све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала |
.. он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеко |
чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Об |
лица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену млад |
ве, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет |
јући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, |
и, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у пла |
ија.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S |
уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, др |
о тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао с |
се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није |
еђу нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допун |
а <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластав |
ато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ј |
<title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концеп |
у рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси ма |
у рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси ма |
богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то |
лови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пр |
она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам умо |
о је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} |
очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - До |
ити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице г |
ри сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".< |
} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слат |
е је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде |
је оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако |
ају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још јед |
једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један |
а сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен ча |
ши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити |
крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све призна |
им пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби ј |
оје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби |
еће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило |
пија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S |
ане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерал |
- прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, |
<p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом ср |
амо породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале гос |
нила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разнолик |
а, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој п |
ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовал |
ђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!. |
то се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице. |
је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као |
>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао |
окретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи |
ошћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју ја |
н... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало по |
долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од ха |
илошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и пола |
бузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добија |
ајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним усн |
} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољ |
ог тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутк |
а. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо у |
ију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само д |
- говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право |
Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p |
у љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа |
е ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који п |
л што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела |
{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик |
ком, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципел |
, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и |
симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и најве |
то бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је |
. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна |
холија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да н |
је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год доди |
где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу |
к и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Пр |
{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који |
сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, |
ним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Беогр |
ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако буд |
ог живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не поз |
е и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали с |
с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломље |
и био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти наш |
ција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи ње |
их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p> |
бе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
- све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div typ |
је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их |
</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у |
турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Та |
комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао ув |
иметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вра |
и кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у с |
е једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио при |
и дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се |
а крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> |
ни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањ |
S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво др |
полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну |
<p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи не |
ра себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилос |
а, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала с |
обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима к |
криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, п |
градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад |
привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојн |
ећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Не |
овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце т |
другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши. |
аједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком |
ну седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој н |
који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све. |
студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао М |
вар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена |
ут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш |
т досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова вел |
р о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарица |
</p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осе |
открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, зб |
го је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом ч |
да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави. |
е.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се једа |
оново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он при |
.. ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешко |
како си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метн |
ка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала ка |
старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада рад |
ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарад |
у.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском |
осила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролази |
у једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дв |
d> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ћ |
нес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- |
го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда пр |
иркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је ње |
, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдск |
су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик. |
<p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као св |
жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на д |
е душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљ |
од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али си |
су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођ |
кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и н |
нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кре |
и ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, зб |
метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи к |
Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утис |
ћању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у дво |
главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се игр |
гутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни ш |
иле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вар |
ободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се у |
маку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који |
ња, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли зај |
оји се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада у |
ли далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. |
оје би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош св |
лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> |
држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администраци |
ара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако разв |
мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.Н |
бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао |
циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од то |
бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек |
оносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Ат |
добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не платив |
ику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика уте |
а тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тр |
дну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала упра |
очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепша |
ритичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, |
је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника |
их сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се |
м.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је |
Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S |
.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се ота |
груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прила |
ког босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљи |
је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њи |
аљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се прови |
ваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око |
ч који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорк |
ђење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S |
дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи |
а је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је |
ви састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{ |
није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељ |
Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И |
н рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесион |
ми сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене |
је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у по |
, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша |
да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У т |
драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати д |
! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имај |
друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем св |
асом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуб |
је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по к |
стинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубав |
стинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубав |
ат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми |
где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумади |
ле, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остат |
самљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, дво |
ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси |
се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два ан |
а из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други |
есно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јак |
нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови ни |
клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} |
<head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Минис |
и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њих |
p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, |
ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</ |
ена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ |
пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и |
Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигур |
г света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је шир |
и живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, |
вена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозо |
е ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p |
сти од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији бе |
х је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних р |
Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико |
у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао д |
похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а а |
ло ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђ |
ао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова |
рбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>На |
о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није б |
ји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба ј |
/p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Бео |
рали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног |
њост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећ |
дног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно ш |
<p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испу |
ен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло самож |
ан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакци |
ве гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст санду |
> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не |
м онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто р |
а другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо ту |
и иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и оста |
здух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ного |
ршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, |
ота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним |
ш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимнази |
ли су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је р |
{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119 |
да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пр |
ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар с |
чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо. |
говори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медиц |
срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. |
ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио |
оје се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан дол |
едајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да и |
ков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му |
прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} |
много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S |
дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа |
аголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> |
нег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољ |
граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S |
сти и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало д |
рисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац ј |
ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан м |
оз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> |
ли по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пуши |
драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде њег |
живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно |
.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао |
његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - |
оју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, |
имнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у |
Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици |
ироди, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задово |
е на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада п |
говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради |
д кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није де |
моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годин |
е шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно |
претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску п |
његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте.. |
чи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и |
слима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај н |
арактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим |
другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ћ |
ба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи бе |
} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених об |
чно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило с |
овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенк |
илозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="13 |
ки часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне |
шњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, д |
а је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела |
а у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност |
ље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се |
пе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свеч |
ећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећ |
ити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он |
ле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> |
о покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштен |
има и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка поку |
га, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе |
вео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда |
ских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковин |
ним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове |
ности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, |
ита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда гу |
м љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у др |
, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није п |
.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити. |
ба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{ |
ш има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење |
е оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам В |
здрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отво |
едан моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве же |
и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поно |
зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву |
пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, |
магинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који ј |
Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одг |
натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Ва |
Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка |
би честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо |
арали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом |
ек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, |
ном.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале |
и једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен |
и једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем |
њижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити |
ог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није от |
у недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S |
ана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово |
здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку за |
tle>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуб |
а хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Как |
, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати њего |
<pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па |
Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи |
е за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} |
у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркин |
рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се н |
е, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и п |
жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Ал |
анијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе п |
би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека |
ле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тих |
pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно св |
је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Н |
руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изне |
тервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Г |
сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што |
бијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од |
ала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неод |
ку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти |
на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> < |
ц, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> |
е?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна з |
одила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета кој |
а му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> < |
ијатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовањ |
време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су |
иње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{ |
јеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка |
о појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> < |
летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лаж |
лажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет б |
ема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обз |
људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и з |
је замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрен |
одсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Љу |
чки као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким |
, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало в |
отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по ј |
у њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p |
оријом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан ш |
ишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских |
ризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав |
брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да |
пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само |
и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је обл |
</p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што |
ворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дас |
анос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противил |
} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да |
авно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје стар |
теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се н |
је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело прид |
не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он |
м шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова ми |
је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, |
ађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људ |
умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег о |
арали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жаго |
ни, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} |
у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје п |
ости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није виде |
помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш о |
нином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминац |
<p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна |
судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове |
ече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окрет |
етки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и крас |
пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их до |
; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зор |
да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отво |
сту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом |
јка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јак |
.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је жи |
Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</ |
оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и ч |
и, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поно |
ој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже |
ом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове об |
је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио п |
које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних до |
било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног иск |
које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић |
је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек |
мо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зор |
ма људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали и |
некле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да |
извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара . |
није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихо |
адије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се о |
дахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- |
речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Тр |
етљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна н |
а грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним |
сака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, ал |
</p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пу |
м лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори |
ику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све |
ила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја |
ез икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео с |
унце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима |
на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриоти |
не стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на |
звештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се прими |
лави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно |
крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би с |
а калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита |
кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом |
кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пу |
екакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на д |
м сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> |
погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примам |
<p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вр |
{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног |
се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> |
о што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} М |
гледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је |
.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском ра |
као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе |
гонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго мог |
рептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, ј |
његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шап |
.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који |
Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, ма |
за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, |
плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" / |
воју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би ј |
у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у |
ала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог |
ава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза |
изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се |
, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је |
раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом израз |
лава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. |
кне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову |
госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећ |
ти на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четво |
е доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, |
те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ип |
мак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све |
ка као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, |
ено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош |
и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама |
твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Је |
увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим пла |
н прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити |
Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле с |
менима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отв |
ме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним б |
е реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли |
ва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће |
{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијани |
приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је по |
велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према |
од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се |
кторов потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у цари |
потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене јед |
ва два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да п |
нио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно ти |
требу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна |
последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, |
искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сма |
е Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег |
, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом |
обом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз к |
нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја п |
што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са < |
да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећ |
вари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми |
лош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако ка |
хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са др |
после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, а |
о јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави |
ма је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су проми |
се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, ц |
пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изила |
он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} К |
води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знају |
ва жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега мож |
} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останем |
је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... доп |
тој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаони |
остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насли |
.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио |
ервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знал |
трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à |
алерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш? |
илан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве в |
} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља ж |
а, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој је |
одложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да с |
рнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветр |
зналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје ср |
/> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пре |
пту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је |
вот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на |
је је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p |
ад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш |
ом цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало |
у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде за |
обио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни сло |
дина откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад дал |
нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после |
> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{ |
ску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био мл |
кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређ |
беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичењ |
простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као оч |
пље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често б |
ост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канц |
свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трг |
нђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може ш |
месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још не |
ма и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена |
ма и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела |
<p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p |
епао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p |
писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи |
ице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> |
иплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пр |
, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао н |
одужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу |
, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник |
скама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је изви |
да се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову по |
ајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те |
Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се брија |
није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те во |
оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту м |
="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је |
једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва |
љао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они |
ако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим |
овољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад |
а јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из раз |
о пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је |
p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била |
га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико заба |
паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ т |
мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од је |
окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136 |
јући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p |
и, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, |
еликодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале с |
се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом |
в, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен жив |
млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. |
уши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти |
ко сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један |
вити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} |
жан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови. |
itle> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морал |
сати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} |
ћи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на ј |
иких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању то |
а успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: |
адали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави |
и? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови |
82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим то |
ањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ов |
природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зор |
на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти |
он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> н |
</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај ма |
ј за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим распола |
надоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> < |
м, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p> |
не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снај |
нствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, |
одине, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем |
на звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот |
по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и |
лош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, с |
тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учин |
ада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да каж |
обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папу |
и сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S |
већа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који не |
Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и |
, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она |
ова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лака |
волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с то |
стаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто неприја |
и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, |
политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да ин |
гледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали |
"192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- |
/p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних луд |
х у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изи |
сник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она за |
ћ рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја |
пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и |
неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тр |
.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, једа |
дним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабук |
слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио |
навао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојо |
био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била |
ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе |
нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како |
браћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке. |
{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занема |
ванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим ж |
ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у по |
не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић при |
ш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због то |
<p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново канд |
ветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у мле |
нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навр |
гађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још |
правник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је |
} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не с |
а, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили |
ка; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери |
ата.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва изди |
а љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију |
тње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у с |
и, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам |
ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те |
као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи |
мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p> |
раменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с |
пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим: |
једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С |
о занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја |
ју, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почињ |
ново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неу |
Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка н |
ље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме. |
а од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не м |
е одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најм |
хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>З |
чињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чука |
о ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле и |
а, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: |
седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, м |
још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се нада |
ога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Го |
</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим |
унару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је |
рак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кр |
у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, |
ене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити |
омилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђ |
ларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, ј |
док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем.. |
око под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: |
реплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непоми |
не тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју ј |
нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>бораниј |
њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био на |
ерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" / |
диности које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово |
који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа |
лади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је |
, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су |
по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S |
и без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга зем |
лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је на |
воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не |
тографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} |
ред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - |
несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је оч |
бити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може о |
ли се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што |
нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} |
S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изј |
роду тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и з |
го о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - |
ао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно некол |
на је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Мил |
их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја од |
м цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај ни |
ри десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправи |
а у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопшт |
су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад сврши |
, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог на |
.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</ |
ш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој |
јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију |
у је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце |
, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље. |
{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на врат |
ом масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наив |
арамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац и |
не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те у |
анцуском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кр |
дним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
оже, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се п |
Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодре |
много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, |
, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, |
остране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је у |
Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на ј |
аца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му ј |
сматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до |
о гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног |
етлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силу |
и у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим |
о осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се не |
Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове |
... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се |
.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љ |
ламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове |
су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, |
црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - |
сазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су |
куда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша о |
здрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још неш |
е хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише ди |
у.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, с |
Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у њего |
унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са с |
довољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и |
Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у |
су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила |
е била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе |
и своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова по |
ашта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да н |
млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зав |
оја ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније |
елика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са ко |
есника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> |
дирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам |
ла на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучен |
дише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде |
<p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, к |
аљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то бил |
име, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош |
о у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потре |
за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојан |
мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари н |
олницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и з |
оса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак |
декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као т |
се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зел |
ти те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанин |
личних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зелен |
и и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похи |
целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног ди |
ише дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда |
ридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видет |
ди човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док |
Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се |
онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари.. |
и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S |
ази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хи |
/p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као |
уке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone un |
устриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваз |
ћ је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов по |
довних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува х |
бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би зауста |
исли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно |
ажи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, |
есницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућо |
неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> < |
ј.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је о |
</p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати свој |
...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љ |
од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- |
своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаон |
Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе та |
но држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потреса |
њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се и |
о убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се с |
, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводи |
ац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> |
е се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих ч |
Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љ |
се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре |
мицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорк |
ила жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које н |
стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и |
Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је |
ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{ |
Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланен |
радник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се у |
p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.< |
ледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздух |
ном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том |
ао кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и |
ко мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, |
о на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чиј |
околење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслужени |
рству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин- |
ставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је |
итног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га ут |
.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише с |
да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао |
исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из |
мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи |
ама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских ју |
т, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренута |
S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун |
га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је |
S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза ка |
егове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} З |
куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, ка |
нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервати |
где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећ |
а са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је М |
завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њени |
прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од ј |
пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S |
дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је |
з везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му |
аустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његов |
и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака |
е било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, М |
а видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада |
але, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек и |
волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> |
длучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се |
друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице |
даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад ј |
и се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба з |
ше него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости. |
p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светл |
је, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} |
топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жубо |
имо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево маса |
о шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, с |
в.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош |
Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно ж |
сет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n= |
жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он ње |
воме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - |
изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Л |
егово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од по |
ичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и |
дило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова дв |
н и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то би |
аонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задув |
азних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би |
крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све виш |
је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљи |
табла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледа |
а, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи. |
ео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од |
и би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Кал |
. не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти |
етње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налак |
е Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога ј |
аше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је |
ивање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И |
тао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина во |
рао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се |
Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја во |
говој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанст |
пе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, |
јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској оба |
же у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог |
штинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњ |
енско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око па |
н задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну З |
зненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да |
>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте |
{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на ал |
ст сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад т |
г слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца |
нске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалос |
под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот с |
новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих на |
"26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да ј |
ца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа |
{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узе |
Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примет |
оветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче |
ћи своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ј |
једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега П |
а, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се д |
ње, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице |
шњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На |
баца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак |
ном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се ја |
илошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у соб |
дука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земун |
ење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што ј |
притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у и |
и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим |
сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих |
{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих |
е, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. |
видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} |
и.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непр |
па збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка |
могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не уд |
ла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не м |
око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... сам |
око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само |
живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновље |
т без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задово |
сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какв |
лу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као |
спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S |
ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, о |
добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај н |
ренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>К |
к и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутра |
ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто др |
лашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандар |
p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута |
боким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестај |
ојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - |
а, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити |
.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је |
буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је на |
аш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ј |
ти из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, М |
{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше |
и је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци |
зад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али |
, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног д |
морног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покрену |
ојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да з |
.{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме ув |
арче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не зас |
тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које |
ц хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Ј |
их, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца |
аше да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени нас |
тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да за |
шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погл |
ли, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то |
, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо |
им старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи проме |
Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што мл |
е у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Коли |
- Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да |
м шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није |
> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свак |
мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не от |
ловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улиц |
> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</ |
/p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се |
ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} За |
да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> |
у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручко |
ad> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је р |
и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме. |
коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и |
у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{ |
лади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб од |
/l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата, |
е отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и |
</p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта с |
варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи дв |
ав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду |
да наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог |
<p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у ду |
ила пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељ |
не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толик |
жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најсла |
отоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Прол |
<p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јако |
- Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из н |
тром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Мило |
, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" |
не, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек мож |
бали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љу |
} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили ук |
претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} |
и га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је |
прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је |
н, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и |
бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђењ |
<p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушм |
само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карак |
би и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="chapter" xm |
келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба |
Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено |
а целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет |
ове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једн |
једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уо |
а гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је |
новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно друг |
ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова |
љиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе |
ивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се |
ене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - |
етвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и ст |
у насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно |
вако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да зн |
лена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да са |
ј глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно нос |
говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде ку |
како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао |
у се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премешта |
ремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве |
то су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, |
.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи |
ио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену м |
у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је |
и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су |
а, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зе |
првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за п |
уђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглам |
хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет св |
целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним једин |
ако су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким |
алин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разгова |
тније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало р |
дним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао |
ада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од жив |
ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош |
е немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и раз |
светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њ |
жица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је |
хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плав |
у благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, < |
му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којо |
ена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је |
.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не |
тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, прим |
ужа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веров |
аветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунце |
сма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела |
игравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали ли |
онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта |
тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му пл |
обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште |
едне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније |
целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди шт |
ли се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни |
а да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје р |
, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извини |
ао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположи |
ћ се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било |
аже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све |
ица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њо |
нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је |
а узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} О |
ти слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви ик |
на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговор |
грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их |
ицу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="15 |
ш не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном с |
<p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже бли |
Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо |
е, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић |
ишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе |
ата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба |
оз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он |
таде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се нек |
{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што траж |
па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо |
!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад |
ли су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Јед |
сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више |
> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{ |
ка си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има |
их убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто зав |
ић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има д |
ду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта |
а подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и д |
ије место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилаз |
затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љути |
{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити |
асјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после |
жних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да |
ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога д |
био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, |
сти, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у |
пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим |
аву младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Вељ |
уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искр |
а само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме с |
неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Ц |
лика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- Т |
ште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кре |
шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ |
хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да |
- ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле д |
д другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недос |
могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} |
ки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви |
ић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас пове |
, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем |
АГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је ор |
је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године |
ad>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, бео |
е било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за меде |
n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у |
у!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже |
тељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промукли |
тате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је п |
око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако |
кајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутр |
жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p |
м.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је би |
једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још ус |
пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их јед |
једно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега оног |
о да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка |
допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, |
крије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да с |
жу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и |
Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта |
{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S |
рочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да |
ш је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и поку |
ни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју |
у сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се шир |
На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} |
у све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био та |
есту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а шт |
онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> |
p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршил |
гона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је бил |
а Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године |
ом и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан |
а јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне си |
енио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје |
лициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гоми |
м на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина с |
ње и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се н |
је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, м |
из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се зн |
S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске ле |
у, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавс |
нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или |
пено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну |
авља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> |
и снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цу |
Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће |
учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали д |
моубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је |
<p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне |
олесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од да |
ивадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од |
ких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гл |
здух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу. |
му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му мно |
а из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на |
.{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата |
који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звец |
о штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губи |
бразовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} |
обедоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваз |
праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене п |
гметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто ц |
сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и |
ени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, ниг |
трови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и |
И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у адм |
те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вара |
ји је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али и |
неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трг |
тово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели с |
газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од |
ти, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно |
ина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом |
која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући так |
апева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је |
ло.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипа |
е била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су |
и у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, |
пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али |
реме ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи и |
о му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, д |
ка.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере |
запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменил |
ом кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у ње |
Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Унив |
због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно |
би, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка |
ом игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће |
разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се не |
} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} |
p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је с |
и су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јевре |
скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и чести |
S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку п |
е туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S |
стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи да |
у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи |
ио стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пр |
ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</titl |
огледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{ |
еног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој св |
граде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> |
> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? |
ла да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обе |
вај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Цр |
уго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно вид |
обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се |
ет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; |
века који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у |
уде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се |
уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p |
p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило |
и му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>И |
још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад |
/p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, н |
а седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологла |
- помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајк |
ах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долаз |
им чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет |
рађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у |
Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић б |
Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> |
.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко нат |
Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од свако |
био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} |
вале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст. |
су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита |
ала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љ |
шаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подзем |
тати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није мог |
е од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне т |
аринско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса |
а је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француск |
његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост г |
и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, |
олесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати у |
Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Румени |
ше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се по |
бећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црве |
у, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> |
гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му |
.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку |
кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су |
S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} |
аре гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, |
, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не |
канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви. |
инити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више |
Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p |
и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што г |
ве што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је |
тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурак |
концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са трећ |
о за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично |
о, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} |
било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколик |
, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као |
ужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита |
је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је муш |
у код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом пре |
четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се |
а, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне стани |
з тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири сво |
аширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његов |
едан.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p |
и се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> |
да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није пот |
у. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све шт |
се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поез |
господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>На |
ројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављ |
тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>На |
Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико |
у реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} |
томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међут |
и своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - приме |
јено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужич |
Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телег |
Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успе |
ном.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу |
ли стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменик |
м, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати |
.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Јед |
пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створ |
двајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са дома |
вни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да |
S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног теш |
Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћем |
ња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишл |
оде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио |
над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Оч |
во слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толи |
ју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> |
е местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном с |
из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене |
ете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за |
да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица ко |
Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове < |
му обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив |
узан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и |
пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> |
м, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} |
ног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екст |
жеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, как |
оћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем кол |
љена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припа |
он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нис |
ило боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, |
ог мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појав |
чки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, |
нтипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био насле |
да би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања жив |
зненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} |
о је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мисли |
шњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено ст |
ус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S |
рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат чове |
огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као ј |
а расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, |
би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им |
стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио |
у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на кан |
ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло наг |
пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ни |
а у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љ |
у човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну накло |
смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек ј |
ним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па |
морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p |
круглом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стра |
цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око уса |
глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело |
мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који |
упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако |
није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности. |
тупањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истинск |
н је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту ка |
него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети коли |
ве тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} |
главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе |
лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да ч |
као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало кри |
ј мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао |
њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње |
ш радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџи |
је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих |
еко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је св |
ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> |
лимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угар |
део, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није |
} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било пок |
ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба |
адне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске |
зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од |
шао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, |
н додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, |
ди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао по |
кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало ма |
не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не |
ијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела п |
се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и ка |
служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак |
ели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у спомени |
је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозо |
га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је |
врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу.. |
м десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада |
зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дир |
шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n=" |
лим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлаче |
пирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено |
паваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле т |
ткидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S |
пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> |
јем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама соб |
није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га |
ен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и деб |
p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти по |
мо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начи |
атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једин |
нице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском |
слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово рам |
сла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне ули |
родавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у администра |
дело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене цр |
у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, |
о жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кр |
/p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га по |
окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{ |
леда у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта |
урузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали ле |
ширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди |
удновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој ули |
бацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торл |
</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост с |
комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Срби |
заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва |
се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде з |
д сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирис |
а, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака |
ад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канце |
хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с |
о, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,< |
ла суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, н |
ман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ног |
ола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је |
ше.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природ |
а се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корач |
губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{ |
у се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на |
лушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој пог |
ио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, корек |
ства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а |
че јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p> |
да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гоми |
главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као |
де.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегет |
оћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом |
и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломље |
чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, |
и и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p |
ки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на у |
_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је |
том по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ног |
сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле р |
.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до ка |
лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни савет |
емић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју в |
е, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакањ |
е у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек |
на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подиг |
јој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе |
му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег саст |
ио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Дво |
Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Са |
њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи о |
салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па |
p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кро |
ећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су бр |
о сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цел |
, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и зад |
уним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин |
у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни л |
рагану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њен |
вима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она ј |
ш дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе ж |
} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним раз |
е.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су г |
је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чиј |
у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред њего |
сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојк |
ажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са |
ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S |
ку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бле |
наче једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, ме |
S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{ |
ин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те ос |
а, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало и |
.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Би |
Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропушта |
љу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим |
ма тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад |
и су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког дру |
сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим стол |
расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> |
p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног се |
трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да |
а је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девој |
} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вр |
на, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају |
ећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не |
ећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици |
</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко |
и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и |
о.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је |
има, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијен |
есник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да |
p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом п |
леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа д |
ако да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало |
еме променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изн |
а другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полак |
</p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> |
жено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p |
p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се п |
а.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако пак |
се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио |
рибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> < |
ољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зор |
је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас н |
} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} |
сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није виде |
но чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <p |
е утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која |
е једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи д |
тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уве |
збрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречи |
а млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозор |
су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у без |
ојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S |
нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријер |
у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар м |
с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да |
ни, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, |
кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера |
ве тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђен |
а живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само п |
а да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим п |
крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово ср |
од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској |
имњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети ста |
аборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол |
и пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој виде |
кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак |
н се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим ства |
лом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула ж |
ане простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Нов |
Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, |
ено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско ч |
до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као ј |
ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ов |
, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и прен |
много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{ |
и га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога |
лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе |
о сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На |
у нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се з |
S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада г |
у.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог |
Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише |
и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, о |
да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих трен |
јрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен |
о иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се д |
ди.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи неср |
је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања. |
испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кро |
?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драм |
нци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усре |
ам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред пла |
у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити изме |
хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало |
ина којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих |
ених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb |
је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђ |
, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову бор |
Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, |
х унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих |
јег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили т |
а ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.< |
ити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса |
го што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само госпо |
есно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под ру |
његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији зва |
би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме |
- како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{ |
и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, т |
уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва с |
чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог |
молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам ва |
о, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и д |
ина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских р |
зонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и |
е на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Ч |
тела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао |
је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, |
сипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је по |
{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она |
ари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на тер |
и ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав |
одне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - |
S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме |
. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и поје |
>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна |
да је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће понови |
ут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт с |
новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да на |
- рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог з |
е претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодло |
<p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} |
> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} |
собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, |
тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао |
> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке |
ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну пот |
на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Вра |
те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи |
ијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке |
Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> < |
ко исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда? |
осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено ли |
бав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисн |
и се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по ли |
i>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим к |
професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног |
нат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје кариј |
о руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, ос |
ој прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике гр |
и је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово л |
н од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав с |
колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца је |
оду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А |
ту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузим |
но место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зор |
н-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник п |
ако, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - |
и плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревнос |
не, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Мил |
вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино |
д, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану |
у, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је ј |
рве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед кој |
лош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвил |
<p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег |
нутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пир |
угим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S |
другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са раз |
на комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим |
бавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад дел |
ипа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да |
.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</ |
> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био |
жили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић |
, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, к |
ако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелен |
} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, протк |
ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојн |
и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, го |
едајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - он |
ла ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{ |
збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је |
} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замиш |
источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило |
е подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле г |
Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми |
на тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс- |
S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занема |
га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан м |
ало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад |
немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није |
е које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она |
адала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један нара |
као се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топ |
од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дан |
p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је раста |
погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четв |
тире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, |
рошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, ка |
ш каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао |
S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зор |
гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади чов |
а осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан |
ОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богда |
ве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој о |
ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са ак |
тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху |
требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама |
сеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, по |
младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једно |
ујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролази |
а.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец да |
не своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента |
лете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу по |
и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе |
гао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студен |
> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми |
искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} |
зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти н |
у њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звижд |
авајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- |
рачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p> |
а ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} П |
сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они |
у, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослаб |
ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти о |
оју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су |
те се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци |
ци.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши |
} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Д |
ДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно по |
га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi |
више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова прија |
добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се в |
вије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак |
ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих ч |
остали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су мно |
шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога |
према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати са |
на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене. |
ма, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежа |
н месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију ко |
радак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију зами |
шао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономи |
ако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да |
ајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигн |
а, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту |
Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од |
он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потпи |
о лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице |
прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} М |
поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног |
илош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је |
још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је |
су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} |
ју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био в |
географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке п |
еженим местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{ |
и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} |
но чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућ |
е и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>К |
.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто др |
у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страна |
моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обнови |
зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који ј |
у горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на т |
начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само |
ају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љуба |
д је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се |
- Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S |
гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком |
је, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писа |
дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. < |
му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше |
шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафан |
ста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом по |
ећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живот |
, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно заста |
и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекив |
етно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати |
полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића неш |
сла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто дог |
адском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недељ |
понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p |
ана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је |
се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио По |
сећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан |
у косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом зл |
је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује |
ицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - |
и је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
шли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба |
Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> |
у кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер |
/p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, он |
тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> |
да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том слу |
нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места гд |
четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово п |
> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео најв |
{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја см |
је могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те види |
} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гро |
Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род |
ључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У вел |
ке маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и |
оби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Н |
> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин н |
снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост њ |
е ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> |
о да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се |
је собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко |
сао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају та |
о да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку |
горевању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи |
ио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и п |
е плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли |
{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је |
још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p |
ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад ја |
са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пр |
допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове |
та мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <h |
а рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га |
а чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се |
овор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао |
каво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Г |
су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног |
здарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа с |
долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он ј |
} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се |
тна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{ |
а, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шет |
е.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пре |
рку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оно |
е воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо |
ла како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка |
е <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, |
душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генераци |
ик.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте |
брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном с |
болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ т |
о, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна |
ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и |
цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта о |
посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико |
боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, |
од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу |
авао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо к |
и твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно ј |
спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, ко |
а је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што ви |
на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа в |
егове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо |
е одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавал |
не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{ |
знати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title> |
мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сув |
пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој |
- Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један |
ше дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина то |
илоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да |
у, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме |
аћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди ред |
- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летет |
исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људ |
одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила |
шом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појед |
онова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и у |
е, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Мил |
да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, к |
х губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се |
е биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до в |
живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утв |
ој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно |
е долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би |
е видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није |
д њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови |
та Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задов |
она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била ист |
простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p> |
а је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о какв |
косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </ |
у страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки љ |
ев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали |
еном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</ |
Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} |
апије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} |
а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на др |
ругим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер ј |
Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. |
њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с л |
Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се |
жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и про |
ја долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, |
вима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе |
p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p |
о као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p |
до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до из |
молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљив |
прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треп |
меном, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није |
ирока и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Бео |
фера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је др |
а, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а |
ма се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не бри |
одњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено |
еба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је во |
и напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друг |
ечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи ов |
другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио к |
се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још ка |
од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај |
} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно о |
мо хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прила |
оманду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише ј |
ца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се свак |
вори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно друг |
а да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Над |
ого пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} |
из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као |
дин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби |
калишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дуж |
хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и |
по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n |
м: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је по |
преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа |
се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као со |
У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, |
дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од |
очито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбо |
све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смр |
о као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви ја |
сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједни |
н господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав |
бро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обој |
заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодил |
људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их ј |
ини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог |
.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изн |
о што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше на |
аса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну |
олико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ниш |
олази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се |
никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се на |
те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога с |
утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства |
ад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуц |
стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и о |
угом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанств |
упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} |
о изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом доб |
дућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељст |
гове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, |
штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушност |
ике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а млад |
неле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то |
тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познај |
у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту |
дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо прод |
г срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им д |
рарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и с |
он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описуј |
динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин д |
годност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта |
смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло |
смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, |
је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign |
и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм. |
ио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{ |
н у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свр |
бави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и ти |
то од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир г |
p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p |
врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао |
о <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно |
ела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шу |
ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао |
кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Чит |
Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појед |
руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине суд |
омака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског др |
чекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драг |
што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зн |
н и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом |
амен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом п |
СЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да |
очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један др |
Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су |
правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} |
нији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли г |
ко претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> |
не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу |
о, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивљ |
која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остан |
} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили с |
t="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је |
м шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула г |
на, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, |
ој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог и |
пити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да |
о дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је |
виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару |
ко је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухв |
Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S |
анственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрт |
лаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, |
мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, који |
во време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није |
ости и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља |
жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун меко |
љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних по |
су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примиц |
е драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрсли |
руго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које так |
ја, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немог |
законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> |
ам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћем |
рчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и |
то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске м |
{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што |
ог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разоча |
отрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, по |
тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе |
itle> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не м |
оја је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао |
опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се |
о платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много |
н полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{ |
о Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној |
га; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем |
т рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је доша |
чавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, кру |
ла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос. |
ретстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена |
Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен луст |
их кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућ |
дно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и св |
и описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и |
аду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком ле |
утро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и р |
е физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале |
јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а |
сли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, |
ише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду |
Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и |
Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зу |
едном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су |
н је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, мн |
е и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз к |
рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза |
е душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нем |
очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки |
они са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују |
и пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се |
.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> |
e>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа |
и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњо |
кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно |
ица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема В |
ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путу |
старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је |
оје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p |
м артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! |
ази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио |
то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао ру |
ових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово |
мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те |
о осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је тр |
жност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида. |
ио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, |
однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно |
е састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситн |
рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и |
једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се деш |
ате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милош |
се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам |
око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред ј |
а, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми |
та ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема |
ћи на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> |
ди леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је но |
од вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај к |
времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причиња |
ватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман |
ош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. |
жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан |
су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу |
изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; он |
се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жен |
з рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне |
м мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, |
мо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је |
собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода |
ле.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, |
сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио |
, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто н |
оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.< |
оркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним |
оро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То н |
, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тре |
ешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити |
е су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени |
већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висов |
о мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да |
скви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, к |
него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар |
И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Минис |
ства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p |
на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете ла |
ло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види |
ољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће ко |
а је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта гов |
било, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам |
се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не |
те у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у савети |
а, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само |
p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је |
, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола с |
ечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања |
ачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке нов |
т се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њ |
машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која |
весно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом ј |
д оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтел |
у се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачн |
а, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јуна |
његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да г |
риле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који |
ицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количи |
н не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка ос |
ли што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бл |
Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећ |
аничном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ни |
се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, гов |
о уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степе |
у у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће |
је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она |
ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог |
а, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цел |
фану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један о |
ковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, |
која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистал |
стаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли |
} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - |
рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и |
ларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно р |
или указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент францус |
ум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета ко |
> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било |
оиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и не |
слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега |
исмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек с |
а сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова |
ри за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да чове |
ну своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од |
ш познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђаво |
ас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је пи |
дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си к |
волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невесел |
згубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслони |
а.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно канд |
поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} |
католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверс |
ебра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала |
зрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и |
да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против сво |
чајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! прет |
вежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових пр |
ко година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од к |
асјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце |
новно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.< |
Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непоз |
лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и по |
исте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{ |
репише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух |
железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бес |
дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод М |
ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се |
век није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стас |
лосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти ј |
на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и |
" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред |
очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена |
једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} |
с Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава |
ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што б |
фесор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} А |
националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљн |
зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све |
ма.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавал |
газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у |
у због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} |
е нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Вен |
осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он с |
мљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, пл |
љивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Сто |
Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екс |
стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жрт |
шту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у би |
тво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за |
како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тр |
било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да ве |
ни би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали |
ада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који прод |
ко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су |
мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост нал |
ало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, п |
чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај исто |
е помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: по |
на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса |
амерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још ј |
права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа п |
његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој во |
но у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; а |
гурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају |
} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су д |
ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао в |
час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао засп |
авали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе г |
ецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како |
Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој ж |
од њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</ |
и могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, |
.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у л |
ам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамл |
гађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз |
и њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је во |
ом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победит |
било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је |
шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који |
ити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности |
н, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише |
} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се |
н осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневно |
даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалис |
игарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био пром |
ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.< |
дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По |
вим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Мило |
мегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађе |
ама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на |
се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедиј |
а ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати |
љу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} |
и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и ка |
руге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима |
да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све |
та маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет знач |
так прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{ |
далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретк |
{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити |
да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како |
о подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, нат |
нте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се |
ћера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца |
он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} А |
у или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да р |
тнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, у |
пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их пр |
шку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да остав |
у руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је |
itle> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу |
ревару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} К |
не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне |
: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се |
ао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универз |
какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И ка |
: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао д |
ј врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дв |
борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош ј |
његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљ |
тких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али к |
а Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p> |
а чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бе |
аки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида л |
еличанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунск |
свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Вра |
твари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са з |
е измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неод |
ге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Стар |
ог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се нећ |
исмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi |
деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља то |
ли код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себ |
.."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, ко |
омрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p |
чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове ве |
туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, руж |
нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође |
м, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила |
посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који гро |
ептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div |
с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек ш |
агог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; |
н каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те |
живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, |
, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обустав |
поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају |
Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас л |
њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мо |
и писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа |
S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчал |
пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више |
а сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ј |
мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - р |
<p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке |
војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} |
руј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћ |
тивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да |
.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно |
лазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу уну |
еће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи |
био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ни |
иша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те |
тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им з |
ом тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посласти |
ји од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир. |
трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се |
ересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимнош |
а и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} |
ако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло б |
ство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вр |
ква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благон |
изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело |
већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - проду |
њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и |
на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој к |
ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд и |
подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, |
p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју р |
ети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>О |
а су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је ј |
то му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру |
но одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n= |
Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов мо |
о новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, ал |
у породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - у |
.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје |
боди Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдем |
и на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да ва |
и ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај нови |
ЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девоја |
ицу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једн |
Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је ни |
годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ о |
- Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада |
а тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем |
зарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се о |
питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је не |
ва чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедн |
си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, |
Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена к |
е се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељст |
једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у |
је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо |
аво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми |
воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Ал |
ли, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да н |
к моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онак |
оград из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са |
</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас пос |
на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер |
а сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Во |
је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> < |
о се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене |
добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написа |
<p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена |
ја се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива суз |
и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава понов |
и су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским |
<head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже, |
м очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, зам |
огло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема. |
ника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кре |
која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не с |
овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, |
тилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} О |
се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Б |
нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колик |
- одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми с |
се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} За |
ледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да |
себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други пома |
ему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладн |
еширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} О |
е воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни |
ј, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И |
сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану |
адају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> |
и одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p> |
а ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да ди |
сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, |
а даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су |
нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} |
интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти |
имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи о |
е колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност |
обро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на оно |
ао кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај |
и открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом |
м, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне кој |
мпа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Мило |
есе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно |
ха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њихо |
твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и ле |
же опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без |
емо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава |
но кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти з |
у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти |
јбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да пок |
ка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан фо |
ојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жен |
ошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми |
сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као |
што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћ |
ве признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми п |
их радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, ум |
их радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </ |
зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Е |
плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија |
к при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недо |
{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за |
Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S |
е стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је |
међу себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу |
ога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окружива |
ца које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, не |
тву.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и про |
.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске |
{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно |
стављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, |
животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у |
ом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, |
отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> < |
S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам |
деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема по |
> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, |
има.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има |
то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено те |
било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Мил |
твено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена па |
S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и |
боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо |
<p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпци |
па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у исто |
ку боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако |
наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине |
имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошниј |
ва сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњеч |
... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не м |
ила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу |
а ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега пон |
читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све |
да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче |
претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за с |
несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољ |
група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се пок |
велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су |
ве се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{ |
јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су |
и су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није св |
le>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, З |
ила скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, на |
мназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један к |
није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се о |
да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели |
гану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> |
у довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија ве |
зив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, |
ије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа |
иса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе |
новима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем |
а задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши |
ју више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S |
о ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се |
{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} |
те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - |
е најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измами |
квог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се пог |
оти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим прав |
икао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам н |
ш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, |
ам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, |
мам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћ |
обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Зб |
знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог ж |
м.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта с |
но:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну т |
умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди |
вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је |
радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих реч |
никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и |
ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобат |
зјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћа |
} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви м |
елику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у п |
ао пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа |
радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашњ |
дућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубич |
му.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинц |
против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у пр |
у гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрз |
своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани. |
врди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу полит |
, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многи |
а.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од |
ви пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се д |
, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремић |
ти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> < |
толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избр |
азговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељ |
е Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </ |
без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је |
ни у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад ј |
воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у соб |
ади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао |
ав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За пес |
побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну ре |
памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна ли |
е и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цар |
коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <fo |
убавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да и |
ас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад |
пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покре |
утка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} |
он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су |
.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупц |
да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалос |
његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предња |
га срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се чове |
избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му с |
p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p |
био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, а |
једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен п |
једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем уч |
Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си |
из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архив |
Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љ |
га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека не |
n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, |
ш је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и беж |
његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између чов |
тан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачув |
pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> |
тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да ра |
ета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо |
м овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стр |
али да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, |
родицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не |
нат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакв |
ко су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакци |
би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече ур |
очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је |
ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до на |
ледњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у |
одицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам з |
ринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сам |
ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: |
етљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш |
оју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти ј |
тити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим п |
етити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити жи |
си се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} |
сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Креми |
утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут то |
разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш |
орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ва |
сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се |
е могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном д |
тео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и |
и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утеш |
ко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да с |
Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21 |
од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гле |
p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - З |
и веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да |
е осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радо |
аљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодл |
којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као |
тио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно |
рикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори друг |
ара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нек |
стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама |
У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу: |
н учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње к |
ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми с |
ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајз |
чтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу т |
руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише. |
а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпо |
ако треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на |
играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они |
и волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хт |
ела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу |
кромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад |
ичких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потц |
лако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{ |
би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене т |
арте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у |
ње да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два |
Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све с |
сника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је гото |
је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве р |
је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом |
ови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, |
ак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста |
ати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и п |
песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе не |
} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих на |
а твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне.. |
рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла |
енади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што |
рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љ |
онити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ј |
у живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хла |
ечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} |
дне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанст |
ођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Мило |
} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кири |
у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Уж |
ла и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако ј |
p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је приј |
Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и уро |
вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имат |
алендаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило |
рила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила о |
коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</ti |
ека, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве |
е.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава пр |
е да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, |
а које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја ник |
S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је ос |
" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним поглед |
другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца |
, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и т |
акривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у |
ити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И |
грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за |
увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљ |
ремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није |
оче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух спољ |
леделе усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради |
литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било |
а је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изј |
>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецељ |
ху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумад |
зура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} О |
ла бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се ца |
S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролет |
инг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања |
је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну ди |
варима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног |
>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање. |
уме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла |
раде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} Т |
ћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зо |
едом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и |
} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан |
е склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је |
овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну |
Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијиц |
.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, |
е производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински ј |
орничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и н |
ког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <ti |
ије опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни |
д ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе |
ва.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга пос |
јима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и за |
ран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицал |
0_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицал |
ша отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драган |
најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа |
дантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље |
н слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма |
целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова |
6" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломни |
своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с |
су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркин |
удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав |
а</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим в |
е трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Ина |
ишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{ |
у се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком |
жу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок по |
ћ није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа неће |
и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљ |
и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{ |
доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намер |
та у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач мог |
виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, |
изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљ |
а, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, пра |
до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући |
јача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекот |
нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, |
ојем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота с |
излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... |
а, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера једа |
p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, кл |
акисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је гово |
то ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затр |
е већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи се |
ер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи |
аможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била об |
престано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају т |
жалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођ |
ру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави свој |
шта нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој ма |
d> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} |
још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим мести |
су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, |
, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да р |
зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да |
радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка ј |
се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, бил |
222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црн |
врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у б |
орка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - |
ога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и пону |
и, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, |
за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле с |
како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, |
ка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стоп |
ач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, |
и.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица р |
, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелета |
то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћ |
и.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радил |
води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазида |
свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газд |
квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при |
би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажно |
ће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понај |
узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао ути |
исао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на З |
ла његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, |
у ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи ск |
сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене.. |
х ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео |
ели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се уп |
азумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини |
е данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> |
ији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> < |
ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој са |
дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" |
Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима |
ећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; |
и сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово ж |
а, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао |
Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла на |
то се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроб |
ућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде |
ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш зна |
S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" /> <p |
идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај |
ву на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, |
ореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота п |
ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</ |
што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, |
пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и |
право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веру |
<p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био |
никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде |
ог тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на |
замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да де |
дом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то |
ву, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док |
адовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, не |
Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим д |
- говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зо |
а тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвом |
је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да мног |
ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуни |
ност из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима |
огледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна |
рекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као |
S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју про |
бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а |
пасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, нав |
, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат |
?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми |
редстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи з |
о створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они |
ошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, тел |
ану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који па |
и, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се |
вни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад |
ији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути |
о шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност ко |
био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше јо |
јзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не |
њак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> < |
а се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при |
Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао. |
- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Креми |
ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје соб |
чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихо |
пада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p |
не са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти |
ало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види ка |
та допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да |
ам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те |
пита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом су |
собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и д |
ких попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - |
за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> |
ле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S |
мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактерист |
ним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагор |
т правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и оти |
им дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за |
о, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му |
!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на |
изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на о |
ло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово |
а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван |
рим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово |
имо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није |
ну још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од сви |
се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренут |
крајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била г |
.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта |
сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и с |
па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да т |
пирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које |
ехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је |
- горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели |
да даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор не |
а простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плете |
е су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листо |
је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто на |
ког Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с р |
д безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авал |
елости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један пр |
ко! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Ми |
} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним |
орка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била о |
воје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она |
ом Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало зн |
е чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене |
шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео чов |
двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безн |
/p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да |
између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу ј |
а су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи |
шчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећи |
ије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мр |
ајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жен |
напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа кој |
, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ћ |
у се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жу |
гледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен н |
х за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се про |
су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта приме |
{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, |
ћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне |
ра игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говори |
да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, ко |
.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сн |
и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево |
ежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> < |
пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драг |
се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликам |
у? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још један |
ала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита ш |
а другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза ко |
Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мек |
<p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог |
<p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош |
посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} |
он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n |
и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног прост |
а црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно своји |
плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа |
зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од д |
јући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, |
твори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су |
мо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог |
се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</ |
пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам с |
и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, |
ако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку вид |
едан рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, п |
види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на |
га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било |
или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној |
а по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, об |
даде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад |
н, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, |
ш спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} |
више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешк |
ино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - прог |
опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељам |
них глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би је |
интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, |
срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на |
озлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb |
а желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте |
о после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} |
и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за св |
мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крс |
ја на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> |
Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и ш |
десетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала |
{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено |
убав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како с |
.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег бр |
о се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио |
е понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устим |
ба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет |
ововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више |
мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је б |
пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио пре |
пци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар< |
коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на ме |
посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, ср |
ао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за свој |
ложили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији |
новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патр |
ковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпоставље |
упних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и |
упних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и |
акажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику бој |
куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песни |
женио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од он |
ећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан са |
а на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из д |
до.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, кора |
, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празн |
и која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће |
S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да |
два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико |
анског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче гл |
артију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун |
лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapt |
мост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он не |
{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних |
вот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, |
пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини нак |
ао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, |
дски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом дел |
Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања |
љавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велик |
друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то |
специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак н |
/p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - |
љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста н |
е Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали тр |
аш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало ј |
ислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само з |
Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понека |
, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак |
му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љуб |
о се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} А |
ти и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ј |
му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај х |
ик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћу |
насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак |
достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, З |
} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{ |
ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> |
рка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена |
з пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Узд |
само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвра |
неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради њег |
еп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, з |
заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је д |
ости у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивос |
то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да с |
раво ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, |
поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била |
места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе ре |
ао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госп |
у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопст |
наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или с |
Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као сва |
реба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало в |
мо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, |
нуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га п |
вратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па ова |
променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Јед |
као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и прелива |
Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја |
ка?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али |
...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи |
ећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у |
наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се |
пуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} |
вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих ок |
је ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош ј |
ј део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и |
римицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, ал |
у душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако зајед |
корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није |
ј није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бић |
је је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, ка |
другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он тре |
оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душев |
ју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и |
ила исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом исто |
еданпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Ми |
а којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала нек |
ћи код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састан |
или: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да ч |
да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и с |
ли су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном рук |
ци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће |
на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој г |
ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од иг |
рално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се ра |
тни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава пост |
се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао наг |
зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} |
шања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог ша |
ед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчид |
адљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста |
илошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, |
дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и |
собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле |
едале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљив |
вота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био |
или, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кувал |
рава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали |
о рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. |
Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на т |
Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено |
:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да |
рговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је упра |
з реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} П |
рочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна |
у у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог на |
у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толи |
/p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су јо |
у, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој у |
есрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> |
рло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик. |
о као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, |
љини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> |
одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изнен |
он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да ва |
и или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би с |
сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених |
чајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривен |
е јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао |
је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи |
остављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са пл |
ији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније у |
зама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчал |
/hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</ |
чене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{ |
- одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики п |
залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само д |
смо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он |
ћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери н |
не заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 ди |
ди.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радоват |
ака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>С |
видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да ј |
атко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се |
синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао |
бе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку |
готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам |
остао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послуша |
а, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. |
за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и н |
S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} |
ик покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њи |
анова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да послед |
докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с на |
су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо уда |
фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им п |
жавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољ |
оју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљу |
ед њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са пла |
</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја види |
била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их |
де да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S |
е уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свако |
преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и ула |
ин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се |
и слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчал |
ће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, |
келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе |
ренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, |
Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се |
се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има так |
а Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.< |
рагану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да |
уди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око ви |
ци и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се ј |
ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њим |
десет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју брад |
дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас |
у, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушен |
еце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису |
у коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слеп |
се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер |
испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле |
д њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, |
но би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chap |
у њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише |
испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове гла |
сматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они |
пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене |
ма, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није бил |
S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она |
но и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <p |
.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је и |
Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо ку |
{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, |
сећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дру |
> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено м |
јалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места непри |
смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим |
ведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељав |
о гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам пром |
нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопствен |
једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> < |
се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално |
> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир твр |
леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по |
ање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доноси |
на Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстав |
код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и |
ао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници |
тавићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три да |
ило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се |
ије могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> |
речи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она |
својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} |
ом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били р |
о.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених брко |
авају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p |
ди који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку |
рцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски |
ла да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори |
у. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом соп |
} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена н |
у смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, |
ен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорк |
шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Тр |
ени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није |
и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за |
и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском в |
подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтел |
рлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, |
сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких |
дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то т |
о да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други |
који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нис |
та у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треб |
{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} |
био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Беогр |
осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, т |
а, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њи |
а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли |
очничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој |
него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само го |
асом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- |
е које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гла |
очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био |
тином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јевре |
које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не |
Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа |
акао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се ве |
S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих да |
ао обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу пр |
и дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, в |
а је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Как |
рата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу об |
дан изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на с |
мили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта прија |
и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ни |
нственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и к |
заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.< |
поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, к |
мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа- |
у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се н |
а њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихо |
ридобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и в |
пца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не |
својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и |
угаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ов |
са прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико годи |
гим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет. |
е нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно д |
намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се наг |
ви су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} |
ајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније |
{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мен |
вљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча |
е земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених та |
/> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била |
м у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он зас |
ави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се оба |
осни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, го |
е га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога |
није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што |
је свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној |
ећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед н |
ту за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште |
кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио неш |
век није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чу |
свим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врл |
оштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног |
Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном ру |
та осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао ј |
од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лак |
рећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну рук |
ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лак |
јнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били |
ице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и |
љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући |
црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешт |
и умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сан |
шљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са |
хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> < |
е су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама шир |
а мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Ми |
ен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд |
кала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не по |
Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење св |
као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} |
Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице |
а и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она |
а песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином сам |
њу алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а |
тају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те |
и другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно вели |
посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонул |
САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су п |
дбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао |
га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где |
је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него шт |
завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, пов |
а све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је к |
су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је л |
топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, |
нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском |
<hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече на |
саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми |
та.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Н |
ба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам |
а пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила |
када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти из |
могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је |
ла вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад т |
постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - п |
ог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - о |
а и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад ико |
че испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао |
али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим от |
шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре во |
и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећа |
невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад |
е, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у |
ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је с |
ти и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи |
; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно. |
ше не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> |
ећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу уме |
мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе |
патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да |
све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Ми |
и да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод п |
.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да ка |
и, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвоват |
ајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале |
То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно шт |
лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужа |
бе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{ |
лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим п |
рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам |
а нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, |
један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један |
} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад |
је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Ан |
воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија |
ате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Бео |
ђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допуст |
и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, ум |
огат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ катка |
...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, дале |
времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, |
а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање |
.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње |
си поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S |
у доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на |
ебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправит |
дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност |
S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад |
ш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав је |
да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам с |
де ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам |
да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бри |
деала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- До |
, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне так |
о, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопри |
> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двој |
о га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију. |
S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено разв |
, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p> |
карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те |
а се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћ |
мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо про |
претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ј |
: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи п |
м које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду. |
обро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је |
свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише с |
е отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га |
о вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од |
</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисањ |
рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла б |
е кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови |
рећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље |
ого, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истин |
га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш тв |
не.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> |
болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што са |
ти никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној |
ао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S |
иви и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} |
.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам д |
алу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућнос |
S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопи |
Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме |
да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не |
ном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно в |
лаге симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло |
то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим без |
ца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој |
не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах |
мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребн |
ам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је |
ли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакат |
p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе ни |
да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се ж |
p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је |
по сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, |
о одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код |
био онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар |
и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће ре |
и оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш ј |
занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, н |
написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја |
чини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, |
веку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, |
а један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у |
умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности кој |
ође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај |
жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико вр |
- Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти |
ала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p> |
!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задово |
кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милош |
S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; |
р и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја |
вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да |
их односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, манит |
носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја виш |
Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... т |
мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се |
ем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по це |
ајбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... |
н ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи пл |
их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је |
ако је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </d |
S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољн |
нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде. |
и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће шт |
да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{ |
ала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само за |
авом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао н |
пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко |
лошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два |
ше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име мо |
:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека |
<p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости кол |
нику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа. |
н, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војск |
прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини |
бљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту |
и да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислит |
је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо |
е на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети |
сти, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, |
али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођ |
а потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, |
ршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и нав |
ивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети |
и? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са сво |
магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не збо |
ем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише н |
ку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компр |
арту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо |
душност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити |
ој болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} |
ави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно посто |
Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само не |
могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, |
арала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мо |
p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу. |
ачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" / |
ла разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме с |
а, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико го |
е, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али т |
са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је доби |
он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S |
али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, је |
аво, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот с |
мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да |
дим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што |
да жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> |
ебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити |
да жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да з |
, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног |
ЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем.. |
икао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га |
шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Ми |
ска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје |
м на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли |
него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријат |
ослата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на |
воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толик |
а изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну о |
педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју б |
му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи д |
љавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја |
о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече ј |
у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба ј |
/p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, ка |
не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једн |
е!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему др |
рексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Мил |
волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214 |
евари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење |
ство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бив |
е као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може ј |
их одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одр |
ш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Ми |
} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посв |
/p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу нап |
јатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријан |
ијатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријан |
бу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник |
ја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S |
гледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> < |
тву.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, так |
урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Ми |
асликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га нема |
им бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и |
} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати |
ости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} А |
акав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба |
/p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запо |
смислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снаж |
разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу о |
Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не види |
Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се при |
Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему |
анио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p |
} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је |
ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу |
убави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он ј |
тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим ка |
илошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уз |
ело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајт |
хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе |
де си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три са |
човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi |
роговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{ |
терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе |
буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будза |
у кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана |
- За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје нес |
S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто |
p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка мо |
<pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми о |
{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... поко |
е испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видел |
нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{ |
и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пош |
била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:< |
брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго на |
и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје |
пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S |
ткривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог прос |
Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или п |
ољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су мо |
Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје да |
јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> |
м.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија нал |
нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без |
ну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако |
- Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке |
дирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те под |
} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} |
а отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало |
} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нек |
</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала |
у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} |
егов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зо |
едино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ј |
верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волет |
лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед |
че неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од |
оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт |
<p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Тре |
ма њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познаје |
обро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам |
не среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спу |
да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало |
аднија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> |
ог тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због т |
ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја ра |
баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није доб |
прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p> |
а ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" |
слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољуба |
својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да м |
а, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И ка |
ти...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу ви |
и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге по |
бог чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми о |
на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још тр |
а што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да с |
а опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p> |
дмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоал |
пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{ |
а ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од те |
, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти |
а...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт мо |
срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва даје |
Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Д |
Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све шт |
дње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да пр |
овек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... тре |
потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти ку |
о да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наш |
кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбару |
глу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господин |
танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу |
сти ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разу |
е, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, н |
непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div t |
је пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потр |
тела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су с |
о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље |
жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала |
а да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија |
је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{ |
S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако с |
Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече |
а уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и а |
а, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене кој |
њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела |
ај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижев |
Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> |
ак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада пола |
ој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више би |
овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, ј |
две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, зад |
пасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како |
паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не з |
паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не з |
из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођ |
} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да |
.{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му к |
подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p |
гута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој пон |
бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је |
: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штеди |
града за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је уме |
града за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је ум |
... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти и |
орка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између |
ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да им |
ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да и |
сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја |
Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам ј |
а који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти пес |
жи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="17 |
каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта. |
ко наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те воли |
срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац |
љубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим св |
воту, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе п |
ивоту, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, |
ати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужност |
- Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да |
и:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, |
ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твој |
а сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завича |
а. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- |
и побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не |
и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више |
ам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спект |
Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било |
и ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси к |
} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мал |
све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила |
а љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и |
позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она |
и је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађу |
о оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; |
рас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи |
а имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабасте |
Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим т |
ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више не |
ш, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати за |
ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те |
и ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико нед |
и.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у |
з дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према ме |
ртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта |
анемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "г |
. то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радил |
ге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи узд |
проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То |
проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То |
то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за |
утине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите м |
а имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, по |
идим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зор |
м, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроште |
преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила |
- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући пр |
свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вар |
/p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини с |
и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} |
{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не м |
нати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" |
..</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, |
} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S |
дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могл |
Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S |
мам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју ј |
и жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ет |
но болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пише |
жицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{ |
вање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на п |
{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој талена |
ута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет |
је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милош |
пе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S |
атно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпу |
ј спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца |
лиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крва |
.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не |
да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раски |
брачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</ |
новно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје |
си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше |
адост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена |
орка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да |
Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно вез |
а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећа |
ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад |
се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и |
ом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја |
и брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је леп |
ти.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се |
ивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијард |
није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дан |
, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је по |
> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{ |
да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - |
ј свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве неде |
отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не мо |
година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима ш |
ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га |
а не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, |
е да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Д |
шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме |
рвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан по |
адох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад |
устим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих |
че: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ћ |
ли се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала |
то.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опр |
ве Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, |
у?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} |
/p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, |
</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја ви |
ш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћ |
ету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, |
едаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и |
ико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на к |
то ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном |
вио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, зал |
ј драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог. |
скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ з |
но.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела с |
но место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скепт |
смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} |
о и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе шт |
премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој ј |
м твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепа |
тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S |
удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ов |
да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћ |
ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја |
сти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја |
е свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и |
p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А ова |
е Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не ме |
пасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила ј |
м као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезиј |
стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у на |
аји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад с |
ено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} |
ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи |
узимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбин |
p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео |
Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задов |
жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој д |
не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих ма |
не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих ма |
на он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <p |
римити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, |
росте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти |
амо обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} |
на.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ов |
ли.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ов |
свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> |
е Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је дру |
ко говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био |
хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је м |
ог тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, ча |
оше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот |
ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом т |
ћно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће |
ви онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред |
чи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доис |
</p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узе |
ме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - р |
ету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> < |
ан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља н |
Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} |
>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желел |
ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} |
не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посв |
а.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти |
о.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> |
гућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жрт |
е. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> |
лако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто прим |
њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истин |
њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и |
пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: ка |
пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито |
дем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао |
> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим |
газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло леп |
унце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју поб |
се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки. |
аваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Креми |
хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, |
аднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се прев |
} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и |
био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он. |
ни!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на м |
а; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S |
у кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим бр |
/p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби |
си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју ру |
сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош п |
не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се |
срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чу |
нину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја вол |
орба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима |
урова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништ |
емам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај |
/> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најре |
? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфу |
не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљ |
не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам цело |
х дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из наше |
а украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених |
мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељ |
то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с нек |
живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја |
ости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред теб |
, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја |
е: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљ |
сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарств |
сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министа |
ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S |
о ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савр |
својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било |
бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спу |
} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Јо |
ло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини |
ро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну кригл |
Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је |
а око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први |
су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било |
у оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколик |
Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} |
не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да |
нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са |
едељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спа |
звините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љу |
и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, ује |
ромуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе д |
е, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како б |
и међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала |
бав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећ |
ерујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси |
сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред те |
, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред те |
ло мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она |
твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, |
вала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} |
ворила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих |
е заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" |
јвећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети |
један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срц |
кнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво |
онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да распол |
кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} |
hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против |
.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да м |
рекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин м |
иком, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам |
мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да м |
ка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, |
авила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.< |
е, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се |
ар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим |
подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с |
лима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота. |
ћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје |
а Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више ни |
моће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен |
је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, н |
на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један откр |
те.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју ј |
ј заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p |
дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можд |
реде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући |
да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу ист |
је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са З |
шу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Г |
за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило д |
мо ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су н |
ујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица |
јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, |
њава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радниц |
угласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p |
и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала |
.</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи |
се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монопо |
</p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за к |
рак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно о |
стеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на |
</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, зад |
ника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{ |
ми.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су пр |
рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаш |
арифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на К |
у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале |
е у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на беогр |
ету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је при |
у са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сен |
ицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог |
да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љуб |
резнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div t |
ост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био пр |
Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво |
ле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је глав |
зео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је г |
главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затва |
ед лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је пр |
тери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из |
.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово ј |
ако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онол |
Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом |
а правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је |
егов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи |
довољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га печ |
uote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>П |
S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећ |
{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не |
живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори |
<p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми |
не о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на бил |
еретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S |
и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове |
цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} |
аметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У у |
дизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма |
а.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и ос |
ота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим |
тварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако |
у као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена |
стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не |
којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади |
а.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и бр |
м да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, |
, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремић |
i>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом оглед |
ке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијах |
а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло. |
љиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се |
нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све |
ритискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од |
да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још т |
ила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнуре |
нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам |
оље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много |
Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се д |
о и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се |
није у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу |
сматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њи |
су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене јед |
. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако |
у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Пр |
изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полак |
Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, друг |
> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога год |
ине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била |
ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наред |
финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безб |
рубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усре |
есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су |
S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи |
тиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, м |
су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и по |
и преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} |
ш и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка |
ети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао к |
невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гла |
, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претс |
{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол кад |
развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да своји |
ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка гра |
те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, |
"где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по |
који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне |
ним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија д |
>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили ре |
блаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову |
загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је |
ивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек. |
ивоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огле |
о од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и та |
е у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и мно |
сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широк |
мним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара б |
е, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом с |
рагутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али св |
ике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коц |
е лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансис |
као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И мл |
ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови |
азила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је |
и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="15 |
те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти воли |
сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљер |
сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти |
јући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуациј |
је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и до |
слима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p |
целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издањ |
г мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких |
ља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је про |
му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила |
најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту з |
та, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би дру |
к. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Мил |
би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели |
којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести |
>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били фин |
а шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог р |
оново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама из |
амурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности исприч |
са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неу |
смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је |
пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је |
је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу |
по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имај |
ћ био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер |
че симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је |
у и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не маре |
није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош за |
век било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнол |
лама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - |
освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трж |
жедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају |
дна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, |
0_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi |
<p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S |
у од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постаја |
ч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљав |
шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми једа |
омах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.< |
сно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пену |
ћ осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не |
говори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи |
</p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само |
е, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са с |
без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мисли |
говарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно |
проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је св |
и рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцен |
трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побр |
болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио |
је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себ |
надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим б |
тави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити до |
сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тих |
ко време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да с |
дало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињ |
ом, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш п |
утак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме у |
вета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, д |
ва, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Тр |
са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p |
упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.< |
то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не |
томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцент |
и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је |
их дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од |
била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као |
ост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за |
Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девој |
свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош н |
и се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте |
близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале с |
за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране д |
пуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обе |
и се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p |
век, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љ |
је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити |
S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите |
агледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошн |
м у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је |
да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се бац |
, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој ку |
ки и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па |
у кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп добро |
мена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано и |
а човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само је |
моћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна |
жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb |
} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан. |
е ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и |
- Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша ј |
зишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, т |
ређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметил |
е била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су б |
познатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницо |
је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему пр |
волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за |
писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у пета |
- нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ниш |
на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, њ |
хинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као гали |
био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на прат |
могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и савет |
к би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{ |
тало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му ду |
и Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то остали |
исмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој д |
није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како с |
њима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти м |
ским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Х |
а кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} |
ојим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове |
да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила |
ено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и м |
рст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окр |
Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци |
понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим |
су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзн |
ату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као поку |
ао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву |
та ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - |
лост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</ |
од њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој |
ч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:< |
ломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони с |
</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног не |
ушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана б |
и електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју |
лост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Н |
кање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо |
ерзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву |
досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека б |
га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви |
се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејал |
да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или |
срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} |
око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој ј |
еког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком |
ане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове |
Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић би |
више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овак |
Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>по |
оме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зр |
вано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново |
г рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесе |
ку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} |
ну васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што п |
о се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а гл |
о берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, к |
по тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном пр |
..сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се |
је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунц |
је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да |
ри.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је ка |
ође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка про |
а својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} А |
} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тог |
акривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила |
кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, |
шила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брак |
итање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} |
тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу. |
заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити |
зан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад св |
на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог |
е незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да |
змеђу њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интер |
који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца н |
о да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао д |
ена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{ |
p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних |
} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, |
вали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама ниј |
лог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога |
игурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног д |
, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!... |
рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то ње |
еровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад |
а смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце изла |
Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархи |
ико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати |
свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су |
ему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледа |
љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. |
уцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам мог |
на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио |
припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух |
их хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног |
писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело ис |
брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све |
лосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} |
носила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{ |
орком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте л |
болело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао наруше |
брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало прав |
и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Зн |
, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> |
ије излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би изме |
/> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полици |
д смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} М |
али занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то |
рила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које |
едњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер друга |
е могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских пло |
онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве н |
и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живо |
е ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говори |
већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољу |
ар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одг |
ио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику бе |
ио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће |
ори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им |
је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с |
више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да |
ш рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> < |
љом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се б |
} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} |
ац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његов |
прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у т |
у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак сла |
успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у |
Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му с |
арџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да |
сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n |
се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викал |
пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је би |
Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> |
Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, т |
И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао |
Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, |
лику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од на |
а гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створ |
лем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско те |
ао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиж |
еме остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, |
естар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити |
сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не |
и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја з |
прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без т |
е познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> |
fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Са |
привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кр |
да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Ка |
да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времен |
она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати |
никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој |
престано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фот |
да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, |
на није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} З |
о сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падал |
да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: о |
како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткре |
који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пуст |
На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можд |
рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити марам |
- Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најл |
се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепш |
истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће ре |
се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још виш |
у отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као |
- прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има |
као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног по |
тих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој |
кали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попи |
на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припија |
ом друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Сре |
што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспораз |
ковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} |
о то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји при |
ажим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цел |
, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш пре |
пу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисал |
понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде д |
ког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам доса |
Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и шт |
ост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао ј |
о писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар |
од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} О |
пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој |
даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна ули |
аврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: |
pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је о |
.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} |
руге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска.. |
ну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник к |
о, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њен |
редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p |
је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не |
а не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити ш |
ек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад в |
p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друг |
> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио |
да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, |
ио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Д |
е преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам јед |
ао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први саста |
у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Креми |
вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је |
својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то ниса |
води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверен |
де тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А н |
.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутин |
и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци п |
е далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђ |
а калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових |
тајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех квар |
силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кре |
елео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу б |
Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић |
!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече |
</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету о |
погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људ |
о га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чл |
на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} |
то пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још |
а брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да |
дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, |
м, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</ |
у гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} |
цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које |
а је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва з |
оложена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта т |
несе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</ |
д је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно ду |
мим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмисле |
свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој с |
зори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, |
p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола |
уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се |
је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош не |
дро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да п |
есило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, |
ости, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео |
ом гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежи |
е електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе |
м?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако пи |
зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је |
лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће |
је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жен |
можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на с |
твовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се п |
Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно. |
tle>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе з |
кву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега са |
ема овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препоро |
се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече г |
и, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се пред |
астих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешља |
Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољ |
дно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име и |
дном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био чо |
јавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може д |
критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p |
вне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удоба |
ицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се |
целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, |
> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала |
евојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али г |
жница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се М |
аше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђ |
у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и п |
месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, |
ечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био д |
ање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислил |
толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегањ |
ака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познат |
ошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; |
кне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз |
ао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Њего |
будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад н |
је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је пром |
а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба уједин |
а.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири г |
, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан в |
уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На н |
> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, |
ају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, |
воје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити |
- рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да |
ј живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади |
д у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је иш |
лико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачуват |
ог тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још јед |
мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} |
ио дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Де |
.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између |
p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвај |
ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту ме |
о на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном. |
ебно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесн |
тима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај |
онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и беск |
д тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литогр |
т налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају |
као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и ви |
овољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огр |
ихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Бе |
митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећ |
сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим дв |
н.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и |
ку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и |
а су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{ |
шавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> |
је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и чест |
дина уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из п |
иш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се ве |
обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазил |
чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често |
онекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече: |
ли. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{ |
дила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било ј |
рећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковиће |
е демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети |
засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На |
љиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек посл |
смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били |
одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка и |
веној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погле |
е мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да |
е осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих ме |
је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да вид |
тегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али |
се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо |
се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарају |
и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једна |
судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети иск |
сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиља |
а Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} |
> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање ј |
љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} Т |
а.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје |
е пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Са |
ад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и |
о, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој |
наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{ |
очне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више нег |
воју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавиц |
сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му н |
е то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он |
зветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, кој |
аде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није д |
добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. |
ице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно |
иделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасит |
авање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском |
насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Б |
а је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике в |
ћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све ш |
Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова |
ти свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свиреп |
ао и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ће |
је из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачк |
триотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да |
ојим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивље |
. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје т |
а је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени а |
ило још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из цр |
н, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимен |
ла једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанс |
имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} П |
<p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, |
црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је куп |
а стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале зами |
емић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} |
аром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се |
ане су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог |
ед једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади |
овоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је |
руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кр |
Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и |
и ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Ј |
у водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са нек |
тво, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је |
зрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, ј |
ешава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у |
а улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће прест |
сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покатк |
појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши |
{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковим |
вен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и |
рвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p |
е фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску но |
ри, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чини |
т амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сли |
о на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани |
и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако с |
дали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: |
мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њен |
, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гла |
постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона |
аха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и п |
а у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове п |
је човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} |
Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у с |
рошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стаја |
томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне ко |
прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала |
ла тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних |
се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за см |
ећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{ |
време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> |
долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месец |
} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мара |
у кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он |
дбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући |
је било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; |
од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је |
како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је зага |
о као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то |
ла се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз |
ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ства |
> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> < |
су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лиц |
ви бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдск |
реме, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваз |
ла, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја жен |
етворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маск |
уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала |
ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио |
тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањив |
грлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом |
д мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу |
едајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} В |
се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књи |
а сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како д |
м и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ов |
мишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравал |
се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су |
аш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p |
прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} |
афију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсм |
е на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узе |
готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет час |
ћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} А |
Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постој |
.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нима |
им што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шет |
</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> |
које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} П |
о долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... к |
оци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено с |
ма ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као |
што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на |
изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} |
састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака |
довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом с |
тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, |
да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли пр |
ни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрда |
н, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на сто |
му није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за |
нске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непозн |
је имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му |
лава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипа |
но да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи |
обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа М |
е помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла о |
тлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог про |
.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газ |
остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у |
ди од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би |
еда у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како у |
а."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је л |
награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед |
кав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој ње |
се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела по |
која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S |
бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како |
сно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час ј |
ад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распозн |
тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених |
у сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, ка |
ај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> |
дан свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали до |
ожи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој |
али по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети чит |
ао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је |
да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљ |
предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади жив |
> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о |
гали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала |
је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, |
и срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну |
ампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, |
48" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се реш |
а о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Р |
ш јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> < |
/p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека м |
мљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократиј |
<p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претур |
рична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафана |
ца која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински пл |
ла лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили |
пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како са |
а дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писа |
снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа по |
свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског |
ј још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више |
је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њ |
јке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоћ |
сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p |
њи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> |
{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтрова |
њавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је |
.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мир |
.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој |
зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно к |
S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић |
љеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обеси |
ан озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била зг |
жни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са тр |
змажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њен |
p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, |
S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" |
углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам |
играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред ј |
то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мрт |
се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А |
ст одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке кој |
сим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са |
к који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} |
И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је |
ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p |
ју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевн |
нила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи |
е познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S |
имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака ко |
на што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није ре |
другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајан |
p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине ва |
стењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијал |
стењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена |
Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлуча |
абацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што |
ој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од |
{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Ж |
мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош |
а каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти |
p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.< |
огао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и |
сао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - |
<p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с т |
Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми та |
уку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p> |
бе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Ми |
еко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Ј |
х.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика в |
ва девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до баби |
а њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милош |
ом, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек |
ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих |
е друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду кој |
ца, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених |
жевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао |
ђеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала с |
кад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лакт |
p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави |
ога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самот |
ркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас врат |
е слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервоз |
ањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су гео |
два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге |
ју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Шк |
е имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека |
утрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ |
пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна. |
тина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, |
па Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у пос |
авала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног |
јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста. |
недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{ |
доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле с |
Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} |
борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућнос |
p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на сту |
е то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позо |
еве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али |
оложаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила нас |
ислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блист |
уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа |
испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се он |
а која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зев |
ла отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, т |
ија којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, мл |
Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говори |
ти које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, |
рвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, |
S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас не |
дноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вод |
у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му н |
служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од о |
ас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После д |
на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици насло |
животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвож |
као.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко |
као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последње |
} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су |
!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бе |
ветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још жи |
ке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију |
Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су |
ствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском |
="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш |
и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и |
кав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као |
чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и о |
ољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, приви |
званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </ |
тати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али са |
е браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} |
Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - |
ћу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао |
односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастил |
вала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они |
<p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада. |
нског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека п |
а исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
у Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} С |
у и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на суп |
огатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка |
ала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне |
b n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на |
мадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Бео |
увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја |
је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, ме |
жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком с |
етљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је сво |
S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од св |
И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без |
могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учи |
уће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити |
ок се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништ |
о унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> |
новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и н |
p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за.. |
у има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најсла |
алност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </ |
рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен к |
ворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале ст |
јатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлост |
мо групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се дес |
долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског |
ла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места м |
исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и го |
ву ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав |
д...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних |
дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задрж |
ним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав |
је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на |
оје су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <p |
се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелави |
аде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић ј |
је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну |
што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се |
ћаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој з |
и њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи |
Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су ств |
дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и пл |
ило му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискива |
обио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао |
избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава в |
Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим |
светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле |
ју место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фа |
ети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кор |
ма ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је |
је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је |
да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскош |
и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S |
упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се повр |
ам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S |
ћи <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у |
деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> |
це, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима |
ише на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода< |
МЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се |
Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде шт |
ђају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још |
не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И о |
е гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице |
авом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била т |
пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна ф |
је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао |
е он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи д |
> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храброст |
која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </ |
авала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. < |
шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало |
частом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука |
се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена. |
у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да |
иса.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у |
у се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посмат |
богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, |
т, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима |
неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало |
то наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она с |
лидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за б |
а је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. |
} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи д |
тој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице |
кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и |
жеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озби |
же своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Ње |
} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дат |
воју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није |
То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице |
<p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина ср |
у.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је м |
жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, |
ба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна |
ио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нароч |
цењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад |
и, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те ре |
- нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне к |
ш се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста мате |
ку, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног |
ља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S |
ан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас материнск |
е потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзе |
платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој б |
та које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страс |
вао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и |
<p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа |
стила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престат |
Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} |
куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од к |
да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има |
ав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу ре |
вања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланх |
према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избег |
ако је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене о |
осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке |
здуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју |
ова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и д |
а, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом чове |
на, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још |
што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један |
n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једи |
ије постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као |
орка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису о |
p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она |
допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили са |
још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда д |
дећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она с |
е?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} |
е проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границ |
свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пушт |
ком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} |
рка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је |
слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно бол |
и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их н |
а мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окр |
јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у < |
несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној |
/p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка |
у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзаба |
/p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављ |
уго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности мог |
репороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је пи |
јзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак |
раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком |
то јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, је |
за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладно |
о да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је |
...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p |
учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на та |
смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код |
а ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу о |
еба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је |
ом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад |
да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено п |
и који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су по |
но сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није в |
на приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, вид |
Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га |
ак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни |
на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је ост |
ве морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није |
Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Свој |
ио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на |
е.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је |
/p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо зад |
е, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су |
ким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре д |
једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погр |
</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и М |
p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она уж |
и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад слада |
и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{ |
ланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши с |
ације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, |
ности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: |
те са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, |
утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љу |
> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња |
овен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом дла |
ead> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју д |
ари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја |
бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, |
њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека ка |
н, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то |
ец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} В |
није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам по |
- пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео |
ајући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је З |
а самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} |
годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се |
а.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен шт |
{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај |
.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више м |
.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кро |
Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срц |
лике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S |
тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет с |
дно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да |
о што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном |
о целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли с |
овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели |
ј поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледол |
добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног |
ворио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? .. |
љу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао к |
био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ј |
е знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких поједино |
никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело ка |
х који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га З |
и се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неоп |
бешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни |
и магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде о |
о згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјеки |
ј цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правил |
овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n=" |
дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, д |
То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку п |
с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он од |
љеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљив |
ле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на бр |
себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расл |
елио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За |
е падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изаб |
пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког по |
/p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је |
стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати |
ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни |
окар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су не |
далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће |
ац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису |
а и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљ |
воја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, пр |
ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се с |
етарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за м |
емељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимнази |
како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је л |
.. јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити т |
S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажа |
шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну |
епо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена |
те госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена |
/p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета |
у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за |
ода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапц |
је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на |
уштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купа |
>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била |
мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да ост |
.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић |
ило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана д |
едњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни |
у!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу |
човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуње |
обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да р |
ешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где |
Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда |
о ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чи |
шта нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у |
ри је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаро |
о је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, кр |
</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је |
о прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек |
изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да |
поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано кре |
а белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једа |
ега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у |
дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорк |
пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зорки |
нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми с |
прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу |
увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљив |
Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="11 |
цима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свеч |
о за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је по |
склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко |
огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни |
екао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и |
ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прав |
дала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ор |
} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да б |
рстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравк |
е за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, реч |
вне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове |
ТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, |
ош могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљен |
о забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих се |
атна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> |
ој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, ј |
ше времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и тр |
еља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} |
која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био |
рећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} О |
ајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку |
а, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, |
временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као |
већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{ |
ли и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и |
некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су по |
евносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао |
Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да |
кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање ов |
има, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од м |
ако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних ње |
о, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или доч |
ју и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку ко |
ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је |
још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} |
а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним не |
и онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе |
добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго |
ринском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих |
ако је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унут |
није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној според |
сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друшт |
је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га ј |
разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дан |
и ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није заустав |
Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, |
едва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће |
дне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n=" |
је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан а |
астих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доли |
о.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте реч |
Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>К |
о пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад. |
ређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су |
то упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубаз |
ди какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Уж |
ећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стај |
е био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео н |
е отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубок |
знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот ма |
х, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се цр |
обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте с |
је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Види |
м срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p |
у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</ |
S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је |
млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, |
<hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. |
да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шами |
леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био м |
и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </ |
и срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо |
ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, нави |
ост.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се |
ио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, з |
таво сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мра |
наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, н |
ровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао |
ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. < |
у прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку |
владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један н |
о у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, д |
Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било д |
заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p |
улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је |
.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад ж |
ара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Дра |
упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> < |
се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним зв |
рад.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Ре |
и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо |
лази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао |
и цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Бић |
е фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - |
рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - |
не победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са |
зио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта |
ни?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, |
:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред |
није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе. |
спремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па |
и и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, ок |
от није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштова |
ожење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, бл |
новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није |
ће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожал |
мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан ње |
, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Ва |
вала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избуше |
ки отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене гр |
е, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> |
е своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} О |
Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велик |
енуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима т |
и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Креми |
реносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама. |
мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она в |
сет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36. |
људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> |
афима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина |
не хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му |
де ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих |
штене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан н |
тео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећо |
остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао |
} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опа |
и двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако би |
p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb |
p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, |
калдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, |
ш око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си |
...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: |
лнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде |
у је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На М |
та велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, в |
на пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лиц |
мском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало |
жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и ње |
вке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кр |
своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њ |
Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако |
е даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста |
авни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је о |
исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање |
.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико |
и том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око |
а не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S |
.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, пос |
ске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p> |
уна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је ње |
</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и мла |
смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, |
ошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је |
оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које |
нглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске |
вога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном с |
а притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради |
"157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је је |
идесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му з |
хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у |
p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану неж |
инова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се |
.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње ј |
рвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они с |
у прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало |
ов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} С |
ма дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и |
ароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево |
S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно доврша |
еца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па с |
хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављ |
тво да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје им |
воју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, ње |
за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су ла |
а узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од ње |
толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у |
успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање |
срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и о |
<p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај |
аве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, о |
ам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузим |
сан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div t |
бљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} |
ћ би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати |
зети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за з |
мену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - у |
све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градс |
ум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним |
у је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако |
рејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.< |
дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слаж |
ровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва о |
савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале |
, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> |
чинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи. |
а с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер ј |
м позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног |
</p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући прол |
цао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господст |
на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се да |
м месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је |
истој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елеган |
ред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљ |
о.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био ш |
вости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих |
пави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је ми |
аш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари |
могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечан |
ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка |
емић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну л |
едена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене |
у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} |
n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Ниј |
може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ј |
је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима |
а што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам п |
м кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте нак |
стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закр |
есељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и но |
али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које с |
Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више |
а... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те ј |
жавних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне сл |
/p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - |
си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обр |
више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После г |
ш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Ч |
</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно н |
- одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите |
ислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила |
/hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назе |
м и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и јо |
, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромн |
која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада же |
змеђу себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину |
адничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а |
ам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S |
ка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што и |
а и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега |
ило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости |
S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} |
нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио гла |
hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник |
ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} |
овог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрља |
величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен к |
Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа је |
ошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степениц |
а да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех |
еви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад |
смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет п |
<p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле |
чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је |
ужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обр |
ећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у |
крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а ра |
т да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно |
хове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако |
и више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} |
је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости |
ког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} " |
вет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наст |
p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била |
ску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напољ |
је.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је ова |
алевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и ма |
јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти м |
лас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осм |
ти запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом с |
је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше |
о, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што |
ишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке ф |
ом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празн |
ила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, |
у снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њ |
</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка |
унчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се |
оте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње |
познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} |
тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Је |
ад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је |
ло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он |
</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка полож |
скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске д |
Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху |
ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер |
но застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе |
е и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и в |
добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент фран |
меран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до |
уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p |
ћ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланх |
Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном |
Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколи |
знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} |
ја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Ба |
азговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочи |
у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису |
би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се при |
ве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болест |
ука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје крат |
се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зен |
које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све |
мо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу |
> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није |
је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој стран |
на ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> |
сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} В |
ерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напор |
пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши |
брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и |
d> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позл |
вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова ј |
ест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност з |
г ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Груп |
е што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота |
о сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао к |
о твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> |
уке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбр |
јзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, с |
а с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се п |
Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца |
лош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} М |
криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо ј |
руди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима |
му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, п |
д се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p |
/p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро. |
помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тре |
Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Мило |
чари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, |
осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љуб |
струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да в |
расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да |
она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} |
Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти пома |
} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу |
ом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед сни |
ом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си к |
д места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш м |
.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, т |
киним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и |
<head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.< |
.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге |
судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, |
апат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Мил |
досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузби |
ло му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин |
је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново |
да звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да |
ви је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић пре |
ван.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула б |
ој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место м |
у, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми с |
зеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се н |
е узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препр |
, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и с |
, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се прем |
иле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> |
ло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне |
ени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> < |
а још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра ка |
два су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се по |
јих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних с |
<hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било |
ред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове |
вом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности |
умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимери |
е изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и от |
али су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, |
т види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном |
и?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на р |
знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је о |
у диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ни |
у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с про |
одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш доб |
један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје брад |
а, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>О |
се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> |
ков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у је |
е Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} |
задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан ос |
скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви ни |
ом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не |
, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово |
у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавск |
ала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а ни |
крчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се |
да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе |
науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, и |
ош у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији |
а, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцела |
еда још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у |
ну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све |
шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га |
ли на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај м |
н владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, м |
ја.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се |
бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, |
им плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и на |
пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- За |
/foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да |
Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: |
и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га |
То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију че |
млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изн |
стрешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Мил |
лих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и |
уче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> < |
ћивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, г |
ући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао |
зна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао |
е љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено в |
Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја меће |
буче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна |
p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречиц |
упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћ |
коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли чо |
вца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су с |
арија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцниј |
убоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла је |
е касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог пред |
гове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено |
} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду |
на што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не на |
ни свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> |
м за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да усп |
стови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну |
некле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарни |
чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и |
, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хле |
b n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао д |
ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S |
и.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ни |
е неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и |
ао да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> < |
а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није |
воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРА |
ше се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрв |
ила подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; нас |
лава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се |
, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се превари |
ели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било |
загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, а |
во обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он узд |
ао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне ч |
p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпа |
био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео т |
себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које |
да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај п |
рмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други |
говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се |
оново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротиц |
се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихо |
ћна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чаш |
женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу. |
</p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли |
рунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде тр |
Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубис |
како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Ал |
ла није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као |
спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске |
Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према т |
а, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим сво |
ба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он |
моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је би |
ивуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> |
ио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, гос |
још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњава |
се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{ |
Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону |
ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Т |
и су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, и |
И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Ос |
задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко о |
заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом |
убљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњички |
нуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза |
стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потраж |
штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти |
м именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић ни |
дну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} |
леднику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - А |
дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама |
едини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек ка |
уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престај |
нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкива |
лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак |
Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило |
одигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га ј |
убоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи. |
анораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој |
еро? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Пе |
пуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђуј |
као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила |
заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пре |
и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад с |
су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена бо |
ше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> |
> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђ |
је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као |
да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као м |
ава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио |
ом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада јед |
наш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири годи |
завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види н |
теља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој см |
да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала |
сет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањим |
елник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је |
и.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој |
- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, |
вет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, |
тајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у см |
/p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило |
обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је |
тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад са |
на жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на јед |
ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч у |
о као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим ду |
где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Наро |
и, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратил |
дао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је |
ња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове прол |
ш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам |
опије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, |
ник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао уну |
ша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични мо |
вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана |
ирно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари |
Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић вр |
да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и |
ли бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Б |
шене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било |
{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} |
бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које |
било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале |
ајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрн |
им не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисц |
д ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је у |
вши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се ч |
у биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засу |
и је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о поставље |
е, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред |
штво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</ |
кнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био |
о је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопало |
зници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмисл |
и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собо |
ли је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </ |
Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - уп |
S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати |
опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о нес |
о дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слоје |
све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећ |
у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не |
} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани ве |
нувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако с |
> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибан |
е била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се б |
} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код св |
S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што к |
си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div t |
и се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рек |
.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем с |
сне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - |
да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзил |
аш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... св |
ила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поре |
данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и уче |
ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступи |
показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо |
идају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мен |
орка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; |
а нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ |
ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна |
и из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{ |
разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је |
... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - |
бави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од |
уче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штеди |
ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l |
ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те |
понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Инач |
.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да |
у шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једн |
т."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једно |
вршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим |
лала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла |
колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{ |
чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - |
ћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао |
ише никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, |
му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако ов |
алог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње |
ем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! |
де преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих ком |
.. знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио |
била карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, |
а сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим |
е он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се пре |
Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле |
ојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећем |
ечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито |
ечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито |
на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него |
ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљ |
ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до м |
ао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природно |
најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је |
ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то из |
још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најо |
јаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Офиц |
волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било м |
ни сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не мо |
е јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{ |
рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, оп |
осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзи |
промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, п |
} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се |
жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они ве |
лутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута. |
и глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се |
ао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истр |
е рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на в |
е.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овд |
ати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно |
је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша |
о једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> |
таш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на коле |
аму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у у |
чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила |
ила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. < |
који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, |
убио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је |
кушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> < |
познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као |
рити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо |
банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод |
<p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: |
асала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задуби |
а, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је |
волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све ост |
нског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп поз |
ећ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин |
нађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Др |
естрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза к |
к му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газда |
>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужа |
његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртн |
чаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашт |
н разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне мла |
длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што |
рима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић ре |
зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ |
који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сут |
о назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако з |
ство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, |
Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињал |
ња с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружав |
ли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоуби |
а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, гр |
жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гран |
ла у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је |
зала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се п |
има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S |
ам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S |
ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јо |
ене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, м |
, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да |
ела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и |
један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, пост |
упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан. |
обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у |
је био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш во |
ражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и |
због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је |
" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је |
ке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са бе |
шло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као |
и му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га |
вој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је мој |
ошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та |
S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била зада |
Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" |
ка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умр |
ењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачем |
ј је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва |
ота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благосло |
у, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе |
оручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S |
приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S |
о сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је нич |
?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар |
<p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако у |
и су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су о |
дна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се прости |
.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља |
о осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава на |
и право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема ви |
знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол к |
в да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла |
љиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја |
јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота излож |
и не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му |
Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим с |
но лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" |
Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спрече |
да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у |
интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како |
аслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмиц |
дер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у п |
име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више |
јало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи |
шу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом ус |
његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово |
ашинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се |
ви састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обој |
су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао уг |
аљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до |
година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} |
очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинил |
ра крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично на |
а није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само |
нарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета |
два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према про |
родужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба |
акцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} П |
по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фе |
руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих д |
ad> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло је |
емић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку ру |
и познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао |
ћутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила |
дан кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљ |
тво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близ |
стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <p |
између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S |
по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова |
ела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, |
а љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног док |
залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливал |
г Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред кас |
какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За |
ца је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса< |
него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може |
накве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жрт |
лога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{ |
Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми ч |
мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој |
смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја |
и хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног к |
и начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Мог |
ио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Мило |
било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео да |
један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред п |
ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао зам |
ажили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, злово |
у да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} |
S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу |
.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледа |
спа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима. |
посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкин |
ао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући св |
, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S |
се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорк |
нуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p> |
ошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну |
љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела |
ко је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што |
змиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређ |
али пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div typ |
г камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кож |
хови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре |
увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S |
од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} |
без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље |
о; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртел |
обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужав |
.. </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубок |
згубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могл |
тајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од |
попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти |
кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које се |
ачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба |
ко тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око т |
ромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас |
олико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и ог |
еограда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Царигр |
зела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је дола |
а се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си м |
ала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отре |
ала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за |
је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да ск |
жљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и пос |
х нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао уду |
неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типо |
есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а |
не, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске в |
одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да |
проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празн |
ко је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам |
о на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} |
и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивост |
ем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{ |
а, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна |
муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом |
еру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и пос |
да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, гд |
<l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тје |
куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити.. |
свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти |
лоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријате |
зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и |
црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није бил |
Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Как |
је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девој |
о како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава |
бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештен |
не чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књиже |
едан део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихо |
задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали сам |
себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је рад |
нђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допушта |
</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с |
из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и д |
или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно св |
у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен те |
ш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се |
е баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и вол |
а шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у мод |
рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим н |
досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинац |
о.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природн |
једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, п |
орелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се ј |
јим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао |
оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој |
т и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... не |
еђених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког |
!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дот |
свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му погле |
давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са к |
ену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја |
није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове на |
едником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} |
ене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али ј |
дан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више нес |
између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе |
де.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузи |
укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је |
тно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби |
да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још в |
њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теб |
и однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљањ |
у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, ш |
хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја |
налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао |
после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади п |
уза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који |
а, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на р |
оже задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тра |
м нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по |
ти своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, виде |
моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочи |
емић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је м |
тицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} И |
</p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није заустави |
знице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околни |
и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна |
где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу зл |
и на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хар |
ра, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чел |
у.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, кој |
Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бит |
све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи |
, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити св |
а у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који доби |
ади новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да |
сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам пла |
овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет не |
ан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! |
око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све |
невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред |
да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генер |
а.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је |
ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мо |
{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се дес |
д је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је |
ко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима |
коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен |
што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не |
лице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погле |
ица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и |
а се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="17 |
способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је |
обље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о |
ашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је подни |
p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада |
S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо м |
лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> |
ечи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако бу |
> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ |
ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач кој |
према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине гру |
p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угуши |
зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет |
и су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран п |
, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два кор |
њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао ти |
о њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да |
омисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра с |
оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађе |
тљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ |
от један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на |
Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у м |
.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жало |
угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селен |
варе.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у не |
чег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и д |
ом брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина |
која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић |
а Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опа |
равник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-К |
ије видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек |
} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуш |
пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чел |
разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштр |
ка, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи |
ље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и жи |
ом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Жива |
тина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више с |
г недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата. |
S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сун |
p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправ |
сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у |
ли број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у св |
елике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ос |
кту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, а |
ши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узб |
црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукур |
не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји |
да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног вазду |
.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису |
ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак но |
- Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им др |
рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео и |
аније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> |
од је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својо |
да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} |
добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{ |
ћи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку мл |
о ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њен |
ладићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржа |
од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе кр |
је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, к |
вечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, |
а... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се н |
и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и м |
p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке тргов |
г саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је пород |
ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетају |
ој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.< |
ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S |
ромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрез |
а и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног ко |
.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала про |
у што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у д |
о пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела п |
процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које ј |
</p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се уда |
а...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n= |
аске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим |
свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће о |
ите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред |
кло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској |
S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао |
по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од послед |
34" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title> |
е.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фам |
ти... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубав |
одни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одуш |
S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом |
људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама кој |
бусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би |
мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе |
Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од оног |
т ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га |
се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све |
ке друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане |
арао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S |
е и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изне |
је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао. |
Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да ј |
своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зо |
<p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне |
екуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је п |
ветлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише |
ен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, зароваш |
е у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло к |
.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали |
великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!< |
је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуск |
ким прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесниц |
ну на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је |
ене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна |
десет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен |
, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по св |
ну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало |
обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наје |
омашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова под |
ише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и св |
не управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, |
вој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је ост |
дарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростит |
окторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју |
штен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да с |
<p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{ |
ко не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака к |
она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, |
вује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је с |
од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живо |
е задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки |
ом шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А М |
а напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и жив |
градског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ри |
вао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Ск |
ма и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мир |
ју, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је |
ишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов з |
средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито |
ести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није ника |
ве стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу ју |
само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били у |
љу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стај |
војој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута |
о.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несве |
ли, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо |
јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламил |
оје је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од |
о доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и изли |
.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, бод |
тао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и жив |
х на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S |
треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соб |
а.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелаз |
на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} |
изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, а |
дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао |
упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није |
ије испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући |
да где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да ч |
е баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, |
и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облаго |
/> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, сме |
ити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, зап |
у измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као д |
ш је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Дра |
јаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на св |
ње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па |
навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш заш |
е боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тр |
рицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим |
е хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете. |
прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> |
на, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а с |
ате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје с |
видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} |
и кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом чове |
али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми ј |
сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињ |
стио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа |
"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p |
<p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверен |
е госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, и |
који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са зла |
иновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, |
пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја |
се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и |
чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за с |
pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз |
т.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмота |
ске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога |
е неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонет |
} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је ја |
носило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су под |
ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} |
жења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> |
ио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} |
вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</h |
ечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба |
унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубин |
тва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на ње |
је му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говори |
азило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то у |
видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би |
ео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да |
{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила |
у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај ти |
ђао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим диза |
јећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом тел |
у морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову згра |
сти његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку ко |
риота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Бол |
а министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје |
> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан |
иром отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским с |
ент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није |
еђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску полит |
мао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би уст |
, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говор |
огла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али |
на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурн |
ешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је сл |
рајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или ка |
S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, М |
ма.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{ |
аче, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се |
о је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} |
да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести< |
р.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саоб |
овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући сл |
чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам воле |
инарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и |
те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за о |
ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос њ |
који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је |
кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав |
тету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало |
/p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза навр |
ме је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једн |
ни струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледа |
рку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, |
је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и |
ку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њем |
Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <p |
/p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да с |
тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад з |
на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрве |
/p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не до |
е могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи врем |
ку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешко |
слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре |
ило једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао кри |
о један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад с |
Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мело |
ух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Н |
ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, |
у је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано. |
.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да ј |
она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једно |
> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донек |
лазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријат |
ко је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас |
а сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку |
једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она в |
е.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без смет |
мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа |
Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, са |
смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке |
трасти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве |
лици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је о |
ремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене |
ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу ко |
вичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора сво |
у ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb |
равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, за |
н стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свр |
је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и забо |
велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових вра |
а својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио |
цама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког |
се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остаре |
би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у др |
адовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио |
могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен про |
лудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S |
<p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јо |
гат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сир |
ао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разг |
е већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта т |
.. пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрен |
Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам м |
њ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте г |
м лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно |
е је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, д |
е чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од к |
</p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види |
извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зид |
са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове рад |
кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори про |
ао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, з |
лице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у он |
по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбо |
ш заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами т |
на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} |
едравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псов |
и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивк |
ују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{ |
ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>М |
зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се оп |
мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Мил |
рема врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вр |
...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежба |
да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан |
ед публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, |
риника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је х |
ољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула. |
S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта ј |
ут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, |
погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклева |
у је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није јед |
ише моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом |
у те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који веру |
а му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија |
себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, рум |
е Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="ch |
у се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобр |
/hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} |
лади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова ка |
ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се |
ерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - До |
е спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег |
-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску д |
како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о све |
како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно |
ква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде на |
а одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолом |
а ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млад |
брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за |
орка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне си |
ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који |
и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети |
у...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић ниј |
била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радос |
њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у оства |
ај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко |
ар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубав |
бац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ |
о трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" / |
што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Пон |
, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде. |
анствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка |
тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се |
аја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{ |
ма сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка пос |
ћ ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{ |
годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је |
в кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник |
ла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p> |
м улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и м |
ашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих |
тају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим |
ан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огр |
Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се |
ивоте?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Једа |
писа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратк |
а да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељ |
у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да св |
за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} К |
мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице ско |
ћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напре |
да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај о |
о, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S |
то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби |
о уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из |
?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем. |
ити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре |
ијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег |
.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео |
траха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као |
да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског наче |
ислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоуб |
путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориш |
бица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нем |
така песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пун |
робудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на |
метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да не |
ехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, |
га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимнази |
је околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењи |
оли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која ти |
оспа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто |
, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како |
ућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, |
а целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био за |
измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ћ |
ти овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - го |
адовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах кој |
био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата |
ако да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао ог |
погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у држа |
жи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p> |
х пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би р |
Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио |
сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S |
арапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почн |
ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за |
последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га оса |
нара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драг |
и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не м |
ни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца бли |
иди колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак |
одина кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се нал |
в је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, |
учајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику |
о у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и во |
тра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтично |
воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да прес |
вно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> |
ија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад |
<p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понов |
- Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити |
ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла. |
мвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Прел |
е и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша прест |
се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за ука |
чено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S |
каза Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кре |
> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се |
Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена |
e> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измиш |
ан да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсол |
који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пуст |
знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и |
орио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од |
е скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу ус |
нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а |
и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци |
м, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште с |
S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није |
професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада сп |
о ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спа |
суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонор |
ије излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после п |
не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Крем |
не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си |
S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане |
S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане |
акривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој |
{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - |
им други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и |
род</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S |
допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на б |
ешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно п |
била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се |
ном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду са |
p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио |
су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, |
ко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ни |
има, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему |
ма.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су |
тво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} На |
} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су |
ено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на |
ном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, је |
среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткињ |
ној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог пла |
рце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Др |
дно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је би |
ено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја |
ла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а |
о у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким |
старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око п |
, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ве |
наков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлич |
ести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме мес |
патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} |
ти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, |
старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те ка |
ју голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало м |
ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зр |
олом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Ч |
} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида. |
p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле б |
вима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је досто |
а да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што з |
да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску |
ам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} |
целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, ка |
о јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака |
S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У |
поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Ла |
у казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежности |
е весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија |
избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после ш |
м више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело кој |
унце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја х |
рне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи кој |
са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговар |
по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђ |
од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрљ |
ник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни |
у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се г |
у.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загле |
мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велик |
у Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београ |
е народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад д |
але руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је |
је било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> < |
воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке |
разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и бор |
асред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено |
уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено пору |
аму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, |
ого штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ зб |
ћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео све |
ним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постој |
свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понек |
о не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} |
о.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намеште |
ијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу гл |
ли рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас |
ис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га от |
киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош прис |
је чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно |
но пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу |
радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека не |
понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су друг |
сли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n |
ила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.< |
заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се |
се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавит |
таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног к |
.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу |
отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам |
лошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше |
ко тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, т |
ког винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Мл |
д оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се н |
чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине |
на и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се |
сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окр |
говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње бо |
понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није и |
орка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и ш |
кса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласо |
> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чу |
ли.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, |
е није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, ко |
p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће |
омад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Сам |
- То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} |
240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>П |
да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Л |
омоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили |
но сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а |
намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на г |
без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао |
игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући |
ач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против на |
чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова |
n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи д |
p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити о |
сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" |
ској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће |
ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} |
ас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зор |
е пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у |
смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Д |
и.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S |
есту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се глед |
а ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину |
срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом |
удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом |
к је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица |
господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> |
варао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује |
то дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су |
дог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у |
себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку |
ом утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показива |
сић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> |
дна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их у |
ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незак |
икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Мило |
тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, |
ам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се |
, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га ч |
ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, |
колико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканс |
ку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да |
кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле ко |
ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца |
егов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме |
вде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећ |
доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, и |
И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} |
дите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам |
.{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} |
} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и је |
, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти т |
а.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићеност |
S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улив |
itle>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалости |
етим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви та |
живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек |
.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћ |
се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших |
табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако |
.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кра |
чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам |
, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам |
на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и |
воје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава н |
ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, |
доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је |
је зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> |
<p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јес |
мљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се о |
сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико |
Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> |
је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" |
Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...< |
мње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способно |
о није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да т |
не воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и |
{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> |
мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откак |
ти, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањ |
и.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро |
онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се ул |
це... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није па |
на мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонил |
без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла |
прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Пал |
чије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред те |
једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдс |
ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао ко |
од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он? |
о тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном |
о давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф |
у</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу ни |
, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па |
мети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били |
ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми р |
теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готов |
пак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са |
/p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни з |
ко волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрав |
то сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом |
прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њихови |
могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шт |
ли све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе сила |
да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, ов |
} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису |
боље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али |
ла је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природ |
рађене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли з |
ећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је с |
се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела дим |
ће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</ |
нутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред д |
остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, |
.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, а |
у је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једн |
ри што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја по |
нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти н |
а.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака |
штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо |
узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски |
ривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла |
у замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан |
- чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!.. |
и ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се д |
еми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог |
и због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцал |
...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- К |
шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</ |
наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је некол |
е понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих позна |
њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и д |
нчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острв |
ине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ра |
је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи |
и човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш врат |
рочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од и |
дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да |
испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комби |
овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и п |
ди јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот си |
вничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био |
што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљ |
оре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод р |
је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних |
ечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је |
ине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно |
на по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате м |
инском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и |
о зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелук |
око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем ј |
о.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти |
шао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног приј |
шта.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и ув |
рилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наи |
ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић с |
њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч |
и зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као |
избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право |
ружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S |
талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим |
репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као гл |
удбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} М |
у, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од |
ађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови смат |
а, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишл |
да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, врат |
од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене |
о све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна |
утка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за |
истратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да |
рка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала! |
ије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пре |
дост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма |
n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је једа |
чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене |
се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову ог |
одаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате усед |
снео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву. |
нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења |
ку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Да |
ар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зо |
S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита |
али тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула |
ретвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити. |
а дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомил |
то је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога ш |
цкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изне |
арала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно по |
ихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту |
те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што |
озоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</ti |
он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам с |
{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пру |
ањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за други |
рну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p> |
да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и пони |
Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао |
доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколи |
рка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. |
ута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} |
а је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд с |
ве.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија |
је више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пр |
песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене |
је желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба ми |
и.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић за |
ироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао |
Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, он |
е све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, друго |
своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, н |
не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, |
ао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин |
да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} |
о ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, ка |
што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, ка |
ра се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га |
мање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком тор |
ико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама об |
е да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хор |
аклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Ми |
је искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Мил |
ва вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да |
осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се виш |
цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сул |
о нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, |
зближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики ро |
одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је мног |
је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвес |
јим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега с |
ог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml: |
била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне ко |
осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина |
а је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети |
па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За два |
оје је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није при |
осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разум |
зазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило |
о брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <tit |
целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих |
урите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог С |
p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете с |
и тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако |
овети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензи |
ко је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш |
оз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфер |
а три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, |
дњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима |
они младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} |
иким образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењас |
ли снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно |
место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уве |
до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и |
е још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са своји |
наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну н |
и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог |
а.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бу |
остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имал |
животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, је |
над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах |
ене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи |
то је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао д |
а на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, тво |
le>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Б |
ем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде |
тава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас |
ремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} За |
добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка насл |
или сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао |
ј код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене. |
и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и |
ремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако б |
узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста приме |
ела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме |
сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми д |
звини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Д |
е освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лиц |
а воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморен |
.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош с |
ћи, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као го |
е била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењер |
сле кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с |
ало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јави |
било места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала. |
ЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, јед |
иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ств |
с кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност. |
{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си г |
мо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, д |
засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио на |
исму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми |
S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас |
ије лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} |
одне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан |
о, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p |
под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последњ |
ичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> |
под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко |
.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари |
чи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкам |
мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у |
изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p |
пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било |
S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по сво |
ина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су |
су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртел |
фану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостиј |
n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочи |
амлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Да |
ентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је је |
от и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p |
ити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p |
Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка |
{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему је |
рак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот |
ако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју |
бог себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} |
каку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а |
слећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест |
же преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ј |
с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без м |
њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала си |
ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се сав |
У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас вол |
.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним |
пола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног |
епеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> |
наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и ти |
мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сео |
би га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простира |
де и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је |
он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети |
ко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Дево |
славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена |
алеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заје |
јевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у |
бити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> |
а, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега са |
змеђу себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време |
и друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је |
> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети с |
ници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар зако |
оја се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио |
еда у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био |
} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ст |
управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ос |
вог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песн |
му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она |
хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите |
ио му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре с |
Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао |
а страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело |
сти коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради |
плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на це |
а држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем... |
акцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Бо |
.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на |
оје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му с |
ње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски п |
ва санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хт |
ресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није мо |
ав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава |
<p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> |
ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове |
има бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњ |
ене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, кој |
ично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Ка |
појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бр |
рагану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од |
агутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову |
у то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Ова |
е ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за |
згледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на |
злаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је в |
је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сес |
но у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Д |
ници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је доша |
поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криз |
а тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је |
о гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се |
ш је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у |
зива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их ј |
у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и |
завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео |
се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији с |
парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражи |
грам на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али с |
избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сун |
е даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што |
рочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим с |
S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду< |
о окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила |
е белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, |
не светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само не |
су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима |
су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа. |
ајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} |
с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледа |
у жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче |
ала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Ци |
/> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави |
прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналази |
.. - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то загл |
а и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њен |
испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада ј |
особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други п |
згледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога |
жи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад |
тикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига напис |
велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодр |
да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова |
их година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз ко |
видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> |
друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сц |
незверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које |
" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда ше |
слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхић |
једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годин |
да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али св |
ло догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} |
и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је |
да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради |
приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дун |
она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин гла |
дра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њим |
а.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је |
у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храб |
<p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да |
ако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди с |
ебе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако |
ј што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што |
а га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем ше |
моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бој |
о највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју дра |
јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју ј |
пала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љуб |
вот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило |
, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} |
губила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изн |
S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нис |
ла му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобрав |
о ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га |
то су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чуј |
о мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хте |
ала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и |
моран си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још |
ас скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање |
стану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од |
ла, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, |
ивота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осе |
тима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су ста |
ирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи |
вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештај |
камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај |
опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић |
ан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стај |
<pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живот |
аље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се.. |
агацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун гру |
ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледолико |
ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше |
а места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића кој |
олом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њ |
осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда пос |
енкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си |
радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је |
једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Нала |
ован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва јед |
г осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реа |
ђе Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, |
, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p |
</p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи |
долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађ |
ао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу |
свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положај |
ао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овам |
.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као |
ји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="8 |
сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву |
у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали |
е, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пре |
р не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погле |
еко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец |
кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусо |
е на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокој |
спа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало |
четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и |
> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било |
ло да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у |
ао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле лед |
и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S |
атрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав не |
а нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и |
ерен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног |
иче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати свом |
се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ва |
Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, |
је се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, мл |
руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад нам |
жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била |
му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изглед |
је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, ме |
ики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{ |
оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говор |
дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је б |
е, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам го |
ојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раш |
рвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су к |
кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе поз |
оба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, ко |
р која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је |
, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом |
осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на |
рех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и о |
, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је |
даљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погл |
{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... |
неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и у |
ољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољ |
/> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љу |
видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му |
о да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим поне |
рашно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са то |
рекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће б |
је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да |
е изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, шир |
терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био как |
да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све бил |
први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које |
човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пр |
једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло |
ријег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није б |
белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари |
много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пу |
Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавн |
и шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" |
и није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро |
н је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да с |
а, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта |
к да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили мо |
му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песм |
} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није прав |
и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у |
уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли |
а и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себи |
е био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна |
а утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз магл |
погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је т |
етао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сиј |
одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у |
ново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади чов |
{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? |
тографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавал |
лош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, ка |
а је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти |
ако један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна из |
у свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко |
је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозни |
иле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе |
а Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих уса |
лако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они зва |
ај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која |
антастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} |
> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чино |
ај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он м |
се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изос |
ошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{ |
ћани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване п |
ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси |
ликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане |
да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два ос |
био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједн |
ти који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облач |
е, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S |
боље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука |
пати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења |
сећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене |
поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Мате |
ду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Теш |
је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном мест |
н није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она |
према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па |
} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се |
цом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се превар |
"Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и |
сли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на ст |
бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову |
ће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, |
да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се |
онављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загоспод |
тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све туж |
јан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} |
сврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском |
гане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и ч |
из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио п |
- упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да ка |
у дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд ј |
и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је г |
- Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људс |
је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале б |
осу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили |
ли оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} |
>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која |
пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајност |
:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има |
и ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше му |
када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа. |
игу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош с |
увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити с |
рхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, и |
нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле |
очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече |
за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изнен |
чине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао |
урила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, |
узимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чис |
еђу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жут |
иларетама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један |
е буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> з |
/> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спре |
ви, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} |
служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су |
људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се би |
живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом |
извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</ |
датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора< |
/hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која |
равим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времен |
ђај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је б |
одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у |
мо да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко о |
о кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> |
д вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Дра |
варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: сп |
ј улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку то |
у се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могл |
икање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузим |
им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па |
ко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њ |
S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи |
је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под п |
трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да |
нерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе јед |
ош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се пр |
</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису доп |
оју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, |
рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нис |
уњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и и |
их би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, изб |
би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter |
их је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише спо |
трала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они ид |
} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је изме |
ози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприрод |
о били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим заш |
ледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам промени |
денице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по кал |
обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим н |
Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава с |
и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретк |
S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова |
ма горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски да |
да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кр |
</p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопств |
и тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада |
нце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких ви |
у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба д |
ичаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој ср |
о.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ с |
Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана |
а су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њ |
изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смол |
веној самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капи |
спале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> |
очетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се нави |
ене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које ј |
ли су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у |
ата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широко |
и су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канија |
велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице |
води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ић |
} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на |
њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско |
убили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, в |
т видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио вр |
на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила с |
апуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен |
, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Јед |
е били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао |
доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце б |
ио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је уд |
а земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворе |
ва кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> < |
p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се ј |
не велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радници |
о да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је нав |
</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да |
:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћут |
бина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, ју |
, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево |
ачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова |
ала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Њ |
говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} |
било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Ч |
чине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тук |
падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио чи |
мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p |
<p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, |
сну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свр |
стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао ј |
весности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, |
</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих |
има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изг |
/> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по З |
учка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог вре |
езигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу д |
д, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на |
аког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се шт |
риговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се зара |
глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене |
дним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је јед |
ргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} |
А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио |
а у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у час |
ајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице |
и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајк |
да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те |
и, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од |
нготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Чит |
о да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку |
, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав на |
вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости |
благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други ради |
и се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и тру |
седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла моногр |
ласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та т |
о у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се од |
њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је |
тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју |
о и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане |
човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му |
види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је ка |
: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то бил |
на и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пе |
теру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгути |
опирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бес |
е трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, |
штен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, ал |
њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумен |
и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор |
гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је ства |
поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи м |
изе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он |
олега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Беогр |
бави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби пла |
е трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу св |
амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртва |
ењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заб |
ник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер попод |
и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих зв |
е до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у д |
се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је по |
ри им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је |
и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење |
дино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају св |
i>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- |
Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народн |
тар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
спавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="1 |
</p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се зам |
/p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали с |
озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У дес |
ветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по п |
b n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то |
пштинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово гра |
} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, |
есне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је н |
а.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао |
је Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продуж |
>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n=" |
и Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На ус |
иљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога |
propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се п |
авном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ру |
стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске |
но.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије с |
Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тр |
рисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био с |
речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредн |
усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати |
мевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је п |
онера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни |
о него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред |
дало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се зап |
е него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој ил |
p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имај |
ама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у жел |
толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана |
н поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућнос |
тишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из оп |
је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који |
ко бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S |
вљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, |
рата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - по |
оред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам д |
ећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе |
овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при т |
војити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 |
ена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, |
или у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, |
силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених |
ла свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хлад |
<p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их |
На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуч |
и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капел |
{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути в |
ац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком |
цале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом |
>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред в |
и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену |
лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</ |
ама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{ |
шчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији о |
рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти |
избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико |
} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо |
човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој с |
арочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром |
кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном з |
> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут пол |
вљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: |
шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило по |
реливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је |
ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су |
ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади |
Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу жен |
олим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зор |
азвесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да |
елим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљен |
м отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се он |
довољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека |
женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби |
а да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања су |
посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу поквар |
била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвц |
ше треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш ц |
се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта |
ња: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто |
стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњ |
:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између |
шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору |
лу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао |
смејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од посл |
љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремић |
ој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p> |
ји, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које |
еже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ни |
му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> |
атак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади |
појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један п |
p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се гр |
е се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, ср |
.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајал |
н оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледају |
како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини п |
а, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type=" |
иски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто лед |
овек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна |
а је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њ |
на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{ |
стом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу да |
.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се мла |
е.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој |
о са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} А |
крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црн |
едини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито ра |
и се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и |
вати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си |
нављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао |
{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, сад |
волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, |
S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је ост |
ви, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{ |
е тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љут |
вај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није деси |
љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољуб |
и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе једа |
и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тр |
еним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их |
<p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p |
S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најз |
ни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одг |
е за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада |
еданпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави |
p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог је |
уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости |
p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и б |
поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимна |
ниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита |
</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не о |
раст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, |
е су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, |
било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала д |
парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он |
скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радни |
летњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје о |
ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад ни |
е био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, гд |
ругом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац |
и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би ј |
е Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излаз |
екари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступи |
е.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p> |
е те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку |
} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да |
} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> |
а је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао зам |
а измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудн |
дног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из њ |
ћеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{ |
енку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами зна |
РАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је |
у, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, |
га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино |
к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p |
е ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још? |
а него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек |
но. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глав |
езбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb |
грејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и у |
идам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевин |
о малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба |
етим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да |
ично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и ч |
Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила кој |
исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обој |
степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - б |
упљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старо |
ник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио |
воту, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица |
е неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око |
на.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику |
неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе |
био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... |
ања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брз |
х врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто |
title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених ус |
, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, |
је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је |
видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S |
облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала |
Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћа |
крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Мла |
се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те чо |
шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, т |
емић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео. |
е да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, ме |
ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело |
е њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела |
S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, к |
- Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан |
својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним о |
о је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништв |
пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царин |
све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} |
у епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухват |
l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде |
без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за т |
ина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић упр |
S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили см |
ам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да зна |
ав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притисн |
о добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној пр |
како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције д |
и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који |
екају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник |
.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, а |
државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за |
оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци. |
ке <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по та |
је му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; |
они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађ |
рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из |
>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с ч |
ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чека |
уку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана |
време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Мил |
, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цига |
<p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи пре |
после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре |
г пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не |
и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже |
ба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен та |
своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> |
се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице |
пава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S |
руди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца |
p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом |
То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} |
ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели |
0_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није |
l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути |
една суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </ |
премио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденг |
осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебели |
маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> |
} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак |
10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био пр |
о калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та т |
школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драган |
.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} М |
икером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца. |
торије, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приреди |
ани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица из |
ео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово с |
озориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, з |
би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, |
те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, |
срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>М |
готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окр |
ласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у рани |
да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога |
ик прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и рек |
ић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта |
но што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} П |
еш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи |
ти! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан. |
има <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала он |
уп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем |
у, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориш |
ами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред |
емић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде м |
се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стре |
илу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом поз |
браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млад |
куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније. |
</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="14 |
њу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у К |
.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједн |
ањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погле |
чи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви |
јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је с |
та ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> |
<p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа |
унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме воли |
ћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Д |
речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази |
драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на у |
рану и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Лед |
ead>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} О |
ши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> < |
рка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њо |
г камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дош |
</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, го |
д у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама |
вилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Ка |
и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S |
рата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не р |
су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном |
групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило |
смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и |
S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, |
има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Ј |
е много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу |
к се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кре |
једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стих |
особности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тра |
менту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама |
деала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали п |
снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, ка |
ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, |
мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од ц |
ти.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно о |
златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови ва |
удских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отвор |
е Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао |
- прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> < |
, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас с |
дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређ |
.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{ |
о не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{ |
сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену |
</p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нис |
тељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу в |
одног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које |
b n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и |
еме, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе М |
крајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херув |
р био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му с |
заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни |
ицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље |
вало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари |
беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не з |
у и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очит |
столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, не |
p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обас |
ца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показива |
и аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић |
.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да у |
, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново |
дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Ре |
ној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те |
на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случаје |
рашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која |
приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков о |
оцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгл |
ивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по з |
к као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала ис |
ване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која |
уке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав с |
{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане иск |
е, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служит |
у, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb |
изика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеш |
сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава |
рагану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта |
ли ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати с |
S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати |
кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државн |
ући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе об |
Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам |
ј светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Сто |
пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка |
то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Н |
.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико |
и дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капу |
х љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкрин |
несени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, |
црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по че |
ентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине. |
злазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> |
јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно |
е, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га ј |
{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала је |
да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Мил |
е ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још ни |
ко је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Тво |
задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуца |
озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусл |
и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три ж |
арац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, |
пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као јед |
S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи н |
осило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p |
несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и |
S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца |
лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ст |
пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодно |
адгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе |
е спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро бо |
у.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом но |
де се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није дол |
а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да б |
у земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36. |
усом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног об |
а крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - |
ас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао пров |
њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно |
их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - |
ла један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се |
и много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач уз |
ан пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, д |
анте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </d |
и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се |
ан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - |
која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, к |
а на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била н |
по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само |
икуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иј |
косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана с |
у:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба. |
сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по |
епенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сло |
} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да ра |
н закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, не |
, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа л |
бо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи. |
обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико д |
у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам |
оје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. |
> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуг |
ља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љ |
г видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зо |
ремена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и |
о таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да |
ју заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <h |
му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисп |
ј дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изн |
на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слав |
ца истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубист |
нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну р |
дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од |
Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кре |
аска у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли |
како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић |
и код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се чо |
цу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад и |
да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само |
Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се |
грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на свој |
је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену |
ш довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиља |
снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито |
је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотог |
пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушеност |
од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио д |
е око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и нејед |
још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепр |
ме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{ |
кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим. |
кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се |
ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не |
м препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог дет |
ознавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много го |
и Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око ст |
, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, |
осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећа |
Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди |
гутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом |
пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевит |
реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот |
што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> |
воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један трен |
ај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушев |
осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, ка |
е оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, рук |
не.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шал |
воме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срц |
ости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да м |
лоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој |
ерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио пантало |
сници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасак |
, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде |
верзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универз |
а који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њем |
падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињ |
се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграф |
кви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом |
н намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са |
пода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио |
х на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јо |
ко."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли. |
а; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, |
ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Кара |
прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не с |
ше од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Он |
си, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а |
случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на |
<p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Ми |
јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши |
сцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су |
му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког не |
га ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - |
ног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> |
ко је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} |
а нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S |
ица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, |
але две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била п |
да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је прит |
<p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био дал |
ијатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је |
ослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви с |
Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски пи |
мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један |
ратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лакт |
ици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да |
И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, рук |
еденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица |
ржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог кој |
најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</ |
осла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове фи |
ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је л |
и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су |
агана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега |
том у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је јед |
це у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже |
рвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о н |
но твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:< |
уту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је прому |
еш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и |
своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је |
ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао |
> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} |
орачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боц |
чи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала |
а? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је н |
оке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе |
ажен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста ни |
кост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измиц |
плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бе |
ала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вади |
и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у два |
е приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на |
ђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно |
p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржава |
кве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улиц |
аге и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{ |
о узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз виноград |
опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Г |
а не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово |
>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивили |
администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долаз |
ућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не |
квира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја це |
гутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди т |
> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави см |
оку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брз |
ост спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвова |
} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то |
ељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мис |
ост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поц |
а се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место дру |
је.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оск |
долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за ру |
њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош |
убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} |
{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и |
ицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зор |
било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је |
овином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на |
вати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, |
оме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамење |
Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било |
а лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка |
се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, |
дање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена |
још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожав |
хитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако пр |
ржећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвоздено |
- рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко р |
дно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мис |
прегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћ |
ад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао |
, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит- |
ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико ј |
шла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли тв |
ај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву еп |
асипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је пре |
шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скром |
м, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, |
азну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, |
ека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између |
длучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задрж |
S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиро |
и доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су |
димо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехоти |
пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветрови |
али са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледал |
лишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Кад |
знали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише |
и ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси |
.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо" |
онта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла |
ознајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> < |
е ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију. |
.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе |
за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако |
ило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су мас |
д очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош |
песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, |
начило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади |
а се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, сми |
и је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb |
0" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} М |
етињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се |
ом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићу |
кше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њин |
илошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</ |
и осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све |
.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој о |
неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, ко |
ЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој |
, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} |
да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених |
да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених |
S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и приз |
бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо ст |
али, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смеј |
стој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог бело |
време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се пр |
и су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличи |
између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>М |
обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о |
онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријате |
ј пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, |
огледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да ш |
и чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> |
од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необ |
оново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S |
.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а н |
рко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што с |
о је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је |
олошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке |
стима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново отк |
те.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и бе |
и разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се д |
је би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapte |
једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, н |
о.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како см |
задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиран |
да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, |
истила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико ни |
ца.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази м |
и.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер на |
ојечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне |
нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да |
ежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је н |
цније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поно |
уке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у јед |
ојим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њих |
ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својо |
твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим послов |
твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот с |
имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Треб |
је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. тек |
са.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а пр |
свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидар |
а што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране |
n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћ |
чара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као минис |
за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић н |
о ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{ |
јем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p |
жи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... |
лили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - |
.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - р |
вали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака. |
уморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не ви |
{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ |
ли се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У |
по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, к |
ију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разба |
тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка |
људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца к |
мљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца к |
још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и пов |
ка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске О |
хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту жив |
ог <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је остави |
ети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја. |
мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од |
писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, |
p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну |
њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му р |
е добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја н |
е и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapte |
атегорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи брод |
га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне свом |
а, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом са |
винити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап |
ољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из јед |
као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у админи |
е муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p |
вољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћер |
љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, |
бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљи |
сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ак |
и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали |
да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања... |
"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, гру |
су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, по |
на носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чи |
, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из |
и, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском п |
емић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је |
лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова ж |
оје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека оста |
из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, т |
ни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза друг |
е се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} |
казали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло |
а, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељ |
кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног послан |
које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не н |
.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недос |
е станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су |
ано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намес |
нерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: па |
и ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други к |
аморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после к |
<p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан |
о такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике: |
</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево леп |
међу себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живот |
, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум |
оркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p |
p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да г |
дио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, |
кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народност |
у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> |
е материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је з |
ећ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смеш |
вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одм |
ратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлаз |
трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не зна |
пис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p |
нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата посл |
Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорк |
S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S |
дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} О |
се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено |
и ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци |
бом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, |
игом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме |
неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је при |
било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра не |
p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека |
} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој |
, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош сп |
S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хт |
нале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>П |
в скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго |
глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него ш |
успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавај |
група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих н |
са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила у |
ање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог пе |
и људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупи |
и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прек |
тао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, |
не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мис |
о те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много |
љен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S |
љен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу |
к и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти с |
{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</ |
{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог |
, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала |
га био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош оп |
ли су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, са |
из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандарм |
а.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} |
је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле |
утра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да |
м једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења неп |
косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала |
да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p |
ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком |
је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У п |
пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, |
једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два бла |
p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљад |
агала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он |
лазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били виде |
</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а |
онеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} |
ут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} |
разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема др |
оди на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући |
де.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одго |
ренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве |
лико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Поку |
стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео л |
спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље |
људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зар |
илош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урође |
се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у |
{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим |
доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, |
раз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n |
ично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би ст |
авице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Та |
стајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених. |
ма лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењ |
тали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и ж |
аво.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо г |
њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми твр |
питивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава др |
о је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдск |
во, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и ул |
асвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је |
.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p |
Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љуб |
- питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало |
ћао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се |
које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом це |
оју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим т |
књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је |
ин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричн |
разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венц |
оз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, |
Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта |
Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заоб |
<p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Тво |
криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род |
n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p |
ји тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслуж |
прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па он |
сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати |
о одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како |
Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот |
оја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку р |
пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља как |
од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr |
е одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја зна |
са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају с |
редништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не п |
је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђен |
обу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе г |
ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} |
реко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је наз |
би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у |
ати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div |
на уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те пр |
спослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на |
о, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам |
речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која и |
обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> |
бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да за |
о."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S |
ачелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли |
све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прик |
уке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели пр |
еде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То н |
ти поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Ње |
отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на ра |
обро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену ма |
изоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{ |
о змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па |
ођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени |
т је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њи |
ива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини |
p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандил |
мо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка |
је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То |
Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слоб |
баве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили с |
ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек |
зивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити |
они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и ре |
ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се до |
и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} |
ик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљо |
шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у |
лоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах |
. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је ве |
ване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То ни |
о тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осет |
а за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпу |
зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота |
знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две |
ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{ |
у, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се |
идбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог н |
арства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота. |
з крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао |
тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што ј |
одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали м |
e>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банк |
<pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрил |
оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њ |
Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој |
ио и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један момен |
је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додад |
{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што от |
p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у |
мца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацн |
деље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити |
истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га |
д лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом о |
езани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло т |
олео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да |
купила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка |
при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих неста |
цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p |
мена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и |
хивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у ва |
- одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{ |
им духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то |
S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисл |
на узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином |
нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог до |
натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи с |
.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна |
ог дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка |
још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад пример |
стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Упр |
на у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.к |
е ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису |
уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S |
рота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упа |
дајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у ти |
земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уст |
пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се б |
ам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, |
ско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и пос |
се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губ |
се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи |
слом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n=" |
е прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма |
уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је н |
ким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или бе |
ик зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чино |
p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} |
је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{ |
то.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неарт |
ић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да л |
оварали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, |
е дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану расте |
море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави п |
ашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, |
као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се |
таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драг |
апетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављи |
г драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунц |
расло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свег |
и да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала ру |
о за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, ш |
да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дуна |
ра,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота |
то им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хл |
азили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад |
ван члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на кр |
ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Ве |
ја је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са с |
луд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по |
већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмех |
>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} |
у срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам |
ега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу мла |
дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмор |
морна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она мног |
и су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су |
жи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њихов |
ан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мен |
о што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је |
и изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јевр |
свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу б |
ош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђ |
м са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда |
г твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири са |
исао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је |
p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} |
је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n=" |
ила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S |
ена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и |
ге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и про |
о радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је оста |
го што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дош |
однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу |
тегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, |
а га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, з |
аша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љуб |
беде означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло д |
ан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је в |
окнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме мно |
<title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{ |
ли да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </ |
хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те н |
срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хт |
редстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да |
рљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- |
је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> |
ла за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су |
би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S |
ате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како тре |
ро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после |
.. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу пребо |
се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка |
смишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... |
S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{ |
рећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог |
ричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... |
вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожр |
ани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце... |
.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце |
помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с лев |
ј Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добр |
варила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p> |
{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељст |
есте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, т |
носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} |
живај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за м |
обан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе н |
дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле п |
дна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега |
S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу а |
и свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све је |
Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапре |
је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је |
вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављ |
њег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста п |
весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срц |
е и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} |
е, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остал |
адак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса |
важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо |
опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да ј |
што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када |
се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, |
х; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{ |
ш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S |
га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано |
нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе ум |
ини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Ми |
.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изић |
у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном чо |
ако си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не |
а идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, |
како.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Мил |
ији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} О |
могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с ко |
сти девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по |
најући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу ка |
из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тре |
а.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Н |
ити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се ос |
и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="1 |
од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом и |
човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубав |
{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајиц |
овом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје |
ена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне нави |
. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале |
ну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено |
ако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе |
у је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наш |
лако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} |
диности о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у д |
И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> |
Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке |
киног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кро |
рлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} |
ограду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, з |
су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао в |
едите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додад |
ме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и сп |
у, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила м |
м пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чека |
се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они |
истички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како д |
јеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд как |
су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - < |
.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмор |
га драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кре |
ј рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S |
матрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - |
ри сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био |
и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Стро |
своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суз |
е се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... |
и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам доб |
и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</ |
свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно. |
е тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искач |
де у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилат |
коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си |
род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша посл |
је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... |
е то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично нај |
у код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце зал |
'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се т |
ико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међ |
примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства |
сетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећ |
но што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је |
јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} М |
S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} |
век увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много си |
о се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S |
два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада з |
в глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} |
ам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти |
ју никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде д |
пуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до |
а.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> |
ма, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S |
рчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мра |
био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли ј |
а онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затре |
атити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Ник |
увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића |
бразима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која |
у и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кре |
људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве бук |
е...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говор |
живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност сп |
/p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он |
нда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту |
јанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, п |
ећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" /> <div typ |
е Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновни |
, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земљ |
једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати јед |
о и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка |
<pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је парол |
о и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав за |
... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем.. |
у остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим ње |
о једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост |
ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то |
е нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади |
још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? |
рили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгле |
шњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, д |
а лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу |
> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За |
кар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} |
чарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад ниј |
ћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Уп |
њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед |
да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кре |
/> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и з |
хвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Он |
оћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} То |
него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме ја |
оју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљи |
је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко |
ко, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. |
ка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљ |
све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд т |
рисуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зо |
Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти ост |
ним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју |
ође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изг |
у жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручј |
еших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајк |
ила подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправ |
Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење |
ад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Бео |
то ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си т |
Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се у |
ме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на |
се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опом |
е мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придр |
замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног сам |
вета, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита ј |
олела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала |
да, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака |
{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није |
, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао |
као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је |
во што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драган |
не и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на |
назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба |
ану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од ма |
уга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо |
ећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе |
терску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске |
садила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице |
урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут |
превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <fo |
а се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и |
ојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да ост |
Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нем |
ли, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била при |
ала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта |
ју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потреб |
Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедо |
чи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... бе |
на жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} |
рата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} |
ати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле |
ед мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави ј |
ојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, |
је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Шваб |
вивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.< |
да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више |
ло.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао |
бодној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} |
пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавн |
пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p |
уди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина ње |
тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</ |
раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом |
тавио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у ка |
е.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једн |
овека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву сп |
пезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ход |
таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне ц |
> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао |
, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и |
бно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме д |
еме на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} |
како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код |
ећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} |
косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, п |
Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и |
борави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја уви |
е јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - |
лико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, |
а се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злоко |
жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, п |
ици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, с |
м и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији јо |
у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санит |
а није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда ба |
у изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић |
<p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> |
а јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја |
једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, |
ан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да |
јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је |
ко да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине |
да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на с |
бе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око вра |
хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала пр |
о по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба свак |
м и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} С |
око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, в |
само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шт |
="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта т |
лишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљ |
Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, с |
отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, |
би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу |
другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и п |
рости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да |
ео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је |
би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> |
ремена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић |
Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S |
ну.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била |
.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n=" |
гом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, н |
тране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду |
који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, |
енутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да |
Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S |
велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети д |
потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је св |
ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</ |
> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуц |
како смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад ч |
парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова |
о јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, |
авани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требал |
ј је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и |
.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљи |
влачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена ја |
е се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је ду |
на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још пла |
лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, |
студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) |
раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на |
>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благ |
ланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред |
За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривал |
{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а гла |
ла млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су |
а, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био руж |
</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у гл |
ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, ш |
ски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - ј |
другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра |
самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S |
мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, |
осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} |
ко хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце |
но зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском по |
крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он понов |
планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакал |
допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> |
жи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{ |
м сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђав |
а није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке башт |
ијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза рам |
урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да |
по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келн |
уцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дира |
ујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У |
мње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чи |
да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спреми |
е пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дије |
је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао пар |
га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо |
кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску н |
, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рог |
мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она |
сном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у са |
ага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за ок |
бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> |
ане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости |
ожете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је с |
завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и л |
осподин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак т |
ву у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> |
Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима |
="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је |
и?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Ал |
рини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>У |
ој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на зему |
S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, |
</p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зр |
дело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министа |
ој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто |
Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> |
што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског жи |
ни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начи |
оликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе |
неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на п |
ба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прил |
рирода задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, |
трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу |
се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после |
пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> < |
било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, |
олази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико такви |
е таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у |
<p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико дра |
ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа |
у да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао |
нковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи п |
шио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину с |
ма.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који |
код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово уп |
челник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и |
.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњи |
атајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> |
е 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољ |
а жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом жен |
ТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... н |
но води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје ме |
о постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћ |
<p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пи |
ких копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{ |
ен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и з |
покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана иг |
рговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се |
у је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хл |
ад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш |
вољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна |
е на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је |
пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> |
вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треб |
- одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу р |
о, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му д |
окатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општин |
Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - |
{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му |
косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе шт |
е необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе шт |
додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост |
амо у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - уп |
{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљи |
вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, |
а, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могл |
ито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без |
н другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више |
еза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прек |
ој светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледај |
су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог жи |
них и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер |
ад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је бол |
ог.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала ства |
и.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити |
броћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су п |
ата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да |
већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито |
агле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде |
ан да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до кр |
reign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је |
е реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна гос |
з твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} |
- није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љу |
езоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала |
Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чи |
духу се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се пон |
ед собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гл |
вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет з |
болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> |
што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја после |
ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> < |
Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Мож |
им оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{ |
к се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хте |
н Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> < |
них девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" / |
е сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правил |
а нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева. |
ац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се с |
.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па |
дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>С |
ије се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дн |
а је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади |
аша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l |
дабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам он |
, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског |
кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, |
нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, п |
Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен до |
у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, по |
- Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си да |
ве последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка маг |
- Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте чо |
еле шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даљ |
пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо |
рно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд |
иве душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, др |
ико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чи |
се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, гос |
ана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док |
p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хум |
јеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта х |
афије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте |
ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душан |
их речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и |
тио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} |
општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би |
н осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје |
ише смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <tit |
будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, к |
, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} |
овало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p> |
аженим батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замисли |
побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо |
еко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пр |
да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније в |
угој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је п |
ом Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зор |
је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред |
ајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и |
ћност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па |
ијатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може пост |
и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p |
ао стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је |
из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увеч |
ри у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор. |
и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p |
пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се |
ка причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се у |
чекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тр |
им старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и |
освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> |
Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, |
је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван |
се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце ве |
нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој пог |
</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} |
а видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју ј |
, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пл |
p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец кри |
која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај ж |
госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговор |
- Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти |
, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним |
м: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али ве |
.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарић |
/hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немог |
је груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољуб |
аринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири |
слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза |
главкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му уз |
тим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црв |
икоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужит |
да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </ |
Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна т |
обринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети |
еоград.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју ка |
{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и по |
ута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је сла |
као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дођ |
ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме м |
твар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> < |
о ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицер |
p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдар |
рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџб |
шта није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптим |
/p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је п |
дна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једн |
ад.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... т |
- Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало |
ш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да м |
сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час тво |
, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд. |
ши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да сти |
вала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на ње |
етавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на ње |
алимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било |
е уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће са |
астао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На јед |
егове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где |
ак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала |
ек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више п |
у из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист |
ростије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника |
Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства |
ежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме |
ио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не |
самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист |
ивоту није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о пре |
једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одриц |
.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем |
жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а |
жи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, |
на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Краг |
о како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за ис |
тац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па |
целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно |
ући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске |
ти у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе о |
били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо м |
али нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али |
ена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише |
им другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципел |
Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, пр |
и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у |
г.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Мој |
ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, м |
укама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао прив |
а дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе |
ежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш |
</p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и |
ом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај ка |
к је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између |
себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав |
ам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S |
исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сази |
о је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задр |
ају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине забора |
сли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да уч |
Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даљ |
а као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала све |
рити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посмат |
трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био неја |
иликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он по |
а кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћен |
е рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Ц |
је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и пр |
убаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и |
ово измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као |
си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} |
си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једн |
кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит то |
ајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које |
ику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови |
бе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то з |
паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око |
ва испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тад |
вих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је друг |
а изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Ст |
лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, |
еартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига на |
ла велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су не |
ан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се пон |
првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз |
ме видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. < |
ме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} |
, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању ко |
"75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда |
ом слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у ус |
ош једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу го |
ла да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али |
било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{ |
осе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој |
је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ра |
ед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на |
но, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин |
недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} |
рата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му |
ка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа х |
p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, |
е лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груд |
д себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала т |
њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је |
о да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем |
ице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се |
одио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју |
аде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ј |
допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} |
живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значи |
ама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече. |
изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико |
а.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - |
едала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одоб |
ећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која |
а што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, |
ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није |
хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова |
} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Ј |
а час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћут |
ницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, |
итом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против |
а остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала |
ржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - |
г живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} |
, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, |
да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, |
дикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се слож |
оји су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио це |
љиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна |
ечи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је |
ло на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и |
грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мил |
аху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са п |
уто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале |
ац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забрин |
<hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} У |
>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не |
ЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са |
ћно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на ула |
ad>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, |
<p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам |
"</hi> </p> <pb n="147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опшир |
<hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, др |
<hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p> |
ј <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је |
> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала |
/p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла ј |
<hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три р |
p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, м |
и, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не |
се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S |
пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пре |
да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућ |
<p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варни |
p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, |
ве јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} |
претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано |
тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да- |
S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му |
ако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако без |
.{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <p |
на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p> |
у преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</ |
облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај |
p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} П |
сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и |
али га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Ка |
ицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости |
ртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлос |
вено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, |
} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумева |
последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су ко |
банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао д |
ви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је б |
и му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, т |
избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепач |
као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало п |
што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала |
аза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није мо |
ом бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као |
а сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлук |
ио готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу сла |
бодно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црн |
јим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога |
n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт кој |
зговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пиј |
шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гоми |
да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред |
да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у о |
ћи се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вен |
ар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити за |
не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да |
оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута |
> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>З |
ши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево до |
ник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и госпо |
молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче к |
} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} |
ланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вес |
срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је |
лико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} |
знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој |
то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју |
ећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих саве |
зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати |
осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног |
о је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу |
е добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах зад |
како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које м |
према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био |
, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали ис |
продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и и |
>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се о |
и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на њ |
вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем. |
> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек са |
нистративно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору |
иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на п |
title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно шт |
те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде |
али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml |
е то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела њего |
кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како |
те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, |
т кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак по |
мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на тво |
атре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било вел |
језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претво |
у да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за |
да жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и |
стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час са |
реко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он ос |
но спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се дос |
то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у |
.{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже |
и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У је |
ише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога д |
као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S |
и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика |
о одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, |
дно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубиц |
ом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мисле |
ез сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди з |
испевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила |
него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде |
ђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све |
ствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - пон |
обро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока |
раво, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равн |
асквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, не |
ео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти т |
приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</ |
огодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свеча |
.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не м |
} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министар |
арима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој д |
шта јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се р |
е било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да |
двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављ |
раку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су с |
"92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој сла |
.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из ун |
} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, |
.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она |
ио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> глад |
нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарц |
нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извор |
р имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, а |
вог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- |
ило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последњ |
о је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, |
лског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче пр |
се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте |
опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег |
ади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> |
ead> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>З |
напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога |
ку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те с |
могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огле |
ек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена |
дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да |
е док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему |
по име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у |
ала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од те |
е.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила |
у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазух |
ерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми |
сти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, з |
> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили |
ку станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загон |
чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула |
и овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, |
грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе по |
оје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао |
дам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, |
анцуској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се |
ста. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је |
о ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њи |
ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више |
у док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p |
, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други пово |
ише него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се |
реба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још један |
} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: |
ја тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама |
тровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош ј |
орима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на |
> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја в |
оју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у |
оји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му |
ило:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција |
о свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије |
ства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале |
белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да н |
атрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију |
војим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одл |
/p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Мил |
раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и |
отражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратим |
лаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шеш |
што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и о |
е ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио са |
вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и |
них кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га чита |
<p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања |
је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад |
није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Ци |
га? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратк |
аре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балк |
воласта Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</h |
оћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је бил |
> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Во |
хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, |
да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{ |
лачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увре |
ешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја благ |
иш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи. |
о писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у ав |
дну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одг |
ек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слобод |
Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорче |
дала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се |
осе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано |
е полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће |
их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу |
ега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи как |
ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки |
а све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би |
и у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар |
у, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још |
р ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} |
имљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлос |
до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љут |
д свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он с |
ве <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они с |
рисима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах |
е говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади прија |
ало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} |
Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како |
е лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену |
?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то |
дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше. |
ка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око З |
коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек |
уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица |
ново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада н |
а би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу |
увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То |
жају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, не |
оје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, па |
ишта него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, |
, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих |
/> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да |
и сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, |
у.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је |
{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n |
b n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе суј |
а да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар ре |
је куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне |
ите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим |
адницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену |
ислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао ј |
ижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја виш |
чала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у н |
не речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она |
ила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Поди |
у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, |
мње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад |
а хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Ми |
причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогу |
о, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши ра |
г, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не |
гне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у дворишт |
си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не |
Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут. |
ти да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као залив |
е падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола д |
а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговор |
е свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, |
а чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде |
подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу дево |
ав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, |
мачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига |
..{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и |
бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан. |
тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде! |
претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски поса |
добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, о |
тово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у т |
хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан про |
> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле |
ремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S |
огнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошу |
и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Зд |
ad> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бр |
> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комад |
ј, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као ј |
ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још |
жи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да да |
ла усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико |
сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу ко |
сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу ко |
да, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогу |
ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је на |
ја ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва с |
један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња |
е вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према з |
врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник к |
.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум |
бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти |
, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У ов |
уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, |
у се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први |
наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места |
ОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој со |
осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> |
у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам пост |
у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам пост |
је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљу |
Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а |
отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Он |
лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчиј |
кушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред сви |
у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је |
еби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради. |
јој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жен |
шави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју |
рим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка. |
а, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!.. |
вај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда |
слобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне |
стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. |
вољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога |
кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изнена |
удућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да о |
одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине. |
би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку ка |
ше.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти вол |
лагим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично дола |
није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Севе |
, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна шт |
о важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити од |
нај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна за |
а позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И раз |
ара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очиј |
трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радоз |
жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише |
дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! |
че јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушт |
ад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу оста |
а поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити хра |
и и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе |
е усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећ |
ра месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, а |
рећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да |
који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и |
а према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би бил |
да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене |
никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, мој |
ајвише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму |
о су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу. |
птао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претста |
која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те |
ш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не доп |
ијатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа. |
елеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и к |
овима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не м |
вај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - |
p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја |
да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра нас |
ишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допа |
тру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад |
ну, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-д |
је срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{ |
да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошев |
а по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, пр |
рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Ба |
о крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железн |
- Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остаја |
сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће ка |
е; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би м |
ма законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабаст |
рему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од |
не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, |
дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно сре |
стељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери |
ње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без |
> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</ |
за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала |
утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим момент |
ло.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p |
у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже |
ез обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бит |
зирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим ш |
покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено ил |
е боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божи |
грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} М |
ијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталн |
им наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуал |
!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речен |
ку као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се |
у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе |
новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - |
ма извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>З |
; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом ту |
мењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су н |
.. да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало посл |
арим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио |
тин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шап |
иколе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајк |
доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, т |
тављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе наслика |
кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви |
тву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе |
сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с |
е.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари |
и, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати |
} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места н |
ала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени с |
ме ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није м |
е потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} |
у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке |
или посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који |
своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p> |
а знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам са |
ем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљењ |
може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљењ |
к и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чин |
не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а изм |
уди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си в |
мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала пал |
су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили |
и су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори гла |
ла да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали гл |
кученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио с |
о присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за н |
сти коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S |
у ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, в |
це.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који |
рмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала н |
био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак |
о за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на |
ислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испашта |
.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио |
жују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старије |
{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја |
и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не ви |
ри очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад о |
а га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега к |
е се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицањ |
ње у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која ј |
млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово |
сати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља |
мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче |
ти тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написани |
одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или |
ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли с |
адно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу |
е била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широ |
их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се поја |
<p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике мес |
ела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих п |
ош више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку |
Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог кр |
ли, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> |
крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешк |
за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош пр |
и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p |
реба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као у |
сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, о |
пак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра |
је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био |
за раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> |
ОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Креми |
рен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер до |
ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано |
дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, |
те заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво поглед |
трао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички |
својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум |
и кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зо |
.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</ |
ако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена уз |
ногоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима |
бра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једни |
ности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну д |
е лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам каже |
томе и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, ра |
едно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало |
ена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да с |
јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме |
старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вуна |
му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет з |
на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже |
овићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да к |
д.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протр |
стрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту де |
Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Ни |
устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> < |
ик налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној |
била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од сви |
тим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рук |
Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забрине |
Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем |
ије толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, мл |
се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из |
драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си |
</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену |
и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог |
све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној сп |
м.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити |
ене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и д |
захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка кри |
убиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је ве |
.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже |
иси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само |
е ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази |
собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по трој |
цније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да р |
{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са си |
но сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предају |
утрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у |
краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са п |
ер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у на |
ајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Е |
е?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих |
жно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово |
ме кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не гов |
нархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обрт |
уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обост |
ахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био узда |
ћ осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе м |
ема мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S |
i>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све виш |
Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, ал |
има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћем |
оју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, |
ну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је ус |
та јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задов |
ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, |
.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb |
дми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три |
ећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и став |
"Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми |
ити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто с |
<hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и ст |
очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се |
одадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њих |
јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио н |
з одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једн |
, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> |
Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зау |
иховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше |
блачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} |
драво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја с |
је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и од |
.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Вре |
, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допад |
оњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.< |
се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где |
, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравиња |
} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет го |
го и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и |
је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим л |
оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео мн |
ла и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} И |
не, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према |
им једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, |
тивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи |
еђену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши |
, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио ова |
</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у пр |
само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и ч |
и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ |
и није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у < |
волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак уве |
њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што |
госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери |
оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге |
за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица |
</p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окре |
и њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би |
ријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновље |
он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком |
лицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао |
је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, н |
ас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга |
могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није на |
право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> < |
дна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође |
појну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S |
ме, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико перс |
енгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и |
енгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог чо |
јена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни |
- упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио |
министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди |
. </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, |
ао да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући |
дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали? |
и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје |
.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да |
нао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је з |
трану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку |
оје је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука |
што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писа |
ати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S |
етну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка |
што додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не прого |
е могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка |
има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен ст |
ма вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у ваго |
{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба. |
физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је мла |
ртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као |
лестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о |
озоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта |
Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па |
светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијан |
дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, |
ма?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Б |
и.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} |
година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кок |
је ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас |
уди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић с |
тање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог доб |
ди утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може б |
бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на |
рик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дан |
title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.< |
жем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије |
} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без на |
увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи друго |
.{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, |
p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} А |
само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратор |
стратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да и |
{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро |
ни.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, |
ну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџи |
прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница? |
вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} |
, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, нау |
равичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чиним |
p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па д |
</p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био св |
или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је |
p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину |
облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће про |
је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} О |
о за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и.. |
> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете с |
е верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да каже |
/p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} |
ше по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не |
S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени д |
су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тв |
Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао. |
могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Преп |
зофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свр |
ице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хва |
ивио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, |
и, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресе |
и те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та по |
свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} |
илика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, |
дан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми с |
е за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада п |
ке.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попре |
<p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске |
а Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога |
но Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у жив |
вићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјалн |
</p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се вери |
ветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је |
вој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написа |
одаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</ |
ио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је ство |
мо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесе |
свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указу |
било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећ |
{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <t |
/p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у < |
шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> |
Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја |
о.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да ос |
адоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, се |
кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</ |
орода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на к |
прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални м |
о те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се боји |
унила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљ |
нутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад |
стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка м |
ка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину |
бнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак |
, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан м |
S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у |
...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ру |
ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p |
</p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледа |
о да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на сво |
ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух |
њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на то |
з Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</h |
ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то |
ар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У |
<p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу с |
иче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио |
а вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p |
ете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим |
и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толик |
на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме. |
ако ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, |
против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љу |
живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љу |
имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- З |
или да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крив |
ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</ |
/p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде |
- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезд |
Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја |
ег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љ |
рапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мен |
божаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми |
и то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за |
оста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да т |
то ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме |
не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ј |
има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мо |
Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n=" |
S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} |
се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Ј |
дричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може до |
и је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом н |
p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је др |
у биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, о |
Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које с |
рем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зор |
да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... |
е тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искр |
ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек |
иде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још неч |
упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али |
меша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад |
ства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзо |
ћа не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и |
ушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упут |
емо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где |
онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сва |
оја "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су |
, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови п |
игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се по |
<p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себ |
злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="2 |
законита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред др |
е са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте |
их бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} |
ино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добр |
пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала |
!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех |
кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не буд |
адо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан сав |
такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добр |
ог звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p |
шћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљ |
ити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колик |
јални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу при |
када!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, так |
ом, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли с |
глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали |
кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p |
у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној овак |
розору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. |
ели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пр |
вао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег л |
погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио |
колског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је м |
груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости ниј |
ед плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана мно |
а нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о том |
вио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмисли |
отпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље |
на.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, |
n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се |
у издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} |
прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трп |
мех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном ли |
имала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне дев |
и сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S |
е Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њ |
у парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај |
его ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њ |
а нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} М |
о што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко жив |
има црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им |
диш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S |
- Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице сре |
иле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожа |
а се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је |
е шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан по |
{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила |
} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забачено |
исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и |
о воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуш |
ице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упо |
у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са ма |
да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три го |
ц, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{ |
вину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући к |
еговим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала нај |
ра су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео |
јући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна |
пун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише замор |
{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми о |
S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се дола |
мите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре |
е још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у |
ла кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан |
а зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привреме |
да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их тол |
> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси ника |
ве на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео М |
} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубомо |
е.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала шк |
су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарап |
сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb |
љаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам |
рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је |
пи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, п |
ог сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно пр |
ије питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут |
држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли |
- И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> |
аве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мис |
полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{ |
е кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спра |
какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима ко |
е пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као |
е које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се с |
{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није пл |
ложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Ник |
и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{ |
времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њ |
ца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала |
ља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узми |
убав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на |
собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој |
сликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам |
Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p> |
е се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишл |
који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас |
b n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву кој |
озајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако |
ио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се |
нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачк |
одели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади пос |
да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради ј |
му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија |
ко-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београд |
јим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би о |
{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Зам |
јаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, |
увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од кућ |
Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабр |
е је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој |
каже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме |
и.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, к |
Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, |
рала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала о |
вом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи н |
жи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељач |
ати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само |
, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му в |
а сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p |
аш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увре |
јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, м |
овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на |
е тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бро |
ији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што |
и ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље шт |
е лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече |
ада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани ко |
та кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је |
, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све до |
аш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како с |
аш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се |
било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прим |
гужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како |
јка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{ |
едити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и др |
наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из |
вљај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу веч |
ли, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, о |
, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био |
<p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ра |
а нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услу |
сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, прове |
није ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} |
ешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла в |
животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Креми |
/hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас |
их ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака |
омиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у |
огледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је с |
је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детет |
две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под |
о добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу |
ила је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном п |
пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, |
не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{ |
и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="1 |
бедити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекида |
ти, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости |
и и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и |
јеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг |
м и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, |
стани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упо |
буда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S |
јском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... х |
равља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је |
>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се |
зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом |
и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече |
ле врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у |
орила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији |
Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивље |
да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта св |
то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош об |
о да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад |
ја их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прав |
с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузб |
гионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорк |
заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлу |
Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бит |
рећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро |
је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек |
и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек |
ислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам |
алу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислил |
проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте |
и не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што |
ђа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад раз |
целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Как |
е ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш |
отично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети |
јажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сара |
>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорк |
идео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је к |
ко да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јо |
сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај све |
јеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбо |
знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листо |
друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорни |
S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича админ |
а администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем |
слиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разум |
теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> < |
на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кро |
е обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова в |
његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји но |
сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанст |
обар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад |
гутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богд |
о раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник ниј |
иси бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Х |
е.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Д |
привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} Т |
ји, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и |
роглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпи |
.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - |
Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како |
њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно В |
и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се траж |
еђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то сам |
нде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- |
p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам г |
То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <ti |
ава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи кој |
ио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новин |
, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот. |
и.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! |
Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у ст |
аме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{ |
ушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Ва |
азује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, |
ан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице. |
су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милош |
ији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредн |
ано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизациј |
е могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p |
им да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цр |
е му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан друг |
с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот ма |
убицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она |
жавни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- К |
овао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешт |
ти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде г |
- говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан |
се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећим |
ем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти |
иши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се не |
ед мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој с |
запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претво |
> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Мило |
p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била ув |
замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи тре |
портер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поск |
руга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, а |
но том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слик |
, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу про |
ли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах ве |
ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, је |
волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S |
а цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико в |
желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људ |
њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили |
т чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> < |
ом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми |
и. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислил |
еш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигура |
<p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука ко |
емић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будал |
мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} |
ој написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они |
дмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у ка |
о њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соб |
лужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони крат |
ислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у п |
стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било |
зани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч! |
ом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш |
{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучи |
ине.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику |
овали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с |
аге, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таваниц |
желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жед |
м проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, |
у.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам ис |
} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти ш |
као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и жив |
акле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људ |
ску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну |
сте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погле |
S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си |
највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, |
и.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечнос |
јмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише у |
S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручк |
ило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и уп |
од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад ни |
а даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Кака |
алосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пи |
о на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној |
аву, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу |
превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> јед |
нутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао |
Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имал |
је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у ш |
а тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејк |
а мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело |
ириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не? |
</p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се |
{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да им |
е да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситу |
валио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегда |
рујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да к |
у добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} |
се девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати |
Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, |
изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> с |
а Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после д |
да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пр |
једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај |
и од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна го |
места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље в |
е. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> |
њем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, вен |
на је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и |
ног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо |
егове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво |
ошћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског |
ког цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геомет |
је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од прв |
} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и |
ла ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{ |
ам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, |
осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове по |
, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, д |
? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за с |
ао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, д |
њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пр |
у земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> < |
твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле д |
ца Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке |
тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе |
- Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно |
ажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одса |
мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ов |
циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тре |
сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књ |
и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, кор |
сле једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али |
је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци к |
дан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништ |
ајзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затв |
једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом и |
сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она ре |
ле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реден |
собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници с |
рану, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко |
сли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом н |
ести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро |
благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се стари |
Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} |
сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два б |
и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ће |
кује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио ги |
а своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, по |
</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би рас |
циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што |
иротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, о |
упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га |
био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" |
све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја бр |
к с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>К |
о брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И м |
је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жен |
роводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко друг |
апели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним |
путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазух |
дресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате |
есте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегд |
буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гл |
није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да |
у, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте м |
а сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме бол |
смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме бол |
са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} |
са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то |
као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Ка |
то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука ко |
{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислил |
дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз |
априс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хте |
је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба |
>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Ал |
му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је та |
ињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, |
S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био о |
ц. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало |
е поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отк |
ужа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као т |
их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је ист |
ало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. < |
а и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти бу |
драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кид |
, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу |
лијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а п |
ош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, |
т, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском расп |
{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлош |
сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: |
дарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није б |
е саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату. |
ана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми |
акву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а ж |
да основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везују |
остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, |
угом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну сло |
на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти има |
е незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи узда |
е и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове веч |
би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соб |
мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брља |
би наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена |
ио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - |
није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} В |
ђу њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и оби |
ка кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељ |
љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, |
према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писа |
пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили |
... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и д |
ни.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је с |
ишта казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; |
тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш |
ао у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више н |
мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у |
животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим |
S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p |
бринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужу |
знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, ов |
настих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не |
ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да |
наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да |
овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Зам |
лико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише тре |
иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а |
.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничк |
ако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} К |
ита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице пада |
и је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја |
то си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драга |
показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме он |
ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одгово |
ете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и |
да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} |
е, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од |
о је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам г |
ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Ув |
пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити р |
ам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога |
tle>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих н |
, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и |
о му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај ф |
аоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно |
црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти с |
љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срц |
није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?.. |
ати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.< |
све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећ |
и и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако |
е мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену |
ест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што с |
Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је ј |
има.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамвај |
ине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме |
творена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека |
е још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, |
еланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних пошта |
ле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купа |
руша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, за |
{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пре |
ама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце зна |
, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати ко |
дске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="179" /> |
оришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарик |
вот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од |
ни, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зор |
спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> |
етлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета |
жено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца |
нце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић |
шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Бео |
ј соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа д |
ка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна м |
ла.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, крете |
есени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси |
ажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} |
нпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан о |
им изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком бре |
имегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, |
и полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао |
е била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} |
сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префар |
ед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним |
уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су о |
а се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту к |
пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих дру |
као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</ |
је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавај |
продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани |
шао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим с |
иставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују |
е око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се |
ну.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други |
анима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да та |
њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице |
животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том т |
n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић |
које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде п |
и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко од |
за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одуда |
нице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, |
и су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини |
илош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од |
од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некак |
е да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре |
који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром ј |
осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.< |
> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Дв |
пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <h |
ичком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свак |
у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била ф |
а; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од п |
.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више |
.{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, |
тојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пр |
едно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини д |
драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окре |
га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао н |
е код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да |
ава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сија |
бу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га ј |
себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> |
али?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пук |
Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледа |
ве друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, |
топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипа |
на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је |
На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено |
падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном |
} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рук |
} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ран |
, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с ми |
г Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза ик |
т, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањско |
окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад ј |
чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је |
смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по к |
ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад |
х је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} |
<p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и оста |
ги крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали ошт |
и, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да |
што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се бил |
врчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- |
<p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што |
треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини |
и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он |
поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међут |
лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господ |
вао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио |
два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узј |
а и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу ч |
ма.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и прав |
разним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на је |
у и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико |
; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени тре |
гледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да ј |
лада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже |
бијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у |
иковарошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма |
соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се би |
тприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда |
атеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због ма |
није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја прир |
Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако т |
једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се посте |
иљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где |
бав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео |
ција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као њег |
да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз |
долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт |
био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Мил |
оби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Мило |
и своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} М |
арало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љус |
ени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... < |
ила Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, |
х обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја |
ила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да |
ва повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио се |
од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хва |
авиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, |
рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледа |
ји.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био |
госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала |
по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, бел |
и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p |
наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Д |
осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој суд |
је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам". |
S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг |
лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се |
е косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас |
нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништ |
лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="17 |
овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу |
се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, из |
ије допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га |
, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевеко |
осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несно |
га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се ос |
неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> < |
ао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је |
ве зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша б |
лађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мен |
тички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Ср |
трашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, п |
који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасј |
дно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се к |
розора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно в |
о једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити о |
је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо |
а?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и ниј |
усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осм |
су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруж |
да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклев |
е су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу |
свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо |
ави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као ш |
ије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А ка |
усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> < |
љица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад |
, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и б |
е су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много дец |
>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за ам |
ти око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је игр |
леда, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од не |
родужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је |
песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, н |
ао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју са |
не.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p |
ио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од св |
егови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила са |
несеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - |
риште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за |
ар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна п |
елике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је |
ине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где |
љуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} |
је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба н |
је увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, ра |
ак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немо |
ројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у |
у то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изнена |
о свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те п |
мшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либ |
</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди |
из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног жив |
ације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу |
аде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајућ |
за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло с |
ј снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе |
ни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у ред |
тари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свеч |
на.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, њег |
их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби ј |
ретварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале живот |
, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког |
је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст с |
рка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла |
промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак с |
а започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнер |
але очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На |
Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који и |
брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закић |
хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се к |
заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавиц |
епо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декла |
те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек |
мо је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад |
, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану |
} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </ |
су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог |
} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви |
овориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и т |
перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мо |
стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхт |
агласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на |
бави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продуж |
израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> |
о отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <d |
у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз |
} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Крем |
ла се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то |
ио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка |
тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.< |
смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се род |
м болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он п |
недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћ |
е пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још ј |
несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање |
поведаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, ри |
м себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обез |
ен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и реч |
>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, пре |
есе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење. |
и своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико харти |
се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан |
игурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој |
икао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и посто |
ку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она |
и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жен |
м, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и ву |
Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и ко |
лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту леден |
н се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све |
драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узет |
.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} М |
примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско л |
апита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Д |
њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Мил |
м животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глум |
сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грд |
од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, |
а њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се саста |
е у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота |
> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само |
циг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч |
еби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су |
бав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као је |
убакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним ше |
а сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка неш |
стао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко двор |
узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан |
-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од |
> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало |
покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад заве |
ијао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био же |
ију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га г |
о дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстим |
дно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са |
у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим |
доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако п |
било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свег |
p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо |
велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" |
<pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни |
сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је бу |
баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, |
ару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове К |
ља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крв |
да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин ј |
а на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њ |
ише.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пр |
а колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води |
овољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, |
њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p |
тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Мил |
ио царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико н |
дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на ус |
је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горел |
чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како |
е владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
рне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од ку |
је је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су |
врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела бл |
лике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још д |
икера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико ни |
е све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјеки |
жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли |
, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, |
дојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по |
ва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и дет |
/p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S |
та материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело |
али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је па |
ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Је |
да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били |
ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра сла |
Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се л |
ис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву пе |
наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, нас |
pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, п |
хове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцим |
оштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета б |
часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је би |
азио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика |
као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, |
ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта |
> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Ми |
о преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој |
су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов |
а.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за каф |
брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попади |
здизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађан |
поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе то |
ирока као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред |
радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је би |
уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си там |
Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја |
акве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p> |
је су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лице |
се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имал |
Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред |
плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и |
т ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном |
не очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопи |
пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионе |
еде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> |
ео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вај |
ао ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} А |
био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који ј |
до!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те м |
као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама |
ве је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!< |
> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише бе |
нтимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су и |
дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом |
пао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и |
е свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Ду |
але.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а пог |
мио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје |
ише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- К |
е његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пре |
.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она с |
ше ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме т |
рике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушк |
е планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и |
шира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејин |
hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече |
живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у гла |
{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују ни |
куруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливад |
вним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И |
ака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који н |
била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У |
роста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу н |
бранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро |
..легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} |
ада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијо |
едопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} |
водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који |
тар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући |
че него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила б |
лик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата |
кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гим |
лио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је |
наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и пев |
подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их |
адржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је |
<p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу. |
њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног т |
су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно |
та.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре ч |
ући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром |
м се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној све |
ближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци |
{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песм |
м ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја по |
арији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се ра |
аже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене з |
ам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима |
бра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли |
а, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p> |
елом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два ве |
ика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} П |
чани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду |
стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена |
им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="c |
епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> О |
лена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакош |
те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љуби |
<p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>Посл |
о да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да |
о часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различит |
тава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливал |
н се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново |
> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хл |
S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кро |
оворио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се прес |
но дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, к |
амало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p |
рироди не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уре |
лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на пр |
угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хт |
а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би |
м сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. < |
де, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки |
ш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желе |
ко љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који |
ајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по |
изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи че |
е радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Ал |
Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се |
питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега |
> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, поч |
гару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили |
измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати с |
у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у |
ута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостоја |
е пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је |
м, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелам |
брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже о |
лост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силует |
им би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била наслика |
м тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, ко |
пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне б |
није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У |
и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло ж |
рало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити |
долико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као д |
{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Но |
шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је б |
стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на мит |
необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто с |
дала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети ка |
неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као |
ивети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ов |
лошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Је |
ла од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био цари |
ешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да пр |
еке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, |
.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - |
ју.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, |
инског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Св |
ове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он ви |
у битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе са |
и јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право |
и се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је дал |
а један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла буко |
млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, |
мена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и |
ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора |
еднака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове |
и су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и |
ви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео |
аш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да ј |
или прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош |
а друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> |
ш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово |
војка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене? |
речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу |
ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад |
воје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лак |
је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нис |
од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека гот |
ремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али о |
ецијални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растован |
p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад п |
се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n= |
е.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, нека |
а помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица цр |
релетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исква |
ла и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма опис |
единила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као |
ам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која т |
чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S |
тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на тр |
заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан |
много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег |
бави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи из |
мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим |
да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} З |
ртији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са усн |
рнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општ |
} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом |
ош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука из |
евојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирн |
ужом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, пам |
шу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свир |
ма Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке |
пљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препо |
ђе тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. |
оезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном. |
због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мрша |
како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Преп |
њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> |
{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено ок |
Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно ш |
старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и |
је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног |
ели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједн |
још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбу |
се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа р |
што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило |
и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао |
чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовни |
ек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. |
Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, М |
никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној зград |
им.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок |
ати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Б |
крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, |
и, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> |
во сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Креми |
но и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} По |
ове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане |
небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте |
Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио |
лазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само дв |
у среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу |
ресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и |
, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> |
ађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Н |
пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се |
е другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од своји |
адио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју |
рам љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је виси |
вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p |
брен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n |
<p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један екс |
ли, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч |
Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један |
мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, неза |
несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} |
хове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! |
душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си ми |
ли се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и др |
ј ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S |
било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не поз |
ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо сит |
у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши |
о целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст плам |
зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздра |
их нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му |
овању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило |
у црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, |
ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два |
иво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђам |
не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене |
, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио и |
вим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, |
е одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати м |
је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који пров |
о бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори |
ка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са об |
са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка |
као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади |
ешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, сл |
љења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју |
имо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: за |
он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београ |
увала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се з |
те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и |
" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само јед |
> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Дол |
нама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасполож |
адном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако |
вијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S |
ика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у а |
S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову |
нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> |
Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за в |
у, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво ч |
иса</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још |
ело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризл |
, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскар |
} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ип |
ово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се жури |
</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n= |
ен болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало |
се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милош |
а пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Му |
о има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ј |
уо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, |
а као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p |
икад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и при |
<title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> |
а разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младос |
ђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зи |
ред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је м |
карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су ко |
ко лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем су |
једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрес |
билата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као б |
нарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним |
а.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће |
живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све м |
кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због то |
оди драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио д |
треје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, |
ци, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на дв |
ети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут прен |
Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободн |
, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса |
да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ |
{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дуб |
не које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан |
уцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од вр |
</p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад |
аво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да |
даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је гл |
, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, |
све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузи |
био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који ј |
апорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњено |
су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и см |
тања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се |
ци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p |
тови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале н |
нут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је |
она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити м |
{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина |
ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, |
коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва ова |
гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи |
еједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је ј |
и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу да |
орка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у бра |
/p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остан |
таријим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и прек |
ко код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите |
други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако |
завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разнол |
већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је л |
вали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанств |
дна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> |
перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и |
и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сре |
кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су глав |
лонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} |
ма.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдс |
Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јут |
х дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против с |
p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваз |
правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због ње |
а горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с |
рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише в |
, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао уне |
а кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне |
пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубо |
етња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ћ |
али како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да преда |
и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} |
патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шета |
ектричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратк |
ирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{ |
ство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрат |
кусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала |
и том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зид |
ом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаш |
</p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог |
ски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио |
ним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли |
месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско п |
не за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукл |
ља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписан |
вица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Сре |
="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почив |
драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, |
пљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивал |
ено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошев |
ојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена т |
огу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуца |
о Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад |
По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним ви |
> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадв |
срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење |
Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још не |
родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, п |
едбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се позна |
жена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним |
страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пла |
ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, |
о да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станов |
Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - |
чека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него п |
и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, кој |
се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад |
м гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући с |
рзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дал |
рупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале |
Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника м |
о раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима |
опажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин ј |
енгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је |
инови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи ш |
p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} |
у да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и |
нику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су |
и довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и |
но да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу д |
лед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да |
раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним велик |
м нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљав |
клопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено |
зла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крв |
меја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољав |
је Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S |
истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алто |
и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је п |
и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирн |
е у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан |
стоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последи |
ње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли |
нетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе јед |
т, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање |
Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун ј |
ју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - |
у, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од кап |
Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S |
сама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али |
духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали |
у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га ј |
ати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, |
а широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорс |
Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна |
ане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала |
мотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није ни |
рганизације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од ц |
а волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хо |
сати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак и |
паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једре |
тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута м |
езимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
олом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балк |
испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и заба |
писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио |
одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и б |
жице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Ко |
о доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију |
овање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало п |
много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ј |
их пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада |
куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем |
ахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклиње |
једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, |
узом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се у |
у Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љу |
одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Ш |
н.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су не |
ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала н |
изати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> |
смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од оба |
: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Д |
свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесн |
ите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново |
и осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту |
бине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним нап |
жио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или ст |
и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш јед |
а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова |
до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после чове |
а се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са за |
ари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао г |
тпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шт |
радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама |
ене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је |
азао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодно |
е.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог с |
/> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је |
се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из |
познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори |
о којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су |
ак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је |
лазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су ве |
алдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин |
личе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се суд |
орка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> < |
између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њим |
у своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Изво |
и: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао |
аницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали |
о дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} |
ви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За о |
фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико |
м тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> |
ом се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним стол |
рош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на п |
твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слат |
рода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то |
нички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији |
ој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се би |
светљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{ |
ека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немил |
p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је |
дице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <t |
и, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворен |
су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвен |
ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњ |
зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским |
анџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледа |
ађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љуба |
налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Б |
и је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} |
ају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би |
роје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би к |
која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Баг |
>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title |
сле доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна |
предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ре |
- Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она |
су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет |
ад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бој |
е не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем о |
д јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} |
се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавиј |
мају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или он |
пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, |
што важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити при |
али о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.< |
се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div type="grou |
ом осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића |
јеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи |
Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико |
p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоно |
дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма |
е чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва |
е изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода |
и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића |
аницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као из |
лу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога д |
а, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није бил |
ренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и у |
у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се |
овори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Нај |
иши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак |
авом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљив |
е толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и нег |
као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаре |
ра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу цр |
и у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>М |
а ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зу |
дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није смета |
е извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај чо |
о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мисли |
брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим |
на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену |
ала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног обр |
бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је < |
и би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку |
по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећ |
мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, |
олним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окр |
вио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високи |
али су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посм |
Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу н |
:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна ули |
мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио |
ра који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се |
међу два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} |
да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</ |
тихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматра |
римили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} В |
ећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кре |
жити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уф |
ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен из |
у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао |
иле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и так |
сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа |
еле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је з |
S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, |
леда сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладно |
и јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла г |
а, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајн |
аву нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сен |
ачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним рум |
{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: а |
шир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе |
ажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S |
у и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу |
не ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и нек |
око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и |
.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно |
знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун. |
и утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави вре |
е растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави вре |
срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ: |
тског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса |
о? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојач |
мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само |
После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да пр |
де.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви о |
елу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} |
где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људ |
ти о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео |
ма златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l> |
им офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у ше |
имегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог п |
виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермер |
суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од ча |
јутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прст |
тали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали б |
да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан |
о зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују пи |
p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтел |
дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која и |
чно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на |
, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечан |
и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и |
главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина |
требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе |
шицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очиш |
..{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Ал |
ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. |
дило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад |
лија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољ |
сине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су с |
дњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали м |
ио покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда |
ж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале |
мучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече |
еоград се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли |
ајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кр |
се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као |
о је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака |
{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са простр |
коврсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Вас |
њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у с |
кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће с |
свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам |
друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} |
и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак д |
се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре |
ају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по ко |
{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је |
<p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми |
ли облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукл |
еда, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као безда |
S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у по |
це, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна пр |
ј рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра |
београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чиј |
p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и бла |
каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између на |
трчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао |
ри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао |
S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S |
} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На |
е столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад |
мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине |
стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком |
Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоран |
ни хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голужд |
могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тог |
мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> б |
, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са |
муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве от |
хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катас |
што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посет |
ког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зе |
убав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Сврши |
о нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После д |
дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну |
само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих зн |
колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сирома |
шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</ |
репој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи кој |
S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње пре |
те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n |
Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, |
доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку |
дили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних |
, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију |
} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гро |
а је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово си |
никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, п |
ерена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не мо |
е боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су |
и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био вр |
Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана н |
е ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране |
била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су с |
е и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако ј |
аве, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се упл |
и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, |
е су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у |
ју где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом д |
едњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} |
ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом глав |
уку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени св |
лободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, ник |
као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се |
ака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да |
реме, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је |
ости и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити |
од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпоста |
а већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетал |
које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позори |
нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Н |
а клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била ода |
тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p |
ним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грли |
анчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и |
ишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну п |
. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише н |
, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран о |
трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно д |
- Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један рефер |
зио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код кућ |
чар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да са |
та; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје |
ли се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина |
хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из соб |
латни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> |
- Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. |
на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа кој |
И</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од |
регу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Дра |
лош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда |
еседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, |
а су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћу |
ица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен к |
о допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одгов |
балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} С |
е... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разго |
азумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драган |
ви, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули вр |
ији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је |
ркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошев |
напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Св |
е су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - |
г формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је досто |
читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно |
царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид |
зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и о |
а стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фото |
ечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао с |
киној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервиј |
едова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодуш |
д, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да |
цкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја ко |
Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма |
је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црно |
почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им |
знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мај |
сте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, |
тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и |
иромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} |
и рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{ |
да тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориго |
исали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио ш |
репорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански изве |
се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег нов |
ве послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове ц |
једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што в |
је, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и |
} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски |
да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је бил |
S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, |
ора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале поч |
питују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!. |
сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> < |
дан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се |
и, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада |
а према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без |
е свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румен |
ј царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} |
деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом |
око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу во |
е Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свеж |
<p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове |
срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</ |
ик поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до |
њавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ |
ба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутам |
а ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Мило |
за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш за |
ћи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да дон |
и тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} |
оче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам |
те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека |
моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом ни |
леда и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну |
ле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам з |
ору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p |
отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пр |
аво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко изве |
перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поч |
знату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весе |
газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорк |
во да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неуми |
пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још ја |
ересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо |
претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или |
заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, он |
Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у |
пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из год |
ве манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му до |
олу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драг |
авао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће |
се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљ |
али своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољуба |
еко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазил |
и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се гл |
ану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да са |
само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за је |
очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означ |
настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се |
у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му |
ај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi> |
е тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трж |
е његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак. |
ад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} |
ио спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састан |
оварајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо |
ди човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у та |
но.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радо |
то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лоп |
а који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати |
омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се в |
јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта |
<p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ши |
шљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом |
" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не зна |
ајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Са |
ико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило М |
елицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, |
погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од |
реник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ак |
дничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се прем |
отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, св |
на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душ |
ца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја |
хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} |
ка стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају |
а се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу по |
ољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урла |
о путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам час |
ија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њи |
уди који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p |
<p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и |
а сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ства |
познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, |
ђа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, |
рица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприл |
овог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попус |
привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изн |
, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгути |
о да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгуб |
о ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоће |
и је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак поти |
пше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли |
менљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: |
е три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и за |
осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој |
као сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар д |
ред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - го |
<p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - |
ца предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.< |
<p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли |
најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу д |
у позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љуб |
сећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психо |
{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Мил |
пољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са н |
испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао сам |
на пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с к |
.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прек |
ти кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочит |
ена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је с |
у би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем |
у.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се |
кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено е |
уцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна б |
не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна вра |
ако ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова |
е никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобрава |
ум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу. |
ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене кој |
Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је б |
ни су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда |
ник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p |
га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Мило |
прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима |
но да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <t |
Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсн |
ребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту |
ободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примам |
би, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву |
ст.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан |
дете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позо |
да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њих |
дништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мал |
еђују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не |
ога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у |
им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога м |
, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се |
.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја жив |
и она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече п |
не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај |
елену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на ка |
н Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше |
у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да |
Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љуб |
ео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина до |
љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргн |
b n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат пре |
нај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна ли |
пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и |
очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На њего |
{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По ко |
суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе |
о пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући |
сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дрема |
на.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после |
етао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволе |
и никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Јед |
екидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашен |
спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - П |
тићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у |
шно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ра |
о грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржи |
чени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневни |
S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени |
је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу п |
ћ се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} |
обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавал |
ад.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту. |
и људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, |
га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институт |
од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</ |
магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се |
и му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозден |
и су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни |
егово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време. |
д на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се |
је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала оп |
одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана |
о читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title |
триотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пља |
нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржа |
} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су ка |
за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за п |
и руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лиц |
т, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса |
ирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је |
купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и |
јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовиц |
а, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је |
ати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала о |
н.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза |
чки трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли |
грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искор |
олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло |
на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, за |
учности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом с |
ота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи сво |
ћу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом пал |
{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и |
почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих з |
е: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је би |
ве својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у |
клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног |
ко лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела |
воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у св |
зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспосл |
је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} |
- Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - |
<p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за |
емих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Ма |
а пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и |
једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухва |
мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме |
е оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава |
.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велик |
Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед бе |
унаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе |
ећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски ф |
ћ ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу д |
а чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанстве |
з једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и полит |
њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање. |
је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија |
стани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на |
</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p> |
едне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што ј |
је мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног |
врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, шт |
је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, ти |
а; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и |
дах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале |
, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Не |
ако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се |
S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка |
дна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетс |
д шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака. |
а цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Т |
и стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош |
ни пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p> |
и, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочил |
спод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њ |
.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесн |
ст је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, п |
живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о п |
>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право |
је хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декла |
ољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победи |
ајјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео |
будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао. |
а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му п |
Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S |
ата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а с |
као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> |
<hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви |
S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се ос |
е, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи |
вима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како |
топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цре |
атељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, са |
т презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без на |
век решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи кор |
ицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће |
вског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} П |
ма, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом ва |
ванично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо |
алеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смеши |
ује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниск |
је било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљен |
дина.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џа |
т, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким у |
ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не заг |
косновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана масти |
</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спава |
срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{ |
тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се м |
срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико |
роман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди |
сна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој верениц |
ула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </ |
ала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српс |
ијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} |
ловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте с |
аљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, исте |
љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су |
евојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помис |
ве душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је ујед |
осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилни |
ица, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њено |
алице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, отк |
- Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га |
ња падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или б |
својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, нај |
ати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземно |
еде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину с |
Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бле |
асно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносн |
авник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносн |
је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под |
озор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још један |
али остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су о |
кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у |
дали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гле |
ч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом |
адету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи с |
ако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сли |
ма не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе пр |
з уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постељ |
емић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са |
опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те н |
игенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, к |
<p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном ус |
замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти с |
предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајић |
с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој у |
.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље |
едан велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне гра |
амо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Бара |
, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> |
ишта, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло |
једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ до |
ило прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је |
вему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на о |
ог романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у |
су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је вл |
е благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој ј |
владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест р |
е би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него |
ог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годин |
а на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај. |
оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет |
а, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она |
ца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну |
грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{ |
на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице глед |
али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке |
онетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били |
која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, |
ланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тра |
них сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју |
од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за др |
је име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да с |
ше није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по н |
знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на |
једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку к |
S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се |
д, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће |
ом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Н |
размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан |
ватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је |
наш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила је |
полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Т |
видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао |
биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења с |
ви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене т |
упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос с |
се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји |
аби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све |
ић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла |
/> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевај |
е?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:< |
Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он |
<p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса |
има.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било су |
спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време |
о са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> |
едан чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p> |
најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је зн |
е очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолик |
ивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ в |
мић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново |
ако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друк |
аменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу беог |
што је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја |
м кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сун |
тко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа |
њак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења |
желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, мој |
ремена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична беогр |
ека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила тр |
ненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type= |
о састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путни |
, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале с |
ван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - уп |
уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша узди |
авајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући |
за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јав |
о није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад ј |
а осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и гу |
лабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између |
Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали |
бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрх |
је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорк |
е све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се ч |
мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свог |
о дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула |
се се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је п |
не и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека |
убави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једин |
је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S |
и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за |
еко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом |
руживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Пр |
она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласа |
загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану. |
, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је |
Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоста |
њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S |
Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонил |
а.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за с |
галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину парт |
ог дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} |
постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку з |
ке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они с |
ио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да п |
есту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица |
ри му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се у |
тељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог н |
ене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, |
мног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран |
чињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим |
сматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој т |
Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци ј |
ав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима дон |
а жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за м |
Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био ја |
лости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру |
амантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p |
} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи с |
ри на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ват |
у везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне |
оришту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега. |
ао круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју |
аличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздравља |
ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа |
p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких к |
латке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, кој |
После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског |
p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стог |
ено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и |
ој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светл |
жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што |
мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, |
лико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породич |
ј страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад св |
>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мами |
ала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов со |
а Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгле |
њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгл |
> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савла |
бог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске геогра |
S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је п |
уједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу к |
из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пу |
ивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="23 |
х постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубист |
листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На ест |
pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То |
ледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова с |
ио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да |
унце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати... |
ачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је се |
убљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод как |
/p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драган |
рагутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећа |
чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп ра |
је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} |
видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене |
о суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, уд |
о њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима. |
мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему во |
шта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било |
по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислим |
ичанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, го |
хта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно д |
авао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост |
атком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жељ |
Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим |
пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, |
је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно о |
овољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио сво |
аснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно приврем |
драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p |
артија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, |
ој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситу |
рупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њ |
ући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живот |
> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Л |
атрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили |
а томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам... |
ући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко |
Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели |
остоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Как |
ма.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити |
ка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом |
у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову |
и на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестар |
<p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} К |
онешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и оба |
сушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те бо |
лави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му зан |
ица појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад |
уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, о |
псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти ш |
осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, вес |
и су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као |
лата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипа |
унаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- |
них врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој ш |
мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани |
возно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некака |
обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем живо |
г дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду |
н од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших |
насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске |
живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипарис |
подевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чек |
а, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} |
дским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> |
е хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади п |
обро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је м |
са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорк |
цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он с |
и како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да г |
ских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт. |
</p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, |
не плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печ |
којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та |
, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте |
поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били |
али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је о |
неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.< |
а као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="6 |
рање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се ос |
ед њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног приј |
једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стенов |
еника, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су |
нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> < |
е, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, |
сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи |
S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб п |
им годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћу |
е равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за дв |
еног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност |
заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благ |
них кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на |
Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посмат |
Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир о |
стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на |
изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су |
е обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило |
едиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали ле |
на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић |
сале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу |
ј лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мам |
ости, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да |
те, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p |
аком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законит |
Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискуј |
што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га |
иву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хриш |
и јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатл |
ћао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг |
- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удов |
срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала |
ата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанств |
љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка св |
не дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем ч |
их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким о |
о да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свир |
ли, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати... |
погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином и |
ко, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задово |
жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао с |
е мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом |
оћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се ос |
ку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не |
нати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Чове |
и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као |
та је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су оста |
овима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се |
но и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарај |
ед ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говор |
само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се јед |
Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих дес |
трина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико им |
је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети |
авали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства |
то <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих дру |
ца.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по душ |
ислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку |
овориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог ц |
и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало из |
интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мисли |
што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био м |
у, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S |
S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна д |
сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад |
лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али |
биле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага |
неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слат |
лазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Ку |
сивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од |
расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефилова |
више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ |
уче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући |
сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти |
промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, гос |
ко обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и укр |
се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не д |
тила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони |
једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Сне |
о у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и е |
приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски |
ао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао |
ји се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана |
имило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да |
ла лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која ј |
лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде |
ју.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песниц |
и и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачува |
узимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би |
ала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те п |
е осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују о |
их новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без ика |
ре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигур |
м вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде |
и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које |
.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти н |
ли, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ст |
је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зим |
запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није |
то где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим |
ако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа о |
како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце ј |
није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчо |
јно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с т |
љица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни с |
глед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, п |
нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "< |
вом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и кој |
откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је пред |
би своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изи |
љави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, с |
анавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које |
жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном |
у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, је |
лница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешк |
ло оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке |
отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не |
што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо |
весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да н |
пеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао пос |
разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се зап |
ло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео |
ико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не |
а, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону неја |
тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми |
је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опуст |
ст повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност |
и ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као дв |
ала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је |
пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као |
љом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се од |
матрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицан |
стојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли |
инт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S |
ли су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује ник |
нар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муко |
живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубав |
них драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу |
<pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> |
гових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песм |
инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор |
а и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била н |
астао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} |
ира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избац |
.{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и |
стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељав |
ем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, предс |
ли су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> < |
и; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не х |
продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се свр |
пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужи |
адоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхран |
е нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</ |
као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода |
споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе х |
ати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и ти |
тело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младост |
ложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, |
у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књ |
му се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрт |
је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је |
Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је |
S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем |
гњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику је |
че нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, |
диш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драг |
обријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао |
е која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао |
ст родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образова |
ривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, |
новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела |
читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде л |
и би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са со |
чно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Једа |
познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије |
>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> др |
писивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањ |
њи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На је |
чку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, |
да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле |
а истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, |
ве очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли |
ш су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек |
.. кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је и |
ј пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља п |
у руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасв |
сник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју н |
ошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом |
рка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши |
Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на р |
кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се пр |
у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по |
екића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица |
га шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци жи |
се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да |
еба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих |
олазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је б |
ним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му |
ј сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у јед |
репис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зи |
хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти има |
е јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то б |
p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим |
е помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти прете |
та га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје |
ушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> |
илош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор |
ин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се |
еоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода |
и који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису у |
Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњава |
цао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред |
е.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се пок |
о као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхолич |
у од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним |
, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило |
се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се |
о драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он |
ошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У црк |
си и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију |
онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола |
ика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сј |
чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, сил |
осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти ма |
већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га в |
пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапк |
четком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је |
tle> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обичн |
то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили с |
рпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили с |
цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је с |
ан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се од |
гдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се |
авиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превл |
груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело |
д с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Њ |
руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне ду |
и тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа |
уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, |
рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима и |
и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересов |
куша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је |
у за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновни |
је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа |
жао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Ст |
колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у ка |
загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени крев |
т ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто ч |
љиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи ка |
в за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, ж |
и писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног у |
ма, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И |
акшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, унос |
крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприј |
гледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцк |
ојави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, м |
кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио м |
уштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена ост |
једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, |
еда, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимал |
биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p |
gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говори |
узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом |
и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе |
.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и в |
тељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, т |
и.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење сви |
е био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човек |
накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S |
старелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шум |
еђу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је б |
но увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.< |
примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природ |
у.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се ни |
ледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је ч |
ња трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Кој |
да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек |
ирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њ |
ле песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, |
Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао |
а.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја |
граду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи как |
и и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је пок |
/p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао уз |
и су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитето |
ани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску |
ући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мис |
Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу |
г правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали |
анцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Д |
ала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрек |
приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог |
ок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотво |
кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег сп |
не.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену л |
оје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане |
ао два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио |
спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главо |
спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над глав |
је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећав |
истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и |
g="fr">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, |
у ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа т |
могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговет |
. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> |
тевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у п |
бог мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре некол |
>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају ка |
радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају ка |
ла једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, |
, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би поку |
ију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет |
да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она ш |
ка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, д |
изовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p |
ови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик шт |
ате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} |
ећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео д |
љај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци пос |
ки листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну ориги |
} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима |
м, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, све |
горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, о |
ни донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је цари |
им за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте пала |
упи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и |
ао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у |
мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p> |
товањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске п |
ог <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић мо |
} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају |
мену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смр |
о рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео |
реће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео о |
ик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при |
ао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се по |
да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љуб |
не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњав |
.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад |
ној кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижев |
из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, |
ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ни |
ивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог |
дним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обр |
као је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позориш |
г.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној |
друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених |
нара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и |
рада, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих |
ог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих |
пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, д |
ице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: < |
ићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} М |
.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена |
друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић |
ао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекива |
сле, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> < |
е целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили |
ан печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и |
аширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једно |
, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све |
, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збого |
и су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто |
лосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих ми |
часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погреш |
је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста |
се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Он |
т коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је |
и нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Тр |
их урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одма |
- Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се пр |
ка и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељен |
по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Ви |
е избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост |
реба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, |
он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није пои |
и!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслук |
, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И |
о живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је |
дник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да при |
малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан |
ицима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима зва |
им случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да |
ка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош об |
рна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p |
је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како |
здарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на не |
а мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Мило |
} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усп |
поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} О |
метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и ш |
{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико |
она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у |
оје се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара |
релетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз моде |
да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао це |
/p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{ |
точић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између ост |
оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном в |
железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе роман |
, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више позна |
где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити н |
оји имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, |
/p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје |
м обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кр |
оју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити к |
тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је ви |
пети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је мо |
д људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим има |
избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</ |
м.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни.. |
- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има други |
} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све |
аво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дан |
пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И |
већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили ч |
ресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су с |
ко их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују о |
у нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована. |
нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог |
и ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборав |
S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захва |
Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, |
не самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} |
лно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно пр |
вори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу |
ао постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебде |
анак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико |
... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не пад |
ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже |
људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, |
право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и о |
ђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb |
о да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су п |
е тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи т |
билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, з |
да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими б |
трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова |
же милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да |
" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да |
супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> |
у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописни |
<p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и рум |
ли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочи |
сао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазрев |
и постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену |
н за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ су |
ом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни |
ћ се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху |
а и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не |
и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи |
ци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, |
ше плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну ц |
ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних кр |
уби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице |
ућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер |
ати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада н |
хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа |
еља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и |
си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме |
ан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је д |
век који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад ме |
е он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговор |
шан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може |
дра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо |
лош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна си |
>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и |
несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још |
сао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> < |
и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заје |
једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. < |
ета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у жи |
ала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не во |
илом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Какв |
ном крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не бу |
ко је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује сам |
ло, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слоб |
атњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико гл |
ан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у ков |
ао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{ |
ћивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим ко |
ти.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништ |
улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле |
чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист |
, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најза |
ици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>С |
не у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду |
е.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те пр |
званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{ |
и од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази сам |
p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога нате |
заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом. |
анства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја воли |
на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одак |
матрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, |
м.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p |
о гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{ |
знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић |
је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p |
говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми |
борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало |
лучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и |
о га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је исп |
{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</ |
е биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино |
вим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јану |
а и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb |
кретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уко |
који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не к |
гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне сви |
ити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену |
овечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре |
ло дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално |
ћи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{ |
душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срц |
> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркин |
о што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши. |
.. сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође пе |
{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} |
бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одг |
вде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сце |
век који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је |
своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> |
живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој терас |
огаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дуб |
увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје |
, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном куп |
а заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и виш |
срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њихово |
и свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, |
ова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић п |
авог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{ |
еговим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Крем |
видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} |
на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венц |
ири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана с |
волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од |
в и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и |
ојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се реч |
о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p |
х криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућник |
а помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- |
рада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и |
ак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли |
ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ј |
био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати ув |
тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би |
ли за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно пр |
Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{ |
гледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси стари |
лед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја д |
војим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо марто |
Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Ми |
S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист |
ку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа т |
обрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осме |
е на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тре |
> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гу |
S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу не |
им, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио |
} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије. |
дну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом |
ледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насме |
.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био на |
им, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који |
ветом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари |
а је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није с |
не на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан наме |
име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани |
капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабе |
ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ић |
, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују |
Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иа |
, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са нај |
што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријат |
као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини п |
у се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што |
беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор ду |
Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну |
ти чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, оп |
да жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој поло |
пљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вр |
ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице о |
одила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрен |
дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад |
ање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У |
а видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чини |
} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око по |
е сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клиз |
ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред кој |
е, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слаб |
ене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за њег |
а ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штамп |
неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађеви |
сматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали |
не њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп да |
ла по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </ |
> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековре |
е Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог |
Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, |
ознавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао м |
као: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се |
ко нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - |
воју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети |
ке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" |
рестанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваз |
је и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И |
у од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулациј |
иваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила |
позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце |
, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада |
ном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила мн |
редавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да |
едеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, |
пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - |
ена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало д |
угачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње киш |
стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја |
очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контур |
брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му |
, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се |
су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је ж |
о наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њ |
а, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један |
је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се чове |
мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> |
отребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није |
<p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранков |
симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{ |
, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} |
е да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да |
нили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у си |
ице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенел |
осле Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали |
бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, |
аца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и на |
је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који ј |
адске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према изв |
{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариниц |
руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама н |
здиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} |
овор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кр |
о жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је |
жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од |
ања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни о |
све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај |
ете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога |
ренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, |
во и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална ње |
те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосно |
те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жа |
љењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољ |
Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете |
и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита др |
ш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у ка |
{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пу |
амо за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорн |
која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој блед |
а је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кре |
.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...< |
дничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковић |
е знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ зајед |
ио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и |
и га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питају |
и игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми |
ним болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је |
ек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београд |
а, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" / |
ћа Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Ка |
бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не г |
ближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали |
ћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан. |
; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и |
олико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми ј |
се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према гра |
вом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао |
8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико с |
е имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогн |
ор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и д |
да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек |
уза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да б |
} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу |
жеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш. |
трле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} |
тепенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрв |
песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и л |
личног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу о |
ике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, |
а прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Ре |
лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</ |
фију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> |
о помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде |
ена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине |
пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љу |
е биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Мило |
е пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога ш |
е тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве |
и су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута |
сли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> < |
е бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану |
тити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог по |
отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} |
и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га |
много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гор |
огађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb |
још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на |
дени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и увера |
лаго, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шу |
ебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле так |
тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад |
ла твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у |
ла твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, |
е трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длан |
и, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и |
из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p |
лио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имал |
речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> |
ене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на с |
мог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморн |
у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној |
.. кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да веру |
ко није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... как |
мо са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, и |
они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданско |
је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> За |
ини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ |
претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни свет |
p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које |
ачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијаке |
ашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, |
Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредни |
ављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сум |
дећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, |
} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и р |
гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редови |
, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, |
Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово |
м се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угл |
онити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади по |
богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној |
оће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га д |
а. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, ка |
а је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало |
а више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну рук |
вима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у кој |
че бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма п |
остосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - |
/p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још нека |
цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао ов |
висно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:< |
ка бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није |
пет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога ле |
ља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има. |
старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја |
твар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос |
<p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази сво |
ом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, |
на плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли |
е, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као |
твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но м |
гу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким п |
о? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - |
е седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити рук |
и и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој кап |
врши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник жел |
а могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса |
та учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађе |
љала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу |
пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запал |
сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави. |
је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, р |
и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он бун |
е.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па |
е у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоли |
ећ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће |
рво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, б |
а свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p |
/p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети мла |
ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <p |
м целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојц |
ам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, к |
и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод |
а</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишућ |
S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љуб |
Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола л |
људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њ |
раскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Рав |
сећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинил |
већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карт |
боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отима |
кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се |
ил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона сло |
и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од |
личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној |
ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и св |
посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био |
да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, мл |
миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покрив |
зна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, |
, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских враба |
једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ов |
чила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обав |
н јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много |
остигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живо |
а би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако ку |
вао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала |
е сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је влада |
нковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зор |
бало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да д |
ако се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријат |
а бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као стар |
у те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је пос |
је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" / |
.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ов |
ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме т |
о и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети |
исом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју |
а пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и д |
давао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, м |
више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле све |
еликоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је о |
моран од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову |
Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било ув |
дног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише |
ишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> |
а за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао |
у са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали |
ти.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поно |
се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се |
ће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња ка |
д покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје |
. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два е |
пуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисл |
пушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно |
<pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љуб |
драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на |
се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо |
еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ |
ица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до М |
S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрај |
ица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она о |
а је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно б |
ним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузи |
се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна заста |
зе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота |
а, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и |
p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испре |
било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим го |
агања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онд |
} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио |
а човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену ко |
своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га |
е на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те о |
то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио |
шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубо |
огледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања бли |
</p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница |
Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глу |
ам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потроши |
</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим њего |
указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се |
за једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разнол |
>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Н |
каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси |
омшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и по |
ј у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и |
.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гарав |
ехничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{ |
вине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд |
ндар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стол |
ји су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну ул |
се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} |
ше и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страст |
сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити и |
ов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког пош |
изу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од |
ђанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо |
арић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позо |
88" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли огов |
овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић |
Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта |
та.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на свој |
ложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, |
ечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Су |
сна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увеч |
, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, |
ас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер |
сти.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одгов |
а једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" |
оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и к |
лаве покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан ко |
ини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја |
шли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n=" |
воју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаониц |
{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је зас |
ницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат |
гли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Умо |
Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини |
припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада кос |
<p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> |
оносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?< |
, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од как |
је било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обра |
>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пл |
p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Не |
у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости |
а те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми |
р универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, |
pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам ње |
лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалац |
м кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротн |
је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p |
S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> |
е остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста и |
н увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино |
била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и по |
љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља |
у варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека н |
т.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оце |
помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које ч |
ауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се |
гра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко |
д на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p> |
рагутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауста |
баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво по |
е, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, |
се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева на |
очитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Сабо |
што бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице |
<pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијал |
му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљ |
влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су |
уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па он |
еше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> < |
пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу за |
Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута |
под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране св |
ј књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница |
та.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} |
, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. |
је су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њ |
p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S |
сти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, р |
ала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су |
и само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио. |
их пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољ |
нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у |
адра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесит |
ку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради с |
вили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерн |
руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал н |
уче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних уну |
крипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремић |
оставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног |
.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно |
пео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости |
у и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обуз |
буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био с |
сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о |
са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} |
на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пак |
{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог ниј |
от вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите |
вајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и уст |
се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне |
.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношен |
има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жед |
последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Си |
.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му |
нпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их ј |
и тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско |
Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, |
вима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и и |
ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош з |
Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</ |
?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће и |
них маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког ча |
ј узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се ј |
и као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким би |
пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима |
се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је |
е благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних |
и овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радил |
југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је |
и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића |
охвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а адм |
продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} |
невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Ба |
убац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја ос |
у маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледа |
г да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног |
лостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његов |
и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав пре |
д му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчид |
стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га |
утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и заг |
ву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је љу |
И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n=" |
вери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише |
и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели |
правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћу |
рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није п |
г Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица ј |
у његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске |
тав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало ј |
.</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="22 |
и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро п |
у геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{ |
је могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је |
и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ |
, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнас |
Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку бе |
и чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобро |
о се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је ши |
виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале |
нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} |
агнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено па |
елике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за сита |
се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n= |
онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео са |
е до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала |
p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да се |
жбу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена мелан |
ада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да б |
{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим је |
више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика кр |
тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом к |
чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још |
чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог |
ојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за |
есне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада зак |
ија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној |
бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По чел |
ли рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да |
тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препоро |
ад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледа |
што увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време |
јке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и по |
р је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила |
е на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </q |
и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отисн |
и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отисн |
оказујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојан |
да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн |
о шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака паробр |
овека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију љ |
унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после п |
но прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> < |
ар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир |
оворила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра мало |
="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, |
едан прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено |
заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. |
у, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</ |
Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њи |
благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и |
глед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су |
не куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и пла |
бављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, |
>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећ |
слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао |
тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао сли |
је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити |
допада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} |
сађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све глед |
угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут о |
вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... |
у се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, н |
хита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бо |
е споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним ве |
избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима к |
о у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, г |
се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се о |
од трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млад |
а њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним |
Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их |
шила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полицис |
сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада пред |
нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масн |
ужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једн |
ква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним с |
ересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дуг |
крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен |
ечи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним |
риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренаст |
т се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтиња |
плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је би |
он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац и |
и.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужи |
d> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што с |
еспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, у |
- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} |
- упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста см |
куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође |
ш неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице |
светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је ок |
ој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од чове |
и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, пр |
ово обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и вре |
а залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом |
нску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој к |
провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, |
тола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио |
се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којег |
ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те с |
во није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је п |
д се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шеста |
тело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} |
јено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био |
стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не в |
изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били |
опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и |
а да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још ј |
S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женс |
тки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао |
е поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, |
н.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све њего |
д одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, ко |
о велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
<p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стаја |
је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> |
у, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - р |
ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, |
аме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опом |
срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо с |
губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клон |
ак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај |
у.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам гр |
строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетк |
длучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребац |
То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, ко |
јих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по |
нове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пр |
асположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било |
и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} |
>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са |
уди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу. |
живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Бр |
иже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, |
тављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, |
Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осв |
ко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби ј |
асходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гуш |
јадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београ |
лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече |
испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, ха |
град, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да прос |
ској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима п |
постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут к |
и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из жив |
p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он |
Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку праз |
ањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински ж |
стајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себ |
био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је |
и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највеће |
и је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одг |
тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} Т |
убоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, |
земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна жи |
/p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ће |
биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне |
хладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотал |
овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово |
еоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, |
но; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим он |
м у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S |
> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезвере |
се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетк |
ио добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} |
сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и |
скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо су |
се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на ули |
ни ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p> |
ој Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} |
елики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толик |
ћи једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено |
око у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек |
умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака н |
се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драг |
и капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат |
ћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у |
о да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се при |
сма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљ |
и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане |
а себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њих |
ну птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали оп |
епеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје ус |
а ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна годи |
атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у свом |
а та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Дола |
на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ за |
ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање кар |
би још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш з |
у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза пе |
би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се |
та.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али о |
зухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков |
сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка пр |
жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} М |
а се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допи |
одио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71 |
<hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селе |
ебу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна з |
зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре н |
д Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим ус |
им моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио |
ко други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца б |
тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се р |
ла. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи с |
</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим |
име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прв |
S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три |
рпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја |
- Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S |
ако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{ |
добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љ |
ка слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необ |
извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Ми |
{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима |
мишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универз |
{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кре |
јских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима |
сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p |
"121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се |
оје је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p |
ајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено ли |
среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако |
ојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију |
на суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку жи |
којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан ос |
другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на ча |
о бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе |
вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
е осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По |
зумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, б |
и, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијаши |
ма светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p> |
к, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> |
било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умивао |
ио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, |
али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља |
е хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија |
врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се З |
сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављал |
Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове з |
о у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусре |
ирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењив |
<p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено з |
езависно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредн |
стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу ст |
Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је дола |
<p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље н |
лио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи сн |
догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> |
о друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изв |
унце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гарав |
во, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим год |
</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад ј |
хивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да бу |
оред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у гла |
и новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа |
лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су м |
нковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати |
а дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које |
p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води о |
тиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено повер |
животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик ж |
куд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао |
тресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: о |
.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се |
, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је |
ану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{ |
им, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их |
је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не из |
ш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа |
је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и |
. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера |
адгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упит |
е, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао |
ецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да игра |
у таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од |
ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрх |
атко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да ут |
е скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сук |
дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и |
а је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта |
снама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предад |
реве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов пог |
екти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, ст |
додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, пок |
увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је уме |
своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да |
са, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га ј |
орхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је с |
али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео |
его за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се |
да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће. |
писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточ |
ико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек т |
о с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос к |
минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било т |
она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега би |
о два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону ко |
од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и м |
{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ниш |
.</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у |
а од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она и |
е упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> |
олећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад п |
ов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког о |
е госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степен |
<p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих ж |
p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на |
хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и с |
ад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан влад |
<p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрем |
> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Мило |
</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хл |
да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - |
воја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p> |
чери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и с |
S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде б |
<p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долаз |
а ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам мога |
е срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да т |
м службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, |
е мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза |
бок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично умо |
го плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође |
о, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и |
имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вар |
</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Тр |
е био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му |
- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену |
Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних пос |
</p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани нем |
> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И |
ше заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, к |
да нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорк |
> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љуби |
ка њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољ |
тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{ |
брати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменов |
{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку приј |
а иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене |
<p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се јо |
<p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског вин |
путујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спр |
?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једни |
<p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} |
</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум |
> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> |
није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је |
бало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да |
> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајд |
е, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред сте |
исао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. < |
- Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Ј |
ад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази исп |
од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољн |
заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдар |
а Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често |
Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао |
јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна |
о.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако |
> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо гд |
ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су |
p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} |
је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе пар |
а:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> < |
ну са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и до |
и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад |
између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће |
една бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> |
> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више |
/p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она |
/head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познани |
<p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црно |
издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталн |
аду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећа |
пора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говор |
стао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими но |
ад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, |
ише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и тру |
о! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи |
сну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су ул |
це у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накрив |
и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад с |
слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као д |
ву децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера. |
м се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} С |
лнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајућ |
размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изну |
рише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од несп |
Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а ник |
ако се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланж |
једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од |
уме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, |
ада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од ње |
срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског |
тка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузе |
</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како те |
ивала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их заус |
Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зор |
лим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним |
се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се д |
дело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памет |
вршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да |
мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарел |
ка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкар |
а јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да |
/p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арна |
ла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао |
авало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, |
Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно |
{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цига |
обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућиц |
су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити ш |
удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Ал |
вљено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова |
станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете. |
што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на З |
ли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним ка |
римасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено |
пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и |
немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p |
е друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и |
досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после |
{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкеби |
просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препоро |
о у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго |
се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Госпо |
p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Н |
е кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и ле |
једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакц |
продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју |
жи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и о |
ник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Крем |
шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Мило |
ију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпо |
тар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пун |
р, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио адм |
ма.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше п |
е један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно у |
закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- |
- трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа |
седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка |
росула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену с |
зимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове |
д је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улиц |
о што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњош |
2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Ри |
еда у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузи |
{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. |
акве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти |
имамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метаф |
други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који с |
S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, |
ћене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад |
уњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивн |
цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} |
познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, ник |
све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, |
ас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђ |
ергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако л |
едан! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврш |
ава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у |
у...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, |
. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви уме |
частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - ка |
Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па по |
одужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте дан |
ош времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зо |
с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и |
д њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{ |
није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као |
ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми шт |
ка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више |
Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће |
ставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> |
мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n= |
рка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> н |
Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, бр |
ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ства |
p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди |
ло се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али |
вог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећ |
кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за тр |
државати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато. |
<p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, |
су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај преве |
Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлач |
ам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пош |
ек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дош |
елену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка |
е поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каме |
куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем к |
дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош |
е одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице |
вом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једн |
удни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне |
оново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак ц |
ивота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зо |
тну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозо |
а, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела |
пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога дра |
и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколи |
алази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу |
створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима |
ј литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi |
ивено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоц |
гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих ж |
је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју ру |
ог сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђе |
На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден ко |
пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли о |
спа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви |
гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} У |
побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове гос |
есту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешт |
може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одб |
ам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али |
Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми |
Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што |
ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> |
цело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од ко |
а брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз т |
ољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да к |
с и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" |
/> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Н |
на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. < |
ан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, |
чени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој |
зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на ме |
а сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шт |
дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде од |
ти и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад х |
жа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора д |
и, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђ |
се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обал |
.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу с |
ле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Пр |
ла се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима |
ење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да ва |
јам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да с |
претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних не |
и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угрис |
то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S |
.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, к |
ан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар н |
говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави п |
совима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које |
го до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло заг |
ност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном живо |
бе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говор |
је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У |
, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанс |
не.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тре |
јом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним арти |
о да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саоп |
мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови љу |
кин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би |
колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршуј |
е понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му |
ој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу пр |
љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово ц |
S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надј |
<p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Ал |
прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би |
ишао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним |
кламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као тол |
<p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} |
рду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, бан |
рвих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим |
Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Би |
а плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цв |
слађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим јед |
Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> |
љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, ми |
обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, го |
окривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути сво |
њег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет м |
и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али |
ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је |
објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек |
ма приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој |
и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранк |
на велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сања |
еданпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју ни |
тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим п |
не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет |
ижује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, заш |
је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>З |
својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са |
су сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је |
на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметни |
равити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре |
у.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више |
ра да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није р |
, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није т |
ћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног |
му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угуше |
д осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родите |
ту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај стр |
диже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, |
која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто |
6" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} В |
амски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наш |
чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навик |
и матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као ч |
е лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title |
ст, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове |
ше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају |
е, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи к |
д, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драм |
ача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао ч |
у, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> |
лади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прош |
мије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегаз |
.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у вар |
уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново |
да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде з |
е је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко из |
техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће |
успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља |
оји сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби ј |
који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби ј |
те у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче забо |
да Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом |
се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца кој |
увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} |
, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, |
и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} |
им украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скро |
то доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из н |
ма?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће м |
као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку |
{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетал |
зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се |
е, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плаво |
него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже с |
м... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словен |
/p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једн |
ачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле ус |
мци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лу |
г и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и ве |
зори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљи |
вините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отво |
се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструме |
>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Мил |
е кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, ос |
једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{ |
S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да нав |
остепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Ми |
у нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разаз |
една универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предгр |
е жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела с |
и деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> заг |
ао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} |
ападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцела |
ледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али |
латно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} |
им.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам |
и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са први |
пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њено |
.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људ |
ми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налаз |
е или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по |
да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васи |
у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жу |
и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало |
S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и |
нце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; нес |
и, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун |
љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене |
Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, |
тљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе |
мо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили |
ко и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци |
тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледо |
дним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је |
д прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кр |
свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, љ |
атила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога др |
/p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао. |
хана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели дв |
лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветн |
аједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, з |
је званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на |
им канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ |
Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из о |
е у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... как |
есне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако ду |
ње архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који |
имљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаониц |
у и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку око |
исао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> < |
дор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је ше |
ас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме |
а орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било св |
оји се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - |
погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући јед |
и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских |
је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало стари |
се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између |
ли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се |
ћ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позори |
на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - измеђ |
<l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од баз |
поредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси елект |
арице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, к |
ко скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је |
а кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденго |
ечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он |
низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, |
осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се нека |
е.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним до |
p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више к |
о један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} П |
ве и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спаз |
епо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне |
>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ за |
бројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у |
го она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, до |
инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и |
дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са л |
} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око |
дини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Сл |
је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n=" |
да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Крем |
мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан |
вене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била |
и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне ти |
ожи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- |
десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> |
који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да ос |
нуарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не |
овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне |
откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала с |
откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо |
арост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад б |
о ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе |
ало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} |
аст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамб |
је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div type="cha |
- крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Њ |
ану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена п |
краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у нови |
рила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у |
црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на д |
девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: каја |
х образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човек |
.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S |
есносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S |
Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - |
S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на пок |
си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који |
} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богати |
на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене из |
ема Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надја |
епти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно |
ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек о |
тупате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба ста |
у хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново ра |
му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики пр |
осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ј |
аном Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било в |
дан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао г |
рмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархисто |
време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне |
Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p |
ао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није ви |
ја га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{ |
ко се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за |
усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица |
збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке |
ржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p |
нашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служ |
амењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} |
осу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчиде |
овог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и јо |
проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су нас |
Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да п |
ће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</ |
ова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се |
<l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се прими |
лило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и |
паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се |
ве већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе |
ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{ |
ости, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како с |
рено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} |
илош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разгов |
да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему ј |
време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединос |
ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, |
тазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више ни |
е плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње ц |
сматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да |
неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шам |
и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су |
ћа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који нема |
танак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, |
е!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замо |
после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам |
а кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... |
задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жен |
је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила је |
оверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно |
било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; ко |
мијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - |
да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у ц |
тета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, ко |
е улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од пе |
рађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле п |
плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се |
рот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према |
слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове |
одом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за |
рђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревн |
размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милош |
омишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад |
очитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због |
акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је но |
</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер |
е.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио |
аика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које и |
у и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дуб |
цу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо |
оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам ми |
азговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале п |
дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су п |
е и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која ј |
мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је |
мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и у |
силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле |
нако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грл |
јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново пр |
о преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позла |
>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без ре |
и се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, |
рај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ |
мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хо |
ји сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепо |
зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ип |
ет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојк |
оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим |
не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужн |
Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће |
о уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, |
за ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хт |
о је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} |
у; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином |
gn>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железниц |
.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су дво |
, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти. |
епљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно |
огла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча |
Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и к |
е сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао |
н је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић ниј |
S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка пис |
е, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго траж |
Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један ос |
тима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја у |
као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... оста |
своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутр |
ду проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С п |
триски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у вазду |
утила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на дру |
овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старин |
реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због то |
но, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно ме |
дан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалос |
још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам са |
у душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио |
е они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов изва |
.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да |
мена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца. |
образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца. |
су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} |
не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сен |
ће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није виде |
{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у по |
<p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пре |
ако на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним |
брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом |
неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покр |
еоградској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је |
говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми см |
Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна јед |
каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ј |
е велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходн |
падање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да пој |
или ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођен |
и пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, д |
ла је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљи |
дна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски |
он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те |
ичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосвет |
лости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећ |
нском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћерета |
као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинс |
прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S |
липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је с |
ела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то. |
изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоар |
з једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се без |
о цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопо |
њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара |
тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се преда |
ељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још |
тана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> < |
ма, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било |
т је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је |
у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре |
ред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна в |
} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си о |
рља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} |
есијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још си |
} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један |
о корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, |
>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред |
године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као |
Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључан |
је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом п |
је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била |
"11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузи |
љупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са |
офица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим ок |
турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прсти |
надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али |
b n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте |
њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово само |
тању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и св |
вно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било |
ату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити п |
ве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила |
било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао о |
ји немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову и |
е.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, јед |
променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препо |
>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и тв |
<pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић |
ам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала |
два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала ле |
к усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред |
њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама |
аште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, |
Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад |
ди човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и |
је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице |
и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнамент |
зале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи про |
ас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљач |
S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук |
ешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутал |
i>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> |
ње као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала |
ладом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на |
се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се прибли |
<p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не м |
стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју |
ену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} |
p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких мес |
вао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв. |
вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је к |
године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кред |
вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{ |
воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} М |
пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и б |
- Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе г |
оспа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, са |
ак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади |
премао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млад |
ва три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и |
<p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту |
е своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су |
год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодиј |
у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака |
тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од |
обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог с |
сто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весе |
су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може |
едно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако |
<p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајд |
ства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му дево |
неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног |
би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао н |
тних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство прес |
p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љу |
срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео ж |
у.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи с |
p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврн |
гова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на пошта |
а и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све |
ио радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио |
јку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово |
д јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне о |
гавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад ј |
лно избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" |
збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и ув |
џба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је б |
пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се с |
и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваз |
о су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха. |
ама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као д |
S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова |
лице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у п |
.. пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у |
које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном |
едва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свем |
пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали н |
е фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну о |
прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S |
четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и |
не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као д |
је, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале |
био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло |
ружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лици |
>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорим |
ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете ј |
или заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} П |
ко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу с |
ину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла |
ме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} М |
{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није п |
уноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S |
ану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равно |
ога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографс |
.{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говор |
гати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти |
универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Дова |
епе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Довар |
граду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Г |
и му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била |
избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, |
ирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те |
ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто |
видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остаре |
љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p> |
ати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим |
о њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупн |
к.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо ми |
ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу |
за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, < |
таре жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови |
ало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички пол |
неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кр |
штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из је |
о време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим |
их људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима |
pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. |
е.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђ |
име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо |
учена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси н |
само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад ту |
препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, уми |
убоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подј |
аздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе н |
једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прв |
другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они ос |
а Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{ |
мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узв |
мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узв |
ом не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу |
и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - |
.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и |
а је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој л |
рш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде т |
> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, |
кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је прол |
ало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног о |
капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани |
о помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га |
а?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два и |
е.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене о |
ено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то бил |
скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пе |
н позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провест |
ри.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету |
биство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстим |
сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце ил |
ћам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико |
у је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се с |
</p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови |
и; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлач |
е, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф админи |
београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала јо |
ат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђа |
/head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну |
мље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд |
посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку |
ких момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродск |
мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти виш |
новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га |
а треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничк |
де заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, д |
ошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, с |
еликим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Једа |
е уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискива |
а, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала ј |
чин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти |
а презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створ |
и и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито |
а жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за који |
мо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начин |
невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, |
све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, н |
е; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осе |
длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућ |
икот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> |
овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње з |
у жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако |
меравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - |
утина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпо |
во.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота и |
а, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јес |
тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу... |
облем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p |
коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа с |
с није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио |
н широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са |
сник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљи |
АВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пр |
{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и накло |
} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса |
ли искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, дру |
рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну |
је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учти |
јешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени |
асом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је те |
<p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фа |
ријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гле |
чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} |
авице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу |
авице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спа |
Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под ви |
<p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна |
ића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његов |
угом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни сас |
мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писа |
<p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њем |
крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живо |
се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа о |
а.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не |
рошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споме |
мић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву |
жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је да |
само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја |
свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће де |
једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{ |
га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер |
.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као ш |
чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледа |
> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили ј |
уго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S |
измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог |
ало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак пала |
ало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу оста |
о од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пше |
ска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад |
њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одигра |
</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споме |
и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне |
мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце о |
у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература |
а скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело |
живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразгов |
Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, о |
ади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </ |
нетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио исп |
етом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико т |
жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се |
ити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и |
ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од т |
{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од п |
д кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио н |
p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али т |
јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме |
рим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја |
да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, |
ка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица |
благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По ка |
аног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са |
н пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, |
а споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, дава |
и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору |
у.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице |
ању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где |
овим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Беог |
Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спусти |
ве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећниј |
бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек |
ом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим дворишт |
е му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ бил |
p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у |
о са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека ке |
у драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откр |
је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украс |
изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} |
ском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, |
е заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> |
јне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је |
додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребр |
за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене |
тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Креми |
као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да |
стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били |
оштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио. |
чинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не прен |
јају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну по |
ш измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као го |
готу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само о |
оштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <ti |
ма, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и |
подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шт |
и твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као |
ве мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице! |
о чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива м |
ена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегн |
дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености |
ји да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се по |
ера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз |
> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништ |
>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избразд |
ње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта т |
треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила ши |
зује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и сво |
кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, |
p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на |
кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га п |
епотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у ј |
пљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и о |
p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке |
сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђе |
гане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити |
ко су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уни |
, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од стари |
и свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледа |
пској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Б |
с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна руб |
илику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Ка |
а и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спа |
о болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао |
и битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - |
У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјут |
ловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима |
} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић гор |
тна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна |
осачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, кој |
ло у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као ошт |
мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаг |
желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли |
цала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{ |
тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је |
сна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим по |
лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљ |
тра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљушт |
м и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој зград |
оректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био замен |
штањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободо |
, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
ичка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранов |
аду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бом |
глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гв |
љени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их мо |
и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао ј |
, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласас |
дговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више не |
<p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је |
осади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} |
познат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слат |
-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и див |
са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Тре |
не црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки |
е да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак |
очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је д |
о нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Л |
тна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле |
то у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек |
S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека. |
зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примиц |
>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом бе |
паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви |
екиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамња |
к одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n= |
они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали с |
е извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао |
} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке |
.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино мож |
} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствен |
ла тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и ум |
а у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце с |
лошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као с |
- Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву вод |
читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Дан |
утрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих р |
а и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим бо |
има, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара |
е све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да ос |
да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, |
{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су |
тидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и |
из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, |
анке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка ње |
и, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да шт |
теријално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по наш |
.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> про |
кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао |
тар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби п |
рично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, |
о осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се ц |
ово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посл |
весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће |
твена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка ти |
ледње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам д |
и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми јо |
кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси л |
лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје пре |
стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, |
и га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкас |
дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блат |
нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па о |
ро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов порт |
.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу уме |
.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуц |
орком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он |
остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} З |
та је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а |
о сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој |
сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кр |
дговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се па |
словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене |
етерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голо |
{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, |
али свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више н |
о се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године прола |
она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом |
добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених |
е она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина |
Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко жи |
ах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много ш |
али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је |
је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, |
на, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} О |
станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где |
е познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети |
, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} За |
сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обуз |
а.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад н |
ао мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} |
рта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало |
ај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Ми |
почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те |
ла се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са |
ји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, к |
меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и усп |
и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са |
умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи зај |
ности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љу |
ија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на |
.{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и |
е пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније ниј |
у тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што |
ј је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, |
<p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити св |
им пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и ње |
.. </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још |
азила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанст |
из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај |
су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрело |
S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... |
борављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њ |
сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после |
елезничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдск |
аде по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непозна |
Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} С |
и.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила ј |
о трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у |
.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце. |
актер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим ли |
ва. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </ |
<p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{ |
<p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не |
д и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избил |
е никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је |
да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот |
.. ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још |
А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако веч |
пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас |
оравити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас |
везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда |
јлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по ули |
ко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} О |
и још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је |
ју, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац ста |
емачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико р |
сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете ил |
ријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена о |
ам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p |
је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа н |
ве покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S |
к борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит |
мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузе |
ра, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кр |
, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} |
се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја п |
ве душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту по |
према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан.. |
рца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То ј |
осних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мо |
="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој |
сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у |
млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих |
ва си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве |
е је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао вре |
pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и |
жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био слика |
стичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза јед |
ри чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти на |
кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке |
и не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепо |
а овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење |
планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси |
у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готов |
чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране |
им путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, |
мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога |
у?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разне |
х био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n= |
> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си |
јом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - З |
бично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба уки |
ајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb |
пеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно |
још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, ј |
ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природ |
црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним |
сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{ |
млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учи |
езде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске |
а зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, |
која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се он |
свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мара |
ава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испр |
е поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> |
ића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </ |
мљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје |
<pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене |
родно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш |
а прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муц |
<p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и брутал |
табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочи |
</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, |
глом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране |
д облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, ис |
> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окре |
S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годи |
глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све |
ви дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својо |
а своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је |
убац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гла |
мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите свој |
Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и |
овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има ч |
ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, |
лова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју |
су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ов |
ављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то пос |
и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не би |
на ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили |
{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се |
ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку свој |
ва мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
о перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} |
напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побе |
ним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приред |
је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} |
сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погре |
во, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Ка |
им су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена |
наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> < |
м шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S |
од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зо |
дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи и |
<p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба о |
> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да |
ва као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је |
била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је |
д његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчин |
оја је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, к |
лити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} |
ку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, ка |
е пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико п |
ражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је ру |
радом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада |
ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек |
а.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, |
карцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и прија |
д тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао |
ио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сва |
а знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири г |
афе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кр |
у и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да вид |
м уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам |
огађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Беогр |
вати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне |
о, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... нек |
одитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој |
ти да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишља |
рају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га уло |
и од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо |
дној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у |
е образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостил |
оново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S |
посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог сп |
све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, |
дзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благ |
и.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро |
е.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{ |
време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам |
о је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући |
те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре |
к, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узет |
а и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да с |
- одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба |
сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> < |
ла и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> |
препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не до |
пусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентују |
одитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је рас |
дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од све |
, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љуби |
била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити сре |
Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми |
едао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и |
твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је теш |
ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци к |
акве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, |
и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <t |
ад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте? |
а.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из њ |
погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док |
стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пуши |
ико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу |
зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра |
ким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> < |
ad>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови к |
има православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том п |
Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати с |
, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> |
елиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог дет |
реднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једн |
и Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - за |
чну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; с |
му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, к |
о ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шиф |
о свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и |
та нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} |
а је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она м |
па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде пов |
ни су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти |
би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је |
зажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући |
попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знај |
ки одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да каж |
та у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква са |
помињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n= |
Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори тво |
агана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић с |
у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти |
јући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепуш |
та.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео |
ош се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго уз |
драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заб |
свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p |
а за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност |
у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, кој |
ли Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l> |
с првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми |
кад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се |
десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са пита |
стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас стављ |
а Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав бл |
? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђен |
среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами ко |
p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што |
дан дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе. |
ико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда шт |
гана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.< |
же Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била |
ротив живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} |
му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p> |
рицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обес |
Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете. |
олесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми од |
адом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти д |
вао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана |
Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у живот |
обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са |
- Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кука |
спала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устат |
е простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се д |
ве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину кос |
S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве. |
о са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није х |
ио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно заз |
<l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> |
која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускок |
ице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,< |
} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да |
је драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом |
ледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана |
ати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако |
<p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у |
р мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некак |
ко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко но |
уво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као |
<p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојаз |
ње ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога изд |
ознавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничар |
с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, |
траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} С |
<p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по ј |
ч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p |
н <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну |
студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету б |
Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за пон |
} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло |
} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у |
и нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је |
стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} |
господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у реда |
а, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни мона |
позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако луп |
ући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мал |
жем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p |
љу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно По |
портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузима |
ке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки. |
ити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говори |
ика и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Преп |
нашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема |
и су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су |
ра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у |
ла спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi> |
и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише мл |
бро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима пуб |
н Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово о |
сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на ње |
ао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око |
Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и не |
вршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички лис |
} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало |
то каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се п |
ad> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и с |
главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механ |
друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву шт |
праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати. |
.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли с |
дух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба к |
е?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задо |
имак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче ко |
много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За |
, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око вр |
ред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је |
век, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници |
ле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те с |
, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек ма |
рагану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа |
а се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, |
насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му ус |
, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове ва |
дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ. |
{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије ко |
м мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или н |
то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} Т |
е поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, ост |
гама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им би |
а девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом тр |
орка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на |
у задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не ме |
ем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету жи |
ом Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око ње |
амења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа и |
еног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа |
енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су |
ди одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тај |
а очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас |
од свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и не |
ош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, у |
.. </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њо |
тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела ис |
"16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што |
од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> |
њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је |
овог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучн |
е плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике б |
слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, |
сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљи |
г тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућиван |
од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске |
том, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао |
} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да тво |
стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је |
ала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје |
из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> < |
S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, св |
ки позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била ве |
је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао кој |
ао венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описи |
емена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Дра |
када.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, он |
био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посма |
штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и |
празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као |
ију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне свет |
била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом |
обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех |
сти и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова |
у обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав по |
у и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи |
е на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, з |
е вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако |
а себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао |
којничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Ку |
есанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме |
јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он |
ек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете |
акве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би |
како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} |
чког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу окол |
претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упо |
драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да |
ђа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су год |
Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> ск |
ек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као |
црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која ј |
реса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, об |
ли белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранков |
егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала ни |
многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао инти |
ом кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас |
ри плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од |
адржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, н |
е слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али с |
замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, |
ле урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својт |
п човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледо |
ак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом |
имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљен |
земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> < |
збраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићеви |
м црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он пр |
био је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} С |
да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погуре |
ад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрет |
оја је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chap |
зари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога |
лавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак м |
чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душ |
, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око зб |
ва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брз |
.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од |
сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да |
оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и |
анствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дот |
е Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напред |
гом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод |
оћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једн |
иду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком |
нског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинс |
су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разлико |
сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је |
ибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити |
да примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p> |
ћу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници и |
и су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви с |
ти у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лице |
је, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупки |
акала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој |
кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали |
ечитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у |
по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип |
бало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по ко |
ребало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тре |
ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... |
у њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што |
рвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрк |
рио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу |
могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онд |
ропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кр |
ко лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови ц |
аменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} |
у из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоште |
ала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле |
ке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сла |
утог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у зла |
једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи |
и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини |
} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је |
звори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и |
е и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто |
ојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка. |
ого сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и м |
вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма б |
ције и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши пос |
људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се по |
јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> лог |
трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала с |
ва кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено |
ворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале па |
ерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S |
уљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препород |
у било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало |
штрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитат |
вео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад |
ј његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек |
жем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво пониж |
АВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакц |
ово о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена сла |
а финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су |
бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији па |
ше награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железн |
ући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало х |
у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја |
- Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То |
аним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у и |
добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окрет |
м сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну |
ажи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује |
томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поре |
скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта |
одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали та |
ерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их |
кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заје |
шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би |
ти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб |
једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман |
правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице |
се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол о |
Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли т |
брати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти м |
на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, та |
и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћ |
.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> |
, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат |
празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљи |
: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упрк |
исно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћет |
ник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски |
реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, м |
и бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти угл |
бав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и сре |
јим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне но |
е туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и |
них власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне служб |
{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то са |
ледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да са |
кивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркес |
рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је |
је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Умо |
, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев по |
рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече с |
а Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио г |
ораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Неш |
агутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убе |
ло а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и ре |
рао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза ј |
вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мир |
око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним |
{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану талас |
и тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позор |
ио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке с |
ати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и |
р се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p |
м у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити |
и се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после |
најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не зн |
ије било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и |
ажи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим с |
газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог че |
жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота |
једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да н |
у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какв |
бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - |
друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку |
вита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише с |
ирока пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је |
<p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциоз |
- Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, |
какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> < |
с нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног |
воту има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти |
рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће п |
од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог све |
ћа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права сре |
ди, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука бе |
ледње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично |
за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, т |
е.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако |
еће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали |
што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ |
о ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код |
је много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> |
и.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и ка |
шта друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад |
о седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражит |
загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и см |
заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, |
о ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} А |
Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отса |
ју поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија наград |
ала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер |
Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те |
ислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, н |
је што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ј |
што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те |
добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... пон |
у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су св |
арачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жр |
чено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би с |
а брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; |
p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају |
о што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису |
а куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где |
век и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи приз |
де умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потре |
из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно |
чега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у г |
их политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има пр |
ремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>К |
описује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљу |
ко да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем. |
рети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, |
о тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за |
усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети он |
ни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни |
Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, в |
једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, к |
Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, З |
ка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, |
<p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{ |
жеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, |
и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала |
е живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако ка |
би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S |
атељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрел |
већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија |
ина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубав |
таци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића с |
>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу |
ема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја пре |
ега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне тргов |
рала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S |
оћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} О |
} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љуба |
ав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса |
ав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где р |
ених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада |
и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твој |
им украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима раз |
ну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав пра |
ове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Ча |
надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде дале |
оли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење с |
речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пођ |
човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда |
а ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ови |
ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалиса |
ег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као |
је младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све м |
ти љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти са |
рећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој |
тални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" / |
живањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{ |
природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића |
помена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство |
имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из ц |
еријалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за бра |
м он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди з |
м он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди з |
} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није |
<p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напро |
кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{ |
оли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим с |
е баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одр |
_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све |
без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољс |
ја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S |
{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивос |
Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S |
га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још п |
, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у о |
х, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад |
лош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасн |
Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мут |
н се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу |
</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{ |
наћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.. |
> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити |
уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у |
је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве |
од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, вл |
који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред кана |
ву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложно |
постављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида пр |
сове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као |
ма, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад |
ју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу з |
ети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је през |
оје је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ј |
мије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све |
а, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан |
радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко |
шу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољу |
ти ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто |
з великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због ов |
ква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не го |
наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје чов |
угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љу |
амоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо м |
уна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да св |
ненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим |
варљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и ра |
намештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом к |
ушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је |
е су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и з |
сти.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Бана |
воље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим к |
ли то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније |
да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те |
отребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећањ |
олео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних с |
румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништ |
ије после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштв |
сти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер |
биство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је доб |
сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба год |
уди толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и зан |
ле се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно |
е одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, п |
часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав |
изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као о |
слуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржав |
кино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до с |
i>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензи |
а макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само |
.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову р |
из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерује |
надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више т |
и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на р |
песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> < |
<p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S |
његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гла |
p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ни |
е окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до к |
м, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вр |
Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да т |
срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје мет |
ати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава |
ост, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, т |
па кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности |
ит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких |
} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички т |
Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегорев |
крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. < |
воме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, прине |
ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други |
р човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као |
ла младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог |
је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом час |
{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском о |
</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и сам |
} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу ум |
} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати |
крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци |
ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Ни |
а, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p |
кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног ми |
чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубит |
отово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{ |
зик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оц |
запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} |
у и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} |
била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била в |
ут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом крават |
рлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, |
head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно в |
у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена |
ије, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се непр |
у, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери свом |
езрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, |
, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} |
ик исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} |
ћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да |
спуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се кр |
око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износ |
се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ им |
формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једн |
плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S |
д ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао |
то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасви |
>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Ко |
је отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су о |
коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p |
само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и хр |
амо колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и хр |
нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену вас |
са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, |
многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли о |
а је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се и |
ишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам ви |
запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у о |
од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о |
аслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош поглед |
жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој п |
тнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесн |
/p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речи |
{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њ |
есијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је рита |
критичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте |
г младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сун |
е где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују |
а прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности |
а пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Ср |
, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљка |
ва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између |
ако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако с |
неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од киј |
и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не б |
им твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје |
>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запоставља |
и шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парч |
<pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавиц |
себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош |
ако патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Д |
е, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Ш |
ано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p> |
олицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Во |
човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у |
ок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би поми |
да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих д |
омагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као ње |
остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца т |
некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца т |
жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумски |
и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у се |
ије било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је |
а би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, |
се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако |
Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лај |
тње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а о |
како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је |
дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом |
Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> < |
</p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног пис |
ко да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и ј |
{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бај |
{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комши |
да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка |
{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она и |
, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Креми |
</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку |
дости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зор |
то онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да |
Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од ко |
правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> |
молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ов |
одавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би сп |
ad> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Град |
разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријат |
но упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако |
арочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису |
лупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} П |
ead>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министа |
занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њихов |
ба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен капр |
м вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху прид |
обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити ис |
{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, |
.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу |
и.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорк |
рали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да ј |
ом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и пр |
Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њени |
да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Кру |
слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли г |
из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang=" |
- Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита г |
му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци |
илош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спот |
ама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> |
се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих чет |
и су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говор |
ћи ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је води |
вар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од он |
је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и т |
држимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Там |
му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, бог |
другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ва |
овице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакри |
д је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај д |
n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може д |
у у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да |
p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратил |
излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</ |
Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љу |
аопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем! |
пит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, |
Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> |
а и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји. |
ознам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној н |
crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинич |
/p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теб |
рије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а |
бави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу дево |
а били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође д |
случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из кућ |
ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш прав |
} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвал |
лене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скуп |
ни остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p> |
давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уме |
атити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена послед |
е дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђ |
самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div |
е, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њи |
е певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб |
губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја |
а како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она |
д се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање ср |
и задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех |
ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због |
на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне д |
нутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно за |
о облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Креми |
пет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда д |
лим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше зе |
си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја с |
а ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав |
Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ус |
ерење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам да |
о, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми |
ежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти |
због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви |
гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не з |
ако је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој |
> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Беогр |
чај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само д |
испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она н |
гну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо |
ио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{ |
а мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два п |
о опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препр |
личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе бриж |
де идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан |
/hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је |
ао код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропали |
од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... сво |
а, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трг |
ица.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у |
но и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S |
А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је с |
, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми |
омата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, |
- Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе |
афанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и |
којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, п |
отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, |
онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S |
ија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно зло |
новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао |
људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле најви |
и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, ос |
кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на стр |
> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има |
ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, |
је.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали |
савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени чо |
љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да |
, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе свој |
ај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда |
о да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.< |
и, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту. |
ика, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гом |
ога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и р |
/> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, жив |
ане улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њихови |
душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њим |
ам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, |
непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили |
тер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, сила |
i> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и куп |
до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глав |
љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки п |
између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилего |
вот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље оста |
ено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Ал |
и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу |
{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл чов |
зе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад из |
свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница |
ници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство |
ајстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и д |
за, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно шт |
зани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљи |
, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, за |
на је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као д |
нај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова |
ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p |
јама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи з |
.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на роб |
ез мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не мож |
ко силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервоз |
еда, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степени |
кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у исто |
вљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари кој |
ла жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чу |
сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној |
говор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на |
етакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише |
јих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да |
е су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко |
на отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући п |
су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу |
ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се |
не за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се неко |
лива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, к |
а, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кад |
но што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драган |
опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине ук |
оћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, |
пољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и прист |
одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" |
асло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуб |
га што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету: |
лудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле |
} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и н |
ма; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, |
илошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није не |
</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав |
е опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом раз |
мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху с |
Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав |
а. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> |
се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, т |
амог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Тр |
ења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се с |
велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која уби |
дине кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Обл |
сеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја д |
н и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претвар |
ше да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидај |
све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био ј |
о велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиск |
о под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </ |
>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као |
н, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет |
агом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прст |
обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још т |
ачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји |
су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у |
тралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао сам |
, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске че |
ма помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавн |
у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све и |
ени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} С |
убока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, |
ашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на |
ла је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> < |
и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Све |
причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно |
ијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је |
градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, уз |
Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове мо |
врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и |
...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> |
То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди. |
смислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких к |
ар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... |
<p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и к |
аш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, |
јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер о |
убим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа |
еколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми |
Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко н |
не читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављај |
ље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на |
кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових |
остојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она п |
губљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, циничк |
је мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пр |
Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је т |
заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам в |
у да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилит |
в осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} |
Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи |
се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Как |
уну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, о |
ије било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је |
стоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Тр |
брати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - |
i>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја н |
себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. |
ати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Т |
ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него |
умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да рад |
обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забави |
амо у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти |
га што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово |
{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни пос |
садни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за вре |
писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} |
у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно |
више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила |
ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твој |
е.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</h |
д ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> < |
не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријат |
а, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Ко |
а мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, |
цији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су пат |
му бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираз |
, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је |
га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог б |
пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, |
ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако |
уде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације |
.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала ј |
... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наред |
та: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му |
ке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да |
ора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосни |
жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из с |
илити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи не |
о заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да с |
а се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан |
азила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегд |
ка.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он |
елник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се |
.{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љуб |
ти, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам ја |
како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, |
о лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} А |
ужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени је |
и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калиме |
бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што |
- Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи |
је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их ј |
у.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S |
анимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, |
го.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p |
киној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{ |
ћао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа ниј |
ољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле |
ишта.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносил |
росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио ј |
рда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вод |
Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нер |
ти.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S |
е ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком |
ебе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лакто |
е за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав прем |
дно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила |
досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српск |
ва, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе |
ма од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тај |
ажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем |
као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се ди |
ћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку |
али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довеч |
} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али |
ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико г |
, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њи |
следње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p |
љиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о ов |
тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих гру |
.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дат |
твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, ј |
човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, |
.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше |
ивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око |
у благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође |
/p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то прола |
бац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила |
по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће нам |
зику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушев |
е које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на |
лику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, |
живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београд |
56" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао |
че су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, пот |
ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дун |
ује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог |
b n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</ |
мо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубиц |
ије био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње |
{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори |
рабила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три са |
фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се |
куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мис |
ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Реч |
зо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и ра |
ди код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисл |
ет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{ |
о ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, он |
Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око п |
<p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге |
ена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине. |
Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} |
нђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не |
будим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, |
ном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би |
<p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би |
подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ј |
е Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете |
ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцрт |
</p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи |
извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли |
леко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању бол |
последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава мно |
Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква |
<p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да |
судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко |
твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би |
опиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се |
јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна |
у слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо |
а много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је те |
лим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако гов |
газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кади |
постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мири |
, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиниц |
ећ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стад |
сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти |
рада.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде |
убице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapt |
> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S |
а поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци |
е. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно ш |
хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још с |
е.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно |
па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам |
{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду |
пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех о |
нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да |
баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било ј |
дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га от |
е, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> |
и.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка из |
врни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави |
устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи |
о је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико трену |
ећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама |
ог дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супрот |
а, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и д |
дити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и при |
је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p> |
туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb |
умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада о |
Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зорки |
ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је |
зумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене |
ији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми м |
ети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим |
оји нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам |
мо несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није мог |
м, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко в |
своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} |
арица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех |
да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин уч |
змиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горч |
је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљен |
им очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако |
но, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако |
ити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све н |
ЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замиш |
жи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одг |
а од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> < |
да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, |
рође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од ка |
павала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадн |
оја се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{ |
и је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S |
о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом н |
а Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије св |
седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана |
је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако т |
} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Бо |
да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да |
има и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се |
ном фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће по |
{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка |
у.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да |
; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије сво |
Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне |
ао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које |
.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p |
дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се |
своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасл |
ом, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је |
и изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек |
.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукл |
ако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о |
ер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... он |
лошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београ |
ити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па |
ивоту било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радил |
па Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сест |
} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнак |
г постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајк |
е бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање |
p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше |
о уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести |
се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе са |
ла си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, |
д ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам са |
уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се д |
S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p |
своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од н |
рагутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благ |
унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха |
ог срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пре |
илије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као кр |
{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима есте |
е представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знат |
да жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "зн |
ек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли |
, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свр |
одица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицај |
игару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</ |
.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да з |
ши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се н |
- понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право |
са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чека |
ене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је са |
, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} |
е окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога с |
ики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај |
ћу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јо |
сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мен |
куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да |
отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда |
отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окре |
ела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи |
м апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сам |
те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби |
.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је |
а озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и позн |
ве и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну |
удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна |
агутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селе |
ди човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су бил |
ака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се п |
ду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да пле |
увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се |
види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у т |
и волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме уби |
и ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципели |
.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели д |
Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ мириш |
те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је в |
<pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- |
попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала |
а осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, од |
о истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и оча |
оњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта м |
ом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фе |
нској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, |
је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзел |
ма којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широк |
е, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једно |
му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих љ |
то природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у |
д, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици |
мићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> |
узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према к |
ла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још |
ака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас с |
.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде |
исао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја жели |
амо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним: |
И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојо |
д главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камен |
.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су п |
{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од |
ред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су |
, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који |
ице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње но |
женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интер |
ајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l |
се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи |
каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачко |
и Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског пл |
иди са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На |
где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.< |
едам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово сла |
рили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и смат |
се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p> |
лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима к |
а жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од ж |
{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркул |
оје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја |
е носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају н |
још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот н |
ед пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаш |
искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те ради |
идиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је |
ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса |
бодно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су |
т?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му |
ер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - |
? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла. |
е савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твом |
ного патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене |
т-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зо |
и.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} |
> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца ко |
вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти |
коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им ниј |
ахвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушн |
шта за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као |
е знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Ве |
<p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, и |
овори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек шт |
го да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били зака |
и је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, у |
ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија ча |
твују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како г |
ке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам |
ка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.< |
она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је |
Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - гово |
е знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског |
његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад |
а, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још |
а око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четв |
ешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам д |
да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само заг |
д тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још |
ја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi |
д виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је буду |
штен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остан |
ко далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због т |
ерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, з |
ио заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника и |
рош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег |
и и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се н |
пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глат |
д тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела пред |
волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их ви |
Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</ |
е убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпоч |
и да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и с |
p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљи |
ш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз |
можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чис |
но.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта м |
су, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи! |
рећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зара |
ити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба це |
дим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је сл |
.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао. |
ако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од В |
ад изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с |
у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас С |
нижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, м |
ка разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати оно |
ђу гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без по |
лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно |
а воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа |
драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати |
неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се |
ки шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у ист |
о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, |
е.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су освет |
неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског |
како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по м |
сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у велико |
е под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још мног |
екламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови ж |
били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна греш |
ика министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор |
рави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто |
ље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је |
а Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се |
о пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је в |
емо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S |
рашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала дру |
ићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика дете |
главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и п |
есника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискрет |
простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала |
ог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата к |
анијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Мил |
уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p> |
о је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? |
Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је |
ла још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде |
ђе да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више си |
си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пише |
ито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из |
и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поц |
ности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n |
еко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе прв |
н.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење |
ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно поди |
ављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потр |
ним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било |
за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{ |
ко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она ж |
решци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случај |
удио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у м |
} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило. |
о поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нис |
до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуч |
својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, и |
сма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има |
сма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме слом |
често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар |
ла ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, |
жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола |
о заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао |
сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не |
ли је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала го |
добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш ка |
било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти |
је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на |
- додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше п |
?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајућ |
ила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростит |
усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> < |
лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - м |
ин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отв |
овек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени м |
Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не каж |
</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено |
старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати |
ање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да |
емо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, |
и сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После мож |
примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих |
- Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не траж |
мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју м |
он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема |
Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Н |
ко кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је б |
и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професо |
и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, про |
вим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очи |
Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао р |
једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са |
о ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај |
у дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се су |
на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-нач |
справљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би |
ила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветров |
едао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, |
тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток сво |
е метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бака |
нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав по |
ли још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је |
једно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му ј |
м Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је па |
.. мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Креми |
очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмач |
напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је т |
и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је н |
она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено изм |
Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две оба |
има се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним ко |
уче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик |
био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваки |
ине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и с |
осо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо не |
ко начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњ |
во рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не гово |
шту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> |
у поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао ј |
> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пр |
и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показу |
аде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша |
улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео |
.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, |
.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ |
земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противно |
разима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве |
сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао |
м на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. < |
арала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је |
и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала |
гревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђе |
против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те |
слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S |
он званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иак |
кривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над гр |
, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је пра |
.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугм |
ити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је |
у обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се |
окле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двој |
стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунав |
иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S |
чена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини |
почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неко |
набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Н |
з редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавско |
ра за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан ен |
је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је |
своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком с |
се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао с |
... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлу |
јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је. |
знад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се и |
тављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје оч |
као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придоб |
које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано |
о му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од то |
воје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је открив |
ришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице им |
ока и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чи |
жеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презир |
то је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати |
је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Је |
лом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе |
> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом |
претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> < |
ише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди о |
/p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по једа |
иним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет мо |
види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и брига |
о замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n= |
се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним мес |
да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, г |
рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{ |
ог ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> |
бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, пос |
мић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега |
код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне же |
је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он паж |
асавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена |
у од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добри |
по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" x |
{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема де |
ешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димња |
ад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затре |
неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - |
физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукућ |
кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p |
просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже |
а, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике соб |
вона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> |
склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у при |
се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од |
тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети ка |
ким мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - |
који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљ |
ше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- На |
вала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму |
измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булк |
уму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве |
е толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима |
е нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разно |
талих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те б |
еће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољ |
p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> |
после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати. |
Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога |
- Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пу |
и по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове |
ољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај к |
аца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао о |
не, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енерги |
шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мис |
крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору о |
земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво оби |
ошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, |
израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је |
етарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење |
јавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се |
сити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се т |
алог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његово |
заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла |
убави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све |
овачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која |
је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао |
и, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним дворишт |
и љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се у |
волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који м |
аца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш нова |
е обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не ц |
и се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема |
о с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим |
ер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад |
Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја са |
све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма |
е до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа м |
ој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети и |
обрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и мн |
p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{ |
<p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала је |
лико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти м |
раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме з |
знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 г |
S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ов |
воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци с |
те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек |
в нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љу |
цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тич |
у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној пост |
осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и и |
к који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дат |
ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш |
.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних |
- Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш п |
и ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ј |
Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута |
ори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> |
} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека траж |
ко! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба д |
во што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену |
малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и |
кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да |
јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћ |
него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и са |
омах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" |
ене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си нај |
одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Г |
могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш |
Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка |
е до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се п |
се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{ |
} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубав |
ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} Посл |
их детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекине |
, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће |
у метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје т |
да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или |
кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је |
е му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека м |
ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S |
е очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} И |
ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> |
а, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, в |
ач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око |
коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Да |
, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем |
е више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене |
код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увр |
и помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али н |
орам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим. |
ко те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сум |
ем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Бо |
воме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног нео |
стење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{ |
му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> |
орите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помог |
немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у |
ње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb |
- Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, |
{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим ка |
назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам |
да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим.. |
хвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> |
атим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно друг |
требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу |
уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми |
ренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пођ |
старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породиц |
увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Мо |
велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку ра |
да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те з |
им љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце не |
продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њ |
ам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место |
гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{ |
а непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је би |
ци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чем |
писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути з |
ци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам стариј |
покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је са |
Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испу |
сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа |
су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на |
а.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> |
и, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после о |
роши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Пр |
може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љ |
овине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборав |
јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ј |
тати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње |
д тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да пл |
тати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу в |
аг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му ј |
сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја |
ом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не |
} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{ |
у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> |
јој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, по |
уди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мој |
ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, м |
ви времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавн |
ви времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазн |
о те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила |
а.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости |
а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и |
ак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код сво |
оди овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини.. |
<p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ј |
ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не |
ЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quo |
а и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово |
ло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и да |
абрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не м |
жеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То ниј |
иш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више |
ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, |
олети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да |
нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, |
он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} |
је и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице |
прављаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мрт |
прављаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су |
аже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те |
стави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне |
очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} У |
изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро р |
одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек |
убав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, |
... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо |
} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p |
S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се ра |
<p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот |
алости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један |
да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу |
ио тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</ |
о да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лис |
ода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметн |
ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... им |
м, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мисли |
ш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грд |
Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме ј |
ратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> |
би је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклон |
ад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклон |
срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволи |
а.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да н |
ш и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми |
истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пи |
тије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује он |
како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде ис |
е потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена |
је твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више н |
то.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати |
p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклон |
теље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми |
ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се сприј |
еца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да про |
м увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце |
ишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и |
ице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огр |
га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце |
оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољ |
е боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Мно |
се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за |
близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непр |
него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> |
нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?< |
ише него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја м |
је имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p |
ћам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} |
ива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} В |
што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једно |
- Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> |
S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, ве |
храбрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди м |
аслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш |
/p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро |
ео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, |
рчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без ма |
S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико и |
о да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Кел |
ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада |
их уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу дра |
мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морал |
, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S |
д другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, к |
знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Р |
колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, |
ико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући |
сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Крем |
ци Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - уп |
очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часов |
отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се |
кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, |
абост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ни |
а од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста |
виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска гр |
можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треб |
, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газд |
ој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} |
ограда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао |
, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је чов |
су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена |
- књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас н |
не, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очим |
/hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> < |
{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности з |
ј већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је |
а да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да з |
о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе уж |
?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али |
е - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још не |
Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по |
ротив тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикам |
, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудн |
еле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је |
{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водил |
грешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падо |
ш болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задов |
<p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити... |
нства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{ |
на и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потр |
ило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продуж |
чке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, |
и, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и |
овом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши |
је знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је ос |
ком свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога о |
уди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилази |
ан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи с |
к пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су |
пела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ |
ша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и |
платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено |
ла главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својо |
је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми д |
ана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из |
ошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушк |
паше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погач |
ји је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата на |
им су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред |
в глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав док |
матрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбин |
распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити ш |
крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз |
="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба пона |
и, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бу |
био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборав |
осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише п |
замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од о |
C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно до |
н само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо |
нци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кр |
пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара го |
је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирн |
ротивио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> < |
поређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је |
ободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио.. |
несе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не ви |
м грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот |
и је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породиц |
ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију |
у је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то |
та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само ј |
ек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по |
Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве спос |
ојом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће би |
е Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на сте |
.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А ш |
тати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ј |
а мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> |
Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> |
е бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} |
мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи свој |
сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, |
а му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p |
као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 са |
<p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим |
на сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се |
е и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа |
нина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, уз |
си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзо |
можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто т |
теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, |
један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајим |
тер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола |
ротив смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај с |
<p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу |
оје смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један |
м.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам вр |
сно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дуга |
>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме |
тити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опом |
о је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на раме |
и рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{ |
јатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобр |
огу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто |
аквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога да |
љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубав |
иште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... н |
а целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила |
/p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје |
.{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Т |
поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеле |
о су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дал |
во за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, с |
вим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је тр |
на је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош с |
менитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да |
уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће |
урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спом |
могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољуба |
Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb |
ку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, |
е те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди с |
tle>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> |
е <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ће |
и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, |
био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт |
лим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, |
бе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} |
- Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош с |
тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата ш |
а најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петна |
ано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</ |
ања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазим |
ка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу |
срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свак |
ичате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> |
е је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад б |
није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи |
кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потре |
, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> < |
гачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </ |
мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље |
а које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} |
цом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном бла |
ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема м |
за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кре |
и, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здрав |
Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песм |
епријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе нег |
походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлаг |
ћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку |
им.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба |
дин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уж |
е учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље |
ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто |
една жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам |
сталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштв |
о ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> |
он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало д |
излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар |
све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Ал |
му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му |
начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без |
p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да ј |
имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, н |
ако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да |
да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме воле |
Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се р |
{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој бли |
н, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ип |
не.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини м |
а, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме о |
на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, д |
а њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одг |
, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад |
p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, |
Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала |
е тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од |
лико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што |
о неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити |
/p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те мн |
сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове ре |
мо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла |
ека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махн |
сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било сло |
<p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да |
имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утех |
а, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне |
есносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети сл |
ра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад |
ажити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких к |
видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и |
то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте з |
о лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих ре |
ког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и и |
це лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{ |
деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говори |
ње и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ниш |
она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш |
аже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са М |
оћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве ст |
о, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити |
ву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу |
/p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би т |
бедила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Сам |
ће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не на |
а је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала неч |
месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, љу |
боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла |
ољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство ун |
, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења пре |
идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипа |
да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што |
ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе |
љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на кел |
ећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по гла |
бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенци |
је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота |
ви, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ |
, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва п |
у, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости |
и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још г |
у поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милош |
мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да к |
ло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од сам |
заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и ов |
ва судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијав |
ључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Мил |
лица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесн |
Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и по |
ајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога д |
<p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну |
ког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мо |
ку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је доб |
е то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} |
ало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поре |
ше, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван |
администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - доб |
апита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читав |
есто не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на |
} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на |
То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} |
иновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је ср |
и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се нави |
надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је |
купљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> < |
дала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића и |
љи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слик |
овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги |
ској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и сн |
за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђи |
ео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је п |
руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош н |
средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за о |
еста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без |
ије жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпу |
чки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба те |
а.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену преса |
оју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, |
су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила |
они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по он |
ако сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да |
вету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пр |
боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао п |
Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у |
да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не |
Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти до |
који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, т |
повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазил |
, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће |
ге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотогр |
не светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у |
г Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрациј |
ијатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш кол |
ило путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра |
аћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титу |
у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњ |
од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или прима |
е стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари |
где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив |
олико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала |
илошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће |
ива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра |
шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је дола |
Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Орган |
агон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте п |
ос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини к |
у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мок |
од је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја |
где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубље |
о сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој г |
алити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечан |
т му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих |
их назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, |
p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорк |
вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у он |
крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} |
чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука |
еман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њен |
ру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана как |
ња, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се |
.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где |
} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> < |
је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи |
ога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа |
не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, |
ћи.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што |
ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165 |
се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, |
синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао |
Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни |
екаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише |
руги праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и нео |
орко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Преп |
аст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео |
од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до оча |
Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} И |
те...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Наче |
ајмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа јед |
ог платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и п |
човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраће |
, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с в |
у их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и |
мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешт |
ежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекор |
као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово пра |
храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни |
недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вара |
зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести |
и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вече |
е и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико |
тог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног но |
ва, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење |
би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву прем |
дан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене |
а које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и |
шу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је |
а Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекива |
/p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> |
га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходн |
н; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авл |
ог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у |
поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано |
а пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је |
је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, бог |
, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си |
ану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећу |
ија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет |
веног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и |
хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што |
ећ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више не |
живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио |
ојаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна најв |
и прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} К |
елео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запит |
ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уш |
ад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је |
Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз ко |
ћеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде |
зелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају мест |
у фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, |
.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте |
ила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.< |
<p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је |
Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јут |
убазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је |
о те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој |
лони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега |
} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и но |
око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалиц |
рудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим |
се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поп |
игну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n |
Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - |
н од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољуб |
, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="11 |
ивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са з |
ди прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се |
испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радник |
о њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био про |
вора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је так |
бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у пр |
ају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прсто |
ојавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се зби |
еки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу |
и ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју зај |
два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Ру |
се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још деч |
тељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућам |
ољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници |
осподин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да мој |
. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и |
уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве |
ветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек |
рош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по с |
о осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> |
о гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају ве |
о могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина |
но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја д |
ој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди н |
ч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар мор |
постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бит |
гледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земљ |
{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристо |
моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо |
осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављају |
ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али н |
, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена к |
- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што |
. како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја |
, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а по |
се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима |
агану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих ј |
му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, |
м и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо |
Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти |
наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми н |
т вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... ка |
овољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек з |
е га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печ |
која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зл |
мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да л |
е, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакл |
, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем |
ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још веруј |
је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и |
, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. |
вају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајн |
ло да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама размени |
> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас... |
вим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што ра |
ј ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици |
м њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она |
као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, прев |
сти, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после занос |
p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- |
твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> < |
доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p> |
</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, |
оћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо ур |
а је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем |
и немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседа |
ељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе |
успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео |
е можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње |
бру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у ж |
опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше |
ишта чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби |
радити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана ус |
могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истин |
S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да н |
кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и |
своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је |
рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор |
е, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако |
штво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет. |
а гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо пост |
ија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић |
p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали м |
Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањи |
о од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде не |
>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми |
како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драг |
има тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им ц |
оте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> |
i>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> |
} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наст |
ма Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан |
, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Мог |
за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> |
> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његов |
бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозов |
удио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша |
шем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, прот |
како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме теши |
ени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно с |
ића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми |
мо за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{ |
рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја с |
оје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет к |
е смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога |
.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани |
} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раста |
ри сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> |
p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу ф |
мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никак |
</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се ги |
н може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Бо |
вичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Бо |
а је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је с |
ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек гов |
се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађуј |
.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код |
е.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој шт |
овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живот |
Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и теб |
ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то н |
где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <di |
раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави. |
Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без нов |
> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као |
Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" < |
итам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да зн |
S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја |
Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног по |
ла увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ј |
То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше после |
замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном м |
гарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше |
д ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и |
било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љу |
ија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то с |
од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити |
{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка ј |
ако је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један д |
а трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав |
елу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> сп |
их пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само |
Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој а |
кла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састаје |
..{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам и |
ајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не |
љи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p |
м више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} |
све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је с |
стити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце |
итисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} |
а бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, син |
он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је |
на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S |
ко мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Сам |
цу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је кон |
за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу ос |
</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе м |
вараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... |
Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле кри |
радила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати п |
ред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар. |
есечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, |
ни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми см |
Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам |
добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тад |
.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само је |
ш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји вол |
S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од |
ше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам |
на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и |
увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво.. |
, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наст |
хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не оста |
ка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слобод |
још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој |
о носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, |
ругло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све |
и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији |
без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био з |
ните једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите |
да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, п |
сти и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!... |
ио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако |
ремена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</ |
разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задо |
..{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Б |
могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, н |
ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да |
а хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколик |
Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи |
кле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар |
S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су |
целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није до |
ну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} |
освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба доб |
ошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, |
мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је ч |
о.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се допи |
мо о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим |
- одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више |
одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је би |
} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише |
ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој ан |
како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећ |
а коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, |
анковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литера |
јно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховим |
лошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зац |
.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме |
мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш |
и нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми |
видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... |
и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поко |
и волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо |
о Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десе |
финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спас |
и задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, |
ећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p |
у, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити |
ета су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, |
аних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми приј |
бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово т |
је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш. |
је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако |
е сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих |
да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они раст |
.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо |
а која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</ |
ела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и жив |
оје нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који с |
} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наст |
едњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него шт |
ОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао |
рекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на |
, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надо |
ећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} |
ли у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда |
, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, |
у се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; мог |
и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је б |
пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао |
жих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и р |
ко, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да |
ше плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и с |
ико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је |
мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рам |
ло!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> < |
едам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећн |
Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крај |
некад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам |
е и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{ |
.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, т |
оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих |
збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На какво |
са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљив |
/p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај |
и ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги |
ланети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што |
во изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао |
пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, тр |
ријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је |
то мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нече |
а су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их |
воју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, |
је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допа |
итиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да |
твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је то |
тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок |
а волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да ј |
својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац |
..{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш з |
, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да |
што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пу |
ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја |
говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због ме |
овлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци |
.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} |
S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не |
анас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Ње |
е, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не |
ости.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} |
ена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки ошт |
сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад |
} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стој |
ала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не |
бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S |
за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја |
за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{ |
</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута |
га.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом |
ог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако пр |
е очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{ |
сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, как |
лази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми |
чи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Ра |
ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што ј |
ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш ка |
ико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p> |
проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си та |
све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је |
, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} М |
га ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, сре |
и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом |
г дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја има |
p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да м |
те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших |
S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> |
љ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја |
<p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам |
била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не |
у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена к |
в.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Мо |
сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из т |
и ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То |
и ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Мило |
лази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме воли |
ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек |
една и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити |
не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у шк |
<p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтед |
и кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су |
еца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи |
смо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отво |
S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p |
/p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико |
у мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој |
цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубав |
} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене |
ји је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и ж |
оро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.< |
мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> |
љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако јед |
:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти |
рављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто виш |
<p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао |
буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају |
<p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мисл |
!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје с |
да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важни |
ад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што |
рже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p |
али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуц |
љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише |
ише забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{ |
} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да шт |
ону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те! |
да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења |
шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја |
еба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" И |
рца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци |
здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} |
се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} |
лику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се ј |
ност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се је |
довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја ра |
послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стег |
ала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они вол |
волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они м |
ад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S |
животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} |
моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја ми |
е више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју глав |
ила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако |
осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су ду |
пишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотс |
овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих |
је... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бран |
добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радос |
учник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић по |
излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски |
- рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, но |
ито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намера |
еоград са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Ис |
p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она |
p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно |
орити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ниш |
савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S |
ој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и ка |
о да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с тво |
х, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> < |
а је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се |
смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} О |
.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам зн |
S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђ |
Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти |
Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да не |
којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нароч |
којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нароч |
{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако вел |
ле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи не |
ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љ |
ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више д |
пак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хо |
S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре. |
трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац приро |
Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми |
дон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе так |
но поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад га |
жу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта |
сти ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то |
теха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, |
им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... н |
Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саве |
стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у О |
и вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони |
се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и с |
се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора круп |
их ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понек |
м да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S |
, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај |
те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је бил |
виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толик |
мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Креми |
} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве |
н, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, п |
xml:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени ма |
останем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из |
а расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и ми |
некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весел |
чекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдар |
се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше |
дин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче |
7" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекл |
ш.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Т |
ије довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек јед |
зионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је о |
иш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу |
">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта с |
ић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Ж |
<pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, кој |
би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi |
ћем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име кој |
их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много |
да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав |
знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему |
ада је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Мило |
двоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у |
> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја |
је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> |
баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле ра |
болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку |
е диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта |
ну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша сре |
ном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас из |
и човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора жен |
арадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти в |
уди досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим |
дна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До ви |
им да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи? |
Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претур |
м моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш. |
све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више |
ош једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој г |
аборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја ниса |
дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје у |
и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко и |
p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми |
а жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви |
. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју |
не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за ш |
зне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи |
ачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле |
еш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што т |
и ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он |
пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог |
а те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је би |
е најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хв |
не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p> |
цка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара ко |
а као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балс |
, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако |
д сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер |
вена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; |
> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} |
ота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош |
ећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина д |
ула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам |
, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Сре |
волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом с |
ити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па о |
и је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг |
.. и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да |
еља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло во |
, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без н |
а,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад н |
>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине |
а самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није |
био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под м |
.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{ |
атеријално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме. |
; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи |
те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, јед |
е ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу |
е, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном ко |
пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно |
к кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинс |
м да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам зна |
ријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p> |
још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на |
аха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, проду |
ад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То |
ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити б |
Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот б |
нате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од д |
етвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари |
</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено невер |
ежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и |
с сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја |
је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S |
е то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан |
а мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ п |
од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S |
ом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробуди |
ја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце |
огло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том к |
Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бит |
аво, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, д |
Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, п |
ице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрм |
ао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од |
едницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, о |
дно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје бол |
ти опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} На |
и и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бра |
} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, |
снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко зас |
врнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и |
ки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти |
војим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му в |
S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не пом |
то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крун |
нам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце. |
ни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како |
ни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш свет |
у болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све |
док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, ша |
жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три м |
дна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га позн |
х дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је |
сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеон |
Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу пос |
чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жал |
удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Ка |
="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улиц |
у, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у с |
ене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p> |
} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у |
ран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и |
оше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> < |
е до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уречен |
ад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка |
ћена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће п |
хвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блу |
ци да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, у |
аже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх план |
Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његово |
и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И т |
пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у ме |
зао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зор |
потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болес |
ећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једн |
илошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плат |
ред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да |
... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролаз |
пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску |
а да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да с |
добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно пр |
са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао |
Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунц |
може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесни |
н Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца |
аширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног по |
те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, оставље |
ла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и т |
правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неко |
белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода. |
e!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио зав |
то стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - |
кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао |
ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га |
допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар прест |
шу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обу |
неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> |
изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају измеђ |
рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изи |
ући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на |
о зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислим |
са види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико |
гледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Преп |
у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{ |
е им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се пот |
анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојал |
као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном |
Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који |
сно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на |
образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окрета |
ша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он |
виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љу |
ат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат |
били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, н |
а.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену |
црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир ж |
еку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван |
у разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутраш |
лико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гл |
а је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд |
купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеал |
ле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су друг |
9" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тр |
и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир |
који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у |
вуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће |
ужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих годин |
уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стад |
дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у |
у хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Нап |
ечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла |
а а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S |
поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зо |
робну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео |
а па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да |
е под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклон |
Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим об |
да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада чо |
г.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку дод |
ак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зо |
е.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио |
упи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт ш |
пим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје д |
да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе |
ебо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју |
не се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екст |
ма обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, |
часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним во |
ја садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослобо |
капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћупр |
Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи с |
ело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверав |
ерљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све |
дуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - о |
ино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљ |
ј. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде |
те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гон |
асмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој со |
потекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални ц |
ао ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да с |
у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Д |
а ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Д |
лине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:< |
уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не |
ст.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке |
си никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада. |
.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори З |
- Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У то |
ечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица оти |
.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јес |
ди имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног |
ћ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству |
екивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> |
кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, |
е сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако к |
кине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се п |
ико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање ј |
ало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p |
/p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"< |
но о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешк |
лива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{ |
а му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућ |
Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га једа |
ва помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад |
Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај са |
ти, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пак |
о на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физи |
н његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи к |
жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну |
не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци п |
оје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фа |
> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је да |
редину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачк |
огао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време к |
ио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ. |
гу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промаш |
али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разгово |
.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тог |
ји се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила |
чке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био ни |
оје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, насл |
се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова уч |
> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао |
тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброс |
скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</ |
еста у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који с |
мо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био |
партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненад |
лила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отск |
кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно |
је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за н |
м плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи |
стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до |
стић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми |
ице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оно |
- трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа |
/p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p> |
Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - |
квом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим |
у, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задов |
разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја |
<p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - п |
и изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалост |
<p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек |
м таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> |
ести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p |
> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих во |
а нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S |
! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> < |
ерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизв |
ости допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што виш |
души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, ко |
потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ |
адост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни |
пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S |
наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог по |
је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, |
постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, |
</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да тр |
/p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То с |
није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у |
ов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије |
си траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогу |
те поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, |
Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилов |
Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу виш |
} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!< |
у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као |
вршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} |
збегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма |
<p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја м |
е збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Веруј |
i>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и зап |
ште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - против |
p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно. |
ост.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене в |
>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Пог |
а.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није би |
е сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - |
салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо би |
мрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} О |
<p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и |
ице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="1 |
ду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани н |
.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драг |
ва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - о |
ље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази јо |
а и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> |
то мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, ма |
воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њег |
Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим. |
нуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљив |
на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтав |
и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после п |
ву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена |
чам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Ј |
мић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драган |
енуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За д |
вници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није по |
одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Црк |
на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вуче |
кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кис |
РЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове п |
А.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песни |
head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, |
лава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само З |
а кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружич |
</p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безоблично |
а на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно ош |
/p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим |
ју кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жиц |
поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом |
страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала |
ојства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је н |
ио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с |
ји се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао |
ни пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран |
песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и |
сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, |
оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се з |
ругог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке |
м је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> |
аздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога |
м целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовоља |
едног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љуб |
амохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном са |
{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за |
и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима |
ле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме |
у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву |
нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да з |
руго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један |
чију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који ј |
канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећај |
ромаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да с |
се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао. |
ер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у |
ћар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих |
остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> |
је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од о |
пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољу |
} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је се |
са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није |
која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и ку |
а сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима ко |
ђу два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување |
а промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир |
е празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер |
очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бле |
осадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се |
м, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упиј |
о неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p |
а парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светл |
ржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој ј |
јатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве |
увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Кра |
азно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних дево |
ји је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентим |
одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, к |
е човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски |
Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо |
би? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све |
там: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене к |
лошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Креми |
већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити свој |
тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од в |
тку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се к |
иле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> глас |
ћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" |
> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у |
p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми тво |
овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњич |
гађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадето |
трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кол |
ше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> |
ен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се п |
ткуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, |
</p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и |
зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова. |
билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} |
р донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замис |
прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо |
се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна |
и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, ци |
еза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више |
оквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} |
о свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на в |
<pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрш |
кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади пе |
ењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг по |
ама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис |
ead>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу |
ва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</ |
није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачн |
е ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књи |
их дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да с |
ако је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - |
иједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десете |
реди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам |
разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца |
е на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је |
, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још мла |
р се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} |
но отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <p |
и шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост. |
ем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Уси |
упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја |
и.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, кој |
а их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слу |
то ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зо |
ит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћен |
title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без по |
- Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземно |
не уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да че |
ољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вреб |
} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да ј |
у разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</titl |
уте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини пос |
ата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... н |
Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутниц |
тсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он ј |
ило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је |
кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и о |
ој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на с |
e>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућ |
есече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> |
Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи н |
њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фиј |
аест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи |
ле све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим. |
Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пуст |
, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са |
двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, б |
пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом им |
београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред кој |
, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
бинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио св |
нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш |
је упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање |
ла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо. |
је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увели |
портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, |
p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да |
ао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим о |
стила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље не |
{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S |
овори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пу |
, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, |
p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се |
леде слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, |
овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворе |
ом договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво |
<p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се ок |
стајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно с |
<p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, т |
, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само т |
у, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> |
о уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог |
> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу рук |
ка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су |
у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, |
е Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подн |
изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је ос |
ме.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љу |
ма се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то би |
ишне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских профе |
се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из па |
а она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми |
век сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела |
еш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S |
{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер |
волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је |
туре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиља |
Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи |
овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узе |
зимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не води |
има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S |
маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам зав |
да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да п |
л једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од ме |
одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово |
и ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи |
мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, З |
у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако |
му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> |
p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} К |
запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </ |
тсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци камен |
е одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да |
ек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бу |
ош верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећ |
вако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p |
а нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а |
<hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писм |
авађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо треба |
прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Т |
у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Им |
е се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо ос |
и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора.. |
мо за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не |
- Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи |
је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено к |
толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољ |
храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chap |
Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} О |
отен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума |
о били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам м |
ретерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо |
о јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, |
огли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти н |
а неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући |
за.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још |
ло па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без т |
и, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} |
то се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с ма |
тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, ка |
ти ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, ка |
овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те |
ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене |
че које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чав |
онађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се ос |
ла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младо |
увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада |
који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али |
излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те воле |
иња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни с |
оја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли |
помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </ |
о сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у др |
..{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али |
и... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{ |
а заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао к |
} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко |
много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бриз |
а позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - од |
данпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш сло |
, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да жив |
наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужа |
ао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} |
Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са |
који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љуби |
уке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност |
м сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти пи |
лио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намеште |
гао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полици |
ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} |
, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом |
је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела к |
писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће с |
своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати |
ли на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није |
м плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучил |
S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - |
ске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај |
ело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени |
ла.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала |
к.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам зн |
риска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, |
а што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа |
ла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој |
ате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправни |
једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре |
</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А |
оров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царина |
} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} |
i>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те за |
11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема мн |
вничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у |
га дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку зем |
, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Р |
њигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо вели |
тиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{ |
вају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда |
да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо |
екта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла< |
з Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Др |
овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове |
е зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: се |
гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабе |
Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> |
коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да з |
ољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју ср |
м жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си им |
вако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> |
ори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло ц |
- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место |
Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а пос |
hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} |
из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, |
жем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претва |
та, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило и |
уме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} |
о све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша |
ног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране |
тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пр |
S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те |
мене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је ст |
ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује |
ли Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у |
ану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледа |
ио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића св |
87" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није мога |
авног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те |
ата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да с |
о како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном так |
рче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па обј |
да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, д |
више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јес |
е бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерт |
х марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је |
писан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синов |
тави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се јед |
легање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових д |
им вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то о |
head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јак |
ош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвач |
ај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нар |
а човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зу |
.. добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} |
ремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не |
глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну |
до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и с |
гану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао |
трепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и |
ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је би |
о овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало |
тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се ник |
јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона свет |
ло да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разум |
ина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред |
ну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле св |
воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз з |
немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S |
, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и ње |
н одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с усл |
?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куф |
е.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у |
афовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија ко |
покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{ |
воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те вол |
.{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово ј |
живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољ |
жао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, |
лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само |
ишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива. |
тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се |
ко је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било |
миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге с |
и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и б |
ост у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет |
и врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла |
p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих |
S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... |
ађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривал |
је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно са |
веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> |
тама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, |
вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице |
н тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свет |
е по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао |
="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да п |
ља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се |
ови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ пов |
здух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару з |
ве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка р |
јих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Сн |
рда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег д |
ну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - |
и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у |
ена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, |
шака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>С |
де расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости |
ако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену сна |
жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с не |
фу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, |
очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду как |
рављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити |
а бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{ |
{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</ |
терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} |
едан.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних д |
> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у ж |
тим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гр |
е или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу |
траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{ |
гиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које |
тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио |
крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по простран |
и у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се |
вице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те воли |
пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја |
ће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, |
узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак б |
ета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била ј |
едно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја |
ремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Су |
ој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. < |
лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на ко |
ечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевс |
присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xm |
лемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пр |
лошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни нас |
трану, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} |
писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То |
се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа л |
де на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва |
но <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не |
p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута |
кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пат |
једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачко |
лико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да |
лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљив |
Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три на |
и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, |
ци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуб |
сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тр |
рхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- |
терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према р |
гнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у н |
чевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и сл |
в свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време |
а личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим ус |
оћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до сам |
дом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт ми |
а твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно шт |
д мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и |
ошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та |
Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се де |
.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти |
из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари. |
објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме |
ре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, је |
јој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс кој |
овео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неко |
еног бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Чов |
а жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој др |
и тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и х |
елену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак |
морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хт |
пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би т |
блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је |
летале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним |
S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу |
Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што |
ади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено |
а које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела |
могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и |
</p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што м |
рагане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и по |
могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, |
одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговор |
и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, |
лажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да о |
лаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и око |
, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком |
илош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузиј |
<p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом |
о их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће би |
ћи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже |
ј фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и |
поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да |
дру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси |
као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да м |
тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "П |
изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти |
моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} |
ој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из |
ти с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - |
изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, ка |
и по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори |
ла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и |
не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободн |
мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га |
} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> < |
бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душ |
доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много |
а му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, јо |
тао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног ве |
и изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном в |
, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> нес |
жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без х |
ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужиц |
мо кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. |
а се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном |
ош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене. |
у Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називај |
изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата |
омало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{ |
S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, |
ма...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом |
у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="1 |
- Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један |
та, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка н |
.{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{ |
21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам ил |
{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, |
грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, је |
заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако |
Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменим |
шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их |
авити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта н |
нце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на |
бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говори |
кар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Он |
говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Ниј |
247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- М |
срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће |
.. вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш д |
?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стеже |
и.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> < |
се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи ка |
љубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико з |
х стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог |
алним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и |
p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да |
сила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпарт |
и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико м |
ј пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек |
, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек пр |
зе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове |
утро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвоват |
е собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по б |
садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни на |
Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде |
ако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него свој |
ност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам |
еба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш јед |
орка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници дожив |
ак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се |
{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што |
новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно о |
ју посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица н |
ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса |
ањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече м |
о чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један кар |
по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије |
посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{ |
мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило. |
} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после |
било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрен |
м мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за |
им на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те в |
и замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш д |
а.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; |
Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела |
тив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју мож |
о погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су |
орка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запит |
оштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Бео |
озор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражил |
је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше ч |
није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у |
ледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студе |
на са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом од |
ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на |
S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојо |
овости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав. |
сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} |
ад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови пос |
орка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша |
и и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од жи |
без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља |
а ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на |
ратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао |
191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала |
мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Тв |
му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околн |
брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. |
утин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један дру |
/p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен п |
ши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни |
мицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зорки |
.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот ка |
тричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као зем |
е ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна |
и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах. |
је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све |
утали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуц |
зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстим |
утрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те |
у који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види рук |
е ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина |
није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што с |
воју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утис |
ружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим т |
али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, |
треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p |
ао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце ј |
појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам прове |
гог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што |
грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем |
ље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба ш |
оје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу т |
Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења |
, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је д |
бодно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам зад |
а брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику |
} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се |
е видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веров |
ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори |
ла. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ј |
> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи |
<p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - |
<p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа сво |
- Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да м |
целарије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече б |
те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећ |
ити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} |
е туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљ |
ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, |
ио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумев |
> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави ус |
е знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на |
т за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три проз |
човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пу |
звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог |
искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, тв |
p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и по |
овек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је |
рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, њего |
ребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да |
споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, |
зме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његов |
знао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То |
је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је |
је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју дра |
је драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју |
је дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину |
е би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе |
ту, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанс |
ити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових рад |
се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да |
.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да |
есла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - |
> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају к |
шаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласо |
која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зор |
ма никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кр |
> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S |
толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за ус |
т.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је п |
ељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојат |
у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки. |
страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се сам |
ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна ла |
} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb |
наге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, св |
и.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се |
б...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда |
ст...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем |
друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га н |
ри Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - За |
су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет го |
ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички |
ста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно чов |
д драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно чов |
верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећ |
о прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова к |
н пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још |
ије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подал |
корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисал |
ћи, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му ј |
рац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одг |
ш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахра |
јан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао |
то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отс |
нима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са вели |
, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и че |
ли кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову |
који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин |
Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спус |
ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали. |
ушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори З |
о у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се |
фу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p |
вник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек |
рану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, |
ворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао |
олика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Ка |
, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посмат |
<p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, м |
т.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, он |
сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, н |
урни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, п |
случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S |
за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност бе |
је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способн |
ад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Мило |
ује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш |
цније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> |
-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се те |
тици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Мил |
још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не сме |
Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Ду |
ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и |
ега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све |
кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не мога |
оворила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате |
ебе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише сам |
ко да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја нем |
Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за чи |
како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бо |
- рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио |
зива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дер |
лом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали паж |
али усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га |
ога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не |
ом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сј |
им!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше пон |
аслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну с |
видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га цел |
i>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек |
читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину |
?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали |
окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и |
ће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Из |
д се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. < |
.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> < |
га што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва |
акође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, по |
е не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки |
- О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се дес |
а потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је |
</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да |
.{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам је |
рни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубиц |
.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали |
лицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши |
.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља пит |
<p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубом |
дим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је |
ли, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Тво |
ћна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од њего |
сли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома |
ба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону мук |
да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно де |
но због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зор |
кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој ни |
жи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало с |
је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша |
лост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ |
овао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити |
о ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, а |
им брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у О |
...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде м |
авља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила |
се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изнен |
ну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се |
м ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада |
и не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога |
и.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је гов |
нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну к |
а свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке |
е жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова прав |
као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да |
ших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губи |
да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог |
ога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали так |
d> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју |
ила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну ш |
сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је њег |
топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресав |
рете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим |
га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету |
живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што |
затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао |
ко како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се |
p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестај |
зао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежа |
који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој |
се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећ |
из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачк |
орка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим |
о да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А |
нат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Би |
времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, |
е уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тре |
сматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и |
волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли свој |
чност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда п |
Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањ |
> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја. |
о пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била |
најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око |
а, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата |
кући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упор |
, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју ј |
је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако |
ом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на |
етих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утир |
о кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно |
зрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или оно |
ерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су у |
ш и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка н |
у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелни |
била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског ј |
лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као за |
нудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљк |
еданпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену к |
p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губи |
притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под своји |
еније него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, ви |
писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад с |
и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога ју |
ши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубав |
а тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина |
запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом стра |
није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични момен |
је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се |
колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и ч |
на ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи |
а Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренут |
- Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да зн |
ег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак |
ки полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увеч |
а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију |
ги у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте гл |
ц, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким |
донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, гл |
ивети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде т |
ојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, |
ог поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петл |
мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко |
се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у с |
е сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат сво |
свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам се |
чан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их на |
ати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три |
ити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобно |
>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души |
живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени све |
ет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даљ |
p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Он |
зговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: |
це спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног је |
е време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ |
решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, |
ице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо и |
и главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вра |
објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јак |
тар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је скла |
ла хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуца |
но: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је |
на, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуб |
и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет из |
а, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово |
себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао |
руго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав в |
ожи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да |
предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гла |
но.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане |
обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе |
љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао |
почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном |
ом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео |
<p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не по |
нутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, бед |
чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. < |
за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однек |
мо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се |
ше измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех |
Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</ |
мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео висок |
опуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали |
изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су |
као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помо |
е сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво |
и га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зо |
и од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести |
огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У |
, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових |
иви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају кри |
.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, |
твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније |
не била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, |
ead>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тиск |
ише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би |
а млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна |
нос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном ве |
на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на же |
де и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и |
оказивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напуп |
о, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове |
ајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посмат |
изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} О |
ста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што |
лима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Бео |
а, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком |
вим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му јо |
зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> н |
азни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, з |
{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него |
доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није уб |
стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упоред |
p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по |
у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде пос |
анска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем |
ики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се пл |
одило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу д |
ЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био |
а је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Ми |
ећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милош |
енађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо |
ечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Ц |
кви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се |
претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</ |
ењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је |
ала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} |
тника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслон |
ад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и о |
француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У |
ите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из |
ену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео |
и и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристад |
последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били зауз |
угоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће |
а овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је |
моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку ко |
бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе |
е било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је |
која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике |
леко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љуб |
бере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и с |
аму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ ув |
заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобр |
он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални ж |
ре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје о |
може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Дра |
у чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} З |
ре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схва |
ир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{ |
и.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде с |
у.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да |
дговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - гот |
- запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам |
мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, р |
ћу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу |
ређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ра |
ба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце блед |
су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с врем |
је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{ |
унчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олиста |
ца, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје к |
из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху т |
ретварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави. |
ти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шес |
грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне бил |
на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мири |
јати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од ут |
светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденг |
града весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Бо |
засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини |
ле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна д |
све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на |
ћи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, г |
пламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Х |
} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све |
веталог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета ко |
а не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице м |
и ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главн |
ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се т |
е склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима |
о себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могл |
сто одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек |
стара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим другови |
вићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпо |
не природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрас |
егдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више |
ог чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена к |
рупе окресаних растова, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} |
<p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме в |
...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице |
ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако |
{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{ |
ину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју |
довољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - |
атим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p> |
Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због ов |
адао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога |
- Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видеће |
мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и н |
или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њ |
у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош мо |
осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те |
д их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали |
...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и |
а комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу рад |
жне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су |
Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, ув |
д свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледал |
а разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју |
имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, по |
а, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обич |
им и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало |
дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, |
бра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} |
вагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам ј |
} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за |
његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном уч |
ћи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој |
и свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње дос |
ебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плаче |
кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} С |
- Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јо |
оју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то |
ли да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" / |
е дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало лар |
Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газд |
е спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мен |
је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мор |
Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко |
агану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблис |
! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о |
говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио |
> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, с |
п испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гле |
. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долаз |
ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{ |
ста.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди |
Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је |
<p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу |
{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти каже |
та! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо.. |
ворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељ |
бљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена |
>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју гла |
у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све т |
ело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и мно |
друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити |
фани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаре |
е.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба д |
али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, в |
p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се |
е, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми |
обријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми |
тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога р |
</p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваки |
н.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S |
оризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке |
ликог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриља |
невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зор |
станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p> |
а се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писа |
и.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле |
мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилиј |
- Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био |
сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све |
изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи |
црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љуба |
в, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију |
а мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писа |
т, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у |
садан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само |
адан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика к |
> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим кро |
срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али тв |
а добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб ј |
јим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог ср |
ад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми |
ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi> |
да, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И рани |
ја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључал |
поцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те у |
, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало |
испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што н |
а, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који |
млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутоват |
учају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац |
чера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толи |
ако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадо |
а јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{ |
ог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти |
ље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих |
рећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усре |
медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да с |
S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја |
тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио |
<p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи |
а се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p> |
же свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у |
ајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да види |
лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло попра |
ла је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој пока |
брасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, |
тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несре |
а рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{ |
г пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и |
ојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са с |
склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш л |
н је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасно |
нских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} |
очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен н |
удио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на ос |
валио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа |
вцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала |
свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} О |
кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не |
нако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p |
некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неос |
тив старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Чест |
<p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи зап |
атеринском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> |
се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико од |
ци на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцелариј |
гледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак ј |
шна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где |
а замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је бил |
p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су |
ршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуш |
у је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у |
својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пр |
ивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица |
ти на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју др |
оје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он по |
м двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су |
а начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да м |
веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити ј |
к у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из |
ао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи |
S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од |
о дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, |
привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А |
говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно |
би.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак |
бе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једн |
увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш о |
поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до зе |
а и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну сл |
грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица |
имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?. |
ин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски п |
оже рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више р |
денгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа С |
ругу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономиј |
азумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црн |
ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" |
ад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли н |
ош уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се |
{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала |
ланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој д |
еликом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајал |
а нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих ст |
често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним |
ини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млад |
ало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и да |
ећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај |
но, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У св |
лазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочита |
железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту |
се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... тре |
тписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли |
према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, др |
<p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко ка |
мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не |
мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио |
ам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне г |
ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке. |
х притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читат |
ни који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не та |
твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигд |
{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекине |
а.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се |
ност била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотво |
у и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, |
било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више н |
гали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једи |
је које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он |
с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови |
убави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубац |
<p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се м |
авали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама ко |
њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Кале |
роја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на У |
риге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек ка |
цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од |
а несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти |
е удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао |
ђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити пос |
љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципел |
не.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су с |
њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није |
ко непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на |
у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаин |
бе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S |
инило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнији |
нетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на др |
и му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена ви |
о је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> |
гове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... |
ло остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош о |
ло се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми |
ко се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Пове |
једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </ |
ине стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на слав |
tle>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме з |
што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо |
ано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је т |
га, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да т |
и си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што с |
{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те |
мала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина ј |
твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је |
стати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави. |
празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па м |
есносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да с |
ивот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зор |
а слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби ч |
и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју |
шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припад |
, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек |
идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица |
и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између |
има себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од разв |
н сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи. |
утра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу т |
ству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једн |
н јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати ј |
гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен. |
није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка |
ме Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни. |
ће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ н |
могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са |
говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{ |
м своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То |
ић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове с |
што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себ |
орка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>З |
и ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али |
е, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли? |
им.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш ка |
идим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> |
нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, |
, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мај |
ребам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све и |
ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од д |
овори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову |
е сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе. |
те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жељ |
у то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Мило |
та и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живо |
ћам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, к |
му једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито |
ивота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја |
коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од го |
спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећ |
оје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјут |
пије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по |
одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо врем |
S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у |
рошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку бе |
веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - К |
не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чини |
дан циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред преп |
ика, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео |
е волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује |
, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио ј |
де за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари |
ко не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи п |
ди и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема |
ра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није мог |
длучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све |
говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се в |
а се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио с |
збиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <titl |
</p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек т |
а, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> |
утра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</ |
а је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и м |
ала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од |
мрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они |
ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново |
и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још |
е, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегав |
је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мал |
ледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица ј |
о је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без ред |
богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{ |
ног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили |
p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њен |
знад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да |
ао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат |
вакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ни |
и људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као |
/p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два н |
а је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњо |
ека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S |
и ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар заме |
болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, п |
, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ран |
ја сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глуп |
а на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није ме |
там и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољ |
д старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - пр |
а се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, |
прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столи |
{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Т |
одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} |
и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="23 |
и чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће с |
о заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одоб |
ши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој |
олидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутр |
и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она др |
ак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Вели |
са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауст |
да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свак |
ти.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположе |
Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p |
ли други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта те |
оставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се |
можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како д |
и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот |
ина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од с |
кав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у то |
имо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зо |
о себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И м |
срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> < |
е знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте |
бе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја |
реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео с |
била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога дра |
све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био об |
лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам |
потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре |
ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек |
у.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запа |
ма између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приме |
е из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је |
, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је мо |
ошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар т |
љиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена с |
вих веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и |
орка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кај |
ишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима доша |
бавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку б |
рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтск |
т, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наи |
дићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје |
те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живот |
и међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брз |
ти овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мис |
најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком |
пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само ко |
сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим ј |
меравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задово |
p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је |
је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зл |
је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несре |
љути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави о |
да изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била |
ли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Наст |
ртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену послед |
таве".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај |
да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то ј |
се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим |
овољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и |
слите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде |
воја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно теб |
ишта што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини |
о једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало |
- упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицо |
о...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се пр |
и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једн |
ене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали |
е једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати трен |
е личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 1 |
еће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх |
S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци |
, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети |
ез сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да |
ђу нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> |
о се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо |
Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше в |
Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> < |
кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите |
чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Н |
ћи смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n= |
да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцка |
тати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не |
а да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни |
ћем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до са |
ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих поб |
више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског г |
p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она изм |
Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала за |
ислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледа |
{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош п |
имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа |
је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам у |
<p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се |
ињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове спомен |
а будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме |
видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала с |
а <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имал |
е волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико |
и који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме |
како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тр |
.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало |
веку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</ |
...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна |
у му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} |
ити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири |
чито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањал |
чито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањал |
руго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер тво |
својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између |
епоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писм |
облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад |
, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку |
p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешк |
, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помог |
раде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{ |
моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни |
м наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко о |
е гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово |
о близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш. |
ће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p |
S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и |
ајзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усре |
ну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо |
ако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; |
тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте |
и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то н |
смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз с |
.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S |
Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну с |
очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено с |
или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров |
треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само |
ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву стр |
о за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад |
Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје |
не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни |
и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осм |
ијатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем по |
рецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} К |
дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се |
Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли ш |
притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја вол |
оме... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, оп |
драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су ве |
мо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, |
онови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас.. |
p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, остави |
да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја |
вежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија наг |
оја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} О |
гања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љ |
ћу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће д |
b n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за |
је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за |
век.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечит |
ну, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само |
и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и пр |
Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{ |
а.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има |
е очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити |
ике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спуст |
е могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што |
ише нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад м |
ису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном |
кић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвока |
.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, |
ше стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађа |
истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек ж |
т истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желел |
ала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово п |
</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, |
наш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу |
, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мо |
{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја х |
елом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах |
n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми ш |
ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} |
мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да пос |
а њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је |
се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осме |
ед тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја |
вити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме |
ла моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три |
ио већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ов |
ерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Ма |
е видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док |
јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Е |
>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оста |
p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли зајед |
си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло во |
</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог н |
огу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми ј |
сле подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, |
и, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Ка |
{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадн |
да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да |
а остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, в |
, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оста |
ворени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; |
сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана |
тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - |
је место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - |
а пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде |
еђа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање |
што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али и |
ита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Не |
овољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји |
само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по |
.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила |
наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш п |
ве што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, мал |
p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехиват |
лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер в |
рдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена |
, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ |
ере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај |
ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо и |
з канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, |
} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш |
<hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ |
17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживе |
> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, оза |
је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му он |
ш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стањ |
ам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали с |
наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спав |
<p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је |
.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и увере |
од своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} |
ни ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, |
има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот |
еко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на м |
те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у ли |
знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако.. |
оспођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролет |
из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Зна |
м.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{ |
сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа н |
око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја |
ао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут |
а терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и |
, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме у |
.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој |
.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој |
обу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат стари |
<p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја |
сле подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прош |
i>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло нес |
ем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и в |
наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну |
а сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети |
ици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.< |
сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам х |
ју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацрта |
} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тре |
ам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> < |
p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти. |
далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе |
има.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдр |
смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S |
мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{ |
м спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица |
: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим им |
в.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} |
а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветров |
Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да |
кад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не де |
и твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали св |
твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој зем |
м у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш |
ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом |
ене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, |
писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по |
ола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништ |
је осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио |
да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да ј |
е и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Сел |
оју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успе |
и моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав проти |
а друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућнос |
ца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чув |
ну коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако су |
</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} |
о вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила д |
ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијан |
Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S |
Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети р |
моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} В |
сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли м |
немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна вели |
и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти |
риса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живо |
. и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседни |
ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амали |
Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва |
а је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, |
Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим |
одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и св |
ста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом све |
едницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се |
личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{ |
, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Бу |
пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији б |
старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у |
, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си т |
ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> < |
уд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло мал |
бе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више нег |
слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико |
ако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се |
вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га вод |
драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумет |
е Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебн |
.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и о |
који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена |
пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај |
ан велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази н |
Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, при |
што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје раст |
предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} З |
и.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој ж |
в; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, |
сова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје |
ког трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је |
Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао пошто |
ена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> |
на душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја са |
а ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећа |
мо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују |
да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети нег |
пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајк |
Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да чи |
ш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p |
} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је |
} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помис |
.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, св |
.. </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} |
отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из |
с би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> < |
ријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железнич |
ила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви |
еленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу у |
на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да |
упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца. |
ије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универз |
добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од |
удућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мир |
пуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се |
е да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се по |
Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац |
Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена.. |
ј нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је и |
ка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и |
ли да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, |
нило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљут |
о мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - те |
- Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и н |
долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест |
дељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклоп |
начи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу |
о тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хте |
а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је го |
ла се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се н |
шу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш |
ло од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не |
ренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут. |
е које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на нек |
} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> |
начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству |
ељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена остави |
Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до крај |
ко идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица се |
штво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала |
шла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у тво |
ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S |
ој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалос |
у коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те вол |
l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају |
извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београд |
} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од |
ој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само |
слити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и |
ближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица пос |
ик осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и доне |
е се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је |
х пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у |
оду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу |
лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који на |
в.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално прив |
ак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и |
га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила |
главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто д |
ма и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрх |
д су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу ј |
наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, момен |
срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом |
а обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у |
ни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвили |
да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвал |
есече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључ |
емић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он |
.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага. |
требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. |
ка рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова н |
туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето |
мила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле |
ед њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видел |
Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и |
ћивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на кап |
главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушава |
ара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комши |
а кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад чове |
између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће пр |
пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а |
д куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљ |
лосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љ |
ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутња |
олим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапу |
обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Је |
али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и |
еднога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зара |
ла је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка. |
/p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљ |
јавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај |
ш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу |
ту сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, |
ро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је |
ним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја |
то, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта д |
уту.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била |
ивота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Инач |
г, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас |
ој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним послови |
Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог |
} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да с |
сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми |
, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Поглед |
} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми |
ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сли |
.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љу |
теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па |
рстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне |
е жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех |
асамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било кри |
.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у |
ти.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало. |
деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијаман |
и.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били ис |
стављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмск |
на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет |
Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде |
, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чи |
и у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, |
ије допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} |
ш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па ка |
ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано |
приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајм |
и, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала с |
итету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву бе |
егова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, заб |
за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљен |
егове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би |
ивота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и с |
о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико ук |
јао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан |
ао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, |
јеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини чи |
ете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сија |
ју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе је |
утка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стега |
и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му |
спишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да |
стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја |
и се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да |
а.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, |
обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лам |
ништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због |
гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична мос |
анак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала |
ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаки |
итички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се рук |
Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму |
своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке у |
виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песни |
се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гура |
Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави |
ош трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у |
ничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за са |
а, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турч |
кав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стр |
<p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мо |
l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погле |
кама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто т |
по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда ску |
ад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{ |
мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} С |
е са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су |
е младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо тра |
е и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт ко |
е решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значил |
ош мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се уск |
на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша |
довољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитов |
мо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико |
екор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан |
рага, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна т |
Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, гал |
илошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанп |
.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела |
а увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења. |
ди јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који |
пустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јут |
на рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Он |
рзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>с |
уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио |
</p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног |
ко трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, |
живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица. |
p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> |
ест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се т |
стока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим вид |
а кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торл |
било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина плани |
е гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и реч |
етпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени р |
успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто |
веће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних леши |
облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, тра |
ад провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно |
која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћ |
а дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се |
> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанс |
летане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је тр |
Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим н |
и бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{ |
апља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади |
сле, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао |
у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по кој |
станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно |
S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке ко |
ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагони |
ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасцикл |
/hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза |
ли гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је ле |
узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зорки |
бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног |
е дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове |
али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузм |
уб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама ос |
ање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним |
не откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских вели |
ад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хар |
S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се |
е онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb |
ако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију |
еће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут с |
е се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим |
ћу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала са |
ежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази ј |
чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, |
на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен. |
са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хте |
рала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га |
ш две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа п |
S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одг |
ва прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка |
плашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци мно |
капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је јед |
ана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала св |
капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да м |
у огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</ |
оје је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на о |
је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову |
одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситни |
о осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соб |
ши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове |
заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки нач |
а право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних љу |
резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, ал |
т и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најз |
тку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли |
вите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била |
ом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели са |
у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну свој |
о једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се |
меју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана |
зирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџи |
<p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то ч |
их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко мога |
оглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмер |
лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, к |
} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су ј |
ла га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе ст |
зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упит |
, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих нећ |
иве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурен |
под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам |
десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за к |
тан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црн |
е умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, |
кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у к |
а реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не бу |
му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репо |
ућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је п |
ава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи |
жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртв |
и и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> < |
ћи по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Ал |
p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је |
наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубров |
злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртв |
ко лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је |
тињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" / |
лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у |
> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста |
оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се |
старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа |
да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису м |
тву Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-ин |
а, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао је |
паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве |
Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто |
ности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и разм |
Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати |
ешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најл |
Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки п |
то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало |
ва гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шт |
Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштеро |
p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је мој |
ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак ка |
да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су |
већу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његов |
реба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бој |
дим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што |
сланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како д |
ељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митроп |
а се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод |
на, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан ко |
о у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb |
- Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> |
она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као тал |
кују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је |
.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} |
Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и к |
, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба. |
Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, о |
, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} Т |
час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео |
у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле. |
е којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одва |
не груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене рук |
учила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p |
лађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да н |
дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати ј |
ђено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлил |
аква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су н |
ого...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и |
; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба |
с за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче |
бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да |
г песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> < |
о је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сун |
уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једн |
р родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави д |
p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, |
бу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је наз |
авале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној |
ек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од |
није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту п |
авниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати с |
се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удар |
он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у |
ог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јес |
а и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се |
е свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући |
у, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто |
иког видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, |
аги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бен |
отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младост |
био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу н |
риплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим има |
оред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, |
авије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, |
човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је бил |
његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> |
, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче |
, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позориш |
је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, поста |
а трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са |
чку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад |
плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињ |
у и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, би |
нио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изг |
ио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, |
велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевин |
г спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је пок |
љом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао го |
кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{ |
а да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска |
ерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срц |
ава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, |
{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако |
</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједан |
од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задово |
ко дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу ј |
унце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам |
продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта с |
е бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била |
ујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p |
се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане |
Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види |
куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим вел |
г скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је не |
е црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле с |
ана кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе |
а соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, |
твар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју |
са на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чег |
на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p> |
за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још |
му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си |
жеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом сна |
не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен |
и грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње |
прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре |
} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није виде |
оба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што |
и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га п |
ан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу. |
ре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост |
се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, |
довољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији |
32" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам |
те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима |
вако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим п |
страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са |
Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{ |
е гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што ов |
уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног |
{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је |
ђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се мес |
хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обу |
књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> |
, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај бић |
Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је |
це.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је о |
!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као |
о је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, |
своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да види |
уче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куч |
у топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још ј |
itle>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> |
Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити ст |
донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је |
гради драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавил |
ча, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се д |
оследња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се н |
ену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био |
гао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све |
p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у к |
редњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за де |
ремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p> |
>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча |
је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је |
/p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - |
ди човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} |
ји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Вр |
старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Ниј |
из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оств |
независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се |
- упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка ве |
ао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> |
жно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџиј |
{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љуб |
Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="1 |
екао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одгово |
му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p |
ић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да |
авикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло из |
капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је до |
, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао д |
станака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се н |
из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{ |
циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњи |
познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, |
зимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао |
изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане |
вник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варо |
е била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влаг |
бљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили |
ву му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна п |
.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није п |
цу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњат |
правити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излаз |
о и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној ре |
="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће |
упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. < |
мад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="16 |
ника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, с |
неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава ве |
живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и машта |
каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</h |
е још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала |
није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као кру |
сподин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног слу |
о?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одлич |
ештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одг |
драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује в |
положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности |
и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју |
ичну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред |
, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз м |
, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућ |
ивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси |
да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... |
мићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p> |
ај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало пома |
јдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју |
неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили ова |
је којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је |
агонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род. |
- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се о |
ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драг |
емићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - М |
лији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка |
Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не забор |
маш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да из |
и доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђини |
повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - |
о, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај |
тавише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није с |
овао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало пер |
ије дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је д |
а само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога др |
осадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не б |
каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког жи |
коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удат |
ритискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, |
д љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољу |
адна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо |
крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све |
<p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очим |
право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за не |
је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која ј |
ткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ни |
е готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком |
ародна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. < |
окретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира |
стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пија |
хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном |
hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извад |
ивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у |
е претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад |
а и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је |
поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади |
ач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигаре |
фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежа |
Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, |
а да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику |
о како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна |
загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, об |
ји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио д |
сна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одгов |
чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дуб |
мић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно гро |
>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубље |
твари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немо |
крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после |
ари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за у |
ва га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одврата |
} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љуб |
кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја |
азао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, а |
Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући |
> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с т |
амо да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Мило |
> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић по |
> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што ј |
...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је |
усти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво ме |
једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црни |
hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био |
каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде |
м како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Љу |
прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле це |
а скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више ни |
ло у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и ос |
евих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је об |
тска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанс |
у биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима вид |
а на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих |
му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и |
је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао |
ао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зор |
и јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си |
ка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једи |
у кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је |
ато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - пев |
ологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како |
ено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле пл |
полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они |
е био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жр |
у, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му |
/> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно |
ари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који |
с... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претсе |
лучај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена к |
} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Ва |
еба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније д |
ји је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи |
зију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Унив |
ци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео пр |
галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберс |
е фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана. |
" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни ч |
} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} О |
ти, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упра |
изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на |
ећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубо |
му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће и |
питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило |
има му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекиван |
х снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпири |
ментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20 |
оразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти к |
м која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини м |
нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће |
е дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван кућ |
педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је б |
обећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеван |
сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади са |
вађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако про |
па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ни |
> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драга |
положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двој |
о.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</ |
ед најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат о |
ровео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тр |
има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два |
<p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплака |
ња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она уб |
низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у вр |
у.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крил |
је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид зај |
његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за |
вести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо об |
дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ћ |
срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина |
мантичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох |
најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка ру |
заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублаж |
е осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развије |
ан јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној проби |
ог поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} М |
исаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрз |
тавио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако р |
земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне в |
а, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутк |
улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први |
граду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} |
да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном м |
} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле о |
им према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, |
.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што |
о хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} |
аницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се пре |
сто.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У |
о неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати |
жно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети |
госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који |
рима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли ш |
{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", т |
амисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на |
од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сур |
куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарност |
ја га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не уме |
ед себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично б |
о: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те |
и понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загос |
духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота |
м? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љуб |
е он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди |
је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све |
Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{ |
е осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајск |
редноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским посло |
јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, ц |
собан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" |
драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге |
а, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупи |
то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да |
верзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио |
логу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Ку |
дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле позна |
ова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад ј |
плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} |
<p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Љ |
намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али |
лал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} |
му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадал |
Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опа |
вори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових гру |
помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту же |
носио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p> |
о свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећа |
а носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници нос |
као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се |
лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стид |
је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем |
је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице |
требе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне ск |
ве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали ов |
ешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p |
евао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невес |
вари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек |
есне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с кој |
ицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову рад |
вао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних ме |
и, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао |
о мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се |
књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није |
ој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, к |
код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођ |
у за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по |
о отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се ди |
је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала |
ткако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних ст |
о калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се румени |
али глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци |
ада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није м |
и човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског к |
емић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, в |
ника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала |
ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} С |
црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фи |
ов и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у ов |
ће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом ра |
овољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племен |
ине више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један њего |
у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S |
звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{ |
хов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Ј |
, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је ст |
оцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{ |
природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима и |
је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} |
је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Ми |
огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> < |
ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то |
нципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својо |
а пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинул |
аке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} |
ана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино шт |
оја је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она |
ји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слобо |
вале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића к |
њад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић ј |
е крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења ца |
лико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у |
ава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позл |
ом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћем |
чало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Б |
арошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна т |
рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека. |
<p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одго |
p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави |
то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска |
рце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону |
n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече |
? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо |
проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и |
тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, с |
шаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, т |
и ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пу |
и посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замиш |
Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је |
е бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај п |
леко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи |
е.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био |
и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова прир |
о по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без и |
радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мук |
авке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је он |
n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција |
ме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и |
резало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту по |
вај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уп |
усте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осе |
- Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у ли |
н драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да чо |
аконима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што |
а, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не ужива |
епа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла |
сећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што р |
ћни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше |
ње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и с |
унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране стар |
ући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са |
као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да н |
ој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја пр |
, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наиз |
срећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку н |
ио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у |
у проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене су |
оче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире |
на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више г |
рнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао с |
прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са |
ћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> |
ава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека о |
ремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Сант |
да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је сви |
ује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружењ |
драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који с |
нце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стол |
Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и |
а Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико |
и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> < |
се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{ |
а су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео најв |
к био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим |
е, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> се |
његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страш |
.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мај |
ише нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене сам |
зини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Неприја |
мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - |
{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цед |
ине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га |
етвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у т |
гу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се |
м и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како г |
> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестр |
било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био |
а га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суз |
ио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник< |
сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки м |
више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунак |
десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежи |
а Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомич |
пуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа |
се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - |
авати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је |
речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око |
бро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </ |
а боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љуб |
живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} |
откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку |
азнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, каза |
оја ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверав |
сно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако п |
у ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седе |
м секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор |
ј захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равно |
нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> < |
народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита |
а. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по |
а која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, по |
мисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, зан |
улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово за |
уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом |
> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека не |
, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи г |
безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> < |
шина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћо |
омитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили |
а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић |
а у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, |
инистра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се |
Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног |
.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, ср |
а, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа у |
оро, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>о |
рафских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шег |
p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази |
да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како |
уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фи |
у. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београ |
омилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и д |
чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p |
основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. |
без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним с |
ашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала |
на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за |
штачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош б |
пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади ч |
чати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он |
л ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - |
соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она н |
ка.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зо |
едакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица ово |
њао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђе |
{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судби |
и увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу ве |
.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога |
ароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, |
м; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и јед |
к ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се н |
лази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђа |
улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану |
и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полиц |
и, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позориш |
них старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први п |
којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и п |
кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то |
ле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су с |
о је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, |
са свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особин |
ицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то са |
, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стих |
ви имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би |
мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље |
игуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско зн |
а, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоре |
ад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда н |
ом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S |
и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се |
е, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </ |
и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се |
из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је |
ршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један |
њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце |
ркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци ж |
илош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу је |
а његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да нап |
на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, |
у задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отх |
да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађе |
лони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали |
т је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево |
на, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перунико |
таклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звез |
.{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола д |
вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог |
е пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом К |
итају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, дв |
, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, |
. како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p |
а њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави |
ди на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на |
двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости к |
шеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било го |
сле је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове з |
Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка пр |
.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!< |
у један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са шко |
ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу |
де и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - В |
небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љуби |
ир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та |
то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>д |
у, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихи |
оји ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</ |
Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... ф |
они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p> |
да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песн |
ремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба стр |
рити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуре |
о смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од з |
стог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље |
ао каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме |
биљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излиз |
ске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштују |
ико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на |
ком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чин |
рата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очи |
4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је |
сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њен |
ци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од |
блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да проб |
Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај м |
ако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов шта |
ибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са по |
је тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, м |
у има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, |
адника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>П |
а и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима |
лог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пишт |
, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио |
ечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овак |
и дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевити |
егу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово ш |
нута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се |
кле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна за |
ди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет |
порода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунц |
у се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које с |
кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео је |
.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од |
ли момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је запо |
о што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо зај |
довољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад |
ке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и |
тет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком годи |
ско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљеви |
и очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим стол |
сно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, ду |
, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, |
оглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топ |
нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, ј |
њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош |
олничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с |
етали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, |
ајлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће пр |
као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико пре |
ција поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајах |
че.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи |
за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не уме |
ар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p |
анство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била |
рема којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала |
кружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица |
лаву на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из ле |
етварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим обл |
ли, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сум |
ући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Он |
ом прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата |
ем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме |
шеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испо |
људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки изр |
рали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветал |
аве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешил |
ам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- |
данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце н |
на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селен |
а младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагњ |
.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуд |
у арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> |
На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко |
Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у то |
баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у |
у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се све |
теним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи гр |
ама... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад ка |
рску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помо |
вај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уз |
једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагал |
дених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не однос |
ан, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним ве |
а подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан по |
и мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} |
је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под |
склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрди |
раним.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се см |
Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, |
га.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео. |
д куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, а |
је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло д |
ародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што |
.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и м |
i> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад |
, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је цр |
ачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело ј |
утих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа ору |
ачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и веру |
љубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S |
S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псо |
Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто др |
</p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће м |
циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече |
а стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мисл |
ући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из ко |
</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмо |
Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном п |
ја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, |
учке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шум |
коши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости с |
ло се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је п |
па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу сво |
ак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хо |
.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од ш |
лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као |
лош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је т |
траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда |
лака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Ви |
тога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај ц |
ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш |
етку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом |
на.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chap |
> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покрив |
ашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, |
већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка |
мљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац |
тница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју |
елу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остав |
бливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Види |
кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се |
вно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> < |
та оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи |
тних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која |
д сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје к |
упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине. |
иња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што |
ивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициск |
булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке |
аки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се |
ан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место г |
и хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула |
а на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душ |
бе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} |
ена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и |
желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, |
убиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем сп |
ри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се |
b n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се та |
и му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је |
а као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је гл |
која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој од |
здух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група |
Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либад |
ријал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништ |
са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, |
јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој |
вима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству |
требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p |
знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засеб |
како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она од |
е велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим. |
ити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећ |
пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је так |
рвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало |
собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени ка |
, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, ал |
оћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти з |
авила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново кл |
је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркут |
у тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи |
ље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле |
ава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и |
три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна |
животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад |
кс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватро |
S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио вел |
<p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} |
твари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прил |
S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{ |
ко је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико |
чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем ва |
и јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{ |
орка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех п |
е сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где |
седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали |
ови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазни |
и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче |
ила је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за |
било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од о |
му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избриса |
мо бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{ |
ролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши в |
Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драган |
је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} |
нског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганск |
су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није из |
етљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благ |
бица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по об |
ље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расл |
тским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краље |
сти коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су с |
е довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у ком |
n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инс |
надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим |
, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се |
ва хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођ |
ник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, |
прслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црв |
ојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверз |
розничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове н |
<p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажубори |
шта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени п |
ле пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича |
ела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале |
д се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали |
се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо развед |
љи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку |
емића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S |
ди њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству |
да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, п |
меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало |
гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад |
/p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, |
и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци п |
олим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком |
ст се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе |
избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} |
ња кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако зад |
е с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} |
Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за |
ганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених |
а му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све ш |
о поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није до |
{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклон |
- Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала |
ви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог |
азе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра гото |
и часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две з |
е се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов к |
тнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S |
ој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је |
а, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од ње |
мем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... |
у, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </ |
ларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева спомени |
орода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде |
ре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра д |
и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, кој |
који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош |
о пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зн |
едно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као |
бранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летњ |
Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто од |
, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} |
о, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био уз |
ринарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједан |
али да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, |
у у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сва |
ала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, |
куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да |
а удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово д |
шиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском ши |
кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истица |
ши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела |
роши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је |
собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка г |
ивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над но |
ивот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају |
ући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешиц |
говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, го |
ео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ з |
, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор |
улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да ника |
бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака |
, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена |
ратије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхо |
м поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се на |
> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орма |
х гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занеме |
ца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи так |
здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, бе |
накав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига мора |
ежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази посл |
а суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око |
нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> |
столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њихо |
нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> |
осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} А |
длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану |
акла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она |
трах! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно |
<p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозо |
ад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама сам |
ли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жанд |
је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу |
оја се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти |
о преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је |
ети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око о |
гутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су |
но, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ни |
и твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{ |
ош неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женс |
ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у см |
први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> |
ре у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступ |
или су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женс |
лаго, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане |
ико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на |
, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне с |
се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује излас |
је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То |
е разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, |
водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна |
пита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, |
о опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онд |
иче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" |
а, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{ |
је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва |
дан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{ |
Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, |
Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване |
а магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.< |
вотом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедн |
ро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љуб |
ио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S |
о.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час |
олело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, г |
е се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочит |
ичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> < |
ена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгу |
како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао |
ивади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено л |
д да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покр |
где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује |
} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је б |
и да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову |
ић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на |
и рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n= |
а.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојан |
ост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека нераз |
никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="3 |
иже знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род у |
ној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојк |
ле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, |
они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре нег |
у поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, са |
јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је |
гли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовск |
деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није в |
лону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{ |
ржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажу |
них лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у из |
хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило |
етињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрим |
е, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нис |
нда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигну |
сније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао геог |
сака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потица |
ела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црт |
давно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чул |
.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне зна |
вне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код |
ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вешта |
да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете с |
ин... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранко |
вај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твој |
задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p |
ти, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су |
сланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не |
прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно но |
Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку. |
човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпостав |
Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, |
p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S |
несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очим |
путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром вазд |
старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке |
гана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду. |
љана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очи |
за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких сн |
ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <d |
ремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мреж |
сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брат |
{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S |
вљене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан ка |
ан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом |
ава?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} |
S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор |
ности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на врем |
hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге |
етити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да |
ле биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од |
о, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слоб |
је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари |
Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљ |
смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочи |
ежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду |
и своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на |
тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо |
календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачк |
а сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, морал |
и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода. |
за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видици |
а пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светл |
ена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он |
Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта |
гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Свој |
ек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га |
од и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Креми |
да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова |
јке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не ра |
ању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} |
агонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио |
ану - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они д |
девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи |
као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p |
о луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је сво |
е цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су |
ама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали |
/p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарно |
ку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они мла |
не.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и пе |
м осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они ос |
аца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xm |
е рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се о |
фере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под терето |
ру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} |
цепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, |
{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} |
затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Н |
који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Б |
рпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај в |
њом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао |
ао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цве |
Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао |
, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања стари |
је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се |
предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> |
оцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још дол |
аше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јав |
е, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола ки |
зглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или круп |
ове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег |
о, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је |
} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се с |
е које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за је |
> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} |
лош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?. |
е је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола |
це је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пека |
моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош |
е.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њено |
евале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, св |
тем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с исто |
жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те |
ћи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је св |
ди прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и д |
отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориш |
и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задо |
ставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањ |
се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећ |
цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Б |
се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse- |
ти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљ |
{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што |
изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањ |
љиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви стол |
е испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како т |
руге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако |
>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по чел |
ју вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем |
бјашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле ка |
, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозд |
ка он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност м |
они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута |
е леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и |
е, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку прек |
ак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; сам |
ричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих |
влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{ |
а шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изв |
у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у м |
летео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, |
обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је мило |
шена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак |
ла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помоз |
црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену |
обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>смести |
ђаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова бо |
а.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одм |
де досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао |
<p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико зах |
либе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили |
ен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, |
ци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било |
} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће т |
, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузи |
отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све |
че, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова |
адали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} |
вици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, ј |
p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети |
ос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила |
као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, п |
о из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо |
, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа в |
а љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар |
икад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n=" |
ат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места |
задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе. |
не потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне прија |
дбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар. |
је не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево има |
у је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гоми |
у месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које |
ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце м |
ху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешач |
ође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је бил |
који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Т |
олим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и ниско |
ле државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај |
{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних к |
ћао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, пре |
могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем |
али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{ |
е за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и |
p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није доба |
ва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спушта |
ку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је |
био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. |
но што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да |
ци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих к |
ежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном |
м треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке |
ог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и |
а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. < |
ава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су после |
ташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ов |
болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових м |
дела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на |
е мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би под |
лошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрште |
ви били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. < |
чних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не |
и о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доб |
<p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала јед |
насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од п |
трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранил |
им двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи |
су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да |
S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и н |
људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у п |
књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весе |
без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, |
чима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум |
гог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ про |
м, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} |
лики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског |
осветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати ву |
, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се |
тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, |
обом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам |
о се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким н |
алосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити д |
е са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у јед |
богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове |
ишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном мест |
ам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих мо |
шу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја т |
ког цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских припов |
вата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други св |
еју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао |
ече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од ме |
тога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђ |
ила је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили с |
/title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукам |
са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кре |
Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис |
им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на |
, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у |
одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну |
зад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих је |
?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на |
ани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини једа |
њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и у |
народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех |
пљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Бе |
тао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориш |
бар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тих |
i>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} |
спод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдс |
према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута |
између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом |
да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове |
су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти |
помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га |
шати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што зн |
је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад |
тких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри. |
ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лаж |
већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек сре |
друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загон |
ти.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} |
мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које |
осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он |
p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претур |
бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бе |
вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао |
но врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} О |
тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек од |
се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом ко |
?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио |
се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубо |
тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да |
о, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукав |
безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, б |
шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде шт |
<p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су |
рдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одлича |
излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје |
и? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код т |
и.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу |
рке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије |
<p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли |
Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих ус |
да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити |
ти ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, |
је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, |
е за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, с |
по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који |
прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвоко |
у од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се |
ати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме са |
тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мис |
штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су |
ни споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погиб |
се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта уп |
p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви |
а разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, о |
Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело п |
паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању |
и да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју |
ић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, |
о у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разли |
ропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље |
Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То н |
} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово |
огледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са ш |
аницу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници |
им, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p |
амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живо |
дговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш.. |
рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер |
да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти. |
читом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за ру |
ли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очиј |
очеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> < |
каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</ |
иткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> |
и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> |
да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" / |
један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо |
јске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, с |
ји је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвене |
ли, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двој |
остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце |
<p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да н |
отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Ш |
ре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима |
јанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу |
дном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави |
>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживе |
ни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче п |
у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже |
и није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна г |
> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јак |
цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и |
имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, |
имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?.. |
као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завич |
олико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - преки |
време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини ча |
књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разу |
ного, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула |
до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који с |
диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је по |
ико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми с |
досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, |
у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лев |
Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо |
рни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- П |
обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне |
оме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало |
сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осе |
ости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да |
, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можд |
рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка сл |
S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај д |
у паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њи |
баром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плаш |
изу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте |
е овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови ко |
кости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота ко |
шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки |
га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне |
а и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ц |
ју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је са |
ост.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране |
е, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} |
г дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састал |
говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама |
Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластави |
свим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз пр |
авина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У при |
ађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комши |
прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИ |
рукчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се о |
ћа, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на ј |
еш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi |
ске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језик |
евањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>К |
з унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је ср |
човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачн |
мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли |
о старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали |
та, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром. |
ви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве |
су из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак доб |
благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, брже |
урбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их |
ао два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви |
его овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати о |
Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живо |
кцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама к |
бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чвор |
на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно распол |
пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели о |
сто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и |
ошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{ |
а пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не в |
једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још |
За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора |
увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико ч |
лико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, |
па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли ста |
леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бл |
} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су |
дине у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за |
опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почи |
равала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнут |
а би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства |
.. али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду в |
чувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни |
хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту су |
уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута |
вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка |
без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </ |
а излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, |
ош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалин |
.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше ис |
он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко |
S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихо |
наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју |
откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито. |
а, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема |
pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се |
измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Унив |
ије весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта ј |
које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, |
рише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао л |
>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p> |
унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље |
девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p |
ра. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са св |
кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Ка |
у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозд |
> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. |
запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико |
ји је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаро |
аздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа нест |
е имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је ост |
а, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из |
Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило м |
кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја |
га живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем |
канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улица |
осна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Мора |
S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек |
?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ обла |
и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље |
од њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно |
а ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него ј |
убину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке н |
> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а З |
а окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стаја |
сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, |
ао једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} Пр |
имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве |
екција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} |
врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја т |
} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и кој |
>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросече |
јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена мале |
Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p> |
ању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хлада |
од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њи |
рско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви. |
ти табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џ |
ју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не мо |
шљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху суви |
да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа. |
дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ст |
е љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унеср |
златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади |
палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p |
еротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалу |
кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје сас |
о промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за ш |
дан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на |
за једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни |
к у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и |
/title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балк |
ва бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окруж |
љан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте за |
ешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њен |
ета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ек |
ке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцул |
аради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарств |
дљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом |
тан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у др |
може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> |
топљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, ко |
својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био по |
љиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и |
о писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, д |
ретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозор |
ностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено д |
о, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разуме |
све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се са |
ицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи |
ако је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази ц |
ло тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био д |
.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румен |
епорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и |
ени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну кра |
Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ств |
} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, |
имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам |
зумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у нови |
а <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симе |
покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети |
е прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани ра |
рка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљењ |
је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним п |
Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и иг |
прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом гр |
на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свире |
а себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и ост |
зијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу |
трацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко |
село у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово дру |
, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из соб |
<p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисл |
их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаки |
ало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све ш |
<p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је зав |
е, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотр |
атрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле гла |
ким обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> |
па неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је |
римети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и |
х добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу ко |
ј свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз |
} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле |
ем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја |
м нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути ч |
S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећн |
ил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и |
да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле |
без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... |
извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба |
у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу |
лош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, а |
не.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно |
и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце |
опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис. |
ина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Че |
чима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има једа |
и и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Св |
срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} |
е баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S |
ћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду бос |
една маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S |
и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па д |
илош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у |
ањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја в |
а између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где |
рка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Ниг |
Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, пр |
ш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче к |
а су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио |
и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, |
оред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртон |
вом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је м |
па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да |
.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како |
.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како |
ао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране |
се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{ |
а са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} С |
о један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је |
, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га |
да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је |
само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље |
ијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка та |
ијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако |
око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{ |
а, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> |
до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте |
оје су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова |
задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутин |
државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који ј |
апију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њихо |
млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао |
ни наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане. |
ко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршит |
се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се |
ире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завес |
али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки |
} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом вр |
ежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <h |
ачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младић |
- она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мис |
се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је би |
, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... |
ике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и п |
о с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога шт |
мицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} По |
се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишл |
се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су и |
весела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно зај |
наке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио |
{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи д |
Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узн |
пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изнен |
ав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - г |
мачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, |
едника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одго |
оји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна |
нтна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} М |
бодно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот кој |
бодно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже к |
е трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца |
Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, |
е да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да |
ечи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољуба |
пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио |
ема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој: |
као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме сло |
а, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и с |
Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је |
једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредников |
а ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења |
ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, |
иге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p> |
навао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад |
ложи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности она |
риса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живот |
ју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати к |
се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и при |
акију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском |
с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине. |
ве драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је нек |
а само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила уп |
Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, |
за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, |
е је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препор |
у и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече о |
ачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све |
Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> < |
мети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се |
еме да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа. |
млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз дру |
хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, к |
ини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи ук |
оспа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене саста |
} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава ч |
сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није |
ога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у |
отребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће |
сталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и тре |
т једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње с |
видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А г |
ладих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорил |
е бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрве |
изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људско |
ош више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p> |
прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати |
бе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, је |
ада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" / |
у ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорк |
лазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелази |
оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више п |
но што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S |
а, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спр |
злаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи |
леди секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош уб |
рима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим |
<p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опо |
шине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила |
и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n |
</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, |
оје није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом |
ман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду |
у</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у друг |
своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она про |
паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инс |
нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво г |
ог, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољ |
6" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечн |
он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више н |
. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} |
аћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} |
ед, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требал |
аних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме ра |
_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет |
0_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после |
<l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа |
мо један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међ |
и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва са |
што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> |
Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост је |
ку и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један вели |
кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препре |
вог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником гово |
као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обриса |
ној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучен |
је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра |
ла за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се |
ио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш ј |
све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давал |
њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије |
да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... ма |
на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала |
амо у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који |
ш је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу |
вај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би |
ћа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у л |
лободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. |
убљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пу |
тературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити. |
илике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот |
је све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зо |
ло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једи |
оз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје |
има давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слобо |
не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде. |
и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој влас |
Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове сво |
утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. ју |
- Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} |
сец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Ран |
као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитељ |
ом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи |
обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као шт |
управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и сино |
јим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-К |
мршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на глас |
брањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како с |
а радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је |
први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто шт |
и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њени |
а шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило д |
ји је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после д |
толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли |
је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима |
ула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S |
тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто |
Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи ј |
е хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не у |
/p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, |
ењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} |
тив њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} |
има, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те |
а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које |
ње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања |
е маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек н |
а!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се т |
уњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је рад |
сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај |
ош заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} |
а, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката |
} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени |
или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са шта |
ише нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог |
у цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапре |
</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила м |
здигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуч |
ићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb |
<p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и св |
осле прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то |
а биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, |
о своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним ства |
и више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. < |
г, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте от |
оге реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситн |
јности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори св |
што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зел |
Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као |
лазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> < |
ени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{ |
мехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> б |
новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне реч |
ености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хт |
енцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} |
говора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без |
елој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена у |
под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена |
леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до |
ти неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је б |
љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која |
на комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четир |
најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико |
твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико |
, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с ј |
је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једин |
а нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла |
ичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се ви |
остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече |
ознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну ж |
шци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било пре |
/> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај |
ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања с |
најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{ |
да спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било |
ад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било |
} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на к |
свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксало |
ло спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} |
артије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разноли |
и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан ј |
као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> В |
ед степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и п |
за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> |
ао дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећ |
S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова |
има муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је |
е, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласал |
а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео проч |
Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној се |
вот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те |
у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасни |
је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се у |
сио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој чо |
ада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема |
, био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати в |
љивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере |
дале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред |
мбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Ј |
и послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненад |
.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у с |
ма празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте вол |
Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље |
ти поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писа |
н осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан |
аланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву м |
шта.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду по |
а.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И т |
чи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p |
времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите |
олико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Та |
Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не бр |
њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним |
ти.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем |
S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се |
ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} |
а о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, |
све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да |
ог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од |
</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоре |
чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допус |
мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, |
и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту неви |
ао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један т |
S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - |
ца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на ч |
ца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> < |
ашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој |
онат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише |
жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој па |
е кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам |
подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.< |
ора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мисли |
отив здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавн |
у.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело |
је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу |
зилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако |
епенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било |
це провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом |
јат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао пру |
ли, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?. |
потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни |
јта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранков |
ости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак |
нистратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено л |
са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову |
његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећ |
диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на |
једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и |
ом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из т |
S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она |
} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за пу |
ће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна к |
По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано: |
девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} П |
астичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} По |
добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остат |
енуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и г |
осао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!.. |
прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, т |
ориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <d |
е кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејал |
за таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама |
бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мисл |
живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми |
јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него над |
ако би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, |
а на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p |
наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као |
ачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ в |
<p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кре |
г звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{ |
а и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала. |
, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> < |
као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој |
задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним |
ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, |
есту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па |
шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - |
или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала прису |
завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, к |
уку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бо |
еме је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учин |
вета.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе |
ати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газда |
ислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div t |
забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати понов |
на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се |
ваца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај |
да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{ |
м сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала те |
аше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варо |
title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у чи |
удио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са |
! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>О |
и од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p |
огађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије с |
Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... |
гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> |
ћате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати свој |
долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти |
Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p> |
ли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стр |
анства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између |
начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се |
јавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} |
ка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти |
м за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до н |
мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, п |
и, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити |
ужи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне |
стави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог |
<p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p |
нствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је |
силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места |
не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи |
ети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S |
за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све доб |
срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али |
и налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају |
о.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпу |
не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је |
{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала ј |
едељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да ј |
ТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено ре |
ава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пор |
њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало |
одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{ |
и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> |
<hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на вели |
p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог |
:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог |
било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама |
ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису бил |
а учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризо |
грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади чо |
вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искре |
у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цр |
у, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, к |
ежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била об |
господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелникови |
купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден вет |
уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пр |
је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S |
ости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђе |
х, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али |
конита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас |
estone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пу |
{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по поврат |
последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је |
а се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, к |
дом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физио |
јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је на |
ст од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су м |
буркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанств |
остог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској |
и да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Ми |
> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хт |
ко изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, |
, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу |
раменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом у |
екале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехоти |
разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник |
није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорк |
м патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек |
презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, он |
, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, |
за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пу |
о боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гес |
новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој М |
вота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима кој |
е Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно. |
за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он |
жем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек ве |
нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места |
више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срц |
<p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандарме |
за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики р |
<p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које |
ед држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је дава |
ини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Мил |
рвом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, |
голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети та |
у баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што |
се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о |
оје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мењ |
која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са служб |
добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку стани |
ан црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} |
јатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додава |
ости, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника кој |
м стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београд |
могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја во |
е ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се |
p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим з |
ем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, м |
{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом п |
на, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе |
дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје |
а се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да |
о љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом : |
се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је з |
или слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто |
их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша |
тају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабук |
је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део |
том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, |
ји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу |
о покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала |
} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спа |
и историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и оп |
, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} |
ереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад свој |
ричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинац |
пак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, |
ава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, м |
волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби |
p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из |
д му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек |
е као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осме |
тало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и зала |
<p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извинит |
!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајава |
дног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S |
н шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерн |
ма.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једн |
младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник ј |
ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - На |
рала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам ра |
тезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пе |
једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пи |
шила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се ч |
ници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пош |
Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви т |
а на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уре |
еограду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> |
то веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ра |
радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само н |
сати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи с |
пусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбег |
- упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео |
и су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење |
ос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слуша |
и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрај |
ајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате |
n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај |
ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истражи |
Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си гото |
један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велик |
са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног с |
рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ери |
део има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе п |
ликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим |
лободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и |
к руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивал |
осле нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последњ |
највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јел |
у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим о |
ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти |
ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како |
непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова |
о је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце з |
некле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратарев |
се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један |
готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Заш |
орио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улиц |
и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, |
ог одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко |
Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови |
воја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} |
} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} |
{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи це |
ашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} |
вему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господ |
радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен |
рци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој |
- штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер |
писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које ј |
и кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад н |
о кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад н |
што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... как |
.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три ве |
бог још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад са |
бог још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад са |
ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад св |
и, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек ник |
х загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је |
лутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним у |
м и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па |
зују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа к |
себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав пр |
стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изг |
а још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и |
ом великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и |
живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућно |
љен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад |
Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па |
их другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући д |
но дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове у |
, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, |
љена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо |
низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомен |
дно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се |
у тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле |
не, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском руж |
и.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> < |
извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу с |
е на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, ср |
а стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број к |
после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни |
од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml |
планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају то |
да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв |
љала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, |
ши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у |
ћите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе он |
м јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је на |
наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безбро |
е ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити то |
Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне |
p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на мо |
какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице |
сти које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, ка |
бави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је о |
и прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ |
нас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учеств |
ичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазо |
х могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их |
а у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових рад |
ени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да пол |
јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> |
убици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се б |
је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си син |
прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p |
гли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепш |
<p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен др |
цом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школско |
естру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразгов |
мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер < |
су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питањ |
ри ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а |
ције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштен |
тепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак. |
после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали |
саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задово |
материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити. |
све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад |
ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је |
рена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци |
е их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима с |
Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног см |
вати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су у |
а да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју дра |
ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уз |
ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави ма |
ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живо |
и да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће |
сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патил |
слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он |
која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кре |
су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао у |
рнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипно |
узет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - о |
те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} |
тица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живо |
нђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају ка |
ио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет |
чан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у |
ла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред |
жа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама |
ледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са |
есиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављ |
пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су прити |
и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свог |
гледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова |
овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово зап |
одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p |
синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска тер |
дне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути |
{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то |
редила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то в |
х покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао ј |
од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду |
дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмље |
Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском двори |
вољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је ср |
осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким |
да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{ |
ост.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у |
ремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној пад |
ј мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим дел |
ћ друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборави |
ребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни де |
ту, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годил |
скву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главн |
</p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, о |
му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново пред |
<p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствар |
ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче |
ли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха |
ала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали |
На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на |
/p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле |
праведни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који об |
, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су с |
анови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је нај |
о.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{ |
ја је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унак |
он је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, |
ма другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гл |
и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш |
огу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше о |
/> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плех |
ако они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири |
ш рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те |
одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти је |
да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} Т |
- одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хте |
рочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео |
варена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевит |
ку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подав |
и ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - о |
нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи ме |
p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, |
смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у н |
скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стај |
ће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S |
боље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у ср |
с наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега |
, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих |
шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу... |
е волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} |
демо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју п |
љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци за |
љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, г |
срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весел |
путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос са |
зо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он |
, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људ |
о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} |
те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене виш |
ам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен |
и се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, по |
гне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</ |
вља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих т |
који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што н |
аја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећ |
сушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родн |
рески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} |
мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, |
ије било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су це |
мрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше |
нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после прине |
ате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког з |
а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо |
воту више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај наз |
нтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловито |
.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако г |
мају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пр |
} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба |
та.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта |
агане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта |
е далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око на |
ало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао |
} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, з |
лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их |
ану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек тр |
е!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шк |
то се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједн |
легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те |
нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли м |
поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и т |
не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.< |
бичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпо |
ње није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједар |
9" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и |
, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена |
ти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског с |
смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за |
ветски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утоли |
а.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове ве |
гдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубоко |
писујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да п |
али робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да |
више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били |
дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више о |
тета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се да |
еменитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био |
м друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у |
клињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као |
врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и |
ојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила с |
и песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у по |
решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кесте |
покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихов |
но што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку са |
тајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, К |
на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му |
прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидан |
а за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега |
скао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кре |
Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична |
опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице. |
још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубав |
евојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да шт |
ло.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се понов |
а, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му јед |
а живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Зем |
ко топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори бил |
тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо |
уде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Ду |
ад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино по |
, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа млад |
в скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа |
ужбе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практик |
оже наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула |
шуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаница |
ереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Пр |
помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишно |
што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га |
је и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе проз |
ед млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу ошт |
дним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатко |
а поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића |
.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одгов |
му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили са |
p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђ |
али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли бил |
а природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; зат |
би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљи |
емена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола про |
по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио |
зијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен |
гове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у катего |
џија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и о |
људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жен |
оложења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе |
избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други кра |
прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упита |
} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слаг |
те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је |
та неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </ |
ужи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, он |
но све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна т |
шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које с |
а јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, |
оме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки во |
загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је |
хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекив |
могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они ком |
сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија |
стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто п |
дин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Преп |
адала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је о |
е таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из |
прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би ко |
и.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb |
ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада ж |
ју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се т |
а на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам не |
да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се |
разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније |
воје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, н |
не.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се поне |
чун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> |
ој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у |
ло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здр |
{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите т |
ећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе |
ене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се |
ици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен д |
житељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила |
њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљ |
ђе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - |
авађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жен |
ојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да |
собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје |
итао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште |
уџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у по |
{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што б |
јала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је прире |
Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимег |
</p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце с |
било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да |
љно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москв |
већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он уради |
е буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до |
ала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и з |
м. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и |
није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пун |
кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле |
је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар ј |
де посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило |
страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изи |
алу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два у |
вала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео |
је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и н |
ја обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S |
послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био |
.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколиц |
7" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пи |
сти.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> |
шло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више с |
разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред каф |
ту као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се д |
нику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, |
ада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина завис |
е, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} |
ћ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно |
ути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се заустави |
Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи це |
72" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и |
испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ниш |
p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се пр |
само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је |
мрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога св |
Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко |
C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назе |
о свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а |
есла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитал |
замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се |
ба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!... |
ече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка про |
з сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица |
бично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је |
као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш |
орају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особи |
х очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у |
последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S |
5" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и в |
с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун пр |
{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко |
не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на за |
киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике |
би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољу |
појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраган |
пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који |
што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} |
аде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, |
у, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричен |
ом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остав |
и свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али у |
ј страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мај |
инито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужив |
амо са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек сп |
светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућ |
ама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална |
или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених бо |
Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} |
/p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала |
ао заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и |
м ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле по |
разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код кој |
ани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и |
ш се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну с |
, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху |
кару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хип |
му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с л |
лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула њег |
ли лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, |
љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздр |
ајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су би |
познала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло |
ало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очај |
> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки |
у само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрш |
p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види је |
тљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим кој |
едима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, |
у му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се с |
ог Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довик |
хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светл |
иверзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У њег |
извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног |
етњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да |
обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и |
гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гута |
ну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу |
ак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три |
ви су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну др |
кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златн |
вим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа |
једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду |
који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом кал |
готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од они |
нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само по |
ине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{ |
остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, |
елила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} З |
стратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у а |
днице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су |
грнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на |
} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац |
т дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот б |
т дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот б |
о источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у |
ек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко |
лим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим ср |
рло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад |
ни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда друж |
местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где |
доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења |
ће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} |
ружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треб |
ада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја м |
сте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле мо |
молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хар |
разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје д |
ту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тад |
кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали |
е морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли с |
и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између друго |
ко дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју |
еднолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку |
оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас |
непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање в |
умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који ни |
завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, |
покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао днев |
руштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није р |
ила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> < |
ну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства к |
ши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у |
могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плач |
ала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у гру |
њала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у гру |
ај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце |
то те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Ла |
т запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић оту |
ли плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p> |
тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш |
е могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, ал |
а.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти |
ику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама |
овек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам |
тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је |
што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, п |
бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S |
о своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје к |
се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?.. |
био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствар |
ти се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <p |
Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у |
есто пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас |
мо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми виш |
обаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски |
се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу вид |
ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, |
видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жрт |
нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од не |
детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на |
нити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кро |
а краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зи |
S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли о |
што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- |
а тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа |
широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујућ |
је поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује см |
волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети как |
Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се |
оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу кој |
оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, гд |
рижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љуб |
отовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по |
глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућн |
ост.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да |
им срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је жи |
не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајк |
ије или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и пост |
лима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка |
сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, со |
ас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали |
уга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{ |
нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад |
/> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам б |
се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај |
ња за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сас |
ћи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} |
ругог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од |
е далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да |
ле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и |
једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позоришт |
бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, |
и пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други р |
мо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих |
обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочи |
моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зли |
дном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку |
ојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и |
о и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна |
и нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње |
то сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p |
ш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо |
чинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далек |
зничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне |
према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум |
ди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег |
раница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада дола |
варено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето |
ном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измами |
ом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударил |
е... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, ј |
ше.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће |
алну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног |
и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас |
? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду |
то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо |
} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не |
одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{ |
ду.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и при |
ику или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са |
ас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да м |
ом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан |
у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада ж |
д оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозу |
све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ј |
јим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљи |
њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и |
и, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, от |
је, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по прос |
епреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може |
дин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љуба |
г разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у |
.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, ко |
де.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да |
ного мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.< |
бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим т |
рошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се о |
- Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - |
о постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњ |
м дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошља |
> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путеви |
удили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" |
били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити |
пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле с |
сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећ |
аобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је у |
ање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка |
одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли оста |
, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} |
рмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, |
е која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не |
и воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се |
По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као |
руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S |
е буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те уве |
ропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и |
ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно |
ечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад с |
S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те види |
у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу |
хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки с |
и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса с |
него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p |
и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде |
ко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груд |
веку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шар |
орка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву |
. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S |
једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} |
ло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очек |
Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набије |
лену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му |
кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду сво |
мина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред |
на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по н |
где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био бо |
> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и ус |
а углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао |
сади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је стр |
та, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познад |
књу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне ч |
а један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слоб |
е заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој |
ико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је |
десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто наг |
ене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сас |
не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу |
начи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам п |
з. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја н |
вори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и сл |
рис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је приме |
ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли |
, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећај |
и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> |
бојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у в |
, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{ |
вањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и г |
црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Ј |
S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} |
осматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори |
радова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без бра |
се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, |
> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Ј |
/> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад |
дног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{ |
pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у во |
споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, |
и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао с |
а тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, |
урлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} |
ло равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар |
ицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како |
p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и |
рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како |
о.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у п |
војих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађа |
већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су |
</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како |
еса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхв |
а је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк |
Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И к |
совник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} |
репорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се на |
о стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво проч |
да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потму |
ретила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жал |
другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, ко |
нутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, |
<p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од с |
на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жу |
о гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два |
а је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошт |
ише себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према в |
/p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће ре |
вој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној |
долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију |
има се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук |
у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још вре |
ати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари |
} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и же |
ака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива |
отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те с |
задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту |
вртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу д |
њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка |
ра.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећ |
сом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му пр |
ужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откида |
и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари и |
.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављен |
а слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде |
са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим теноро |
ле бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао понов |
допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и |
оспа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру |
она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не гово |
атији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са т |
S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љу |
сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као |
к, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а зајед |
е и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ни |
садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, |
орених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зорк |
траху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће па |
су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на је |
а она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле мо |
па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених |
4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужиц |
у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опо |
вако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су |
напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и д |
ео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни са |
осно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, |
три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној же |
је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на |
а или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он |
вописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као |
> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у |
је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак о |
пуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину |
Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од ст |
оже, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - неста |
издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о ово |
<p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У п |
траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на д |
, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи |
време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се са |
журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдар |
е жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, н |
шица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Сел |
колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање |
шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</h |
и лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стар |
ије непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди д |
ло постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало д |
и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен |
ки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу п |
и бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по н |
енерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном к |
који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале |
који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, |
и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша |
ица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош |
во да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви |
азе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у ј |
рзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да ва |
дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми ск |
.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало |
оја је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} К |
ол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљ |
по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену |
н за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S |
ликих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и |
вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги |
ако да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширо |
муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, |
Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиск |
ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, т |
варао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познаје |
но звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао |
ртије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује д |
> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. < |
наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и п |
мади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега |
нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, |
- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и прониц |
ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било |
ем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се |
е један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут |
да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику с |
а богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо |
која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој |
господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, |
век се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад прак |
</p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским |
рале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би е |
чна лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћено |
ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је |
а динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један прев |
p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми |
сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре |
ца, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ |
и ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да |
чношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а ка |
ољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири |
.{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи.. |
један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребн |
а још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - У |
ги хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро |
а добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превар |
ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи ко |
н-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну |
дговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" |
, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње |
</p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одго |
аги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S |
их двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи жел |
им пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, |
све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је ста |
д би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву |
ти...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите |
ије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила с |
у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај погл |
о, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ниш |
варом, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле |
и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је |
ебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове |
а је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од |
једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште |
свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена пр |
ђење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... |
а ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњ |
је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуч |
едињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су |
з једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави |
рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним |
удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у д |
ко близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" / |
ајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p |
и снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двор |
S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само не |
ан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик |
Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у |
вља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме |
илити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ пос |
по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим по |
е намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="2 |
зо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести |
а сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док |
не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо је |
толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само |
о је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што п |
велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, виде |
S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водил |
едни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, |
ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници |
један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац тр |
ВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, б |
наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погорш |
да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стра |
презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега жи |
овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, вел |
.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за |
пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у зв |
чаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ов |
е на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу |
S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Ка |
ожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог сто |
p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песм |
ти ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, веза |
рце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад мо |
моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презре |
свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били гр |
обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Упр |
!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме бо |
им о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момена |
..{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - |
ко ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја т |
, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграб |
старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пако |
то мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољн |
да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити |
слио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је до |
ам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S |
ешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао |
Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један гус |
S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек |
ајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу |
рекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> ч |
исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, по |
види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет |
ађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кр |
Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењив |
ка, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и каж |
. видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S |
женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пун |
собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се |
привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у од |
ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут суд |
знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али ист |
те...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да |
" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изн |
ли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најне |
воја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, |
ости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитет |
дари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постој |
из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу |
е зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом |
лиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела |
мо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <p |
?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, |
Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Че |
и успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да |
има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је о |
инити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат ил |
у ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп |
кад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико |
мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих м |
</p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се роди |
инцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице |
, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне. |
једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво неб |
в рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жени |
има, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њен |
... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не |
смо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја |
итуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуаци |
другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос |
угаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања |
је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се ниј |
ржали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанск |
ари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да |
ги су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђива |
а, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није |
едовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је си |
са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да с |
ш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало |
пе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не од |
, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом |
рогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једн |
убав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом |
них стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао п |
има једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, |
јег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће т |
поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста |
између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извеш |
е крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на |
} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви |
бале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане |
излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова |
ad> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, |
букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за хр |
развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ћ |
чимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо оч |
ондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и |
и смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо ње |
вет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га |
а, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твој |
буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чин |
к, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх м |
их нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, ча |
- рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, |
личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у |
ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мал |
дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву тре |
ме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем |
<pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она н |
а ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу верид |
арству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорче |
ше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} |
, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мр |
њена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испиј |
} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и куј |
Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> |
кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај |
сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од |
сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} |
а Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Ми |
еца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико |
ам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више пл |
чали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јог |
црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па |
само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та |
еба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк |
кше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас |
могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све |
Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? . |
живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не позна |
своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зорки |
леда паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми |
итао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књ |
о челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десе |
е не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој с |
ар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав н |
ар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав н |
сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се ни |
пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва на |
ти.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који |
.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била |
им не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав |
ак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у б |
дну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како т |
ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће сво |
да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да ј |
S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад с |
ше да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овак |
, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим т |
, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је пр |
ша је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се |
е човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није вид |
вао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По ли |
меза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само ј |
рећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S |
Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S |
о да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као п |
едан осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њен |
двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна пој |
. </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка |
ротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је ко |
<p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су м |
матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву |
руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сут |
е на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду |
наш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и |
ш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и |
је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала |
нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један в |
обностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена при |
људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радо |
аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати п |
а, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овак |
Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе с |
дан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} У |
победним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било з |
ама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђ |
?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, |
сле идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љуб |
излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не |
ише има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кер |
Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им поде |
н је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа |
дити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Ни |
о да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p> |
.{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси |
напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</ |
та ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} |
р ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код г |
.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кос |
аде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је |
што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас |
е много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити |
као мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитив |
} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Ма |
та и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи |
едактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлат |
призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем |
а први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој |
мо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, |
а би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изне |
ен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде д |
ја од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога шт |
} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно |
ивота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури к |
а и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика ре |
ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{ |
ецу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како ј |
е да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и с |
наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} Т |
гутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од |
те јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре г |
е, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви може |
мој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били |
додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из је |
{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић ос |
м својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твој |
а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривен |
су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песн |
она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једв |
, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Бана |
. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклет |
{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана |
боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> |
је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} |
.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p |
!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварил |
т, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости |
рилског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици |
а јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, удар |
а ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> |
е да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су |
трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја |
а не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и |
} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! |
> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо |
је веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, |
право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио |
вота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисл |
побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас н |
као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако |
онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову д |
онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову д |
<hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвал |
за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, |
S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала |
</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да |
д, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам |
еним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме послед |
жна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам |
си способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како м |
куштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешк |
ни један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се |
идиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S |
и ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у |
<p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам |
<head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборав |
ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много п |
овне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} В |
љиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Крем |
те богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ к |
ш Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешт |
живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> |
женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми |
а после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори |
своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како |
љаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} П |
имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недост |
да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} |
а напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - р |
ко више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање |
тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој |
римити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, |
лошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ј |
:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Мил |
се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <p |
е прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озб |
ти, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био |
се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела |
одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} |
а паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, не |
испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубиц |
то је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законим |
з Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти пат |
S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како |
јекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на |
} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им |
несено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме |
очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадв |
S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова |
ачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад |
.</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали |
тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не |
и Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док с |
аби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави |
! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти каже |
не речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си |
пцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји ши |
њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче |
и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би |
ад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то шт |
p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучн |
гова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, |
Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се |
Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 год |
/p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, |
и овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала ј |
досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S |
Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се б |
с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново |
он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у |
ем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим |
како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> |
шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка |
ћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти |
ш.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то р |
не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми на |
о уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорк |
постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији |
а промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми |
м да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од с |
аја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам изм |
ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч н |
тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није |
шњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те во |
, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на мо |
ви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече |
ош више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива цр |
е мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у на |
жива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако |
ну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спас |
уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата |
е.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али |
</p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, т |
. фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим кр |
вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини |
<p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек |
и је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој |
тати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - |
иш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ов |
{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на |
уто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за ј |
огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба по |
јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на св |
набе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> је |
ереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да |
а госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један п |
</p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Д |
на.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклонос |
о да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} |
.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Д |
млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену. |
о у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, |
те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био т |
Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без велики |
м све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најл |
рудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је |
ао тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим |
и његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да ра |
осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би |
идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за |
е сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми |
.{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се |
се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве с |
рца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном ос |
То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без |
на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако ка |
ник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам и |
слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам |
S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена з |
Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да т |
и и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и з |
се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се |
жичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица |
еш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни |
да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена |
} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћ |
е препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих |
је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не |
ане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинит |
дити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосе |
.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора |
дбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богда |
а да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду сла |
и излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из ж |
тва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке уну |
ину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели о |
ло оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали п |
о дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква |
але машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије ко |
женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гл |
век којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност |
истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај о |
заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам н |
репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хл |
у плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S |
з среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће |
стану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, а |
Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, тре |
о хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, |
а пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Беогр |
<p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кр |
госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговар |
пломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практи |
Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што паз |
Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> |
, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> |
глу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није зна |
ир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одго |
, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бле |
ја су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар |
нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не пр |
ише је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у |
упали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> |
или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли |
Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијеси |
екакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у |
сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица |
упити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих |
, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се |
му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и |
ог мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора д |
осла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па |
заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега о |
гађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђ |
самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од р |
ј је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} |
у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати |
држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су |
вршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p |
pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говор |
олео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} |
изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били зај |
дног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек кој |
S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Над |
е познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га дога |
пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткв |
ине, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесп |
е, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} |
ти време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка |
.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одго |
ла и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S |
од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа |
би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам стар |
може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризну |
да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} О |
још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгра |
едан сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у се |
изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћ |
највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зл |
отреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, пр |
бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на ј |
, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојат |
ђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несре |
, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот сврш |
јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S |
а глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли св |
де, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико в |
стој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је ј |
омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну н |
о <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши |
у ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим н |
у ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примиц |
ек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зо |
а име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећ |
Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји |
не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или пост |
гдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане |
среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушта |
пет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Дра |
јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које ј |
мам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и |
бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем |
ст.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S |
најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На |
ка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он |
гућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела д |
/p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим ма |
волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, |
волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарст |
познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу п |
а мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас р |
е ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али ње |
да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да |
нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да и |
ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах д |
> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк |
љско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево |
, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом ск |
S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Ка |
се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч кој |
себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ип |
у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и о |
е, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том |
х да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> |
крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следова |
ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одо |
, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако. |
а никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако к |
и и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико уж |
т са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за не |
меш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто |
месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да н |
е разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво г |
ису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је |
се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. < |
ог кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртв |
ине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у |
дели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скром |
ети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она |
ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава. |
бацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавск |
бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одго |
наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми с |
о.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} |
ој постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, |
јају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењ |
вој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p |
уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне |
се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане |
сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песник |
ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је н |
к покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да |
аку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} |
знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S |
брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>С |
ла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми врат |
екиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремић |
у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз о |
еним своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- |
: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} |
у међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p |
Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његов |
стао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добрин |
{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у вар |
асићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео |
љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} |
из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се смат |
. допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, < |
е допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Б |
е што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би |
није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шт |
руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје дра |
о од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о др |
прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам |
го што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од |
какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш |
м мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гл |
ољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да |
три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у нед |
та свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је жел |
ш је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекај |
ше него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужиш |
лици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чини |
е она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен г |
гавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p |
себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног полож |
ца?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Мило |
<p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка не |
.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак |
на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај меле |
десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова дев |
би реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, румене |
штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због |
нити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После |
рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, |
} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућнос |
које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или к |
је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога |
о је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зор |
а муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит ве |
Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси с |
се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био |
ко лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да им |
} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних лис |
же изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љуби |
>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја с |
ао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И т |
видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - |
нас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим свој |
p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радуј |
ве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они |
.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њ |
ођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, |
p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је |
су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што |
и, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи чо |
ј дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко с |
чици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође |
Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, кој |
о у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ства |
а и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен |
и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове згр |
ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно |
и што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! |
кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем. |
смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају. |
све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се |
> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али |
, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> < |
оспођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, п |
ћна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење наш |
тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасуд |
несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнуто |
мбра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због м |
а пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џи |
ени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, |
<p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош ј |
илошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вре |
р ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, |
није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо де |
себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај за |
о слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао по |
њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се вол |
воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мис |
ошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо з |
осима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је пр |
те накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на једа |
ар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А |
Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S |
требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости |
Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p |
тати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се |
у и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не |
ље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ват |
историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - од |
, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мук |
реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, |
о од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у |
о од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са |
га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Тр |
ако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вир |
јања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на |
го што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да |
морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ст |
.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S |
но рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се |
све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S |
и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на стран |
волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш |
те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја |
оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} С |
планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је |
S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи к |
д видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.< |
их предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам |
Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме |
остао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће |
атиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што и |
е говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја в |
драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не би |
тов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За |
ео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, |
е, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју |
о да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце |
аших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остаја |
питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз |
пред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше н |
S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раме |
се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити н |
ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, дра |
а непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плаш |
S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драм |
ама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у па |
о, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме |
ном и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било и |
својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена ј |
.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролаз |
<p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу. |
у довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S |
, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буд |
вештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> |
ћи се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, ж |
Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач. |
ити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам |
p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у р |
ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће |
би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, М |
e>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби |
смехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи |
утао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друг |
овори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</ |
ам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него |
мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је изда |
слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ћ |
... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, п |
/p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да |
ајопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако без |
мрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напре |
а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина би |
да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклон |
ођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да |
лазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко |
.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовањ |
млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршен |
Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна. |
ш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико коли |
ошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је |
мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мисли |
ирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити |
, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Св |
учну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! |
аримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи мн |
људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душ |
ио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био |
да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, |
све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радим |
рка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{ |
м да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> |
?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли |
} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се |
у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хо |
трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је блед |
упци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да |
петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опа |
лу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе ма |
није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милоше |
S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране. |
се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно о |
сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао д |
је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим с |
и опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме оп |
ла на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разу |
ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се р |
да? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да каже |
Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш |
елим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ |
ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја же |
пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим најве |
ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да |
служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{ |
ређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја |
е, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја |
ио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу |
продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се им |
да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је |
премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима му |
по ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="1 |
тву, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике |
а.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све да |
n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу пр |
једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - п |
Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он ба |
раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући мелан |
ко је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од нем |
сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S |
лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час о |
ог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код |
или су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе с |
е шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвен |
ако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завид |
- Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Г |
нично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} |
лаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усн |
а тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.< |
свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња откри |
ав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме |
реме прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у ца |
тов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете |
ису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој |
били сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они с |
идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би |
ио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста |
љало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог ка |
овеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није б |
Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и и |
Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и и |
људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошев |
них речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској |
у целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутк |
тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се |
и.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и |
ек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} А |
ног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова |
ну једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори пос |
</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паме |
ра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју ј |
а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> |
/p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- |
се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, на |
шни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио н |
, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми сам |
доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде т |
} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - в |
а добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар н |
јку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било о |
кују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око |
доцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, м |
илошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина |
писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да |
не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здра |
своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца. |
дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у |
убица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава |
; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам д |
она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако од |
а ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> |
ста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све у |
нам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том |
ам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, |
змеђу нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?< |
град.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушн |
синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да |
елика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из |
која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала |
м уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладил |
е покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као та |
решни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S |
они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њи |
и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из осно |
су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да |
м ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у пок |
о се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто д |
ашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи |
нат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих б |
<p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зо |
кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, |
пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинт |
.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе |
а замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати. |
>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршит |
одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Канто |
е бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.< |
вао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шум |
ди, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који |
.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добр |
љиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n= |
ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда |
срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... как |
ао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озби |
е треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да св |
м се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за те |
ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем |
ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћ |
Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S |
ад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја са |
алист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да ка |
p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које |
оћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ов |
тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новин |
м који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорк |
о му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је М |
ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да ка |
е у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је би |
е одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала |
а собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољн |
ним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на |
е разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју |
брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој ж |
тију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се пр |
ихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљут |
ти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Циф |
ом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки |
лета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам |
5" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на |
а купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем д |
Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb |
, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је |
намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> |
и му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет |
орбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патр |
ђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се п |
пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашо |
али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су |
погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће |
мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него шт |
ријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, |
бало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у двана |
е, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна |
S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново |
и позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар |
не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом |
неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој н |
они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари |
очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, т |
привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседни |
а уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци |
.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не доп |
далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо |
{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пас |
га.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, зајед |
се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, |
осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох |
не као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош. |
и тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима д |
бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, |
кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али |
тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво |
кле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама? |
довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударит |
се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима н |
понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју к |
махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живо |
/head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на св |
{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш |
убављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као ст |
одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окр |
узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него уз |
је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему с |
а је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - |
зан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали |
да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био |
А ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место |
у јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди н |
ага мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрост |
га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих х |
да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако бл |
Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела |
рода поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је |
ем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и в |
су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала с |
менова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се о |
леће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безб |
и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала |
прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила ј |
о твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој ма |
рена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Јед |
вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде |
трано.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала |
дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско с |
рчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вреднос |
љун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <ti |
угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време |
е лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред |
нскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу |
је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна |
драв последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу |
и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је прово |
ас, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала |
ела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се пр |
.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша суд |
пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било м |
пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао |
ало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се |
ици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зи |
лижавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је из |
, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у пр |
витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчо |
широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива |
је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, |
о се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде так |
ладом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, |
Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових |
лих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и трепер |
ором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао |
ад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како д |
а се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку |
Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, |
ш проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити киш |
теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с |
p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежа |
атељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где с |
била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свет |
одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољ |
Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам |
тљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она |
између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрс |
гинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је |
околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти |
лео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - |
е заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упо |
ази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћа |
о.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне с |
ећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> |
и писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђ |
от. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица з |
один-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то ниј |
, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији м |
едбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице сед |
мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти чо |
са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Држав |
чан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада же |
додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је на |
њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истрг |
едне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве |
лачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао |
гана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> |
сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске |
.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> |
ости.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут позн |
е потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она оча |
а је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетај |
чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуш |
господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - |
слили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико н |
! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху |
није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио |
д огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си п |
, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да |
о чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему |
Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на ње |
еснику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{ |
нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта |
ем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навик |
... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, м |
дник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли с |
ћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, воле |
во да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан |
нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на |
ву нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлос |
една мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се |
бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публик |
да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} С |
е код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зор |
дних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита |
иђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у |
, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио |
умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће |
х веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњ |
8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> |
жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред |
аље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пр |
ени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се |
а трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке |
- чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - п |
а, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздра |
у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није |
х.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена |
лио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он н |
ла... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али |
ње, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање |
да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан |
убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора ра |
џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе |
о бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим |
ично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпр |
ироко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type= |
ните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише |
аткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном |
пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све д |
лу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, з |
да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно |
лаге романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, |
, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољуба |
ића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања |
ебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање |
је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се |
у мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо мој |
коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но |
писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај зб |
о дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} |
ну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њен |
тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Н |
а јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољи |
Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромнош |
, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више |
тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито. |
орка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако з |
иљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>П |
гане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са |
... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, |
<p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазив |
тај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било оду |
о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него б |
} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у н |
вари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала ј |
ека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глу |
га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш св |
Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају варош |
рцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам |
ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада |
вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душа |
тињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна о |
илошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујућ |
ш, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не |
едодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није |
ам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш |
и овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену |
преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше д |
етпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</h |
ви нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> < |
их руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала прв |
не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем |
шта ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит ств |
еврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око |
> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то |
да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади |
света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност |
ико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне за |
<p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је |
p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита он |
, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi> |
се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати чи |
ој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље |
</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагод |
а.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мен |
е умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се за |
} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много н |
је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо |
рно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана |
S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама |
ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја р |
а, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, рос |
викао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја д |
Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош с |
у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи сам |
} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада |
полагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу ча |
четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан по |
.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не |
да изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људск |
е него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја |
суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се п |
дан леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгода |
ошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја |
мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсим |
асли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него |
емо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема н |
портер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш д |
Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућин |
head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су |
га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекив |
облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, пр |
ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Х |
чан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слоб |
едства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо спосо |
ш слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена ч |
је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод то |
Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њих |
м свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љ |
S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страст |
мевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што |
ута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у |
стом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, |
ирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао гора |
едмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну с |
но путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} |
, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} |
{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједнич |
живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта марим |
стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} |
му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спре |
и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{ |
ћам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то мест |
Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у |
хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искр |
скућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства |
p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који ос |
е, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на ме |
м, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S |
е био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помо |
се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја. |
сто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука |
- Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се с |
орну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Б |
мејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Ал |
. њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог |
ена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо |
х радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим |
дић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безн |
леће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунц |
о! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака |
убице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млад |
реба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <h |
што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо |
један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорк |
ка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} |
уци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - |
јало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног јо |
о нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Ал |
лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна бли |
прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност д |
скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S |
оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни ле |
рад, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би н |
уснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остан |
нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S |
исао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} |
тко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S |
а, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</ |
<head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад |
за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један п |
о млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Ка |
и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, ж |
а читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнан |
о поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњо |
срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи ко |
њака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао |
поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашени |
оворио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да |
на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и |
е Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div |
ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било бр |
тлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загл |
дужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости... |
мо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену |
ање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у ца |
бе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чува |
ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да ши |
воју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} |
ледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних |
глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неб |
решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је к |
онодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p |
утим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, |
било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепе |
ишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га |
гове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, доб |
гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја ш |
} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја |
{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="2 |
а своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж |
ао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет |
калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се п |
и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која о |
могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од свак |
у, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао за |
о ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празн |
ина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се |
е на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, ма |
маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену ко |
престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала |
ем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова вели |
м шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да |
ли, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> |
на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их |
пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју |
необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамн |
по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитос |
ка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у |
т.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао |
ора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом |
у два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, вид |
рзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно ок |
</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како т |
тварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и кул |
еђено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трч |
овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатниц |
амало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво |
е звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утвар |
</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна |
мо људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само је |
е нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спа |
о ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад |
/p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:< |
ао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као по |
{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, |
и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети |
како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико |
руга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хт |
так, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити св |
ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... к |
наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас |
тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у тво |
још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, |
асполаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - |
вљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се вра |
напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцел |
се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си |
а је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека |
е! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство. |
е три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један |
и и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам по |
амо неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да не |
одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{ |
, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузи |
дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта |
етерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ства |
у више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми м |
руживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених с |
ти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} |
ао обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од жел |
ком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се |
се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином |
стељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим ств |
оред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!... |
ог кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пако |
} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У |
Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само јед |
прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са |
ас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи |
{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам |
вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивал |
простити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- На |
мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у ов |
новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, |
а самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу |
видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро |
са ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, су |
и запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај |
бдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима |
и, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који |
, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао |
.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још |
шао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уве |
и, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p> |
е био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две о |
отски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жу |
хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуг |
ја се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније ј |
однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.< |
санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео |
... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам гос |
радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си ка |
авник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је п |
у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто |
степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се ос |
м плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је |
<p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си мој |
други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош п |
Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом |
оњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је |
"где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му |
жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без проп |
рене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мр |
вац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он |
недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима |
т, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује |
исале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао |
е предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} |
е ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити |
.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит с |
ега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два |
и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, см |
ост ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи |
. на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Н |
Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у |
ала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погл |
бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена. |
ишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, кр |
оједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа С |
се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданиц |
ад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта ј |
ичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским ус |
з кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни ј |
еменом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као га |
е је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандар |
дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и куј |
в, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стаја |
ко благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано ос |
у ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шарен |
ркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на |
ситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа К |
, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао |
и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патрио |
и фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо |
чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод в |
а, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не изр |
Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени |
вом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном к |
, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, |
се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо. |
опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{ |
је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове засп |
ебали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> < |
.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако |
>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао |
ићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава |
е на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој об |
ости.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима |
СМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош |
а девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше зб |
, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртв |
а, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву според |
какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никака |
у хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митропо |
је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као |
ила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних |
ста за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} При |
је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у |
дакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, он |
зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} |
авски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрип |
С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} |
оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он по |
S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа |
не пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шу |
креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши |
е радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у д |
а мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен з |
писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} |
застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима М |
ше све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момц |
о дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} О |
рипијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како с |
ен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, г |
више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да с |
стајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно |
Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да |
саним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, |
p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме з |
> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> < |
мо помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке. |
мој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити з |
е.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Кр |
ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У |
и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се прибл |
им се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни |
а!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је с |
>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Б |
n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} |
м очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услуг |
води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и |
</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - |
езе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због то |
его на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му |
у усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је |
обу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је це |
затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка |
за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе |
свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег са |
могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који |
ули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лак |
и ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тр |
немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се |
еди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Крем |
Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге ду |
а, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, |
т, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су по |
нава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал |
ло се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала с |
то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видет |
на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном |
сини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се г |
све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну сли |
ила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> ни |
сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпоста |
ромиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за |
еиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у н |
какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска ген |
па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених р |
другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини м |
вори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и н |
ге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, ул |
тарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, |
то је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да покв |
овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n |
ви по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносн |
душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтал |
београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра ко |
ције која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да |
м какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију.. |
ним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, ј |
/p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа |
се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме б |
Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споре |
адржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунч |
ве на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, |
тражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и |
истаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну |
ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фот |
дини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали с |
понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која |
лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра |
Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензи |
сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој |
фом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то де |
вело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала. |
књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских |
у ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше |
о.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на |
у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S |
} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од нови |
S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза |
покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски |
ија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео |
траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац |
му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта |
не шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке |
ара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и |
једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са ба |
леда се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.< |
четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно суср |
ивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди |
нео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву |
навао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, |
ицама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су од |
{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али |
али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и же |
у са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило |
био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре |
ла му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Нада |
немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у |
и даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идеј |
Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је би |
чери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито |
ланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као |
ам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар п |
ајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим о |
ћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Ос |
то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како ј |
орнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета обл |
е грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то |
срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</ |
рада и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе |
ндук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот |
и је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу |
аде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му |
је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То |
ни су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као друг |
им батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{ |
атиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кр |
ош неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> < |
е драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где ова |
ругама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, н |
ише не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели |
ли на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржа |
и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба. |
ок се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне пре |
смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле ти |
осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ов |
лони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. |
својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> < |
два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је д |
и ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој друг |
и брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маск |
ему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се |
се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичај |
губљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мисли |
сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од |
навао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опт |
кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да п |
а рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то о |
ој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да |
вољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пу |
{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врл |
ама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису до |
ћи по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене упл |
и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових пла |
орка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без з |
ана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем |
уо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина |
о цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се дес |
гупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и |
не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, |
е дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, |
> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретош |
е усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му |
<p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - В |
а:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то н |
тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има х |
очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се |
ења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално |
/p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</titl |
дим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да |
ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет.. |
има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да от |
ма.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајан |
лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја н |
да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и пр |
ара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и |
а воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, у |
су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу |
</p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И |
на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћо |
осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и |
и доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја ид |
очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад |
жемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Он |
... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте |
, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, ј |
шу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам |
сало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино рам |
се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више |
ка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два |
више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнин |
ом као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут... |
ко да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година н |
} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драган |
учне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће |
одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није ос |
веторо, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се |
p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да м |
ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија с |
95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак |
моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљен |
ке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раст |
Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S |
{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и п |
гих које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах |
на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једн |
то што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>По |
ог крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, |
оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало |
ти шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца пор |
шир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју |
ула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера |
за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је |
ње интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спров |
а ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да руко |
и свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} |
ренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други |
ла, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро |
<p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису |
а.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између на |
е моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смр |
то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљиво |
/p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју |
мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме |
је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледе |
не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђа |
тао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пу |
/p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? |
смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S |
олимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и ш |
/> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увред |
еде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са |
се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта |
Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с п |
вима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему |
и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови ве |
која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није б |
n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и сви |
рзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем су |
страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава |
<head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би |
остојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији |
сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме и |
, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фија |
ју и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S |
рекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих љ |
а нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш са |
у.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - |
за задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, мног |
ила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које |
ави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане |
а стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S |
> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна |
иле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и |
истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са д |
шћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да |
новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, |
њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле с |
а и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском б |
е воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </di |
Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још ниса |
што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у св |
ене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске преде |
ма је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су зап |
посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаило |
аном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најз |
а бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде |
та тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; м |
овој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежно |
стано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотогр |
о не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари ста |
жност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је он |
/p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све мора |
будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј с |
да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је к |
ш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се |
ad>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? |
пуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече |
не, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после |
ли.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и раст |
ји осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња |
аком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву |
њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хлад |
ску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фот |
о јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која с |
што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да |
у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и др |
зимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао |
рали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз |
еба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и |
и рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песм |
Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалит |
незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за |
н не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, |
ешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- |
ање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој |
чано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу |
тричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и т |
кој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као ре |
волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог |
волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} |
нетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло |
што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па из |
ене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита с |
Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на д |
изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било |
ад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтел |
<p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама |
дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила |
оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те |
а онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде |
збледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Мил |
немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Из |
косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одва |
ине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је |
комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У приста |
исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој |
.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао |
ући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> |
нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале |
ди човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је пр |
сле... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, је |
сме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Саст |
у никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене |
а је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То |
а није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: |
се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу д |
ила што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдан |
о глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном |
, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, |
дном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим к |
акве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душ |
е седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке |
њу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори оч |
тео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да |
с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне |
реба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ст |
<p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошев |
и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, ко |
тајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="24 |
ки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутр |
ји јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мр |
ло.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да |
{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим |
ита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје за |
да прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, н |
место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао јед |
ане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим св |
е око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као |
шће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страст |
остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су |
е свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су св |
ела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где |
у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име |
ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љуба |
ње је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје |
" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни м |
ких чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важн |
анимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> |
атих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и пр |
д наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносн |
сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за с |
{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{ |
је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су с |
ала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода< |
и с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да с |
ане песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинти |
а Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му су |
и, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се пр |
човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући м |
а у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и уда |
већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, |
же главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити |
о обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То ј |
и човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса |
убавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и пр |
.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они |
и у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он ни |
рчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и ка |
тојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и |
акозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да с |
цање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које |
у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија |
орби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који прола |
дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан м |
падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, |
50 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> |
госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на у |
S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне |
аницу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што |
Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, |
ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног п |
Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - |
прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући глас |
сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Обја |
, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цр |
е да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него ш |
м да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} |
{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно |
аобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} |
" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је |
, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.< |
и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и |
, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у ми |
еђу Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи |
звода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечер |
Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} |
Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма б |
S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме уб |
е су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче |
кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Ка |
је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је по |
т не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један с |
> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полиц |
.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица. |
а.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-С |
она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у наш |
лавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали |
је мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Си |
већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Си |
ће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво < |
ст извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да поз |
онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију ц |
рао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које |
ог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уз |
га, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Ме |
о усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: ис |
стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.< |
огађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо |
ху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стр |
ој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У |
за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, |
се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен вр |
ају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен вр |
се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наје |
ролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се висок |
гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли |
ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које зн |
етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсниј |
а смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се |
ћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се |
дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим |
еванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, |
лио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> < |
која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на насло |
дбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и буду |
Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мисл |
сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи по |
апала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала доб |
једанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима |
p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговор |
ли, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан ј |
мицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одма |
су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писа |
адоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки ча |
ла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју |
акве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S |
pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да |
и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на |
саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изоб |
милу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обр |
p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се. |
су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа |
бнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што и |
ве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна чо |
акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао |
да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком |
оришту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и г |
за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликам |
знежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо |
Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као |
еселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње |
укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у м |
оћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се |
човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали |
ти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Дра |
<p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била уз |
- Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакак |
е да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из ње |
ен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</ |
кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зав |
а.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напор |
еде од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужа |
ништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а је |
о кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уж |
ши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испре |
сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у |
} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако мла |
ишта се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекода |
аментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жен |
те са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађај |
не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза пр |
га које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије |
погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија |
} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољск |
одећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима св |
ве зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропас |
писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред жив |
шим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити |
који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка |
ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се сп |
неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситн |
неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних |
али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и |
поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
а је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада уп |
ио стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до |
есто најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво |
ве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад та |
ачинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је |
, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је к |
пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на |
ом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Т |
ри уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једн |
слити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по д |
на простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђ |
јасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је |
адала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
ашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је |
се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, оставље |
ко да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешт |
би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка |
> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у м |
годе у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> |
Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ов |
е плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја с |
е може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без |
елете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме |
> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена |
осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио п |
помен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца бе |
ила врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <p |
радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева б |
знути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>М |
е умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. ју |
ва ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срц |
рве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани ранде |
а те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно |
исам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жал |
ај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и |
чнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити |
ко да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње |
и, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње |
адости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна к |
мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису |
, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је |
овори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - |
чи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима |
ана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Бл |
то он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту |
ли, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти виш |
Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот |
ем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан |
пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div type=" |
ек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред |
{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинс |
више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила ка |
рло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све ус |
них ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} |
и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист |
квим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види т |
која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи п |
покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је |
добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смеј |
ну.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гле |
, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преор |
лош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је |
драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори К |
зан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била рашири |
у од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љу |
м возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигн |
p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици |
ти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, как |
на.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно у |
рим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају н |
оја је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и |
, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност вод |
попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило ду |
ррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И админи |
тседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, |
p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{ |
па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мен |
мо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротињ |
ава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очек |
мопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви дос |
д дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соб |
дала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S |
и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, |
реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А |
тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако б |
а глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} |
} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи |
{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрет |
; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, |
ац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха |
нио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се леп |
дили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљ |
ринарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре |
војке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену |
нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и |
упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} |
ене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> < |
подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га разве |
и?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који |
рве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да |
узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и |
врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва м |
кушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један лан |
зео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{ |
о кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око в |
овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети |
а и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу |
зо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - д |
прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, |
> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о држав |
вара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену комп |
вати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </ |
Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир н |
> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.< |
го ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p |
се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> |
мршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била |
у, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми ис |
он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више |
ва загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја ос |
- Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.< |
д то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно. |
, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је р |
p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је |
иш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да ра |
ако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- К |
трпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја н |
ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати о |
ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то ј |
<p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} |
, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ј |
шу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздах |
в портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка |
оји ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посве |
е говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си |
поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занав |
је прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у |
оја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потре |
л.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти |
ли, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још ј |
е.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да буд |
осталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и |
неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како б |
понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата |
им што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{ |
p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живо |
ла.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они |
а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</ |
лиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово пис |
а, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекив |
ло ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколи |
убила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега |
ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапо |
е свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - од |
е могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно |
Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} |
ог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог |
.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> < |
о се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао |
ћи ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице кој |
а борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Дра |
ругом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, бор |
е код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор |
Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да каже |
.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и п |
ене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта |
бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад по |
путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је |
владљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од |
ма, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине. |
ама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан |
жно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и |
ност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао ин |
.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, ост |
погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у |
у, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој |
бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награ |
его што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> |
евод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника |
вари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћива |
елиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Мил |
соби било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне |
обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се насло |
м их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли ј |
арода и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дува |
е каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да т |
есеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је |
</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима |
пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на |
му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изиш |
можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само |
кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} |
умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</ |
аших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једно |
ренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљат |
{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, о |
ограду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батерија |
сећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је нека |
ка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, |
ом тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S |
мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад о |
нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да сту |
о, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и т |
ешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарел |
љубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена ш |
од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је св |
лади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, |
је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанстве |
/p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да |
е, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зара |
је свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећа |
него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен му |
раку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало |
рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. < |
и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и |
је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као д |
а и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га |
о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатск |
S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, М |
у, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> |
Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не по |
е, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће |
уцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе дево |
њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да |
адићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. |
.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног мо |
} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом к |
пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој |
ијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убед |
ешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га др |
ј, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> < |
младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се |
жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој |
о тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам |
у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним |
аширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> |
та друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му б |
никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам |
ши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </ |
авог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело |
подин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p |
преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја т |
ед његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материн |
не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један |
тни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога |
жи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у |
из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог |
одине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрил |
не је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њ |
ас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> < |
дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је забор |
е: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} О |
му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није мог |
- Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... о |
е, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се пом |
>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори |
ли кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога ј |
ско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово м |
e>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине с |
е знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју на |
шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдр |
се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану |
у, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по це |
Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече д |
се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд |
ржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у сво |
викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи |
.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мај |
тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што |
учерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{ |
личи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загр |
бав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи |
да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји н |
кли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поста |
а до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се |
.{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако |
ем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад м |
ћу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо. |
на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба ј |
прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се |
ила широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно |
оју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто |
{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Ш |
к добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се т |
нила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</ |
оје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ст |
ивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, за |
очено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби З |
је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда ј |
па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венч |
дете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> |
глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла се |
сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без реч |
угар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више нег |
си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видел |
ва, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог |
нку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети нич |
ије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, ве |
рода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је м |
девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</ |
} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} |
товог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, од |
љно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што са |
х ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, |
убави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео ј |
овати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам |
p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао |
на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста |
жена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, |
где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен |
} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, |
ат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Он |
, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим |
- ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога |
говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео |
ико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла. |
а и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају |
рку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> ал |
и њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, к |
шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине г |
идљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је на |
} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само |
Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћем |
га је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер |
</p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> |
и, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је пок |
средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уст |
ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопаж |
и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, |
ну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, п |
а је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој сво |
атак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто ост |
е осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним шт |
p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> ње |
оје је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зор |
а разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било у |
на Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић |
ушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот |
вог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота |
то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>. |
и разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црт |
дно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав с |
врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад б |
у. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни ви |
јајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} |
ћност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће |
е први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Би |
дане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нис |
ко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, |
ајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће |
<p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче |
еће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p |
илошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ј |
им што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно паж |
си тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} |
урског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских при |
ело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдар |
ом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремић |
бухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други |
Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вред |
и кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су вере |
знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори |
је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога трен |
е или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхолича |
аве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће |
на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам ва |
вари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број и |
није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових по |
за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</ |
бичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица |
паде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </ |
епријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити |
једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да |
однева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише |
шачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце |
ски напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> < |
.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одр |
Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огр |
то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{ |
на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на |
полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто п |
и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот ис |
и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима.. |
ивала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игр |
шевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајућ |
рата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научи |
Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се н |
броти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обр |
Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појури |
ом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи ње |
ио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао |
и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом |
се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тиши |
ремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону л |
лади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом |
е ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, |
к кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале њего |
чао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успо |
воју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли до |
{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брад |
итацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече б |
д Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљ |
керу.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дуг |
умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познав |
Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мисли |
срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она ра |
је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је |
е ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син ли |
ђене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Бео |
- рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од |
нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ј |
еш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: |
шташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад |
овољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много пати |
ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну ош |
емештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу |
рочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узв |
оји се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и у |
S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир н |
ате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој с |
S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице с |
ли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како |
и без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и |
било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодне |
кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништ |
дом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна све |
ао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих ули |
м небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натр |
све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> |
биле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна |
се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског к |
и се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> |
аскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, |
мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не з |
кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже |
ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим ре |
рину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је по |
омењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ ко |
ника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у |
је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде |
ношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за б |
а.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим |
p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди. |
о никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надат |
ла, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра у |
е да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између |
еже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да остан |
и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте ве |
ар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико |
сте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на св |
ако да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако |
синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужич |
он.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог с |
тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бит |
оред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је |
кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и |
инити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако |
а.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било |
материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопу |
p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица |
нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и |
век! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета |
бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - гово |
</p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи |
од наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана... |
чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. < |
к, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је |
оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се у |
д је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео |
ш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S |
тин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то |
песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi |
неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> М |
аги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што |
га врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је па |
} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разу |
и да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам ми |
у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног во |
е тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава з |
ног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са франц |
<p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не ра |
док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спа |
играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо |
пада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазиј |
био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су пре |
око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су |
- рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам каже |
> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вешт |
лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> |
ман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто |
} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је |
но упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.< |
шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и |
е.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутк |
ио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бу |
p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку |
вотињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, |
ршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девој |
видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам стављ |
шег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога |
пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним |
још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према |
срећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, к |
једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за цари |
све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <h |
ебало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео. |
иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио ос |
не у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да виш |
ца, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, |
од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и |
олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње |
а-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и |
е на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њ |
{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и пр |
тама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, кој |
у по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина ниј |
ка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S |
, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље. |
живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за н |
ош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може |
дно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао |
изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и н |
осна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и квари |
рилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску ре |
а се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да ва |
а из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да |
p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот |
изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, |
аћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја |
е ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} К |
преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио |
</p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје непри |
ч.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа |
одозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} |
наест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред њег |
је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а б |
јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где о |
> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уред |
памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на |
тарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у |
је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове др |
<p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S |
ост беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек |
ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свим |
, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном? |
ма.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} |
па и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да ј |
што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њ |
х јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавк |
сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хл |
је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви. |
> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гац |
ј чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако |
развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поук |
лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он |
тискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак |
е неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој |
и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује они |
а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, мл |
етлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Њег |
даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред м |
>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</ |
њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи |
живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он |
кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоре |
е њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свег |
титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо |
.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хар |
своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли |
били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник ос |
нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштв |
ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је з |
овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се т |
ећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само моното |
е...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редак |
м путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао с |
Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тог |
шта неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку ствар |
је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p> |
умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и |
а његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику скл |
иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</ |
још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тв |
своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су |
ћ је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, |
о их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила |
утина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је прир |
АРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани |
а испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао |
виреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро |
ритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакц |
у одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна и |
које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Ш |
ка стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су ше |
о против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} |
х облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем |
} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потраж |
ротивност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је мо |
а ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет ко |
речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, гд |
е усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} В |
На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца |
</p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећ |
о саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се поми |
и врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као о |
е да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писат |
као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваље |
ек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад |
а путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је оствар |
т обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин поз |
његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око |
што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами |
приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражи |
што рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... |
мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално |
ошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, |
риште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{ |
ном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. |
увао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толи |
овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, |
е била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале |
S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносит |
у све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало |
у у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црт |
n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоли |
неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, |
ла из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним |
{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја |
о се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га |
ондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} |
ападу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад |
ему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и по |
Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друш |
нарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канце |
Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{ |
ака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од к |
њем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од |
дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљ |
но:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео |
заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се јо |
о, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вече |
ом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му ути |
оши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца мог |
ограду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивањ |
свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ |
кала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чел |
до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигу |
насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику |
ку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му |
>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са об |
скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан ј |
прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје |
морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџ |
0" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан |
ог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на |
рироде немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио но |
хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- |
часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у |
афектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-з |
живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, ст |
n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно свој |
S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један |
гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног ки |
ве више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, |
и клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао ми |
"6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла |
Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви |
Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} |
меном на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само |
ом лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> < |
облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива веш |
лазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угуше |
полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ов |
или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му ј |
жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љу |
човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} |
нално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба |
корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му п |
је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како |
А</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са |
о дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слобод |
е.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не ви |
све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто |
он, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам. |
ротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезвере |
.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допра |
{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је бил |
ижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили |
ном Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га |
заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао с |
го.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурал |
и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане |
оњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био н |
> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се з |
ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе с |
ну, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и |
лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је иск |
излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на стани |
јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Мо |
ва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Рако |
намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, чет |
ражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му |
-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добр |
огао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном све |
осред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њ |
да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном |
и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p |
је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари њего |
ајчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али о |
уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат |
Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист |
н желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жу |
то су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њен |
- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз |
пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} |
ш се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако |
раних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за стал |
арству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а |
м... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен ње |
ор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја |
</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која |
и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су |
он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишт |
прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Ча |
ули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како ј |
нским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и с |
тим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике |
лињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га |
дао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара минист |
/p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана ви |
зе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, |
тем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му |
у.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> |
прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је |
о његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицо |
одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгу |
бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S |
ика и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да |
ед његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, к |
} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једн |
Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се |
S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се |
арала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био чов |
> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је |
о прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако пр |
а једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов |
преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регио |
ије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а ф |
отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нис |
демо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мал |
и сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако х |
срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била |
ану и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора |
рада, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - |
рило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Ц |
д мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим к |
и... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни |
је оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пун |
але у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамење |
јали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упрти |
а свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, ка |
љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налаз |
оје му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усад |
говору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово др |
ћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, пог |
</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко |
ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} |
олико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечи |
у љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљен |
де.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите г |
<p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако з |
погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет не |
исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>дру |
уна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати с |
а живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који |
авати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је бил |
вори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, |
зненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} |
е сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То ниј |
! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кида |
исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводи |
а да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш |
кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутро |
ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није до |
/p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи пре |
у биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она д |
<p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и |
ко знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вред |
тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош сво |
тње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да |
на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који |
Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и треће |
а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је сталн |
и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме |
етао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није |
дсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава |
еочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као гр |
ш хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, |
} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш ч |
"174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се м |
ко пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао |
фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сут |
је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељуба |
својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отреса |
ева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан вазд |
есника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p |
од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њ |
обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На праш |
е толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се пон |
непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прља |
биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> п |
е на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедо |
бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њ |
плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши сво |
ре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познав |
о на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да п |
мех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагод |
ује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила нео |
есет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срц |
е топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића и |
ве своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, |
е свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љу |
змучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечан |
маз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархист |
сподин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.< |
у њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у њ |
м лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против жив |
егових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p> |
да погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе |
и ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, |
> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут |
e>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb |
вити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак |
ош док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала ск |
ао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће т |
м мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Зн |
поштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - |
ку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живо |
за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... |
су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се |
и свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се |
ем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под стар |
ршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Бео |
ва судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није ве |
али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново |
ну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са ко |
ај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена маг |
и се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који |
лош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила |
о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говори |
воју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Б |
обудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{ |
е без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случа |
прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади чове |
цу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обој |
вао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, |
ти љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мој |
да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се к |
увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</ |
ежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка м |
раво...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову з |
и се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које м |
а би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која |
а, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуд |
сли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не м |
могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, |
не ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прик |
ужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пје |
х, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не зна |
гутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је л |
е говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су при |
ични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, |
разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север об |
и човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран. |
тио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} |
{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим |
један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мис |
убица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу |
ад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима |
тави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориш |
} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>С |
p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми |
ербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нит |
ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше н |
ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја |
"201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се боја |
же.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је рад |
вимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нис |
акав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја |
које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што м |
мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће би |
је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао по |
.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако л |
лош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку |
ћу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</ |
ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, |
изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S |
ског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и |
, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом пе |
хом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто |
кочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред сво |
далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једн |
д све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста ко |
та.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један ј |
ве друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам дале |
а је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника |
изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} |
а зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не по |
азиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе |
убоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка. |
мене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песни |
маца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас |
јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје о |
" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју пл |
а је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како т |
<p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Из |
ира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико |
ће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их в |
> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је |
рку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто шт |
ти живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер |
> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош с |
p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности |
itle> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> |
ење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети |
спели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми |
код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди б |
ила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, |
појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не |
рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакв |
се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је л |
S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, цр |
небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би не |
пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Беогр |
црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ |
иви такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знат |
<p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S |
што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушт |
траст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од о |
ка и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кра |
адник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно |
та непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико п |
е на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити ва |
и много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, |
е тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезиј |
указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек |
младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да ј |
љавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених вр |
није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и |
вет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S |
S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, п |
ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Мило |
о Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана |
ад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд |
види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на |
смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и п |
Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да зауз |
ућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог |
{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да жи |
уго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} |
да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то збо |
страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... држ |
ересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ |
рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волел |
у падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као ок |
ешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из |
м.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворен |
ва, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Пос |
, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од стра |
нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело |
изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пен |
ао што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и не |
ете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опраш |
одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.< |
{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су |
постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију |
убити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид |
ана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Ал |
рска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се |
непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари ко |
смо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била |
м ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму к |
ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само |
из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши |
знат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушнос |
врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутуј |
> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима |
доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> |
шао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим |
ј згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врат |
е обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се |
Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се |
ако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светл |
према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра |
о оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Мил |
ним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра о |
о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - за |
.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи |
а.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне < |
су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} |
еби, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и ј |
трашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> < |
њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, ј |
су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризл |
ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти |
насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет". |
крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово |
Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p |
варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, он |
ће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, |
и да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" |
ету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се |
одила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга пол |
болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{ |
ема њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новц |
ресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} |
ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило |
ом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав |
И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то т |
е нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка. |
о ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само |
руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад с |
је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. |
вече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужн |
те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне в |
лушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја са |
Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак |
ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" |
<p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не |
- Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се |
који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - С |
и само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откак |
се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што с |
т? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад.. |
То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче |
<p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је не |
- Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико |
а вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{ |
болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Ка |
љастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош |
е водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На |
но тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја з |
им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" |
еварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на |
тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и |
му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот де |
ан жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потре |
Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} |
ан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> < |
ђују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако |
n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну б |
воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138 |
њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плаш |
{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - |
, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју с |
е.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна |
ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти м |
да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити. |
на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време |
за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једн |
меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> |
> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхт |
да за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти |
рдер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је и |
ћи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми ш |
то ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да с |
> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми |
међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ј |
оди у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, |
е вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, ката |
врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах |
аш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, |
понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић |
нуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могу |
горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно ка |
/p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та т |
ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом све |
рах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, п |
ја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу |
ја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме |
и у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и |
ач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свир |
руди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" / |
ако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, |
<p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То ниј |
ако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам |
кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце п |
а ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла б |
ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се о |
о не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S |
им баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је св |
и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} |
мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав |
моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и т |
јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади ов |
/p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечера |
их, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хор |
много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пу |
ишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао и |
дол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајно |
орачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> |
је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош |
влачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене |
, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љуба |
дно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворил |
Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојно |
<p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљ |
је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње |
кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо с |
се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је је |
има нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што |
, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.< |
јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остат |
овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете јед |
{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> |
о бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се об |
тичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се видел |
твари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина т |
дужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвуч |
ице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили |
тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{ |
{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар |
нерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу н |
завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе |
ихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге ген |
ак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су сед |
ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пр |
м осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полиц |
ad> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те с |
т кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је теш |
је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="2 |
дну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осе |
у у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} В |
старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покр |
патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан |
{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхта |
ног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да ужив |
на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су |
осну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њ |
дејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живе |
гледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види |
укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале пол |
ирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних к |
од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, и |
и су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице б |
жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског тр |
<p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се |
ко те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријате |
к, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока браз |
ене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је ув |
нце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљено |
су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>П |
њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су и |
и састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и |
>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата |
друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали |
на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише с |
бог тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине н |
{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их о |
на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="14 |
/head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све ч |
н млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод |
би су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје јед |
ја их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно |
вало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљива |
ко <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику цари |
рили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали |
њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, |
ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да |
ред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар к |
али све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замак |
агледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може има |
ешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка дра |
свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста |
ка. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка дра |
сно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, |
рава љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак и |
доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствар |
а срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су рук |
едном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из |
е нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образим |
е могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на с |
нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су пога |
ови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драг |
ма собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је |
право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину криву |
д се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} М |
ознаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађај |
и расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, н |
ша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да |
вих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, ст |
е да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> |
, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на |
у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња |
одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст про |
отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је при |
ше не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стр |
занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викн |
има.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње |
оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био |
њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далек |
остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, бла |
ија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећ |
чном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић |
аре госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута |
чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и |
Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, п |
е старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва д |
је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; изм |
на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у |
- упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, |
ош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан чов |
му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се |
ко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мал |
p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, |
Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле |
у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од о |
до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо д |
жи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно |
дна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове |
и пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматр |
залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи в |
ако је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{ |
им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт |
сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљ |
а биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Ми |
она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпос |
} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити |
ћу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ниш |
се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си |
ка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си м |
ажим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> |
срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева |
од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и |
сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види |
ао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заист |
за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто сво |
бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је |
раш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мен |
Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио с |
} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господ |
знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати |
Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једин |
амо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бит |
жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанск |
је, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове д |
ло неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у се |
екао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му ј |
она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи |
! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- |
ти и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи |
етвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, |
један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече |
му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S |
бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка |
озоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да |
о да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је |
њу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако |
мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по п |
краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересу |
; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p |
од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао м |
озом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срц |
бало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред м |
ђе.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да к |
већа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно дру |
нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друг |
глу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{ |
х све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>На |
, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су |
још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... |
ној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије |
ма</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стуб |
да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне ф |
ао од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у |
} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста |
ра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо и |
ех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занес |
ут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић |
топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није с |
ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али п |
да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Д |
подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S |
: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жало |
} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима ко |
адост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист |
е, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш |
} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три |
реће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. |
кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуње |
оновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не м |
свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неје |
е враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београд |
а и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се |
Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други |
добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... о |
се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале д |
је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем |
> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, м |
изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила |
поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе |
</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначе |
г заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орд |
то другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вред |
> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да ка |
</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже |
и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је д |
асавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила |
p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију о |
дни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутр |
а, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 |
, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је у |
и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрве |
ти... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> < |
о од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{ |
Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам |
- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прек |
зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се пода |
ешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. < |
је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ј |
ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те вид |
ебе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним ок |
и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошев |
вини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ћ |
<p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у т |
вог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су |
онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> |
ала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће |
родужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени |
ога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј |
} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p |
S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо ка |
ће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за т |
{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сув |
ност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане |
<p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна миса |
тка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам прож |
тка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам про |
Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смеш |
бјављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куц |
д дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Јед |
његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио |
разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, |
ету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - |
галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Об |
.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење прела |
можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено |
трао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју |
ништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продуж |
и се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе |
ог што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{ |
дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим не |
ела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив |
ок је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, |
ислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо с |
... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title> |
<p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан |
ако се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би ј |
Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разло |
ије то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да он |
створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - |
око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесн |
убим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: ни |
Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист м |
цало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће |
у газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је б |
јим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи |
и.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се |
мен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, ум |
окле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе |
мић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, |
не, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене |
пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном распол |
поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна ње |
ом раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова |
лошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, |
глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца |
све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а в |
ја</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу |
је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је то |
код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао ре |
суља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на |
неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} |
тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да |
сти и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима |
ди човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одва |
м имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигна |
.. како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, |
под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, |
да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао о |
де ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка |
ером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у ин |
та и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p> |
веним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и с |
ига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледал |
рдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и дав |
ији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске ли |
се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приме |
нас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Креми |
х вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву |
руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певуш |
ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена |
мостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико ј |
пођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за ј |
ошћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, по |
да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и |
ији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> |
а фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су има |
доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Ц |
х Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је |
ао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не зна |
кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте |
о је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним |
} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим к |
>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем а |
уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ства |
жем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду |
ео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на п |
го после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су |
ња <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај пр |
во у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао |
већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да |
је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У ке |
и Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватај |
се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он |
ош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title |
Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима ј |
трани.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафа |
о их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио и |
ите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пиш |
и напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронаш |
} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост |
ове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад г |
ешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамва |
ојава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао сх |
сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непому |
х бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је |
удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад н |
овим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их |
S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимниј |
те је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунц |
срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{ |
ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хт |
је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је |
је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и не |
о:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се |
штај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћ |
што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <t |
је никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек к |
егово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p |
сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којо |
в разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бак |
звини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислим |
што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпо |
што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једно |
Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош позн |
пахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико ра |
о један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S |
ине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и |
асности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио та |
.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, обл |
кана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколик |
ајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се к |
о је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљи |
е су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и от |
Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам ко |
онску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних |
ња које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било њего |
д јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У бело |
осом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> |
актали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се |
им сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, |
е сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, п |
спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb |
раза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађу |
д, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти |
лавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића.. |
се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне јед |
e>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима ви |
иоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића. |
ином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али |
с сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилази |
и, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама |
струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага ок |
а.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на |
ди, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се |
није њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија |
одземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде к |
ли слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле гру |
У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и н |
светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагр |
му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутит |
оду, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је ви |
а ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свире |
изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ран |
арадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио |
стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби |
а је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила. |
а је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалост |
розора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле ус |
би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би т |
зећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тих |
тених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млаз |
не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и |
ваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили р |
е груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала с |
уза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p> |
некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, ос |
p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза с |
аплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балон |
{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећ |
ина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црн |
н радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил |
ик, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил |
ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти |
ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Ви |
Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило |
би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избија |
једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter" x |
један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на |
било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било |
на, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видел |
човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од |
дан од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде < |
је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну |
з, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Роб |
и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој р |
ле тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш |
јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош |
а године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један |
, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му |
дска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и ор |
је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електричн |
азили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног |
} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упути |
а као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је дола |
куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулд |
тричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је сам |
а.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен |
них породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве |
ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала |
ским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела св |
о се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, с |
другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Д |
црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где жи |
био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дун |
, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на в |
асле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим преде |
" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су и |
{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и |
аље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Мил |
вршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степени |
p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ ти |
{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} М |
које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика ст |
једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и |
и дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, ч |
у у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха |
тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико трен |
чекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшава |
ницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и зао |
та и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо |
очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У |
акласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у |
а, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало |
ад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази |
S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у пис |
боравити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе ч |
и си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{ |
} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским биће |
е сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је ма |
а."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладн |
ок сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а д |
е су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљал |
а возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао |
м кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} П |
док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим обра |
јега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова д |
еклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бди |
ш јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{ |
S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p |
оже волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела |
никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву ос |
природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" /> <div type="group" |
ам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја т |
ад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, |
, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисал |
ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се |
јављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе нав |
</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је |
срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је лега |
- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко |
је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, |
гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на |
е, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетко |
Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па |
му.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекар |
ћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који до |
го у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су |
дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вука |
За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући с |
ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети п |
Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једн |
вена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два блед |
риближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој с |
селина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису в |
ети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> |
орки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, шт |
S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког |
као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко р |
ветла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцр |
C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш |
није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним пошта |
сле бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више по |
о је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, |
ољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, н |
Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и рад |
Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту ч |
тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћ |
им вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, а |
коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у сво |
ношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила |
му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Не |
> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, мл |
јаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" |
наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте. |
е треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна маниј |
својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њи |
воно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправ |
песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласо |
ржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и ди |
можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} |
с изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури |
у старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као с |
еди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила п |
јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да с |
о не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро |
могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али к |
рејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да |
ине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је |
и може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој |
уга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буд |
еравала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а зн |
атељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав |
ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаве |
ке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу виде |
је је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и в |
и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али г |
ог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући с |
о зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да запове |
прициозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} |
ћи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била и |
олети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у нед |
ео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене |
мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је |
је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу б |
ицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, о |
Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њем |
p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се пали |
надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме |
млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити |
атри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милош |
нско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и |
и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жел |
пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>се |
ни кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да |
заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> |
на чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав |
тнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је в |
вајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских ч |
ио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати |
избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пр |
у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку речени |
на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике с |
правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост. |
н корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао |
у је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене м |
ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточић |
ало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћан |
а овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно праза |
своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он |
у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он |
Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, к |
ким бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљив |
азбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се в |
овост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ |
, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огор |
, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му |
е Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капу |
не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{ |
менат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се |
одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао |
он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми п |
из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио |
n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осе |
живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, М |
же и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p> |
Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли с |
змеђу човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти |
ада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, |
риге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено |
е да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} |
м бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{ |
је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, |
чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак г |
седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ |
пелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмен |
зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочи |
араге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је поди |
зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледолик |
Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, к |
по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се |
та: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену бо |
пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи из |
тмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне с |
омоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То |
човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један |
да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се уг |
даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрада |
а овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, |
, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је |
пљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми |
знато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је |
много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- А |
едном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</ |
ста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapte |
о такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошк |
помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је |
осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} |
тву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало пр |
на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и |
се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каме |
о је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском |
г живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно |
а.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка |
а.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l> |
е су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} |
о је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не те |
никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију |
али очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Бог |
оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене у |
говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што с |
десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора |
ако да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нов |
десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити |
здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако |
бодити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрж |
бре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена. |
а је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар тре |
егова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не нед |
увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужич |
обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му |
.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. |
ављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка би |
е вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима |
е поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маск |
у се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју н |
оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> |
е Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> |
убио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезве |
исала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једн |
упца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и |
<p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку из |
иставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, |
егама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори |
ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, |
{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би н |
прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Н |
при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је м |
мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров |
а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад |
ретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа |
лади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По це |
се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На исток |
ради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркес |
. </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише ј |
ао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била |
и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалуд |
менитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> |
био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутар |
и раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и ц |
јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситни |
рве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо |
мети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је |
</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато |
, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, |
је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све |
о независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лут |
слио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година за |
а дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак |
не газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану н |
тао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са искварено |
проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на |
ерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустош |
ао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја |
.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се ук |
- говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си |
да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који |
ном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове |
<pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и |
било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна д |
ма, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запи |
але, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, к |
почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати св |
може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и заустав |
S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена н |
облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо ук |
матра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког п |
S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала њег |
и више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражит |
од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом |
кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... |
собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још пом |
му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје |
дицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би т |
з јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распре |
све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изго |
вале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после в |
и он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n=" |
ва је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S |
кње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поно |
ог плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила |
ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред неч |
испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњак |
дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала |
ј поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош |
ш, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како |
- А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се |
и, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових л |
ну последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} |
.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брат |
о би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимн |
ост, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити |
е прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад |
у је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан св |
} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једни |
то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, |
о сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} |
ала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубин |
верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти зна |
ма ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико с |
спи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и ср |
у вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је би |
у упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, |
га.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, |
9" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај |
Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.< |
као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у ре |
ом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привеза |
можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важ |
само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пер |
ремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажањ |
елем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце |
ма и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који п |
гуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и |
к што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над |
о роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне |
p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку рес |
изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би |
, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био |
вало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Ста |
на коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, |
а успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чл |
ештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао пор |
вао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отвори |
или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а с |
и живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио |
ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </di |
ао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познај |
ј чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју |
<pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранкови |
вите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оно |
ју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјава |
н притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим мла |
ћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и од |
аслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако н |
х и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се нав |
сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости |
роким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице |
к који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија п |
у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од р |
le>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у о |
их. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С ви |
оз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као |
а врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, об |
анила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </ |
е немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити |
тику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриот |
видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај пробл |
, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и из |
и живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала пл |
г сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље по |
који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зј |
мљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а о |
е поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је излива |
ко како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S |
се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био |
иле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно |
во грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја |
је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до |
да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су б |
ић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје д |
сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и ко |
је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како |
одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса |
оље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила |
попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико |
ве би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако |
ри велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, ст |
ога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хте |
чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и ње |
арство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспект |
д с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово |
апише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је ма |
ве благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве в |
уре, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене м |
планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена |
му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} |
ла је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала |
не, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како |
смехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташ |
га га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да ка |
мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу |
часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату |
вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слобод |
о смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p |
/p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне |
нат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку ре |
зе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од |
врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Д |
овали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} |
а.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} |
н се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао |
е познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На цркве |
а!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегн |
ћан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је ст |
.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост |
ајмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведе |
буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више |
надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрациј |
лекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала ј |
жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се чо |
па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото ср |
над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно |
ла, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> |
знео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа |
оја га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помог |
открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних |
итим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више в |
су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, г |
Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена |
лбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>И |
ти за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S |
т?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је м |
/p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има |
адним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру виде |
ам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претва |
p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} С |
ати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо |
же кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова ср |
умирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га |
нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути за |
о насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети бриса |
кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави ка |
нички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> |
ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела |
очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном |
биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, |
а вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну |
ислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорк |
а.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, н |
ди који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз |
ромењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта |
и је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки је |
... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила |
обро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... |
скошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сив |
<p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега само |
су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, тре |
јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем б |
="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} |
одственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао ос |
лед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашен |
своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школ |
ав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} О |
а му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на груди |
ега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - б |
ишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од |
ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око |
ше на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде њ |
и ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног пл |
унило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског |
сне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он |
Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у |
д се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико |
вилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, кој |
, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од с |
подин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те |
неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покв |
Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{ |
p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка |
тима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у кра |
b n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје |
био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних не |
о је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тог |
самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, |
на средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једн |
добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које |
нове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег ср |
иди прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се св |
збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, бе |
ичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њ |
{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске ре |
ав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и р |
вала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да |
општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S |
тво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода |
еда <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби |
р, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још |
Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, о |
ивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут сви |
паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до не |
лади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{ |
се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугоднос |
итици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимн |
ну и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш |
се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас ск |
е готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се заг |
тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој франц |
тан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није так |
ких приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и |
tle> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно к |
Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни |
, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамно |
слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен |
е појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног |
не, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, |
како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је |
у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и д |
е презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је завис |
рак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, |
тлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне с |
Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо |
воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светл |
разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена д |
ока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> ј |
кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским |
у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до |
је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с |
угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за разми |
ојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, чов |
ним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако |
ним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако бла |
њости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом и |
о ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се сре |
ћао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумева |
ве старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепк |
само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз млад |
p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне |
то са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни |
ји човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Ал |
ко пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она |
су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја |
тво, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав к |
кла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на њег |
</p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они о |
и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и м |
арица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</h |
се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врат |
еног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је |
живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, |
м пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно дво |
рну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, |
држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је |
једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне рези |
еним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим зб |
ном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="6 |
су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе |
на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити |
е о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и дру |
свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> |
а благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на ње |
цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо |
белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући изме |
е и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било св |
обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелни |
утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више о |
а.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним с |
има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са ов |
емић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њен |
чино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос |
вијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније |
ан поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољуп |
анствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош ј |
после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један ј |
сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се из |
е је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио |
научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што |
рштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветли |
а овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много с |
и није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се |
гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њ |
а.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле свак |
су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику |
адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, цр |
култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао ј |
ио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима гов |
з Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S |
свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматрао |
агла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> |
а се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покриве |
ашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа. |
о пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <p |
репавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца је |
са и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстин |
има самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како |
, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљ |
{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутра |
брижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка |
а вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост |
оста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ов |
То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорил |
ледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорк |
е који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју |
е резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичиц |
јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, |
у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех |
рку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала з |
зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> < |
а драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питањ |
м старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има тол |
одина свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек сл |
чно би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стре |
</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај узда |
ка као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јун |
лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркан |
бузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако |
да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је б |
желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним вазд |
рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка отк |
ј прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, по |
оведа.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и |
ли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кров |
на.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој |
ресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост |
, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли. |
му, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога |
прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост |
м изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништ |
просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кут |
је видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом рук |
астих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.< |
срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном. |
се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатк |
мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> О |
ђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, ко |
цивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи харт |
ви за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уре |
ијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу |
} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Кру |
ма.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Кру |
Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и ц |
емић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку рани |
{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао < |
ила сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су си |
га и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> вр |
његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љуба |
требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкар |
> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пу |
не, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене |
ог овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ј |
Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила је |
ти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицо |
је су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која ј |
их очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне |
ја се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у веч |
/p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мрт |
животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су |
кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као |
ја је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош |
а фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију. |
којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, |
уку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>О |
њаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала и |
ме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она |
умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних му |
ветлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих прам |
ине, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, |
ћ се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска прир |
ашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког ј |
бачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избиј |
оја су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен пр |
у косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје с |
бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку ф |
но износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу. |
антска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у м |
у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у по |
оћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, |
протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за час |
воју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости ил |
кња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртав |
је разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Ме |
и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, скл |
е, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезвер |
ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, за |
ирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кр |
сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на јед |
ке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим |
постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој ку |
ве њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, |
ве њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа |
се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рат |
, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у |
} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне |
донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, н |
завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала |
их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене у |
волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори |
заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p |
у на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње |
, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна как |
} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога пре |
ворио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с гл |
ђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да кр |
где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног |
од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - |
ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју т |
за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече о |
- упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари |
више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уз |
ош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на |
пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесети |
накињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле ње |
ен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметаст |
. да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест |
за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи неку |
м погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере |
што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јо |
врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило ј |
лу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и дети |
унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављал |
помене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и |
ојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> < |
њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњен |
а није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић уб |
а ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити |
долику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, |
но кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао |
могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла пров |
у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика |
и ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан |
очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у |
е више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао |
љаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{ |
југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> траго |
а, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој |
ом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколик |
ћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали си |
било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге к |
али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир ус |
рка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.< |
ом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши чове |
p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети |
осу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је реш |
скине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из т |
ма ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим ули |
о се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што с |
о мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{ |
чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи кас |
за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Мило |
чке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шт |
амо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена |
трљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му |
нику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Је |
.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек |
једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја са |
ојим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, д |
ркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, кој |
бухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свог |
је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство |
добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела пита |
своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио ј |
Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да |
убица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности нег |
к је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љу |
за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, х |
порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним посло |
у као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Вас |
Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али нем |
више стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могл |
рено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му |
идећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зор |
то неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих суср |
им љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе ка |
а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко |
један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремић |
кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разноли |
е прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље |
{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у варош |
њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и |
хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена |
живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово |
за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љ |
дали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, |
обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</ |
мо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електр |
сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да т |
оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубок |
за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је р |
ше му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго |
а: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се |
ан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случа |
заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм от |
аба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао |
, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошло |
њижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по к |
ће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа з |
вам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, |
њала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, нали |
се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{ |
воспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена згра |
иге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачк |
сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћ |
и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кре |
твари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у З |
тних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили с |
писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се. |
е, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчид |
она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтел |
ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Д |
S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви по |
кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба кр |
а се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено |
Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, |
или коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва |
е прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе |
уће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али |
до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим |
а, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витле |
S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног в |
.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један п |
на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, |
очиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S |
јао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> |
нуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини з |
стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> |
група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зо |
ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у с |
ним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их |
што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ н |
>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови |
дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситни |
других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S |
} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} |
е човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима мног |
ловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n |
осле би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у сла |
и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу |
пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја |
му били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препород |
кад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот ве |
не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја |
мају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... |
мају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, с |
/> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору чо |
лог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њим |
оцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, за |
ојник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на тргов |
страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива |
у часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не вол |
о се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади |
раним небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и |
Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово |
трчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио с |
јена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се јед |
ку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био |
p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној ши |
без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком о |
ити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка ниј |
а пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељск |
де, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. |
евали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у ка |
р је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњ |
дна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од у |
оја води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужиш |
у.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше |
гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрт |
ажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обн |
оки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна ка |
ти сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци м |
и практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је б |
ли на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле |
ао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је љу |
и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музик |
опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затвори |
их.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу пала |
што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и за |
досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас |
све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S |
ћали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покри |
е од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући |
} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сил |
ево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: ј |
p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у |
ешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу с |
и</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све |
</p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске о |
једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генера |
и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила |
ко ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се |
њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе |
.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другар |
е му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру |
ално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у ка |
лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о |
зетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- |
улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, |
и се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пре |
и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани с |
бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости кој |
ица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јак |
е већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте са |
у са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим о |
отово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људ |
ји ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, |
жали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Ј |
на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближ |
кова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубин |
једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној м |
љу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и |
сана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!... |
и трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Св |
дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, |
S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољуп |
и дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S |
љена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећаје |
од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха к |
што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних |
Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и |
по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој ул |
{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено |
и до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су |
поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихо |
све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а на |
падања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; а |
икој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они |
син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле је |
у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само |
S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали |
и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, с |
лаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, мо |
итно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S |
их газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кре |
цији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био |
и мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима |
ијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће |
у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која ле |
ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђа |
одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јаблан |
раћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота план |
млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толик |
.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила |
су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка |
руго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака с |
у на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз вод |
бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуг |
i>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила |
а њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки |
ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бј |
Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор би |
горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане с |
изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и с |
ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени |
рени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на |
ш један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се |
, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, |
рату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би |
кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је |
ледице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свак |
о сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их |
гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова |
лоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав к |
дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази |
су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз т |
дају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што |
гану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још ре |
се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу |
<p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљиц |
мехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као |
ве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, |
лађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S |
е самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на |
едног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем |
поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједничк |
је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим с |
их, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратн |
длегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опорављ |
, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија |
во лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он |
Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је смат |
што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из |
је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - З |
ко исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само |
ко исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само да |
се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.< |
и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност |
е Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се т |
аљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно ла |
њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и |
тво био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била те |
а који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>З |
е окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч |
ниверзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којо |
дан до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли ка |
таницу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chap |
</p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је та |
да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута пес |
азили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима |
, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала |
S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после неж |
и Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су |
а једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се пр |
жава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, ж |
окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог св |
т почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бл |
знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утоп |
hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетри |
ки род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тре |
очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових |
мо користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извуче |
који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође |
ицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој |
егово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплав |
о у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосни |
ли на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
метна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео < |
тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити ужива |
рка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде с |
ћа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не вид |
ку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је |
гу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде |
део у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера |
, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полак |
нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле по |
/> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, |
нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бе |
.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, пове |
ма требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p |
цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, |
и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="5 |
је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одво |
улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава |
аре познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба |
која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у |
е распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге |
у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако бл |
кренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а п |
моћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обз |
одили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку < |
, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и |
а Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари |
се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока т |
и, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говор |
репи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже |
ти се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онд |
отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се |
ром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</ |
и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се |
дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није |
м, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу ј |
овољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p |
а њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њ |
ла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су би |
ико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол кој |
а младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких т |
стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицо |
где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили д |
у бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пе |
кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасја |
Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први р |
била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко |
ја води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју |
као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, н |
него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз вино |
војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у ј |
30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се уве |
и.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да |
зе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>Пос |
а бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваз |
ра свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, ч |
е била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да < |
ј бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не |
од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њено |
о волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам |
оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, |
p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети. |
.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињел |
ад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље |
војку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и ж |
Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што на |
S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу про |
та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје о |
облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Бан |
једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При т |
ог утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено п |
вот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи |
и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане |
самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се р |
ала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује |
p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство |
једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Мил |
уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је ле |
ича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{ |
а бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се боји |
ао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и |
о браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љуба |
о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасн |
и ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хте |
е за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку |
век знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и и |
моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељен |
е девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим за |
утра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те в |
оке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим |
ци нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мисли |
и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко. |
се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кро |
она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи о |
рка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим.. |
ад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што |
ји је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погл |
недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби зак |
кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му |
о несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде |
о несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управ |
сничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече св |
деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p |
за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да |
ас до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридес |
о.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита: |
асу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог |
..{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске |
и га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и б |
бзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, |
је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обр |
с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћ |
е, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну стран |
да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чи |
ћ се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је |
ушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и |
м очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет час |
Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде |
ри, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само |
е.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није |
белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих |
о се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које |
еског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била |
не новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава |
у само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су |
ала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{ |
цом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих |
навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну |
та.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све виш |
д оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дуб |
окрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајућ |
нама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било |
у.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику пр |
сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <p |
да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о на |
заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али |
рећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не в |
а!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <h |
угоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју |
прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима |
убав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и |
не...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље б |
ни су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, т |
тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству |
а, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорк |
у измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{ |
ко је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он |
су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад чове |
сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Н |
астанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена |
ас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели |
ша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле. |
забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше усп |
вљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се |
м како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори сам |
а, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја |
<p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - |
у чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне си |
ија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> |
не за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је |
једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избе |
ти и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао |
Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, ка |
совала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и д |
ећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све |
{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мр |
се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb |
<pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, |
, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици |
ди кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. |
и и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не |
пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде. |
Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је |
омшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </ |
зно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети бри |
{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њ |
о, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га |
.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина ди |
књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школско |
обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и |
Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици |
дговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> |
орку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио ј |
<p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се д |
Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забо |
нављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој |
рика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне |
кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У бе |
лош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није пом |
говори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и |
док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне п |
ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишк |
и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се |
} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати дост |
- одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писа |
S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p |
м, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку н |
с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у |
њег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па |
их девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот поче |
а, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било на |
ло доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препи |
ма је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шт |
седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, ве |
чему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због то |
и, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју |
повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж |
оложено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непреста |
људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини |
му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде и |
месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у |
тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Тво |
тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке с |
чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој |
ртман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке члан |
онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли |
За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је би |
покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Ми |
а.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпу |
сник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су водени |
Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као |
ош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова |
природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке заво |
и увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} |
дврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код |
- готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шу |
у због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p |
урног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хо |
таца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, |
м сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се пог |
и указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, |
се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шап |
</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је |
S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> < |
превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем |
до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како не |
ако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зор |
хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрди |
ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> < |
{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врца |
е јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> |
таху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изнена |
ином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Ка |
ву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој тр |
а једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} |
голела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, |
и... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла |
и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> |
ак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Мил |
d>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - |
о од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да |
а је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици |
теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазиц |
p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе |
пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на наш |
оја се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова |
ра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обал |
ад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} О |
ју тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, |
сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји м |
аме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама |
ини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб диј |
и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад во |
нимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помеш |
а ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за че |
којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ |
у споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и |
вну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико с |
p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињ |
морног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и пок |
згледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још н |
вај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли |
е први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> |
црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S |
крипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврну |
ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постаја |
јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног |
овори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљ |
ока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су |
Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и слив |
поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво п |
не у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови по |
подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из |
одижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи кв |
платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да |
убави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима |
не ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, К |
љубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подноси |
облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Мл |
пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p |
мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> < |
и.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која |
својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижу |
леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму |
ију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугаше |
е по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три |
ветлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице. |
једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је ж |
самљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за с |
ине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, исп |
<p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинск |
... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно |
ца? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n= |
којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност св |
грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом св |
и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледал |
агледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом сво |
н је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и нев |
био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипло |
е био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке от |
дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно |
ма госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов |
ена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на |
ма, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца ка |
Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друг |
њчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пут |
вио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испе |
ућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" / |
и човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. < |
аћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унут |
, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се в |
ско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса |
цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат |
слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отво |
аду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може |
нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> |
је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Беог |
којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућк |
оји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се |
на, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> |
та зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се |
оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дуг |
драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакл |
, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје с |
исала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође |
етњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говорил |
е, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако с |
нице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних пре |
ије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је т |
љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео |
Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} |
/p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-С |
угу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно друг |
ио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распре |
и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупа |
своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смис |
буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовим |
ла очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> |
падаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је глед |
да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја т |
а мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p |
ашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> < |
нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спу |
анствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама |
живала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p |
рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце |
а се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по по |
животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S |
/p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, |
едати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Е |
} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... |
овара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, |
ржавне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне оч |
ејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми |
о му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, кој |
осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је |
ла се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно позна |
цао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} |
ади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се ре |
су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницал |
p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто |
етњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопс |
и кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озби |
гу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све нов |
ц. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило |
И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице |
не...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што |
нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се |
јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, обра |
а и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан мора |
ћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава на |
што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задов |
ази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>О |
а дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људ |
обу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развес |
ивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се |
дити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, |
лазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао п |
ка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче х |
а иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестења |
, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвра |
им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознава |
ристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклон |
> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је |
.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији |
ило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и |
Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер н |
етворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кућ |
ја неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се |
опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај в |
вници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, ни |
орћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чека |
његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за ш |
писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном |
ужио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак ни |
велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између до |
о је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не зас |
је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква не |
вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да б |
, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме |
ара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште бил |
одине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, М |
рити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је |
живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који п |
у на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очи |
но у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се |
се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му с |
говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} М |
је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позов |
во време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она ј |
везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се с |
абаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{ |
враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им |
мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задов |
- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је |
.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе |
пустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} |
траја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као цр |
лу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљ |
правно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела све |
архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, |
м пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљу |
у ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да ј |
село.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним |
планак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћ |
била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да с |
а плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски вета |
их, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реч |
<p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и М |
е у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече |
а питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама с |
рећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, тал |
уга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваз |
S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унут |
ва два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане про |
аре Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. г |
Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали |
ова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведе |
атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, л |
а Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јес |
ку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош |
м августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Пар |
а планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; |
људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом. |
задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могл |
утали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Су |
узу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав ро |
у се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p |
цу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од б |
<p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета ка |
ао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе |
"138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та |
о сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напо |
гледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије |
оког неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо |
а вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је т |
добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на |
да жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак труди |
доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што с |
а слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја н |
у кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке |
ти кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} |
да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илуз |
озивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамва |
емену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ћ |
преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и в |
на не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на ул |
у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жен |
е се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим |
ују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је |
мени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мос |
е пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала |
им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у |
ли се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији збо |
или коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали |
На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве оч |
рент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем при |
ругом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и инт |
е тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме |
мо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срц |
утом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио |
и накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео и |
је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише според |
наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њи |
ише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго поло |
могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке |
су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности к |
м у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвова |
а њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и призн |
дави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело р |
le> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се сав |
амиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био г |
амо да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојит |
одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у пор |
лазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће иза |
се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се |
име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане проз |
акисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покрив |
.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек |
да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја ма |
Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена |
набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не ус |
еба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осм |
к појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам |
ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше под |
мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у мој |
чиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу з |
е развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико |
имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.< |
b n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке |
внице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза тала |
шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо |
скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезв |
му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би св |
љуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе н |
една мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згу |
, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која ј |
то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних о |
пурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Дра |
.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту |
а ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.< |
> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издуб |
се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му го |
сао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошиш |
и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамо |
је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уз |
n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уст |
изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје мл |
о је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Дв |
ак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које |
је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса па |
на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких па |
у.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедно |
таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од ж |
ута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио јед |
џиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Г |
терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим с |
острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, дал |
.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци |
е пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазит |
чким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: д |
вом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Мил |
огледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лиц |
</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост! |
ариског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво |
по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову |
те.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - |
Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не по |
орда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богат |
Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрост |
и? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако |
ољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> |
од утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутк |
, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без вел |
ли доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихо |
b n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд |
? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши |
г за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све |
д човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке. |
лико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутр |
не црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је х |
њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантн |
е нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газ |
зили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем неш |
ом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене корект |
т имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:la |
оји је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S |
чила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена кос |
ну у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво |
.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изг |
сподине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластави |
ог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушл |
ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огл |
- понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То |
- одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пија |
, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон зва |
надно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> |
то по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била д |
да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи до |
стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и |
{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чисто |
њем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се к |
и да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - |
љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, чове |
ма свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, о |
говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ |
утрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је раз |
пственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> |
ла планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} О |
ва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, |
спати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покатка |
уку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, п |
е и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе ј |
а.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих б |
у и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илумин |
тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и |
е се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад |
в прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а |
рцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> < |
куша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити с |
себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, а |
тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи |
, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сц |
о довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} |
е из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају |
тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадн |
а што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло и |
вања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> |
ивао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са |
је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликам |
среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да ј |
а грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S |
трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p |
о се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, |
део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све |
утрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> < |
че:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздр |
и идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да |
Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кро |
менат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гр |
ом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју |
су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па |
и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устре |
а торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти |
есвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље. |
шицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb |
пи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - |
ало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} К |
и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа |
озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе |
Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је обл |
иже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан п |
... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до |
ољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још |
аваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао д |
набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да |
стављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано |
оја је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, не |
се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело ј |
ехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, бе |
ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68 |
м.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном |
ао камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им пр |
и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са кол |
S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском м |
оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама та |
родужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају м |
рада биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{ |
продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, зави |
га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по |
.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви љ |
мали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да св |
ка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуње |
</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и |
ања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час ка |
ене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти |
е хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора |
овек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се |
астрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} |
које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица п |
> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају м |
би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му о |
дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила |
изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и и |
у ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је |
које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белин |
се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; |
- како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљ |
тите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај по |
врх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим докс |
м сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како са |
дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња |
води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> |
у ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у |
n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више |
њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновни |
p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне н |
саца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига |
пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе |
овек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој душ |
интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо |
ећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и |
или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени |
шеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред п |
о остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и мл |
аве, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је п |
а, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети |
изала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку |
стом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овд |
оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од ко |
м оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да |
читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, |
ви рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Беогр |
имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд |
ажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећ |
сти што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репорте |
сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њ |
радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли |
ало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморн |
рљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добри |
била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се излив |
, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p> |
бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и нест |
убав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним б |
собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али |
ену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добр |
х глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до |
н сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према |
ом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашил |
брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен н |
био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пу |
аном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир ко |
е намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не |
ани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар |
нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која |
<p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама. |
свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за ме |
вот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, по |
ек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из јед |
але две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом св |
аве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињств |
у централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом |
и увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и гов |
мрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да |
оји добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче |
м досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми |
{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, пр |
увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити |
ка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу год |
на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била инд |
век волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела |
блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног пор |
еђеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разгов |
дућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи |
утир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као |
еводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који ј |
редано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом м |
p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на м |
ми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на |
е који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} |
ечи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из д |
еке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Мил |
од своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо |
им сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео ј |
о <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке с |
тком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад |
пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће |
?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот |
oreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, трес |
и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жр |
јама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место |
епено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, |
и и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовит |
чи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи |
Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му с |
х могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ н |
је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну |
сова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, |
драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годин |
начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске |
бише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, |
вотну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од |
навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних |
тин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.< |
дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је |
тавио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови |
је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сач |
лужи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрал |
поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} |
ћ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам |
ивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархис |
еме и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, |
ка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда им |
ориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф а |
ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са |
јатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади чове |
и просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све |
.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер |
кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле пос |
ама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p |
дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац |
им гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То |
ја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да |
брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди |
и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видит |
мена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за |
о час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; зб |
и део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је оста |
рти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, уп |
жем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму |
ић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би с |
ебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Го |
ажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} |
- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала д |
агутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај н |
одније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су |
начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвоват |
дужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} |
треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлу |
и живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разг |
универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, |
еби млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да |
питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око пр |
све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и |
м замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско |
који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црв |
није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, |
коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у ман |
ојима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> |
сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га |
а очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне |
S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи |
мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на |
шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да |
љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања |
ву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћује |
рицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одме |
стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песни |
И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново |
није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не г |
је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође |
ијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreig |
тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан |
> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неиз |
е машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода |
ао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини |
</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си |
згледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног |
арено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њем |
оже бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасн |
т."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело? |
а.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо к |
.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану |
менити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе |
у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а о |
хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће њего |
оубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драм |
још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек |
и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада чове |
ине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне сл |
>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу. |
и се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му |
ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршава |
ал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу |
како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говор |
една жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то да |
овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском ико |
у јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је |
.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и в |
тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта бо |
ав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако м |
ио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани г |
ла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћ |
илом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његови |
есник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света |
претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео |
е све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, к |
о се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да р |
пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили м |
алодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћут |
к.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће та |
ари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чи |
што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без прест |
> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала< |
сли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љуба |
p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори |
та одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали |
Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- |
адимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... |
скрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети |
лачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле. |
погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је |
љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Ср |
лимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта |
че јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој ва |
За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала ј |
ревариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било ос |
- Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће |
се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала сум |
ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и ж |
са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> |
знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречен |
{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ проле |
нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње |
{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крај |
> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли |
но, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да см |
потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата. |
{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, п |
дострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији о |
једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на |
</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео са |
шио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ |
ред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана ј |
а га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи |
Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако м |
S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... |
ошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви |
а будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и мо |
ет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; |
Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <h |
је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу. |
у.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у ово |
чима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држав |
> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује к |
чи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изри |
ој Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено |
ј задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој оп |
ју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол. |
ју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем |
и овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{ |
руго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Поми |
ца је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као |
ави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> |
јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су ос |
Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и |
Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах |
пала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а |
у, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} |
г цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, ш |
три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p> |
pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p |
шиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом |
бе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је |
p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице |
сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може |
е изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се ок |
, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка. |
p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу |
е она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} |
.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на ра |
другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, |
о и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош ј |
н и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нам |
...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним |
- Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да зн |
ризнати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасн |
да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе та |
рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад |
азила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми |
е више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео |
као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се мож |
ући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама |
стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату |
е дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за |
ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна ком |
та тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено |
о целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за п |
већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је |
Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој |
јем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} |
ат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газ |
згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су |
Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Ос |
екиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац |
То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих |
а утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала |
очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој при |
ерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу |
ш <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима р |
штале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом |
н посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме |
писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са зд |
p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цви |
од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и |
уго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну |
Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали |
у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више |
ет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и |
д из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово |
кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи |
састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубац |
га ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губ |
испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини во |
алом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврс |
пља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване реч |
ледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују |
д стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских |
рода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гле |
а ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савла |
био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше з |
тку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спом |
осрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да |
вог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобо |
} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те ј |
b n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не |
је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребр |
ји је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео |
д тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују |
вит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови пре |
кти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, |
ри овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видел |
pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у с |
вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му |
нске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд |
, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и с |
.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли и |
иле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен |
супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом |
сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали |
Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом ј |
, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или пон |
надно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тр |
наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све б |
ено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који с |
их послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњ |
у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино |
вечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу с |
новима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од ше |
а једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јеж |
ајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећа |
их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесам |
мену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, |
лук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само н |
ила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што ста |
други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали |
да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, |
се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зен |
у.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце бо |
није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведн |
оју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж трото |
нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и |
>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и |
е с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пу |
<p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Не |
ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његов |
зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} |
свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске |
вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба нап |
а.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог |
веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине по |
илошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускив |
на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећа |
биљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам гр |
именталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која |
и, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се цело |
вод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за |
<milestone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколик |
редљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају |
живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разла |
а свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и |
леба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разло |
ад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест ча |
а Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем |
их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу |
та облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру |
оку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на |
могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другом |
варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиг |
осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољуп |
ке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чи |
ва женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афориз |
S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и приро |
а тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја |
ко ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађу |
шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, |
д неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, |
о се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он к |
се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позор |
напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их |
и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што |
="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећал |
ти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам |
драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки м |
миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлог |
зну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгуб |
ено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипа |
вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се нада |
деном маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у да |
га дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да |
е палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а |
глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} |
дном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи |
Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на |
ећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твој |
иву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни. |
а бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван варо |
се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас |
свесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумња |
високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том |
е нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је бољ |
досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче |
илује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова |
зда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Каже |
а је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа |
ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кос |
конита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за |
и ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то |
према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </ |
одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кре |
p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали с |
лом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између |
ану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који на |
шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он |
године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских |
увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Беогр |
n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродо |
Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се изме |
их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних |
о својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше ка |
н тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземни |
} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натпри |
их злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- О |
S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како |
ло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по |
. ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... |
околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћај |
ено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећно |
чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас |
мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смеја |
са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} |
ело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жрт |
ом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да по |
ог струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њ |
на и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја п |
другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били |
м се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш |
То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора с |
ло је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да |
... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка жив |
вилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама |
а одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја б |
ам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекуј |
ам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељ |
а, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. < |
х дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, |
познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас дво |
ад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, к |
н добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и тр |
како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправн |
рос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само |
ли, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад |
а не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке. |
но ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом |
да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је |
<p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђети |
је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај |
о не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и |
/> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> |
е и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Па |
а је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледал |
оштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљ |
, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се |
Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске |
поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са З |
осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на |
че ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те |
Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мај |
есто поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један |
ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препо |
отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и за |
обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} |
<p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? . |
ану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорк |
као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао с |
е ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много. |
како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, св |
ет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на |
о, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста. |
ојим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потпи |
да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p |
а се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је ов |
его највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!... |
Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док ј |
о како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче о |
не...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> < |
а радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало ку |
рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово ве |
он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико см |
Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога д |
покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог дра |
ацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио |
Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила д |
S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срц |
н час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком |
и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањ |
е једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам поста |
енути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог |
рце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се |
да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна |
чан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, |
да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолута |
је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли т |
е куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сун |
је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је ле |
бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-наче |
рагану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотри |
и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крва |
не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски |
силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> |
ојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно |
био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као |
ћа него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног м |
к сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одра |
по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво |
цима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гл |
одржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи |
> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју |
чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навик |
о осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они у |
у, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мешта |
примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи св |
ким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>И |
је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сир |
трахом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p |
и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао |
ојави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се |
већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ |
> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Креми |
и и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећ |
{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S |
{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништ |
ла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Град |
ратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у каф |
, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много |
узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљењ |
ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти пок |
као о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што |
ам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам |
једно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да |
} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по њег |
еле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше шт |
тавила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног да |
ђе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и к |
- И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу кој |
Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пу |
им.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њихо |
<p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на пр |
ијево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мр |
из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуш |
ла се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капи |
гу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те |
му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S |
бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост та |
њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово |
уражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне |
ави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Как |
</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади |
укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S |
писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} |
и кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утица |
у собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се |
чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих ка |
зад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на С |
ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око и |
<p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмо |
тво овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки |
о слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна |
ијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су напада |
Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је о |
мна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан. |
еда у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на ли |
а забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - |
ишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, |
pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац |
и као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И мест |
је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му до |
ињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гл |
ију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо |
што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог свет |
ем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опад |
латна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући |
кошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао ј |
ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог ово |
, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Та |
ој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену |
{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се |
, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидо |
Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете ов |
се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми д |
друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер |
ку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови велико |
дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао |
оје је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекорева |
</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трго |
окалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан |
осластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини |
шати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у |
лижњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отима |
лижњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који с |
сеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свир |
ош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, |
менике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} |
ев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа д |
воту.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више |
тали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године ка |
еда: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је жел |
врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама ко |
, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, пе |
отографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке |
ј драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час |
ушу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан |
пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> < |
истови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у своји |
уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једн |
p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео |
походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој |
хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задр |
се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих |
појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће з |
и пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати л |
риси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{ |
пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стаја |
неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див |
воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него |
јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара |
ломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрек |
ади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе |
.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада |
а.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је |
том повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, |
рт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ и |
а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти |
понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не пл |
а ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.< |
ји је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чл |
>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна |
, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се о |
це...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Ве |
убави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, д |
е тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављал |
...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће д |
оја је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако и |
Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, п |
олико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађен |
ичине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише |
само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су б |
како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мисле |
наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол |
белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} П |
вице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије |
један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извр |
Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло |
наче, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их ј |
ро, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипал |
х државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења |
шћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стре |
моубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му |
дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мрт |
се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљ |
ао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног неј |
душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напу |
а сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу |
врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно д |
мља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Над |
змицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно ос |
ти срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на ма |
p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између чо |
ад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Миха |
себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам так |
саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам дово |
ио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има н |
стави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе |
престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фикти |
а.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сј |
лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изоби |
Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Ј |
се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова бан |
оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и кри |
али Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред |
ила већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту |
та киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они н |
лисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дуб |
ново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове |
дина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јес |
чану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост к |
ј спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт јед |
>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка |
излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада чов |
p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S |
<p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{ |
к знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и исп |
ли на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога жи |
а.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирн |
Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p |
ко Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Мил |
та, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, јо |
, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазил |
.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје гр |
} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти |
главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје |
погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црн |
ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не |
ајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у в |
, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужи |
о, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја воли |
ела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједн |
запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о насл |
аједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, |
ак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <p |
мам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p |
е само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које |
ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што м |
и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мрт |
потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатељ |
а је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{ |
ала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте ц |
мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што |
њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликов |
амрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза н |
аси Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са тр |
а и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се н |
ан...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </ |
ћете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ће |
љиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући т |
да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да |
понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш |
{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које |
</p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду |
ени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био за |
Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} |
г око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опро |
ријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Мило |
На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p |
стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p |
рка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада ж |
без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново |
без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснае |
ремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још ни |
кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу |
Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело |
одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони |
жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост сав |
донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- од |
ла.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла |
зда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиск |
рагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју ј |
га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није мога |
радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. |
ли, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје бил |
i>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ во |
гово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после |
.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се до |
ила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао с |
у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је бр |
от.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да |
пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, поста |
ост, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности |
трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао |
зимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у по |
ајвише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо |
а предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ак |
а предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ак |
ћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цр |
едник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами н |
олетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и |
е ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и за |
itle>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да |
<title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтал |
рзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали |
није.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их жу |
ничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима |
покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници |
велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те |
оду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са св |
риметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његов |
афани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама ј |
г посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу |
а и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, |
Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београ |
еђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за ова |
време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> |
и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба м |
старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спава |
живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сир |
кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p |
пир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истери |
ржавни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препоро |
е једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори |
{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла |
ештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило |
зује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе |
ог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једн |
штампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића |
нства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се си |
д њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице изб |
ави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и ко |
арности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi> |
.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке |
S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно с |
.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле |
ма чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се |
њера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су с |
н град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим |
сто, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени приз |
има пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату |
се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољ |
а једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застад |
амка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовит |
од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови |
а поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, проп |
заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа д |
ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је |
ачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатс |
е склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фија |
оле.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршено |
пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, т |
ти да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовоље |
и око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидин |
ости, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, |
поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширил |
дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У |
!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се д |
около је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке |
.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему пре |
који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци н |
ак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су |
е оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледат |
оликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. < |
беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из |
астило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропад |
.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друш |
кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - |
ена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи |
њали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудил |
Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика п |
смех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крвав |
но: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог |
гано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља ми |
нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам |
љеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је ост |
борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима ок |
одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да |
о тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се р |
а дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико |
дан сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају вели |
чке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав прем |
овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са |
{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се |
есности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како |
е овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за |
} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколи |
бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Исп |
ељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само ј |
одолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба изме |
васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му вр |
вштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који |
остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који |
остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, св |
стина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Мило |
ш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки п |
племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао |
ринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злоч |
ајлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад |
ајлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад |
расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само т |
ке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више нег |
кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држ |
ио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, |
Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али |
ић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари шт |
их идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као |
ead> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли откри |
олете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно |
капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог мо |
а ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се |
могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво |
оји познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одл |
ао веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </ |
ад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим |
ва, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="1 |
е та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је |
ог до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи |
.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{ |
, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао |
аједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена |
ли пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу |
сна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених са |
сном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="1 |
"43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху |
ки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у п |
же свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сока |
лим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло |
сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцр |
{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад |
јдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како |
о што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју |
за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, зв |
ај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали |
еко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и |
ош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама |
ала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од рано |
се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти |
браза, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за оп |
налазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да |
} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари п |
еселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба |
чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облак |
јдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом |
} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице |
аједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се п |
ако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, |
аним вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> |
о су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих зак |
а закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку д |
лектричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица |
урила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва ви |
поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатова |
м кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгуб |
д неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу |
а.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободн |
идано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - Пос |
рудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бо |
стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правил |
позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још |
апарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошев |
ушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.< |
е се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима м |
у пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <p |
ије љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила |
а туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не |
ње, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила оглед |
ити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји |
равом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако при |
>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није |
јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене по |
ма је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силаз |
чи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> |
це ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу |
ед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пун |
есма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Ј |
кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш ка |
ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S |
да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовс |
укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Мил |
подина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дува |
у.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} |
Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, ст |
ај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад нема |
ађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави д |
ше.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, т |
p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у п |
ли, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зор |
е је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и стар |
у допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату |
м крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су пада |
ила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра ј |
рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администра |
е.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога |
орка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада |
о узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му ј |
сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су |
ју оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од |
ово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, |
су личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи |
ек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје ми |
унско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера |
видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утица |
} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве |
груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се г |
нац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се из |
груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Ње |
ореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Зн |
идите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму. |
ворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{ |
ега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпу |
ла више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које |
<p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави им |
о једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем т |
дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Види |
г му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из |
она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело р |
тан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио |
ену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће п |
<title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најза |
{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвор |
} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку |
ене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} |
је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Мла |
од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице |
иче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су је |
образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка бога |
т - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужиц |
} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у |
з службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчин |
уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а |
куд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала |
и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један |
S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, ма |
је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мер |
но гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилати |
9" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни ув |
увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, |
Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, ра |
речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што виш |
рвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила |
p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на С |
равог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један |
{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога |
S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже не |
тива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" x |
д њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и ста |
у.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и |
све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p |
ову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље |
ог села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полаган |
Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста брат |
лим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Н |
Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздв |
похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског |
то и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену тит |
једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као |
ка остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и креп |
{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не |
свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену двора |
а и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе |
зничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице. |
на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само |
ињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким прити |
поредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један |
дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданим |
пустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину пар |
љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часо |
це.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако к |
и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даљ |
на одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и зан |
вор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје |
<p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S |
и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она к |
се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се сврш |
тко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прили |
којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, |
вест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су |
а трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указива |
су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је с |
/p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и о |
Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маље |
ријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љу |
це и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице |
ном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун пл |
мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу в |
аку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све |
упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме пре |
страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, пр |
је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - |
није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао |
сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} |
утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трго |
о нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледа |
н стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зелено |
ћном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју |
ући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, |
едности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестра |
цу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то так |
ти и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Ал |
има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које п |
че ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да |
ицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у |
у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице |
ао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени ка |
није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве нас |
одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S |
ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољ |
{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> < |
ти да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се |
ликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Он |
свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опом |
не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја ос |
за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му |
сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Мо |
треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један п |
жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} М |
оље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче с |
! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Мило |
<pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, |
> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди ра |
зора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као о |
ула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу |
ђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l> |
се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепен |
е горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег |
склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо |
овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајућ |
оји је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S |
сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде зако |
авлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним |
песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{ |
исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, |
првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb |
отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и п |
меја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну |
од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа ј |
, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо паж |
ства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што |
Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још јед |
Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је |
ног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, с |
чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине ср |
пи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутр |
ко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: су |
боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје на |
а улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за уг |
друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацим |
свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препо |
ихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било румениј |
еба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита |
Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила |
девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - пи |
лена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у леп |
на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна д |
хова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и |
иснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и |
према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али |
светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним |
емићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења |
за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор го |
безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зо |
руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра мест |
ви зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је д |
азговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било умес |
абаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би м |
ад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени. |
е хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових полит |
ти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати |
ађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека |
гову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су о |
етврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујућ |
се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод ц |
Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-С |
а и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе он |
сок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у беск |
p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела |
<p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да бр |
зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспре |
једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је |
како зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да зап |
у и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену п |
е прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више ж |
каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање. |
атећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ бил |
к и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одг |
ну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далек |
ама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на |
Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, |
можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је пре |
Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одраста |
аше тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада ств |
иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ов |
дала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријат |
ни њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких |
није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - |
авом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и |
љарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе |
адске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се |
{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и г |
ца колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границам |
никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот |
тено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве к |
е су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које |
Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђ |
лагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода д |
а слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, |
посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже |
ремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре |
за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког занос |
е могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро к |
мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{ |
једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна |
>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су |
асан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попу |
ла каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар ве |
ти тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајућ |
е волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у |
о са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејза |
сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једно |
дном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не ва |
ва корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у из |
је воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим п |
било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти може |
Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и |
еобојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствен |
днака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасав |
ике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, ка |
ав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Ми |
послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да вид |
превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је би |
лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио |
једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, реза |
ну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабриц |
и једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељ |
лаву је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка см |
Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају вели |
јао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничк |
а, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилин |
оград изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли |
ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} |
и се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као |
аком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супр |
а се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле |
ла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а т |
одужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах |
е био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца |
есао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридор |
ао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ћ |
а, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранил |
и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га |
срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник за |
и излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из сво |
вој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост с |
на горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалисти |
ед њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у |
дминистративно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о тер |
а јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје ј |
отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где |
отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд |
је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је в |
pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније ре |
ази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених з |
е, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав. |
јићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једн |
о капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Мла |
а никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос |
7" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору |
У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а |
ти глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p |
вски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спушт |
> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виде |
плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за су |
снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо |
унавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и об |
м.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плаво |
анцуском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> |
е све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто шт |
ош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на свако |
м одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној |
ша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под је |
утрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона |
црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чин |
а Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака |
чети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, |
тео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, |
и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу |
својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса |
ијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часов |
мевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла д |
ачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и |
<p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разр |
три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарс |
ћаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буд |
- збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радоз |
се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад |
има; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија |
тио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, с |
<title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</ |
анимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није им |
врдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред |
боравише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они с |
Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у ме |
рада у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета |
сцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће |
и се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар |
} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и зад |
вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе |
и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, |
жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обда |
ему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да |
ка ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све ур |
као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, к |
у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> З |
бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпу |
познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико |
ко и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јеца |
да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке |
от и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дан |
ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је см |
е још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја |
ајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је бил |
равити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, |
изонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по |
волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породиц |
њавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је ми |
тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити. |
ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакида |
воренија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој |
које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најма |
2" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја са |
ије увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Бе |
ли је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужит |
и за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, |
м срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале изм |
ј, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати |
е левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се |
оби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у |
воју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена |
љиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све о |
Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кро |
р војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на тр |
да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештав |
.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вири |
епао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} |
бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, б |
цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздира |
удима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним чело |
ено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против стар |
т, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, |
им писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних сли |
чи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p> |
писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, са |
асења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се |
дрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{ |
а другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно |
и да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати по |
у познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зор |
<p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош ј |
лободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално п |
злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збил |
до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на |
атном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, |
емених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пр |
</p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попре |
овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу |
а једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну |
приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="cha |
ик добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и прост |
на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово |
што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек |
о је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба |
стаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници |
цније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} |
и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљи |
Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а |
Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и |
.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти |
аинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде |
порода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дн |
црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке ве |
ну од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих осо |
ма Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још |
а цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Ме |
о да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу |
Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ с |
рло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, |
номије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош |
а чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p> |
ораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана |
оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли к |
антно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је с |
{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које шт |
е приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, |
оло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду сл |
ико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је |
Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво |
ију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се |
е из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није виде |
ечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономиј |
гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина |
S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакљу |
- Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете |
књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гле |
је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у ру |
.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекуј |
у, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце с |
ош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседник |
јено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђ |
ом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче |
жда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својо |
ао и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бој |
овцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све |
и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родит |
се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покр |
ије добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао |
де на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Треш |
ила је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и |
ођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали о |
лењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми |
нице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањат |
ку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црве |
>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама бр |
који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су о |
а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодни |
p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда шт |
чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потв |
како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би |
за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао |
то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter |
p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не |
ш мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} М |
<p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, |
изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обу |
независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече |
лико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недост |
сове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле од |
о ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике др |
прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне |
неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгути |
дницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како |
девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и |
на и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђ |
" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевој |
> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећа |
<l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошак |
алосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, |
је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се н |
од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до |
у на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само н |
било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље |
гов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - уп |
је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти глав |
ова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре |
љом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бу |
дућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да |
знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад |
ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео ос |
оме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисм |
и Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом |
p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и |
акли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори |
228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке ш |
ви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људ |
обу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисал |
утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомиња |
ријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завија |
не бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би ср |
после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси |
едаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознат |
ћајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твој |
имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост |
село и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пис |
га доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима. |
и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици |
увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно л |
ш, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на к |
о из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у дес |
ри осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисл |
Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена |
д се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, кос |
нуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно |
Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже |
а се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ |
ме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Ал |
ој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате |
чи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећ |
овина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничк |
опало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало с |
на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - от |
потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у к |
е требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће с |
ретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац п |
умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се ма |
стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа |
ести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су |
о се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који ниј |
млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина |
Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатиј |
кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву с |
ке, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене |
ео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весе |
>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледа |
а иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су зас |
ки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, |
не и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и изми |
се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како |
исао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова |
<pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заје |
шта на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако раз |
најем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива |
меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, |
и је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој осо |
а и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо |
рвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без со |
центујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њ |
азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали свој |
> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загл |
и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је |
да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак |
ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи |
тида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мик |
та, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигар |
могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш м |
иче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети |
адост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се матер |
амо дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</ |
и сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте |
о му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још ма |
>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име |
е драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу ку |
гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви |
ен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио ше |
богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је да |
прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, с |
љство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, п |
како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је |
и на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, в |
бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама |
Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан п |
оше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> |
дали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака ка |
оград изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си |
нтског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрил |
> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак ха |
змислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти каже |
мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да с |
ица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p |
ање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, |
аче... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки д |
остојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији тел |
равде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи |
д теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена зем |
а обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, |
чана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика пови |
ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те воли |
> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене с |
омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и |
са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> |
презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не |
их професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љуб |
и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својо |
у годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекл |
<p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх п |
нас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сар |
горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има сам |
ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као в |
есу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих |
о, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је |
ита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} |
понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили |
êtes bêtes, tous les trois</foreign>! - одговори она. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, на |
та је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад |
у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не |
ите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мил |
м ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и ми |
p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, |
. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - |
исам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући речен |
Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба |
леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици |
тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркин |
ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p |
/p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да |
овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде доса |
шено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе ис |
n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p> |
ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем д |
.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правит |
. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касап |
оја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p> |
/p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупит |
мо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме |
p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ра |
кружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада |
ан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несре |
чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Гото |
> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово ос |
кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, кру |
еда.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене |
све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p |
етима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смис |
Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствар |
.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>К |
<p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> П |
како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је т |
p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> |
то је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... |
пљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз.. |
во ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави |
ловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и |
о <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић |
S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{ |
Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђ |
се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисл |
у хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И п |
м женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате |
о као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево рам |
Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад с |
а се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p> |
постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кра |
Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Госп |
осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали циг |
схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - |
рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја п |
p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title> |
ти ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, а |
ичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{ |
стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам о |
Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! |
вога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - В |
шутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће |
е последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ни |
, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у посл |
ло!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорк |
могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само |
ле дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној де |
ела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу са |
<hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, п |
<p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једи |
ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљ |
каната у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што зави |
днога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја с |
е и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Терази |
- Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, |
ас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Мл |
оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и |
се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је |
S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондици |
обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајућ |
те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике |
е удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, |
ј станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плач |
ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по До |
/p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га |
се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и |
ака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред св |
отрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога |
девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу ј |
о је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје |
жно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Ч |
еговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Т |
клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао |
зда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и п |
уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је |
p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становник |
та, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна ба |
ине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијар |
распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се |
који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Оста |
вника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, на |
не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави |
ече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? |
вина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- |
мића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мр |
- Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако х |
к изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити с |
пита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово |
ила је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекив |
бравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неоч |
а и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека с |
преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија нег |
станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су |
не воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала маг |
з њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта |
а</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног |
обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша од |
њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар |
ад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њака |
цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо ускли |
ивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила г |
тоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су ствара |
био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош |
ћама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред |
ана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љу |
кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> |
жавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - |
да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се са |
пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор |
изања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи н |
же донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, т |
родицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година |
о, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?.. |
е певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - ре |
кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад |
Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то н |
г далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Д |
и се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа |
Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао |
Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> < |
а за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица п |
аједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и |
ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог |
, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S |
залудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за |
но поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги |
рашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; ш |
ише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p |
ио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да |
{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не о |
S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете. |
ар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од |
, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео З |
.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да |
<p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутк |
ак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - |
ође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема н |
ће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадник |
и своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мис |
тали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од друго |
огледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет п |
се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе |
ном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - пон |
Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је |
пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у при |
ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су прави |
У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p> |
а! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била |
а чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> |
овратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда з |
сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Д |
а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи б |
а одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где чове |
пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се |
зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У јед |
ш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови |
волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да |
неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад |
ећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје |
да је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на |
о и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пиш |
празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака |
. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слуша |
оме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, мла |
ају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрља |
Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</ |
нао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних љ |
е поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо |
о роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, |
</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју |
а ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам ж |
ча полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђа |
презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обра |
викну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, пос |
јци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мар |
наје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осм |
сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима насл |
ор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих поз |
} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свем |
ерљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> |
ила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за |
са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледел |
е што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у св |
, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутра |
ла назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиж |
љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма |
.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{ |
а Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мо |
е да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало |
комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепав |
е није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турско |
јан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само ма |
виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p |
и увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробу |
и је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, ова |
> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драг |
и, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређ |
а у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да |
е Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придоб |
као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене |
ици трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и |
еперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди |
вицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шу |
и ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} |
уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" |
ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људ |
се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је би |
ек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао |
о!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обр |
p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велик |
е, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је д |
свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељ |
двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти с |
у радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао ј |
капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и си |
да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу |
о природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, н |
9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу проти |
Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска ру |
> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, кој |
су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи |
И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; |
p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p |
године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље |
е толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толик |
љао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{ |
био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волим |
истојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова |
не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Рад |
у што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала З |
и у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <h |
, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рук |
p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да |
оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако н |
це о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име |
први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања пол |
тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење |
а дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} И |
ађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојал |
е гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих ли |
лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај је |
већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску свој |
е девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, |
анима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим слов |
<p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нар |
ок се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из |
руго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем свој |
ћ се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопт |
де је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из |
е радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, зб |
ваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је |
све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је с |
} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од у |
ћала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадаш |
S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило |
и осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Неприме |
онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих |
ј дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је |
вати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се |
од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја н |
треба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је мог |
добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, |
рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном |
, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се д |
лем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бл |
мо једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих |
нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда н |
има критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред пре |
а ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је инач |
га морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, |
ити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, свој |
су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и роди |
живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, |
ако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} |
ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш с |
ог дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако зн |
е да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала |
Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непо |
ан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и |
дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ј |
видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог |
ребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову т |
че њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена |
то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник |
ена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистро |
на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је |
на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је |
прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете |
подин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, |
желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да т |
својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зе |
ма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S |
уреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему т |
апада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, |
сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове ми |
гово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p |
примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је |
била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице |
и да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје с |
а, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, |
се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Н |
овите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозн |
а.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово п |
одне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један писк |
лади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем |
како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="8 |
тка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба |
троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великоду |
ман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, |
у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друш |
их лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на ње |
е говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети |
астера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са сво |
увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како д |
ва и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш |
<p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом п |
е и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав пре |
тума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу |
.. читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути с |
мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, кој |
и нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили |
далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак |
опа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали |
лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све х |
себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако ус |
чух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из сл |
идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бран |
ђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју п |
данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више в |
оју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p> |
овинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред обла |
единости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којо |
ива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цве |
на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> |
г плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скораш |
{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> |
тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S} |
у се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим нога |
<p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са |
која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старинск |
а, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбан |
{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза |
} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима |
је било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара |
осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно остави |
оју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> И |
а својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепши |
мић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђа |
учајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по |
кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од |
иста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали |
ила често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста |
hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало. |
морна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из ком |
{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиш |
им столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву |
авају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да |
-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у |
кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле |
целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак н |
ругим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</ |
занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, |
но бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пр |
челник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би нареди |
цао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку. |
е она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" / |
јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ј |
ања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњам |
тао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n |
мвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима |
и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требал |
ти победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био тол |
еизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било |
којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли |
ликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног н |
ом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, п |
p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу |
који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале н |
ушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса п |
у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубок |
против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како? |
хо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима ко |
а се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> |
могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забра |
ас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује т |
све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, |
кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за |
је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком |
д ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошу |
а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и опт |
џије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли |
ји нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и |
зован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свим |
саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало ди |
јанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се боја |
пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни |
та растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице |
следњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S |
има београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</ |
бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре |
Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бр |
...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ј |
о једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко |
х упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глуп |
као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један та |
ом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они прод |
видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Б |
а се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош |
и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене за |
борној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покриве |
руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад до |
ило увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних |
} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тач |
х водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело |
и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загоне |
е њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Д |
ратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на |
н доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако |
браз.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и прод |
ша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро о |
ао мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанп |
а онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али |
а метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То |
дведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход |
</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам |
ицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад? |
S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту н |
с, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у |
ица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа |
својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. |
који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако бе |
а душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише дра |
Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где ј |
Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде. |
артије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезд |
ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство |
оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој |
рали се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једн |
о небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да п |
а.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас ник |
Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више не |
о говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим |
ребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала |
о плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим |
не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{ |
ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи |
рестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка н |
артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, |
ода обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да |
ради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходн |
сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури ова |
остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорк |
ви се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред о |
ао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна |
громне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Под |
</p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би |
ди човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не |
тити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на |
во му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај мо |
, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> |
и са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад не |
арена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина рад |
вио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S |
о, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале с |
их мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природ |
ни од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова неп |
ице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна |
оме одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше во |
тима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним |
је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господ |
ни половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који |
е снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и |
су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169 |
пред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш какв |
дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црн |
ремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао |
чном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео |
у се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале жен |
доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су и |
ђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И |
мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским |
ети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га нек |
газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја ви |
како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с |
оље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мен |
дужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је и |
ама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје др |
ле старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} |
ове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - |
спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мре |
а прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај |
понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} По |
Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем |
је губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове ун |
избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је |
римети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зра |
ивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се |
и је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се јо |
победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и |
ви пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под |
едели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам з |
<p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим |
пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишћ |
су своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.< |
ш или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што |
мејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда б |
кад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчи |
<p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде |
да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно |
.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопа |
а крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања |
х крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања |
оме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су |
упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрек |
и, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољ |
, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарск |
кви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били п |
предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ниш |
сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњ |
х дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупц |
ктрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позла |
тално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{ |
к их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} |
кривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што ј |
боко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, м |
о се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је зат |
осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца пр |
је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љуб |
ртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није тр |
а неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који |
који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева с |
она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драг |
удског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју |
тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек |
му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да нек |
у.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одл |
це на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Беогр |
маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозори |
удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је |
улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му |
пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја за |
зало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, с |
противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, |
ећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од |
е земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се ос |
које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу сво |
ан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих |
и да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није |
лико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на у |
ојих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је д |
...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="3 |
беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изиш |
шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није х |
азила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и з |
а.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом д |
одужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури. |
> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили |
о иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила |
, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле |
вој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанстве |
тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао |
<p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће |
<p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх |
рад, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било п |
сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије |
ачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болн |
а улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{ |
Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало |
оје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и п |
трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да |
им распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари кој |
нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одлож |
падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} |
.<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> |
ут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два |
а.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часов |
о и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресиј |
ио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним поглед |
ћама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откр |
p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, иста |
Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> |
нила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинско |
ај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мисли |
ат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме м |
одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањ |
не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа |
итком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело |
отив његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је |
<p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао |
едати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и стар |
оја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сат |
но забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом |
а руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу |
подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана |
егово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе |
, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта |
ао што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све |
помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све ј |
не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Креми |
> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопствено |
е милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n |
о самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање н |
њицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и п |
овљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јо |
да, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; та |
ише новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указу |
дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три |
е скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти |
а га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упит |
p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута |
уда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да зна |
n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће |
и који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у |
преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни |
S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товари |
је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је до |
наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна |
крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метн |
на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљив |
јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајал |
летња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} |
тазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне све |
ле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао |
анине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и пла |
одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божије |
од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе у |
а у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала |
евет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут р |
је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи |
викивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: го |
ф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године виш |
Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као |
и правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредн |
зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто са |
, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима |
измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p |
ву мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратк |
стрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивал |
p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачуд |
водне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књ |
е један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њ |
рт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали |
ао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је |
а Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допу |
ио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећн |
шав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних |
чку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно |
сом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен |
Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и |
="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, ка |
епаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да |
ринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, как |
а се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и |
> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкан |
овима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се |
, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у |
штанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости |
својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту |
што више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну |
ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној |
о дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерск |
то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већи |
на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у |
аком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио с |
ије било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кућ |
ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? |
је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имаги |
оњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и с |
гдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="ch |
дело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне прир |
у нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женс |
и на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, |
из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала |
ложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласа |
ну око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити |
и у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по д |
сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су с |
својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхт |
ко се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је за |
па, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Т |
све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да ј |
костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прил |
х зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје вољ |
ушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице |
ац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није п |
ући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и |
а није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљен |
врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... |
оје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезн |
одређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сва |
т.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је дели |
нално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол прит |
задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је |
о више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредуј |
који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> |
рпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, |
ани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је |
.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је го |
а ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> |
ка које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S |
уга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је н |
ироди ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два др |
ости.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида |
>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му по |
де га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је |
је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни с |
у жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, |
а.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да |
он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове |
ахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој за |
наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију. |
е жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Ал |
меш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p |
реклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да |
гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више |
, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју б |
човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S |
да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ств |
надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара мин |
свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који |
ене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне гр |
стаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је об |
гокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностим |
ли се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе |
једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у сл |
но укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му |
ректно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по со |
ао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао јо |
инило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове др |
а.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана |
о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о |
а за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску |
тави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомиш |
авиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обас |
Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка |
ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тер |
је хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi |
стављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло не |
се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се се |
вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице |
то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу н |
но после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млад |
блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, ко |
} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту |
везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањ |
ишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се н |
се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпос |
а може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и |
зном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са |
путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна |
, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он |
докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћи |
јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за |
итварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад |
ивати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, в |
чни моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нар |
е ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински |
во од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала |
са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што |
кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене м |
Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута ј |
е утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S |
к. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауст |
њем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све |
ашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога да |
о тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чини |
аци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је свак |
носима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх |
грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са око |
скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природ |
поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђ |
цем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живопис |
, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу |
дим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта мо |
одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али |
води на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак |
овора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако |
као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену |
ешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јо |
једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и изм |
оркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те |
лицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </ |
ругу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, |
се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати по |
нковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздр |
шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млад |
S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може |
ају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, борани |
и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере бу |
дне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономи |
ева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити |
нао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не |
замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође |
бе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, |
дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који д |
ц ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам |
сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити |
ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам |
жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори |
оз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да |
</p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје су |
и, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет |
моћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милош |
ети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког |
за сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} |
ари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а с |
ко невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела по |
ти да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те ге |
гана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега |
за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст |
S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он |
ло.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се |
кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али |
оје је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве р |
тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њи |
и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њ |
било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскуд |
ебе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је |
ати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! |
а Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и |
е улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- По |
јено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весе |
у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свог |
и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и сво |
мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности |
седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио |
ело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза св |
оглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, |
ожи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, |
а да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n= |
су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, и |
налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу |
ких способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који |
цкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за ње |
ом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе и |
Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како изб |
гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен |
, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је по |
и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?.. |
екао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml |
једно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зорк |
еке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - |
ресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена |
> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се ј |
} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! |
риника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је |
Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} |
мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из |
он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све |
ке?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или п |
еодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто о |
јеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вр |
орка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутр |
се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам ве |
ско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да |
цу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он |
ђу њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интереса |
зо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право д |
излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењал |
а о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је |
има, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те н |
гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, |
овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду< |
тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино |
био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честита |
не слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.< |
Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурб |
догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како |
о место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његов |
7" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један |
је, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад |
век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја м |
вала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему с |
међу његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} " |
<p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити |
м један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у јед |
и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној |
је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот |
p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле |
ад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за |
не жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ |
/p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи. |
ко да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само |
сти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве нес |
л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго |
> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој н |
ећ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то м |
пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и |
и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредов |
али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Н |
елим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задов |
човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у неп |
тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се б |
то би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је |
ује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане пос |
ренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да |
у стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихо |
ј.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писм |
еђе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко кас |
ишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је |
ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале |
нцуску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како |
> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шу |
- Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекл |
уге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледа |
ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> |
купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на |
добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч кој |
ребао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, к |
томца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење |
пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више |
сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то |
ене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од |
ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ |
сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвил |
ивот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је |
та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад из |
Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад. |
топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{ |
. - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администрат |
т.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ниш |
бровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца |
.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} |
м ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} |
арету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру |
</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један |
ево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</ |
о у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна с |
е речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако |
у поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух с |
ала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака |
</p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била |
/> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почи |
н, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас: |
<p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он |
адало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и |
и овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али с |
вог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач |
елена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао с |
учај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче |
ека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине |
ених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S |
онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао ј |
оћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео |
.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он уг |
да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са дес |
е, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</ |
ајвећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци ко |
ео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио |
који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасира |
још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драг |
а природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је |
неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њ |
рош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два |
езати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p |
чи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај у |
се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p |
нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти |
г који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не гу |
нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... |
.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са ј |
у.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам |
p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже |
овори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лаг |
/p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих |
ој љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека |
и ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне ре |
паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његово |
су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мен |
S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас |
е.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас |
из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао |
ости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције |
де тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, |
и.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p |
да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо |
да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо не |
матра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизо |
обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био |
око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке |
нетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} |
се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцк |
- противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер.. |
ено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило |
јале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је |
и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад ни |
о имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане |
крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да п |
ехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.< |
> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} |
бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био ј |
редомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добр |
</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која |
ена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{ |
евитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре сво |
сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отвар |
да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе зас |
осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала |
пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео сам |
та ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пу |
тала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да |
ео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лиц |
е занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега само |
жава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, |
Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена о |
д још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила ус |
мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти |
а ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на п |
потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излаз |
<p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео |
је су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је по |
лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са м |
ва, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од |
аигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчис |
Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, р |
ја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, т |
свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим о |
туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја? |
ош бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим пу |
била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која |
чали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнит |
о зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p |
рочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, о |
такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, |
име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа ш |
не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и из |
је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипну |
у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те |
} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање |
а за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече |
а, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S |
ћи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим |
, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, пр |
ледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, кл |
; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слуш |
у седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју с |
а.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити ре |
ке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је |
ћ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како |
а истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у У |
јка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном карто |
рироди, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно. |
грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју |
/p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, |
, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слуша |
S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све ти |
е можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити |
е трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S |
чна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за |
љајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек |
а.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама |
земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог |
тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене |
} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње п |
о сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија |
и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши п |
за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка |
о и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављ |
а му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у се |
p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне радн |
- То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и с |
и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; |
проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу |
</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једин |
о велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и пре |
ла сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И т |
илошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени |
- упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} |
ка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због ово |
атреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спо |
грабио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Н |
већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелн |
, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта ко |
љупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила т |
а се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћу |
је куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; |
балу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском |
ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Чове |
ући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површ |
колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - Д |
Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста |
м!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Ми |
авнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјај |
е воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорил |
ратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!... |
са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p |
овољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матер |
Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се с |
} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, |
слове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, з |
у.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љ |
лог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су ј |
е све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгути |
ити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да |
детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива с |
ознавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњос |
а је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додир |
/p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да г |
b n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична |
а. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледа |
ва је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобр |
... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средст |
спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад пре |
рстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељ |
и у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа |
миле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни |
ако да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да |
ао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзово |
то дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавит |
љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја мог |
едан нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена |
еспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и ме |
г репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као |
ј Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за с |
ушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи и |
х, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начиње |
Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} |
ела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> |
таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прика |
ну светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један |
уд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем пород |
ажио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем |
p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потреби |
ају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве об |
се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверств |
г ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж кој |
тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем по |
болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце |
о носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исп |
ичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом |
а остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радоз |
година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује |
ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала је |
<pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је |
адало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мај |
еч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, |
е, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике ни |
више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, |
тисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Ј |
жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди м |
своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у |
. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... |
јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учил |
о је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила ку |
и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, о |
г датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На ли |
а, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних |
Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </ |
рт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли гр |
боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} |
се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, кој |
о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. < |
дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ови |
их и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не |
.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће т |
, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - |
<p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, |
>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један н |
ође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и |
, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дун |
ужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да |
ешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош |
ему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да |
е стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> |
о су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- |
Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} П |
и у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дуби |
ла три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче |
м ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пу |
тњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио |
јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама. |
ну собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и |
увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад |
Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу т |
оченој црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова ха |
ектричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три |
шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер |
кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quo |
лош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка |
занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то зат |
ешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зо |
каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самог |
ила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи |
ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са он |
оји је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах |
видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дуго |
.{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела |
аницама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> |
дину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у |
долику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се |
е податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упит |
А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што крив |
јгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да |
помене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акц |
околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивал |
{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми |
се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је |
ти, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, |
а срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју |
с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми докт |
а ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мо |
н? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољуба |
но без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом |
p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има леп |
је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном чове |
да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у ма |
тавши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заво |
сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз |
Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислил |
ти коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као в |
и песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су во |
оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши н |
ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p |
е она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је св |
е како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде |
д не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у |
Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Ста |
ке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица к |
а. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. |
свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на рук |
у.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенито |
у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс |
мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим. |
ли, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па |
На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми |
хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора |
ави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег |
им друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоц |
драви вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} В |
о човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубље |
уги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бес |
стењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - |
потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те во |
лио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом. |
То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио ку |
Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се кр |
д врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пек |
е сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући ст |
летеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p> |
ницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јо |
вилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи |
три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац прав |
њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и рани |
> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У |
нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} |
нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} |
s, tous les trois</foreign>! - одговори она. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C |
к.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове де |
ко је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле в |
осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да |
окуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве |
ке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнац |
више лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осм |
азвијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепа |
својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и |
је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} |
- Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја |
и и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада |
ји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош |
узели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три ј |
ди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. |
S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ д |
оју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно |
<p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а З |
очитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре нег |
риродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо |
којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је ист |
е говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око |
се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, |
ћу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мисл |
право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излаз |
о ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави |
је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја по |
, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући ма |
да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош п |
и ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место |
мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газ |
н довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди пам |
Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поре |
Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи харти |
е Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта |
век слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно |
тељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила |
уди су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је по |
твујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, М |
обра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепа |
поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се |
Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се |
пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је пр |
егова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, |
е да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради |
једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу |
више несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насуш |
до, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бит |
ма.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже глав |
опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро |
и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме |
мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на кам |
цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у прв |
та и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Сел |
ету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се дома |
ољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чу |
Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} |
убоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му |
, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без кр |
, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без к |
елика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} |
к разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одрич |
де рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што ј |
ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити то |
tle>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балкано |
се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зор |
/> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Пре |
жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у |
се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене ж |
вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе |
{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности крит |
ина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за сврш |
што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи ра |
вој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару |
и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класн |
ела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињас |
х је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} |
тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изнена |
је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између |
е један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Мл |
је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је |
што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила к |
чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и б |
Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и |
ањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, |
а.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замач |
от, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је |
ба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S |
материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад н |
ајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка |
ете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут! |
в ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љу |
дан акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарско |
убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом с |
одинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним пита |
е и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти |
поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покуша |
а га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места ро |
агосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек |
о фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра |
драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како |
ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра |
к је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су |
а драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе! |
ром, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историј |
та никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћит |
разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, |
ало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жало |
и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непоз |
дно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пу |
подствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да |
но, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ни |
сти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да |
е своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спреч |
} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли о |
да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак |
е бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генера |
што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете в |
ницу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, мож |
шта.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> |
овор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен гла |
плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек |
стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти измеђ |
ракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође п |
иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ |
новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто д |
суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ће |
чила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито |
а седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} С |
собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу |
Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било теш |
ник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу |
мена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је до |
биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се |
бицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи до |
на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Ни |
ри.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети д |
у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим др |
ту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у с |
лу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и |
творење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зо |
сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања п |
воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, с |
ише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шеће |
ни и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, г |
што недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга... |
прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београ |
ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете |
д успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, З |
</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> < |
нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме пла |
<p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умек |
о, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи |
да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи с |
џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, сту |
ову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води |
је да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, пред |
S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Ми |
могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - |
никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочи |
ди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили д |
</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је пос |
тиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће |
озоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се |
о распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су оставља |
а се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и бела |
вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опан |
ћа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, |
тазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црв |
у се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трули |
исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опа |
е.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и с |
стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не |
дан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, |
х мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p |
е низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече по |
дигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана |
дости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да сво |
>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То |
отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих гла |
. <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би |
такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу |
авним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Мил |
сно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говор |
и.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да |
и си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после |
извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене измеђ |
баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он |
о су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Је |
уше.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети д |
гане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{ |
ов и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се с |
са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Је |
! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb |
Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обал |
јну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе |
и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али |
ати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим ко |
Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина. |
поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте г |
ешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{ |
према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по д |
моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципе |
говори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се |
х, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико |
јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних |
S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шап |
а обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окам |
а. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим |
нта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по по |
ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голорук |
о је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се |
ним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једн |
све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му |
} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S |
не црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју зад |
је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не ве |
и као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи |
.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих |
на са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора |
, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали свој |
це, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>П |
е фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између ве |
то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... < |
{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже но |
одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је |
трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе по |
ена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене ус |
д урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - |
ене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави? |
ли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </ |
ебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже саве |
е улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну ви |
? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових ми |
ована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их дос |
твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је с |
, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћ |
речи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке |
у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољан |
рхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отвори |
их и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмос |
S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, огр |
и у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекл |
овечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, изм |
х може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су мог |
у ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљен |
раво.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мисли |
ш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити јед |
х.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чек |
из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали роб |
</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, |
смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око |
кажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној пот |
двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те ц |
дно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џб |
> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у |
ерзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часов |
/p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оста |
природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске |
хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, |
станка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи |
одној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних на |
као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим позн |
и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми ка |
аго.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и догова |
би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи р |
утем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и реч |
ели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и |
И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волел |
" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не у |
је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац |
а својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и пр |
тим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе |
тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним |
рију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако |
и на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Ко |
капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица |
венуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, |
ешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити с |
ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе |
пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најб |
ДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали с |
ма зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за д |
и би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесн |
ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, ду |
били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{ |
који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, |
ом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се |
један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто ис |
младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нис |
аца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости мест |
обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и |
, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу м |
им двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и |
а, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се ц |
атељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{ |
нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, |
на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, |
под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не нар |
што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два с |
опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S |
то убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, |
приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи |
ено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њ |
едног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у г |
е мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај |
случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињу |
ји се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до п |
а ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњ |
осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, |
да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се |
Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили |
мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне |
зи у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и век |
добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала де |
гледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама |
ћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, д |
е ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или бр |
ствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појав |
ја их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> |
медбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски исп |
о лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра цр |
уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише: |
е дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих |
мао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист у |
охтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - О |
едној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лиц |
трошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{ |
Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ј |
а овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер |
ук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадуј |
нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који |
вали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотск |
> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као де |
и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје |
и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити је |
тографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева |
опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим о |
у бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну |
реји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </ |
еба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, т |
аузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је з |
сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек |
даше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и |
пта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:< |
све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... |
к их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, изв |
јатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} |
је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мис |
То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни љу |
х њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који з |
и на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезариј |
ротив новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у усп |
, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде из |
авља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја |
и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо |
о је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи с |
нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз |
ог мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом |
це, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету х |
кад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да при |
ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде из |
им кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у |
.{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланиц |
шу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише |
- Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош п |
м; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога |
зговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тиши |
есец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љу |
ња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је п |
јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан |
двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било зад |
трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успо |
раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једн |
дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друг |
и.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један пос |
јло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју ви |
је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим |
оле, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три реч |
ет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, |
а.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свог |
од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види |
м комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погод |
, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати ова |
н да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног њег |
ло на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта |
чи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, |
уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као |
слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих |
могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Сав |
ле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њ |
су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, |
n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, |
да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - об |
а себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мај |
ош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> |
ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и д |
х њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво с |
бу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околи |
ати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, к |
сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике |
погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S |
је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног д |
оришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још бо |
рала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве б |
ла га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> |
Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају |
ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и |
чкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p |
ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само не |
трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да л |
ићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у |
рете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном т |
м тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варај |
корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извес |
цом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике |
један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком |
е стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као на |
и, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бић |
хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу ле |
јом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и |
у, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све ви |
те и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n=" |
зале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова ус |
ти његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и |
> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће би |
.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су |
о нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака |
ко нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> |
ад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп р |
се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> |
н.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. |
ворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори К |
еша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Пра |
а!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путни |
онити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разу |
зора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако сл |
им него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ран |
н израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том трену |
ада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женск |
ла је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зе |
} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи |
ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се |
ти да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом |
мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi |
наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обл |
ан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> |
ану оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да |
ровиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених |
а да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена зам |
ме страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летећ |
арасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... |
или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на њег |
мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики вен |
ајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека |
ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, |
и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S |
е предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непо |
лио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо |
е изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, гд |
итао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је слас |
једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштање |
ада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жен |
Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Ва |
сао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону |
како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, д |
диш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја |
говори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или |
а се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно во |
дила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Пре |
вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам прими |
на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало по |
уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких |
шеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаник |
жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... |
а уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје |
Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинск |
ена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим |
бичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан на |
године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на |
о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка |
р селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромн |
лошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{ |
лази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type=" |
црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда |
и за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим ка |
и који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не зауставља |
а се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, |
боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја т |
гледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не п |
једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра |
држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{ |
!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја |
ош имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут препи |
оступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, |
је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пус |
да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пус |
, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена |
драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да из |
е је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање |
з поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Дра |
једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш |
тални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много тру |
плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци |
је добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче пог |
.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просја |
упротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" |
досно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала о |
виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, умора |
ти и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у с |
у помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били ши |
ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био |
зе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то |
твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</ |
и посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Бео |
раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја пон |
шкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме м |
центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! |
влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} К |
то овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом мест |
ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљив |
лужбе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине у |
уку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њ |
ало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирис |
да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакрив |
веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p |
d>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кре |
мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кр |
пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео |
ној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена н |
татистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друг |
ку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први сас |
е.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном жив |
јој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до он |
е већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би угр |
не, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, гов |
рици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о |
е буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко |
в и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држа |
се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот |
ругима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који б |
идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вуч |
тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа |
но трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног |
је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које |
ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој н |
младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се сво |
није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, у |
и један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, он |
<p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко н |
тели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С реч |
пркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Мла |
реба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке по |
бог овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банк |
о паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто |
во предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ с |
дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циг |
шао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пија |
о да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој |
.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глу |
мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас |
ли Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према |
пиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p |
иле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситни |
пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени |
би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали |
еће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према д |
ош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није из |
рском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредн |
ије му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свим |
ћи тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} Н |
у природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му |
и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћер |
а, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ств |
врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изј |
де напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на пос |
то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова |
{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику прес |
и четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb |
оме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју п |
је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта |
ислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једни |
го другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познал |
го другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познал |
на поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви |
сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела с |
жено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку |
био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе |
сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела |
чних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим |
, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, ма |
обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али б |
Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који |
ић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</t |
један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у |
ових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао ун |
ришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.< |
одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и |
дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, пл |
у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички т |
ве љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још ј |
цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је |
зације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је |
нам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква п |
г наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године |
вања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје |
ихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, |
ца, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава пр |
у, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</ |
сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне |
<p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, она |
</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мири |
ила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су |
и су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни плани |
неки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су |
јаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, раб |
које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст с |
о несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успа |
ватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун пров |
анулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обо |
љашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног п |
екло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи љ |
о у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћ |
тва и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима |
је дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како |
учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те |
много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била та |
ав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, прос |
рлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове п |
ебе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пр |
це, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварим |
о другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали у |
а се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика не |
обом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је прв |
д сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као уве |
епу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несв |
ко бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, по |
у такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузета |
одила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколи |
едно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Д |
М ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један |
аве целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослоб |
иже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад м |
о осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је диса |
даше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, |
за степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милош |
друге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранков |
ти, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових |
њан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остал |
женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже |
/p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава в |
сник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створе |
пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћол |
неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало с |
њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довоља |
ом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце об |
> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> |
, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче |
тком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење |
ио древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} |
је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, |
и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти к |
<p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, З |
е право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није |
се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе |
а кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као |
асник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ев |
пасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада м |
тра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира ј |
} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву |
n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почиња |
је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса |
а који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског на |
ви полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l> |
днице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком суз |
и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговор |
арала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчен |
оворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човек |
ачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за поход |
тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке |
јске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изгл |
едну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> |
, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове |
н.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- |
митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> |
тију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитск |
место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, за |
је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се тр |
зихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S |
млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужн |
а му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета срк |
Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се |
еоград.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је ос |
овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе |
гог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несв |
вих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> |
<p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја ш |
рећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ража |
на пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Т |
ре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p |
е дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у приро |
а песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ б |
p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тр |
лазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што |
, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, н |
ачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова |
>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још ви |
бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код кој |
ца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - |
а, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим свој |
ада Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, неда |
људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и |
се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - |
њем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претв |
тити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за |
гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стече |
ија и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Сту |
, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" |
оју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба н |
ом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец. |
заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће |
да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај |
ек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="7 |
рија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу |
ако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем свој |
ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чи |
емићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потре |
тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те |
ам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те н |
виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена |
пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искр |
убоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом ма |
емић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он |
147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Поч |
е кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме |
је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју |
и је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас в |
уго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новост |
нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп |
као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тиш |
слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не в |
новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био зауз |
е за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта са |
, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори |
бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Зн |
/p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча |
S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетн |
је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису р |
но хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи |
планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањал |
тубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли ви |
лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу |
су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај |
поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка |
еју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се |
вот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канц |
рба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само ви |
га у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као |
ју, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио |
скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бри |
те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> |
има.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој |
Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. |
</p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно |
и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког |
ризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p |
е испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти. |
окорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што ј |
масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за нау |
агано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевој |
а, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и п |
дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали |
дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и пр |
а залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} |
љен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; тр |
ода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса в |
арим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће |
би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Ду |
т, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још |
слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незгр |
рског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо |
драстао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по своји |
ољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у там |
од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, |
ају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку |
аненим завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала |
танка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падал |
рактиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први з |
лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз п |
на служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; призн |
ије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> |
.. како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није памет |
сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентиментал |
родно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена кома |
ић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="2 |
великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа једа |
удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="1 |
седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала! |
ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p |
Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још с |
ху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где |
дане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реал |
ити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце |
завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лу |
би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; а |
а свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је треб |
агледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађа |
ом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Ода |
сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни то |
празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му и |
посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте ра |
то гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> |
S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић само |
који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупо |
државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини ј |
ило ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S} |
аднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о |
млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није |
х се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци |
<p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас у |
није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимисти |
ује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она ј |
дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осе |
оју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, ј |
му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бит |
ста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника |
ња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав ј |
ке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, т |
и су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они |
ао црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крешта |
ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што ј |
ри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећ |
творо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио |
се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, |
енадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} |
е зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости |
сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек |
пуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} |
и пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зеле |
/> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, |
ише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} |
ришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред |
х београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле |
гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са |
од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе |
еши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, против |
} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плав |
од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије. |
али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали |
се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.< |
о је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест |
д се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био о |
штица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: |
<p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији |
0" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за поја |
указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није до |
успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је р |
овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаш |
игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не |
и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила с |
љеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к оно |
д Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се |
упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да ли |
о одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред |
<p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и |
аустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа са |
ави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући с |
лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ов |
о брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво са |
живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузим |
царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које нар |
ерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задов |
ш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зј |
а је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ни |
ј који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око сво |
е јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај не |
гућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се реши |
рш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасн |
но се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притиск |
здух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси |
ушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу д |
p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе |
сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изна |
ног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> |
ти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Ч |
Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. |
овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - |
грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падо |
и где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена |
ао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, неш |
три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то нек |
ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке |
м ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, |
ујао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђав |
олим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, д |
јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разић |
иховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило З |
а је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Раз |
и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних љ |
ко му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, |
ости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је уте |
тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, |
зичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој слас |
нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је |
учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није т |
једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племе |
вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребит |
еприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност |
опасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> К |
роди, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске про |
ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S |
обођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да |
авао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљ |
њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и |
а, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развиј |
на грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То |
а је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњав |
ом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} О |
ново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици |
Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чи |
широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треб |
ду тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за |
тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он про |
каза јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од кр |
је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања |
између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће |
орака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек вези |
драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - |
о има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом к |
ме, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зо |
во неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} |
тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје м |
не у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у груди |
устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су |
ату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба |
ненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, м |
са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хар |
n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и приме |
својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајива |
веравали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" |
<p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да т |
прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</ |
пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је мало |
уше, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказан |
и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође р |
ајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их |
лоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам увер |
и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} |
ше.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису ж |
} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долаз |
на која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите. |
ен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад |
ош више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је |
бинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе |
жа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <p |
оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој со |
остима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена прилик |
сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симп |
{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, о |
ре паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, |
омогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла оног |
т његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је |
и на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се обј |
да, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облак |
на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака н |
службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за |
ост.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била |
ризнати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред с |
а девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи |
ан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису |
мели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зор |
на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у при |
овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није м |
а Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако пр |
заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одмо |
собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно м |
:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, |
ољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од на |
е симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао |
гу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пус |
жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загр |
> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала св |
ост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала св |
живела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То бол |
живела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То сте |
е бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу |
- Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним |
д је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин- |
ав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То ј |
еба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, прост |
јчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сва |
акшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - |
еко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива. |
ти?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, |
год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не вол |
и спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, о |
а се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} |
а се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једно |
<p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - г |
у.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да |
бледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, т |
</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он |
.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> |
исам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ј |
ам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута |
е ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, |
И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи з |
још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом с |
карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да с |
} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али |
може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније |
ом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Јед |
hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се |
неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p> |
утање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драг |
</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гом |
ам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако да |
пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била |
бале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта ми |
ћи ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва про |
осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добиве |
може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, ј |
пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић ј |
претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p |
у.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала |
оку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, жи |
утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра з |
са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке муш |
а поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним |
ити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покуш |
утака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осе |
и у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди |
мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све сме |
а шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од |
ила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га ј |
ње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му при |
рука, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли |
S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој др |
о нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто с |
ересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су |
н део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови |
смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као |
S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у |
Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити |
мљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који ј |
утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало |
170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један д |
ри проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, вид |
.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи ра |
, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која с |
јављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге |
лици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топли |
г сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што п |
екао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> |
путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вин |
окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала |
се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, |
е на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог |
постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и све |
чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та ис |
ивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала с |
осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, ка |
та.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из минис |
е није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето п |
чима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га |
ли се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој др |
лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су врем |
благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше |
{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало |
ају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио с |
Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена чове |
ех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече с |
слоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није при |
ичне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство кој |
животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну |
и и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом |
који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да т |
инима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џако |
јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код к |
еликог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог |
о навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и ра |
ињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер |
д се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се св |
з левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да |
уку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смр |
хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која м |
и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се инте |
их ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више |
о планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њо |
једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И |
после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли |
видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њ |
не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S |
о добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> |
, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Сел |
ако је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{ |
табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу |
а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пруж |
> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у изв |
лу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад с |
остранији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зиди |
м прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтел |
er" xml:id="SRP19100_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Нем |
er" xml:id="SRP19100_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагу |
er" xml:id="SRP19100_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се д |
рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те оч |
еће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n |
теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ов |
о Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она прост |
птао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер |
смејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Крем |
м вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извини |
зге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се |
Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гоми |
е кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајски |
у кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се |
ко уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња в |
ј човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у |
вљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових |
ша сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десн |
ојави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћ |
- тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти |
це и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа шт |
, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је |
она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори |
д? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосре |
помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n=" |
ве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>муд |
мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним |
на електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном |
ик није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак |
о сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Он |
ој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике кој |
се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, |
</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма |
да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене |
г човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независн |
одина и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако весел |
звао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви |
, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз |
/p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се м |
масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно |
нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши |
о испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом. |
у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој |
омоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћ |
корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било |
т!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна |
баци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у бе |
а још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте сво |
а треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад |
му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате |
хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> |
а вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A pro |
стурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које с |
8" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} |
Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погле |
г писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас ч |
<p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми с |
речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да каж |
радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао п |
нови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и |
завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено |
е, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A propos</fore |
е можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ј |
да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло н |
е дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као д |
p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним |
и један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпу |
биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док |
неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што в |
ечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то |
ову једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </ |
ш се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне |
м да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове |
а сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлаз |
кица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде вид |
други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је |
на у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се |
савршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упита |
да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности. |
онос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{ |
Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спр |
које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, |
ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека |
е био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер |
године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С ра |
ара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од св |
лесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који |
{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се |
е мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} |
ткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за сво |
свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при |
о пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да с |
било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутр |
научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам ч |
публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, |
авила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунц |
елео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим тв |
мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али јед |
Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге |
и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те з |
и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те з |
наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шт |
тним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{ |
ниверзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, |
ју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазн |
с пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама |
ао што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и |
као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у п |
ски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празни |
кант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство. |
се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, прома |
Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе |
/p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гу |
свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по |
о њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једв |
ола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до То |
, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим |
иле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да с |
било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради. |
ју у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како |
су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из |
чије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и |
о као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећа |
обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе! |
твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође |
реклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он |
у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци |
био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пен |
човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си |
ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опро |
е оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупот |
ј великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да |
ограду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону ист |
е Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, жив |
ариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана |
> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p |
исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према |
тајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове |
о онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд |
убиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадес |
младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није |
{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n |
треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, |
ака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот матер |
ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да |
ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја |
} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type="chap |
аци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препор |
} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како са |
ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до |
так, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасно |
оју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га прави |
се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и |
здуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам |
е корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не раз |
} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, |
тила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би бил |
боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без теб |
код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отв |
времен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале |
њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је |
је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве ка |
разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{ |
а Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S |
лу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха |
свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео |
ели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су |
едоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди. |
, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи |
тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. |
п собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на с |
е, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош б |
Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зо |
А.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> |
p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине з |
млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</ |
Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S |
ва водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрв |
што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошл |
хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша о |
Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је ко |
где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала |
одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црв |
тављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом пес |
тављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у сво |
звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог вр |
, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} Н |
трану дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала |
тови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се |
о један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, на |
примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, |
ко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу. |
ћи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, напис |
ицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да из |
} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао |
деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одво |
ите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Виде |
г метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} |
сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се у |
де, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан |
} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме в |
араму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчино |
дне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> |
заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново |
ала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала |
.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, е |
огађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород |
ег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, ј |
на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Г |
их ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Ду |
ази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.< |
претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним оч |
је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с |
београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} |
це?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </ |
же да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овд |
ивим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као шт |
ило толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубље |
авало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која ј |
поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> < |
, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и |
платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну |
ужно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, р |
руди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолк |
меници</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире |
ух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом |
реме, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у |
се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осе |
на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> |
нзије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је уве |
вог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била с |
високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна от |
авове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у п |
Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репор |
} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом |
а жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је доб |
м оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" |
искивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговач |
између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} Т |
S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се |
и се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љу |
плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туг |
хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у беог |
а ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне п |
аци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </ |
S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који ј |
се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није мора |
измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписо |
ко се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче остав |
о кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, |
ке.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Гос |
им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били |
о вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жал |
ужане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је |
маз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда ј |
е завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раско |
ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је |
и мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него му |
лаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесена |
се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба јед |
родичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </ |
чи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана |
вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету |
ог сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срц |
други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти ј |
ј старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу |
ај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу |
p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје срећ |
Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} |
ређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто оста |
, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по опш |
о остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка |
ошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро |
иста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у ж |
тена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш |
им све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се |
оже... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже |
ан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже |
е волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врат |
то до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, |
p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S |
во упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... ка |
их људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну ла |
хо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки |
ца, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: млад |
е остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и уд |
ну алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично |
о најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи по |
ћ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити |
шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, чо |
адост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и пош |
гао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једн |
ку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} |
itle>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да бу |
и, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плашта |
кцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, изв |
уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врат |
а је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} |
вичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најс |
у је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} |
оброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара |
се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у |
њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почива |
тмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вара |
басјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити |
а је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би М |
} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се |
ог, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она п |
димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, о |
девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам |
бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободн |
бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без з |
ве Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, |
Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наш |
го детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека жи |
или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, об |
у више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш |
ивено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој ота |
оликих као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како |
и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам |
три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да |
одине на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ов |
ти последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отв |
и су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали |
својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су |
ко дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и |
о узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме м |
е бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, |
ридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем ст |
е све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја |
спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он |
и да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека приче |
голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, ко |
а је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p |
/hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из год |
робу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне |
су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су с |
постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражах |
на притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што |
е и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у |
ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и |
"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло т |
љство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромн |
а, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она |
в и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" |
отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва |
ло мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у |
сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, т |
Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да з |
о широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу |
ка долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости |
дан пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова о |
рдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису им |
себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и |
е?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како ка |
Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђива |
ицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> < |
ше.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је |
{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми ос |
reign xml:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један каме |
у га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском др |
енке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, |
не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је |
p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио на |
смехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо |
на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, тру |
ата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} |
тера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је |
ају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене |
имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се |
о пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једн |
њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала |
еност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава п |
очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окре |
рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болов |
</p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> |
претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обе |
ђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочито |
пава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој |
игурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се |
Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се из |
елити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, |
анице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу |
НКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика |
.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан. |
леном траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вил |
еограду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету |
и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</ |
. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изн |
пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="19 |
се у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на |
целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> |
цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим |
У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформи |
него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p |
се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљено |
корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фатали |
обу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад |
ан омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђ |
и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде |
свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасниј |
винити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ... |
е у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје праз |
} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак б |
едала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако мо |
едала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако мо |
у, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну |
</p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове ма |
мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.< |
/> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да |
гарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан вазду |
p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча |
у и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на р |
љиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле |
ој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и пл |
јури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну ци |
е могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хт |
и застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде |
чи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворен |
ћао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S |
арање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад ње |
ше се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно неб |
стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на |
Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут к |
зговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговор |
арче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмис |
довољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, |
говарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је тр |
} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у |
сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић |
није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас сп |
ва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Се |
цала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кре |
арали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S |
грљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног п |
чу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је б |
ре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена ка |
а ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на |
</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песни |
у се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачи |
> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како |
а из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзив |
о донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уст |
начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је изл |
дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо |
ка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> |
ем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црн |
џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина |
лничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљ |
ајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се мож |
не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и по |
ао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајл |
али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми с |
Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>М |
оји хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сирот |
ољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и о |
ог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њихово |
ада, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њихово |
а леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зл |
ила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао ис |
ва мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом п |
ећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако пре |
био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} |
може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури |
трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху |
београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене ра |
Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље с |
Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са |
помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његов |
ахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те |
је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="22 |
.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море |
ис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно. |
е говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лута |
у.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник при |
паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од |
одити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се уса |
S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих на |
ила тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да |
ој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчиде |
на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надо |
одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познаје |
ве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресани |
што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом |
ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> |
тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош мога |
јност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далек |
им само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, |
мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја |
p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један |
.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њен |
ратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек уве |
од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и за |
з године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовић |
азишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада |
но и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај |
р.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, так |
орију.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, |
ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> < |
деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове |
оже пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{ |
е човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, |
ља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади |
жи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у |
.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љуб |
вео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнин |
ати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети |
а да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{ |
це,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноок |
от какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праг |
. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, оз |
/p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала |
е је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој |
ња...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p |
вица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази |
и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамја |
се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска ули |
размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се |
, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с |
леб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног крај |
ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, |
лужби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p |
ворећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су |
велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догод |
а се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита |
баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му |
е црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознати |
ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећ |
ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могл |
рте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ру |
мне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ру |
тна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се прет |
е у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у све |
ивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је би |
овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мај |
празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима з |
ова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говор |
ојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> |
ти да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео |
кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали |
а већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зави |
сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те |
сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} |
начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и по |
вање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога бед |
икантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења |
ег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> < |
> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</ |
криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама уви |
а, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и у |
ку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није до |
и јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је нек |
вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - јо |
ис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно |
к неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остаре |
и он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила |
нтско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> |
слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке о |
вима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико |
њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполе |
е, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и |
њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стај |
се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафа |
охтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болес |
претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна го |
гао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p |
раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грл |
као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љуб |
легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису |
оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могл |
вних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљ |
муна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и |
p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош |
м је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој |
око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по |
дравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p |
ез кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.< |
Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и |
на се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност о |
е воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепа |
вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири |
авао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као а |
ток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњи |
апоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - пр |
римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} О |
ећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опр |
{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног |
он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не ус |
овори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги |
руштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не позна |
ебе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади чов |
и поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на г |
несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type |
ла моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас рас |
село, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе |
ам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћ |
Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти при |
квих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиро |
у озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пуш |
а тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захт |
испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, ка |
приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, |
вршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да |
другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драга |
аже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посл |
ела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од |
егледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, |
од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који |
о су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у ба |
пуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне ц |
p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље. |
амо пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, |
о лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - |
е ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се |
ига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није пос |
, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну |
ико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске с |
У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих г |
о: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окре |
ће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опе |
нам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - |
да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао |
сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде п |
ити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде пр |
{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Пр |
ољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Бе |
бом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како |
слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка |
ш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - пре |
е с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме по |
у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чи |
говог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жа |
борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих |
га и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - |
>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш" |
доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од срећ |
а лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те н |
Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Кла |
видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбр |
ављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог д |
{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене бо |
угим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, о |
груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мик |
пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би сам |
н.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да |
мехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један |
грлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један јед |
м правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог д |
, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>бел |
тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан |
S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек |
и ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам ка |
х побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жен |
<p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад из |
и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан |
нер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - |
о потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила |
Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и ре |
дан сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно нара |
Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико |
него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, |
оворио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре кој |
<p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара з |
цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликуј |
арму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни |
, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће прав |
је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} И |
ије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, |
тоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чек |
.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од цар |
иково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован < |
да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмере |
авоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} |
отицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски с |
то сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрск |
обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Пут |
уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацил |
ука, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена уш |
комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за је |
ми са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практикан |
и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S |
ут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само |
жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може |
цији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде уме |
е.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p |
е мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} |
за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, |
исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако |
а подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате |
оји су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим мом |
мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огро |
на пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се о |
истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети поб |
е наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је ста |
осталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ве |
зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, |
во, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по |
икама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе |
е без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Св |
ику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се |
} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не прог |
/p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питат |
било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта |
м стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два д |
ти, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало. |
таних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бле |
јен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао |
у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је д |
шао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу н |
иви животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и |
песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија де |
репорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да |
лити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно з |
S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве с |
Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као |
е није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ |
Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад < |
ком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу во |
намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отвор |
се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан |
лаву на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити |
ај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>Т |
и и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те |
рницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зел |
лужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шапта |
етарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{ |
приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на в |
оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце |
у се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узб |
да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су |
јемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају |
а гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно |
о је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко. |
то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким |
столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ств |
> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљ |
у.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао |
лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела |
е им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према д |
<p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџ |
ак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и н |
аписаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И |
та. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе |
агрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по кој |
а.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би го |
Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони м |
вао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући |
њство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима с |
љу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата с |
вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и |
роведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} В |
под шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и ос |
ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у бо |
p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех п |
се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и з |
а погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и |
ашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој |
будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске о |
S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме |
белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, л |
из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не |
а.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно |
ришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш |
та је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва |
/p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> < |
је су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</ |
им би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; |
дајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пи |
е преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи к |
, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Ми |
оније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне |
су.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних к |
ре дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико с |
ом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као |
о да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом |
а своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао |
мена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још |
штене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштова |
> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некак |
ико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила |
се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разго |
људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, ч |
ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз жив |
т женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је с |
кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његово |
> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То с |
ош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том |
е руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец да |
данпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на с |
> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним д |
ена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубо |
е и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звони |
Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мач |
Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна |
е која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те |
ан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вре |
спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочи |
адосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против |
, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} За |
ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} |
} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако м |
е да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да |
рата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се б |
има који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одм |
им погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе |
ну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n |
и?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја с |
P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi> |
веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="6 |
>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опш |
страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банат |
, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да |
ма, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја н |
ако ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фот |
м поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, чове |
и се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запи |
сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бој |
але су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чинов |
ћа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и |
ва заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким |
S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма |
о пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и |
не посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта |
та смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - |
едео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих |
роћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи |
х једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки трен |
атвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану к |
ја, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, д |
од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош за |
азуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се м |
тале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и гото |
рао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} |
у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и |
једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале |
врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а |
љена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> |
ошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу |
био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафон |
ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и |
придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} В |
ен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих с |
Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење |
</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби пад |
ага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n=" |
даљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а |
га или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је в |
итала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало ј |
ених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети. |
лава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао |
у нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечан |
о који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је бол |
из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разгов |
њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био бле |
лажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањ |
неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун |
од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте бо |
е држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>б |
у која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако |
док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада |
ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n= |
ланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале које |
лигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна |
г постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да |
тављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затв |
свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме уве |
енађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је ч |
ка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене |
а.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Ви |
та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој пок |
по да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена х |
е у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</titl |
а умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те |
е седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у непри |
така.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, |
мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио јед |
у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и |
ни призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица |
дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против н |
их осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани |
Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозор |
уке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један ма |
им приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је |
у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја |
ве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју |
гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбри |
целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, |
већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опази |
, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одуз |
куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну |
ајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме... |
уве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с в |
у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у |
и део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> < |
настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што с |
је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне |
презно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или жи |
летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов |
она некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се смести |
е која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S |
чи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Ко |
мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених |
овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш как |
биљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: |
оворио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица |
gn xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору и |
в и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још |
људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Мило |
и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је |
се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекл |
вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо к |
вима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се |
их лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћ |
асак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он |
г босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво |
оге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, мо |
.. </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао |
испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њ |
дбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегл |
Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њ |
е, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило ве |
лач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p |
рве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило. |
аку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је сум |
н од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти ко |
вати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијат |
у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне |
...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сирома |
ћи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S |
.. какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што |
е.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</ |
алицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у л |
је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац сви |
кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. |
н оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, с |
ем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјача |
етна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог г |
кућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> |
за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре |
који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се п |
лих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски послан |
оји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу. |
e>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је |
суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека |
им Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било |
ли за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, |
њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су |
p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Сел |
па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете |
жио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, ал |
најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први ко |
еђу раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с мук |
иономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно |
песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потр |
а је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном н |
тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - |
а што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, |
Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упраз |
д неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак |
агог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где је |
времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је |
и лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Н |
пчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша |
иној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне |
мам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да |
требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрач |
иле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан |
шу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се |
ка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободн |
ада за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хла |
својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: |
> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте |
се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног по |
мени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не |
их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часо |
н.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Зати |
ош првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза к |
год пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> |
>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече |
ајвећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изн |
идите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Преп |
ушу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да |
ео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет год |
head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{ |
едно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који |
пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка |
ругова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падал |
, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде |
умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, пр |
о на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муш |
ки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпа |
ко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те до |
/p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195 |
Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи |
ремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у двори |
и свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љу |
траоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка з |
Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, т |
где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p |
ано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на |
пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, ка |
се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе |
- Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидан |
ни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим ме |
оље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и п |
нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на ле |
, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али нико |
ад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богда |
ра ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве... |
а уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се ви |
оји су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мра |
ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на |
рисилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи |
ђе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> |
сипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао св |
слио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића ко |
него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и ч |
ађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" |
свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... од |
не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја |
ац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметат |
а пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слуша |
вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div typ |
и се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотограф |
твари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волет |
и се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја к |
ећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, |
ле и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик |
да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад |
у све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само је |
лази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост |
у, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим |
у беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} А |
тасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде |
на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје раз |
награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо забора |
>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава |
ез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом к |
ктор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пуш |
о створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} |
е.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} М |
ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се |
кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу м |
о иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге с |
S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је |
ети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и з |
им?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S |
се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо. |
Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, поз |
ног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пуст |
S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати |
и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грањ |
> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - |
овно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> |
ашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па |
венско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како |
"Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала |
да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује п |
} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, п |
, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" / |
аменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. |
ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писм |
, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за |
посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто |
елефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p |
универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- |
осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немо |
азија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви млад |
е да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађ |
криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога дра |
и поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија! |
јем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро |
јавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, ш |
ићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је |
ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до |
огуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их ч |
вирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе |
жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту |
e>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се |
Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би св |
тва, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана заг |
вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху в |
треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па |
железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом п |
осача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите с |
алимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и сав |
ске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине |
аз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом |
{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p> |
вај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - как |
икога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, |
le>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се б |
ском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић |
н.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Ку |
вала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p |
да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну к |
оји Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упал |
, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се |
- рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и к |
оубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брз |
ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драг |
оворим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зор |
месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... к |
уше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово |
ш треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p> |
некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> |
о да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша посл |
, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богда |
е него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари! |
тив њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од оста |
им и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети и |
аута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администрат |
оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ће |
нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга |
оле, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, д |
ва зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још |
рећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим |
ову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорк |
зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у как |
ше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Бео |
да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, |
егавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Он |
n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од |
плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добр |
ло врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води |
едан тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све |
да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти |
ја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од ча |
на одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не |
не колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су гр |
ме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне ст |
Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша |
како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, |
оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p> |
ма државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи |
но, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеш |
на мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригина |
гих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећа |
<head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!. |
о се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обр |
или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења |
ље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је врем |
} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу д |
оћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} К |
} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.< |
- Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота? |
Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесе |
вим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа |
а оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на |
човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра |
а несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који о |
ратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте |
После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не зло |
0_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубав |
ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако ј |
киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је |
ролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и |
а и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула |
срнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и ж |
емић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на јед |
pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се мн |
а мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти с |
м се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скал |
ештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да |
е.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава д |
змите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанс |
мске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, п |
, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јур |
поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да |
самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу ф |
ле су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, |
лазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати |
нца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад |
је, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, ма |
нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било н |
осветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div typ |
неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише н |
шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушав |
у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где ј |
ини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала |
ило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, маси |
су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и вл |
е.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; милова |
а љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао м |
овима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљив |
поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава исп |
енке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљав |
био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на зе |
жа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се н |
да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у по |
маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У |
је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком. |
несе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу |
овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и |
ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних б |
то што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поч |
је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига |
це отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази |
Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа |
ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском ко |
Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> |
у на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета |
боје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друг |
нтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини |
оби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. |
кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала. |
и оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по |
ац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафа |
ароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чинов |
ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенаст |
век здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће |
му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одла |
забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних ла |
ир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зорки |
овољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} Т |
ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се би |
нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједни |
еправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам мог |
сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског п |
, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао д |
ког сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слик |
билачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за сво |
редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жали |
у се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и |
насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и |
се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и |
Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Не |
нерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у п |
упних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске |
аљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зор |
о избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важ |
ој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи |
и створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, он |
сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког об |
бави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавал |
и трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> ча |
је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могл |
зума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и ј |
углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с ч |
S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати о |
а је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који м |
било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> < |
врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{ |
једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно |
те за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са |
на је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отм |
у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погл |
отле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и |
о осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог |
<p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене |
ледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај |
оград, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризна |
е.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ст |
лазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да |
pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измам |
вега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, прекл |
бро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо сврш |
УНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранков |
ини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручил |
ци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није |
хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и |
авити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости |
и чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако с |
ен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.< |
да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> < |
оси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком |
и, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и д |
звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и груб |
нер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га |
ухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом сна |
- У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вам |
хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње |
ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два |
р Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi |
н својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у |
ад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао изм |
ице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што |
творено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко < |
не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, ј |
на кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази |
верену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му |
к неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне рези |
кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко |
ад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, |
занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућно |
ше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је З |
су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас виш |
чјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите ј |
ји се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема |
постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанп |
се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лис |
ке воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај о |
њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} К |
пособност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врст |
јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима све |
S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се |
мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну |
S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала |
жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела н |
познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју верен |
се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбин |
среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p |
Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он |
ким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајал |
али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.< |
алост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и |
ао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И |
ешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који |
јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S |
у примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} |
илош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а в |
вредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што |
д старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не сп |
заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је |
<p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би поне |
никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету |
<p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови |
руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим пр |
и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми с |
виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тиши |
их руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> |
е за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одгова |
ли су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој т |
.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејан |
и безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} |
руги свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ће |
тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{ |
p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се |
{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постат |
вао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подиж |
ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти |
} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} |
рилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title> |
Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мисл |
ло високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила та |
чна београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} |
кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену |
у, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надим |
е знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, |
а младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} З |
ошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брин |
о?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа |
овој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост гово |
г, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је |
узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед |
илош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па ви |
но може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> |
жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се |
оји силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p |
ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао |
таде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> |
његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине |
> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - |
орио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од в |
... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шч |
не, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуг |
а устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала ј |
што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчин |
седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој нед |
т, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други ути |
ак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна |
и.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учи |
е, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати с |
рапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и |
ало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво |
ред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати |
ље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће н |
су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у з |
даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај вид |
ском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било |
стом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ства |
ју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ |
мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, |
на деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула ро |
ле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било |
И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јев |
иком једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дел |
спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, |
кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким и |
гона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је т |
ек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. < |
ту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго реша |
д ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен д |
<p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која |
уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић ви |
вориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{ |
још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сар |
инанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћењ |
е одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У том |
поведи госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, |
Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови |
шког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и ост |
читу привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири |
/> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је вод |
ајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица |
утника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ за |
одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек ни |
ај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потр |
слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се доп |
заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео |
Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој к |
рио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на |
о, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али |
На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби |
баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та |
тави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош |
ан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љуб |
foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави жел |
, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице |
.. јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену је |
отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат. |
о свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у диплома |
оликом цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он о |
Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пре |
им стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се |
дрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као п |
ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је би |
да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у вр |
менити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођав |
олица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули |
азда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге ст |
и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бо |
и повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је теш |
а је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети ово |
, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, про |
ло по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта |
вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли |
ашмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим |
на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се |
шине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседам |
ен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хл |
хова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојањ |
дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдс |
ста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, вид |
иви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромн |
између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; |
оси рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{ |
усти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта |
хићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уре |
било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се б |
сео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, д |
та се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дам |
оже отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претв |
ишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, |
ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше стра |
при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни ол |
ојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугач |
рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија |
за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта ост |
морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су њ |
<p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, |
у да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови млад |
она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а |
ци наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћа |
! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; о |
е наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, с |
лима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и т |
маче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок |
} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, а |
нтима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор |
могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи |
поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пра |
роз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона |
д свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу. |
писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над |
ло је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она |
, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо |
/p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише |
ата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина |
S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој в |
але под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове пос |
су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да |
има своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.< |
дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стад |
хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорк |
, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледе |
, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... |
<p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они |
драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спас |
о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске |
ла, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидан |
Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од |
ам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од |
она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта |
м боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем б |
инило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског кр |
</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног ч |
, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би мил |
ма гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{ |
се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, уж |
{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> |
вернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још пр |
" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука мес |
ак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали |
но се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле о |
ојим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о |
е, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти пи |
све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и ов |
оже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је прост |
ла је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно зани |
она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто |
а да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је |
не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{ |
адри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белеш |
ност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као |
о амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Н |
ађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p> |
S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која г |
навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S |
знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне |
е.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како |
задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се |
ће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{ |
лава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти ов |
име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у |
више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, |
таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајм |
се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде |
ждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар |
али су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто у |
ихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколик |
а велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад |
, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као |
олази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако ч |
ном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измица |
роду дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њи |
ироком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отво |
ређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пр |
tle> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати г |
у, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да к |
ан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити др |
исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та |
о да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита |
ород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и прол |
тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чист |
носили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне |
Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и |
ог кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад дава |
.</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и круп |
уна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих к |
/p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њем |
{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> |
алкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патри |
ити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још ј |
ћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне грима |
?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и |
ујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несрет |
S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је х |
е била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ниш |
е ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога |
е, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и |
мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели |
оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озби |
сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућа |
д би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и ти |
ивота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу ра |
лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> |
је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела приро |
сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се изм |
сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час |
едеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, к |
гије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> |
калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећ |
<p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран |
оје су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" |
оди разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаш |
ова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Т |
м, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p |
затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни крити |
аље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је с |
дну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну с |
рећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и н |
е хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљ |
егов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне |
је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијав |
а је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - |
а.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече |
р; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је иша |
је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{ |
ле с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени |
питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог и |
једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се ко |
тно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестаја |
исла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогов |
ца где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по |
ану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да |
?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је св |
штала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је |
живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе ниса |
прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским с |
је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћупр |
Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S |
собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу и |
ала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква |
елета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, |
о каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако |
itle>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S |
вима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један бесп |
рефарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, |
а његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с ч |
ограда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчиде |
трасти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је ув |
адило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије |
шта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку мел |
м шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он ниј |
понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал и |
зи једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} |
Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је до |
пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, род |
кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и гот |
S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>З |
РУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Зла |
>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и н |
и, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са |
Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти жи |
не.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео |
n>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући с |
та се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, |
емљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пр |
ношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за |
S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међу |
а његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се |
ио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампа |
> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чин |
аокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капљ |
е му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој |
оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академи |
знити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S |
се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала |
ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила |
ена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног пла |
- Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка |
некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{ |
цу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с в |
дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељен |
с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео н |
/> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако |
- Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно ј |
ко персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтив |
хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокач |
једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита нач |
лонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву |
го трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најз |
м уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмск |
, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бу |
ку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се |
е на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог. |
стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од они |
рености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Рад |
нског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{ |
ј улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој ули |
p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од ста |
овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање |
енским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умел |
сећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мал |
и његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</ |
а други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а тре |
у.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху т |
боку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред с |
снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у |
то се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi |
тео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм |
, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није т |
поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је п |
ји брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{ |
дало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} |
и, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који |
ле ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба за |
есењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љ |
да</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту д |
S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћуте |
талност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их ј |
его што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу |
ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по сво |
не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које |
ише него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај мо |
} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевље |
је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћ |
е могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га нај |
арош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, |
и је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљен |
ечи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. < |
читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај пр |
раћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, |
.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона. |
ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их д |
убави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао по |
збегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се |
т новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцел |
жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми |
{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} |
<p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и п |
едан тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те |
а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге |
ђи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p |
ио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије |
а колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Шт |
зречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} |
ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена н |
ла испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила |
љи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов гла |
ом мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на |
ше могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који |
зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су так |
ла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав |
пски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му |
и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита |
ађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет са |
е на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује |
одина ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој |
рка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није из |
задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поно |
ју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, |
е ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од |
и ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!.. |
та, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и |
ле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни р |
и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту басн |
але његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој ов |
рао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих др |
свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести |
.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдар |
те публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од к |
роке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зорк |
е ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{ |
амог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у кори |
ет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа нас |
гану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нер |
чан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату извр |
Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> |
руштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам |
језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све иш |
УЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако |
ицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа бо |
ели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику |
ирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхта |
?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва п |
ву песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио живо |
Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату |
вови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, |
ене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро |
ан осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p |
влачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Креми |
>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио |
ворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо |
срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих п |
сподине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{ |
да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па |
администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- |
не постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба ка |
енити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене же |
ри су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су |
их запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину |
S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилик |
од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, |
песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мај |
а људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Н |
часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастион |
ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, моли |
у. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још |
о на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Н |
је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али |
{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се б |
удбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је пр |
ала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, д |
смо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која т |
као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио |
er" xml:id="SRP19100_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна |
er" xml:id="SRP19100_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи праз |
er" xml:id="SRP19100_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и ј |
er" xml:id="SRP19100_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош до |
или су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно зака |
а ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише мног |
мо да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео |
н пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Др |
га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи раз |
сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је ус |
се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пут |
бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју |
ам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским р |
наџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фра |
а крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљањ |
ле или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p> |
отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средс |
/p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Т |
ој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорк |
</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је за |
дно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Так |
се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном к |
коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> |
је љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против |
н. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препор |
нпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Мил |
ређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње ста |
ом отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву к |
ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за |
овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... |
вим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчини |
на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто |
, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Дра |
ала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S |
, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. |
имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му ј |
ело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за |
свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- К |
грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, на |
ане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем ч |
лишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам бла |
дно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало |
велико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаск |
оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви ч |
ран.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} |
ин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све |
ог зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска к |
да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов |
с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом... |
ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју |
Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} На |
е да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим |
постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе доб |
<p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љ |
што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, пев |
за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша |
е Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је |
г стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот јед |
великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњ |
аналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју |
једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испу |
кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски ес |
ве Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се нала |
Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} В |
ла да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.< |
аро пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џ |
ној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друшт |
и новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један ф |
ји тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело |
игде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још |
вори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао |
је чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао п |
ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради |
донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на ур |
анда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у |
зних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачк |
<p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску |
с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила |
осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран |
гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се н |
емић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и |
говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи |
, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио ром |
а те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми с |
> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазн |
њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Остав |
аке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди |
Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је јед |
ак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изнена |
х зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на |
а очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљи |
није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По |
никове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, с |
шта више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући. |
ко пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико ре |
није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се мог |
хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. < |
Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавал |
ну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је |
ена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заје |
слећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић б |
део изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почи |
егледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосн |
а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету харти |
вори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је д |
ници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амби |
ти перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незао |
ум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi |
/p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси |
били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у |
> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад |
сећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош |
док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, |
м... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за |
лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме в |
енутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне пер |
у је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи ст |
ћа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} З |
и.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и м |
ме, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од ути |
мбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликам |
а усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече г |
ошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она ј |
итог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су д |
Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</ti |
кчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена |
је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати рас |
ређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је |
, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свр |
о на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од ос |
као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, |
е моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S |
азила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појав |
м на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два |
је хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се в |
ећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?< |
, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне |
са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Уж |
снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> |
соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо тр |
али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине август |
ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да |
али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</h |
ом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра би |
ко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје |
.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојан |
о сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S |
p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош об |
и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионист |
ао да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је |
и речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу |
рости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити г |
их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p |
ије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Тал |
, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управни |
Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је треб |
итељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Ре |
{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано |
публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и |
ствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се и |
рили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак |
усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непозна |
/p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа |
ој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</ti |
речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да |
за.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран свој |
је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p> |
дужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удов |
</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> |
чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма |
амо од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног кора |
, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне к |
Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најб |
Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најб |
бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој из |
описне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разр |
грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени њего |
вог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош о |
мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен с |
/p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне |
се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења! |
ом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисл |
а срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n=" |
<p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиж |
јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем |
довољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читав |
је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму |
ко је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} |
p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</h |
брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцелари |
pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p |
утин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно к |
ива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела пр |
естењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поп |
рафски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, |
а ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико п |
<hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у тв |
рошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био в |
зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком |
је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писм |
му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавно |
на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} |
Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је би |
исала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке |
та је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу |
<p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{ |
лим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим |
ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и др |
зуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да |
вао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво |
о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} |
у:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p> |
љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно дол |
ли из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани. |
p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не з |
{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем |
/p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о те |
о у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још |
<hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му |
рошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим |
це, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, как |
е буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за |
је дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој |
е био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасн |
а ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у |
врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је |
му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није мог |
о; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег м |
канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он |
га песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не |
и није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник нал |
једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш уста |
, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се |
/hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба |
то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршав |
ости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукопи |
Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три оса |
ко знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопи |
нака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на с |
, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p> |
сти.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субот |
га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог |
ртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p> |
ом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје пору |
S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" |
није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу |
страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жало |
за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станиц |
еђеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пож |
ород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар |
за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то |
племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n=" |
. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за једа |
И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="cha |
као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, ра |
во и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма |
земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца |
, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку пала |
јући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе? |
тку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога |
војим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју д |
ену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осет |
е волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш |
твачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птиц |
онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње |
урбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један госпо |
них зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узро |
мић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи |
ом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападат |
.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109 |
али своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатк |
утрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" |
другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецит |
ју одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две ч |
</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од |
у из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио жив |
е осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према ови |
ио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царина |
тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборављ |
з питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили и |
љ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављ |
лициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{ |
ваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине крил |
Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} И |
но. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, |
бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити |
<p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>К |
} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, |
етлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе |
<p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз кома |
а његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакр |
А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам |
ути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> < |
учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} За |
ену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p |
да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како |
Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздиза |
ој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајућ |
тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-М |
ио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{ |
кав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> |
овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И |
>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен жи |
на појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави |
врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако |
е не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да |
ове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио |
цу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове |
ња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и |
лом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, рек |
иво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нест |
а брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано |
ије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око |
низму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро свом |
не усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће о |
; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатк |
<p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дан |
у које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вук |
далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се |
илош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интере |
>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима кој |
ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драга |
исли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разу |
ч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да |
} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли нау |
{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говори |
дравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног пошто |
l:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајда |
р.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, |
ици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар |
Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ |
сисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао. |
/p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје вр |
} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... |
<p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање. |
слима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обр |
се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, там |
сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> < |
/p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} |
ку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну |
ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, |
p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изне |
сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су |
адовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То |
{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци |
он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} |
се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио б |
нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна как |
ана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси |
и је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам д |
.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она |
зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да |
али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем. |
ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Ни |
во писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је |
сна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</ |
ико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш ко |
ио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> < |
ече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи |
одног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из |
ти неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он мл |
о паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песни |
чио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно вели |
есту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је пра |
нка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом |
о у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку |
заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних |
морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских др |
поменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p |
речена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" |
ветао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зим |
овориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећањ |
ек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да |
ки орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> |
ам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако |
а, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У њ |
ривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо |
ака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигну |
се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди |
падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код |
{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било блед |
ну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена |
p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица ни |
још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као к |
за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу с |
је желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се |
о.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала |
лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја |
а западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, |
рка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред |
ономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод |
лагим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иг |
!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зим |
јатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунц |
оро пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, |
љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ј |
ајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао ј |
зе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка пог |
ветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увиј |
оре од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, к |
аћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кр |
ак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ов |
удбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће на |
сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову неб |
ивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је про |
, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и |
ених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се прости |
и насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посмат |
куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која |
мехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, ко |
м је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита л |
оркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли |
а три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, к |
!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра |
а Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. |
схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, |
и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева ко |
ћу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div t |
, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и прит |
олазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како |
времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и труди |
држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали |
, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће. |
су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и после |
S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио ч |
е веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му ду |
ише да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој |
рани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да т |
уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келн |
ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у двор |
бав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l |
У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао он |
код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу |
"fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва |
з живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </d |
нца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као су |
затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и ра |
, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробни |
ироку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и с |
атно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити дал |
спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негд |
ао Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз ст |
, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти |
који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се |
<p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти |
S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песн |
езултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Ми |
о ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које |
, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса н |
.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, |
а.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p |
обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао да |
стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <p |
p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежн |
, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом б |
S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепрш |
а Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи к |
арапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе |
верљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима за |
, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније зара |
шем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, а |
ада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зо |
ји се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчи |
и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и ш |
он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи |
ојим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се вој |
оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених трид |
громном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на дан |
воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубиц |
ама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну м |
ише нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко |
ако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зг |
на.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим |
у сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љ |
ву.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до п |
што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су |
ико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Ст |
а, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајт |
је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је |
и месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата |
и да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, оба |
зненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; |
> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с вен |
Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; |
радовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку |
учак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гост |
ко је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да види |
и сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатил |
м новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се тр |
наче треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан р |
ди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао с |
оша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све њег |
које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становим |
ан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве з |
болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку С |
рова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се свак |
да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у |
ила повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса |
што непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ре |
ом мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста |
у, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале је |
.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Гал |
аоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на |
е блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена |
/l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озго |
редник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>пре |
таје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћ |
ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само непра |
излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после пост |
у.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала пр |
ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно кри |
ојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драга |
става.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад в |
ове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мен |
тих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седел |
дничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и пр |
а је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више |
овори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} |
та ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> |
че колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао |
а! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну |
а њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен |
есрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, ов |
ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Ми |
и Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb |
ти сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како |
Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао м |
те које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало |
купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То |
n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио |
, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела све |
окуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све ук |
не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу тв |
едини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</ |
мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш ч |
утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирн |
била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече |
речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој |
ој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје |
а и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p |
на у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену ср |
а осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> |
и треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође сво |
тавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p |
оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше |
а радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све за |
се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био |
ију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Ми |
а која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на |
у.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим |
идим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви н |
питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у |
евојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћ |
у кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз на |
на могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави те |
<p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог пе |
.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је засл |
орка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх |
Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нис |
и гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље о |
ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у варо |
ког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну с |
кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрт |
S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био од |
еме и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, |
краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, |
једно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место |
шао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао |
он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан |
мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, |
и <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отре |
м све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и т |
празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја |
пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја |
0_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвоструч |
обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле ч |
ли од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли |
ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су траж |
pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; т |
атора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није мог |
а већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешн |
а се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{ |
више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Спо |
сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу со |
орка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај |
а стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртв |
би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју |
сматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати паж |
миче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном с |
Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један каме |
агледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви |
бучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смис |
ц зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика иди |
ла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула |
ј су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у |
београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао |
вијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела цр |
м што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалуда |
ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела |
о, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} |
једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра доби |
се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћ |
е. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је |
физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, М |
графију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породи |
указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пун |
S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихо |
S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспи |
крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшал |
а уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том |
дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цел |
Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p |
сница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок т |
крио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситни |
суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S |
тској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима беогр |
вима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито деси |
им.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим њ |
од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком кан |
дном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек вис |
.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око |
мић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се |
њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и с |
} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.< |
дске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Забо |
улдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме прија |
егови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бле |
Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете как |
ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није н |
бо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма |
њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трб |
е дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње |
, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем д |
другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све |
ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи |
нега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="2 |
нао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, |
, по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око теб |
а, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - |
је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне кон |
водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, |
оле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле по |
емље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, |
д плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали ра |
ске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воден |
лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} К |
адиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се к |
топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се с |
сташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од ду |
света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрве |
достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у |
и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне |
кова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је зв |
е онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у деб |
ала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови |
асциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неп |
не наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи б |
ад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале бо |
у се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, к |
} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом јо |
том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.< |
о на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад |
ка, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} М |
оје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ. |
обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцве |
ица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који с |
кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљ |
и у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове |
је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</ |
з разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритон |
гнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављај |
и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је прије |
легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета из |
нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила |
дар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показ |
рзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светл |
и, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сва |
е и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала сво |
p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце кри |
о би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану је |
оје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане таба |
>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога жив |
а плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - рад |
и, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се ви |
оштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и ув |
љусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић |
а друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и ј |
ом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <d |
есетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува п |
небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика но |
ко слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ не |
оју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоће |
акаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, |
и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је |
сило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана |
} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису |
евог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како |
навао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамид |
исерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, |
, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она |
е за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и |
{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да |
</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би ж |
ла.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што |
Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љ |
ло.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се |
лице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} |
Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p |
виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадни |
етворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су посла |
ше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што т |
ле, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају гол |
игле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом пл |
сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - м |
паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и ј |
ила нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле |
>A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад с |
није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Ка |
="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на св |
среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове дим |
ом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку ст |
ла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: ду |
тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} |
има.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се |
срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала |
, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, ули |
чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета |
у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког у |
ом орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на М |
Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину |
наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то и |
а широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле о |
се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин |
а.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили |
ма за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Од |
е хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су ј |
одна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на пр |
о шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк |
а и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно из |
ала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, г |
м да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна з |
злазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живо |
и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих са |
ог задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и ти |
а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а кам |
пеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још м |
завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац би |
г другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од остали |
и! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично з |
уба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у |
рану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече м |
сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је сам |
хну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих дв |
{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз |
огунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Гос |
га, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} |
ца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за |
дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{ |
ветлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" |
ао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове с |
.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјек |
како је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умно |
гаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} |
глу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакеро |
се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и из |
кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико инте |
су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог |
беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физионо |
ило је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, ко |
та и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратнос |
с у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно |
ом он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у |
куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које к |
ј љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрац |
Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> К |
.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који |
све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колик |
ји пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Тре |
оше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом |
редње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности |
вита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак само |
тих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да с |
ошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јец |
м ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за р |
у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су |
, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као |
евима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред К |
ово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доб |
е по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p |
анкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце |
озофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" |
ка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, |
љаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач |
233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да |
је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов погл |
везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му те |
оару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролећ |
за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична |
е, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огле |
давно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа с |
шавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да |
нија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред |
> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује |
ешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окре |
увернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац |
очетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу |
драсли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{ |
силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се к |
аник добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да с |
ов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи |
ије, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око |
лишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и прит |
д свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и |
онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли |
ос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико |
м... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} |
или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да |
а ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакну |
је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто |
ништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препор |
ли се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{ |
о о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељ |
лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно пал |
ала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори |
па Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава |
а је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртв |
аве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрм |
же одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале |
ао да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишин |
правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразм |
</p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка |
{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш |
дера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и м |
а је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је |
н, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада |
ићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде |
ушу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити в |
он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује. |
ку својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска н |
Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није |
} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу. |
што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној |
.. како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозициј |
уштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га |
иговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нече |
један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца |
мац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке |
о у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних ми |
, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика раз |
и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обриј |
самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до т |
ио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је про |
ша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас |
ар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос д |
пшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио н |
о време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он |
} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгу |
то није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао са |
ти и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, к |
Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, |
ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што |
ара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати |
> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} |
егдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не пос |
аценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране |
ку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S |
{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{ |
и и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, |
њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песк |
нако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном |
н јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тер |
тала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској ул |
рвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кесте |
ла као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао л |
усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је |
<p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас по |
је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, |
део просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су |
није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом |
ане, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ов |
и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на проз |
сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Крем |
ло.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су проле |
овој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој |
недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће би |
их трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морал |
Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци |
ољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, |
јим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаж |
је, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} |
ут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави |
а.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су стр |
ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем мно |
ка претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака проле |
чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један б |
умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама |
ричекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредн |
сти.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу |
се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и п |
ике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечи |
илош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити |
дала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један н |
истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бран |
не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка ј |
а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из то |
је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасв |
репрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> |
ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум |
азумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Изме |
ајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак |
и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој |
мети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, |
мо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти в |
је је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних доли |
диже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерат |
вост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан њ |
ко трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} З |
ило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су |
не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро позн |
Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да каже |
тална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила |
идова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, |
са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није |
ју, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> |
лилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многоброј |
папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби не |
као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> |
су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе свој |
та су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чиј |
илним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико зн |
лији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је |
дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатк |
ива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали |
м очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и |
ја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара |
ог капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се |
> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина ок |
пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{ |
старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод ов |
азио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину |
а у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста |
брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њен |
<p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, ника |
, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> |
ако да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. < |
мо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако |
био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, |
дничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање буд |
иге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа |
то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p |
</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је К |
без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, не |
обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам |
сто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај |
>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вред |
са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље... |
а нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, цр |
ем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ |
то је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принци |
рити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па по |
ешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С |
унце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чи |
Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари. |
а трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна план |
зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, к |
ка имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било ц |
љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша |
им лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав |
ника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхоли |
ко треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не дон |
м ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти |
еном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом ово |
ускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух |
је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока |
љао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад |
трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка гото |
пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први м |
цењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар св |
љене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљив |
они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је |
крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршав |
што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су |
и земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком к |
им да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих мог |
једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто |
празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је |
злог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог пост |
и маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице сре |
азговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није |
> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш за |
ко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову |
проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Ба |
ра.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упад |
у утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развиј |
<p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помет |
има и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим |
шло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја |
игла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и |
{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љуб |
по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка с |
еће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњак |
Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Т |
мљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још прима |
холичну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Пре |
а љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и го |
има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној сп |
нта, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, от |
знавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шт |
јући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољуп |
која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву ст |
ечи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудн |
<p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло ра |
"93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допир |
>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, |
оришта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у св |
Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да н |
ам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али |
икну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> |
рећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу |
е?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хр |
ој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту |
дско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду поз |
умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош |
х, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, ка |
фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; |
} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обуче |
виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. |
ице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте н |
{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је |
етне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коњ |
ише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од |
обље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примица |
о.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" К |
, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, |
, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им понов |
че хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић |
иједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нам |
, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши |
>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је |
невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, ме |
заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, јед |
ражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео |
ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и гот |
мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помисли |
војој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку исп |
јава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слик |
градском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стаја |
кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај |
е.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, |
идели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра |
да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награ |
г и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде |
ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која |
ра тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као њег |
сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S |
ћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јо |
е у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост |
ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је св |
руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво |
собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} |
песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набр |
Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељ |
авлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искре |
ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се |
оме коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да исп |
блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав |
говори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок |
осподине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. |
вали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и |
"40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њи |
> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зр |
за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је |
p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смиса |
латиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он |
рка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену |
та би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том поглед |
пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p |
би је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова ст |
уди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, |
и, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног п |
уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Д |
м Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утис |
ко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се мож |
Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво |
ави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро не |
е ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам го |
слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака к |
</p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. < |
нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се |
Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва п |
е нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осме |
је онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Мног |
на снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа о |
и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, |
о пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас |
у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу |
Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Ов |
е, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Мил |
хова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да |
ену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непого |
е, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено |
м огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу д |
да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} |
а доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} |
ад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се пос |
ати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од не |
вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из |
чким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и |
</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на ј |
раво да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавн |
и род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чуди |
н за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа |
ру и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и об |
ђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови |
девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовал |
одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа |
ј свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док |
и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блуз |
</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, |
мрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазни |
ве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и при |
ом тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован ч |
га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се п |
рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе |
погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, |
упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, н |
је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се п |
. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједн |
велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скуче |
ладо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако |
тки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио |
тко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести |
е једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и оно |
свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хт |
ењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, |
шта интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето |
се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом |
евим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко шт |
ира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за с |
</p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} |
н професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врл |
међу две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, в |
итуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и не |
мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} |
ратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је |
ко тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазил |
били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој прв |
аје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ов |
један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља |
век, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часн |
хотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p |
а једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући |
огу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њ |
се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча |
муклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак |
жђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушн |
, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели свак |
у бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, |
} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племе |
ло што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је по |
а дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми б |
ној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан |
озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигош |
Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се |
гла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут |
тела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце? |
постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце? |
ише него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину ствара |
на, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред |
изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У праши |
ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала св |
њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали п |
S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, |
навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и |
лећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, с |
од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне |
ду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугач |
} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено р |
ћ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет јед |
и.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се |
е било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала |
ичној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S |
е леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде |
у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куц |
ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану |
ко њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се пр |
{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуш |
и, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо |
и се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу стран |
ца у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало |
није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} |
умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је из |
памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких го |
је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ј |
толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они |
су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да оче |
рда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Коли |
S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драга |
човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је приву |
и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, |
} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певај |
глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и |
нзионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само д |
м, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према |
о обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снег |
за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што ј |
јно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице |
помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стаја |
силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Кали |
лела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати с |
им покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на д |
Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потр |
ше ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по ко |
ка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је |
и да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затвара |
p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим |
лађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и |
свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не над |
нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} |
своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изаш |
о, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до ко |
и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у |
и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, |
очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чел |
се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} |
било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у стр |
младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хла |
е.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена |
допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је |
ма, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалниц |
к спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да |
трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може куп |
ли густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и |
ећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су мој |
еликим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то |
х зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао с |
оба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то |
глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан |
м ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је с |
у се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људ |
рео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без п |
а два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе |
Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Цр |
језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке кој |
есто где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како |
...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замиш |
свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: јед |
ву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад ј |
Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем |
влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо |
готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мал |
> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу |
клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} До |
ог дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је |
пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, с |
зобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напу |
и.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављају |
ића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> < |
како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде не |
је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза обла |
уња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, кој |
де један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче |
анице докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитет |
> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку |
ако те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око п |
уст облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од |
сно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ј |
p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - |
нила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Та |
много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и д |
у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису т |
уштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се |
ко дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. |
и на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти ње |
навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поч |
{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала |
лади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безб |
и су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и |
и, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> |
Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публи |
м неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубо |
и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, |
ш ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића |
до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми |
ке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима |
као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса про |
дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Мил |
у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> |
за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> |
а."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти |
> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан |
hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме |
.</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо |
у у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{ |
еоградску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио т |
p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се н |
p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, до |
још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим цели |
назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину |
> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно |
а најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и админ |
а једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - |
ве би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две |
пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ос |
} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена при |
о Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа до |
још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их |
еле су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, преда |
ј живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као |
ивијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног |
о се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало о |
уци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће |
твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео |
, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </ |
напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје млад |
д утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог н |
ј мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} За |
о породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпо |
сет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, |
орачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун |
пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је |
у.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње му |
S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује чове |
ла се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S |
е у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који ј |
ше осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати с |
У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би н |
акшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем. |
у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> |
ио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта |
рети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо проби |
ткрије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојиц |
арене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дн |
орак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као мес |
ао походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе к |
- запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови ко |
} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратим |
p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мисл |
сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима мо |
емештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S |
ише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p |
е разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око |
мену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На |
е дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на д |
наче: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад |
његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{ |
раза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, с |
атити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи но |
адне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p |
и и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа |
тир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу |
им целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изн |
је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита |
и нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је |
угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођ |
ан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, |
тим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада ж |
p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће |
ске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део в |
њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди пам |
је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздравља |
а званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде |
е од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је би |
варише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је прати |
ио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види |
ра...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем ј |
ивот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне |
а налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка |
срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Креми |
у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у ва |
кну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зо |
тави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш |
и обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и |
смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.< |
ију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем пониже |
рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S |
бровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима ј |
лоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило л |
а разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те |
затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га |
ника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то др |
ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто |
који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, |
царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> х |
која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више |
задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зор |
о у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драг |
о вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај с |
, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покриве |
се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се ш |
е на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне |
} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. |
.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не ч |
топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добрин |
мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као чо |
<l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце |
ма за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и тр |
ео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p |
шу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} При |
по изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнин |
је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брз |
сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако о |
и је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбр |
тале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.< |
, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клек |
говом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово го |
S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем ш |
за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало |
е и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, |
од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на ма |
је мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их приме |
нута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У не |
оуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је круп |
али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пи |
ине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</tit |
.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега |
</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:< |
приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Т |
ри га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано |
биса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца< |
tle>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики |
.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане н |
над бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио двор |
регу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва |
ане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се н |
није баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољств |
и се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> |
портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено је |
икових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало соб |
ећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољ |
о кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна вел |
слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.< |
одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из |
маче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође ми |
веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па |
ј се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <tit |
М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини |
е приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{ |
ици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно |
е под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха |
Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже ју |
ка, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмеј |
ици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико пам |
/p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, г |
е боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жи |
није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, в |
ике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гим |
међу којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе ок |
овргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене |
е <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове си |
ао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио и |
<p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зере |
га Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд |
о задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек |
ој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се |
ца допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те годи |
с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S |
таричино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигн |
у.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрн |
овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, |
на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је |
} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милош |
емазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке |
у он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, ј |
ско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледа |
} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговор |
нове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му |
свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би с |
вљу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као стран |
ају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где |
џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може доне |
вај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да |
не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због |
ике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p |
ред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарад |
тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, |
не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им д |
хну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи на |
леко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће |
ти у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећ |
један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од о |
с десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, н |
да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај |
и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у |
p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S |
ју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; госпо |
простила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраш |
} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, |
Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да |
ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, |
ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, |
м тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, |
навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја |
је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па |
о је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који |
им урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S |
.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажњ |
асно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му |
највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љуби |
ролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раст |
упе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле п |
ао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је |
Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио |
Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене |
Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Б |
/p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом |
ашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. < |
е вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p |
ећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посмат |
и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом |
а пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је |
ства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - |
ук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник |
ма.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, к |
, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може д |
зу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од |
ко заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек ко |
ао својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у с |
еђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговар |
и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упо |
ше без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Ј |
авише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су с |
омшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се д |
.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и удари |
у мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се |
ни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превуч |
вако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задово |
S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у |
рсонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> |
ао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме д |
а је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му ј |
вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си река |
о се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S |
пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би с |
ом.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени п |
а теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој г |
што на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није бил |
цу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, |
као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, |
тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је |
, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се |
узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} |
отпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма к |
артеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{ |
еданпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се п |
S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </ |
већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет |
кве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и |
јавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} |
S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Г |
ијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> |
ма и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радо |
сам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Г |
ишној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица |
је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискива |
та, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац |
p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао |
оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију |
. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито |
чи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запље |
кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да |
тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те |
јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она |
али само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити |
о у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је напис |
е ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њих |
тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер ј |
евна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} |
/p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорч |
од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима |
шавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа |
ђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук |
S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантни |
обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на |
пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је сте |
ст и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутак |
е... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву |
али да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао |
јнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика |
све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа |
ј души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се |
Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... е |
је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо |
.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, к |
ли слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и за |
и ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Ни |
етка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјава |
p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi |
танских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У |
оказивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, |
а неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, ц |
у долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Ми |
келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ |
> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама |
них груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебо |
пчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Зада |
се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати |
њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не |
ки језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинар |
а се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! |
видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам |
а зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге п |
а тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} |
одно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе љ |
о очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов г |
але у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у пр |
дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је дево |
купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он |
кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, д |
онуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико ме |
о фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављал |
к што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне м |
ове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде |
е проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситн |
еш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гл |
перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима |
догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси |
арош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени сврш |
Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на |
то сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред ме |
о тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом |
обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали с |
о, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њен |
је четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} |
ј се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чокола |
морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам .. |
има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродим |
нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам |
за једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да уз |
се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, |
љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена |
да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих друго |
само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљу |
као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућ |
ли не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што са |
ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме р |
им рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми с |
а само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разу |
м, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило ме |
удра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕД |
иве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и |
Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема |
у ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутр |
уку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, в |
ђаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још с |
твари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у поче |
асипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, |
рне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, м |
ји су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су |
ао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јаг |
да.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару. |
и Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели |
ути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чи |
артија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико с |
ој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брд |
и дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, оби |
лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бака |
> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљеви |
та учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном ка |
ио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног |
и се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где |
ом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под ру |
с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфе |
оћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренут |
рачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разло |
ило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало порекло |
цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да |
те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло ј |
несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} З |
рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p |
ћни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре д |
смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац |
.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - |
ћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим г |
јој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да на |
тањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише п |
својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога ж |
вет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од ц |
новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско д |
решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себ |
војом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио ку |
догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она |
есавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа |
.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективам |
а у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посв |
ти за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ип |
м од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на дру |
Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да |
могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена п |
</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао |
дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, |
и и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, наш |
пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само м |
црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле |
лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога де |
уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош |
сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... |
очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичн |
рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војн |
ских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице једа |
наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} С |
пало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове своји |
n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, |
а пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окре |
лободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти н |
је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{ |
ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему ш |
о њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} |
а у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру |
а што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да |
административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ал |
.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак |
ако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Мла |
перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, треба |
једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади чо |
ђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек |
и.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се |
фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек |
ше се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два |
{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на |
налих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим година |
, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љуби |
непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима |
неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка би |
ежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, ро |
ске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена п |
као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и бу |
идајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи |
p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и ле |
прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година |
го на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> |
ла је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била зал |
дан тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста ј |
м.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> < |
о на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" |
лед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на |
је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испр |
а, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежиц |
ану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна о |
е су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих |
ка и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну |
његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била и |
дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорк |
акане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубље |
последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеј |
лаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу |
кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> < |
а пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне ста |
и су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет бе |
{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Св |
равда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као чов |
у је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим |
Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да |
у присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} |
Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегн |
ти још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу |
остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p |
ња, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и |
менима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p |
ије било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, |
/p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> |
> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као ка |
зну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни ре |
према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један д |
женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад |
p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је госпо |
ица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице ст |
ло као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и пла |
грешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави одн |
имо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у |
ретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, |
чен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с |
м на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су о |
мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, л |
сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је би |
да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} |
сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо. |
вио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како |
их зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} |
потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће пр |
ом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба до |
ици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са уса |
да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухва |
нице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нов |
табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - |
ула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а |
шановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је ве |
им и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању у |
се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођ |
сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра |
љен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу |
прта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у |
небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа бу |
у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и |
лашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> |
еним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у к |
ка.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, из |
не, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извешт |
рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислим |
димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога вазд |
то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њег |
због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> |
" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фот |
и трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишл |
ила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду к |
видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду ко |
им.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију |
/p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао д |
љене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ |
једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад с |
Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разл |
ј разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових св |
е макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задов |
света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим ду |
кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо у |
, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, н |
рилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи ње |
. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну рук |
него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као |
и, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило |
ајдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмеја |
сти.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки да |
к <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балк |
успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били на |
у читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек |
а јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао ј |
на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са |
{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> |
} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик пр |
гове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође |
ија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети |
имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извеш |
руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју саб |
едва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, |
ини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је |
</p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Ни |
ула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москв |
.. да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто та |
доше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што |
био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и к |
већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходник |
елим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жанд |
уд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опи |
да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} |
оји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} |
њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Крем |
а прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмр |
писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија пр |
ао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова |
су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и м |
код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и саврш |
p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се |
се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети око |
е покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, к |
мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, |
вањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак ни |
неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - |
ети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој сам |
и, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила сво |
превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> < |
смешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу |
ку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и |
Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час |
у се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве |
ић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љуби |
и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историча |
S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> |
мпиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео |
аста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу |
утњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег саста |
а несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необи |
отпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав |
, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да |
асипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране л |
ио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио |
у потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позо |
е одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да |
де се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су |
ој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијал |
зоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лу |
два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xm |
м пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мр |
прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта |
кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из ње |
слањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="ch |
дним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трам |
нске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И |
леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белил |
жити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље д |
уну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобн |
, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје |
о цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале про |
Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана |
н.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену |
су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се к |
оси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низ |
или далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по |
ије ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад |
Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је |
} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог у |
уди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и |
Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе |
трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној К |
и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сва |
алама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште |
ритичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... как |
, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и проц |
истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, |
знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио |
тку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тог |
ка које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зо |
ијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> |
<p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пр |
деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} У |
зликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавал |
е, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене |
во раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, |
ежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом |
.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипа |
ану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што зан |
Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и |
оћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> |
азећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан из |
ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој стр |
зора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још |
онављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздух |
пцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти п |
ш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" / |
заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, а |
и.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те н |
ш би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и пов |
, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко би |
амо за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" |
не и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак з |
Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они бе |
ва срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада |
руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош |
и се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна |
S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти |
драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али. |
алост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Мило |
тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> |
који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свак |
а паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје ру |
ам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млад |
спод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врл |
крити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се д |
дничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, З |
рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошев |
на. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештал |
њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су т |
у скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осе |
онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, |
е те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} С |
.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђе |
Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе |
им, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо |
је злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. |
пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја во |
Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је |
енади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављани |
ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне |
во као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при пов |
ош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је уп |
нио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хте |
и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Др |
биљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те |
.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се јед |
су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено и |
тао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гр |
жна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам п |
S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног |
писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p> |
уку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, |
ик не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затв |
запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - |
Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, |
>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кре |
} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p |
.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До |
И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твој |
главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубље |
сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло доб |
заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Дра |
пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> |
пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> |
г, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С ч |
г, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка |
и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је вр |
.{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који дај |
S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који дај |
остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој да |
ао љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђе |
за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао |
> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена |
х ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као |
рми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, ко |
зи од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>М |
се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мир |
и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} |
ошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла д |
аса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу |
ајвише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти |
, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена и |
; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била т |
а ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љ |
ану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јо |
ког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које |
ољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујт |
} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекл |
јалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она |
је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она |
љно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените |
а уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи |
му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, |
а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским |
с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још посл |
мишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љуби |
тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи |
чком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} П |
и... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем |
да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријат |
о не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити |
езда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам |
у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{ |
а...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати н |
, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не |
у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајућ |
Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала |
е окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> |
Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Оста |
д се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> < |
већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакак |
о све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p |
види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде |
некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, ил |
од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља |
порода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="8 |
одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које ј |
ућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о |
име у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући |
ову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обуз |
ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, |
Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветље |
пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилаз |
!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још в |
давао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, го |
т сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисел |
ваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође |
свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела |
них београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни дога |
а што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да |
ле једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, изла |
.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку |
их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крај |
у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се сте |
љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мил |
Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које ку |
ца пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> |
ој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову ј |
које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај до |
нце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето руб |
о и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља неср |
за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам |
н шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква мест |
лас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, ал |
није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не |
само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродн |
ста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> с |
је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да к |
.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је |
/p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље |
немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран д |
се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, муз |
арђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао б |
, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност |
вај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила о |
е су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и |
као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може п |
помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падо |
отребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелен |
остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилију |
руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки да |
шења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њих |
ористи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са |
и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је назива |
шта.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како д |
а се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући с |
човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће в |
е, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари к |
ом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што с |
окуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се |
по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоа |
је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљен |
ела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу |
е и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да в |
</p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео |
арске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и гото |
е, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола |
ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се |
вари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам |
Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати ова |
и мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, к |
> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на т |
у помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, к |
а тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остав |
потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око |
</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је |
S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, прот |
адо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и су |
таве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с М |
шу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p |
ај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, |
ек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико н |
то је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк |
лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога т |
о доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.< |
плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треб |
е буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, |
да задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и ка |
и су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боц |
уну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе |
ена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју |
летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву тра |
роши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улиц |
светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љиг |
S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а по |
као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијеп |
бис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне |
мо да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку ис |
сне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, преки |
само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру |
са.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љу |
ца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{ |
<pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадни |
е и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о |
еба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њих |
и су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз |
ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се |
утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотреби |
ао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене рет |
> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{ |
} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, |
а неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно та |
обине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан |
је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћ |
д озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} |
прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је н |
Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми |
мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, |
S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глав |
све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих |
слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, |
ење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из |
с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао п |
ћим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, |
био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге |
ш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош |
аже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p |
садни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби |
сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиш |
мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутк |
аљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном |
во пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, кој |
рипијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу |
се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, о |
p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мн |
ја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> |
- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пре |
{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни |
аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици |
д осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љуб |
речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и у |
без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас |
Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за циг |
што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва |
свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, с |
ући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, |
- Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рек |
свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша |
егове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учини |
на пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама |
ање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година |
твари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадни |
ма нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе |
где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена кап |
начност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у ек |
морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно шт |
твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твој |
е, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуш |
авидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш |
ених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, |
Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба |
ртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црн |
- Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Т |
вори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је изм |
који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} К |
а отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склоп |
е радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта |
пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој с |
/> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односи |
дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, ст |
а и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{ |
ио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, б |
је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S |
уби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погле |
>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек |
ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чи |
дају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњал |
а Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем ж |
/p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и |
апут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> |
ди, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрну |
уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове |
е облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хл |
о пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет |
ну што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде |
Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго |
ли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе поз |
дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарни |
е осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти |
наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро. |
зио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледол |
јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред др |
и да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењ |
рка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може п |
>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужи |
свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из др |
било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је |
а ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и нада |
драв, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се н |
усти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приб |
и ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега ка |
својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак ко |
ришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући с |
испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангуп |
убљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb |
м, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао рук |
и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> |
а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо |
угог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решит |
>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, |
Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу |
оследња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, |
.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хв |
а будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио к |
драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк |
и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је |
ра постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и |
то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако |
да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не |
и! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више јед |
тије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје |
у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и меша |
али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни |
још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрен |
вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до |
.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p |
али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка |
је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог н |
а.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безимено |
у га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да |
лике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балко |
гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цел |
е сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докл |
> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу |
јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно т |
о, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класич |
ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} |
ици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која |
плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити с |
е да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од |
у из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, к |
ичке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је би |
ој виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и |
где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте |
идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју ј |
шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и |
ње.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао |
а.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским кол |
/hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при н |
осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она п |
е могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих |
о мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од |
јало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане |
окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млад |
је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек ј |
зила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред |
игиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда ј |
к, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му |
била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пре |
е крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, |
:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{ |
ај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на врати |
едостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим |
о коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска крава |
ебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један |
ничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужи |
ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те |
hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, |
Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ сврш |
ни ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате |
био.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара |
слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ |
/p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се |
Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> |
дост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, т |
е на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, |
срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо. |
, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубо |
ао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S |
ичим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како |
<p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа т |
што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је х |
а кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доаје |
е у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталиса |
ако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више |
ного штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву |
олим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за |
<p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један лега |
p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, и |
до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити |
атрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних и |
купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим |
посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи та |
божавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Ст |
питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је |
, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет н |
пушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачк |
{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже |
ијег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види |
о са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S |
- Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зор |
</p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић раз |
о, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S |
ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као мато |
пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> |
о ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на |
ој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз |
е он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песн |
а друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да п |
алости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да уср |
о рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отп |
мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да жи |
i>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји поро |
ајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не |
кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећ |
уо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју ј |
рипада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зо |
нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на.. |
је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз ма |
</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопа |
очит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их |
ече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставн |
љена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно н |
ка пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји поро |
Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по сви |
их глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски дире |
а штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какв |
буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Б |
им тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у да |
позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да каже |
аци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он н |
и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам |
визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке |
о упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно пра |
болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам ми |
p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги. |
ости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред |
у.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајк |
Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бл |
авек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба |
с по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш |
.. чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче |
а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се пре |
није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му |
је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њен |
ече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај ч |
Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било |
стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да |
иже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско |
S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне е |
трогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Г |
S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио |
не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорч |
Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати п |
цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, п |
Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> |
па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћ |
ез повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна |
ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад т |
фом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из |
не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, прогово |
- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурм |
а Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и |
том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики п |
су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у |
римакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе |
мо како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта б |
вредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радо |
> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мај |
ту. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где |
ћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој |
ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, а |
година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дан |
ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, |
тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео З |
S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по к |
желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово ск |
желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слоб |
само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гле |
вала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту м |
ролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као |
говарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста к |
и.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, нас |
ним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ће |
<p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазил |
дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{ |
врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посм |
се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејск |
Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више |
рило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зен |
ило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, за |
/p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али ј |
састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз |
поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми |
љеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер |
је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} |
, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који ј |
} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског |
не Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и лег |
раду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске к |
е и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин |
<p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео. |
ту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све т |
може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца: |
зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га |
Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на друг |
е одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Мил |
амо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље ј |
и који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</ |
а отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два о |
.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред о |
, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су у |
оје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према |
о, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се нази |
сто, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - прес |
зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку |
ј показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују |
ње син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском дру |
{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко |
и има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом н |
и има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш |
м.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Р |
то услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини дога |
оји му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један |
те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученичк |
ла одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Крем |
стављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било |
лоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражи |
о у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са |
културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене с |
ате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може |
м скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса сво |
{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отро |
е допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши вер |
виђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на ст |
ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина |
оћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много п |
олети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много |
љиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страс |
њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, |
чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситн |
.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Јед |
ан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце кој |
саћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога окви |
рила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти так |
бу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотог |
о је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели с |
о једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је ве |
клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове момен |
и никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, н |
е добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну гла |
а штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по с |
ок не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... |
ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у о |
на могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, |
p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје поро |
еделом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и |
е долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза к |
сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало мла |
есењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у К |
били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора |
од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондукте |
асвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на |
могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци |
е први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову др |
рисуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требал |
Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа |
ј рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари! |
ажи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио |
нцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питањ |
овек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан |
налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази |
S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала |
кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио ј |
удско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и |
да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај |
гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити с |
трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махи |
то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам |
возно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на |
а измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> < |
згледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <p |
би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подб |
ешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се |
дну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног |
да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно |
да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно |
ти ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи |
а и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - |
г случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један г |
страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређива |
врејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капи |
једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се к |
о, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављ |
својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штаг |
ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо |
радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће |
тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Виде |
ка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <titl |
а и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Ал |
.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове за |
е су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или крат |
била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb |
едној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачиња |
ведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два |
је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда во |
ем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Рефор |
ва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до |
ну? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије. |
ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па уда |
раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канц |
Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би |
о да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа |
дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђе |
ву само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубље |
тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга |
<p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код |
p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре ј |
лим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило |
времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности. |
i> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута про |
олуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај |
ла један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, с |
- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци прогл |
оте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права |
д је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао |
рсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а к |
ицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закљ |
речи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - |
кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има |
један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разум |
и довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како ј |
, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S |
оче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му ј |
наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас. |
М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазар |
ћег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се пр |
чна персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој ше |
их криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љуб |
<p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Изви |
се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да ј |
>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и лега |
хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око ос |
лицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафани |
ТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију д |
мо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да зауз |
а и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p> |
м, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, |
Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нем |
са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориш |
све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после |
и часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У т |
ише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времен |
ишта.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу |
.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на |
будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - |
цу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало ш |
свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај чо |
ком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</h |
им столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} О |
куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прв |
е само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово кој |
ољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стр |
> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде |
земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S |
уставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се заг |
онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та дево |
ло свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник |
води да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, |
овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и у |
дски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац |
САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, |
а изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и ве |
авају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да пос |
потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовни |
р сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треб |
образиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више |
нови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </ |
етити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућ |
н тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће |
а на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би р |
ршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност |
то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд |
од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> |
је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под |
руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> |
а то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{ |
рата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то |
з наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Једа |
рама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније ме |
и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњ |
м се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не |
аме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, З |
њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне мо |
ти... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} |
ог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и |
волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} |
ста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек изл |
с и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и осл |
ти.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампи |
<p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, г |
ави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ј |
па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и |
ад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситн |
</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини д |
после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те |
hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зо |
ови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник на |
стајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па |
приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем |
ко да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грли |
оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је мог |
шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - |
гово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, |
да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више з |
{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, |
још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж д |
а створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим др |
рда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио глав |
боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад |
ој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се |
аж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматр |
реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то |
ћи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као |
бним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се про |
јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p> |
> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку |
гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка |
утрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као |
руги разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском у |
а.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их |
је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на |
нићанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук |
о је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим проме |
и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је ж |
а.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечи |
азумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади чо |
ти искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - реч |
нање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очим |
и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p |
о имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој До |
потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поези |
4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. го |
су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зр |
, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад |
ој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, ба |
сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила ј |
негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S |
робудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у ко |
век били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја пати |
су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је до |
ицу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да г |
и очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, |
емогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која |
ао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнуто |
је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S |
0_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку про |
вају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топли |
о због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ре |
p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах |
у.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету |
ске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је по |
дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположе |
и, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> < |
гусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S |
еће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне |
и више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, с |
} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео сво |
а треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никакв |
Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу |
са, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме |
утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете |
ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и по |
м тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном |
би као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоруж |
бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка к |
у онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене |
моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{ |
/p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је з |
а је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот |
ог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану. |
леда.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао |
те ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогнит |
преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка |
а за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заб |
актор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - реч |
јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} |
ивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милош |
<pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогл |
а у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, назива |
мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љути |
град је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош из |
бе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} |
бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја |
е уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се м |
ије дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и |
/hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера |
поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? |
о матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су ве |
она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, |
ков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити т |
</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непозн |
јеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџи |
а штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> < |
говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошим |
а!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{ |
..{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на с |
p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- |
p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p |
свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на некол |
позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; |
ма.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао |
ике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав с |
десет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, |
и око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти з |
ађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <p |
авао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у а |
митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега |
двојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државн |
ади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у ар |
е удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и п |
ним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, забора |
лугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или |
Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно ј |
зима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усре |
а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} |
ним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тач |
ба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и |
е то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава |
ним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} " |
продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видел |
и мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп? |
ану, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, к |
јом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на кој |
Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> < |
у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је |
т на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> |
у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упор |
здан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се |
свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле |
или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друм |
p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна с |
г крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских бо |
стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, |
оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, |
лазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко ве |
исе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најз |
мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га |
иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се |
са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се са |
ћи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој |
и је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи св |
ом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у |
аја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунил |
мало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју њего |
вог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>Н |
укао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и |
ог мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо |
дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се |
драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се п |
усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и пи |
н урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је в |
и у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили |
а што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинск |
вољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћу |
а положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а |
{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака к |
ну од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је о |
наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце ј |
во лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео |
љана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживал |
олуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда |
а.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек ј |
ко мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био свет |
амењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На |
на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било и |
ак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи |
заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и жен |
и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није |
оји жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живо |
итко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу |
} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше п |
лате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондо |
е се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и п |
нцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас ка |
пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љуб |
можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми н |
лута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осе |
ао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.< |
више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p |
чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу |
о.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не ми |
диже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се с |
раз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку |
ан одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење |
шавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био јо |
дари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не |
челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видит |
ипови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријав |
Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете |
<p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се |
меријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, |
загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвов |
тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p |
је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиств |
ија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку |
ужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин чове |
Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку |
јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читав |
азили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је |
доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис. |
у пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање уса |
шта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од |
азведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, к |
тне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко |
S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био н |
.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалк |
Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених |
пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхта |
се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су |
ви, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, је |
ћа која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових кру |
ћа која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чоп |
, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашин |
ути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате |
познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам д |
познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам д |
и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више ни |
то моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, у |
у једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: |
да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином уме |
вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, з |
ну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Он |
уде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за п |
м?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осет |
ма с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весе |
донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо |
дуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами к |
кивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која |
ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти р |
уше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим злат |
а, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од св |
де и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S |
нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој ул |
екад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је ци |
ну, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, |
у правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - |
латку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су |
лакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треб |
вало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је |
, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа. |
а код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка. |
поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас так |
било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишл |
S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је доша |
вилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му |
то и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник |
ва.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи |
</p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавал |
ко себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори вр |
е.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинск |
вљао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону |
знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, диск |
неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, |
{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године |
и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове ст |
витало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јас |
више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки проплан |
што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и че |
на за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дел |
ну успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је б |
гљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мас |
в и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постан |
абости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како |
без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</ |
ом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби |
м се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, |
рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- |
едити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и |
и се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у |
и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом нос |
ашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из д |
е између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београ |
ђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Мил |
.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно п |
ад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало |
и схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш. |
ет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данск |
о својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, |
да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у де |
замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно |
ове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто сталн |
благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово |
> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног |
еко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} |
љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном ме |
како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и н |
је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот он |
божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, |
ед љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском |
ед љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} |
што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васи |
оји ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губим |
наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, |
ућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим |
pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши чов |
ђица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру р |
хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сл |
јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном |
ја последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас |
бе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих в |
тап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа |
ошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено |
{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са ч |
сто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готов |
, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали |
ча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више |
дифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> |
ош и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш как |
авали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за |
, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци маг |
утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> |
S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према |
ох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p |
добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба |
круживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне |
рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас јед |
авале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни са |
тила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и |
е полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местим |
ле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="21 |
рављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срц |
епсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звук |
ју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају |
естаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{ |
љи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег |
сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно |
арочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: < |
е запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S} |
те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом п |
, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство |
{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у |
гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучит |
{S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одм |
то изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познав |
писа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписа |
на жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и ра |
, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, жив |
у му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила |
и.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види |
х.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{ |
да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једни |
си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} |
већи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је сна |
ложење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства |
познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она |
уњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се лич |
ом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио |
чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се з |
вора и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то |
разовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог |
му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако св |
овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао по |
ма начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: |
ницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ј |
рима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини |
ила је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и |
{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да |
ле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељ |
сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијо |
ђено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред м |
у да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, |
увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младо |
p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још ј |
мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако да |
неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној |
ш се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће |
вјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали |
жа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> |
ивао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - у |
најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с каф |
а седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су |
: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И |
сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није |
.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом само |
Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до с |
безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јо |
после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зо |
} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} |
имо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека прем |
а је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам ника |
<p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он |
а.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици |
овима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који ј |
сти.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се |
ервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад |
жете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је |
чног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике жи |
ли једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у гр |
скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена м |
а, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта |
се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али |
оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао пр |
нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p |
2" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се |
.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад м |
би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и зауз |
ила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} |
ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагат |
а ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти |
и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје |
што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извес |
ећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира |
ати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гл |
осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав |
ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да з |
после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен |
емић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку и |
Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и окол |
, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове |
сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра де |
ита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да |
мамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} |
убакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете б |
цима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад |
пштег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је б |
} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушт |
е покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканс |
а све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је |
честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, |
дговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њ |
е пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" |
ан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан м |
сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу |
аплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом |
риотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене допи |
ан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте бо |
и овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на пош |
олазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, |
дњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није з |
озор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико |
воје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> |
одитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фа |
н каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapt |
<p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се к |
ње њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даљ |
дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, |
поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, до |
око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по в |
она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није |
p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза |
а порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић |
бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- |
е срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је |
т година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="1 |
ти са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мај |
учила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говор |
ају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниж |
/> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, незави |
природно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо |
{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали |
пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам |
ри који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зуја |
да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старо |
вог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је |
о неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одлич |
види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ход |
... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуње |
ад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n |
о како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкч |
да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се |
астави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да т |
утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече |
ости.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, |
дом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <p |
рце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На |
оња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, |
S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али |
шао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га кел |
p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове |
Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја |
p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонц |
примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београ |
ом купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између ко |
је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада си |
на.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да с |
задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној све |
а два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по кр |
х и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група зб |
а <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава роман |
но огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пр |
метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по |
јао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, |
гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био |
који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је |
ш јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још не |
ч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави је |
дени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини |
клони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почи |
а су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упи |
ст се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савл |
о позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само |
орка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: |
гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји |
зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, посл |
> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је |
он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно и |
Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао |
се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове рад |
г и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није |
а је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђ |
Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове |
од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и п |
чком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни пот |
се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао |
кође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог пре |
{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте |
девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворен |
о.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Креми |
ема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми дај |
ијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, дра |
е ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Ник |
видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је |
а обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће |
Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе п |
универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући с |
да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему |
ад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} |
ке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећ |
риведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади пи |
тало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мења |
рају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта т |
ЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуном |
човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе |
додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од |
<p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и с |
ћи ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху |
оз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да |
нутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се |
ана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се |
гушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као |
јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и бу |
Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да |
..{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> |
ате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао са |
ва у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њи |
али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу бил |
ају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог ц |
итску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао |
су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па |
асно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предгра |
ена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких б |
ћа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S |
а који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па |
по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби |
ад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано |
и је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он д |
а се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред н |
је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек |
привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, |
itle>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад с |
ије осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљ |
је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је дожи |
оме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урође |
="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова ми |
на.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка |
да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} П |
био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, |
Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материја |
али:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћ |
S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они к |
="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> < |
Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухвати |
оноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро |
ом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ |
p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза |
- Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> |
унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> |
ети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p |
рили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S |
ош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насме |
природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита п |
ак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и |
Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних |
господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спреми |
који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и не |
се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p |
ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или в |
а</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му |
пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> |
во када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, |
а, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуств |
био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљају |
дини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} |
> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истер |
онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне |
ада за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раниј |
само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Ник |
м, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да од |
римите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад |
6" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је |
! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ прету |
у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке |
ило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n |
је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умел |
Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му с |
оницу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су мом |
сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи |
т.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди |
естати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост ш |
во писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после |
о ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цв |
е песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби |
начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величи |
волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја |
ана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег з |
ћи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахр |
ји је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрас |
на, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до |
гим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чист |
едо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ок |
ена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина ду |
не, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} С |
ушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна |
во последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то |
било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под њег |
плома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту |
обива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољу |
м, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држ |
ао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ст |
ди ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> |
и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж |
самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, |
; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у |
во, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S |
, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу. |
е?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, науч |
илостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и |
и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорк |
ко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је д |
ади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што сед |
зови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса све |
ш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, |
ј племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, зб |
њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас |
Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био |
</p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком про |
боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти |
узети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не в |
ри му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се чове |
ој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, зб |
то сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрљ |
живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од чове |
, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је з |
иш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој в |
бране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно |
а.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти |
кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужиц |
о као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећу |
еда га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је на |
ад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{ |
човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се к |
упио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> М |
тојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи |
дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале по |
ио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се |
ли слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доист |
P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је ч |
а и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код сви |
ш се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрн |
S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне |
звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зо |
безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, не |
намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и |
твена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не |
рава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жало |
нав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покриве |
и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небес |
, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долаз |
белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чу |
није и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим |
њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још |
ити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се |
ћу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку бил |
ч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> < |
жили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затр |
и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као ра |
воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, |
> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа |
ње јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могад |
нагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене |
у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> < |
у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, |
p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је |
чи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су |
што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га |
везду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови пис |
им капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је |
елим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити |
ћ спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени ни |
сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p |
о сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме ш |
је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господи |
Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо |
Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допус |
Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На |
жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, |
а.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{ |
Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била п |
сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним сама |
а, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у |
Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало пр |
није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остал |
/p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љуби |
.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузе |
била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у жи |
одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> < |
же табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од < |
ојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе к |
Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} |
едно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да б |
рћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу жи |
дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу. |
а, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнил |
кле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p |
и се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с |
ноћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Јед |
авала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се |
да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, по |
не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине |
рне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И |
крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, |
/> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, п |
и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле нев |
онтрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави |
раци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, гре |
если лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђавол |
, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове своји |
и ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутал |
идер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за дворишт |
S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога са |
конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофи |
вој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} |
ли се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у каф |
.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у оч |
рно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, м |
Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојк |
ти као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико |
ем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} |
ла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи к |
је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све уч |
елене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два |
рећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћ |
питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а ка |
ежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ј |
ежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети с |
кога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву б |
дената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзит |
врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра |
ј ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на ч |
сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - А |
дна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том ж |
за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног |
огао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зор |
.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> |
а је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речник |
а сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у |
, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пр |
да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви чет |
ежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град би |
Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице админ |
утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као |
> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај |
о си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека |
S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је |
ставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, п |
ађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се ни |
рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионис |
, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{ |
се.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свет |
ћа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се |
тички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурен |
је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S |
се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, ц |
ио ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне |
ио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхо |
на да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био доша |
врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчев |
из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, |
казују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловим |
ен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским |
ла и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледо |
а.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понес |
е упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење вре |
крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, |
у биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула |
сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам та |
, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина |
вај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава г |
е канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајућ |
> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће |
тола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном руж |
панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност измеђ |
тлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Кисе |
пред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, |
у си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити прија |
послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорно |
е послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем |
зија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пр |
а и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре не |
еколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, к |
е у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и к |
Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти о |
кав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ов |
ђанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква о |
следње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и |
у тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златно |
{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би о |
уменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до он |
подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју |
ладе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодиц |
а. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мисл |
зак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки |
стром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се в |
азнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још |
ма?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... д |
ним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давал |
елој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црв |
Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белил |
убица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело |
е се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло |
ог платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођо |
аш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада да |
а љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је х |
. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били ње |
празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, инт |
нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или по |
крштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај ј |
а је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.< |
.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на ср |
са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да д |
ао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Ми |
ан млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јар |
адбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раско |
Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Го |
уви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и сл |
г пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве г |
, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат ј |
ош примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" / |
.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Х |
мрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хар |
ала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена |
ом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зуј |
рупу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре в |
ујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним зв |
посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном |
човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећуј |
.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћ |
Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> би |
авио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он ниј |
осматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желе |
за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у с |
ан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавн |
и далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пе |
онуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у |
овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завича |
оље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је |
er" xml:id="SRP19100_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, ш |
er" xml:id="SRP19100_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госп |
er" xml:id="SRP19100_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је при |
RP19100_C1.1"> <pb n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичан |
се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, к |
ада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме кој |
о није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} |
ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, ње |
неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорк |
је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; св |
раја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њ |
ак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми к |
је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на |
натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грм |
унар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уоч |
ио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећни |
а, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може |
ицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може |
греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала споко |
се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубав |
очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</ti |
таде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом жен |
адић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који п |
вот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог |
им.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} |
прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у |
рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с п |
т човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има |
, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Ни |
/p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као рак |
езија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Ха |
јка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша покол |
тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његово |
>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући ј |
на кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} |
имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би по |
башури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више о |
одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - |
кочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у |
о и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео |
ве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да ради |
а себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцеп |
апред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи з |
а. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широ |
или радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цве |
у и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покој |
лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати част |
мињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети к |
поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини |
њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способно |
осим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они |
к родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њи |
да пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њ |
мо ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, |
јави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </ |
пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по кален |
d="SRP19100_P1"> <pb n="3" /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и пл |
p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала |
есели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од јед |
же је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина |
о био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} О |
- Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је л |
свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би з |
обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Бе |
а пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији |
.</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - |
ави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љуб |
су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у маглов |
ш Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље ку |
редмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је с |
е се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, |
н гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно шт |
рафа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад с |
он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} |
лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешки |
ши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да з |
} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Је |
о и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блиско |
бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одгово |
врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала |
постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна |
је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} |
мање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао |
е љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапц |
леко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са |
себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак |
а је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, |
м нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из |
мима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина |
саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредно |
е то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу с |
овукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена буд |
ну, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све виш |
мао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична |
се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, п |
комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> < |
е и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће |
азна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из |
г као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још са |
S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини т |
нергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио н |
коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који с |
био за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} |
p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се |
оварајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од то |
ло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div t |
> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озб |
омогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближ |
као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини |
ј краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о је |
да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене по |
е да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила с |
мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада |
оји неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у јед |
рни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала |
/p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба |
школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по једа |
. . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију |
љства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зо |
је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се |
оћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те |
<p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успи |
> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, ов |
је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан |
мети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и |
</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала неср |
у их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђе |
а убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је |
} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне |
ад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> |
а се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам гд |
адио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебру |
шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата |
/p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све с |
љење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ј |
ене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре не |
засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама |
е једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је бли |
шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време пр |
ли трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} О |
p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову пост |
н... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпу |
га здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... |
аво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. < |
ам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежн |
дака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај по |
младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласир |
. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љути |
по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и по |
> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да |
није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег |
е на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занес |
ла фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног кол |
да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били так |
погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, |
p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић |
>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе н |
наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивн |
и патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и ра |
, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} |
о сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.< |
ане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, т |
рено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда |
Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - вика |
ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши |
аво да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да |
и то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила |
она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје ма |
но <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> |
у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слик |
остепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо она |
то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари из |
ороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротств |
м према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја |
ама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, |
на тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозб |
- одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летими |
у живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубав |
, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, р |
рсона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. < |
ма кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је |
чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и р |
зик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемер |
и иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ле |
она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... < |
а чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар< |
S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отара |
чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто и |
о се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p> |
мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?.. |
сподина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвој |
узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га |
оне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, |
ста.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо и |
је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био |
а врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредн |
раз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетск |
патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <tit |
и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прош |
ерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази гд |
ашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обр |
крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S |
ст просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју ј |
ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама |
им црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње |
} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оце |
ку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и теш |
да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и |
ицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њ |
а не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећа |
е и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрми |
ужба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Б |
по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен |
у, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - |
ељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом ч |
ачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од вазду |
и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маг |
авранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очек |
је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или |
ала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад |
аздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова |
догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{ |
роши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборав |
о исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очи |
на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S |
амо калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Дра |
ћи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сун |
пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај вели |
о гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је му |
душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој во |
на је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завеј |
а света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и |
еница кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек о |
дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С |
ала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, |
</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухва |
нтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, п |
че виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и |
о Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчиће |
S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који |
у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p |
ађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смр |
а атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном |
назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало |
ко њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовоља |
ећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да |
енке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај |
розори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, |
крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Дв |
И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, |
и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњ |
игом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} |
о, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S |
е са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и |
срећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица до |
е остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка |
историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Д |
се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они с |
дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш |
ма, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гво |
о скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, ко |
S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се са |
м из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен п |
ету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зор |
пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја |
од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не мож |
суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S |
а и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је |
S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм от |
/p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала |
из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се |
доше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампион |
ила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и |
олови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само |
ном.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као д |
а доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих по |
ала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражи |
ј непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачи |
оји после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе |
плија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у |
p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кр |
оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је |
цу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака ко |
мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А он |
адиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матк |
о примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш |
- одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!. |
м ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{ |
празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали |
авних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блаже |
еме које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душаново |
спод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом св |
бдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова при |
ућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново ч |
и руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезн |
ихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побу |
утем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се |
готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узи |
ш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и |
" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} |
То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, |
ота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању. |
г лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тишта |
м разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја |
овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, ок |
да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су с |
ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних е |
о је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, |
цу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зор |
n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} |
p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи плам |
} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и ф |
p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев |
кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела ј |
и, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго нег |
е искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певај |
ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да |
још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љуба |
овим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене |
има отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у |
у ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.< |
аветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица |
а десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од |
осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бан |
а жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ в |
ун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и в |
ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој де |
> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и |
тава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић |
иста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све |
итиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо |
илош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његово |
ко, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих н |
ви и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</ |
јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је иза |
ређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам |
јући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, мој |
ни раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стиде |
и рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остав |
м како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану |
м како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану |
чке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински |
n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било |
зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су |
ајвише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, к |
ши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакш |
ео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изнен |
своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поко |
војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани. |
p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први |
ем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милош |
си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до кра |
адског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два |
о је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантск |
од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледала |
или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на |
де чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p |
капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна |
боку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју га |
зводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мис |
етљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, пр |
као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена с |
родних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S |
д се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих |
вао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>О |
{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји |
млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто нов |
ез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади чове |
мо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi> |
S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила |
м дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - |
ривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml |
од.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се |
обро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За њ |
уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лиц |
иновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Мил |
ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се |
а шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} Т |
.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ б |
боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S |
ута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с |
могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутњ |
ичну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку |
играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа |
а и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек вол |
ио још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природ |
оменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p> |
ире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о |
ст једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драм |
</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоц |
у војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрс |
одине и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старост |
и донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим ста |
још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је |
бави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве ст |
иче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви |
леда слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на |
утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди на |
.. и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежа |
о-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда пршт |
аде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милоше |
се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси |
те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, те |
ција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбано |
ебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита |
ледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињал |
сио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс- |
д се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојен |
ило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржа |
Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није би |
са своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, |
била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се н |
так удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцка |
Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не |
не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам нов |
исли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама. |
Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим та |
ог гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познат |
у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора |
ћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, гр |
в против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте |
о нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао звани |
ва. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је гр |
од сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потр |
се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео с |
пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових би |
{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жал |
а, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала у |
овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </ |
је, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p> |
> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка је |
ој тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се |
лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се |
, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кром |
на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњав |
е... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, |
n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Н |
мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него св |
их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци м |
ма хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад |
нда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармон |
рани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је пост |
азговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву |
есто мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечк |
ва болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех ко |
могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, |
ти.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби ј |
да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да и |
..</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све |
е. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати. |
и.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог |
сти и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један та |
авила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Ал |
ршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео и |
бе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам неш |
ве што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га је |
ом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло |
цала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунар |
гама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне вод |
те.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотик |
ли се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле с |
авио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у |
глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало |
жа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p |
друзи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кр |
рузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширно |
не бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као |
о је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати |
по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражи |
и се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div ty |
иш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши |
шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га љу |
{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све ш |
су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео |
ао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да ду |
су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче |
вукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погреш |
и.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је зна |
ова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку пери |
између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе |
си главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини |
лаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о |
о се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} |
опов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </ |
поредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, г |
је долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{ |
у да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Пр |
ед киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S |
ћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме |
Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извес |
њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се бл |
орено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи |
комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - З |
и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} А |
бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p |
своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта |
е избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају |
н у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио прек |
егавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, М |
p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорет |
корила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се наг |
ло и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас |
алканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво |
ијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ћ |
ршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове |
мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасни |
елу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, о |
Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још б |
акоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разуме |
ање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би бил |
едан другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом |
к, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово |
грали су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво доми |
р није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и |
бале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце |
асима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарењ |
и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципе |
шавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привез |
је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар к |
, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој ул |
у је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно в |
тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се пр |
екодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га не |
сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он ос |
ање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Он |
та лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{ |
аскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљ |
о онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није д |
далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дота |
се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изглед |
е несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна ниса |
гим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек дод |
као изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за |
чи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да |
о од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до |
ити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот |
век ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме н |
ака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране ули |
о је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју к |
ростасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, н |
светљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред |
је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је |
- То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хте |
S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висин |
сати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра |
хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са |
ијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, о |
западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљ |
ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слик |
але плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све с |
ложаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - од |
ица живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад |
интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшан |
чком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош |
а на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао б |
лава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена. |
мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо |
виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја рад |
м да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у |
претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштр |
?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужи |
ва осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} О |
о му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на |
ј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш |
ом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац о |
о тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, и |
о једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале |
нца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.< |
дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила |
ио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зор |
разе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па пос |
ди, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити обја |
</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти |
иш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} |
единости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој харти |
е нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, ј |
<pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су |
о ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који п |
громни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања |
о онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} |
аница.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког г |
његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да |
тезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Ка |
пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и |
мем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S |
он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ |
м биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на |
је.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било |
Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и за |
осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измир |
а заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса њ |
нити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да |
еки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје |
су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном поста |
буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На |
аше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшиј |
ћању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где |
ино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити послед |
} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим с |
ими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n |
а боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су |
, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме |
р где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тр |
о жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спрем |
ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила |
заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом к |
оше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, |
о је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статисти |
е далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између |
ислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово |
ени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љуб |
ушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p> |
ајзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p> |
ко моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листов |
та, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осе |
и му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, |
гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакал |
неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је о |
игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће дол |
} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како тра |
дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, |
њу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фик |
га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе |
рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конк |
, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветуј |
ко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у з |
иње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан кон |
Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу |
ко ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љуб |
ливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободниј |
гачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде адми |
дио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запират |
у публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га |
ема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само |
штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму |
еда зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} |
Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у |
ве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић |
<p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, мо |
Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у ње |
S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пен |
натим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S |
а штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чек |
критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојн |
еографске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и у |
<p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику |
озив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све |
Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико |
је само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео З |
ћ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>О |
о назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> |
здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изм |
дио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула ник |
S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Па |
слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p |
е у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје |
Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: < |
у, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га. |
гдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био |
усту прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима |
Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на он |
емала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђ |
и знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо |
и новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <t |
о је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Мило |
очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и |
из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, ко |
тири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или |
сац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га п |
сао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било |
на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и |
ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. < |
нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или |
ашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ва |
кати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Поб |
а љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништ |
е разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати с |
тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичар |
а несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на с |
једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разл |
корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, д |
које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала |
ргичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора |
исали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сез |
} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао |
ник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S |
шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешт |
према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакциј |
гоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: тре |
сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, |
досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве вели |
изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је |
е.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} |
нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног пор |
а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају |
ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и |
у од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- |
догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда |
бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гла |
робио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако до |
ених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад с |
како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве таба |
еном мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зорки |
{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се са |
осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још нера |
нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по кро |
е су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика К |
о себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> |
таро лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно на |
е и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обал |
До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена до |
му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} О |
е брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз жд |
ини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градск |
било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} М |
а.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми |
је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела д |
читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз ка |
{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се обл |
на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду |
тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади |
тан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> |
алост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мен |
акри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разб |
пно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице |
срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераз |
дам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушт |
јка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у шко |
нарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово н |
дала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је |
равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ |
ек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да ради |
вом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Беог |
јављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши про |
ехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> |
литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу ов |
еоградске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са |
а којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом |
ишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} |
а се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој д |
зливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку д |
Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се видел |
еви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се ог |
у овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила з |
да паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да |
а преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Ва |
наге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не |
сиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природ |
мен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове а |
Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људск |
аса живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно |
адске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икон |
38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило бу |
је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га м |
ети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол ш |
могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју |
едан болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог |
>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не дога |
се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцрт |
Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на ча |
и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се би |
се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладн |
ужили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје оч |
ажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи м |
за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" |
ов је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична |
што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми |
или су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је |
ем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуш |
како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S |
слати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не п |
.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде |
моћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да |
те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души о |
и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и |
ше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најз |
е она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се |
орне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни пр |
ли се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} |
јатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку |
сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо н |
нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се пр |
поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако |
х је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p> |
бро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судб |
затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} |
{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повиш |
е навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пу |
за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала |
тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тач |
обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што изла |
<hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, |
и су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му |
е мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле |
огдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси |
да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; |
лико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S |
оду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо |
Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти п |
задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису мог |
о би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма |
ајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек и |
пута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу за |
} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве соб |
учени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часов |
је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који |
познао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, на |
S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити. |
се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлос |
омила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S |
диних округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарен |
.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима ко |
ње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка ј |
ољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић н |
два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учено |
ма старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се се |
знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута дола |
.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака ко |
ан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, |
ена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелиц |
сних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка за |
Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео |
и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве млад |
<p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином |
е, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и |
d>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе дола |
и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. < |
о се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао. |
ну је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су |
отоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им |
јући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи |
жа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразв |
јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмин |
, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, к |
сети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му |
ема голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Д |
рајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног |
> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није вид |
ођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и ка |
ци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном н |
} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао з |
а се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се м |
и, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају |
е...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са |
планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у вр |
зеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мај |
ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице приро |
S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине ил |
а представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута |
етало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчин |
т, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учти |
која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - |
о на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуд |
аћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних но |
аједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправи |
чини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет |
цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег ј |
за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља |
ну поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али |
у и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонив |
оштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми |
јала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у |
длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био завр |
ала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, |
ђен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, кој |
шћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове маг |
вака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.< |
Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, см |
множавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчал |
и оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не |
{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као кр |
и се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људ |
да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао |
бивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно др |
аљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говор |
е се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапури |
S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако |
тио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више н |
} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели |
је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </ |
м да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не |
што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покрето |
афише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} |
ојава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажен |
с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватр |
Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S |
који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да ос |
њују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љуба |
да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и остал |
ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који с |
ух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дуг |
удентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Мил |
ји је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису б |
уле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот р |
оптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот ј |
ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужно |
с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу |
хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак |
а једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио |
да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, жел |
све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног би |
стави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем.. |
као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му |
као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не г |
убе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико ве |
а...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продуж |
оји се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам с |
оји се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ства |
ању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И |
рач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково ср |
рења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди та |
бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост ук |
крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвен |
у две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок х |
мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати |
ијом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум |
смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapter" xml |
пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од |
еди лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек ш |
газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао праг |
м шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога |
руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дуга |
реде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S |
о лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се |
ног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и пе |
сећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="chapter" xml:id=" |
ице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене |
која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање об |
ала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су |
атраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, к |
сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се ск |
рт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући речениц |
о мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав ди |
старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена |
они се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - М |
ти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кр |
Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јо |
ко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече |
животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у к |
ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> |
даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е |
вљујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је до |
од, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: ради |
и се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је са |
.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и п |
ругог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста с |
г Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас |
али, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави па |
га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице т |
отмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не |
рло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово вр |
победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шле |
ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-К |
, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како |
перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n=" |
лош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, теа |
} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он |
некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Н |
љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена |
те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, ка |
лиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми н |
м.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да |
рашну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Б |
делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене за |
остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси |
ио откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна све |
баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш |
асмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која |
људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишо |
на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што |
авна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за |
азна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има са |
head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју |
149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што т |
есило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам |
тајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без пово |
и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и |
ао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је има |
ка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Ми |
ви за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан ов |
и га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: как |
о код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обуч |
што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гоми |
јатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и |
клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све нај |
дну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им |
- Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним пр |
у има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Мил |
ом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; |
S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борит |
n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни п |
.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад тре |
аље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... |
> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била |
није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим так |
има, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављ |
и се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се |
здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да |
тало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, |
уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад |
на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улиц |
занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја б |
аљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се |
p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и |
рка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одгов |
м жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољу |
м жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољу |
соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке |
сети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза сво |
захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите |
угом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите д |
ало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је бил |
уди са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искре |
{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину над |
разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, |
ћању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она с |
жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим з |
жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим |
да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за |
знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од |
Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав |
ком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљ |
идео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род |
а: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки т |
мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накрив |
младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео |
вета, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заје |
метријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећи |
от нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живо |
штери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа зали |
орено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} |
исам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да |
ио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S |
ије разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она дол |
беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских обл |
није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ов |
ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, а |
одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је |
мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу. |
о млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> < |
у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш в |
у је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њен |
, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су дв |
изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности кој |
м великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност |
је садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географ |
би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" |
аке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације |
знад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновн |
о диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уко |
о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни |
цини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих |
мен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Н |
та је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и |
је драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују мес |
и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања з |
енска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, |
.{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </ |
ачан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p |
од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је би |
Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на |
више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> |
ам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кр |
рља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се |
буђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Оч |
шете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао |
сте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на п |
е, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО |
беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила |
али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} П |
/p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довр |
и, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробн |
потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Воле |
о упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у б |
ло му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајал |
не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ра |
зију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није би |
е.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још једа |
црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на |
ојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењен |
е много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати н |
Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад поме |
бе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склон |
бодно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео ста |
ог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гл |
на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.< |
ом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како ј |
утрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се о |
ао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под |
показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштед |
вога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротст |
тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Ка |
ад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно жив |
мић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пив |
ако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бескон |
.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје ми |
ист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и н |
а се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо- |
о у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поно |
кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ ј |
у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презр |
но на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сиг |
незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше о |
е мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане |
оје падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и ла |
а словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он |
би плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу го |
ра.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од |
дног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Б |
{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предав |
амоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње |
г другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - о |
обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава к |
} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми ј |
нљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти п |
вљао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послуж |
} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} |
чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са |
<head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло један |
бру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се |
жда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, кој |
се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог |
дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту г |
и слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> |
ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у н |
било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</ |
Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и |
и Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да |
е остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: ме |
илике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је н |
Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, о |
ућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и виш |
има, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и д |
д, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Мил |
страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љуба |
из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зор |
оја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити |
у излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vo |
То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира |
заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом |
p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислил |
А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Гор |
и.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак |
о би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећ |
/p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Уж |
ево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те о |
тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од ц |
ад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> |
а је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други оли |
кивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод |
овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а |
ика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, вид |
баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе |
чна.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима |
Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијал |
</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и кор |
матрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одгова |
к са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је |
залуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је вез |
у младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве ка |
т буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке |
, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> < |
...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} |
и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепео |
у, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у п |
а, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао |
, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од ц |
злог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми |
{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ни |
м се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</ |
воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на ми |
ити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени |
о још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је м |
одној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињ |
p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбо |
ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} |
Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и в |
још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ј |
ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим. |
говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који д |
и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајућ |
а уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад |
ти и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Због |
i>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче |
ремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi |
ије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</ |
постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} |
> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем та |
јка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе но |
д зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу |
БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи |
спод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и о |
ред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну |
био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширен |
ш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи |
S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ |
а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а |
} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну св |
дник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се ув |
ежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администрат |
пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што |
p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, |
нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим врат |
Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сф |
дакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку. |
са.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћ |
њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно |
је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И ка |
ује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим |
г дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зид |
р жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док |
> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{ |
дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без над |
звезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... |
ца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме |
што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он |
ала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S |
тнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, |
ватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} П |
троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, ј |
рија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ћ |
олагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, |
у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чув |
ако је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош мет |
боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} |
могнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да |
му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} |
иких украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оц |
к одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све с |
ити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар |
му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, к |
ада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму |
н је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критича |
сле осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - |
е измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика. |
његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку акад |
то изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мисл |
пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Мил |
на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се |
на рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велик |
азовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су |
годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и |
годно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивал |
било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни у |
оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ће |
на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе к |
} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене |
о коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропи |
ди, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незау |
ева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило д |
и око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташно |
е су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> |
воје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, ка |
случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} К |
ње.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови ут |
бе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље |
ео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - пит |
мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним |
и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред с |
ано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а |
емић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега де |
једнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} |
, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тиц |
<p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, |
зором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Ис |
и долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По пр |
угога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав унос |
нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражи |
ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да с |
S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла д |
лину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад |
та.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, |
бом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је |
ући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале |
ла, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи |
{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се |
м се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> |
о немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да |
ако трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црни |
м.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, |
т свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, |
стицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене. |
свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и |
ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?< |
ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У ваши |
ања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се з |
браћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужи |
качио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га и |
качи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p> |
итог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од изли |
тински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- |
скрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматр |
ало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта |
и би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се с |
му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} |
у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> < |
која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, |
укописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је прав |
бљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, |
нас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да с |
косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из |
цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало ш |
<p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао |
гу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уред |
ветлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се св |
после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око |
у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да шт |
ид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгут |
је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, |
занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младо |
лов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру |
} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаница |
и окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико брод |
страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву све |
су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута ж |
} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је |
i>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић |
бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавај |
ли онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звез |
ике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади |
ици... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватит |
ртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужн |
>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} И |
нице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакоднев |
а обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошев |
е на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био с |
та не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине р |
/head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи |
аздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело би |
оја тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> |
и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми |
мо плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било |
аздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело |
ао у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у ха |
иште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од |
рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљив |
е, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се |
ко му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је с |
риге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш как |
се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да |
и се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се |
е не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе г |
ик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се |
астионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да ј |
аш пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја |
на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се бу |
т само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће т |
Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити. |
е, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи |
мам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане би |
ћи цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је |
ио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра |
е написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ |
да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке су |
p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива |
да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да каж |
ишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око п |
ућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује с |
а неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред ле |
лизу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти јо |
<p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој о |
о.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>". |
преме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идил |
..</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не |
им причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба т |
анковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурм |
у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе |
Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је та |
шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит? |
/p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да |
о заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловањ |
и.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Је |
ама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност |
ш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су |
ајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} |
е ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они на |
људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је н |
препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш та |
ила откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би |
ла.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене |
промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на ст |
тидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних |
бе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако |
јима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је зама |
му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћен |
ре гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пу |
влачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било |
де је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за с |
е мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије |
х примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, ко |
.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то р |
прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Пом |
лошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као н |
азапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, своји |
ми у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Вазд |
<p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћи |
.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто н |
ећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост |
у!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кре |
андал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} |
ци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор |
ње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око |
ој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештал |
торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - |
е, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што в |
="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме |
.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било |
а? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се на |
његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на о |
ула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љу |
} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ н |
амних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све |
гачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. < |
зонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред со |
ачињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се |
обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у т |
х понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих |
атак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили об |
њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на њ |
ктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре раз |
о алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одве |
езде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је не |
рце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се ун |
ижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, |
трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади ч |
месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је н |
ред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Дел |
ј неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влад |
дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобро |
о доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, |
е и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш |
само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у |
омене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са |
гнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да н |
кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још |
у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи дев |
си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише |
</p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој ј |
а мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај |
у дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мис |
почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви по |
ви, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја раз |
би у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту преск |
с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> < |
пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском двори |
сењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо |
и који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем и |
едним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ов |
тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се |
наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између вр |
ди и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад ј |
о говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко врем |
во цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача |
Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем. |
етири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропал |
жичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу глав |
м, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на |
оје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећ |
у последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала |
него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише с |
е да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И |
p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет |
им су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви з |
и своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као |
апали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује |
седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је |
прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање ј |
</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су |
Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута п |
тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А |
есељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у д |
е да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала д |
јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших |
<p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најз |
био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу |
и можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} |
гнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте |
, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли т |
ирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељ |
нистратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и гово |
ла се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клону |
а живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако н |
овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабачен |
сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на |
амо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно п |
шњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуд |
да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена |
ти све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису к |
Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се њего |
остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује |
х отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само ј |
тичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, те |
оје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и |
своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није |
е.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно. |
/p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догод |
дин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе из |
p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе до |
дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој доп |
код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су п |
Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, т |
еко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак мн |
о и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која |
Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се боја |
е, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна же |
, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у |
о да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У с |
Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је су |
штву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. |
езверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са сте |
си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? .. |
орка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p |
му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица |
оје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да |
исао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи н |
коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досад |
њима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p |
бом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да |
ије више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било м |
Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога ниј |
ац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у не |
у стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећ |
анка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Обра |
дна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од |
је простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и дос |
требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште слав |
о и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара |
здарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек |
ашнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у ист |
е име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, ни |
десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зор |
овори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући је |
било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима |
а насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је |
ост, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се з |
тог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, го |
ти се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без пла |
но, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у |
, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао о |
а ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, нео |
дну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с рад |
ма.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је |
да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> |
{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један ве |
ко тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, |
тима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек с |
орка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле зап |
рећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како |
срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како |
ко ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и за |
</p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је би |
протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мо |
да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тог |
ење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет |
="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се талас |
асну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао |
дили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако |
лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - |
ао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане |
на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који |
тово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још |
о да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту |
м прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамота |
бро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени |
} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакар |
> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у |
лиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авли |
и су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим |
авим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је с |
, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p |
писна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су |
скале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић |
и она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себ |
ала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га понов |
лост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ва |
и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прља |
ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица |
а један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, рас |
а би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад |
све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прили |
тановници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залева |
правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна куг |
а шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто феб |
уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, о |
и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила про |
е расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пу |
оново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није виш |
рнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде |
, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, оба |
као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> |
pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, прем |
а посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле |
ј.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су кв |
ица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су |
, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади |
јци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Мил |
штени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади з |
.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун стран |
тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у |
и паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана чове |
ода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце у |
прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата бил |
ом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и |
велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег мо |
је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао к |
двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</ |
су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворе |
</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекариј |
АМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зор |
екунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран о |
> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нар |
"123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсект |
о и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на |
иде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић ј |
у које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцела |
које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>На |
у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Не |
да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао посло |
да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим |
и трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Ф |
ује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци јед |
стрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао с |
икодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим |
и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не |
е врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кре |
није није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и леп |
е све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здра |
губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је |
своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само бан |
млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот пре |
.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су бил |
били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које |
авом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту |
твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је |
као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу |
поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јес |
ла на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После |
м, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ов |
Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо ози |
свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљута |
ђе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади чо |
<head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, т |
, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, |
<p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p |
е у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} |
p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непо |
е њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све в |
ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</ |
итним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном г |
ма на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала |
рад, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - д |
... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, с |
заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих гр |
е, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Чов |
све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост |
есметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На |
ме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи |
нкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под паз |
та допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов |
но фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се к |
>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Д |
} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисл |
ичке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских тр |
у боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво |
љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су |
не Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио |
у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани |
а.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна п |
ење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узне |
ле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... |
, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар |
рок авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широ |
вци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црне |
савијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са а |
ала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} |
о и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђавол |
осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа |
p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још в |
д земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је греј |
алажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково мес |
Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у соб |
есно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Туз |
кшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се спра |
"5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш, |
НОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе. |
п.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је |
а се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића јед |
а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узви |
и у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови |
мбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хте |
тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спуст |
остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и д |
ране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча |
су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака с |
ућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, |
имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сун |
S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заост |
анцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била пр |
, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор го |
али су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су |
ла се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није н |
то волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је |
а, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила б |
че са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био п |
еби.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве |
тор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам |
прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> |
ле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, |
гледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и вла |
p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје саста |
кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш |
вао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме |
ма толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени |
>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна |
.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У ово |
а жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ниш |
постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темперамент |
у столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу |
<p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, |
аку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S |
почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Је |
le> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико |
остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео |
ре.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отм |
е у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подероти |
у, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало |
шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђав |
у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљен |
е полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он с |
шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимо |
иким хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> |
бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и п |
насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васиће |
ка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> |
дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ов |
како финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p> |
остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Ш |
p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин |
вај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се б |
збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p |
ротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и у |
бе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је и |
> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пре |
, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих |
Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и |
би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стоја |
и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Преп |
Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео |
болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Ч |
а сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, треб |
х људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66 |
мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и глади |
и.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трг |
имназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су чи |
ржао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од с |
ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је д |
и проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и б |
ваничне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, ко |
анин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријат |
тражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичи |
и се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ов |
проштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти |
све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад |
о ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насуш |
аборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште |
Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе. |
лева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат в |
вала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша |
човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли на |
<p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са д |
А.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи |
о, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} С |
<p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти уз |
/p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од бу |
> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури с |
ширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве |
} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућно |
да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно |
али су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе а |
је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно |
ије који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није б |
са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ра |
ираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</ |
И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, пре |
рва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца |
ивала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачи |
ком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и |
о облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде он |
небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје в |
е примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани гра |
врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима |
очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим обр |
елика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично то |
е наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи |
уара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје се |
ћ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, |
ој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон к |
споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бун |
ног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвен |
имније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло |
ила обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у |
а кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, и |
ли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседи |
ћи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест ко |
мом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, |
у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја |
/> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{ |
оји је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и оду |
амације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које |
дна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је нава |
исли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где |
се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је |
вога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да к |
очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким |
а једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом |
ежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је |
центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без иче |
акву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад ј |
рави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна гроз |
аре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и пр |
ви воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и |
које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није бил |
в, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику |
то у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су |
У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим к |
златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се де |
сећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих друго |
ју се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Ви |
p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојк |
пуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нуди |
убљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике н |
е примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> П |
јало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурли |
рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад |
, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као |
але се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала |
; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варо |
а тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно не |
> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - |
рак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали |
ед овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје у |
ку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на је |
а под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су н |
ретвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пуч |
скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој п |
еном.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирот |
- разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S |
же се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први д |
иближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђе |
први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот |
дала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим пог |
о као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала |
сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; од |
ци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто р |
хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и |
ти храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка д |
и што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућ |
она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје с |
од родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе са |
<p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос све |
он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од уж |
тао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја |
, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је. |
будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти воли |
и ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика |
} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред |
и у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што м |
ним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и |
тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што |
а је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам |
гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, за |
никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкуј |
и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно |
ли, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да м |
ко нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренут |
ново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафо |
по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилост |
његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та |
потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је! |
.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати свак |
емић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћута |
ушевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим |
{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да |
ћност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност д |
на овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам |
орд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Обра |
чинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичн |
е кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан |
асмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима с |
озоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна |
ретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи т |
дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу |
овек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... пр |
ој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја оста |
Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма как |
ли да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан т |
кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два г |
списана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
авикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је |
уског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од б |
артија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне |
помене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у нав |
нутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{ |
е пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрит |
му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову |
ти.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као |
Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади |
који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан |
се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадес |
а.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> < |
, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <p |
место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које |
ко да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. т |
и ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти т |
биљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi> |
тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада з |
лина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} |
} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} |
ти учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{ |
ем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, |
вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женско |
, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан профес |
} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на много |
порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешај |
ојих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишт |
н бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу |
ала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{ |
и.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока |
, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају |
осподин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стај |
ости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву |
љу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезд |
раме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати држ |
Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде |
оји задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Мил |
ећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да |
ревијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, |
и од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се |
ци на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шт |
p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, |
тено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање о |
аку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни го |
си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу ј |
на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли |
<p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мис |
.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољуби |
исмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ип |
по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, |
мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу д |
елу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су и |
ивезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочи |
Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, |
е задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, |
колико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснут |
менат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито |
и је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, ник |
и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се |
жно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се мили |
, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли зајед |
се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали |
Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је |
, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, |
ене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу нај |
да је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, |
видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и ч |
ажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води |
вала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих о |
ше појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ст |
напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} |
{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики К |
њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци |
а драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> как |
и да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагл |
арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино |
} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти сув |
још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> < |
Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли |
еоградског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила |
p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{ |
као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године |
мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила г |
ове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових |
мао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није |
> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ниш |
и под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отв |
али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назе |
е је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити посл |
и рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она сад |
те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> |
гово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мр |
кав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} |
идео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и нај |
ом на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљив |
посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S |
а је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" |
ли, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили са |
од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити |
о видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с |
аве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго |
>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свил |
воју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усн |
олази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно шт |
ћи по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла р |
е свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и сп |
се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, дов |
т, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је т |
варање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште |
многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да |
p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види цр |
.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> |
које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој зем |
ирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и по |
ложаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје с |
рагутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, |
ше.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не |
је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће |
Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пу |
лости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железнич |
била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је стари |
. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и јед |
ног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у |
доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим |
хо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахо |
брижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, |
а врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стоје |
дграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа о |
као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда уда |
и.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сја |
је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или м |
те и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава |
а живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог жи |
ајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један |
n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Пр |
е тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструл |
шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, |
стале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђ |
ју људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини |
за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p |
иже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, нач |
ицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје |
ти у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни |
S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јо |
тпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници н |
унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да |
то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде |
се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за |
општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног к |
рку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ни |
, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А је |
<p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по |
мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, оп |
емић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатељ |
ас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуд |
у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле |
има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио |
зе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себ |
му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p> |
е у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљуб |
од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кида |
је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</ti |
рао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окис |
авао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на ин |
ика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски ше |
етру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</ |
у на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљ |
S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима |
на му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што |
иви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи |
змишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозор |
у.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> |
ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се о |
>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Гал |
адовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се |
ачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је |
ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније вре |
петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смеш |
је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ |
пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак звани |
ву као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе ча |
етник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> |
зи претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p> |
пирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада |
седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може сп |
итељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Крем |
је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у зв |
/> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатељ |
романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају |
на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су пог |
градском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног од |
е играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде |
анизују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на |
.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговор |
таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња. |
тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање ј |
{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још |
хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пре |
ивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су |
Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба |
он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на с |
ван.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бу |
г дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дав |
pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очиј |
итала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја |
посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се су |
а</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телет |
и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару |
таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и мла |
осила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета |
ом, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би |
ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и |
гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је тр |
х станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавшти |
Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ник |
и другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, не |
у, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби с |
у на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без с |
ада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у тер |
а освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване |
лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - |
н сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и |
би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао |
ола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорк |
је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек |
ад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скруш |
дигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ноже |
ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очај |
ен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и прав |
а земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе |
а му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидиј |
изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа с |
еном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, |
смо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умира |
уж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу |
да је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у св |
д је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће |
да хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена |
аравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве сау |
це један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је о |
док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београ |
јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесе |
очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена к |
0" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се д |
Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По |
Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше. |
ивене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуч |
етлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што |
у јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита. |
тнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њ |
кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у п |
шу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку |
ремишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и |
ла жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим с |
заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим |
му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на св |
осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су с |
т заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </ |
товима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу |
ило покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенц |
има је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених |
.</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Мил |
а, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу н |
компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени м |
не од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам к |
ља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи.. |
завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и |
а зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један |
која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је чит |
је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хв |
а зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{ |
{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и ње |
сао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење. |
мам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, |
ставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те вол |
тња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи. |
црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Ис |
речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени ко |
ио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом к |
ју један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter |
намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Н |
ано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се орга |
покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног |
олећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана |
S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здра |
иво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> |
о се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> < |
им архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем |
о цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри д |
за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву с |
државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај хо |
длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљен |
буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубок |
{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, све |
за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми отк |
Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општ |
ије допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима |
{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње |
човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја |
ише ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто о |
каоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном |
му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би п |
детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи |
естењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од ово |
у нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице |
уди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајућ |
наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила |
е да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка |
Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобив |
</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није |
еприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргн |
им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и |
екивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, прет |
међу Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају |
брати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, п |
ци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто |
</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - б |
ајлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају |
ајлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бис |
ко је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти во |
немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вр |
е, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посе |
а начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед |
ак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Ју |
ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне |
ћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у вез |
а оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало с |
коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријат |
ош више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао |
на упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с јед |
а степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" |
и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трч |
гње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна |
м да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не сме |
tone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} К |
к се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша |
, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш |
?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу |
Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Т |
ужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да с |
воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и ку |
адовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се |
је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове ц |
пи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако |
, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете |
ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; |
о све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој душ |
се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно |
вори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини |
нај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта |
анке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - |
е да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ц |
адњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале |
онио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од л |
у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они прим |
ила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мис |
мвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студ |
S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да |
идео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад |
о се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Дал |
пола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко мос |
Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p |
о, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабр |
itle>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S |
ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео |
орода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њо |
ад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар с |
мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руко |
амо ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које |
} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мн |
ући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{ |
Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврш |
Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не |
иске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; |
већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео |
а ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи |
ећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p> |
ви.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љуб |
ади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега би |
<head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио пре |
е, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастро |
Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> |
.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале |
рану груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем сре |
> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да |
ег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој жи |
светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају |
а.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градс |
илош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је |
м свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не м |
и су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју ва |
се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла св |
дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који |
лош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним п |
строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени св |
мере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" |
на, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави |
- одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране прос |
ограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивал |
о време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било с |
ку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да |
будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш врати |
брани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена. |
177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја ис |
ку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиство |
о?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о |
човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећал |
иш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без теб |
p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} |
ва постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, ши |
која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљ |
. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а он |
ћи око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он ни |
е карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Беог |
је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> < |
{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селе |
> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово би |
ојим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у сла |
{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је мног |
Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на |
о да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтич |
лу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, |
било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, |
ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај зад |
ладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p |
ко обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију. |
ни исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободн |
азнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборави |
у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша |
не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, |
ић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом |
тати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - х |
постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни |
врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно о |
кренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити |
итао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врл |
пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још шт |
, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" / |
примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се рад |
м.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испиш |
деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе |
новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам јед |
ити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њен |
о певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затв |
ним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изнен |
један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за |
у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зов |
ко било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S |
ија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпу |
у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.< |
ајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, |
да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош |
ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. < |
е материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жанда |
војих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" / |
рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били пр |
хиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се |
оворио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> |
о решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли том |
средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђ |
ни се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница при |
, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га во |
еле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја т |
заслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође |
војише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води |
рти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке за |
је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио шт |
на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша сит |
заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадо |
p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ип |
време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} |
<p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто |
тио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а |
руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву |
чи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p |
новом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, |
Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још |
<l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l |
их заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, т |
и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика |
ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="1 |
Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се о |
е пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку |
и из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и |
арнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњав |
дармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, кота |
н.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S |
на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> < |
ер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади чов |
ва глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није |
осан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа см |
вет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашен |
отикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам |
ичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До |
ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уоб |
.. ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати |
свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, |
потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они |
ти, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, |
осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. |
довољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... |
Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек пра |
је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси п |
трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер о |
и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улиц |
решњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута |
иће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркино |
о опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Су |
е сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли сит |
Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.< |
предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прам |
е која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав |
тране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је уза |
и наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече |
овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се |
Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су виш |
се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Он |
} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и |
на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и |
и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што |
ћао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан |
тих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве д |
г келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у |
аредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед с |
одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се поквар |
ногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама |
ирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, к |
игарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће.. |
а натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушка |
цу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо |
је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се поја |
и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био |
и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна све |
епрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљив |
гледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску |
ла је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш |
рила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао |
о запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине не |
и и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да по |
еђате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> < |
ава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кре |
вати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све |
снаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужи |
са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњ |
рбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност ч |
робија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; |
{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат ч |
, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао ис |
гано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модро |
њичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворен |
прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и пи |
стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је б |
ло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги оти |
ну прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је би |
але су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је |
} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле |
га ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, |
е, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, дв |
екла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пу |
кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> < |
едњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној ус |
и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јал |
ости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изи |
човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује ж |
сле дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Ми |
у.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</ |
а људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак н |
егова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише |
ко се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде н |
је слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, |
ош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то ј |
кова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одгов |
ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шета |
тео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави |
а стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих папри |
радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пр |
арски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по т |
оје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имал |
да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања |
.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне приме |
фер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не мог |
да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у |
не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена |
завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам р |
к, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја ради |
је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх с |
олико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и то |
интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићев |
а, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући |
а... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без па |
оју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори дос |
да и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, н |
.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све |
е способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дај |
ао земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели |
.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> |
снаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује г |
пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам кон |
пуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било т |
сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је |
ицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си сврш |
се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали |
свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је ст |
авала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Њего |
е мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p |
ичној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три вел |
ба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло к |
један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али с |
ју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се |
раду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трг |
оје је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се |
о.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му |
верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, |
како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се з |
и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај хо |
на изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несв |
а је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као посл |
ада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена о |
е спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао |
допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се |
и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да зап |
а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што |
међу обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очим |
ом окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољу |
.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорко |
{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо и |
идео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познани |
средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно пло |
S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће |
огата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајк |
кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној в |
Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и пре |
те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, с |
Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се |
ла, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова дев |
правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Дра |
је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланов |
је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упи |
оме нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о |
, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку |
шу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој |
Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је уд |
гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуб |
66" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очим |
м заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје ди |
и песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим бого |
живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S |
главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још |
о продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивал |
утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном чо |
име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар |
етовима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину |
етовима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари... |
небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - " |
ла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S |
ти жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p> |
реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и ј |
одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрица |
о кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут п |
а ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, |
{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} О |
се овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарица |
исао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си бл |
p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треб |
колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем с |
араш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и |
коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шер |
ако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од |
холије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој |
нао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости |
и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријате |
ве што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна св |
уче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</tit |
и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на |
ке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремиће |
сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: |
кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које |
насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Х |
е био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене. |
ешеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, |
/p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само |
га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - |
ица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p |
а мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</ |
сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> |
аврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке нед |
све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} |
у се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну сре |
то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} |
јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Зб |
мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{ |
днети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, |
и живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, ра |
естано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично |
ако се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је |
рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену л |
љени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденг |
себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, им |
ни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} |
била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, |
е и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрп |
Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилеги |
="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти с |
- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним |
са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав.. |
да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено |
аписала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> |
". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали |
ав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући зам |
е у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је ки |
ло, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то |
ла и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено |
ранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> |
> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јевреј |
ио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао |
} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун ста |
разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике брков |
е звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике брков |
сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота п |
"245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са |
ола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са |
ти једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео д |
сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали |
прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотог |
ио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људс |
ољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одб |
е... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је |
х тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</t |
вести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затраж |
та и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или |
те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она пред |
ду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p> |
та није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моме |
, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек |
чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешт |
седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашл |
енац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној лож |
...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризо |
есело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола |
ог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се |
би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, |
а <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је п |
ту поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао |
омплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се |
ита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекин |
да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек п |
је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, М |
у шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми су |
кама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуц |
премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, реч |
наш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зор |
на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлеп |
уком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини цим |
</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново |
ним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са |
S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n=" |
илац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је би |
рећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од сво |
}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из |
је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како с |
њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остаја |
сетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навир |
по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком про |
је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.< |
поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да |
човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, насло |
Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предлож |
> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју пор |
{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете сам |
аг дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад с |
вљено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости к |
да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, |
одне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те |
ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, |
пио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са |
добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у |
о раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне |
и пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје и |
оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најис |
оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и на |
живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, |
исоким дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне гра |
вежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване поб |
нутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је |
све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type= |
сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n |
ебно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се |
дети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госп |
лада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добил |
земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објав |
друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић |
S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и д |
у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он |
је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је |
, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам со |
S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечј |
се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и бе |
са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем ј |
бав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице |
рујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар ост |
- рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади |
е на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} |
ављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбр |
>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страш |
р и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако |
ијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намешта |
суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са со |
вршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање |
исли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се к |
о кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав кел |
еоградску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лу |
и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре |
{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На |
емић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" |
е волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија |
здигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да |
ћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су |
ла стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата |
као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети по |
гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале |
е их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пр |
па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују |
.{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му |
ала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женск |
ба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба |
ко да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш |
> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним у |
, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, |
ме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електр |
pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разгова |
едећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала свет |
изма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... |
з целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у пр |
о сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочи |
весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овам |
асположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и н |
карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци б |
ачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њих |
духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане |
"195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} |
убав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да у |
казивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више. |
руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута |
срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломи |
ена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура |
едно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељств |
умане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класам |
p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађ |
мназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су |
>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столов |
орка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукл |
ем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи. |
омина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџиј |
дели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, меш |
чито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз гла |
у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили свој |
вала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао р |
м прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један |
ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста |
ад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
а и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су н |
тана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу |
. све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је М |
" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремић |
еколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној |
них увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом |
упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. |
а.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, |
м, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p |
а леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као |
анжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> |
ако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по |
везде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако м |
ли, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нар |
</p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и ран |
повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љ |
S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њ |
испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на д |
зде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типов |
} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p |
ањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, |
су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, м |
ње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и |
нита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у |
да.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љут |
угу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предава |
да се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао |
Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а |
шла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагов |
Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи |
другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107 |
} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово |
тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све |
задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем |
ни као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављив |
гу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удар |
смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно др |
о мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други |
поље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош |
> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила |
<p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жил |
душни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је |
наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу ве |
га и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса |
и и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунч |
јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, т |
утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се н |
е заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у |
а робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким по |
осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице. |
друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерк |
а се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ак |
лико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест |
рка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Из |
гови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који |
је је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што |
посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји |
Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек ул |
болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем ка |
и од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговар |
о је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хо |
чар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања ча |
јка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љ |
д да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њ |
рагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне то |
и, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих уб |
ш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се |
бузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести.. |
ићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, го |
оспођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа |
зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да т |
се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за се |
осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозн |
је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је |
очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби један |
охвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку к |
ојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> < |
не их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија л |
, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећа |
а је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема с |
дра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али он |
ац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом |
лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одуш |
ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С на |
наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што п |
о због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја |
јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима |
ћ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> М |
глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна. |
ао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био го |
чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, д |
кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе |
била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је о |
окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он |
ротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећа |
утке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом кој |
ку о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између с |
ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћ |
еколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да |
а послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајућ |
ле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде |
зрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на прика |
.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета ч |
и тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушн |
пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магл |
ршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између се |
рту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској харти |
се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} |
ор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <h |
есло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цин |
љу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је вод |
иле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге |
чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ог |
свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{ |
црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Т |
и је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари |
тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Ње |
и у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - |
воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки ка |
Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, |
ј мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је |
Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те ј |
писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говор |
<p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један |
Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењос |
Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове тр |
ек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јак |
начавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Ми |
весним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа |
о, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Б |
само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном |
ш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{ |
155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавн |
гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је че |
ервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд пре |
} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мрж |
је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у не |
сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна |
рви пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој стр |
а је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин |
средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не |
разумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу |
, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборав |
е на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца |
патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да |
о се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале |
ају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један |
ријалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштено |
о испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџис |
ашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота н |
ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> |
још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p |
е љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечј |
песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне го |
длучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути |
на, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код д |
обом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћ |
улисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана |
далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:< |
и већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спре |
ико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, пом |
ана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени. |
ао што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, ј |
тавим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} |
рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да |
тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} П |
из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{ |
жем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти |
и у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S |
ише до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{ |
кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан кора |
у своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неут |
љу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, н |
говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам |
да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје |
ро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати |
угарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} |
, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у |
оја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да са |
јци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало д |
ико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Ми |
ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на |
д да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић |
и и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је св |
шој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да исп |
ого људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда |
угом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Чес |
не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те |
претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма как |
м да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 годи |
Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе |
руго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш. |
<p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растана |
ена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиш |
S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису |
S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више |
од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што м |
пштег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загуш |
а много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, |
вет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!.. |
мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе пада |
Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Н |
е се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долаз |
остирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош |
ти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и |
зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даљ |
о у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих |
дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у гово |
д пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозбор |
очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком је |
финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, нак |
узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда зас |
да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан |
е што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динар |
ик, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске рад |
трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог велико |
а буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ра |
као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилаз |
и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка." |
итним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика |
та.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која |
пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде |
склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе некол |
рже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... |
час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који |
драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, на |
i> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - |
уживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структур |
е дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, |
се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </ |
је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњи |
стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу сво |
без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студент |
стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљ |
кад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" |
ти како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој |
евао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> |
аци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако в |
, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} |
ка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су |
S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина диза |
, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кућ |
а, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је т |
ругог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од л |
јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те м |
ом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с ч |
м у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је слад |
са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако с |
изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p |
убави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У ср |
/p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са |
њима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља би |
епше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи |
Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој |
рцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на о |
и човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огор |
олико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p> |
пственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, |
жеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} |
зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот уд |
воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како |
лест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових млад |
ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само |
ама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил. |
а; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла |
о забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то би |
Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <ti |
..</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, |
ремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уре |
и ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице гру |
вори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицин |
> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кр |
ју.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око де |
овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица у |
ише нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу не |
ренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противи |
Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> |
женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једни |
то: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, |
ди тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене |
ако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погл |
погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} На |
сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је млад |
бадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајн |
се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситни |
еда да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p> |
близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде ку |
чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити |
{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде |
Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. |
ненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упит |
г, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обда |
друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средин |
својио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, |
ни и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на |
ила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако о |
ни се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој тр |
ог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љут |
да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био ј |
ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што са |
ве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, а |
стао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитет |
.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема |
тихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити што |
... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан до |
S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је |
</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S |
себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара |
Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Мил |
ицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериски |
боне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у пос |
ска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... п |
и те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш ми |
утину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену |
е не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} |
ка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> < |
марност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно обр |
који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник< |
изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, с |
кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, узди |
оке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>С |
тити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузе |
у то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зо |
арима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од о |
ојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опа |
и ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело кој |
боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, |
његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао ј |
о Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци с |
ме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма |
ме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма |
у на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакш |
стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину |
и кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да |
едаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслони |
тавише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се пр |
"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избега |
је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што |
ука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се |
боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губи |
у му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за |
та: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да |
кокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавр |
за, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опста |
аслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна |
аде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ј |
опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање с |
а челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> |
у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се |
а степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све |
је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не |
лима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раш |
бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је т |
с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима о |
м, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи се |
ожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих иг |
века промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја. |
Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај изви |
ета и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубав |
пала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и |
ме био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очиј |
право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, поставље |
о дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диван |
њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења |
и помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} |
астом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у |
е његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости |
на, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало |
ку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намршт |
егулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигн |
Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као |
м водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а |
ало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чув |
син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стар |
у воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да ж |
би, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монот |
стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и ч |
о господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном звани |
лаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p |
ни мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинар |
пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што |
ешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S |
какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се |
о долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како |
стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли по |
љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драг |
ао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> |
е она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо |
али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне тв |
који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђа |
јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживал |
се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да |
пут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако |
зима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, к |
њем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све по |
лагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног с |
е о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наши |
Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко |
бе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на п |
ога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек. |
е бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке |
о </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечи |
се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тр |
по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву |
ести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напољ |
же ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања |
један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи |
ша која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p |
и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једни |
именталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је |
све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве б |
арице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мир |
ини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} |
то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зо |
што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да н |
и не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} М |
ј више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена |
мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те |
Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омр |
, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је к |
ене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли |
м тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се |
нати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поре |
> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од |
ом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно |
е и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас |
и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и |
ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врл |
ну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер дол |
>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена |
> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле |
оји су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помиј |
е као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, |
је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако |
од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати о |
ролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се |
усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све н |
ане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хо |
и њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} |
е је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије него у ње |
>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига |
те.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се д |
ред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село |
енија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој сво |
за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша елект |
ену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју |
, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке зав |
ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а ч |
го икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и самож |
и, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу с |
астовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком |
рним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко пли |
азивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се |
жичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни |
душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банат |
иске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београ |
ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну ре |
рупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бац |
ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Ј |
овија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије сво |
сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене вл |
иклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприк |
да</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде уме |
оново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав ц |
претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки |
нковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, са |
шли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку н |
.{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- |
те да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да |
дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> |
веравали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била те |
у једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала |
рем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} |
се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућ |
ивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски р |
који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више |
ди дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они |
адањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} А |
ада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истин |
ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не |
ристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... |
, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свиј |
мен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - |
{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мис |
да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, ос |
ади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помир |
лош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на |
жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оно |
јала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се н |
} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка |
е; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у |
е. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се |
што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите |
ти све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предат |
ао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичност |
тлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долази |
утамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у |
, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла |
- Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> О |
око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва |
твених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је |
шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије. |
ших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} И |
ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - |
убав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму |
мљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентс |
пис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало о |
т не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу |
ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како ј |
београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="1 |
леда је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{ |
скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газд |
.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, |
скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за с |
нава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњуј |
на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </ |
огледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који б |
добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје |
кости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страхова |
Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} П |
tle>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, |
згледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне си |
мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине |
Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко |
р нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у |
ног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> < |
њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим детето |
ао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Ц |
остојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова |
јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бије |
дудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној пр |
ависно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му |
му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно с |
се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрз |
p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене |
22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свр |
еда у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је с |
<hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је |
нићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресец |
i> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко |
везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо |
нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и ли |
} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млад |
ући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом бербер |
} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, |
зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи ви |
ерова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S |
чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу |
ћи се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> |
тио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што |
кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били |
никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да |
по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рук |
двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љуба |
весну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они |
<p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре |
title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: |
Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове кап |
није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капиј |
, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један от |
и слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло |
е бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скрив |
ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам |
ено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици |
ВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасви |
су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је |
овке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, п |
ник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на за |
едан од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на за |
ала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да подн |
из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озби |
дима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и сав |
ог коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућ |
је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфи |
Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> |
зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознал |
и да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим р |
на глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title> |
наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, |
ну по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњава |
-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада |
итам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да ј |
ла прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој пр |
е решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На |
очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутал |
тајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S |
у сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, |
принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му |
<p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва. |
позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због |
опуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кро |
ачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом |
ној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски п |
- љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звон |
м и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становниц |
е краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, |
она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О |
но су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у д |
редник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели од |
акутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе |
Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, |
По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на ж |
каза Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица |
рна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене |
ољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања |
} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две |
интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по |
туденти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се |
краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, измеђ |
године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписа |
{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране |
балу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи |
- одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, |
али.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{ |
омилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на нај |
хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да |
како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одго |
> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зор |
Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем ал |
то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да |
е имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око |
ник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене бил |
на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би |
м месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Мил |
, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима и |
ивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доист |
аске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно |
т...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и |
која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била п |
<p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> |
ланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој ра |
ролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се в |
део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнело |
немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</ |
притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита по |
а женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће д |
а се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говори |
је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад с |
Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схва |
ло чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендлан |
, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео |
величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја ви |
ом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> |
ло душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском |
вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас. |
ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и по |
ш ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани |
риво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, пон |
itle>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнау |
и тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако бо |
м:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас |
корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једн |
ранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да п |
Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати ци |
лому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пруж |
прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрт |
ко да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како |
уче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметни |
дан пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина и |
оретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, |
једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала с |
; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много |
зуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуш |
l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући |
ст јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади ути |
упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем |
>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... |
обио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице |
радницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово |
аучна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, |
арији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "как |
ог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео |
ли за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у |
{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад |
адају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу |
љености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... как |
г платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између се |
ока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера |
! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Са |
године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору д |
опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, |
ста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су |
одио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{ |
а мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... |
у она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем |
"Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго паз |
а, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се н |
анатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао ов |
нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали ка |
убине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви сво |
зненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог |
.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Мате |
и могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? |
алу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не |
међу Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити |
о је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде |
вао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} |
и кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и |
м.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - |
ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуни |
ак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га |
тигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div |
служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се позна |
Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, за |
тао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле |
из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} |
у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му |
загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке |
Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив м |
он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га |
њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин па |
утати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напо |
изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелни |
p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скри |
зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мис |
Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва ка |
рка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворен |
до, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекциј |
рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право |
јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S |
их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обал |
аметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео... |
е са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем св |
ку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним приви |
јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити ш |
...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наж |
највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је бил |
реба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p> |
разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно |
рка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи |
ћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, |
ЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад |
роз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Но |
а се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар |
село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генер |
- Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази |
ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До ви |
говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p> |
, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> |
ад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме |
едан теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш |
видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млад |
Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се |
унце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад го |
у:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и пра |
прави, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави ра |
ји пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку |
итус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих пес |
тварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{ |
е био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једн |
Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз |
{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претп |
у филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мис |
уза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и пр |
а сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је |
има, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка |
д ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} |
вему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво. |
предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у ко |
наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У дру |
ни који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за |
од сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{ |
> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била из |
нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа. |
дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Виде |
ку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити с |
оди њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радит |
ртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вај |
Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се ис |
вали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су с |
с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружи |
м један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно |
. </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису ист |
акве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ј |
љена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста об |
ен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади пес |
ко!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако л |
како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да каже |
омери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор |
ана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>З |
му и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што |
аборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на ул |
је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује стар |
} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p |
а је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу |
је они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је ж |
х, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало |
етлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи нико |
розора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се жу |
одио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно |
сад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <h |
S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу |
е одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до н |
ти и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазил |
начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душ |
</p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> |
уо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> |
це од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице н |
туације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, т |
>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са |
п овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снеж |
чна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски |
десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} |
у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак |
ао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича |
фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> |
низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено ста |
и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </ |
ну да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још умор |
рце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љ |
> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући |
ам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја |
у очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</ |
не Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S |
актеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико плем |
у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим |
а?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p |
. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не б |
<p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не |
- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже таб |
<p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове |
згубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испа |
Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако |
ка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштри |
ете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, А |
<p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински прип |
ра.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галериј |
јфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Ј |
бити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлеп |
ам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{ |
а једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добр |
агана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо |
кино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са |
е.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На дру |
згуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, дипл |
.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће |
к га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">La |
иротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста |
овори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете |
цало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извини |
од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се уда |
но дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p |
а се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треб |
е сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденг |
изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигне |
извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се пот |
и више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику. |
бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пр |
но прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после по |
доше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> |
тре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе и |
се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што то |
зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох |
сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да |
енадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се |
орка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; |
ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава |
жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећ |
ни.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је чест |
забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} |
а за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и |
/> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{ |
орацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што |
к са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује м |
паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј |
у.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје ба |
уги радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И |
знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здрављ |
тко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разум |
{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капи |
очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, не |
м.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми.. |
је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад |
се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могад |
у били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко вр |
да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако |
ка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страш |
даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да п |
е како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>. |
ово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо ј |
ставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам |
чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љуб |
} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} |
их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом |
ри које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну миса |
ко ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има т |
илош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути |
говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не |
еднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме |
с воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене |
га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} |
</p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле |
ењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претс |
паван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у с |
о шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо по |
ба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба ра |
а ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су |
ијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на то |
Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини |
> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p |
аздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћ |
атриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људ |
умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. |
"96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разу |
вечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: < |
љиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>О |
д мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљ |
ио спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, |
сла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жало |
кву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прс |
на колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, м |
p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене |
<p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах ниј |
нила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} |
онкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, |
ична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густ |
и непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на |
ијатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не б |
старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног м |
<p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, |
биљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је |
је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>рас |
арски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотиз |
онетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао с |
али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре је |
рагана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево ра |
ладих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега |
ад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар мл |
знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је |
су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали |
утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутк |
ла је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра п |
о упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ро |
схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> < |
.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја ма |
езиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких |
а младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је бил |
јанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобро |
отискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> < |
о, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се н |
прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љуба |
<p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> |
пак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам с |
, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ћ |
год угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким имени |
хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку |
жати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> |
малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, |
<p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и |
S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, шт |
а, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каж |
> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S |
је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као |
ао и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у |
ја је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи |
до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом ск |
а, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и остал |
анством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} |
а Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју ј |
ама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршња |
лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазнош |
тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог рано |
не табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је иза |
једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта |
дност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштр |
ор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти |
шан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у администрат |
ћи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали н |
дно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се |
њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу |
ју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да |
Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства |
ију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје с |
чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза пр |
део ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужиц |
Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} |
се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, она |
ве на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономи |
инистарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Рефо |
> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир н |
е чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне стари |
а.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних |
чним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отв |
1" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још |
него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се |
могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафа |
више рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Кар |
, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетк |
ле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, за |
тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости к |
безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао |
ад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, за |
о промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао јед |
запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут |
апипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо |
та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за б |
Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се ч |
појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је |
једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како |
стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правц |
биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жу |
велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста |
ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и с |
тар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрве |
мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само о |
би.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школ |
се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле |
има који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на |
тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник |
ad> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве не |
де тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним |
иштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке |
ијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би |
у пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом |
он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или е |
е <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p |
алу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједан |
ди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се к |
банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна |
шумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризо |
де зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна |
пља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у нек |
ца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није виде |
стане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела з |
ном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - |
есам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да о |
интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књи |
раду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску |
рно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S |
да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> |
етљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну |
банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да каж |
земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како ј |
ављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је ку |
8" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све с |
једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Ал |
еограда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне |
дама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од сит |
кна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебел |
о где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек |
она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили |
ека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која ни |
ојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено |
ео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе |
сте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ет |
улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас н |
несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су м |
.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца |
о потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварал |
>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави |
ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и п |
, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће. |
S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није |
, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљ |
уди треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши |
и робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна |
траних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по |
добравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишље |
мисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло ок |
лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се |
ерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута |
х особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов си |
вде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо ( |
своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје млад |
ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код |
оје овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади пес |
ница:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Позд |
ије у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту пр |
дао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} М |
сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежно |
сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се |
, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило |
два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био |
е, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити пита |
лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало с |
шћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћ |
железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за к |
ијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних |
н имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељ |
, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав преда |
S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку |
савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се |
заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити на |
и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, разв |
те ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима с |
раг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили жи |
и онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она ј |
м га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса |
љства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} |
Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманита |
тра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом |
није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да до |
, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозори |
lepage"> <pb n="2" /> <p>ДОШЉАЦИ</p> <p>РОМАН</p> </div> </front> <body> <div type="group" xml: |
тарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мрша |
силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед |
е се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске |
косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош |
млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољено |
агреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се доса |
ркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну сп |
е тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, ст |
та, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је |
како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер о |
и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; оба |
не, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критикова |
о своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за пл |
дан бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике в |
злагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, |
, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато |
д свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и |
креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</h |
је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава цига |
доносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух |
подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облак |
ло плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и ка |
ла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да н |
крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске в |
еврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светло |
о и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бе |
еког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркал |
ручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у |
амоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопр |
запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несве |
исту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уре |
ј Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Ин |
а је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом св |
дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове свет |
ска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку |
подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако уда |
по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и |
а крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Бог |
е месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифатал |
се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила |
им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - |
чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба |
ећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још |
ећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, |
девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стој |
{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала |
0_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - з |
о, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> |
ариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне љу |
ма тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо од |
ешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врл |
чну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанст |
/p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и |
буни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена е |
уктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све б |
вијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала |
во.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала о |
чким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа |
н је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова ви |
падаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке |
еговим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шапта |
е ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред |
н тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што |
егову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од л |
не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у |
ролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном м |
ј ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за |
} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он зас |
Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.< |
осматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песнико |
, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавск |
несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој ве |
у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак |
и рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу |
е све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста ста |
решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парч |
његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој иви |
<p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забаци |
она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> |
> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле |
колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Ал |
ги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S |
чне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше |
ше, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом |
права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у к |
новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата |
ола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади чове |
</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја т |
ако полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их |
Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "П |
ни се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и |
и му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од оло |
ише једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурал |
ла је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала |
је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим |
је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслући |
ком кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила с |
уд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој т |
пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухват |
ару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Бео |
етим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајни |
њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то б |
ни туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о буду |
ажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> |
а: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој |
вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се |
епа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изи |
оспа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов ста |
анички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, о |
нутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - |
и који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које с |
паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, на |
јчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ |
ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим тво |
ше:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком б |
тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у |
овољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> |
о, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој |
објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна р |
ао да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој прит |
е како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико в |
овори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем |
валија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изнен |
е хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без |
p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је |
емић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син ј |
Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубис |
е ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време |
етстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Ве |
и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназ |
Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, ве |
од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <titl |
ој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пу |
онекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" |
село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живопис |
ик поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p |
иким образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове |
Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Чет |
в би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звон |
којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчић |
е.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанс |
{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лаб |
и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију |
не кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, кој |
њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто гу |
еше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </ |
ожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Ми |
но времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дан |
Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи дана |
оницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од њего |
ч који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да |
моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми |
емић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слов |
ог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпос |
а је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији с |
аба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам? |
{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов |
ао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!".. |
неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могу |
олико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме |
е предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> < |
их волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показ |
ге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и З |
тељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један |
и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.< |
бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, |
охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не б |
еним јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више |
д својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као |
видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S |
ругог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих ус |
састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код јед |
у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све б |
атој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове твр |
ао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе |
Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју |
уче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме. |
<pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним |
p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се мла |
лује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на |
изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свако |
окретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на друго |
т ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса |
жалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, |
м црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо |
дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним глас |
ој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>П |
упише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, н |
ајвише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је ш |
тити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од |
у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред ул |
<p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не |
Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ п |
па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави |
иво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као ве |
рове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то |
рце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече |
но оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене |
осле спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висок |
ла, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За |
} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мрша |
с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> |
н, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
акер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не позн |
љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузм |
благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> |
у за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{ |
очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње |
Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p |
некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом опште |
е поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који |
оку београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напо |
ју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише |
стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у неред |
ка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да с |
у и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кр |
евљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби на |
е једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима |
ега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрец |
аже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у об |
.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме н |
на као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била |
ош више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак |
тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако п |
о се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старче |
младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да |
иљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад |
воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хте |
припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче ко |
ли.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи јед |
м њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у |
у запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се |
але болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на ње |
але болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецве |
је, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаки |
ле са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен ви |
преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе |
ачинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани ј |
сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Дра |
га, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад и |
м тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и вра |
ија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, реши |
дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава |
ама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни вет |
х дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, |
ош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар ј |
праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p |
обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је и |
ојом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне |
друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, у |
ла.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се кућ |
ји се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се в |
било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао у |
рећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од |
ру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају о |
ранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим |
зима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена |
а. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пр |
гат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи |
анске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у ја |
ицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас |
мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну |
о пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорц |
{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} А |
воја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} |
а и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам т |
ма.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљ |
, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Ма |
pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гл |
ен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, |
срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испу |
о што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, п |
годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S |
зо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећи |
е хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала |
и исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну и |
ваца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши ником |
доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу.. |
дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, |
се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он |
а не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја |
је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да с |
това за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на ме |
ињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам |
је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, |
језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде М |
велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим ш |
S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падал |
у; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те |
а није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зор |
собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги. |
/p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ни |
м.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, з |
је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а по |
ише од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени |
и и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах |
најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> < |
ер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна вели |
ање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где |
ић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније |
рка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="10 |
хом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупа |
остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређени |
{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забуч |
ница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb |
ео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш |
а срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сно |
е и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна с |
а види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз х |
простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове |
канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> < |
и.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све згла |
се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb |
ка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним миш |
и ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. |
ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и |
не зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и |
д живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} |
аје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жан |
м резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубр |
пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, к |
."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би з |
позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанс |
.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му јед |
су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршав |
е била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и |
су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетк |
p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим. |
у се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца к |
{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нов |
се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено |
овољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа о |
на се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су |
о се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису бил |
<p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избра |
праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S |
и миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, |
l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у с |
свесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Т |
ила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови с |
је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим |
ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким |
а, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је на |
она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} |
творила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо |
обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка св |
о је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако |
етње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта |
заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после |
да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је |
још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухв |
елим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један |
ане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, сл |
и је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанст |
тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже са |
ма добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела пи |
мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег де |
њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита |
ачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мис |
<p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је с |
мекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се сп |
к заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра мож |
ас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповед |
име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, |
S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора |
ла преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у |
S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити |
ворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Ј |
?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе мес |
та своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио |
итан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том слу |
теља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи |
лама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то |
о се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бист |
та чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књи |
убаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и |
уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, |
а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жен |
ао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он |
ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у |
се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јут |
јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} |
текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску |
сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите м |
но заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм |
ибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред |
и не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети |
испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Пари |
е Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу |
оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домин |
а, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз ви |
својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" |
ега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто ф |
ог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео |
ивала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препород |
} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толи |
е унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране ст |
Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности н |
ник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти |
де у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски пи |
е за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, |
баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржа |
ду девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећ |
је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пос |
вета.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним |
пред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је да |
p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p |
једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригу |
ема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Креми |
омислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од |
икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву |
нтљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} |
видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада же |
са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би |
о ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде ода |
е треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила |
везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и с |
собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и разв |
Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била от |
тудената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универз |
ик.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом велико |
у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан |
осле све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнији |
коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с п |
та мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} |
.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгле |
оришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских про |
диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако |
Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али |
енска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... |
ао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били |
едно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу поз |
рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други ч |
ше врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била доб |
се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у |
оји те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш |
е је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе цел |
сачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се |
а је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који |
џији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се |
ти што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје ра |
су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, В |
чезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: |
гледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљ |
е у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти је |
ва мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је |
е, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, |
иром који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гро |
им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заи |
два и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стој |
Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја |
е 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се у |
ељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек |
архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који с |
{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла |
чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила и |
.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још умор |
министратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и го |
ујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су |
доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> < |
о вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не мога |
адак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заг |
ва дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној б |
устављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки куп |
д Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али н |
одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину по |
рају кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасја |
> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао о |
жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је |
> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљ |
ћутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не гов |
во, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прош |
ем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој за |
ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуа |
дника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се ос |
аде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз |
о, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на |
великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бри |
ка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из |
поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно прол |
и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и |
утио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом |
увана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположење |
ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви л |
о као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да |
атле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Мој |
сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако ле |
.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су |
S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о бо |
уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине |
ао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>пер |
ђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> |
се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарско |
говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p |
n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме оставља |
не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{ |
та ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те |
раве Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се на |
не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у тава |
нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на вре |
и лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим о |
.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са |
више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштикл |
капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је пр |
ге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и |
у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са кос |
</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi |
ајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако как |
едан отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једно |
м Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столет |
јао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S |
кве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала је |
/p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму к |
ада, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом сило |
обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијен |
} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с |
а на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана |
оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо |
знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, је |
и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спу |
тава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове с |
ва и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима кој |
е, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, из |
зону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланц |
д какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад |
и смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да на |
о ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му ша |
а куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло |
ше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пе |
постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на ст |
он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>. |
јтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским црт |
на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb |
ајмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као |
је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући н |
тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са |
пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница дод |
тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у в |
невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у |
рштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане к |
изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли ј |
Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњако |
чила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезвер |
велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мил |
љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним |
не косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, уреза |
о сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледа |
може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како |
ле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикл |
ео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p |
пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав ро |
о махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{ |
мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава п |
енцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа |
/p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог |
луждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, |
достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројн |
але се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао |
вршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и пон |
зражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, о |
у кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одр |
и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милош |
без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женс |
ла се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да с |
машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузиј |
"118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{ |
ви, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који |
ува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је мла |
<p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових по |
ко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или дру |
их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иак |
А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> |
, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске |
жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да с |
је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изиш |
љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се он |
изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији |
сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{ |
сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{ |
Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.< |
Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придрж |
> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и |
шетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубис |
ријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненад |
отив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотограф |
би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, |
ијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{ |
задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - |
мије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да |
тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?< |
се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буно |
ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избр |
>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом |
и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа глед |
фаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да |
а од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне |
познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћера |
моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти п |
у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео њего |
утито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори |
ицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо т |
от тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Ве |
долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> < |
и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила |
а спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену зем |
пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити |
да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није м |
а вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој ж |
а њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и при |
стала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, ов |
ју песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлу |
го ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојк |
<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошља |
мо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање ил |
ш била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у |
се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, |
{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе гово |
Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарк |
кушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - ре |
е.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уз |
могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, |
ано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - |
а су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Т |
- А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> |
девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичин |
ке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом ви |
се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, |
у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској ста |
>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за |
вих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{ |
бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих |
обу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>З |
разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посврша |
това.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, п |
ици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасл |
ио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе |
е је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љуба |
де је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане |
сталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и |
</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управн |
ку девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три |
ре бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветар |
ицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубиц |
влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које |
аштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</ |
знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја |
задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> |
Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену |
белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше |
д.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне п |
шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро. |
. тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену |
мо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један трен |
ства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом занос |
био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div |
/p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгу |
и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек забор |
благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би |
о са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад с |
ским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда по |
/> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе |
ред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док прома |
штала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.< |
зналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Офиц |
од, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у |
осад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошево |
- одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погле |
м испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се |
рећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши ч |
али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у |
разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, |
- Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, |
која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша прест |
о с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтич |
едности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника |
очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p> |
шева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који с |
.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога |
поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала о |
пало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Б |
атије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Жив |
за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који |
знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због св |
ке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварим |
вале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене б |
кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распу |
ити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{ |
природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да та |
век је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од он |
примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шонд |
ов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="1 |
амном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Крем |
ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнул |
овека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" |
ица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог |
ивот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија |
а анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је је |
ући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд? |
исаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом леп |
те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p> |
Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија |
ју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад т |
досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш с |
досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велик |
ови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија< |
зидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су с |
ad> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разгова |
еке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима |
тане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац ко |
<p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а н |
се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови |
око, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисан |
би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, |
чима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, к |
не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце н |
ри дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а ник |
напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима ос |
ови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је |
ити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам |
} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачк |
а имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску |
спуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим укра |
смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочаре |
у.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагн |
чију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци назива |
лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао |
орити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трп |
остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јеф |
удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом са |
су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, |
д овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош |
ба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фат |
Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати |
<p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим |
љним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, |
ју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али |
овек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној |
њу.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађ |
ојавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила поб |
а прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од |
о да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састан |
</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{ |
мере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренут |
ас се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узда |
е мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на с |
иротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15 |
и су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p |
S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећа |
и како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те м |
о цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам |
амо како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не го |
ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> < |
ло ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца |
ђу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећа |
једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли им |
Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место. |
уди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му веру |
> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у не |
очи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{ |
игде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твој |
утим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је из |
ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети |
<p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадн |
ојна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово побед |
лутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод |
сти коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им |
ј посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу |
од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрз |
говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с |
ицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је з |
кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио та |
је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали |
устити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао т |
оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољаш |
пио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свр |
Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, су |
и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељас |
ад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му |
адно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, |
ек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p |
S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео ј |
дина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао ро |
очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца |
и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, |
био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и |
око удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко |
вот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево ра |
екао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! < |
градску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала |
омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов из |
ају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по |
наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да ра |
вијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га по |
м руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па |
риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по |
pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му мож |
ић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ за |
део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само п |
а, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно ч |
иле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски ути |
саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људ |
да наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порас |
грала јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су |
кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао |
се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му ј |
вару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и |
.</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вра |
колико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол |
е уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. |
> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар |
ратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болнич |
катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p> |
ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове бла |
ладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој б |
мић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле |
се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана пе |
тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још д |
увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађ |
вим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није би |
алачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу о |
ави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, |
то је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула ми |
циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепши |
но у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомен |
ту, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и |
ијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као де |
е постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дет |
ојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом ода |
која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузима |
p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него |
анковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гим |
е.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста т |
ео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђ |
ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог д |
а ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао ј |
попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка." |
>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да про |
је су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно дав |
паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне |
железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и |
инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију. |
бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тр |
а и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио д |
Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво о |
све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>Ј |
ad> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Крем |
ео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из со |
ђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</tit |
.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузе |
егов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике |
е дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим |
ршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио |
ије хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна гран |
ладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков |
зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су |
ш приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Бео |
из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја |
било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> |
меног Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и за |
сне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по о |
уран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одво |
љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, |
, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> |
и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не п |
ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испр |
, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подић |
терујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и за |
овим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и |
и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бол |
одужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очи |
ознајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне |
авши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунц |
и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави пис |
ју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време оста |
трвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколик |
покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре |
ла.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвоз |
</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су п |
јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших гла |
еларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава |
Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала ис |
које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, |
ти своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некад |
ике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен |
моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је би |
овлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недог |
бише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они |
и кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пр |
едњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одб |
смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саве |
гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који |
ст напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу |
кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео р |
што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у |
и нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене има |
ину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету к |
ла код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S |
е расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које кор |
о је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кре |
би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под з |
голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога |
да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре |
је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син |
дан савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> |
од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова м |
плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и стар |
ан воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим |
лији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у |
сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употр |
<p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бис |
ој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали |
који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љу |
д је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав зна |
ум.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуг |
спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да |
емићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волов |
Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, |
ку обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној с |
ме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту х |
у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизв |
ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али |
итај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. < |
рунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела |
а у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> < |
Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теб |
се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је пра |
трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Пох |
треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања |
ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим пл |
ише никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си |
цале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - |
младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих п |
њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри |
чег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења изл |
страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутраш |
бе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет смат |
надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла с |
о преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода |
се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и ј |
агано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они с |
пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што |
одно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лакован |
облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и п |
Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветара |
Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шу |
ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> < |
желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} |
је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први |
приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који |
и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас пос |
не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге |
ено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут кој |
, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по |
за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће |
ек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај стра |
он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједн |
купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S |
ринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љ |
оваца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету |
могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у св |
е ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. |
ак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао |
а, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И |
, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био |
S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му |
Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је пров |
остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне бол |
рицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећањ |
Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И ка |
сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили п |
на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - |
зе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пр |
може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и д |
је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимни |
p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му |
} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те |
ио навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могл |
паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p |
село око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу зад |
знанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све |
она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је |
бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S |
кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... как |
а, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће |
били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу ш |
> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најп |
квариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али |
на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њ |
ак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених |
а и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од р |
шта више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} |
д драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улица |
ад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад по |
омене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на к |
.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двос |
е, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> < |
ала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја са |
који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт не |
не.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми м |
.{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> |
ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против |
и пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш |
ораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта |
бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициско |
лаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> < |
} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћ |
им читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и да |
ead>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi |
оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дуга |
ће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? |
чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од |
д се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познат |
која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се про |
што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољуби |
има мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја са |
гом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које |
љив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за ј |
атки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су ис |
ата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала |
убим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка |
него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али б |
а још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка бил |
ту од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се |
и човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена |
дног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живо |
вој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она про |
и се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, п |
мене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је сам |
дају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог дет |
е, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу |
стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у |
а.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га виде |
прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, |
нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупот |
- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у |
ника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цв |
<p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може оче |
и кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, тр |
ј електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне |
га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она |
ремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незнал |
ли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јур |
е да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би о |
лите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош п |
а предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указ |
крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према ме |
лачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш |
је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо |
му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнск |
ко, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем п |
оја сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Св |
ољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сј |
ма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ши |
ори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p |
малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, гд |
ој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетк |
ао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као |
сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да м |
е тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми |
м још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла |
{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{ |
раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећ |
уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широк |
кав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоћ |
ности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не повр |
гла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете нап |
су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> |
ајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао п |
ма, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли м |
- Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико до |
<p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестиј |
од вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај зап |
ем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба |
ље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, паз |
колу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, по |
о се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једни |
ко је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мај |
ака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из |
сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у пр |
оме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си м |
, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он |
и да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио |
и кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, т |
е старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капе |
ве среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S |
рећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју |
орима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, п |
, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити. |
јке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај м |
ма, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} |
ћом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угло |
, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готов |
шенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крс |
описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Ус |
То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја |
плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напом |
до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана |
, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористит |
е једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео осло |
будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и пл |
е казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених |
азном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га |
у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогн |
е разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њи |
инимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем.. |
инимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и чов |
по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо ск |
{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кре |
ћу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A propos</foreign>, от |
е, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћ |
ао да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским |
це које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и |
"214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} |
, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она м |
рну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - И |
о тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики |
е ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на св |
167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте бора |
гедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, д |
ти онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима к |
и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини |
утра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је про |
срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких |
да којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Мил |
но томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и |
је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутраш |
не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство |
утак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао д |
ас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша св |
милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S |
лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка |
ера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару |
ао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се |
.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S |
ћи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све |
таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је |
.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде |
у, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако как |
це је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мис |
ако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пр |
у, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долаз |
шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стол |
ја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори |
о се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило |
ство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{ |
х зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се је |
онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера |
Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Бан |
n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидб |
.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што |
ео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле јед |
кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његов |
есама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>П |
ањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S |
ик је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром нап |
ње.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type=" |
о што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете.. |
да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати ка |
слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо |
и напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја |
жила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту |
ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p |
д сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, |
која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, |
не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још |
ише.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога. |
и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме ми |
се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S |
и ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом мест |
да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима < |
а то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опрос |
, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Ш |
ечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце |
а једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене |
м...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, ал |
>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се з |
мо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам |
Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те во |
> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она |
вало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер н |
pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Кр |
> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{ |
и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изиш |
но.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић |
</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела опр |
мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах |
ана.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да |
им сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> < |
сам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито м |
н гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори |
а више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје |
мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу |
а не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао д |
моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> |
допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се |
<p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи |
ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти доб |
>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напре |
а се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избри |
гао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осе |
стојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - прот |
стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одго |
ну срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам к |
</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко |
емена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а |
е борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, |
е и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролаз |
утрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, |
оје сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p |
о.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је по |
е једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих |
, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. |
{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p |
лести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам р |
} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам доса |
свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно вели |
</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој ње |
да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах св |
дговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас |
онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и |
у.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер |
крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он |
ољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... как |
е нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач. |
- охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, |
на жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту ре |
а прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети све |
ли крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлач |
још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компроми |
- мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико годин |
не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер ј |
шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угл |
жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - |
о: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га пог |
<p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад с |
{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник би |
дао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> |
слице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно |
ујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему ово |
ви и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је ж |
- Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла |
рабрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошали |
ивала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простор |
Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба |
о је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам ис |
није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дет |
е растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> |
јих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме т |
..{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више. |
тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три б |
е него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} |
.{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може |
нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да прими |
ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми |
а пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њ |
а плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и д |
прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} |
д хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му |
а мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <h |
доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полаган |
е разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржа |
ност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је |
да за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ц |
да за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем |
оји није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму |
и не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља |
хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу. |
м друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркин |
о вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према |
ога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши |
рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Ал |
и, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> |
и немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} М |
једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је ж |
е.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут. |
нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани |
ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам к |
у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што м |
р је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове б |
вршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у |
о је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Б |
ид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим |
су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећ |
долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи во |
тина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољс |
сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио |
сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио |
{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову о |
{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову о |
орка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, |
говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је |
дух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то н |
о си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јас |
аслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пр |
ан жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце к |
ине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми с |
те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изг |
нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из |
а поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} |
а знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује |
..{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној вла |
мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, |
к тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{ |
што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се по |
овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта тре |
овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва |
ем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метн |
ки пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с |
што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете |
е много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас |
то ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како |
мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо |
беси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, с |
.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} |
им се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то |
е ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код д |
утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{ |
п рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како ј |
цу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Мило |
/p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види |
ко три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудит |
еле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе! |
поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p> |
Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још м |
и.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је цел |
кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те вол |
е допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију |
жем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може |
Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} |
ја.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи |
, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени у |
ово кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У |
авет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша исто |
уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и г |
би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се |
први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало |
о мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести |
нији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете к |
хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да пот |
асом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кв |
.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић усту |
а рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој друго |
Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутра |
и, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се о |
је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам |
све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} |
те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју с |
те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју с |
оме што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала |
оме што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала |
а замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу |
" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ј |
тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весел |
им крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећ |
ше.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка |
може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вр |
ца.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојч |
поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за т |
ирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с велики |
ом.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у |
ћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћ |
али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двој |
мена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, ко |
а се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која ј |
ицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста м |
та у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли |
S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што |
један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут |
тах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имал |
су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна |
{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страхо |
што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твој |
о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говор |
ај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду |
ори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</ |
не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се |
у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба |
ознавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на с |
до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро |
олиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је г |
се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S |
"<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те |
су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадули |
Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... |
икада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је |
ју безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и |
пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упоз |
у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресе |
дник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се уми |
отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и па |
.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти |
ш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако |
понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци. |
ину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти |
вај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То м |
је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је |
напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> |
ако би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али |
едњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и |
како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Мил |
Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани |
>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и |
ио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не мо |
атства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам ш |
еоград.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом. |
Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба |
} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} |
мишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да с |
ари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на с |
ија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - И |
{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га |
ст ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> |
инар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Куј |
ош чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене с |
нине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења п |
<p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово |
еби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси |
изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа |
ађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... нек |
, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао |
у марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа изв |
ао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и и |
оша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- |
е писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју м |
е.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где ј |
лио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Тв |
ак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} |
один-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легни |
ead>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Ми |
А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка врат |
ад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} |
ликих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша |
ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</h |
тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- М |
више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - о |
ио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто ш |
а драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, |
сантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо пис |
</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоли |
> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није |
:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, |
знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле д |
? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам дирек |
у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, гл |
ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи тол |
лим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело свој |
обар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> к |
оје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљив |
замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тр |
ћа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, |
Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пру |
вериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, М |
<p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавол |
браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је н |
ници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће там |
остити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима они |
осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, |
би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав |
небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све виш |
лужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав |
си весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да |
ла, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад вид |
шио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си чов |
агана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гле |
ћности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је |
постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела у |
мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што |
о срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика ср |
ирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју м |
д тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што |
<p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> < |
, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Н |
ку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти |
јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом пор |
е ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добри |
} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не раз |
а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Че |
у црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја |
и.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја |
на борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу свој |
<p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми см |
/p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема пал |
те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту |
лади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постариј |
} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем |
био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ва |
интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више д |
ште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ов |
да сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није |
х, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она |
јутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка |
си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не каж |
Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајде |
Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остав |
м те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над |
лети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред |
тећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Ал |
смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти |
ју ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се о |
ју ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса ко |
а грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, |
м га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеј |
ати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - |
04" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је н |
мишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трп |
нати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Ј |
лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти |
оја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твом |
оја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у тво |
ку.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је ра |
монијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицам |
на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколи |
г заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет |
о осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми т |
о мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, |
срећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је |
ављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да |
сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само |
се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? |
је глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом к |
и је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености о |
е би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај. |
} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговори |
за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело |
кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жељ |
д мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за трену |
ље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се |
д она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби |
{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљк |
тављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твој |
е сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него |
ки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} |
а.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице бил |
ек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала г |
ултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без |
оре од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег ра |
мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{ |
ни ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао. |
ев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарц |
или су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим |
празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S |
безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели с |
рава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране |
ко је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге в |
све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хит |
како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Н |
много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малоду |
о.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се |
од <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> |
.. зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="cha |
здах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није |
ко пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове |
Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њих |
је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у св |
ева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се |
ком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце ви |
.</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка |
се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ва |
Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радник |
догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p> |
ала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно ка |
е се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их уд |
е у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас по |
све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас |
осле вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} |
се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кру |
купље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} О |
глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да |
зала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барут |
у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба р |
ијатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити је |
вала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом |
ите ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазн |
ња и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојават |
стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она ни |
урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још кој |
.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био |
уна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писа |
> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић с |
<hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико |
вари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала |
г месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто д |
ућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или дост |
шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога мах |
пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређаш |
акав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су |
су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је к |
них и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али н |
е Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио ку |
аје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p |
лања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде |
ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благ |
рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим |
Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужи |
во место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{ |
ама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартиј |
еном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој д |
ом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио |
да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Ч |
Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{ |
>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским |
еђу нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим |
као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре |
уше.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и но |
и.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који |
} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ак |
хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати |
округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S |
.. тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Зами |
и поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах х |
ог мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па |
жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро |
- Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p |
у...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни С |
им степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да с |
У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви |
itle> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву |
ки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" |
је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносни |
ли.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу |
машује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је т |
београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Мил |
инту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је би |
ко; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут |
се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђа |
не улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство са |
<p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста с |
има, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишље |
јте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те у |
ет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</tit |
улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбри |
орби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и свој |
пширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра |
.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме |
нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећо |
р свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: пор |
уди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - |
ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву |
и не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, |
од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар |
на светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама |
а све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су |
му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала |
, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уред |
је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као он |
ли смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља |
дим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђ |
орску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду |
ни да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео.. |
<p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се в |
{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су ост |
S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро ја |
сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом нар |
а неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешир |
ле паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p |
>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, да |
ену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: |
ав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од |
ном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> |
ом.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у |
ве оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занаве |
ивот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју. |
ивот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју |
је треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, |
тојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији ме |
сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете... |
да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брз |
но тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, |
сна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да |
е пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турск |
гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса |
вој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мук |
тих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везал |
е заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремић |
е грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом жен |
дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије. |
шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасви |
лариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије. |
ђање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све бил |
онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су н |
ини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време удар |
лету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина бри |
ићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Ту |
ко да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш пр |
а онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, н |
њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се |
Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и бе |
ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане |
еликом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутиј |
баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала ста |
залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак |
Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је |
н стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Как |
да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, каж |
он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један |
<pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје бе |
једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена об |
препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допушт |
воју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пе |
лас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ј |
шћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљ |
епоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дош |
крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи из |
ми и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пр |
ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко п |
зана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> |
Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње |
треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три |
м да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и з |
во писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме с |
Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије |
{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Т |
и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, ч |
Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким ст |
м нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод ру |
волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти ре |
Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловањ |
песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео |
. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и |
речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Н |
да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послат |
{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си |
ао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало. |
{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше и |
на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњц |
тила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем |
између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као |
уним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, |
Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад т |
ки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> |
чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда с |
а ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слик |
м све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена |
ва које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="c |
и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу дол |
ку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем о |
де његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично |
умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено |
тпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу |
лоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, |
а и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не боје |
не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, |
именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да с |
да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на пу |
У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и |
душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо- |
, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> |
ди грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Ве |
- Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али |
бица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како |
не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину |
м... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је г |
а по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи |
ма, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и каже |
ватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репо |
} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, |
ао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком ле |
ем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узм |
о онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила с |
ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се дес |
опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до |
која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - |
чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне ст |
е помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поре |
p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњо |
поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској |
градских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са |
на, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родите |
ти и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Ж |
сти израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - |
било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје би |
још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштв |
велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ при |
{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ п |
а си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S |
, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самари |
ирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост жив |
/p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се |
ки хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека |
спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом. |
у, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У |
мићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је чове |
Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми иде |
хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} |
од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увер |
} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у ње |
то чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне м |
..{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... ко |
м: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, |
заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љу |
Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа ни |
ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорк |
, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостај |
На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Тре |
аће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ов |
као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену |
ега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... к |
ошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само |
да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе о |
баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија ј |
човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S |
а, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић уч |
а га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све кр |
и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило с |
з речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> |
дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, |
није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја |
авеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је |
инског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило |
ио је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била не |
љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да |
стао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примет |
p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњ |
воме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуб |
ад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које н |
ће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи< |
изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} |
ављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз др |
о свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са |
ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли |
203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више прип |
е ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да з |
p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пар |
ободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса |
ејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> < |
{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова вод |
ред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се |
г гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пс |
ске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и |
оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жен |
/p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, |
<pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво на |
вљао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са |
сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p |
к трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и по |
ад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви |
а собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном |
а пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отв |
е једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију г |
мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема |
ност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве |
дом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су д |
среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, |
данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја сед |
својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао |
тересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где |
а и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену мас |
рка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљ |
је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, |
Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не обол |
за, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутр |
се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се |
је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на т |
ало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најср |
<p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотин |
абакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и |
то пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мука |
су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Ан |
о је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници |
ала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, треба |
ша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао тре |
цима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене |
Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је пра |
тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} П |
годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сирот |
лошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по по |
ине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желел |
тине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела от |
ебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја вид |
и боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да |
ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу |
рала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити са |
то се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су |
је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ст |
као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стаја |
би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица |
ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако |
тво ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвра |
као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од они |
а у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота про |
рећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико крат |
ску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машт |
ледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених |
проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} А |
да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе.. |
а пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око |
дао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и в |
долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари св |
ла, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно |
{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих п |
у, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја |
олуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је ј |
га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу |
би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ј |
би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} |
је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, нај |
љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету |
зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи д |
Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме ме |
реба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и по |
исам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био |
над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} |
о пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, бе |
/p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних пу |
зу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано туж |
шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у држав |
ју; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправн |
их игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце |
Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> |
их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је до |
еко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и х |
ебе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ств |
еденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве берберн |
а душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се н |
да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанк |
м оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику |
сам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди |
палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друго |
лагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси н |
е су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво |
а као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Креми |
Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очеки |
рло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срц |
ересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и умет |
ћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је |
је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и запл |
пела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидн |
да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је |
Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љут |
тајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он з |
S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> |
су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте. |
е ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Им |
у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вич |
аст ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније |
p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежани |
S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, бе |
S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетациј |
о да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с вре |
да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне |
појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу |
ед ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:< |
ко свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких б |
а ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и пост |
дари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двој |
и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису ис |
глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сир |
ије чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то д |
Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од па |
ра се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би жи |
а је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и с |
ле мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? .. |
ласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у |
<title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом |
ита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глав |
зад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отом |
рем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с |
су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота |
грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим |
ање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S |
ва Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи |
S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он |
ији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у пра |
зила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лаг |
и глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут |
нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било |
ставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали |
криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од к |
патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је м |
ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта |
, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спо |
вела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} |
д му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола |
и, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмица |
о двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош |
ти за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> < |
ио жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и до |
вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружит |
"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи |
рком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одре |
као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ће |
Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По не |
и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се з |
пи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} |
те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота |
или све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгути |
свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједн |
ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово с |
друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке |
</p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се |
што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бур |
не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, п |
ило досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москв |
тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити |
а нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и |
у Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и г |
и, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} |
и царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из ин |
i>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.< |
звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких т |
иком његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал |
ј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник |
</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам т |
/> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - уп |
весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина. |
ебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњ |
о ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничар |
био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву са |
а дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он |
на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мар |
као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско су |
чна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овог |
а да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо пр |
"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како |
ћ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка |
ођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћ |
,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> |
У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесн |
о неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - |
да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам прес |
ног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један |
у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око |
{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} |
је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се заустави |
у слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач нао |
овник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу |
имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али ниса |
е! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она се |
не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржим |
ука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} |
асовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, |
на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тро |
{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обично |
ном марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао |
она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака? |
е био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред ск |
S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познани |
о руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају |
ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезо |
ов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоће |
изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд в |
вну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, ко |
ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге |
мао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу н |
младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгу |
Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} В |
ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ј |
, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, сре |
да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - |
ве године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати |
чје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над |
задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег |
чак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узр |
свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која |
онео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене гру |
до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита |
{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну |
прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао с |
ближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа |
атско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готс |
Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби ж |
бав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се п |
аки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене с |
.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге го |
а ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један г |
Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} |
има.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо |
</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - |
p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љуб |
...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S |
имећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито |
куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{ |
ј пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу |
олим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благ |
егових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и осл |
S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са ка |
вом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још је |
ило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу |
м до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши с |
ст сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десил |
а беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од не |
и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она |
а он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред |
познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, о |
леће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се ш |
и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог |
} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и по |
тор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се њего |
лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Вазд |
ас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за ме |
...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била те |
ршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то |
е само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно п |
грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се |
ги свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница |
ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песничк |
анки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања |
еће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траж |
раду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепал |
шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, |
а тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала к |
- "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на |
задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрав |
ати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред с |
алеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право З |
их најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - |
истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она |
> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се јед |
унца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као д |
пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћ |
ка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати |
е путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велик |
една срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен |
ечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те поста |
е те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо з |
ени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време |
ло Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта |
дин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да |
пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорк |
, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, м |
и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну м |
неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p |
разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему б |
.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај зана |
ју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је |
али обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} |
е и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве но |
орба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, доне |
шање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Ви |
очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док |
} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p> |
...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Ми |
>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања во |
, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад |
међу пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у |
е био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} |
ност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба па |
очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламе |
е се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог беде |
танци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, пл |
ла родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, мо |
о од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, нећ |
ехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и |
пак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је |
, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружен |
к осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћут |
а питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?. |
су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{ |
ности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава са |
} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одас |
мству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га друг |
ма је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде |
едну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као |
обро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом св |
дану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку |
ис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: < |
> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су д |
ици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то ни |
не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа |
ти, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да ов |
, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... |
> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засме |
лазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно п |
рпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ј |
ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је гос |
о сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бан |
што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао стр |
а у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета поч |
ну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива |
лаве један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи |
е у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> |
за кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. < |
, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу ште |
ћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су не |
, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мора |
еће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвет |
ојављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено |
бе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Т |
.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је д |
он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које |
азначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава с |
тво смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са |
хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у г |
речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само |
у тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших |
о.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{ |
и, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренци |
ољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад ни |
{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и на |
, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубок |
; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују |
е чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, |
Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који |
ити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме |
тив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капут |
јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју |
ерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрх |
то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око |
ет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви |
адује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколи |
евао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече |
била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{ |
елом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, жив |
, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосе |
је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела мл |
више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драган |
ремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На |
ах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други преде |
орио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се пов |
ном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити |
је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p> |
а ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она |
м ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим |
азочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису да |
пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој |
<hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, |
ставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, |
пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универз |
рећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом у |
ће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео |
кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз та |
и нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисл |
Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фе |
исао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је т |
вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све |
акле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти нем |
уди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише п |
нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се заус |
нас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се и |
} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мен |
у два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </ |
некад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притис |
урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски сне |
пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији |
сец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, |
стиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанствен |
p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овак |
ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, |
блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог |
ове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрез |
ко се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје |
им.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, л |
столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју ду |
S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова п |
. </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као прир |
а не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сар |
ћ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекор |
ислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост |
ла! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи |
да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живот |
њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети |
дици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У по |
а, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала |
кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао н |
задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргн |
ека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати теш |
су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су п |
е одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па |
љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на |
.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и |
а је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, јед |
ном самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једн |
умњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарад |
земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као |
дале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио |
мљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог дом |
{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: би |
ених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пр |
ута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p |
знало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам |
бији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претво |
кле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно |
анично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и |
ућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољ |
мену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} С |
постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи |
очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч |
срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло |
вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је с |
днем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампа |
динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} |
вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</ |
пуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка пог |
и дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови |
ији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуни |
{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица в |
</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и |
сећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је ју |
и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, |
могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости |
Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не т |
и, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи гре |
од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, |
амо тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти |
оту и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршен |
ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{ |
авим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће |
све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте ха |
м сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломи |
њижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен |
рибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви |
новника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне |
радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог |
о.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мисл |
бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је доша |
Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу |
добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с лев |
ти на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна |
се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да |
ан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражав |
ао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако |
а и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, м |
која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растоп |
мвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div t |
своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мрш |
својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде при |
дговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад м |
/p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселост |
е био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце кој |
посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде вид |
га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, |
способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажен |
воје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је му |
зиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тел |
својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред се |
ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено |
у све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде к |
д из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маш |
тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако п |
цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да |
арница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут |
нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки |
S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанств |
био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се |
ворио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S |
ко јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде |
црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу |
д, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво уч |
ставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на сре |
... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... ка |
задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и зах |
читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути та |
и.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати? |
а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стој |
S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме |
Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љуб |
стократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог |
на борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сак |
кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао то |
прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још |
крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јес |
} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Нег |
е жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</ |
реувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један |
Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема |
лико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да |
иве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју |
ао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали |
е било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крста |
елу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпу |
љака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка ј |
а на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до орман |
и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нек |
ње; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиск |
вцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био |
овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам н |
где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> |
: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини |
иле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула |
> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узим |
} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од |
састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена |
ужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S |
бави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела кл |
свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је |
видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с в |
нци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза |
право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је сри |
откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо тр |
на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} |
у.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да |
...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромн |
пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово |
а песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна п |
езависно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је |
погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким сл |
а ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам |
ајситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госп |
во и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обра |
S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака пес |
неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да не |
лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му ј |
ре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи |
ој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице |
их кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се за |
се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову |
три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу |
ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо са |
д жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се в |
је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по ли |
упала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромн |
те врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, |
су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране ми |
у хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво |
гу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мал |
се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и |
опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њих |
ао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио там |
уго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави |
и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} |
ајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији члан |
е бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко о |
гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја са |
о лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији с |
о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их св |
ламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> |
учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче н |
о се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, пло |
вца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, |
јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p |
се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра |
неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све д |
мо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p |
илошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, |
руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ниш |
ироде и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице |
е биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>До |
ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рука |
његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он у |
ки удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што по |
овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његов |
брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад зав |
е... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, н |
ами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињ |
{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> |
к се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала |
оплим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да с |
ке чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега |
да ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у нај |
одичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају |
ца, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младос |
, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе к |
и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрада |
нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, |
јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим до |
тету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са |
нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео |
та.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем осно |
излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавни |
ли праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишл |
ивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пре |
ад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер с |
се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Пр |
је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави |
ветлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало |
походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у |
е знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти пр |
озору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} |
обиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију. |
а смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, |
ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам д |
Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиш |
у моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, |
драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје зна |
и, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно |
им.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да ника |
ејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Вид |
су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове |
, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја по |
ни град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зград |
на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза |
атеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оно |
је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све то |
људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који |
цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи с |
ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ј |
ам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, |
во је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како |
ем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећ |
p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражит |
Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно |
>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја |
ји, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пол |
лада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен при |
је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колик |
латна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бј |
енију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Ми |
се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће |
ене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{ |
вог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике. |
i>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћ |
и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, |
е неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћем |
жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег пос |
зио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година |
а, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале п |
ивот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је не |
, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било свет |
оли, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не |
ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, о |
а ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> |
тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драг |
слећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј на |
ором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега д |
који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div ty |
по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајућ |
ћево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до |
<p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, |
нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми ви |
вала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p> |
тавши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него с |
кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, |
ну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико |
образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине |
е се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p> |
азилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тај |
игарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, би |
е равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза |
је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца |
> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било |
дравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесн |
еш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не раз |
ај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништ |
више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојс |
ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми поку |
ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз |
нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све |
ересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> " |
лаго.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само |
је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова и |
вог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, |
лим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на п |
ече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања |
је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега |
помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како ј |
ности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обара |
дом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о п |
рошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли |
д брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и |
штовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за |
децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има |
и; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија |
ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољуб |
и моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја укр |
...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и ко |
е како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце |
на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? |
а мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у |
и очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди |
, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да |
ти.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два |
ремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи |
, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево ве |
>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?< |
е родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драг |
иљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на о |
убоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако |
на до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да п |
ио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, |
код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену к |
пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било р |
обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу прожи |
кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, жив |
жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чи |
од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да |
- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све |
онови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије за |
ем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} |
ш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио... |
itle>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мисл |
јку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... |
а ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја |
шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у ре |
сна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овд |
имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња |
техе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би бл |
хану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су |
ој влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је тр |
ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не попр |
Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теб |
а и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада |
<p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту |
је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен |
тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и |
научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Бе |
липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна ка |
ра надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп п |
е и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће |
иси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, |
, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и |
вљати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угле |
трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према с |
{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него л |
више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тај |
добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије |
де да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што |
а Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежн |
а будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да |
нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њег |
једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто шт |
принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео |
, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и |
пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као зла |
банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја |
бави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће! |
ебу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону з |
вог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је ста |
јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" x |
ио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И |
и Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да на |
д мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила |
тства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би св |
ик и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашен |
а после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило из |
на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јуж |
раскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по |
латким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га |
алупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у |
е него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице неста |
у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је оту |
дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> |
е, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавањ |
увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сив |
ену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајућ |
тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупц |
м су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло прод |
оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пр |
} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник |
ма свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се |
ут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљ |
ређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевш |
тао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупи |
у сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> |
а видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струк |
м срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође ш |
ирило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на бо |
време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да ов |
ког начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била на |
је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је |
абави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успет |
и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{ |
p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{ |
шта није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки |
сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела |
треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џа |
госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгути |
е имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали |
ислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружит |
једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе |
се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан |
"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац п |
неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безб |
ен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне |
а се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол |
на кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну |
најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешн |
нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањ |
а таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше |
млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се св |
родужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали. |
ховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се ста |
} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил |
<p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упит |
p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав сканд |
се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер |
осле, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта |
има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</ |
S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута т |
ем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је |
, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.< |
има.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као п |
шта на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, |
трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе бил |
.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега |
на је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде п |
у као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој |
ити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше же |
ако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи ни |
заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ле |
у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, траже |
и грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него |
није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да каж |
ли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запуш |
ко недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или н |
ку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замал |
пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим |
а, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за |
ко.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те сре |
неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја н |
е да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава р |
- певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта г |
е слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и |
ојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где с |
ек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју |
полит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Наче |
и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако за |
мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, |
га што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љуб |
век не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} |
м... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после је |
вног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и сел |
утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мисл |
ну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свад |
ада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја |
вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичењ |
често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада призна |
миле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан рад |
лаве поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је т |
боравио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="ch |
ићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове т |
био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у |
ивот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илуз |
и и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрп |
ас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, м |
{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио |
нство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна |
е и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Беогр |
бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно |
о!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога |
ка безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> с |
у вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Т |
о још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам |
штене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређ |
тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово |
атраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још |
ца маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је |
ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост из |
S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог стар |
преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте не |
и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завич |
које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се |
ву кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало г |
> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, н |
т је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не |
целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и |
т до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, по |
због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, |
та.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини ви |
а Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од |
на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и кр |
е ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили |
требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, гд |
ок је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде доб |
страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу |
лази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом |
ног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мил |
сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} П |
ење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стој |
о сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојн |
има тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица |
је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи пршт |
ила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Д |
облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада. |
противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у |
ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера |
и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи п |
> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се |
успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама чов |
из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно |
како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни с |
се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришно |
за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим ви |
кав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, |
оведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког жив |
светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади чов |
авом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залу |
орке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, кој |
воје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под р |
лила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потрес |
а и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша |
амен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њихови |
коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и |
мениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао ј |
је руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дуги |
топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодл |
о, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почиња |
био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђи |
и су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимств |
било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је н |
S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фија |
је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлост |
ли и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> |
ј, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У усти |
са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, |
о.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинск |
> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветља |
ога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као |
мње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као шт |
и је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош сво |
p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бив |
, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим |
злетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је с |
а, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону |
е у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од |
е није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте се |
ле су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити н |
е сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себ |
ло двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p |
идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да пост |
горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу |
облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским |
ош неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло |
ош неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматра |
, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним неми |
ве ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Конд |
осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста |
ност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, ко |
ошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци ч |
ље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош |
у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} |
<head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је уша |
иле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руме |
ке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије |
ирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њ |
а.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав |
је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њен |
ше на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се |
<p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играл |
има и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је бил |
ње видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћ |
усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> < |
рка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч к |
жне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече в |
штала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и из |
и још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Мило |
вај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, ве |
даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала ј |
ала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрач |
о градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска |
уштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале |
а овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки кра |
з ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S |
ктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са |
је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било сув |
из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед ј |
ено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана |
е маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишо |
сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} |
рбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стр |
пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера |
а некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко неј |
овек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња |
а за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="S |
сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> < |
де... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> |
ла.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би вра |
улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по пала |
аво упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихови |
У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од |
ван, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ип |
м сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид |
слобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезну |
је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са |
а.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинк |
едност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постој |
тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можд |
је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико ост |
p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на до |
лошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Ш |
ав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> |
p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у |
ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="1 |
.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љ |
лош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и |
Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хо |
стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, |
а је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још виш |
вирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек ко |
римећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је д |
ви хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигур |
а му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме |
м стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Ва |
ава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед. |
S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав |
ист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никог |
отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се им |
и у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би п |
мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те во |
што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} |
сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с пра |
РТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <tit |
е му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које |
столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уре |
мењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош |
најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе |
м пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намешта |
а свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} С |
ој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута |
е је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После црк |
кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад |
ина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провиде |
Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат |
де у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред |
дух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник ма |
није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљ |
евајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче. |
лерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.< |
долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, п |
радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом |
сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из р |
ио потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна п |
} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног п |
много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке |
око у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној |
се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на јед |
{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Диг |
га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком |
емељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апар |
црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали н |
јно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Униве |
ли смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, |
шавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграп |
пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко т |
<p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја п |
што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Ал |
дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, г |
ажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше |
ас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана. |
едам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и зади |
у, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио св |
ви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што вид |
, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо |
авље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S |
ли нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштени |
чери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На |
а је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек |
ета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је |
грали домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и |
рија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, |
уку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на н |
це Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb |
ише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунц |
ћи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, |
је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта |
ри пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> |
и би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дун |
е, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код тр |
ог дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што |
онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто ран |
истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао по |
шта од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, др |
елиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} В |
рад са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искуш |
моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, поне |
ш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми в |
дио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине ав |
и хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљав |
браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од ј |
умње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише м |
ред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долаз |
ина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића приви |
еће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тро |
средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта |
, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је во |
осек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога |
овим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они ж |
довољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> < |
ог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто |
жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову |
још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и приј |
склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, жи |
зне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаван |
е живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и дома |
ењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ва |
пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести |
о далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "По |
едним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, п |
ајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало ш |
, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Ми |
каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече. |
слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мо |
{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним |
Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвиј |
е видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећива |
с ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену б |
ећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји с |
те боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S |
јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} |
гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} |
плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост |
лена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, |
На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео једа |
рашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене |
чали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих |
је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једн |
гу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је |
он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У |
} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекива |
о је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, |
брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљ |
естру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у |
ном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорк |
је спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вр |
S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И |
е може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито ј |
а светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на же |
о заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном |
је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милош |
а, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb |
ш спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, к |
head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег др |
} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на |
тшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па д |
у претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако сх |
знобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, |
бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирал |
ао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио |
м и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, |
е врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, |
омшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек |
.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> < |
али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша д |
ски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове |
оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниж |
{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која |
цити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотичн |
тографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би под |
да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не запла |
C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога пес |
и држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је п |
{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрес |
си.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао је |
S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте н |
ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> раз |
ду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавни |
лија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагал |
S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужу |
е на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или |
ава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити сре |
шу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати по |
оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, чес |
сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непот |
ећ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и зан |
ан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p> |
е.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на |
а се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се и |
у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ш |
драва циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, зв |
Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и бе |
.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чу |
открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачн |
о није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганц |
у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али |
посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу |
о гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору н |
биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом |
сом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа мес |
снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах |
о од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте. |
је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице |
и реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да |
ко није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му |
е расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав кел |
која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади |
е пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се ф |
иљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клу |
је и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот |
S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста таја |
наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу |
пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Ма |
и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је ве |
ћа и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Ј |
накиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка кр |
рама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га З |
<p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољуп |
рујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све |
но навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глума |
ље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења |
е кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пишто |
подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи с |
а је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни |
је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је |
сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена |
хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти к |
м више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје пес |
теља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> |
Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.< |
се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, |
же.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> < |
кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или |
иком говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке бо |
во упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове о |
чине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, с |
стати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутел |
илошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покрив |
на откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далек |
аклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њ |
</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, |
и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који |
е је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принел |
валила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комши |
а гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, он |
је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да |
из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужи |
га нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник н |
ли злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао |
овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не заус |
баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала сво |
узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан до |
ету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли |
ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} |
.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада ди |
у. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу |
ста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} М |
иди место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених оч |
ла је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Доб |
лот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, |
а остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је |
асовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две заја |
ане старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту |
Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце кој |
зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кр |
репона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја |
таринском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали пр |
еби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим сле |
далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако изврши |
ила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу о |
ма <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом св |
чно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на гос |
="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прам |
је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и |
м београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је |
Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно ш |
ачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око |
<p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао |
лин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост |
нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чека |
млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену |
ке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погл |
ак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калу |
истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи сек |
Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом бол |
и <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново |
дним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се осла |
ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче |
ени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, |
још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и |
као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши |
идело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, по |
у те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја |
ше само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у ку |
од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - З |
који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Он |
ивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину |
е болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је |
ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у д |
о будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако |
је оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са о |
и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунц |
ов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа н |
свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју |
, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Р |
чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да к |
удим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p |
више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником |
и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас п |
илазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усре |
у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Б |
нагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви прамен |
евојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Је |
ој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи |
иде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и уг |
ице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче коли |
е величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они ос |
утити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, по |
у време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и |
и су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог п |
ху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког |
би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p |
крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, уб |
е!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме |
ећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала свој |
их места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивос |
и, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црно |
рка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућ |
ета, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питају |
ње све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и с |
злаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, |
и да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, а |
томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> < |
коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа ка |
ој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекци |
и и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, |
себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слобод |
сио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристи |
стављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој ст |
ост овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први п |
ас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро |
момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучил |
да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сенти |
уци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним о |
вало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сиј |
ади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да ј |
S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тел |
уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неп |
а на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима |
им.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смеши |
а мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не |
весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је г |
а знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава чове |
</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој |
или науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души |
доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је м |
енавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црт |
о росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо |
ки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста |
Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још |
еже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p |
асто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у ист |
орављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p |
, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао |
ош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Са |
ени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на о |
оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала |
{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треб |
ом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n=" |
горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичко |
има, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не |
а мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title |
/p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекл |
S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као |
S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} |
а на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по ча |
предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи |
и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилик |
>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш д |
у одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без з |
рати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... а |
то сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њен |
одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> |
копис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту |
на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је |
ла, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематериј |
та, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и му |
ивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хте |
уставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека ј |
којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабра |
спозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазив |
шивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима засла |
кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</ |
је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког д |
ега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и |
е патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске маш |
ега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, н |
годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S |
љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>" |
отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре |
Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати о |
ру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира к |
Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стиг |
ли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не |
овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор |
моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и то |
сти само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разго |
искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју |
ги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге бес |
Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у ње |
дваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са св |
ена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој |
у жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа |
ци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, ма |
о је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав |
ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допушт |
ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава |
једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђ |
а?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са |
и, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на |
адоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду г |
зи, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви мо |
ек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и з |
е чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} А |
ражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, др |
</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним оч |
аним нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхт |
, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало |
претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало ј |
а летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорнички |
шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су |
на, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је ст |
ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на |
био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се бил |
ић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још до |
цале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, к |
десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, |
а младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменов |
ша, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму с |
лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта |
је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси |
о за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била |
Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно |
шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично н |
} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипа |
чког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су |
ку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p |
ут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако реше |
ени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> сво |
и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа |
на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у |
лима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љуб |
зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне |
} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се о |
о.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, |
ено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По у |
хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ов |
патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је по |
</p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавају |
енутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка |
њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пић |
пљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, |
енило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна т |
ељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених |
као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је врат |
ка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и х |
нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не |
и у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> |
јем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентимент |
е отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполет |
врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели |
се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је у |
ећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклева |
овост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједн |
пута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А вет |
истарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} |
е, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раски |
а поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам |
та милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који |
к је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче с |
ли што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на о |
ко који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео |
вом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борб |
еп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</ |
ао што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вече |
, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљал |
адник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за ма |
ова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{ |
мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакл |
ри се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један све |
убљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дођ |
авила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само ј |
ред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као пут |
ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како |
то мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више нег |
ма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те ст |
воту, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају |
ковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави |
кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престони |
их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране к |
ту нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из |
вест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж т |
за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред др |
би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовни |
, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролета |
својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко |
м, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и |
зимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} |
, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То |
ли у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} |
ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад |
ноги од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за буд |
едина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколик |
Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љу |
појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепе |
Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он |
наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксани |
. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осет |
Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, |
ема грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су |
на. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна ти |
н конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попушта |
служитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види ш |
ш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима |
них саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном преде |
ко сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здр |
које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавеза |
транцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на |
гачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и з |
а, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} |
ме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажа |
муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али с |
загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p |
је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби |
о реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један |
аже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао |
вори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, |
овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, |
се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љ |
талних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини до |
поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> |
, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним |
стора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ј |
му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје |
раљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнасто |
Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посв |
ено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу |
а пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p |
да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова |
карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, ни |
лендару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка к |
е за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили он |
евајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, |
ну.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје м |
прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, кој |
бро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S |
аво Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво стр |
то су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могл |
гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук |
те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину |
избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на шко |
весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад ов |
да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он ј |
озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред с |
никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се раз |
Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза м |
> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У |
скви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, |
тимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што |
илошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би |
p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са |
волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су |
и којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, п |
нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и ув |
.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Мило |
а једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети |
, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољст |
витом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну |
мићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Шт |
овек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој ве |
а, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, н |
жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> |
ка.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жа |
обично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варо |
</p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је |
је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, |
.. како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, |
н осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњ |
ање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог беогр |
ме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школ |
тет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу |
цесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p> |
речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже ка |
ој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријат |
Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорил |
ојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног |
лош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мај |
ати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> |
по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови он |
<p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати ок |
него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачк |
ивот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади но |
њаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена рум |
у или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и нап |
способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од талас |
реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличав |
њи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чуднова |
, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Б |
амен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јут |
еднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле |
примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они и |
ема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ног |
што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја |
ви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно |
ако их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је б |
ма ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прог |
а је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче |
Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чи |
вијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не н |
сни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} |
ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије с |
ак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на же |
кују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долаз |
оје пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је |
ада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо ми |
.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.< |
своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу. |
о краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</ |
љама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негд |
сти шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и |
баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нар |
њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађ |
на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су |
а драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном |
е уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: |
це.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста |
авно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи оства |
/head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спреч |
е оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из |
на морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - |
ланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алу |
би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад г |
јац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, с |
теде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p |
сних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда |
о је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом |
и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живот |
сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њ |
S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле цело |
слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Спо |
је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе п |
није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч |
ешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... |
тпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер види |
помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави сво |
је <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених нокат |
енутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини |
ећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја |
ео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитељ |
{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно по |
чепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло |
ћам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас.. |
} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи |
оме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја забо |
ост... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој т |
нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене он |
на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла суд |
ут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова |
се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он ј |
е је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много у |
> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна ми |
да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</ |
је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из д |
недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S |
рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је на |
лош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...< |
на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу |
и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати м |
речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, |
оја је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут |
ку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не |
љеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта |
ђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су |
ш за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изгле |
анпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шетк |
роши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је |
насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао н |
се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излаз |
ачелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брад |
а трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмеј |
ну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, свак |
ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умор |
, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо пис |
лостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и |
Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} |
ла у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она |
ком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихови |
је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство |
понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену с |
се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> < |
ео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скид |
као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене |
оја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу |
рка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све под |
елике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или |
} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо о |
д, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драм |
у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</ |
пита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила |
ај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очи |
-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{ |
ди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима |
.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више |
ниш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већи |
ода, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, ство |
лико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свиреп |
ове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демаг |
задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све |
упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: г |
тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје пи |
је даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је |
ли ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам з |
оследњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој дол |
до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је |
волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто о |
клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи |
Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа з |
илош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао п |
било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по |
/p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p |
> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> |
p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више се |
<p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек ј |
по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник |
Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Оч |
орио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, госпо |
ећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59 |
игара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у |
устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења |
е волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као вазду |
е потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да |
а за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} |
ма, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Крем |
злазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разнов |
о две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог. |
ли, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су |
дно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те |
његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека |
до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу |
и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на ост |
дан пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим |
и се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Раз |
и се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Раз |
, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива |
з основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо са |
гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</ |
га написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже |
и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо |
у своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај во |
атног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, |
неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити шт |
" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза. |
а скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово ш |
намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати пер |
још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је |
Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</titl |
шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, ка |
> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја ва |
свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, |
ична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукав |
напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од |
упоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. |
главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике д |
љни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и с |
м Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући.. |
а лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосе |
и који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, |
рљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне гр |
се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она ј |
право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да каж |
, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и др |
идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него ш |
себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја |
ети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> < |
брачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Ми |
о ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дуб |
еличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један вели |
к с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бо |
инистра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Вра |
ао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је |
... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгут |
није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, |
ри пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Д |
један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Ни |
ар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и ра |
Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову рече |
капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се ш |
твени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју |
едставе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута срећ |
} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Речениц |
и саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може |
! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави ад |
дио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> пред |
брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарск |
..{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> |
и нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се |
, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само коли |
како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, |
је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мисле |
њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст! |
ављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> |
емо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у д |
Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отиш |
а површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу |
жаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настра |
а ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. |
нику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне п |
дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље |
р у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа п |
воје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али |
с ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респект |
ђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, |
о од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више бил |
рговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђа |
а писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба на |
е скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} При |
клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и вошта |
много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљ |
их амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војс |
то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљ |
о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну |
би је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ј |
и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се о |
ински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "еспера |
за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене |
час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се ве |
и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му |
е бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се рад |
итаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским п |
сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти неће |
е главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мисли |
ерину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се |
живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он |
а видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали |
каз; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског ј |
оша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном пл |
трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити |
е и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја |
рикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорк |
поредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих |
већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, |
већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом жив |
е њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није |
- Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - |
а је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизал |
бави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао |
ш је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са |
ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у |
ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како |
ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Заш |
S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја |
а ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p |
н својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} |
је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му |
је рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновни |
шту горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изн |
лонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео |
ишпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје |
Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.< |
олико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата |
сале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадн |
јно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> |
нат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свим |
амо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без сре |
ке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и |
заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су с |
тура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, |
је у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, нез |
p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ни |
ок у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на св |
дном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се с |
астављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то |
тала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастиониц |
себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отво |
постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} |
ротив бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу |
зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где ч |
нствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су |
> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег шт |
по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу о |
ивао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре санду |
је не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} |
рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који |
е, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је |
ив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми |
> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али |
емарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, бр |
> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} |
г, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> < |
о да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: < |
оку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је |
и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео па |
ено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ва |
Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи |
тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, |
Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} |
жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може от |
везачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављ |
и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је |
анабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу |
уба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само |
нички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова у |
оји су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Ш |
Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи |
вао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вија |
олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, |
допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да б |
још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја |
што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, |
замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој |
јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи прек |
да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Св |
е могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се не |
} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим |
аћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и з |
свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нароч |
} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање |
своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко |
гију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на ту |
приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пиј |
ју критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје |
ги крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљ |
а себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} |
војчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају тако |
рирода обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај |
, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док с |
то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних |
остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и |
ом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Пе |
врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове |
ака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену |
единца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повиј |
је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она |
а пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још |
тог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, |
шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ м |
д и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме в |
чију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош ј |
ара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну |
ли да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, ме |
да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом |
а, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему друг |
омио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на с |
или излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би |
претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сам |
S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустав |
раза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распрем |
ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Никол |
о, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другог |
До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> |
<p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она ј |
и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да ос |
езадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га |
тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му |
учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што ме |
и.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и траж |
и, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комед |
ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио |
ди, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У јед |
је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судов |
је брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му |
ом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове |
<p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровал |
речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој ј |
ошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, |
једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, р |
т понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{ |
и пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{ |
стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они прибли |
едалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то? |
ина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су |
е напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - |
>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге. |
ника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ов |
ве кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за |
рачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, |
"221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је ј |
као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био р |
- Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади |
<p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу из |
ки посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођиц |
струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да |
ђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину мла |
него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били з |
о је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утица |
саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то к |
а веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности |
е нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, мо |
новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за |
нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не |
исање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима |
е маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео |
тала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написа |
и постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и он |
ки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане тре |
зане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Н |
норара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што |
ка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на и |
S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не |
себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. |
екад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, |
Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта м |
нским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи чов |
старства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право |
познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео |
се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која дол |
едници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухва |
ећа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и прем |
се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава парти |
жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклиј |
рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селен |
елики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том |
ом збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, |
ао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давал |
илош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једно |
p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже |
азите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и заг |
ајвише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта |
о себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирн |
натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази |
као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши |
тала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и о |
сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сам |
к да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се в |
> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на |
ле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика |
зирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали |
познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <tit |
бок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућу |
а упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи |
о уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у х |
уштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се |
Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чи |
великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; о |
е што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужиц |
Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да |
да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је |
а како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> |
е да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај мла |
а срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја неш |
нас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и т |
звештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништв |
да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене пр |
и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није в |
то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - |
, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њен |
ше и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави |
сконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у |
је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тр |
не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће |
ита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Т |
ИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и не |
оште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јаго |
асне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна. |
каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју с |
еће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-н |
у је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито ос |
плака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су св |
ште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом |
ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам |
вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилиј |
нити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умет |
варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју |
свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} |
ије давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори |
{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не доби |
ења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим вид |
ноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - |
а ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и он |
"18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кре |
о прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање |
што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, |
да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жало |
цу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови о |
нац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме |
очињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубиц |
тиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Мило |
јих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао поглед |
само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се изв |
последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може сва |
осподине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Ошт |
лаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт |
могне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку |
е Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> < |
сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалос |
љку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, |
да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али ш |
ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући |
своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; го |
ако си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опе |
ако је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како и |
ена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. |
енео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који |
младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да |
одне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског тур |
оложен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије п |
девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега ц |
лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отва |
брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео р |
окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком. |
не један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - ре |
? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је ок |
иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из |
мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милош |
Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме |
ка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, б |
азивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Мил |
је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је |
нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу. |
оред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изглед |
лош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих |
води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грл |
својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је пос |
рви мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинал |
нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се у |
љутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као о |
азвесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто |
штала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло сл |
д олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он |
p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао ј |
то око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су п |
ој пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно ш |
рка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да |
је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће |
d>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад ј |
ао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> |
и да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својо |
о? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! |
волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p |
о диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је да |
влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} О |
ићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам соб |
аности што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репо |
имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако ј |
Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до |
е нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно н |
на и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њег |
догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило |
већу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види мест |
дну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукн |
рку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били |
ицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је |
се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута |
моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох |
ан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и с |
ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе |
велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматр |
да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку н |
г догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшиј |
ле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћа |
ан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о ње |
ов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједнич |
е господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да |
е бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да каже |
да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испа |
уди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли |
ласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, |
, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се |
опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражн |
Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој ова |
{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> |
стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет |
ри, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из |
, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива |
е чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежн |
ам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} |
оли школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi |
покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казни |
жу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите с |
а практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне прв |
мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од |
и је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао |
потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потп |
{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од |
во, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> |
ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала пр |
<pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Беог |
их хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} |
ати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да |
ва сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да так |
дове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{ |
уши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</ |
сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пр |
француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... к |
о да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег |
гарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љуба |
Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити сло |
и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без с |
за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да |
црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, |
згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиро |
половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновн |
е било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Мо |
Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати неш |
ступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ћ |
се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузим |
, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је |
орке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек |
ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним |
протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, п |
је је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз про |
и човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осе |
не, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака т |
ш се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страс |
ћ? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p |
културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте |
тиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па |
2" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по ст |
тиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим жен |
зроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, |
вите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они н |
које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог б |
... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћем |
исала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног баг |
о да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се ди |
Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинић |
ке груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој |
>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго. |
потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се мил |
ету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Де |
меном путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она п |
</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} |
ен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, н |
исам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мој |
далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљи |
исати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја зна |
и ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још |
ад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не |
с видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и в |
, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, про |
лим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" / |
овац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милош |
бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црн |
е госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто |
а наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> |
ија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p> |
у ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, |
нке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врб |
а, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново |
срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење |
<p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини суви |
сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљ |
свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја |
.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми с |
оштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби об |
дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично |
<p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим |
потребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни |
ршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко |
, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држ |
ојих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио ј |
тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала |
ди пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфе |
сак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за послед |
је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом је |
еког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од ост |
тали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отег |
е да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зраков |
по стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свил |
о ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Блед |
<p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љуб |
.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, има |
к одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам |
не јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{ |
ио утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док с |
јке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среск |
дна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо ка |
а мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више |
изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послуш |
т, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предра |
ео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларациј |
примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племен |
лео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први |
се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по |
па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, са |
ло железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} |
</p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је. |
ше скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала з |
своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} |
је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} |
и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут в |
епа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну с |
је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврн |
ија се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календ |
емена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабан |
ове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош |
достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три |
и од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је х |
цена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је ок |
бави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог. |
е.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се чов |
испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се н |
као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија |
арице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степен |
ника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао с |
весност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном ж |
е могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је |
жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе |
гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник |
ао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препоро |
порода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколик |
о добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом |
лошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није |
ри сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непот |
лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужи |
акопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} З |
8" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p> |
кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говор |
његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега. |
Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електричн |
пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дис |
ила жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његово |
Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је он |
лио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да г |
</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружени |
мски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Бли |
> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је |
не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на пол |
мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па |
гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужи |
варала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оде |
трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако |
ед њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али ов |
ској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба |
све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатк |
што раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од |
ецембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш збо |
ла, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Н |
собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана |
жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Измеђ |
црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог |
а је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p |
S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у |
јте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепај |
ов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обу |
- Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> |
ом месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, |
се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> |
на сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се ок |
срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним гру |
сам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си јо |
<p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сап |
ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену св |
{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.< |
ог још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је |
оши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морс |
а жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} |
а је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су |
метала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за |
ад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да |
велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошев |
у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке це |
ова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај |
ог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао |
рком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи |
<p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само |
S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- |
хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отво |
} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њи |
а, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фи |
ца, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски к |
груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне стариц |
ао сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури |
ог чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у |
ивота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би |
таву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом |
а и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, а |
рвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун |
са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише |
рају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком |
боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се |
била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим пор |
кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су с |
мо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Пан |
, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није |
ти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замр |
волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S |
/p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре ме |
и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S |
вне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог д |
је, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, д |
ез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, нео |
p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, неп |
врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} |
дне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} С |
астрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом теч |
лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Ли |
Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и из |
да стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час |
ала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођи |
добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када |
од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове |
и.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и уто |
се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови м |
око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно |
Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гла |
изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S |
народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих ом |
ветна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевски |
ла наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је ум |
. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викал |
ећ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чам |
а је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{ |
а и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута |
жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Ту |
- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} |
p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледе |
облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и |
апљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Вазд |
Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме |
по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, |
га мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан п |
нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам ни |
јајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се ди |
вих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Је |
ко.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p |
Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан вид |
дна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи с |
д њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини |
Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност |
рекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао |
ожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type |
ека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је |
у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности |
и је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са к |
глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка ср |
адозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из О |
а обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на др |
да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим |
ем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подуп |
Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђим |
бију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње |
так у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госп |
и звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патрио |
, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-С |
ила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би |
} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао де |
јник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече |
але у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ |
авши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се |
али су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од п |
лу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасак |
у јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрели |
ка идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, кој |
е поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног чо |
це, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика бр |
<pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не м |
атне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <h |
Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворен |
еврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? |
брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу |
н, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви |
ла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине |
уло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала |
ло; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грца |
и прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна |
помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p |
веним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступа |
p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и |
едостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим об |
одневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{ |
их крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Сав |
читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Крем |
? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској з |
и су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштал |
сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џе |
к и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице. |
онетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нест |
зумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бо |
ђевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Ми |
то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{ |
обу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се и |
а заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиш |
убави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека |
ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је с |
ила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју сла |
<p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опр |
мо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, М |
и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за сла |
ила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усн |
говори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, он |
Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збу |
а, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек ни |
} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош |
е шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, |
/p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући |
еђу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно |
нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена уст |
да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па |
ан облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи г |
од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у |
том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и |
ве речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми дол |
су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је поглед |
бац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природ |
сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи та |
г грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне |
ћа и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и в |
/p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим у |
обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је |
е на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S |
љато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провл |
оцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљ |
ојим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме |
ао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, |
го што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак |
ође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајућ |
е да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која |
и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик пр |
еду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али |
његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбиј |
да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загл |
о диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Ка |
лезничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом прод |
мегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску |
га и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и |
едахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих |
тављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} К |
, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим |
.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно о |
, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја |
твовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора |
збуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак |
у били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канце |
е до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Са |
но: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред |
клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала |
човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и |
ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад |
зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић ј |
што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада |
нито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" / |
еденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сар |
<p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На |
<p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није р |
} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} За |
} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хт |
њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мај |
и се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му доне |
сило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како с |
о речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} |
ив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила З |
медбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута го |
ка тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се поз |
глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пре |
тајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Јед |
иво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код |
ане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да |
шао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између др |
веса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране |
олико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он |
И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, ду |
и сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> |
радени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... н |
човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} |
ћао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Мон |
вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву па |
биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слик |
ише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветље |
сле пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написат |
н се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних |
и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију. |
То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива з |
а што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим |
ама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хл |
д туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гл |
ц је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали о |
поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли у |
исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је че |
мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека с |
јка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребрен |
се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине |
ао <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати. |
заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p |
чун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник ов |
продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте |
огом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило |
/> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки |
рка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да М |
Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна г |
ала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адрес |
лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње шт |
г живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје |
алазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте нек |
човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они |
а под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кр |
ије био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раши |
к лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има |
</p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био |
потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не |
к не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p |
ити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је пр |
ој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било |
је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и освет |
био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигаре |
</p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана< |
те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била вр |
Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља с |
она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и ад |
лагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи |
е упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, |
кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је |
речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да |
нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Пар |
ма и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах сво |
ворити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи |
видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађ |
него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па п |
аки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бун |
ете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не мог |
новника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је |
> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од |
н ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње |
ол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље п |
ве куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупи |
У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и о |
често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим м |
ија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башт |
ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где |
тва.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, ди |
ема њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било те |
онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављал |
сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допадне |
све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан ј |
памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаш |
ошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало ј |
о Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сум |
ре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и |
аукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална п |
укама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у в |
аца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А је |
уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с про |
} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то |
што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили |
остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак врем |
чи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређ |
њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је тр |
аменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>П |
удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га |
и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радост |
нај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на |
ова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није б |
алазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бле |
ић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хле |
<pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радо |
тво, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика |
ад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорит |
дник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обострани |
.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах за |
уче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољст |
знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она |
улим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове |
о и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам с |
Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> |
д смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од |
Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година |
другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима к |
и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се т |
давно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо шир |
а час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постај |
{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ов |
у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црв |
, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изглед |
атак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне р |
реме.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озби |
оје један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријат |
ало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.< |
е купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p |
и на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што с |
на и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља. |
.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва ц |
се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна н |
легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој не |
аше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> |
S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинам |
егов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ни |
наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели |
више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, см |
лу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, |
ћи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, но |
, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетк |
иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на др |
.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служи |
<p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољ |
о си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Траж |
о што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је м |
у на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је |
/p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Мило |
i> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гим |
ије била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није бил |
и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава ниј |
жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах крене |
о оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао |
жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од изв |
овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза је |
лом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзих |
окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} |
ло би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде вид |
ени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубље |
има говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} |
димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун с |
о калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, расп |
аздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам т |
еш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{ |
ебит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима |
лих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где м |
д оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни д |
, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена |
обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђа |
ужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји |
одира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом дру |
, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа |
Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Ј |
суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен |
од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичко |
у муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу н |
ше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блистав |
а је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стај |
ко већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају јед |
та је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} |
ост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{ |
уке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> |
пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока |
<p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у д |
кају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број |
Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је на |
постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо |
ошћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњос |
ба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја ма |
код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, |
сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све |
мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не |
а тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који |
да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслад |
ије веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинит |
је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје |
а кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као д |
илош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи |
у и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо влада |
ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... |
заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премерав |
ске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан |
у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио |
адне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} |
страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смис |
потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта |
лима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате ш |
агодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Ж |
х код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и |
амење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупља |
, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у |
ју.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали н |
ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недо |
ами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је |
ли убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну |
ајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток ми |
жини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост с |
е.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сно |
е је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је |
ећа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок кој |
поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације |
рад није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом |
и у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је |
вате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно |
ао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и |
као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нис |
знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу с |
шли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и ос |
једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метну |
изали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Мило |
е су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису |
и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на које |
дале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, |
ш био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује ста |
јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек жив |
допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да |
} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и с |
на мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, к |
веник у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још з |
волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ов |
це жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је |
љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Уж |
оју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао н |
о друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које |
а скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао |
ека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и н |
воје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.< |
начајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији ч |
има.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само |
е, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маш |
тави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шеши |
загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да ви |
ма.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љу |
скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очи |
ника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> |
од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је |
тране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запушт |
бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег. |
јао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долази |
купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног |
народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да ниса |
е, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него ш |
} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} |
је су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишин |
{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен |
имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{ |
ље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили |
мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности |
оград, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура |
једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови |
је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве |
то, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То ни |
ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, ус |
спите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмаша |
, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје ужив |
ената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходо |
ој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мис |
а би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће све |
етнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје тело |
ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или не |
у да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме д |
у драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мо |
<p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим м |
вало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спушт |
су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколи |
ћ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опрашта |
осматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири |
- упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет |
тала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којим |
све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} С |
з укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред |
и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио К |
ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гут |
Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо |
<p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, |
Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша |
ше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда |
пре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ насту |
и загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је трепер |
а окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изнен |
ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала и |
је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</ |
S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити |
соко небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p |
ђе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га |
ила препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш |
</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као |
к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> И |
бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Он |
вој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена |
о гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} З |
а досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милош |
.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала с |
него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, ка |
ила чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза |
Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, |
ешио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушен |
p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевал |
а бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се |
а све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која |
ле Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{ |
познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао |
онице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> < |
је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драган |
мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам |
чег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди |
ла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких по |
е дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кре |
олиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође |
ву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p |
роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Он |
се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима стр |
најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да |
мехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће јо |
>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да к |
{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се ви |
о рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на |
е Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној |
сматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељ |
да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - |
и су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се уна |
себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инстал |
<pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужи |
је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, |
сној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укоч |
човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време |
ицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за вра |
тати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да од |
су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одмори |
ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p> |
Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да |
ако је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет н |
је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још р |
да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати |
ецу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - од |
у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више раки |
а ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далек |
уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците на |
јављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи |
сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве ника |
само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови с |
у поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлаза |
>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Је |
зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинери |
продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости |
ве.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се |
ова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван |
авели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упада |
/> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље |
мних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - |
дна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста |
анџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мр |
ка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале |
ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањ |
поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјај |
страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} |
улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке |
бље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на |
емилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу |
е полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. |
извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и ш |
подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, |
дудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од |
у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика зав |
ених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајућ |
излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> |
ижњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надј |
улу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од љу |
кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} |
и и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај |
познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и настав |
збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. |
еле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. |
њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</ |
ретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје из |
е. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле |
прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више |
Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише |
ни попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске |
двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивиц |
</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам |
Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што изма |
лога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{ |
.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} |
етлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило с |
<pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>А |
е застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубиц |
је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо ка |
брани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у дру |
се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога |
ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изиш |
кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој жи |
зари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А ме |
ен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом пред |
агонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на |
дио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отома |
само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку |
угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога |
јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Мил |
а дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и по |
спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће |
аилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која во |
ште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да |
ек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка |
од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} |
чито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао ре |
оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз п |
чу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запева |
сти.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти м |
охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала |
које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непро |
тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старин |
атијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он |
е би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена |
рема Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез |
и, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велик |
ила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уоби |
ељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша сво |
} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавид |
отреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих |
ило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од дети |
чицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом |
амењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, гд |
ед, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали |
ве што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језов |
ош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два посл |
ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, з |
ој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang= |
и, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се уре |
као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је |
арм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера |
отово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, |
арче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи |
гову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, |
коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна з |
сам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више р |
росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала |
ана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођ |
имао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним с |
огао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" |
ен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, |
о је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентила |
дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца. |
ам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... |
а меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би см |
ј жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто мест |
ећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, |
се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} К |
а не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнин |
.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо ја |
/p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ст |
тавља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несиг |
ака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе ј |
д мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош. |
као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S |
млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} |
ред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Кураж |
поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} |
извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све в |
.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји |
Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они |
} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница |
ечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их в |
четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашу |
и домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафе |
е дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико |
ју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили |
36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} |
ика <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориш |
/p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као јед |
ице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној свет |
ајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или неч |
p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Оста |
Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога |
срећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од њ |
ина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске |
ог краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само |
Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту кој |
ст за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писа |
еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радоз |
галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустер |
говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да |
Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покр |
а и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је ш |
ог и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а м |
Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим |
, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног |
је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа |
зеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по млади |
ла у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био не |
енке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је тр |
запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну це |
друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и од |
<pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним блед |
рамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова |
о, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} |
осподин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} |
се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p |
младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали сво |
следњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у ва |
сму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун м |
, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву ав |
се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, за |
а зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са ов |
о овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали н |
S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута |
има, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали |
ином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би |
ба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болес |
и сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је |
и места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљењ |
овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њих |
ограда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њих |
крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, је |
ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрз |
умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном ци |
војој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока |
ијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по ње |
, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званични |
е подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи |
говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других кој |
...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И |
ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послат |
и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољн |
е дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али |
лосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, |
и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних |
е, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред |
Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиља |
но поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p |
тварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="2 |
ровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчен |
го, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као ш |
нде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је |
у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи тро |
рчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет |
ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, н |
баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена |
здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко и |
ињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92 |
{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S |
<p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си |
ма.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предо |
лости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, ка |
крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртонос |
ег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч |
елариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинериј |
чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесел |
р био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с нај |
му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек б |
е још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је |
вори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се н |
памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју |
ити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима. |
љивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и сум |
Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предо |
ла и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одв |
Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте |
лади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су |
а свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим |
незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз к |
ешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао |
летао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној со |
бу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p |
цу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле |
већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала |
Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно уду |
на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о ствар |
није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад |
за, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под |
же главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врб |
рила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о |
е требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју |
туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> |
ћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити |
задовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао коли |
вор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је |
незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије сво |
а ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила |
пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком циниз |
S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - |
p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на к |
арнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као |
а! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погле |
сти, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао |
авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љуб |
аоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У |
везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножава |
а.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени ок |
су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љ |
оша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Мла |
ругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допир |
први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале |
у, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом мл |
вој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамн |
у руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Ње |
уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да |
а врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивш |
четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиств |
едним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по как |
али су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим зало |
ролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћ |
аске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали |
шла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{ |
звршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима за |
детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изиг |
} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p |
.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стаз |
, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се |
госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме з |
у у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал. |
, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмла |
која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Исп |
S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда к |
ли лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, ко |
рала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, п |
ав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била шт |
а седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младо |
ја се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданско |
и:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред биза |
реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они |
ашине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и |
м нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а ша |
о је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита |
це, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она |
, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова |
шна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрес |
је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Т |
ли белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се |
је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас. |
дај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Б |
ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се |
е усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, ј |
тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело |
орка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb |
за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} |
око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући |
тавити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p |
ице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожа |
Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је д |
рзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, ј |
{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> < |
ише гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја |
> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе мног |
ину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво |
чно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Мил |
бра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада м |
} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један |
ек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а |
гао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не г |
Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чи |
лу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуш |
е могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу д |
...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- |
м ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији |
ка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, |
ад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам би |
ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} |
} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти с |
лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ј |
уни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој п |
првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{ |
<p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јев |
твари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги во |
ети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас |
изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао ле |
та већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, треба |
атно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог |
мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега |
у ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у р |
у собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да |
лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам |
ште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти |
чи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} |
д не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како т |
твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња |
оживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако |
е дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је вр |
и сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима |
рава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Ос |
нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Ос |
ешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она |
, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву |
ротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на груб |
д мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у свет |
по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је др |
ла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно гракт |
тку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Ред |
а и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су |
чунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не и |
је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> |
ио замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се по |
ли, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини |
а ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас |
плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насм |
ила само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застал |
е.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркан |
о море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве |
аста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна |
вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне по |
е забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено к |
оја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здрав |
елена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и |
ла своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њ |
је воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне |
.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Ми |
без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убија |
љунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} |
што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путе |
тана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је |
S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се нес |
и се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало |
и...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Д |
чаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{ |
ија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између |
не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош преба |
, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица |
о право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љуб |
p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постари |
ог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срци |
па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гн |
чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану |
дним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они |
о га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар н |
не гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, |
унић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима с |
у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, |
љубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" |
је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољу |
. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{ |
лаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</ |
p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>П |
огао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, |
з овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га |
е је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љ |
н јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти |
p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без |
p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати |
ом кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних б |
.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе! |
е се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења |
казну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} |
о.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју ср |
сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем тво |
о више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећ |
ећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </ |
волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зав |
и на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, |
ад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико да |
<p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је боле |
не, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- З |
ти на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како |
ко изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја т |
што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још мно |
е волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је б |
ме што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без пр |
. песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да ка |
ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бит |
S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живо |
знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да те |
икао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћор |
.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те в |
ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити ис |
мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би |
оје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш и |
онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу |
и кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Мило |
хватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац |
у његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и |
оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да |
ање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, по |
ве, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешина |
ућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе |
да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако пл |
и се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама |
писа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погл |
питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађ |
н шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест.. |
<p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо. |
ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавш |
{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужи |
лој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би |
ти испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у П |
ожића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> < |
але између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време |
за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди |
Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, |
ако ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, н |
ез мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећ |
, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и |
Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што да |
ао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{ |
им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно д |
и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав с |
ражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе |
х народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, |
но, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона |
чав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао нем |
госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више |
ог дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у |
јави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бе |
еш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо |
ко сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те о |
то!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље |
ој када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта |
оћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана |
а преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он |
и заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> < |
} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала |
говори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драган |
зити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Ј |
итне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта с |
у, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша пр |
своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, зап |
Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта |
на јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по |
ол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена |
Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, кој |
ањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, |
пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говоре |
хова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за |
де још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође |
дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу |
.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Мил |
епане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво се |
су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми |
/p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики плам |
о место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљи |
... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме |
од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, |
х је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка |
пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек |
</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национа |
главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S |
мосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под тер |
е возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локо |
о голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открив |
се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност |
су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, |
b n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се свој |
к.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са |
ле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро |
оново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај |
пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и не |
ву-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде преме |
ш узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p> |
весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потр |
ом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај м |
м Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или |
ост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу |
јало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух роман |
ину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао з |
се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново пева |
атеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општи |
шу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада |
а и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске |
е кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{ |
ечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се роди |
ојник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављив |
је или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледал |
аги мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје жен |
честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу ве |
вао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густ |
уно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрш |
тири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је |
је гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или ст |
неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се ч |
инатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне |
о за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред |
, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одје |
ама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша ел |
е непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну |
Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чок |
лош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде |
ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi> |
оја је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> |
ћи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње наш |
јом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле. |
лико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били разли |
рскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни д |
добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо. |
ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта |
ијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и о |
олео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{ |
о му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је |
тина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љуб |
и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који |
довица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Је |
претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и |
азиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који ож |
пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је и |
прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} |
ења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног кв |
њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће б |
стаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb |
је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} |
њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос. |
што новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} |
нце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по в |
је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита |
ој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића |
подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају |
ба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење све |
, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кр |
Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није ули |
се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, ре |
ку песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вест |
фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и зап |
} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно но |
и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, приро |
а хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, проти |
не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још ко |
а је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кре |
е око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду рук |
е хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, го |
Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{ |
ио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода |
читошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми см |
улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове |
та у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам го |
опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задово |
склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот з |
ече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики |
се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница |
је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се п |
дио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, В |
ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала |
односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је |
иле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све в |
ло, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио д |
примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним наро |
</p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </ |
еците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на ј |
ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S |
> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима |
и ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка |
месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} |
... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби |
, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану ок |
нине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао прв |
уди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужи |
гане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико пе |
еделом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и |
мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, уз |
вог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, св |
и трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћ |
раховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцеп |
две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна |
к лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</ |
драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p |
влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће пон |
добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече о |
ји не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чист |
Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше |
ао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. < |
је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радо |
ама, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме |
S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте |
атре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа |
а светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих п |
фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну |
вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновни |
а западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Зап |
па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куц |
анац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако дале |
се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново |
ком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" / |
једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори |
зних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да |
ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за |
ед ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опш |
јак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед |
, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју не |
} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца |
То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш |
него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутр |
на оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колик |
пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска |
hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се |
> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још је |
је тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и не |
ћи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у |
вања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам до |
оћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на |
не жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, л |
А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му |
S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </ |
право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу |
ј неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и теш |
а, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и |
} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} |
забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља как |
Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отвор |
Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отвор |
; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово |
ажи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ј |
... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па |
ого!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} |
гнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} С |
кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Рус |
утили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отвар |
ага Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, кој |
а, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на кр |
есео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти |
/p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си |
а.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразго |
а сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам |
тпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> < |
ачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на жел |
су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно |
у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још |
виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} |
ајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила |
чине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВ |
замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила ок |
јник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њих |
<p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, |
м је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом |
во, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало јед |
На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> тр |
шим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана |
дити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не |
<p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад |
једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S |
лази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим |
свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и |
по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити |
и кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама |
ло пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је |
нђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвали |
асла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима |
ребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на |
о тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Ми |
оране је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пре |
уд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво мес |
место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих |
>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> |
остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што |
рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на свако |
пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина н |
д га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да |
одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову н |
а ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне. |
е показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда ср |
адост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких трену |
није... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први ранде |
оди ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је |
тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила при |
ли живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко за |
да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, |
на по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви пок |
је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заро |
на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радозна |
изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две |
ео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјеки |
су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која м |
лаву и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док |
распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p> |
чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајап |
{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново д |
м.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се |
1" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као к |
колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у су |
м на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у |
ађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске |
и пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала |
се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забаш |
е новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђ |
ије могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену к |
довољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли |
га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та |
итало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрх |
верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар |
ирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је |
уп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: |
ло му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драга |
била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на м |
упљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивал |
ишта.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински ча |
од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?.. |
би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирн |
руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког |
има између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да |
езије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе п |
о рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој н |
ине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хла |
вић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздрави |
м иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада ж |
, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија |
сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изн |
о раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља |
ела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на |
за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, ма |
ри осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, |
дан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија |
ао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена та |
зненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </ |
чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарн |
Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само |
х.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} О |
ећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које |
ш би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане |
рирода се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она |
тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чиј |
тично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> |
p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Ни |
л притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је с |
.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само д |
уку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и |
и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушн |
<p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову це |
усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збо |
фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна |
поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазух |
ила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву |
ве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћ |
две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити |
је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан |
билазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са с |
ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол ис |
е раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балов |
свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама. |
аке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Ми |
уна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их |
уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пр |
е може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна к |
ија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом т |
трига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од харти |
ре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да |
на пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада |
меде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка. |
да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били |
/p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад д |
овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ |
и нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало ј |
да и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан шт |
сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се |
ћи, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и ов |
зне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> |
овна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној |
љу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланич |
илошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије кој |
сти.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена но |
у светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n=" |
ава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватал |
ном руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p |
имао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гл |
г притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког |
то.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{ |
света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све |
</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто |
сећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његов |
ене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ од |
је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја |
д њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја |
Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се |
и.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> |
Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од ц |
в живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено |
ини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоал |
ни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - |
ажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зел |
иљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часо |
се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се |
ала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње ск |
које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне њег |
га дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се уби |
то шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, са |
нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом |
ио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - |
озофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, уми |
је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да |
продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих |
ећ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љуб |
т пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</ |
ао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена си |
откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> у |
ила затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S |
n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула с |
љених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новост |
ужа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и баца |
редином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На |
.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му ј |
ори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од проз |
> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избил |
ити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говор |
у није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он |
због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао са |
е за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се среб |
рали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, а |
мић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону дец |
ици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициск |
нцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутри |
ку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар м |
х у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми |
срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном ла |
да, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерско |
естрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Ова |
ер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да |
{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, наб |
а дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао јед |
песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао |
УТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с |
виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, пр |
осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" / |
есео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу |
сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматра |
дух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да |
путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само гру |
поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио |
се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог ст |
<p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео кр |
и се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на не |
човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манир |
мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отез |
већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског попод |
дговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> < |
од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p |
а мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду она |
познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да к |
ње њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима |
> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа к |
рисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског |
лу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две вел |
цу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! |
таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу |
S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала к |
роз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића |
крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официр |
је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псов |
чети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се т |
ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек с |
{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој г |
полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала оз |
ицирске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код |
д.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао |
урио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гл |
којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне |
аринарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Ка |
спореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у ку |
ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после жи |
{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. < |
.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; гот |
м потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љ |
су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда с |
в сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је |
- потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помис |
н шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је и |
бијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редов |
е равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећ |
а да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{ |
ељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и |
а то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ.. |
а да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна је |
ће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуч |
- Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наш |
/p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао |
видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, в |
ни утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала виш |
војчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати такс |
нађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио |
е сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шт |
ела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и |
дити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао |
пут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове |
чне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу |
м Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зау |
покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зорки |
ћ приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце |
јући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, пос |
p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с њег |
е познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и н |
не и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и к |
а пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се |
ста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је с |
х двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, |
p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко |
му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} |
жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа как |
{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један |
боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у |
олитици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових |
<p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних |
спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја нема |
Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју |
n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} |
жем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам |
преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла |
ав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која |
сне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити од |
и од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, бил |
стати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој |
границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно ш |
вршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља |
еда Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је по |
Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам |
олико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неуг |
је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад |
рца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ. |
S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог прав |
, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} |
раст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мут |
ог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опе |
им, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак не |
ље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се |
да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на |
огађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све |
дног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да ва |
е се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, |
е?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час ост |
о <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је би |
осипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p> |
, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на |
бље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, |
ина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</ |
, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризо |
ароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{ |
мо да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и ос |
ивело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам с |
ају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска гр |
т кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико д |
рану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p |
Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану. |
омична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на рамен |
} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гун |
криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табак |
елици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обр |
као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде го |
талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p |
а породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало |
ли, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па с |
?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена. |
} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао |
о којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала |
а пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио тра |
тво.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојас |
ло се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и |
них скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џ |
на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на |
ову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен п |
е кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на в |
га онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад с |
не и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробиј |
ризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је тек |
-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С |
рала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим не |
елу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Ј |
чишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало |
арије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пођ |
тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили ра |
е. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани |
града, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило об |
да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно |
гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била н |
ешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, т |
узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа ви |
љно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред |
жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка |
мети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p |
S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још ни |
иш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро |
појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у д |
- говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се п |
равили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div |
о знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она п |
И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Тв |
ако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног |
авно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчиде |
бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била |
ен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и |
нили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затв |
ости да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уве |
Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одуш |
срећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје доб |
метњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и ле |
с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида |
а јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма о |
<p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине |
постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И дра |
љена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио поз |
из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету каши |
с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; |
ашно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пре |
<p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} |
Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније укази |
а.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се с |
ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под р |
све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тиск |
а проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевит |
ворима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасн |
давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које |
о челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један пред |
ј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, |
не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико и |
причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</ |
} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем |
оезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!... |
алом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, к |
е.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, ч |
ша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - |
су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и стр |
> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по |
и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је вазд |
округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - С |
и и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се са |
>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на гл |
рши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и мил |
, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала |
ко јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је |
бом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у с |
а старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно |
ично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних кри |
досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створ |
и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко пра |
благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљат |
ба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за п |
ар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На у |
е нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Са |
за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из ба |
х које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не ут |
уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну св |
а црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> |
де није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да |
лици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово н |
г.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас |
волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убил |
вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бес |
олицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то |
а горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и |
ачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама |
брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то деси |
d>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, ис |
да се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он |
ку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана зн |
ол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мис |
тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то |
ку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он ур |
них дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо п |
од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си |
има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто |
е мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жен |
звија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад не |
је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео |
о пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chapter" |
ми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком |
ишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи јо |
о од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију |
ара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва |
че од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> |
илош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав |
м да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо м |
а као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику к |
кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} |
ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у бра |
ом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напор |
бру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} А |
а мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створим |
тварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title |
жило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно |
онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане< |
ких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто |
емић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био забор |
било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Мило |
ашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину |
љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у час |
ечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, |
и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама з |
ј очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из |
претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зор |
ежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, |
ежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, |
ј је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p |
никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли |
је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учиње |
дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време у |
S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друг |
учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове спо |
} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави |
н густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво |
прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опас |
означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је |
е ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвов |
за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није |
о је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је |
види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" |
н пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је пре |
"182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили к |
ав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} |
иш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу |
нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се воли |
што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју ос |
што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жу |
ик <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, |
убима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице |
hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднар |
екивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је |
била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости ко |
е, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је |
исте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, ш |
же обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које ј |
и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и стр |
ата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким |
{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се узд |
лош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, |
амоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у |
свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, ј |
у звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови |
ајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки дале |
аја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелиге |
е један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у мла |
једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланен |
Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да п |
је био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има |
више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} |
н не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још |
ј.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штамп |
<p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били |
равали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показив |
у од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом п |
а, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади чо |
су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је |
дно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види |
говани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, при |
упи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi |
ран од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за конду |
о од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву п |
је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким пр |
>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао |
се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утеш |
</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту ул |
</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с крај |
оји је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} |
добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и н |
ислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним пог |
прије пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мер |
вао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао |
а тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је |
вој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских |
рз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрл |
ка завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом |
занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па п |
аже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђ |
ђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у |
о злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хт |
>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко мож |
- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{ |
викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p |
дговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и |
очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати |
овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити |
, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече п |
о оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Жив |
г дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и |
мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствар |
веде сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p |
у се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, |
их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш к |
јима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, |
аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из ми |
кидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопшт |
нтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају таја |
могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет позн |
ћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је за |
које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље |
ају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања ст |
им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила |
се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све шт |
ли оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно до |
пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толик |
узију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљ |
даве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава |
орио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, |
који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div |
љина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке |
е одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргов |
вршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S |
али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто ви |
имају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.< |
вече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била с |
пектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклон |
д Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} |
а собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <h |
ју нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{ |
у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не |
И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не |
е.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим велики |
зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та |
пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у |
<p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Заш |
се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> < |
виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хт |
као на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извал |
ало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, г |
ила у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом |
е ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечно |
жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју из |
илош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{ |
сти и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са |
гонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасј |
ри.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућ |
кочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад |
у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећа |
озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина |
ио начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртво |
ј, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, |
ћемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јо |
ен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако простр |
з Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху |
S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима |
ладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али |
еки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, т |
је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, црта |
ан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xm |
го молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао |
ош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно |
ену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу |
ио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма |
вечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање |
о чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> < |
глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су |
изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачун |
више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов к |
ико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, |
месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежност |
ји је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнил |
дера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз |
су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још |
оравио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно.. |
ебало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што |
орћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. |
<p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђ |
мци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се |
трпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{ |
је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелник |
штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола |
.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге |
осадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p> |
и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том трену |
западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколењ |
десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну с |
а ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада пла |
иких карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили по |
е су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галериј |
све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне |
пено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, |
> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разгово |
њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом. |
мни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом |
р људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вар |
а деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Некол |
биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није р |
у.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Ф |
и ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких дав |
ну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, |
р не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела д |
су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечано |
висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машин |
слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматр |
ивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; ко |
, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичу |
и за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник ви |
неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом мал |
у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет |
ао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодеј |
> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још |
врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледа |
е наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом |
овима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} |
<pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свем |
вити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележил |
олте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола |
сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина |
лих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала сп |
о живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, |
вано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко че |
врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку |
црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светло |
де, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на вре |
ног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне |
аивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зо |
ушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња |
у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час |
е црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу |
очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне свој |
ући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније |
била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под ови |
ајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топл |
ло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од буду |
су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво |
дан нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цеди |
рхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, |
ушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог |
колико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним |
рели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново |
ре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црн |
и насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било |
а, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала |
н склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укоче |
</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једни |
ављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су |
нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору прим |
од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица ос |
ју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути. |
црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; |
одинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје би |
ане својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="1 |
чи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила мл |
блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе |
е без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и там |
не и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слобод |
не способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од та |
школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђе |
де су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Свет |
са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</ |
млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога с |
оред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муч |
S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удв |
и су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаш |
раљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно о |
орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада |
утећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој |
у.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па т |
уди који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</ |
а робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Поку |
е јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општ |
о мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих. |
сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе |
па.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и на |
е путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и б |
ле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале пра |
ао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из ј |
Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала |
је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним је |
МНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно иза |
ао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила н |
ише силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се прави |
лико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамн |
ла му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њ |
њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} И |
ни нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је би |
нски робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само јед |
д би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да шт |
</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко |
се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - |
и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штр |
КА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући пре |
е су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сак |
можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућен |
S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и |
са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети о |
сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непр |
х усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац! |
S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоћ |
} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали |
кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, |
Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, |
евојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад |
шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Так |
зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прска |
тке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намешт |
веса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око глав |
p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели з |
ио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатл |
од немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедере |
чину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је за |
ивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> |
ом собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са |
да и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупн |
ма на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момак |
тићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко |
у који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје |
ети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш јед |
ети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш је |
бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе |
у са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах в |
а додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би |
<p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и праз |
Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, са |
к кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је |
И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави. |
више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лет |
из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде |
мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао |
ла у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још |
/p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> |
е.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и н |
<p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још |
такмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике |
ако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујиц |
и су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али |
авио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те в |
е то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, њего |
и, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S |
ићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, |
ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кра |
мо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S |
озове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога м |
на не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> |
чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, дру |
д кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца |
ју изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је |
сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувш |
чевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му |
е и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} |
небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> |
орка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен де |
ум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мисли |
оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> го |
је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови јед |
азумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја г |
поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле |
зали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шу |
још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим т |
трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој при |
а рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се нави |
ле какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - |
е те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан. |
али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке бл |
од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мо |
адам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> |
ковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} |
ује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плес |
троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца |
ка и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говор |
p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Изви |
виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требал |
/p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног пис |
у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубомо |
пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у |
аћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n |
си да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} |
е збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода< |
а се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. |
сти и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутра |
и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} |
"Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> |
Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог |
и нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег за |
ице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају |
д корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек в |
а, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, |
иваше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али ј |
ржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њег |
на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пу |
рске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царинск |
<p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Посл |
во.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фот |
и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао |
га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст на |
<title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала велич |
него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао |
у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вр |
није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да ид |
попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отера |
на?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрег |
о какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави |
тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте |
ћи свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из |
дним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућн |
м очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су |
мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> |
ко било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега |
оћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је |
зе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа. |
а игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. < |
подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су зам |
ли два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p |
људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> |
е дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окр |
вовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, д |
е срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љу |
ло против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</h |
Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово |
бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, ме |
и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дође |
лике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз н |
>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S |
и је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у в |
ирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умива |
ијатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: кабот |
одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад |
опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било ве |
а те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао |
гла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те. |
ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} |
ге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетк |
о ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту м |
тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао |
обијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који |
ла својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како |
ад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја им |
познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не б |
> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украс |
бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за |
утом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, |
су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трз |
га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Се |
- Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и т |
о кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су |
гла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов |
је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић |
чена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош. |
измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвоји |
још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и |
рти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући п |
изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне |
Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и глед |
ити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на |
а позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала н |
аљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му о |
у и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула д |
а сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о в |
едним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се |
вом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовим |
к... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново |
ивало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир. |
, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве ре |
а, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је |
жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} С |
вога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом ранд |
а ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске |
м су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар д |
.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не |
о узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гла |
коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p |
- Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</ |
едан велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној |
ану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за |
S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју м |
слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књиго |
да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан |
за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствени |
го.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена |
.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи |
S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окреч |
ртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, |
зненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} О |
- замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} По |
одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се |
исли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не |
ила на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем. |
? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је |
ћ је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао как |
би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нам |
што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени тр |
егледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једн |
воје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> |
он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и |
<p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег |
ао јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и му |
меде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и го |
чито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долаз |
, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички тре |
еговим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољ |
пе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb |
оса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по ово |
ане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се |
езмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у ти |
у повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног бле |
к се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети |
{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш |
ирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} |
Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред |
у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смеј |
ћања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осет |
тва, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без |
една група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су с |
да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Ов |
ошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржав |
о је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на с |
умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве став |
себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри д |
S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chap |
ликом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - |
шким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: |
, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у |
рдо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здрав |
тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегули |
ез дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер |
У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи чове |
елу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> |
сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже |
ће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title |
Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништ |
- Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже зав |
га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и бол |
танак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена ус |
ас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад |
ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се ов |
ожено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано |
ове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и |
м Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начин |
није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних |
еш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интерес |
ри:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, |
е се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је т |
ук до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, |
рудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?... |
- Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код |
а, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подероти |
љубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је јед |
> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> |
зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису м |
и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљен |
пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, теши |
i></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот |
јети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, |
а, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb |
и, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} |
ли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{ |
> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</ |
ило да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} |
рити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот |
/l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ |
ад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песни |
је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{ |
и ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терал |
е, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво к |
ало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да из |
ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се |
ина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, |
г кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, П |
брода скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и о |
а самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у |
светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сун |
у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb |
легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер са |
е Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - |
вским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржа |
ли смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми д |
а се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{ |
иш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље ниј |
4 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искида |
p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, |
е, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које |
хлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у |
ло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио про |
} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдар |
се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљење |
ирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштају |
несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбри |
ике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали с |
.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош |
спод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да |
оста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу |
овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те с |
ви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде квар |
јали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{ |
оручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својо |
ртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фа |
еског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске кар |
ери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а |
орком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ с |
г друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; |
разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим т |
ек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво м |
јајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић ј |
јно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику је |
а са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у |
ара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој |
оменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је св |
други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и реш |
увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у |
дан јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више |
ла се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка б |
>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место |
ли већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељ |
поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли |
> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан |
ило му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова |
натска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Ина |
{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио |
о овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свиреп |
> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p> |
јама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том трену |
а и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лу |
r" xml:id="SRP19100_C4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соб |
er" xml:id="SRP19100_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису зака |
er" xml:id="SRP19100_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било ти |
{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо |
својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, н |
у ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. < |
Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </d |
и сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гест |
орити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи ре |
ученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њен |
мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - |
оше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их |
на, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тр |
ре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца с |
љуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у сво |
/quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ |
ов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганск |
лико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних л |
на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> |
шева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредно |
<p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмл |
, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} |
плим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе |
ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се ву |
из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и б |
и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толик |
х мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије |
брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сиј |
како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изн |
ију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник |
и пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} |
у и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, |
румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ |
рда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њ |
{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је по |
де. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвен |
у што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Пре |
</p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај р |
сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала |
ead>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима сил |
а госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да |
еца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле ј |
еко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, ос |
провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и д |
ао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго п |
ороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, реч |
дарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> |
i></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће п |
ем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила к |
се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гл |
госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из ко |
ца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друшт |
жа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а |
се пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је би |
о јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} |
дну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову |
о отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила |
полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми нек |
етају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајк |
се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазн |
> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади пес |
ко деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад см |
илошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда |
на и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команд |
>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S |
јке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које нос |
ути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћ |
а плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је х |
подин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се нај |
јка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју ј |
ка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћер |
d>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S |
шио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та |
, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеж |
заћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош |
трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окр |
а Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске |
ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зо |
вајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошу |
у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док |
и се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју |
>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је ч |
требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... |
тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута |
је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког мес |
и циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, кој |
у.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже |
јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се остављ |
у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојк |
ки посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... к |
ила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћ |
северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, на |
еме угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овд |
ри, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког таја |
ржави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба |
им уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама |
вну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали |
са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни |
Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њ |
вет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризо |
у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мрша |
ато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе по |
{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја |
хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прсто |
, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се |
питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз |
вку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљи |
ајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла |
хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја во |
унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње с |
и да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош |
њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина с |
амишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не о |
леди прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо |
да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприлико |
ис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зо |
догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је мог |
рђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се |
је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, |
цију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњ |
које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из бел |
те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да с |
ни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љу |
ње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S |
ршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради |
тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - |
магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и с |
оса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватр |
рљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које |
становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног к |
Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у с |
и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај жив |
и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се с |
је дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, п |
иналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле |
младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, |
крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} |
мић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих |
оград, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, пос |
пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме б |
тале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и |
а.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без |
леду девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ов |
у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мрт |
едно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - |
а.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издиза |
еним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех |
стивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив о |
вај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Т |
к је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. |
кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{ |
</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећај |
жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и |
моћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на ди |
еђу две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савија |
сред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је о |
ао да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају по |
ух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја |
млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао |
цепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће г |
ознавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултет |
ко то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учини |
ко мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај |
свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу |
него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</ |
последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се о |
онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебича |
вала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је пр |
Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег бр |
али по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочано |
оли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не м |
лео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је треба |
вршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима тре |
ех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које ниј |
них Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.< |
стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за в |
да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе. |
упила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и |
латко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољуб |
запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задр |
мети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше п |
ражена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозор |
мић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомис |
лом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и ње |
му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане |
ритискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је сврш |
тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Б |
мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморни |
амисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А |
алом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, |
ли замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге |
и, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму же |
а се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад н |
инки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила са |
ј невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Бо |
од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су ро |
ави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је |
ош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи |
брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јетк |
ођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па с |
је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли |
прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој |
ред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота |
>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ве |
, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамо |
омени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао о |
<p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да |
адник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није |
оравио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали |
начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренут |
ко се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за |
ив бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу ко |
о, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него |
му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећ |
дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од |
у дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу. |
ћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепото |
н.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунц |
од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег |
игне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне зе |
ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе ж |
- Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} |
кох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли |
> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </ |
мо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и |
у нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, |
телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се |
рм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ов |
ео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја |
удеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје во |
овости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја с |
а знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Нап |
бом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Из |
ли на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпу |
о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза |
тиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми с |
т.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одго |
ш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је забор |
да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи |
и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си ба |
Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Ј |
е могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код кућ |
то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него с |
све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} |
суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, м |
ворио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си наша |
сто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} М |
кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади |
д?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, чов |
S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} |
драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја |
знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута ј |
поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љ |
о...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије го |
зорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио |
а је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те бун |
реме је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p |
алности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну. |
Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки |
ак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да има |
ода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су |
и и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставит |
У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна." |
но што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбу |
тне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- |
волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе во |
:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гл |
едан јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да |
- Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то |
но срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум брез |
гетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, |
ага, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада |
што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти катка |
се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да |
е.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Прот |
твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико |
м великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> |
о и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва о |
но га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он ј |
чала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништ |
це све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела тв |
оложена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљен |
у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када |
цирске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} |
да, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати |
љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несре |
ог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ј |
и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад |
и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад |
а, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна |
како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја |
м целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, |
драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па |
<pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости м |
нутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код |
n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људ |
што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Поне |
та ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{ |
тезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p> |
о пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само |
Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго |
S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла |
раги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и м |
мо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај |
и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало |
њима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и за |
т појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће |
.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта с |
имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад |
ну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{ |
о!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан |
требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</ |
ко да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног |
S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да |
у децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Как |
и нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек ко |
</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио |
Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?. |
р <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хт |
> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, |
све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у ме |
се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> |
, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други н |
и, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју |
ло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у њего |
Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на |
и проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb |
.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани? |
ам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем |
ну мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - гово |
кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, ј |
че га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репорт |
и...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама. |
е га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари |
јка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</ |
> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одвра |
- Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зин |
ица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је п |
кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју |
е маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - О |
оба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама кој |
е буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад с |
- Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао |
о са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.< |
Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S |
вог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку |
о заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и испр |
онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме |
лим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} |
лим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосно |
ла.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пу |
амога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пус |
самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако |
о, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну ви |
фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бист |
огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу де |
као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала |
У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене проз |
трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Је |
рисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски |
аздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и |
але се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњ |
оје су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек |
вљу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој |
и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и устав |
долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних |
По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који |
се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је |
ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, к |
/p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном |
њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у |
маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини. |
тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе ру |
није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, |
ротивило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На з |
текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву. |
ле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући |
када пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека б |
S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри п |
ице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очим |
ем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је д |
ажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађе |
прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна миш |
г јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар |
на, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово тра |
ри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја у |
ио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети |
</p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам ве |
све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то ј |
то више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198 |
ан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у |
Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - |
и од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срц |
ђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ак |
ње: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се ве |
маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи |
а један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио ка |
отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да |
земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, т |
оста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p |
фолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње п |
вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог |
убац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљ |
пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова ни |
њу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и |
ра у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата |
гон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза |
ије откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, ма |
обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели |
> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад и |
није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су п |
ице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове ку |
ешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Њ |
вана и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављи |
у биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији с |
и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад с |
браза као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; н |
среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај |
те, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежев |
</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који |
рна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ |
један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претста |
Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да |
у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовим |
и се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обв |
/p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним уд |
Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, |
воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господствен |
љу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и |
вожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим |
д сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости |
нце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} |
них електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</ |
љиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} |
е се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али |
Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од |
ци?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{ |
е, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам по |
траст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло |
требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> н |
тида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране р |
оправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом. |
велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура н |
а какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са др |
уклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави ибе |
о сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Рим |
Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p |
адао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрат |
чно пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим из |
ут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасј |
су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а а |
или на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и |
, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застај |
рке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и |
једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом зап |
востручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} |
адрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152 |
она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="chapter" xml |
д својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са |
је могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов |
сећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго |
43" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове в |
напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ст |
{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{ |
а и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и |
лу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели |
златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним сти |
у се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио |
м...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се |
рема тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је о |
од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срц |
врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело пр |
љске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног. |
ољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног по |
питају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њихо |
.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његов |
на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала |
S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У |
рећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог |
а... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> |
другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кад |
ром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири |
камијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је |
.- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној ш |
грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико с |
иња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто |
омрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живи |
старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његов |
одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили с |
} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на дв |
вне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо |
само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике |
во један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је |
га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што |
авне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна |
омношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник |
је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију |
које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост о |
строфа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Без |
а се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне пр |
ка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Рад |
говору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чини |
пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да |
мисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му |
те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му |
у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим другови |
екша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да |
купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> |
аспоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто О |
, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене |
Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек |
трије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад |
ут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист |
својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигу |
сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе к |
е кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је ув |
нара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао но |
је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему виде |
ине и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да |
огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе |
лош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце з |
д меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, |
<pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умет |
и мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, т |
м.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос оног |
нзија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" |
од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} |
а се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, |
осило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кр |
ољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} |
гибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле ду |
г гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосн |
ед ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јо |
о само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тр |
аја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не |
Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... |
руга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> |
зивају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који |
зивају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних пас |
ко сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији ј |
, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка |
ренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намешт |
ли за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство б |
Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама. |
ет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би |
спођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у |
није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвај |
близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој поз |
лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кес |
и други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ов |
b n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могл |
бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно др |
на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском ст |
ица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош |
ке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени |
ав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога |
на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и |
мице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике сло |
лазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљи |
ора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за дру |
не на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су г |
жариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљен |
су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко п |
ве радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села |
Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> |
е без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живо |
ам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих б |
} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих б |
оца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици с |
еки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, буд |
т неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се ис |
астована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се нес |
ви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моме |
ом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивал |
вну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгле |
их фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а |
корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бри |
били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су |
ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет к |
Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић су |
година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који |
икодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су |
е, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Т |
зала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима р |
оплота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са |
г да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране по |
ане погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, а |
и вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика раз |
рављају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она б |
ло помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико п |
а, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна |
разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице |
овао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и заг |
рнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позор |
а.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селе |
испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је |
све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на о |
У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су с |
е, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трг |
е песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мад |
азеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се |
нуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког |
лила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанств |
ена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава н |
м ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред св |
први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом в |
мећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће |
коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њен |
е парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје он |
пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и |
ја драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна дра |
, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искре |
о зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У то |
ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чиј |
огледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују |
у, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зо |
у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник уши |
а у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко д |
веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упит |
лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} |
развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успе |
десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распре |
врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики |
чина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усан |
илош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они |
она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, |
слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног |
е они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој ве |
анатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те ј |
авао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, н |
жи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да б |
тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа нег |
затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа ко |
угиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у |
арала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између |
мима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет |
<p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још виш |
јене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> |
ну. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаки |
ке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио је |
је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се пр |
амо двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискуса |
стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разго |
жи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разгов |
ече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> |
х. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе |
/hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговар |
се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се |
ни с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.< |
гу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветова |
на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким ог |
се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим акти |
и себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и |
како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих |
хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали |
д при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот |
а би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не |
ша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ |
о их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту |
арног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка сврши |
скусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да ј |
вота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, прете |
запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала дв |
е априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} |
што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа |
ао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали |
.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлин |
аступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмеја |
ветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} |
Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} З |
S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, |
твари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладни |
утин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ћ |
тварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и |
.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, л |
ако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом |
ликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољ |
асте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и милов |
какав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, |
ена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, |
о место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си ве |
и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко |
ом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљ |
ла јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појав |
је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, |
> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова рад |
а је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи вазда |
м и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} |
ум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.< |
остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукл |
ску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и пу |
свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столиц |
арушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на |
т бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу |
предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, |
јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где |
његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место оду |
љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>С |
љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон |
он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао с |
Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Ал |
ки диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за |
е играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По л |
вој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} |
, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</ |
биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док |
но ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било с |
ари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту |
т <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се ле |
Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћ |
илика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни |
ао див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом беогр |
ошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле |
на светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S |
а провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотск |
да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер |
ругим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} " |
о се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара |
варити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Т |
рају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да |
} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који др |
раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне же |
расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у св |
болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој |
но у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе ј |
орме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на |
зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кр |
иру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да |
м старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, |
ушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље |
предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то н |
ошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на ду |
ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на |
чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <p |
или рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније |
и сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је ди |
елиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Ду |
јну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударал |
елу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи |
ајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадн |
какала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао |
и, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дуна |
и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се |
/p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што ст |
у срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није им |
у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију |
а.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана |
во одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек |
ј трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне |
, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњ |
е прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гом |
ним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обас |
сматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде крета |
</p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог |
ен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад |
и ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби |
и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Н |
чки и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у |
на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омрш |
подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отв |
што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је ле |
, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, п |
дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, о |
n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} |
вори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што |
ка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не |
е питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже |
ђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сет |
се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продуж |
бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле ви |
ува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику |
тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и |
ријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - го |
пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и нес |
е због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало проду |
о и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и |
ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око |
знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p |
, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свак |
ји је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда |
{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је |
ички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у |
е може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добр |
мљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности. |
о и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често п |
до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а ж |
нергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, п |
осподин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста т |
ше појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</ti |
ком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и |
ижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам |
асејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је не |
у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу м |
ега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најс |
у драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је т |
ај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша на |
, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb |
гано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веве |
шле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо прек |
ом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибиј |
ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени.. |
на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. < |
а.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и поме |
о се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пит |
: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу |
Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе. |
ра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и иск |
.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког на |
ре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title |
кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да |
ју болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у мес |
нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Уста |
иш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за др |
пљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толик |
дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са дево |
али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да по |
и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво г |
додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, |
раве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које једа |
ије могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који |
за се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубав |
шевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао г |
хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки |
мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено ј |
, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми |
ако је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми пр |
Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остал |
и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом |
им образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{ |
наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо |
а нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} М |
дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале |
, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се у |
те ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не за |
је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње пров |
д састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цр |
у му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти д |
ветле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, |
им годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ва |
пуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се |
ије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} |
а те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијам |
села, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то |
х брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смет |
д све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад |
је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назад |
ва земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади п |
.{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није м |
решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Мил |
ко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро |
овања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи к |
твар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кр |
ше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам с |
ред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напр |
на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} |
нијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у < |
о у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђ |
еси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, ал |
икице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} |
гле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав |
ила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише вр |
p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега па |
тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му |
и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насу |
није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, |
рио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепави |
душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај |
у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као |
ћао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По приро |
са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шт |
ка.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле |
ди, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство У |
своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена |
каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; уз |
пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим см |
едајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину |
метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош ј |
богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, |
спод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескра |
p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с на |
обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си т |
ала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине |
те ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} |
вима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео |
је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што са |
говог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опе |
е.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене број |
и била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст |
коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} |
p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} |
ене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих теб |
ла на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртан |
тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављен |
који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо |
ињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.< |
о с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, |
смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> |
или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена |
де је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њим |
. и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до ра |
је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} И |
меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, |
овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, нар |
чене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} О |
дан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах |
его машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очи |
у спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је |
ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки п |
лош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га |
дан згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у ис |
је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p |
жеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших |
ко је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних стале |
твеног уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милош |
ко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека дру |
узу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се |
есма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - По |
песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред |
ој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} |
S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени |
ј је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код ж |
, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скром |
ти и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају |
чке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је |
ивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зорк |
дна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазат |
е.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену |
се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... ш |
Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног распола |
се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту им |
<p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, |
у, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, |
м био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош |
ош једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред |
ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш |
има.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти |
га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, |
у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у |
, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} |
Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи м |
ађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући по |
ошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако |
жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без ве |
трани видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> < |
а.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је р |
вну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти |
<p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Н |
на има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, ад |
и само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се п |
убавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витк |
ко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна |
и гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био р |
аборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад |
ше томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су и |
и на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате ни |
и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју |
век поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју |
фу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.< |
{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накриви |
ко витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мал |
шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о то |
уарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није и |
шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али |
је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куца |
и слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S |
ио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти |
да. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p |
е превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се пре |
изао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког др |
мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од кар |
м потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се ј |
i>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нек |
римећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђ |
м, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - реч |
>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} |
и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - |
угој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић н |
Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић ниј |
су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То ј |
дмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{ |
ено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и г |
а накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да ни |
џике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршав |
Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солид |
је је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p |
т.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја. |
о после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опија |
еза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S |
објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да ј |
социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмет |
вао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> |
ојеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков. |
бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на |
да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољ |
чисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису |
си.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, л |
го наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срц |
његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - |
јбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пр |
иси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На |
ким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за |
живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама свој |
ву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром |
дећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{ |
и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се |
е свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се А |
алности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је |
шна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене пос |
кања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих п |
о се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пенз |
лом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један ис |
АН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{ |
а посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има |
} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, мол |
идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - |
воме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је |
град и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драг |
ан прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију |
аго на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би ин |
слио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школск |
о је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотера |
да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са за |
он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренута |
вршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесет |
пита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш к |
је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сма |
азирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништ |
ао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пус |
Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и н |
и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази |
ета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. |
што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње |
пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'т |
ином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изра |
у јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје за |
да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захв |
н.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненад |
га девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће пр |
ницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све плано |
Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо п |
бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају |
ови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Гд |
з опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати |
њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разум |
ча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказ |
Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> |
аности.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у ов |
три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности |
колико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом |
је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта |
ме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у |
и постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали пр |
т и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора. |
. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p |
је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; |
свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима т |
је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је |
е, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може |
рила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S |
не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калд |
тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на ш |
а плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док |
92" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Да |
> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих |
Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у сусе |
прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка д |
="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза ле |
матрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет |
лу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једн |
Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на |
ан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још кој |
19" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мис |
био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка прона |
нима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуд |
у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад б |
е, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их |
а је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташ |
а.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбо |
ска, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за талена |
има не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова |
периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека |
а деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S |
от сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом обр |
дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су |
д њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми |
у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда ку |
господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити н |
едничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у с |
и.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мисли |
х друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, кој |
лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} |
р ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао |
р ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао |
а и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на тре |
дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, к |
ко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није |
вилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником |
ињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем циган |
на.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе шир |
на рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубо |
од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је би |
м да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Моск |
, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станиц |
ека; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Ка |
веће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: |
димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљ |
тних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама о |
руштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Моск |
које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и по |
налне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, к |
ао да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је п |
.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче |
два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се пор |
м!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - Т |
хвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не |
јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду О |
мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по |
/p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за |
ске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског б |
много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Зб |
егне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешт |
о нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров |
ш се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и |
јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, |
верским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није п |
њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици |
его да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, |
ушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у каф |
а да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и не |
ко га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га ј |
} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру н |
се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> |
лашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од |
> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај |
е спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога |
уланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром ап |
напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више ни |
улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око |
оји је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка с |
.{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..." |
о најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом о |
ана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, |
д се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} |
згледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потр |
е примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко |
до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео |
вила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обас |
/hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би с |
> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не п |
тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли во |
Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - |
вонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли |
треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш око |
емо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би по |
ије умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S |
у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прош |
волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје |
ко сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред |
одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љу |
могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а ув |
не која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карт |
и врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу |
натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одуше |
ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, кам |
испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су ста |
о од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допад |
погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пу |
itle>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанс |
сани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је |
ти сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од ме |
пе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне д |
> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет |
ута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, |
прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљ |
<p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи |
ице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</ |
и.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале |
замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад н |
упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: |
е себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати |
ересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} К |
оли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - од |
е осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам не |
аљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и |
емић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофи |
унце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телегра |
овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је о |
то! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан |
у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке |
> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је |
бећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако как |
.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S |
емо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан из |
добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле |
Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени |
ли тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за јед |
ју, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, |
>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону |
ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топ |
прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задов |
у...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при |
је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево в |
ез сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пи |
жем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам за |
>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све |
м улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се д |
твено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођи |
помен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољство |
ра.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали о |
апољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоск |
арочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним на |
у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S |
Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{ |
ћајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - |
илично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка |
раг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде д |
д пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клуп |
ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добр |
хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на н |
ад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа |
ако да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја са |
онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер |
ћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не р |
ез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како |
љна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зара |
а вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло с |
наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и ка |
pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </ |
евер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на |
ене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је |
јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваро |
, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса д |
емамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{ |
пе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Бе |
асан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срц |
а чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и |
гућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с |
з прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тр |
је другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је ба |
ђени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и |
јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лак |
о, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} |
не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо |
Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је |
и смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише тр |
ко да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо |
.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - |
ења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лоп |
.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо |
да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје |
ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав г |
је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут |
p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је |
волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу. |
на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу |
лала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="16 |
, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински р |
p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели |
орили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих |
<title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чуд |
нак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце |
и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било д |
отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи |
и за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Бе |
Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или б |
е војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је |
лачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на |
по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дун |
самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љуба |
и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> М |
и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници |
Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по |
давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласо |
ча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На |
ти мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као не |
, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар |
<p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на ови |
издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> < |
у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ства |
целарије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учин |
ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу. |
тину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} |
ила добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се боја |
овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили. |
е било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бе |
врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт |
анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{ |
м, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њени |
м колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља муч |
век твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пун |
о мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и |
и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презира |
ва.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна |
ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо с |
да изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се о |
аском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један |
лико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачу |
head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Д |
ема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се |
ка што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу |
Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла |
шиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха |
ан на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
езулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, б |
м би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спе |
ш црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела ц |
гледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима |
гледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад ви |
ети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, |
ао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од гл |
ли самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани п |
уша се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињ |
ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се |
ама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењаст |
елено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће г |
од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни м |
ати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са ж |
загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљен |
се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који |
бацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - глас |
вољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места |
на више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и |
његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљив |
писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог |
ју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расу |
Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хо |
глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска г |
ретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појед |
квену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом |
ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба. |
p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи |
здавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и пл |
је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба би |
слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и |
следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне |
- Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си у |
.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и тр |
ји долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и |
тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопи |
загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, |
у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више |
ептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испр |
међу два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у жив |
{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Ми |
и отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{ |
.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још ле |
емено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И |
овор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, заса |
То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива и |
о њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природ |
обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, |
ка наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, с |
а јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних на |
Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвоје |
вица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, ка |
у.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног те |
ам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и друг |
па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени пор |
ти писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала |
к, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца ср |
ала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски |
p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силази |
е.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљ |
и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се |
ављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кр |
коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво др |
ји су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљо |
зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на д |
прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толи |
ао зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} |
хвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p |
атерија, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и с |
p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се |
ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима |
још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из ко |
ајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади ц |
ке тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њи |
ареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака ово |
водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.< |
лу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост |
око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у |
се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је |
Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна кра |
тну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А |
тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена |
ви кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије о |
се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове тре |
...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла |
</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну |
поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле |
лази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и |
и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободн |
но звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обас |
е он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош |
лазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој д |
{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или |
у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књ |
небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад |
у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па |
и се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жел |
спуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке к |
далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - |
паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и |
а крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајно |
век излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div |
о одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напроти |
од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом |
уба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи обл |
ли нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је |
вори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, |
то ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може д |
ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, |
коне вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са |
занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, |
ка улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 |
а жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски |
е може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила |
сећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као |
е приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би при |
а.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај оди |
ве више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крв |
два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва пром |
ш се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зе |
ец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по |
и љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њег |
иотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</ |
кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам т |
Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу |
пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајал |
спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су |
лош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланк |
рмирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> |
есео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешт |
уо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко оту |
у, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што н |
едне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ |
од тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсо |
- рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати пи |
еђу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, |
уци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе |
ао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> К |
о се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном |
е, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким |
ош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну |
есник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце о |
је се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p> |
м, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мр |
а. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум јед |
е тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која |
Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би из |
буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан |
ун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима |
он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринск |
а пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{ |
> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је ра |
брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> |
ећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши б |
бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском не |
, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један крата |
а њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су сед |
старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</ |
тао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљ |
p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена |
</p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. |
ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је исп |
добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S |
а позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изи |
срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове сино |
свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао |
ољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватр |
од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца |
ава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p |
итао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори |
СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте |
кође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно н |
же него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле |
p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узин |
рада.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а д |
порода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црве |
едничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још |
тљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја |
после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле |
ао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао |
и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорк |
а.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, пров |
кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ре |
наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Бог |
вом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу |
видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које |
тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута |
визма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном преп |
што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је њего |
на тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа |
Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека |
би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и м |
. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што ни |
лици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у ње |
турено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и ж |
е бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по М |
ћи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодн |
је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне ко |
зор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозн |
усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врат |
у те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како тре |
аму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> |
лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала |
<p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Гд |
акрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покри |
рених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S |
х одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдар |
об јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, |
постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који и |
широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући |
ијатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљен |
од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним распол |
м готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до |
у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кр |
д ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе |
нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико нај |
{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме |
е до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је прибли |
више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно |
S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пиј |
тала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка дај |
сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{ |
ужбу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју в |
чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих |
недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто не |
ном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пиј |
на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У |
вен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте бој |
.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знам |
необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини ци |
коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојк |
крено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи н |
било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста з |
љивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала |
. како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се с |
/p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна |
ветог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по |
овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S |
hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе |
д јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић |
е кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу |
} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити |
ледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облач |
са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Г |
сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане |
ају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше |
у бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће с |
ти поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је |
своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, |
чале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола ме |
вао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као је |
S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спом |
Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> < |
е.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> |
нсервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко с |
лим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, оби |
отиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ћ |
је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто г |
<p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац. |
а се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удар |
у, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требал |
и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</ |
ћу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требал |
путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао к |
као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи |
крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по двор |
ло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</ |
ићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} |
ни... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те во |
ао сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За |
а тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњ |
породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песм |
оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва у |
ве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала св |
а, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајал |
ам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p |
свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црном |
ка врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из ком |
је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити |
једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по |
унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху би |
у.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и пок |
ете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пус |
ком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да бу |
ш није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта |
а који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кико |
тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било |
лош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево у |
шеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, |
шевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина пр |
ранаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину |
улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузн |
а.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, |
бу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и по |
жавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена |
тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно дру |
улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; свак |
на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она |
ну са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је неш |
Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="ch |
лас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се до |
дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три |
> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја в |
толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желе |
и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Дос |
е човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума |
се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти дру |
<p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје |
о да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана.. |
и нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и |
ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити |
офесор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава |
твари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава |
остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић |
остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ |
есе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана |
один Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На |
те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у д |
м ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох |
ош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позам |
администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; т |
лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрв |
хо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама |
дарише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они и |
во сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали |
, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице |
викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. < |
те кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и па |
творен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је |
груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину |
а част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> пи |
тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p |
емне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра в |
ијатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, |
S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} |
о изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радо |
ећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на н |
оти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер |
Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја |
ем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело |
ене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два к |
тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хте |
да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S |
мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно пр |
ка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те ис |
затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи |
ба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неод |
Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћ |
е је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја В |
њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за |
ина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код н |
рлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је |
вљајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар |
тавило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко |
? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек к |
спођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала |
му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале |
Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чи |
е заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није с |
ику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја |
никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{ |
и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрач |
у српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отреси |
ишној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се |
ма.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњ |
тити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред! |
и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца |
а, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске рук |
ити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Спо |
ешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} |
еца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остац |
ана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зор |
е познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, |
свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црве |
p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> |
а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која |
и су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима н |
з кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног а |
у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с |
разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Сп |
рила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олист |
етача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у н |
редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S |
лименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пре |
и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се боја |
ака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило |
те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није ист |
и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити |
е, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, |
сно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести |
то то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други |
будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> |
ђу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом ов |
е био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекл |
о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајућ |
И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и см |
страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај каме |
јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репор |
песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и |
је, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу |
нци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један в |
боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења зау |
тање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим |
дала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељ |
ње било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте |
накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један и |
е на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао св |
пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{ |
им чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим ш |
убоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, п |
је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{ |
м.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се каф |
оварали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме |
брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, плано |
ли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у как |
другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види ко |
још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле с |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотогр |
је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} |
и ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није б |
био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вред |
крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и |
ш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам |
де парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне |
Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва |
а човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, |
онио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, |
чин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ов |
е на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се о |
рви мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се |
ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после овак |
левао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је с |
вим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити ве |
Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> |
слио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у |
у на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угл |
је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је т |
ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остав |
сати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће |
м срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећа |
спође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се ни |
.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила |
руга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је пок |
црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загр |
а, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" / |
прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се |
живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе |
> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... |
го чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожн |
е сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. |
погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка |
ши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од |
> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим ствари |
, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десн |
на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је |
вог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала |
дмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована |
умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пље |
стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног таш |
лицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред |
и му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - |
мо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од ше |
и како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред О |
ну чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено |
унце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак в |
стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала во |
узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне |
па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с ча |
њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је |
пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај |
егове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две наму |
и.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њи |
ч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та о |
ра, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а |
дана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску об |
тав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао с |
pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динар |
свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и полити |
ез људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чуд |
.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају о |
општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнаци |
воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом |
S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намер |
, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је |
ли га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Ниса |
лим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} |
з собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и п |
ежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућно |
тео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку заг |
и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која |
ње пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми с |
и, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница |
блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би |
евни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих д |
стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно о |
пшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се из |
Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загон |
<pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која с |
век, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети |
о главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све би |
зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Амер |
} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила |
њене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да пр |
ће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују |
, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе |
још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, |
ан облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све в |
х зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у |
е од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало |
це скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; ов |
ко познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена кито |
њости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чај |
к</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само |
и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, |
лости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просј |
белим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, к |
аји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали пога |
врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{ |
ни други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компро |
а, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једн |
се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бис |
цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико нар |
доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претп |
адовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним шт |
{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си про |
ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас |
виси од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено сви |
ко мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да н |
но, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдов |
отеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издата |
слим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и |
далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим |
напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из |
опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дуб |
.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио де |
пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне при |
да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не приме |
мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три з |
губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледал |
је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну к |
њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говор |
а осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе раз |
и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ј |
и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и |
шли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Па |
} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, |
вориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна |
нски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши |
а Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али |
се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београ |
живање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самоп |
ни, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Н |
о и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обични |
ве.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} |
регоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случај |
ји и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чуди |
ће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, |
а.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе < |
росто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна го |
ислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње не |
е и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинил |
и се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам д |
се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје з |
ости и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, |
у који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. |
ећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, |
а од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добил |
а задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање |
, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна |
.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је у |
живају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме. |
трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могл |
свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је |
и што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и |
сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Ке |
ве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва |
ово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну |
раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећ |
, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми јед |
ког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око у |
.{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши пис |
понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме о |
а за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговори |
<p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од п |
авом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове |
убљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љу |
ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... |
јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са |
, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави |
е учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста |
ла и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја слу |
естаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме |
аме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зо |
огу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро коли |
своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милош |
живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га цел |
и, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане |
живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у |
одника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мириса |
следњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју бу |
ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и прави |
ију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани з |
ди човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Б |
жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n=" |
ик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забр |
лада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи |
ео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном бла |
добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању |
е, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} |
а мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне ми |
>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошл |
спе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би м |
пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било изм |
евана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пу |
има.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављ |
ала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас |
Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{ |
е већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто д |
и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у |
мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја |
ивот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, |
другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући речени |
раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим бож |
<pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Т |
ад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тад |
тну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негуј |
це ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су св |
хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те пита |
о дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} П |
р, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам с |
ази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене |
риш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одг |
ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав кој |
ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорил |
у да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S |
ужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је ч |
е остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је о |
S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S |
раву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, |
онеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те н |
дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и ра |
>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти |
, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не гово |
смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме |
ије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у сво |
е то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте п |
ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу |
начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану пош |
сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анз |
е се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те |
бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и н |
> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S |
моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једн |
манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је по |
о их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду |
аве, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играл |
овећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју глав |
орка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> |
ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један |
ђе, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.< |
као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема кра |
да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе |
е, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те |
на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није сре |
Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S |
си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си бил |
о тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и с |
због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дот |
због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, |
понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да |
т, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина.. |
савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... |
га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљуј |
да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја са |
о мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одри |
јеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај д |
скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окруж |
скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим д |
} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лави |
, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста ње |
љеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанс |
ко не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p> |
постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са то |
постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са т |
и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наж |
вовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - |
нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој живот |
, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> |
зузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отвор |
вног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да |
просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљ |
у и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребр |
храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њи |
ели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна ф |
тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему б |
" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао ка |
Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом |
ије поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без иког |
а си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мир |
ушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима. |
, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауста |
велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске к |
, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотск |
аздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети |
у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју истори |
о су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори |
самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за осно |
ком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био |
жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на |
пштинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде |
који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице |
да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша |
дске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихов |
дирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он |
е под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби |
украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само за |
н женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, к |
драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, она |
д се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, ко |
ије могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - |
драви, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајућ |
тним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>зл |
ђу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пре |
о ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају |
у.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби уве |
е могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој |
е чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма |
одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече |
и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом ка |
, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија |
их уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцв |
их уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које |
естл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зл |
</p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што н |
рчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесе |
верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хт |
аст: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко ви |
мао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p |
ет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драг |
тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку кој |
} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог |
едену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb |
асавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном с |
руди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринк |
ка су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова |
афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пиш |
мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појав |
ку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, ни |
Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његов |
у савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасн |
Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја |
омирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она до |
бодног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p |
је, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних љу |
ла са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још ви |
ам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви |
а које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале |
малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао |
наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је |
и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{ |
оли или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлад |
же раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја т |
ју.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{ |
ји је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрад |
азеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забр |
.. како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још |
од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног мл |
мога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него је |
но, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а |
их као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обу |
е прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и пов |
или.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ћ |
га, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам б |
љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубо |
} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: < |
дим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима ж |
е сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, М |
ећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твој |
на, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја |
шу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити |
ском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ј |
ском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ј |
а, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остав |
двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остав |
тару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху гру |
авали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакр |
о звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић |
очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као |
и, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, |
нало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, ј |
ћ осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} А |
ојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави |
енутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> |
кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> < |
опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су |
и су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним |
вала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу |
боко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{ |
раму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал |
на.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{ |
басјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не |
амољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио |
ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним пор |
ју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна |
више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није виш |
е опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд и |
своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драг |
листаву светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на пр |
чност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка |
дице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, ра |
м је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, суви |
ашну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позориш |
љене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба |
:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било |
в човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, |
сртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му |
, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад |
овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, г |
у је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чуднова |
ктор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратор |
е људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милош |
болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са бел |
аки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се |
томим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S |
- продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија |
је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркин |
ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце неср |
у воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи. |
орћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на |
ејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му |
напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао |
моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље |
већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен заче |
ће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не |
би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љуб |
неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење г |
е смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба |
како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, |
нику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих годин |
ренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голот |
дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало |
p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био в |
> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе |
себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је вол |
ол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом |
ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну ностал |
дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме к |
ол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост шт |
атељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S |
ој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је д |
атској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слат |
>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, |
лу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати д |
ју ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> < |
ош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га ј |
буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; б |
Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах ун |
острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се ув |
/p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје др |
исмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи б |
устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да м |
него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше сна |
осподине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шабл |
издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовц |
главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а |
се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на је |
>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча |
и неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што п |
аздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сив |
лу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену п |
И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао кап |
} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врста |
, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке ј |
е јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седниц |
ије знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе |
кве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише би |
човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади ч |
исмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> |
S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим со |
ћ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S |
хвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице. |
дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{ |
<p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила |
хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како |
а изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, |
д Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута |
а толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је би |
, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то ни |
ки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљ |
ао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредниш |
н сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механ |
и своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире. |
е ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о ов |
дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждра |
у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежи |
ромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне |
поткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у |
ефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину м |
су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосн |
да срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдс |
а пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њих |
рнанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, н |
, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замр |
н и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли с |
ом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање |
њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној вел |
вала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би |
робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о |
че градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек |
Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала по |
ај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова |
м путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је |
опеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p> |
е онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко |
док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chapter" xm |
а децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ |
о парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило с |
а чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Мило |
г накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се би |
ни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум |
о је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се |
ај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мр |
е око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени алас |
оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је би |
ажи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених оч |
је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још |
у око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово |
исао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окруже |
е себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка кој |
стом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступи |
, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа |
лећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину б |
од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Ме |
ом лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Крем |
могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала |
о оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невесели |
ео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на |
и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да |
иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чв |
радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и св |
адна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који |
, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" / |
и и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ |
Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле зве |
деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита |
и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "О |
но тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко |
срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лик |
ао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У друг |
је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му св |
} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега де |
рану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом н |
арадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом је |
ивени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила пос |
у повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говор |
о за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S |
попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p |
тише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу р |
е љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено пис |
није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов |
лосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчиц |
ћ морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку |
пео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти де |
у немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама. |
утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезд |
пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повез |
пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје пр |
глав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се |
ме је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представи |
ица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динар |
детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем о |
што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба |
ибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милош |
четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} |
вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека кој |
ојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику |
аишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У |
</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадни |
Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" |
и.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је |
да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да ос |
правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан |
от биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није |
Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Н |
ека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не |
ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} |
ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло т |
> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друг |
ан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И при |
ући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама |
не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две да |
ј, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе опш |
чке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко и |
ћао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега вр |
Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га |
учаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пре |
ет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет у |
ово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова |
догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изј |
p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли А |
вршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми ј |
ог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{ |
што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и |
удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се |
одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На л |
ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада у |
рвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих с |
атно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ј |
новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није ум |
а за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане н |
да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју д |
S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од |
рби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издрж |
жећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву |
м ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на |
афија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као к |
позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја |
у свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа по |
, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери |
</p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка |
обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учи |
емић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му |
удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, |
камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!... |
ду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Тала |
оз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера. |
и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој по |
е.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини |
ом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станич |
осно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
ез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Ве |
диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, во |
хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, |
многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој баш |
p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожур |
тни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне |
еља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних ка |
езничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и ра |
ала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним |
нила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња н |
ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо ос |
о би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из |
абрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} |
се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.< |
разу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> |
преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакв |
оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години д |
овим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђар |
тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p |
ао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чино |
ске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> |
траг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као |
ћа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике |
запете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на п |
ди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо |
која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и вл |
и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непре |
су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је рас |
онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталите |
тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош углед |
азимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатс |
уће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на неп |
а, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање |
што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледа |
{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi> |
?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него ш |
да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоћ |
не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.< |
већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и о |
је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> |
</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би си |
страције био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису з |
заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као |
/p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу |
оју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљ |
лију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лице |
живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке |
д снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета |
остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, |
ла се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчар |
мала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека ду |
код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу З |
ржава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} |
- јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је |
против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, к |
због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и прес |
елена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у н |
и је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, |
бало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова н |
бало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова |
ање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу |
сула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по |
су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, |
ругог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са ј |
мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречит |
у браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заб |
м свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осм |
исак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горд |
имају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, |
су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседал |
тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не |
лавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених р |
та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у г |
мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> |
анова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ш |
ом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај |
а се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управн |
трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачу |
врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд пева |
њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него |
ха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му с |
сто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађен |
а је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кр |
е размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка |
ња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади п |
е коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове |
лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га |
ошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајк |
1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврд |
ћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја |
ривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвр |
познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{ |
уго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино ли |
се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми |
сти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не мог |
p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади пес |
гове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће |
у врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; д |
чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: же |
е претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав |
даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти |
</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци |
<p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шл |
ала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало г |
и је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако |
попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баш |
{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек нек |
у којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi |
е виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудн |
пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, к |
тпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{ |
ао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S |
претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављ |
и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завес |
о својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После д |
} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала просто |
окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод |
везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили. |
пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава му |
лост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> |
и сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештани |
е црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> < |
е одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни |
о је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека др |
зиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалос |
.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мал |
вако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце так |
румска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једн |
порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S |
гу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на |
да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати |
, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На |
на у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - п |
Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали |
ед Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу |
, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је би |
> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на |
му, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојн |
поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетрем |
садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка |
јевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је па |
лош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица к |
е савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те цр |
а од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка пр |
ћа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из |
да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док с |
га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која |
обра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај нач |
и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се ос |
се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а |
ре кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен фила |
ети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођ |
ма и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос |
азочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; |
љала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те |
њи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још |
х и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не вид |
и секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза |
>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан |
е.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила ов |
остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и ј |
ачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>На |
е</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак |
о свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети |
у певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани с |
ју.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где |
због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због |
иште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио ј |
ао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из п |
нем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га б |
S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p> |
једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, |
- Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Св |
" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сус |
и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} |
своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле |
преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допу |
на физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстит |
и ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како т |
Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> |
и су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многом |
озитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непого |
али праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзаж |
за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазе |
где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> |
свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врат |
е цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} |
е не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке. |
он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад м |
упују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у за |
.{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> < |
ука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да |
, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Б |
о бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се |
та да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфн |
то њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешил |
барају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу |
најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сен |
који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво с |
поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, |
Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи с |
пасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазл |
а падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла р |
а од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао По |
м скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем в |
ико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаи |
најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео траж |
, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни |
о косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пр |
ра млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бит |
е наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придаје |
ваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну т |
да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вече |
и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од |
ао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и |
бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког |
у. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p |
и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Крем |
ник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову ду |
а, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна во |
ћ се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи неко |
аврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше с |
ућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, а |
у имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног ц |
S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо м |
одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{ |
.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање |
та што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош с |
од утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако ве |
> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква пово |
рди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад |
наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, |
ни је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају в |
а, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима ж |
сма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да |
ња, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вре |
{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, о |
а могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна поро |
хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене |
странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих т |
p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко |
риродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, з |
S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгу |
{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, |
е познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кућ |
Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли свој |
ремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна. |
ља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Т |
те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклон |
н, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и пок |
је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непреста |
А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно в |
а не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све |
и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а |
и експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, т |
о се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није |
што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S |
ало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p |
пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи |
то неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове сре |
не имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу кој |
ичка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је сл |
.."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откак |
се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли |
унава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} |
пред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци о |
ку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овак |
концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностран |
е мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли н |
ва.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, |
њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>О |
натим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треб |
.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месец |
ењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињс |
не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели су |
њива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само ј |
бољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} |
ош није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек |
Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за |
Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бе |
и што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p |
своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - преба |
ивот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као ч |
у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Заг |
о ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносил |
девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се са |
омињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се миса |
p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуш |
ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја |
тање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања за |
е мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ћ |
ространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су |
една жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра ви |
кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтев |
че.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и |
чи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, |
не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љ |
на велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, |
у добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, изми |
ражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... к |
{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} |
уна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш |
и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити но |
раљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> < |
мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На ис |
. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам к |
отуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, |
неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима. |
Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишља |
но питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште |
ни да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови др |
ме у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у кар |
тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право |
оја су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас |
ли школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, ка |
би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је |
Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако проду |
вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одг |
ачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје |
ије ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отрес |
и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што и |
треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњ |
оре није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан |
Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p> |
ад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! |
ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од свет |
оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ст |
света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвра |
м захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> |
Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n |
>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте проп |
тили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу |
е вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно |
досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепави |
> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p |
{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{ |
ићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка |
мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од |
еби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих за |
, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази ј |
нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длак |
са на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепрша |
се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљув |
ад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала ка |
лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех с |
ану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хар |
моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштен |
и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са соб |
ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица р |
у у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се |
пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</ |
те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је т |
реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p> |
у главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, |
ам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма с |
и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који |
епоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме |
више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни |
х замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слобод |
ити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и м |
о човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече |
да је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" |
челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му |
колу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад ст |
или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре |
човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајев |
поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познава |
ема овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе |
рме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним пад |
разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала ве |
пава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу. |
инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке момент |
х! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно си |
оју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође |
но и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Јед |
. само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазг |
ово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи |
атним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар |
велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и забора |
вне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, ко |
овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достоја |
дник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу |
ни вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист и |
<p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској ули |
ико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су с |
београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за јед |
све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понаш |
уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута н |
још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, ве |
наш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се |
дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type= |
и ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтив |
на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на |
шу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је ма |
у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се |
е.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они |
</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авел |
у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завија |
им ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на ј |
вечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као ос |
мских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, |
е узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна |
. како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих пед |
{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизн |
азила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да уда |
м.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. < |
злазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог с |
блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и |
је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај |
се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, живо |
руго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с |
светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које |
аљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обој |
<p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мо |
една тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и заг |
крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни |
од потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S |
о по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S |
им ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то |
не, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини ш |
очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама |
е новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, ч |
, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да |
леда.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена н |
ва и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао је |
финксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у |
а мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један блед |
обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот пос |
р род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} |
о велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> |
24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је го |
вао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која |
ороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом лис |
ивате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам |
великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није з |
> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је б |
изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке |
ити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све о |
ила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, д |
овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин |
и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у |
, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Ник |
утећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="1 |
<hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану н |
исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозо |
S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади припр |
ш на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми |
се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, д |
дређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођиц |
ли двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испиту |
рени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поно |
} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала |
талоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Бра |
сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се |
пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да и |
возден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огле |
изнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш? |
е може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> |
а новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да загла |
за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> < |
ма томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драга |
сило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону |
падну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били ч |
реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мра |
- она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на |
ћера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више но |
, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех |
дложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације к |
ислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, |
а вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је кувари |
д њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остал |
на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је нос |
ло је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта |
<p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га |
лук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку н |
нски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с |
учни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, п |
ћ није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Дол |
лави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{ |
н.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они с |
девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру неприја |
ње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтере |
Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу |
кши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје сп |
коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи |
најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одви |
је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а |
брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио |
<p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Еле |
која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке тргов |
рочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцелари |
лавни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, |
прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу а |
јући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво |
розоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким ш |
</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе п |
града и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Ма |
претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, м |
ве било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што м |
>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заб |
е убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, кој |
ма Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, |
у градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под у |
спремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела |
се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су |
иво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведр |
тине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд м |
ао рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу |
и било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је пад |
мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека |
идни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цв |
обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type=" |
иметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана |
ве више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девоја |
.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су са |
и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоар |
фана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном. |
плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена бео |
е су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До |
пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, |
а.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је |
ље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мр |
о смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из |
снама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друш |
оса и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему н |
Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> |
дну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у |
им ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев п |
ну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково л |
чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао |
букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се бр |
је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</ |
p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једн |
тно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао з |
а се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој |
ог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем с |
ма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и |
теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против |
одиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан посла |
живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази јед |
е је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она забо |
мљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно друго |
. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робиј |
е ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лам |
е снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним бели |
тане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p |
увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од |
афизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљ |
посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио кр |
е.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци по |
оредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пак |
циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждањ |
p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад та |
угог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасн |
над осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лев |
плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то н |
е био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у |
где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им |
и, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута по |
т и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским др |
</p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист |
Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на |
је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана п |
узе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, |
ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку |
главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом п |
жи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка |
о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По |
кери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су с |
ролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено |
још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се бро |
и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" / |
о ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те |
шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њ |
мљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и |
и овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо |
просечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају з |
е, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Рол |
ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, |
ху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двосп |
ниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у |
ија је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација му |
мо јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више |
на сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зорк |
свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабр |
дељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу с |
вало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Це |
једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорк |
сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горе |
.. написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио |
у многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто |
, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, свој |
ја Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега н |
ада је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју |
пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке стани |
.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... ме |
.. како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковић |
нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти за |
ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мо |
говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раш |
ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад в |
атим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p |
е у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за на |
окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S |
Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући |
- и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло |
p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматра |
да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у к |
ић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито |
вати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али са |
гу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би уме |
испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <miles |
бруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пеп |
ним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести |
би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово проду |
а Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, о |
којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирал |
и банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разум |
та братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба |
праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола сн |
ло скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искус |
ица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, ко |
микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као |
а мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену |
ов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кр |
ки професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихет |
наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересо |
е своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у жив |
не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љ |
еђу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатељ |
и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се њ |
о је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се п |
као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материј |
е између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе |
девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала |
је ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матер |
ним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пази |
у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Ка |
и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лоз |
еђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и ди |
и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама |
аком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p |
а; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају |
орка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко н |
.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој |
<pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкав |
промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу с |
, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових |
{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дот |
улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу |
могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање не |
савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било |
и практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Она |
ца или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зу |
умем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себ |
ћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић |
.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити жи |
, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучи |
ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... |
наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете ок |
то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - |
миче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила |
у, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} |
траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу плани |
а дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У |
тра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног |
шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено |
тој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гост |
ву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом во |
иша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</ |
слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема ле |
p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба |
љубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </ |
аве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јес |
ница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и з |
и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се ви |
остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља с |
е губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, кој |
једнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> |
ти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му и |
{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука при |
кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не |
ео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је св |
адској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на муже |
е речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе |
радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној на |
једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрал |
кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг |
} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров |
а ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је слу |
а никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S |
стави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више н |
но заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо |
/p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у ж |
је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са исто |
чења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре прим |
је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона о |
ћало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, и |
измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предава |
и.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећ |
пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила с |
кве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако д |
оја се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала бл |
јом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила |
> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољ |
омрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> |
су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне |
ди оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да |
те, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, при |
предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је |
јих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не о |
/p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, |
ога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p> |
рмонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- |
Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредни |
оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички о |
ла су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, п |
оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по |
баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом о |
ог тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светков |
S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи |
а сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди |
икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта пр |
ер, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплат |
Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један у |
едио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, вл |
ивезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi> |
се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, |
</p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. |
д још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари |
минару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, преплан |
ладог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство. |
тране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном рад |
дани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да по |
n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{ |
твено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничк |
остара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дн |
свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, игр |
иском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову |
чна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет з |
ојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу |
е било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у |
ало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изиш |
ављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти |
и сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случ |
свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене пл |
у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обични |
и сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су с |
раво на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и на |
> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, ч |
а саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чинов |
дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се н |
допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило |
одне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера |
прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде у |
itle>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најт |
оја је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начел |
зорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на |
уна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два |
весно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично |
е један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотн |
век, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну о |
дове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар кој |
и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, то |
у!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колик |
наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца кад |
њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже |
{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} |
штеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} П |
зише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Ш |
га крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љу |
ли као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ниш |
е.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се с |
од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за |
даљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића пр |
Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био |
је могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од с |
нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут н |
радована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их |
мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p> |
сли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на ули |
де штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за п |
гом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз све |
ајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био |
о упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управље |
та и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пиј |
а.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око проз |
ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећн |
еле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз др |
амислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и час |
и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> |
те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледоли |
београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и прав |
ли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тр |
дивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Бо |
S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title |
вио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће. |
вала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао |
рошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну |
ло западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поко |
а каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз. |
м дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, п |
и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} |
тао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђе |
м уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре л |
, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и |
се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једн |
на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење |
у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Мило |
м. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на кр |
шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада |
уде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они |
треја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати |
лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље |
а тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила јед |
оја су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежал |
ом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, |
ћа.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокн |
је мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао се |
сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистериј |
таница.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде |
есме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад из |
вости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Д |
{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљ |
ако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубље |
очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су би |
варали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} |
> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је об |
великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили |
S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове ул |
Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој гале |
ролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на |
, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кр |
ући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше сит |
бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> |
ентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености ко |
ја је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је те |
јеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мај |
е из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевто |
ш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се |
бе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а њ |
јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажн |
и се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он н |
ћу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни број |
ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одуше |
о више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешт |
<p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" / |
и се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подер |
болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчин |
ју од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} |
ма интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без к |
ње, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко |
аз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, ј |
уте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у |
ша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са и |
степено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражј |
} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећ |
је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу |
ди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена до |
акле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у |
а отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Мило |
<pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у св |
и члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом прем |
</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разг |
>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драг |
м у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која с |
же или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полага |
асположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у с |
<p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка |
ској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништ |
ечце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је |
и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљив |
пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гл |
звесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка |
сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, до |
удем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између |
/p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су с |
држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физи |
које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их |
му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер |
о разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Нек |
без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- |
муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је |
ји се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се бел |
ваничном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима |
ви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамид |
по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и ш |
и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролет |
али својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа |
кромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, ма |
е.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице буре |
неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између |
е судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је |
хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вр |
а, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две бел |
арица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се б |
сељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама |
Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој |
нала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Не |
у.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне |
су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Ниј |
туру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S |
ома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје л |
</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још |
а на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! |
стане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си |
ерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких |
} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да |
грцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађива |
сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јел |
ено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош |
рији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{ |
ма је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуд |
уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни |
а Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замо |
ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас |
е поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарс |
околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и |
але су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свеч |
еви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа г |
и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се |
њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним б |
ани, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје з |
ију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале |
асла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале |
Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујућ |
ачен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, |
и су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, |
е, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве ма |
о Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене руме |
влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног |
а, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посм |
оградској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на м |
орка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић |
потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне |
ојединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те ша |
о чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; |
се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опије |
рба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми ш |
прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жал |
траних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, м |
а и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - р |
о.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале |
ало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{ |
приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он |
о ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник |
плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} В |
дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> < |
та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> |
, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом |
платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се п |
е он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p |
ом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усус |
још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено о |
рљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали |
е тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима. |
се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао чо |
о прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једно |
и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети |
.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле с |
зумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се не |
не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кр |
се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била |
тише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски талас |
епе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планин |
ти, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову из |
ито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посма |
о довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} |
вода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и пр |
х образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља |
исли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осе |
потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико дру |
рама кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позла |
писао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благо |
еме на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у исто |
с је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} " |
јничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи |
треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем.. |
о од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмуло |
.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изја |
лучајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га |
<p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је ј |
густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала наки |
о из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврн |
ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, чов |
них врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гл |
ране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S |
е само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек |
све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њихов |
је оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно расп |
досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили |
тубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{ |
широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово л |
олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и |
дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова |
то <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према с |
унце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова |
болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с |
било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили |
нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ши |
оновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забеле |
е болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од п |
е у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једи |
ебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала |
дело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бле |
еговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко |
рна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну р |
из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које ј |
и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока но |
не црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора све |
граде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на |
а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жен |
ла.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају |
} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по ба |
се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и по |
{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} |
једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се о |
о тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном пр |
м лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову |
е наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између |
и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S |
горушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролет |
ију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати па |
ротивност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изн |
те целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби л |
ала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отвар |
који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се ос |
нке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу и |
ности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S |
дим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног ср |
уком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њен |
еривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних |
вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p |
.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Ј |
на.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка сте |
воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голи |
, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обо |
пектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се њ |
ека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је |
дног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог |
стом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада |
е мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез М |
у страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачав |
имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час |
врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви |
е онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. |
ости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја |
цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хт |
пила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају |
ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није поку |
убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађ |
се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је |
ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један |
ри велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну |
ише не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују |
пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукњ |
привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена |
але су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Т |
зговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури ка |
и, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи |
струјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и |
дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих н |
</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим пут |
зео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрх |
ало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот |
ли да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово о |
уди нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консерв |
ично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</ |
лице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је |
за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом К |
тих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне с |
мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да по |
ка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро |
расла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потону |
њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонул |
остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоц |
оје се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе |
вајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротни |
це су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас ј |
ашти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно з |
видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале |
више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни |
је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под |
први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоваре |
е, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и |
још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није |
та и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мр |
чама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије |
у зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучит |
..{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повуч |
е, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази уве |
твари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а пос |
а јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они ко |
е се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Поча |
дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људ |
ануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште |
о после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је |
ратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека т |
еће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} |
урски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то |
нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На висо |
врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од б |
говца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} М |
ји се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један |
- Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Ал |
сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S |
,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а же |
, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за ус |
ма су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учти |
један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се ц |
наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а с |
уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замал |
х као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у |
ина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови обра |
су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} |
ла развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, пок |
е бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу |
кала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју |
ошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јо |
о шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију мла |
бљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необич |
и наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један бле |
нице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећ |
им путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али г |
ло је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робија |
ећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је сп |
>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удоб |
ажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш |
и су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели |
старели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Бано |
ивикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духо |
речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је до |
видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што |
овика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне |
нике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили |
сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више м |
и се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали н |
и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о к |
олиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око |
едно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му |
освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах п |
.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много |
баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио |
Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није ви |
а била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, |
а за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, |
ириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико г |
дна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он ни |
ем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске произв |
пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом с |
неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао |
е хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави и |
афаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних а |
шћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси ни |
нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун |
гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и једа |
окупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили наусн |
чат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банка |
е из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао ш |
а јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош |
г броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час н |
учајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде. |
посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати |
налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сва |
тала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и |
цу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки по |
на је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се н |
Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... леп |
то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што с |
поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без |
разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртво |
ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али ј |
мог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А ка |
ако су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно преглед |
очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никог |
ну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војни |
јару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњ |
тати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито би |
другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокр |
неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, нам |
пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да |
иђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтед |
ст и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као |
за.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника кој |
понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско |
слите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта к |
} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражил |
био твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат ј |
p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тра |
ипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута |
бразе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле о |
во у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - |
јала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, пад |
ја ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав су |
а разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер с |
авицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} |
p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале ук |
м, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта |
је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и м |
а ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и |
оразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, |
огао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се |
оје је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвов |
и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Крун |
S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, |
односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергич |
ви проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, |
<p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калим |
реба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку р |
уцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се |
грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног |
зонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и св |
Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано |
говори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенул |
изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огл |
о младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и гово |
и, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда |
лони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је го |
ш док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Бор |
ом.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под је |
но што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно за |
шплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који |
Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору п |
ане од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица |
своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргну |
е понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није сврш |
иди црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла рек |
<p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јев |
пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла сво |
преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држ |
енти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се ц |
у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје |
стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n |
даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једн |
и откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних |
љна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом ч |
етлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од |
таници.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ва |
о.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о |
ти.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше |
уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила |
им очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стаја |
у ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{ |
а у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе д |
тављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да каз |
створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и про |
</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} |
на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глав |
ј стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка |
и се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и |
бљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје сло |
јајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од |
ед два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, уч |
алне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Ист |
могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и |
рице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени у |
а хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као не |
ши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим |
орнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је пр |
о им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила ш |
ера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљ |
, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купи |
х, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко |
ичног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књи |
ла школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зач |
их, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} О |
Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, |
је нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од |
та ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек мо |
ових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог св |
ме и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ |
ну.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} |
ле гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, |
их је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама |
ети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} |
ерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали к |
мислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било с |
лози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{ |
жу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{ |
quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је б |
о по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се рум |
али, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабр |
слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хр |
так да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улиц |
а где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома С |
е и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност |
а, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стог |
о о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентиме |
да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се оди |
били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих |
p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи |
Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су бил |
равника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили |
им удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто |
је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних |
али број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</ |
е поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га |
ледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глу |
а.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле |
овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових |
ници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају п |
б Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатн |
ћем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p |
ди мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали с |
е журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двој |
м.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још за |
унав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их |
артији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегн |
е би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог |
с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> |
им орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна мла |
и још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Кор |
јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила с |
<p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да |
ека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{ |
је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје с |
из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео |
гом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, |
ако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом поставље |
имо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске |
пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, јед |
бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разг |
и су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, к |
е. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види к |
тављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам с |
ије било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје |
и уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi> |
колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли он |
же одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли о |
} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, |
према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, |
>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себ |
тету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, п |
<p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе н |
и признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пре |
ка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које |
{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали |
о људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се |
ојој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и прибли |
и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, он |
једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било |
ло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, кој |
и на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} П |
и се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са О |
деж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису см |
вема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и боје |
утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше |
брзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и н |
г пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозн |
зело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њ |
чим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих |
вој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се сво |
ву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне коли |
ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековим |
удућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго |
би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним |
етна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином |
- упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је проби |
је се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржал |
имо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили |
, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традициј |
> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су доку |
} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских |
смишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетић |
.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разум |
клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и |
муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац |
и.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити посл |
чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале |
у забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је ин |
ом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред д |
дарао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} И |
S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скак |
а, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се |
а опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита |
ово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним |
у овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија бил |
раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и |
НТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно |
ледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражил |
го места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе |
кантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мал |
поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из |
овима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских об |
ног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више |
оја су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и |
е више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се пр |
кте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је |
које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно |
е бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина. |
аса насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити? |
место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је гово |
>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама. |
} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао ниј |
ла на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још |
је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према друго |
лади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиско |
колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из т |
бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неки |
едала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се |
под њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S |
ребало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - |
>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала |
> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је |
јмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке |
и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и |
Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцет |
песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазива |
ошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме |
плаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљал |
ошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде к |
арински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само |
на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне цр |
а, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, гд |
ачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} К |
е вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? |
.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би кој |
шени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно в |
у се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним б |
двајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хле |
ке непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се изд |
злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Пр |
ста ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S |
наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, |
можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак. |
су још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Дру |
кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да |
ноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од |
ка развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно шт |
г те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; н |
обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} |
на дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она на |
{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај |
се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом |
отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у |
олитику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патр |
ш мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{ |
повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане |
акови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{ |
оран, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико |
и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами |
им твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како ј |
ди.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Дале |
имак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографиј |
рм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолск |
су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> |
е, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо |
ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а друг |
је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она |
али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево |
и анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све о |
<p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi |
ски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао вели |
плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се |
у.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, зан |
ЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући |
то хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинца |
е, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Ам |
им..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз от |
нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неко |
а, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мр |
имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма |
рне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих.. |
то је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где с |
су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих воле |
и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник с |
а што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Беогр |
но пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца З |
које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким |
ад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укру |
написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формат |
есенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше сл |
и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била |
; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у жив |
чко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу заглед |
а:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на о |
и, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.< |
у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много |
један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао с |
канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био |
таве настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, |
башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсл |
т и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зиди |
д и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења ко |
у гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболни |
ма, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пи |
} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узм |
они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што с |
едва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час з |
чи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су |
у смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} |
мисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> < |
е.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата |
дно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однет |
су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Н |
а се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју д |
задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p |
} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p> |
ових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољуб |
и.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где |
мници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступи |
су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје неж |
Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због то |
пре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је с |
а што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недов |
ведача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужава |
господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се |
ризнање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим о |
у, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не ра |
лошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у |
девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по вод |
је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} В |
варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова. |
ника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде про |
.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довија |
ети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећ |
реје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; мил |
{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улиц |
озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало н |
ј девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, к |
Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, ј |
окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо |
ост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} |
лако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на |
ије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима |
неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом |
је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> |
е Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако с |
о довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне пле |
итао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доноси |
уће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе у |
и још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали |
опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била к |
и би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом |
ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је треса |
у, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква дев |
свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чека |
ила привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb |
су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, |
се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, пр |
кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист нам |
рну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. |
ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгу |
завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око г |
у дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад и |
ирно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зо |
шито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? < |
ање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Ми |
едник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S |
ји се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из ка |
шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних ду |
- рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају |
разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> < |
човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега |
пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друшт |
а уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и |
о од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све ду |
гдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело с |
до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јев |
рај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - |
ут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим |
е гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не пр |
к тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у |
/p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Мило |
, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затво |
кој хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, |
дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срц |
кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ ос |
а...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одв |
удске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али |
из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа |
а се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја |
ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину |
пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно вр |
>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заи |
Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била с |
лија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на |
за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располага |
ојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо. |
стог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</ |
исам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Н |
ве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтед |
овати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одв |
> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{ |
на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто |
о и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе |
етлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њ |
ињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што |
прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кре |
шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који с |
лодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S |
м то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби |
е њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, л |
е?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за |
лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало |
.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слуш |
ог баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l> |
зајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} |
авник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој |
а твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спре |
жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушни |
сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво изв |
о теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и |
ши једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - |
прегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље ма |
ећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смр |
осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо ст |
{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзи |
анствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сл |
мићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роман |
дро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим |
ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби |
ом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно ш |
у променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резиг |
ветковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb |
поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо так |
вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се |
обеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, |
ешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све ја |
женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.< |
ви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да св |
ју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - К |
ешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у |
атриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И |
Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он и |
у каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста ј |
казали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благ |
сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је |
идија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, |
.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су |
село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене |
њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скр |
> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</t |
уза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш. |
зброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, так |
мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих де |
кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{ |
о уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам |
м стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} |
ех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља |
јала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прил |
{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као |
<p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због |
паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођи |
дан благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио |
ктеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код ку |
нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја са |
у, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, с |
чег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову пес |
ја и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} |
оје је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда. |
је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те |
жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div type="chapter" xm |
Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, те |
ао роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам тво |
ла, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се па |
ћи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је |
лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара |
} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - |
обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио св |
.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, коли |
акнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - |
/p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку |
пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због ч |
е био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </ |
енско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне с |
утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко б |
минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош кл |
испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је |
но срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, |
а приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?< |
етвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је би |
мишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са ужива |
благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старач |
ној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, |
сму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори г |
адника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и |
је мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не во |
ела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро п |
да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис |
> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Слик |
е руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p |
да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ак |
, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} |
уштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Сто |
.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он ј |
ећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, |
<p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка. |
имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових мл |
head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Мило |
} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорк |
, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну |
ј блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на |
према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно |
механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове до |
поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од к |
слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изн |
кама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било пр |
> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам |
књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако |
ене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осме |
о благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишениј |
многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далек |
лико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо |
д свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно ал |
31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све т |
чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на н |
хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање ј |
Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неопра |
с није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били |
нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке |
ељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке ке |
ћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, |
ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, |
изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остав |
ао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда ја |
а противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се ро |
а мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није |
м подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницам |
ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази |
му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> < |
мошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Р |
пет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - Т |
ичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласови |
овог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и простран |
ну.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа |
ки парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћ |
туб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој в |
упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у румен |
телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове |
исе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица |
поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, к |
ка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално за |
а се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбиј |
коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. |
о Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје с |
е кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде |
као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како |
о како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се |
олећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су неж |
<p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју |
покојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поно |
ег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више |
су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати. |
апољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој |
е било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле |
да. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пирк |
лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипал |
су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао |
ај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, кој |
а није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на про |
тки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађива |
е праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гр |
ском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пл |
, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ј |
мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљ |
, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> |
иша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин п |
е наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <p |
у завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Ми |
ик.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погле |
имали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и ава |
љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, п |
тарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћ |
т у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако дале |
којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, де |
и, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сут |
ишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. < |
убила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би река |
а нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зим |
ао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око М |
да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, |
или, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку јо |
S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били кос |
а ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="12 |
и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на са |
па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S |
укла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Оста |
се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећа |
у били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима |
ој тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допушт |
е које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} |
шке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је св |
и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре |
једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растов |
се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кре |
ледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене |
капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за |
не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим |
моли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијо |
нав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у х |
њивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене |
.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама |
ила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се |
и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвећ |
образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, |
били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у они |
аз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлач |
биса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро |
сељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово круп |
3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госп |
лнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај |
е да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам |
аку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још |
нинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху к |
своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чи |
као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победо |
љу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бр |
потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље |
S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја |
о срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очев |
кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башт |
pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, |
премају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И п |
врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је ц |
дених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали |
котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборно |
а који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна |
едње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом |
се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} |
о половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока |
претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња |
р другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам |
ивањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје б |
ерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју |
ције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније |
ђује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, м |
на вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У приста |
празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности |
северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који |
ике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим |
олико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јо |
олео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарс |
убљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке |
ељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S |
же.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо |
ећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се инач |
ла од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних |
рибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живо |
ли су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју |
им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским |
нчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и про |
о некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли |
ој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а о |
пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} |
било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним |
био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи |
ене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{ |
ати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, о |
само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје |
ликих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу свет |
потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душ |
на и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитив |
ажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се |
ља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурн |
о јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамиј |
ја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опас |
, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да |
ого путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S |
title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{ |
ј жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi |
илошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} Д |
Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је к |
ољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <h |
и.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} |
ју?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у с |
ам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> К |
ажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само |
стави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - о |
долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да |
ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Мла |
ваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова ма |
није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Т |
данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дува |
руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, ка |
и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Би |
једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле дра |
очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад |
{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, |
ати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће |
зе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећн |
НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</titl |
о, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхи |
оја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не о |
лиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као |
то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је мо |
ворио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се за |
овинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година |
.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да |
мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошл |
француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није бил |
олома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био |
а негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и |
да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменито |
_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је |
три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао |
ало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова |
постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је ју |
ао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник |
у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео |
обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете |
ком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њ |
Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погре |
једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после |
му како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дуна |
д, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драг |
реба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризо |
а које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, |
Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> |
у нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.< |
/> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Ст |
кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке по |
<p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено на |
извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> |
ога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да п |
ника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи |
ика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао н |
је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као |
, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад |
ла на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је |
ој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му ј |
> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чип |
их двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да |
стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му |
мености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни поса |
з ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био |
ћала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихо |
у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, |
о све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он н |
менце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правил |
{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} С |
<p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била |
ебао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље |
се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ши |
начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира у |
е била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег |
воју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш |
<p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је м |
други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао |
ати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила не |
гових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има |
срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако |
и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које |
воја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој |
p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци ко |
ворио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне д |
исмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и |
амог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ак |
о Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <h |
го мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут ј |
који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио |
авна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем |
ди човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, |
и ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{ |
је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле |
ед које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика |
гами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и в |
међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обичн |
огнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужич |
ла ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али |
ти одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачи |
ао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелни |
Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу |
ног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч |
ржавним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се |
Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта |
овима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз |
е мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ |
им промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем |
м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио |
а још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </ |
свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижа |
ран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање |
ње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мисл |
ено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлили |
а око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист |
слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним |
ас отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле |
<pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра |
але тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} О |
та дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: |
Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут |
о кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и |
ог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се |
ет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло |
ка кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем рук |
што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју |
а јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да |
нако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво пре |
е.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек раз |
ног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету гд |
еља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето т |
По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима с |
ити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</ |
а, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоли |
е некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је жив |
p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду. |
мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос њего |
сли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, к |
е <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, зад |
тупа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на о |
главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месец |
гуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао |
одило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све |
и се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се |
скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно |
ављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом |
ували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Ч |
/p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пи |
дно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између то |
поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јенд |
на? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће |
итетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што ви |
е што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени. |
е види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти та |
атвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у |
ледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се |
он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање |
открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каог |
живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и |
:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> < |
кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша о |
помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, п |
жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салон |
у у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом ру |
ало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оц |
бољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срц |
сподина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио |
презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чек |
ду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, |
целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачун |
варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије |
шој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњ |
само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задов |
прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се |
некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве |
е по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто |
се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека |
им, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бит |
/p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашњ |
повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку |
анта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, ос |
њи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасја |
ије решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним ли |
ња у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У т |
опиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер |
а појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју |
нити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бриз |
у. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Ми |
<p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар з |
ћао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би |
но...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао ре |
адањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мо |
рет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или из |
<p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад п |
зу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале спор |
а, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја |
{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} Т |
је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада пр |
да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом чов |
хиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је д |
, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове пор |
давно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме јед |
разнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао |
ожја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ |
м.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима сам |
</p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић |
још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку с |
зна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у жи |
се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета шт |
там у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} |
троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног |
а зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S |
глади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу |
крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда |
тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужас |
е прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и |
а гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан |
ти, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и ра |
те главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била |
</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну ст |
кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} |
е добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето |
мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сре |
овек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима сво |
и си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Е |
ег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.< |
азливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљав |
ре, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је по |
а изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они ж |
је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а |
а пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац једа |
неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на до |
пљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упр |
нама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb |
њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове |
, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" |
е да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и рат |
це снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила г |
од воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{ |
ала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> |
убац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} |
е се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова па |
час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невид |
и тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савес |
уди?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак |
о му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога |
ног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала пог |
ан задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дуна |
што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне на |
о вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику кој |
женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а ми |
ављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа |
и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се дец |
оје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућар |
о.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа |
необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да |
ривезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. |
ију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересова |
рије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине |
очела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за |
е можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му ије |
ред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти би |
Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљи |
нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја |
ем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превари |
е, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај |
ли ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а о |
:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо |
ли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Г |
дари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочит |
нда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </ |
не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују ни |
те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које с |
мре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање |
а да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге |
, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против |
.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова |
допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте |
у сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао м |
ош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео ј |
жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дор |
таву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње |
у заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа |
дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад т |
овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница поједин |
т и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, ниј |
станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физи |
} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хл |
р онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбо |
ују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите |
понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти пат |
рсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чуда |
завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним с |
а, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпар |
орав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све ни |
племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове |
пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, |
еала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису н |
ка ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и роман |
сматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и жив |
рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за |
е пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мен |
стао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона |
која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да |
а, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што |
лтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, п |
о.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне н |
и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S |
аги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p |
енуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно канди |
и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Мил |
да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером г |
је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" / |
ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој б |
е авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Н |
и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{ |
> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли |
</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - |
знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћ |
хови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајућ |
у, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација про |
> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оста |
шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на в |
ови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Св |
а љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену |
т са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништ |
да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посма |
бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задр |
ло нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, неш |
- Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> |
? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево т |
нило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се |
да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесн |
и.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била ј |
ивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас деси |
подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију |
ош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, по |
ем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и ми |
о поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачу |
увише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му ј |
ора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно б |
на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да |
хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, |
за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, ма |
ди човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је |
и један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да н |
мо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је н |
на саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се прим |
ити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећ |
избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муко |
увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, |
о љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала најви |
ишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети ч |
лошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позо |
.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, |
осматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати |
реме је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светл |
о брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово тр |
. коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити |
- Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми |
самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно уз |
ло најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари п |
сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку ар |
у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним оч |
е тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити. |
од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" / |
на жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њег |
ди песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више при |
и своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Ми |
ина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи |
шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова |
на у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Ма |
је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од б |
S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Ре |
а љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави |
} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жали |
ишта није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да |
} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је |
лили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој ва |
p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ от |
си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И з |
S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћ |
д летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бо |
же угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово б |
избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са он |
о.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дуб |
ком поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и ба |
вори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p |
ве што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, |
азили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала |
убав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком |
румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним |
ду посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуња |
ити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто ди |
ико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у б |
ао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити п |
нади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагл |
ви све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне бл |
него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја мора |
и објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бит |
чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској |
ним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прим |
о које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; |
нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се |
ену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик |
Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута за |
рају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Пр |
це, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и сла |
те.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле |
ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли л |
лази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још неш |
коном светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенов |
ер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи ко |
иском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им |
е усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутал |
једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прех |
бавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане к |
че у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку ка |
p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она пр |
Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам |
оје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло поквари |
наредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ћ |
рема тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог |
но, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја |
бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да каж |
крушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне. |
ла би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над |
оће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођава |
с, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- П |
грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним т |
без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност |
ла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је |
, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми до |
против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Д |
И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје ве |
који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што |
мо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили о |
игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозб |
јару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - З |
и ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран |
удећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу |
ављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и |
ме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну |
састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, през |
- Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сут |
/p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, |
Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те пр |
га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, |
говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} |
срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза о |
задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она |
и, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили |
а, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завич |
твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жен |
ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ј |
ш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна |
p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опр |
рафски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини д |
- Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори ј |
> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добац |
ва подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна п |
и се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав |
} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> |
д могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, |
ом који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да |
а се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обу |
Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек и |
н.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ниш |
асност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у ш |
{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим |
а те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног |
е грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам |
снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке д |
спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, |
ана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити |
дан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер |
што?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад би |
Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито |
ресантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допад |
какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот ј |
аги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не |
сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси |
ице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим н |
- одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ј |
цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећа |
а мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити |
ивоту који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љуби |
ло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не гово |
олико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слаб |
Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина |
етњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ов |
ођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши |
мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна |
ору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежност |
уди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику |
, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да с |
рво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо к |
забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би н |
хта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наред |
које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходник |
падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути |
/head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролаз |
е разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да |
ли, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их к |
упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори М |
pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.< |
ала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} М |
е смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја ми |
ажи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, |
да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о |
ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - т |
г, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа! |
ам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за си |
обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се ста |
о њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мо |
да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{ |
ода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се |
сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа |
} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју |
љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош |
тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бо |
} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало ме |
зет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог |
ко очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад оста |
вала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S |
мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодре |
ају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и |
ку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне |
твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевље |
готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, д |
таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје |
?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили хо |
едина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, |
ти се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на др |
и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него гр |
ажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, о |
вог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} |
ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша |
спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили |
еш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стај |
змишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походи |
на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окрену |
ладин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, мини |
имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан усп |
са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење |
м више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушен |
тим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тре |
ога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној р |
пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блу |
p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар |
ији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где |
каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека п |
распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног из |
остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зор |
са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност |
молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, госп |
ла!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојал |
ворили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу |
азапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, |
идим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу не |
а тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно |
и на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блу |
прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила с |
ом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у в |
њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи с |
"80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - |
ао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо |
цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - |
ледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види |
едајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - |
питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране |
ћи камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обр |
ствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и |
в се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао |
њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизме |
и пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним свет |
циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме дра |
ка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну па |
ногобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог |
о гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, вас |
о од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали |
дон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну с |
ли увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и висок |
а- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декла |
вала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава во |
ци није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбр |
ицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што |
таро доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жил |
не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли |
S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се зан |
ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан а |
по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже |
езује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчин |
рао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се на |
та лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се не |
свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је оч |
ију.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљен |
тинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између д |
етлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале бол |
еним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривал |
ојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осм |
заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као д |
Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки изр |
исли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби |
ead> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</ |
менови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене прир |
алиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило о |
а, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним т |
оглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецв |
мишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, је |
изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обз |
зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, т |
зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце м |
же своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уз |
кад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p |
ушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутал |
ртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздр |
</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бит |
атих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче вел |
ме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих с |
Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагум |
Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Бу |
шући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен по |
а засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Н |
> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", так |
сију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> |
.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краљ |
г Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било проби |
> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до |
увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се л |
орње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишоб |
м, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно та |
немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале с |
ре!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} Т |
што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као т |
, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како |
кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и нео |
а и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда н |
његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, |
ркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху |
орио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом |
ићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро ради |
!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој М |
арочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је к |
а брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар ј |
ђе у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
има комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S |
места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без |
и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али с |
ог реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола |
S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против |
у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово шт |
ену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{ |
и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И |
он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и |
авио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који и |
ку.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а |
рагутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусруше |
изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо ви |
ичних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био |
ра за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантуј |
ном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница |
оји се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и |
своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потреб |
а.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову |
еби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на |
помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у ста |
ло лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изна |
о, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмеја |
кобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко |
ни аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преора |
, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, у |
, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву |
ину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соб |
до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} |
ме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније |
говори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу |
сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пре |
бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало своји |
и само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, насла |
нтске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је б |
а ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт |
; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нок |
предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али |
ија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у |
вао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се |
а беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} |
досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово |
ног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, изв |
саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак |
да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице к |
асова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред |
осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је би |
аван у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка |
низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек јед |
жити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало |
заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети бе |
шле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше вес |
рту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, |
дела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим |
цима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да |
да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око уса |
г љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.< |
на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} |
му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућно |
} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да гос |
ђе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула |
да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xm |
ије видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти |
и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после |
, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi> |
Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кад |
овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говор |
тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељс |
сећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по са |
ну твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним |
спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш. |
се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S |
је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно |
олим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка |
да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам ш |
болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> |
дам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовањ |
кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад |
рим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јул |
сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осме |
арити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те во |
. пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у |
Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Са |
и, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chapter" xml |
етарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој |
и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах жи |
} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после |
ити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам |
ко си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не траж |
ољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти мож |
ма.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S |
вежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија |
вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S |
вљам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" |
не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у п |
{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без њ |
на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад |
мо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош ј |
<p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам |
.. нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле сам |
.. нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле сам |
вота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како |
те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и кол |
ну откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Др |
Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди т |
а ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} |
ад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} |
отребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у |
јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла |
е цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мно |
и паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} |
је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас |
је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедн |
То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика |
у, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке |
ш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не из |
ко је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљ |
храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити |
радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу |
ена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S |
не више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад |
није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захв |
ити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само |
Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујет |
че смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи |
S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Ср |
ално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти |
зе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има |
е, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој |
оја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачн |
/p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан |
обу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неко |
нотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја с |
им више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам м |
или у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане т |
с, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, једа |
наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} |
м руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>З |
е, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозор |
е и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за тв |
те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замрше |
те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замрш |
е душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме б |
је душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због ј |
одне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Н |
излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него н |
ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фа |
себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говори |
гу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад |
Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког |
жевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у |
ш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да |
е узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и |
нима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} |
љени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један |
ирока будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</ |
3" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја |
утела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писам |
ли духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се п |
<p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продуж |
а љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш |
е стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди ту |
је очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке |
волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада ж |
срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело п |
/p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} |
ш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не позна |
ио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на те |
, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разуме |
г позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се до |
слио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допад |
рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> |
су не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један по |
о и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, |
астера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој.. |
рећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и |
> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госп |
> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешћ |
еш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да са |
дан тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо рад |
крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја |
амо ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајк |
твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" / |
е тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборав |
драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види |
ислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од тв |
вот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем |
дно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће |
лих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам |
вљао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Д |
уди.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини м |
еч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Ка |
је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како |
у, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да |
оја се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> |
S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да |
еру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељ |
се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи. |
} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писм |
а, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео |
покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Тво |
ш један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухват |
оје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их в |
њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако ј |
његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаће |
ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n=" |
и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим ис |
своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не |
шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти |
разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твој |
а и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и с |
кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек ш |
Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{ |
ујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} А |
за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на у |
, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само х |
одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} |
ме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго |
волела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка |
еколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајк |
ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене |
роши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси |
волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љуб |
волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми ј |
е мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља |
ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твоји |
задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам мн |
да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не |
ирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље. |
о што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скот |
умем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпу |
а сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због |
тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на |
апрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови п |
ога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{ |
d>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну н |
и који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у прав |
плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове суз |
војој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину |
умем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза |
мо сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде |
амо сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде |
: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје |
ближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину |
убави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> |
ру.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило в |
е узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане |
збоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша |
слити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части. |
ко питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а |
ица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен |
ј вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је једа |
рљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдариц |
чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се сна |
је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, ч |
ији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и тв |
ра и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу |
ји је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку |
нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са бе |
ом дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зиди |
овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да |
навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ип |
сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S |
е узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и |
и.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отвор |
црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не б |
туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпље |
ачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> |
ктикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарст |
p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три н |
високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде. |
не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> |
остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, жи |
нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже |
е била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, |
тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио пре |
то га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо |
> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је би |
то.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена |
алаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру |
да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица |
орила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова |
Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти |
но, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p |
ећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ов |
ва бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} |
и свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још време |
рено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S |
бица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Ми |
радску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце на |
азије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је |
е залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и |
да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пуст |
но до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и до |
ене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> |
х дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, д |
> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке |
к их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, |
к глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски |
оди.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавал |
о не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, |
напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блис |
а је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појач |
мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, |
и људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или конс |
ода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и пра |
ктрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi> |
дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнани |
свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врсто |
Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стад |
еници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидал |
вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да |
авно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости ш |
мала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Бе |
обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> < |
је него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, |
рка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док из |
, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави |
ећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што |
} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке д |
ји су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка с |
отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачк |
писом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У пр |
увише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком |
рка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са |
и се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p> |
се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе с |
{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепен |
ју, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... је |
p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се ви |
Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљи |
лачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је |
/l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није т |
о решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбару |
би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} |
после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми ре |
во шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Уз |
и и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди. |
.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распје |
а Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи |
је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Мало |
гова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме |
њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен ка |
ње.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зо |
ластих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклон |
х да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, к |
ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши |
иделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га вид |
} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари |
лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово послед |
ви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као |
га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посмат |
се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо с |
ева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да |
екаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p |
се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу. |
осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су |
вља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренут |
узе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош |
оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.< |
на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне ц |
песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале |
ени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, ш |
те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград |
сму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Не |
лошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!... |
а живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем тв |
"Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам у |
b n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није врије |
и, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје |
еш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.< |
во писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини |
н се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред |
на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, д |
ошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; пр |
ишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p> |
ад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми |
гати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу |
а више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме дел |
ена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца |
опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој а |
твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више |
? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој ду |
мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, м |
ћу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена |
Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љуби |
сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n=" |
и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, х |
ба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја |
нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где |
љине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је зв |
своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> < |
ађен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зеле |
вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те з |
забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога |
а сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писм |
!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.< |
о моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мис |
о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност к |
њимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која н |
је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> |
Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно ј |
корно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми |
у све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га |
ла му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој ј |
мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти и |
, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити сре |
го све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу |
ата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на ст |
сутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош. |
ељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане б |
тељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане б |
амила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, |
<p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запоста |
зумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оста |
жити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као п |
n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми откр |
стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје доб |
тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога |
тко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца" |
чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми откр |
ама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и |
те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да з |
рестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type |
ништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако |
како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш |
као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја гл |
ем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, к |
у, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе прав |
ту, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, пра |
и визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као |
! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S |
ошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твој |
Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу |
ао воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом |
на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Тво |
не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} С |
га живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме д |
дне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тоб |
вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свет |
, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним пра |
чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћа |
све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад |
у мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза до |
саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Ле |
ој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у |
пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Н |
о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. ју |
на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на ов |
мо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S |
сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једно |
а и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који |
те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много друг |
те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{ |
le> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови |
него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се ран |
ељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и |
"215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета |
/p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, |
ад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје ја |
бзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, з |
вљале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машин |
И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него |
уда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и пока |
S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом б |
n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p> |
арења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас |
, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада. |
Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и узда |
ори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се |
насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} |
ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уп |
бог тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} |
се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, к |
ке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг |
кују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику |
- сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на |
тео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу |
и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега т |
доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> |
се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам пр |
> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим с |
<p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, сто |
далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен н |
и га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S |
.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза с |
утке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за |
прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе |
стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропу |
рио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове д |
е навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима |
синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко |
ренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог насту |
према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алаб |
век коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од |
бе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју по |
ка... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто |
p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он |
е ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди хр |
цу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељ |
ерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шт |
, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исц |
p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме вол |
о лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред |
га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о |
анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох |
{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју в |
увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну се |
тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну се |
варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да |
те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type="chapter" xml: |
Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љуба |
о је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо |
} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран |
/hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{ |
ки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да и |
ед твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Мил |
што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твој |
што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твој |
/p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло |
> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти каж |
воје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах |
ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош |
идаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико |
а.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам |
ој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја |
а сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заје |
на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало сп |
Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те види |
шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> < |
ао жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на |
но што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јо |
ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесн |
а није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те |
, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде исп |
И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - бл |
нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши |
к.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> < |
је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком иск |
ину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} |
</p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело. |
сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао |
ад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, б |
поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један вели |
} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се пред |
продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{ |
ену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} И |
ену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} И |
врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, |
ра.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка по |
свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чисти |
амо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код сво |
гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг |
, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, н |
бом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, |
бом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли |
а што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле јед |
знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жен |
дети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала тв |
ешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себ |
} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушка |
каза руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати кој |
жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу за |
олело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш! |
- Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то по |
е љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зо |
ом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим т |
бављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у тво |
оравио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, |
мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе сам |
не скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> ве |
огу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{ |
ла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном рас |
бави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p> |
о цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се о |
у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у нак |
ново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу пр |
лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепо |
шли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} |
ојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; |
Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губи |
ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја |
к одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој |
.{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецај |
ући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и по |
дети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разум |
и не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико |
рбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијел |
е да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?< |
м да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и н |
се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још дв |
ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који |
је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} |
исли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мисл |
.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Г |
су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје дра |
озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који |
иђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо |
ца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је би |
а исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се д |
ко тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, дана |
жалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, |
ајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како с |
радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити |
будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, |
даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чег |
{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош |
о и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне т |
ово видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} О |
{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} |
ладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула са |
на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја |
врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од ц |
вако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих |
дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ст |
.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гро |
исмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да т |
радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде |
нат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> |
бог чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао |
олим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао. |
знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> |
твор, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одм |
есела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди ра |
p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је |
у једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не |
отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање |
отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{ |
зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао ве |
умети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља |
би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S |
јим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" |
ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све мо |
ило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће |
онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену посл |
бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одгово |
{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, |
тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући м |
ош?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја са |
о, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било с |
} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују р |
о треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се |
екидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у |
оштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени сва |
сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које |
осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих |
те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми |
моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле ве |
оље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим |
чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{ |
к бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана |
едно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."< |
аје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатн |
S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан |
теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство л |
еднако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а |
београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> < |
о није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{ |
е твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то гов |
брисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило п |
ћ.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љ |
ти од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим та |
и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да |
у душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардо |
бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам н |
Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредо |
} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико из |
не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Тре |
че му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу. |
} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>" |
м.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти |
ем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} |
главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у бле |
главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад |
је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти |
- одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на го |
вај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замисл |
ма сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти |
писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме вол |
не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго |
</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавн |
</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ј |
х Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разум |
3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после по |
head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - |
еда и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Ми |
оји би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорк |
гама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне к |
на ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем... |
ом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз кој |
га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи |
кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољу |
сли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твоји |
и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не ра |
шинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </di |
ка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква |
че...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, бо |
пола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није с |
> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - |
е! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуш |
глед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са |
инитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу |
инитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу |
ике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће го |
- Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима |
е долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter |
учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим брако |
штен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> < |
о ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати п |
Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима је |
јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба |
оследње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла м |
ц је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад |
покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на |
падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране милова |
мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја ос |
ало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао |
к.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове |
нског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама |
евац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с т |
S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући |
учајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре ук |
као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке од |
његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, |
тање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне н |
.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопшт |
чење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори |
Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим о |
рна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрас |
а донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а |
но загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад с |
адовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети са |
о хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пи |
их је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну |
мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Стани |
т свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из |
ље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, |
ни је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхт |
емуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели с |
Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се |
Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине кој |
овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупља |
едам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије |
и као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на др |
два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, |
/p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике |
е хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде бел |
нстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли |
света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно |
ај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколик |
, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећо |
сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин |
горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна му |
луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стил |
шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као |
ецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарап |
се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у м |
га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али |
{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна ово |
за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изн |
н!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе |
одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе |
Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и ос |
ајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од к |
иром отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујем |
а девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе. |
и су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће |
сећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан |
му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам ра |
ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, |
рашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је |
продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мис |
ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није |
а не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном |
не стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне |
ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укор |
> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на франц |
аигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праск |
примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што н |
нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, мој |
каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Вас |
у себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове |
Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи |
су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити |
ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.< |
свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па у |
илош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> |
е се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту пог |
и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би с |
пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му |
бре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се ч |
тећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Мило |
ве напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се са |
писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати св |
осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда |
ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских |
то банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине дв |
укарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом |
у пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлак |
</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме в |
ан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљ |
ду од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену ч |
енталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним мести |
алилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден |
судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње |
обе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно |
воје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био з |
Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скриве |
ђене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љу |
S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} |
девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно |
нер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер оста |
блике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу теж |
, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, вес |
<pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</ |
{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, |
Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свако |
смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић |
ра усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других |
} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче |
планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струк |
ди, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат. |
шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укоче |
хранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају м |
онвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један |
у, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. < |
ку боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је |
на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан. |
а, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне |
је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје м |
е би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош свој |
ошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун |
ним лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене |
млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор шт |
ики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке ч |
јале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком |
прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав |
удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а к |
војком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, |
ја, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим ст |
нат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са |
ену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Ниса |
још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале о |
вештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а њег |
рања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец з |
ај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.< |
Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику |
табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није жив |
ири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна |
нкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да |
зимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли |
>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- |
<pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - |
ј он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не |
дном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, д |
.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њ |
а на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено |
идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, |
је дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда |
пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант |
еба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај мину |
х пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{ |
је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, в |
изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо |
има, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје |
ли.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно д |
фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јо |
лектричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је |
илошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!... |
о је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илу |
на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је |
ава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним и |
.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, п |
појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје |
ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Ш |
, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилија |
ам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> |
ићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна |
су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова гр |
два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако а |
усти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад напи |
о је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то о |
> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{ |
зио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
е старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- |
ј светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По |
али је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S |
адене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче |
г броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да |
одерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним ч |
великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а |
у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљ |
у она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега н |
авист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то |
х крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маск |
.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост |
шта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли п |
на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише |
ита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа. |
, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуц |
и...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема те |
ткад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако |
ица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> |
мо... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече јед |
ења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је зн |
о је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страш |
ј улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? |
се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако |
ли, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против на |
он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обич |
ази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њ |
} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе |
су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалац |
их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће п |
ј живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и |
непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, |
е проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао |
анпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину д |
/p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сија |
ући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допрати |
е Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Бо |
ости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може |
шина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мисл |
се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила с |
густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све |
а врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из д |
и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у из |
у лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади |
{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она |
лости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они |
<p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</ |
же осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ниш |
S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља |
ви Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су кал |
примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два б |
осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варни |
јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе |
свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко |
Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Мла |
Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и теши |
графија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне с |
о само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p |
ађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао |
руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смр |
појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама |
је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже пр |
и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа |
око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за ру |
<p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост |
"150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нерв |
ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type |
радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љу |
нављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћ |
} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме |
адао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} |
ај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- |
> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: мн |
јка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> |
.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је |
лицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мисл |
те?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један н |
ламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разу |
р који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ов |
ад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Ми |
Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, |
ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Иск |
, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твој |
говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{ |
ну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободн |
живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо |
ово наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љу |
и би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она |
да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нес |
ом једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од он |
све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је ови |
бијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника |
во на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> |
ој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта м |
те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кућ |
у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећ |
а те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини |
ром отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојен |
Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.< |
ли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај |
има шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић |
то дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 |
напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p> |
е самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру |
што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> |
е, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је ув |
он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани |
е пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n= |
х размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карак |
шавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени т |
, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељ |
лас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али |
и један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} |
/p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих н |
и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћ |
ли, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана |
/p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и з |
и.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} |
ба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут |
е би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме |
, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{ |
слила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи р |
стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и в |
пним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје с |
и, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје б |
епа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе ме |
Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта |
p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и |
осто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> < |
е прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима ти |
не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да веру |
деротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање н |
не, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он с |
Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом |
тпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум б |
нам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће |
о крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали |
о волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега друг |
дан део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати |
ја ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како с |
моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном с |
моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У м |
вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пиш |
Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја би |
воје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружн |
о.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, |
ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </ |
драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накн |
све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти ка |
аш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу |
једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју |
му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети |
ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући |
откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједн |
од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја с |
овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} П |
а с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколи |
мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју |
лека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и |
тојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} |
лази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} |
бе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем |
ати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на мл |
дрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како |
послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још н |
овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</ |
{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одриче |
} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш |
е усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и |
ћеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране |
есео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш св |
окажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> |
жеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остав |
о, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао на |
порно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, о |
да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега друг |
ави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он бу |
ао орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не |
тали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорк |
ешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој нес |
бицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} |
мешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: |
кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам н |
чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и |
лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела |
ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти |
га, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само д |
асположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљуб |
орбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми |
читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на к |
пирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не |
оћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако ка |
Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{ |
ега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да |
не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти |
помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како |
вагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохва |
есторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно |
Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да к |
ђе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја не |
а ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав б |
ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио. |
лошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је |
243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта |
о ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још има |
теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> |
воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно |
храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти н |
ругог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред ког |
Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једн |
еч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи |
ат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <p |
можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То |
мпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шт |
их хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, |
х те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једно |
оје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио |
е, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана |
е, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана |
ости, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбољ |
суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, м |
жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била мо |
... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, |
волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу ви |
уђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, |
ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, |
олим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плач |
могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда |
воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се ж |
та драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, |
ости могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за друг |
та <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрост |
тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај к |
н?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не м |
ом, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ов |
ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</tit |
<pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред |
Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшал |
Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за с |
ве што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} П |
Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како |
пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад |
и шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечит |
е очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} |
поменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за чит |
устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> |
сило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле са |
S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу с |
се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, |
{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко дру |
то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати би |
ана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам за |
а нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> |
и овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те пом |
S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вуч |
ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не |
т.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се мо |
лим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у душ |
рена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам и |
И ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Бо |
а ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} За |
, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги |
о груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190 |
писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спа |
ава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: треба |
љком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али |
ећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и |
нпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које |
р комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у |
а те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав овол |
ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нароч |
олетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабр |
и хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која жив |
мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако |
е ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Д |
ш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p |
одраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази |
} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш к |
теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у мо |
оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала |
и, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>У |
дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје |
и желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је |
е кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико |
в и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затвори |
да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, |
ло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хл |
онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и |
и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена |
ови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја |
... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен |
/p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је б |
како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га |
е, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је п |
бац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом |
АТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је |
То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатк |
по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p |
шкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалости |
будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо пост |
мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p> |
p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То |
вај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим на |
рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бо |
ш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави. |
сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"К |
Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Исти |
тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајућ |
о близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти |
, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што |
какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Ка |
тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ј |
е глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти |
е у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да с |
ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубомор |
"Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш |
ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на је |
ти врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге |
/p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мо |
зу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мисли |
ензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! < |
не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p |
ти ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети |
но што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још |
е љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зор |
је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је он |
ј Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да има |
а те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека ј |
препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје р |
{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него |
"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} И |
е скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам |
која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог |
.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађуј |
добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој |
утрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, тол |
{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мисле |
<hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице. |
и се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> |
иш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Ва |
грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије |
ка, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакос |
у за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, у |
но друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући г |
и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да |
же да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе |
се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се о |
е однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку н |
овори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - |
на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према |
...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут |
, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више не |
ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без |
>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> < |
исебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш б |
он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунц |
Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p |
у поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој |
м... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да |
ким рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} К |
надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене га |
ам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је |
аше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Ва |
а плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехуј |
разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора ус |
ућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја друго |
х, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} |
ас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубав |
ла за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче с |
ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи |
ећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инст |
оји верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љ |
се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш би |
лошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S |
што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и д |
тина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем |
твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него |
увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Тв |
<p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да |
говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким п |
ута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још ма |
Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш |
вај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Бог |
{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и ене |
о само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' |
Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш |
а.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће ж |
леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћ |
ачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине |
славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искр |
S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа тво |
га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио |
јима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се |
S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића |
одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па п |
м и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца |
о, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки но |
ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да з |
ена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шт |
ш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, |
љ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, је |
избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и от |
себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже м |
. вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе н |
ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пруж |
жеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам сре |
утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну |
осподин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па |
онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише |
ућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. јед |
руди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збо |
твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно |
ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко вр |
свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка |
на: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се о |
еће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју |
, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што х |
м, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакл |
Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} В |
ане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао. |
тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра д |
ва самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља |
знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам сре |
Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да |
:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му |
леграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чин |
сти и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам |
на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно |
оме.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Са |
S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговор |
ио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао т |
као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Мило |
- Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти |
ги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја ов |
ш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једн |
- рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам о |
лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити т |
ео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волет |
а сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не в |
добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов п |
ка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на теб |
} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p |
пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљ |
кву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме св |
, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као |
љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко |
дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више |
чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од матери |
и ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам |
ене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће о |
оја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си |
е врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово |
верена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле з |
пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата |
ти која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је бил |
зи на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем рук |
{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми |
да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се |
.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...< |
ол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</ |
једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Как |
си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да |
"163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} |
{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота |
бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: |
си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочит |
Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић |
<p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кр |
ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p |
ко морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - о |
у мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она |
овек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што веруј |
или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, к |
Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала |
ам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају ту |
амо да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title |
зборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми |
ла сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер |
:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима |
-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на које |
рка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек са |
ова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, ис |
/p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; ина |
а.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај ра |
, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова р |
ико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој ми |
а.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је не |
таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе зад |
ворио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја |
н једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>З |
рту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како т |
а да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могл |
рам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да с |
/hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те во |
шу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их с |
само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла |
нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за н |
дан корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа ј |
уће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет |
ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведни |
се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу |
тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно кам |
о уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно |
и у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људ |
то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, нап |
оред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно |
и то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети |
хова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у |
арушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и |
би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, ник |
иси...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло |
хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарск |
али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> |
чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о |
ан млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе |
дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, п |
вота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ј |
а исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Н |
бно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу при |
маш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњи |
S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, |
зи на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења! |
да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само |
е, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка." |
рећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра |
мо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми |
ш 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начи |
јде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> < |
ља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бит |
омагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} |
оја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло |
тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београ |
м се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних |
рету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му |
китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље |
и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</ |
дахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш живот |
спом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, он |
олико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од м |
ВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо |
у чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као |
атило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било дов |
Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном матер |
нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава са |
се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на |
тна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу |
о тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварим |
анка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших м |
ако је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој |
/p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка |
Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да ос |
их обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S |
положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји приј |
ено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n |
аше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у неш |
се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је с |
е; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, |
дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их |
уђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли |
не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над х |
је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и д |
коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да с |
нам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, |
ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>А |
мбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види |
е и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је |
од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он |
лош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом пи |
може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је опш |
тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих |
расти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао |
тницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цен |
ета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је в |
живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, |
варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по ј |
head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су стр |
поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не |
ја му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, ч |
</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжи |
о један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжи |
погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, |
тави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтин |
ње или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} |
и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било он |
о лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> К |
ог гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{ |
ћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног по |
подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти |
уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему доп |
о да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да н |
> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може |
оја је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а |
ко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва |
д ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Мил |
и, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као |
људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и |
о, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав ниј |
али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што |
лизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо гд |
колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама у |
милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у г |
ји су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, |
, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за оч |
ност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсја |
, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, |
авац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административ |
једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откак |
ако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздас |
м бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситн |
је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару |
као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати |
живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити за |
.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, как |
је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је пра |
руги утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топло |
у?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ру |
ебо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична св |
ти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима к |
аниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је б |
ице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, |
ти, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки |
ни потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тариф |
ите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки но |
S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Све |
мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене |
Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне бол |
згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</ |
{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, |
а дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> |
кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткр |
ости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо |
<head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на лане |
сту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним љу |
же ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још ма |
карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш |
м се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не |
ст одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим |
о свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената. |
пи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пр |
Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош |
е и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу так |
ику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> |
да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су |
прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се уп |
а длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде |
рне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо |
пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме пр |
ући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретал |
ишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више |
тоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао |
ресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, |
ото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је б |
егнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума |
те ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шеши |
де га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, |
ремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је са |
и могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету |
ула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, |
ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непоз |
а сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме дост |
2" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која |
исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја |
м овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо |
је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освеж |
је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жубор |
икад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - пр |
/p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчан |
, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоки |
тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То |
изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је тра |
руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава |
а је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као нес |
тка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, |
ово лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено. |
. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у |
чију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује |
ј шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изг |
i>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом. |
шту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, |
ле ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању |
оге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у вазд |
брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смех |
</p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око клике |
<p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</ |
поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив |
дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - К |
усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу |
одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена |
реко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љуб |
стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, д |
/p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже |
.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог пар |
г дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише |
амом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане |
о да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била |
у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> < |
ев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан |
але дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле |
, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског |
бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} |
} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа пом |
м све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, |
пречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да |
ма:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем" |
оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не тре |
ала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја г |
о што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико ци |
сти, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од теб |
ктеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила |
д толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим н |
ећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негуј |
воју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва излом |
p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми |
неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балк |
тине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p |
се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот |
Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду |
м.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огром |
мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила |
беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видит |
ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле |
p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овак |
нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет |
радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз |
ам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољуб |
тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математи |
- продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пр |
су исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi> |
е његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њ |
, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја |
И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан |
, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверават |
{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе. |
нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак к |
мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао ко |
Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које н |
м...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе. |
.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и |
ати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати д |
не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли т |
да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев н |
} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и |
м нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка |
нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићен |
веравати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је |
у.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и у |
ли имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, |
омах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p |
</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жало |
е сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви |
у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих |
би, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја т |
аго.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може и |
а о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, не |
реуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да |
из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није ис |
ама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наш |
дговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добр |
по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала л |
е изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{ |
ала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову |
, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, |
ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволик |
и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја би |
ћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гле |
а:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; |
ени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите |
ију, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Мор |
хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb |
- на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је |
, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То |
вих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео он |
.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да ка |
м своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешав |
бе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Ал |
це доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који |
које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</ |
/p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од |
ћно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти к |
анимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да с |
ити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој М |
и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслу |
А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем. |
ој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> |
да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="2 |
ила Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа. |
о што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, гд |
сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову спосо |
, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење д |
{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зо |
ладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу стран |
су исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је прев |
чника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка |
они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих в |
ог квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и |
обна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти во |
ијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то ј |
ош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" |
.. доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш |
е поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету! |
огле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још |
им мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година от |
ности, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама доса |
вати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми ск |
но, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се |
Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није |
је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мрж |
вљена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам насло |
алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао о |
рви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толи |
дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, све |
а да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам |
ко те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, |
ко те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како ј |
зео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у |
нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред |
мила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај |
S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео |
се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики беогр |
ка и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредни |
од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао |
да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је |
о по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашен |
толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а |
асно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући |
више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна шт |
срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} |
јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен п |
Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} |
роду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу |
Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало |
е им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка |
ије озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац |
азумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек б |
- ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, о |
и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор м |
нима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Бе |
весно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуц |
све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, го |
у собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат ст |
о ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе |
тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на ју |
а Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка |
: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш н |
олико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам зд |
а што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у тв |
ке прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њих |
из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени нек |
и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар пр |
тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена |
е сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, у |
не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала |
ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист |
:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је му |
о, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није |
ка написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и фор |
ајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе с |
се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, |
} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није ча |
д јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше |
ста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то б |
..</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи |
.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они н |
најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, а |
авала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и при |
ио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S |
дограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошл |
или су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и |
осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то ј |
ње, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошља |
ици доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ст |
му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела |
да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом |
а....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у В |
хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело |
тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поре |
но, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећниј |
волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем н |
мају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајал |
} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље |
та остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу на |
бро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... |
подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да |
то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротст |
илошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и ка |
доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти ве |
остила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољуба |
асполагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми |
друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због |
ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један |
људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега ок |
ан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболе |
е су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би он |
ледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску о |
а вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам мо |
слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, к |
"34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поз |
ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорк |
иштва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква |
мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се |
у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сро |
ле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од |
и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Ал |
а нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S |
рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте м |
овори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} |
а се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да |
сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за |
о што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили д |
те, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљ |
S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p> |
љерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић м |
{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме |
ави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима |
плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља |
} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је с |
и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић л |
з икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p |
е мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати |
ко примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту свој |
S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не т |
оја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате мој |
па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији не |
нам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у |
</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад |
не његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробуди |
Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} М |
...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразв |
ања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Бо |
учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да |
а, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог у |
p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни |
, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питко |
сам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да |
Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњ |
лена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је исти |
исно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао |
...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пиј |
ам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам |
нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шт |
ости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, на |
сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео б |
мо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцеп |
Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им ка |
у и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у |
ми ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе |
е буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепш |
против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, |
о су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума |
о може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристр |
м од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела п |
ини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице. |
је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мр |
дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци прек |
и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, |
дућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не п |
p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, ни |
с, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медиц |
о да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесност |
.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нуди |
отографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу |
новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако |
је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице кој |
са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не |
човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</ |
акав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као а |
о сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачно |
опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> |
ица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је па |
правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезд |
ка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу |
тености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује ј |
он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се З |
за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што |
и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио об |
пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, |
и као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти |
о духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, се |
им по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гл |
шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна р |
о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} |
ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Мило |
ој.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор |
баца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</h |
дрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{ |
и удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би |
м тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћут |
и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти |
снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Мил |
и да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Ч |
велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, ш |
- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у |
и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни бр |
Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p |
вотом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер о |
да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њ |
ње у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала |
ује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је |
грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одреч |
ек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је |
старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он |
не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су н |
че он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: са |
у.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрв |
ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица и |
<p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је |
ко су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод |
{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна |
p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Го |
страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мр |
девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окр |
д њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу п |
ити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? |
о:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се з |
ечи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад |
борављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> < |
ажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да ј |
ју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за в |
вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респ |
не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под вла |
новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Он |
нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место |
о себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S |
која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му |
hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било |
и ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потвр |
је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Как |
ош рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање |
?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{ |
ао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часа |
} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад с |
н мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао п |
ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави |
икнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Мо |
оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том |
ени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућност |
пциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ниш |
ој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Н |
а ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући ј |
бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они |
куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз |
је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних рас |
} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемару |
но мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Н |
гућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао об |
итање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене |
њено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да |
ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> < |
ну кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или |
ом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући |
тељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло |
е несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, ко |
гледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се |
рвог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се |
мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се до |
твари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја |
од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем т |
ијско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве в |
х, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја |
старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не м |
м још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш |
мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} |
овића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литератур |
ам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да |
јој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толик |
кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећ |
<p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - |
ој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који |
жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам гран |
/p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</ |
и кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја |
фаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да |
.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране ко |
независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да л |
проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} |
а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржи |
та, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да зава |
иле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, д |
у... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бу |
лима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он скло |
, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство. |
<p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата |
аљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да т |
на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај но |
ди не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник |
ео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај ре |
етставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или он |
.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi> |
на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загр |
оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешћ |
н бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању д |
риш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, |
и... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер |
ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па пр |
ање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош |
срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренута |
смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио |
ну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом |
ке, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгу |
S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> |
унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику |
овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек п |
мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и мило |
не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити. |
во, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један |
i>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарни |
д ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и |
м до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари н |
еограда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече из |
ead> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали |
Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако ле |
бе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београд |
покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрз |
ива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је в |
е су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао кру |
цу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај к |
ту? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио |
али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи с |
о неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без велик |
види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлу |
аш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p> |
асом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>З |
м кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је свак |
адих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више ниј |
или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, ка |
то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окруж |
ом укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију н |
аслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још леп |
свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда |
био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. |
ам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једни |
дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} |
м дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} |
ила у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у ње |
м ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и м |
Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, ма |
о не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Н |
p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком |
у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} |
е малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени тв |
мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.< |
е мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким др |
им својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један д |
- Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и |
- Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити т |
скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро |
а не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али н |
но исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу позна |
е, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја с |
.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљу |
чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише ле |
би од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањ |
S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чи |
ређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и |
а, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди |
остати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузим |
Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубов |
исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, кој |
сте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био |
вој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе |
и и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> |
ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти |
уху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> |
и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које |
то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли |
</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људи |
ти оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познај |
олим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да |
ноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не в |
и речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје стар |
млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао |
раво да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла уда |
би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем дон |
воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала |
о да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим |
ј и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу |
.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жед |
и или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</ |
и <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша сред |
изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ни |
авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кр |
о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} И |
, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка ко |
ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што и |
овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки |
S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога при |
а буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим с |
.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, с |
иге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне |
мени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Ко |
један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцелариј |
ашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај |
ди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођав |
какве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се и |
је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су од |
за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мисл |
о жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог ј |
и ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је б |
винар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за нез |
ава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: |
земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Поса |
Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што ј |
пуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, |
о се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{ |
штање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> |
им крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он |
или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Пр |
{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> |
надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљ |
му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну |
о увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја |
омент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина |
сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уре |
<p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богат |
из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како |
решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, |
век био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичиц |
а и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичи |
о...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, |
} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почел |
198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави приј |
а и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку р |
у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за доп |
кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </ |
и.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад |
ад, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за св |
војих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црк |
покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у ка |
бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на к |
а се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је |
вора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побој |
шњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да |
ме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли |
рема добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгоку |
лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке |
одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Креми |
уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигну |
све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају |
у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи |
јивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били |
да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и в |
} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено л |
злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспрат |
<p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане на |
еоград, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и |
шку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да |
велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна т |
кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Он |
та.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Траж |
из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p |
е волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је уз |
куњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зо |
том кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати |
спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је |
огућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху т |
евековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често |
.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>А |
> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје сло |
банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били |
у тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p> |
она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене |
и разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S |
колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драг |
ста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не |
е, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, мож |
леба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгај |
ко ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} |
отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди |
p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није бил |
а ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог |
о врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој |
од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... с |
тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, |
Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен кри |
, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао. |
ужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш до |
. ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и к |
им актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене б |
наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} |
тњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовн |
све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <p |
о нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака |
драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја зн |
и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све ст |
угојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорк |
ма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ра |
он који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој |
Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треб |
а мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценит |
а мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем цени |
буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Изм |
, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно во |
/> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жи |
дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у |
инио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички |
е биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљ |
ћам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је |
азом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ће |
их твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачу |
та.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, д |
лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се |
а више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења. |
аразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назив |
погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљив |
ет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{ |
рљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - б |
о; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји |
запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питом |
ише несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- |
вече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другари |
нила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало |
власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под гус |
допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад |
> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвал |
у.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним |
м не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа о |
отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво и |
одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао |
љице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити |
а.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он и |
та или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Нек |
ом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{ |
извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви |
рили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селе |
ремена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви |
ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>К |
оји су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин |
очито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде |
о пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога проз |
зићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p |
отребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противур |
ти, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша |
и да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је |
ој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Мило |
ста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не |
децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у ли |
ој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храб |
а са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га то |
и који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да |
пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препоро |
допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог о |
уде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зач |
да је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и |
не почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унут |
/p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb |
так дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привл |
Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприрод |
ича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војск |
ају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити о |
ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништи |
е размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом |
у калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да |
то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, та |
ељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb |
е.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на |
о једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и не |
резриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете нази |
...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље бил |
а!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> < |
ијатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S |
ље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је би |
Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста |
вињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продира |
ији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески нач |
људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помен |
воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле до |
а правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније ил |
праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека го |
ица.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства |
ивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари.. |
чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред |
уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш би |
т.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмић |
> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме |
аширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> < |
цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртн |
S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста |
усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од не |
данпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлил |
е тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он н |
због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> |
унца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијал |
ати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни |
оја му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S |
онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него |
ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у св |
каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентимента |
рхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих |
кривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>К |
риђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је |
ошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресија |
дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут и |
а.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је л |
диривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стоје |
ужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и бо |
гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са поглед |
ед њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне |
е све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромнош |
младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа ж |
- Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и |
чију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насм |
о да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи з |
снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и з |
ека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Та |
ањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, о |
једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљ |
оркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео жив |
ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред каф |
ла је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем |
улундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они |
Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне а |
на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, ко |
ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам не |
ене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p |
бе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су најв |
чито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се з |
рмаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика |
осле продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} К |
<pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с |
едан низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се |
ви пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, |
мо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом сн |
а-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да |
ош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом ј |
а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим |
ци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилам |
а Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод |
ло до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99 |
емим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и |
ш... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за ва |
ће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина |
да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимају |
села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано п |
изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Бе |
назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једни |
ено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу д |
ио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од |
ав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају |
лица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, кој |
рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У х |
сила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног сне |
о-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће ми |
о надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рог |
ећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро пи |
љу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зор |
да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је |
рни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, кој |
у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чи |
ази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу |
о влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничк |
ретпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лиш |
мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош |
че Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по цел |
и, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног |
ме и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он по |
Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом |
е, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце так |
се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} |
ротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он |
твен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему |
вао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, |
ојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и |
ио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска м |
е своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, |
Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекре |
аљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - преки |
грају заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође ст |
је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба |
е да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорк |
утака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, |
е знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и полити |
вар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као д |
вом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га своји |
х је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и |
стао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претерива |
се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блу |
срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна |
своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало |
решку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.< |
крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дош |
тим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је х |
и ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опушт |
а истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по м |
је су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади п |
о да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије |
, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су после |
рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропал |
петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у шк |
. покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну |
деле оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића теле |
је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се... |
У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу |
ем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Ви |
ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи јед |
к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад |
риликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} |
адујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла је |
наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задов |
е унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зару |
душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} |
свлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позор |
ала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети |
ваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце |
о свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остал |
који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> |
ако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање |
и колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја има |
аузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посе |
тсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S |
ј спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, |
аметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто |
ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољ |
не, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и п |
тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и оч |
рком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се |
и срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и |
оже с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој по |
ошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако |
кину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оно |
n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љ |
репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да каж |
собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмисленос |
ле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница |
је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој д |
еш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадо |
ака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у |
од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, |
<p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док |
лике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици ни |
иближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потр |
авио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је н |
рац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми о |
обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед прикова |
ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш. |
јој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> |
е и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, |
зати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} |
вако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у м |
кле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, |
јана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који |
и треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, |
е зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу |
/p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, чо |
едино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова |
зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{ |
>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесена |
својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе |
ота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ра |
е будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан ми |
ица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су |
ромашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осм |
ни код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резулт |
ило повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка |
и целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хва |
, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве р |
око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на приме |
ириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} |
/p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не ч |
.{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је |
ље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће |
ок Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, п |
де на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за |
око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} |
је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је |
а заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продуж |
заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може |
.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни во |
не блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином у |
разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве баца |
у и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и |
дских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те |
белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
воје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њих |
ономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио због |
видео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у прир |
нину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали |
оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали |
..{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место |
аланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим ј |
> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на |
ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече |
али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну заг |
уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у желез |
шава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природ |
више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио |
дања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да |
} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне в |
о добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на гла |
вца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевља |
у, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног |
ремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је |
и перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> |
зликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, во |
младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је п |
риправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". < |
.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био пок |
еп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, с |
а солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школ |
е звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доноси |
дала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекида |
није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на ули |
да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је |
ић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два кр |
p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца ко |
, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали нов |
да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - ст |
и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена д |
а села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се |
але на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошк |
е за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још један |
ад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p |
> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; |
вивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну ж |
у, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли забор |
чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним |
ње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? .. |
.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: |
ју хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треб |
куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> |
мам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, је |
их дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за |
уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и |
ст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - < |
ритиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у |
слови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мисл |
вати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски бези |
ошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао рук |
тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати м |
ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част м |
меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припи |
је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> |
.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић з |
Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојим |
о је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш |
је, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, бић |
је дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи М |
омогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју |
.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Бор |
тно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити д |
е удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну |
сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и д |
а.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због че |
у да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног |
од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете че |
о и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мас |
емо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што |
а гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају |
она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто |
мо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер сели |
ка место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против |
н Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећит |
оћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима с |
ајчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав |
ла мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га о |
више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако воли |
оменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први чов |
е доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за ње |
p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде та |
тајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} |
д нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки |
рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи |
прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тук |
ле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној |
једнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета п |
а имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где |
тника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек |
не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је |
и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим сти |
} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је З |
воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.< |
се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју |
о је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљу |
уђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, к |
је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, М |
ар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, |
} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и упо |
а патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш прав |
наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако т |
једанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То ј |
тва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{ |
и.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Ба |
омних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погле |
p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, |
еалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за зем |
и наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми |
еби Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се |
Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} |
каку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} А |
ЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њи |
атим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар прем |
b n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу |
.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу |
ути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} |
ешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе сам |
има... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој же |
рити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у |
у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, |
рпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се ва |
баци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml |
м? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држ |
исмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбу |
твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој |
диш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си |
ам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене |
м свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, ка |
их речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, м |
да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће из |
граду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих в |
де. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртв |
пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сиг |
од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странц |
зрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена п |
S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пруж |
Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говор |
девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонакл |
је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све он |
већа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски |
вали здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевн |
воје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш с |
га душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје |
, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми ј |
правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што м |
</p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} |
сна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је пр |
еалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, ника |
еће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им |
га живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми |
њачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет |
гова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за др |
себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо |
о се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и б |
шта гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, ш |
могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} |
а и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мај |
стави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак |
ва на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно |
омениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потп |
Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо све |
куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај. |
} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због |
љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен жи |
тарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који |
ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који |
артијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не зб |
ављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и |
оварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> |
оварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} |
оликих карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу о |
зитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, н |
угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не |
о да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи |
човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како |
ив свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичниј |
д њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћ |
био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосве |
le>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји пу |
пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} |
лумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности изл |
хничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је по |
она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, |
гом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не по |
е!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош за |
ив тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се друг |
је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инсти |
и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже |
другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се на |
осно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао на |
а су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен ч |
тао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао са |
по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног ц |
{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ |
кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p |
, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И |
S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замиш |
ова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топ |
аве да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у |
лих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари та |
у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и |
собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по ч |
реха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ј |
је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он |
и и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми г |
- Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стој |
једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем |
{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете |
<p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од |
ја се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био нав |
ш.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобич |
жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, |
оје њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да |
помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше м |
се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућ |
и у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају |
су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисал |
риште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и |
лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у цр |
Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не ид |
напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју верениц |
ји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} На |
се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло ка |
.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја жив |
а је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - |
- што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош |
</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило це |
они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико |
ледњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од п |
ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разуме |
бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти јед |
од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и глед |
а је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у |
S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не на |
е прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлаг |
моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не ж |
ерио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан у |
кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљ |
Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак к |
будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево и |
не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, |
то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - |
а имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним усн |
твом.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова |
м руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој с |
.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун |
ше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он |
ешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу |
боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неоч |
ко?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми |
, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51 |
његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То |
рка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госп |
турао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је к |
е што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све дру |
бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуг |
тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније |
цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> |
ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило |
пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било н |
илима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је и |
згубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претура |
своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, д |
а њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбро |
е очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око |
в црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш дости |
оја се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено б |
дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону |
дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону |
ој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и бо |
ут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене |
пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, о |
јем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости |
вили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да |
, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су |
јелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву |
ких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жен |
само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једн |
е даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу свој |
} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инсти |
учем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачу |
о скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде пор |
бу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречно |
те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да |
заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она |
убокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева |
тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не гов |
у да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, |
- одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст |
уштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од не |
у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше |
очивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњ |
<p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n=" |
оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се скло |
е волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују с |
} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочар |
рош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми н |
ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не. |
head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад |
<p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, пост |
црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, ј |
аве, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено |
ао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што |
<p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто |
Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на изд |
орао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли. |
их предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас |
ано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, |
познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над харти |
во радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, |
- Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тре |
е се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се прет |
очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова |
му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на |
с такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке оч |
ем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; б |
сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепн |
несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поре |
во неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на ј |
ду, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безб |
Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да с |
милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чу |
тове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, п |
ту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомил |
да и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале |
ог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се |
ном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утиса |
снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у |
То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - |
истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу |
е се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крај |
да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео прот |
зни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих |
r" xml:id="SRP19100_C2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубиц |
er" xml:id="SRP19100_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић п |
er" xml:id="SRP19100_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах пос |
er" xml:id="SRP19100_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знат |
је то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих |
бу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, игр |
новничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодиш |
су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском |
оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да м |
че један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин |
да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав |
о: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је |
се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Ти |
Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на стран |
у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог к |
дан пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта |
ој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и пра |
"group" xml:id="SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу з |
мислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> |
сте димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} |
е сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, |
првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечан |
кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се |
здање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине ко |
ке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> |
јдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада дон |
у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поези |
лосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} |
S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p> |
и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званичн |
ештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала |
би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p |
вели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити о |
је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Мило |
на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа д |
</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећ |
вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби на |
напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет |
Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је позна |
ак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече посл |
се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Шва |
а тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење |
ић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У ов |
ако си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, |
себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за |
и у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је по |
ким гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p |
се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S |
има као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунск |
и, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} |
а, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град. |
мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и |
писне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у |
зех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> < |
песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде жи |
дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем п |
ије надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико |
Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срц |
Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосф |
је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} |
на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензи |
песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно |
је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне п |
, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог мес |
твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се |
анку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне ос |
ињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} |
и тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод |
а описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Једа |
ољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризо |
одне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Мој |
ришта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је стано |
ога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се |
е само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још в |
јавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Крем |
питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, |
легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се леп |
кључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, с |
ва.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је про |
је било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли |
не раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мис |
вао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом. |
је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду |
<p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те |
е кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Крем |
авна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних |
четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, |
нђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа |
им језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно палана |
.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње |
оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрос |
ао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину. |
} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја ма |
_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зи |
ти, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да поп |
, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред м |
ву свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на при |
одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, |
за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред |
ена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако |
д пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке |
омене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амб |
ао раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим. |
који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се бо |
све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- |
само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новина |
</p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна же |
тем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - |
и.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила са |
> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринут |
су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са |
свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. |
оманди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> За |
не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци им |
рају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после |
о отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за раки |
ноги други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека |
им столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације |
мо екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су с |
е а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>В |
нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- |
на највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има с |
авника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наш |
на грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми |
е по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном т |
скошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдск |
и крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала о |
били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb |
оји су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, вид |
нцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама |
је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S |
је је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакриве |
аљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јури |
ћа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење |
осредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљ |
ребало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао ве |
аћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</ |
јених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазива |
бе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку св |
ивен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом |
осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуациј |
сти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и мл |
тили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, |
/hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb |
гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност |
ји су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкањ |
адвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучет |
тска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је |
раница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} |
а бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него д |
је свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високи |
од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и |
у кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</ |
је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци д |
лош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, бори |
ме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} |
јене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да у |
лада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фа |
милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад т |
ни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Д |
Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили б |
а-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто ви |
ете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, |
луцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на севе |
/p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађа |
<p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало с |
е долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајућ |
редник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му |
{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госп |
е, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним и |
елог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", |
своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их |
растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану с |
е клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији. |
и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, ут |
ли поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих |
а изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од сусед |
м коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, |
жемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење ј |
ова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његов |
пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњава |
његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песм |
био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли |
јој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлско |
уњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: |
уо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра. |
слећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не |
оново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка |
и драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас |
- упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - |
ојем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се |
рвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве. |
ц, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.< |
атрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто |
еђу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао ј |
ме сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p> |
се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту |
је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита З |
у светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је т |
је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, а |
о.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је суп |
је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела |
њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црн |
а затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} |
очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим |
есто пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ и |
ватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На |
са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: |
му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и па |
о непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи де |
и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке |
За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{ |
ненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бру |
S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дуб |
с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с вр |
тасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку |
сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа. |
видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S |
ли као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако гово |
p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} |
куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало ку |
ше, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске |
и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зо |
лазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Од |
д ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две там |
и се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио |
и међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар |
е под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смед |
н филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Јед |
а не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title |
2" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се с |
би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, |
јничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је |
ажаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са |
је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као з |
ујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали |
рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано: |
стан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује |
љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста |
на, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово |
дан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам |
спеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њ |
ј судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему ви |
дица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарица |
ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млад |
материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за |
и старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - поно |
тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S |
рзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо в |
онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред ве |
мансијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки |
i>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади |
рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је ол |
ли би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово пр |
у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка |
отово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{ |
ице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{ |
и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сиг |
и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сеља |
римедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице |
ла фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као де |
и, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у |
ка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољуба |
је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и без |
о се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> |
е су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и ч |
усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Мил |
који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислим |
је пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио |
примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} |
, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скуп |
о са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, заглед |
и се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз |
е најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом насл |
итала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој |
у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопо |
Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи. |
је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које |
и тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи |
окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну л |
Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш так |
пе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у вр |
жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређе |
је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и |
жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p |
то је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му |
а коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозор |
вори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да |
тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека |
слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново |
лазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали п |
е могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канце |
... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно шт |
ази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринут |
м те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мал |
неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и и |
Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели |
е драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и |
ти, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. |
а џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по со |
а је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је |
онова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршава |
о је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме з |
ама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле |
ну?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело к |
он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цел |
јица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чис |
е заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга м |
њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у усп |
а црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>М |
</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> < |
вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га |
био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у |
обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жанд |
мља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе |
дер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им |
и по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба |
ом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пс |
<p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили д |
да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не в |
о је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног р |
ли се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне |
. с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шт |
умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али |
просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па |
а живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљ |
ећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник зауст |
} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покр |
о окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем К |
новници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>У |
је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде с |
е одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихо |
драв и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утеши |
ни, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово прав |
ца могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опо |
прилика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али |
средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга |
одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер ма |
це, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред те |
ој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне пр |
S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p> |
" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је |
на, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађуј |
> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - о |
ницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом. |
об јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, кој |
је.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо н |
којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо в |
о ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часо |
, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мука |
ирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по |
своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је за |
и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се |
које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некак |
<p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би о |
b n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздра |
књу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо |
уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{ |
има ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да |
<p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Мил |
их палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који ј |
тру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни |
абележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по н |
/p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевц |
лама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Је |
Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао |
ик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у мног |
рице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, |
} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он |
е прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском не |
у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што ј |
ичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, пито |
и Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећ |
Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узел |
нска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни |
р из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помо |
инској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњев |
смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <h |
али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формал |
ко је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у |
ао поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишће |
ицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да |
сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође д |
цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није |
копис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољ |
га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.< |
{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћ |
вима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ћ |
ћао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> |
га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} |
и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент ф |
зети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се |
пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој |
ато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобо |
породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да |
ији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очи |
е уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Ми |
ком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не ск |
једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{ |
твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер |
ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> |
што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам |
намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли |
он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инс |
е примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу |
е.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не тр |
се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам т |
рхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка |
е још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јец |
тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ј |
ена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. |
је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати о |
бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не |
цу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у ш |
а и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборав |
<p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Боји |
аче како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! |
већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку мел |
је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон |
у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње подат |
адету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како |
о врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу. |
рка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве |
ло му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је и |
ставе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем |
рди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу |
гутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те |
не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о |
лед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> |
и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извес |
икад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути са |
писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, М |
цу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n= |
се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у оч |
устити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била |
е и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости ко |
една хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неко |
је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на пу |
пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, а |
, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на |
и у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају |
оља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола глас |
лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке цр |
ступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? |
евци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, |
ме уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да |
е карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољ |
хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, в |
ст... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type=" |
ека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала св |
, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро паз |
Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ран |
Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Раз |
да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како |
часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, кар |
како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да ви |
храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је о |
ећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{ |
навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли |
тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толики |
ала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати п |
дати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страс |
S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин |
/p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, |
/p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичн |
ицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p |
ема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима п |
} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају |
а погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Јед |
пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
а стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> < |
наву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који |
/p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} |
је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се по |
десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако у |
ешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни рад |
ео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио |
мо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{ |
ди човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово вре |
.{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> < |
Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уг |
нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке д |
и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што |
ељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назе |
и се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши |
како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. . |
не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствим |
улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за |
колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која |
састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да |
или су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одм |
се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би |
.. ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> |
ућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзо |
залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још |
је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више |
S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба |
<p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није |
нуло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разум |
} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино |
о како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Све |
га пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из каф |
дан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пор |
икако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.< |
ичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не |
олу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и |
ла је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је јо |
S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, зн |
. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз |
а тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и |
ра да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покуша |
о децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - |
тајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш. |
че да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је он |
госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњ |
има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља |
а утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој |
е зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до полов |
ти старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну поро |
иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више р |
чи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</ |
има славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао и |
е!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа |
ма њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свир |
е заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен б |
их двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Т |
а поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви |
ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није прим |
које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} В |
вљао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несре |
а је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро л |
на нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој |
/p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, |
он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће |
вет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена о |
ајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означава |
S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати |
ашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би |
о и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади |
газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца ув |
казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за ч |
ко далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, споме |
која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако да |
е.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зор |
и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> |
којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него |
Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка |
доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, т |
имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми |
озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. < |
..{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васи |
ге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би |
иви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обус |
ико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Мил |
били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје рад |
опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда ве |
није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда |
ужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците |
ише мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> ост |
ктричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пр |
а смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> |
поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три |
лошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник |
већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се |
појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће р |
</p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први кор |
алу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ј |
зивом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и |
дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер пош |
ила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве н |
шао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листов |
и наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњ |
Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу. |
егулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после |
џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао ме |
и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пре |
им јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тро |
врсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тре |
било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије |
{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви др |
{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш до |
пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p |
ни ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано о |
м тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће |
рже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стра |
ед цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица пред |
јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на г |
и са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} |
} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако с |
оја му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралн |
е срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S |
етимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући |
а, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је |
ну и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је б |
ер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до |
о победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем |
Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, |
оју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>О |
ћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дош |
> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта |
ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо уради |
ожемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ниш |
наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у живо |
ити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успет |
робом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи |
овори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била |
, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђел |
довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно |
е.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сања |
ећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, |
аље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А |
- примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</ |
х подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње |
а,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од |
оцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избл |
венили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, |
<p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као |
ма на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују так |
тпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била |
препашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и |
уктура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају |
ко уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од оса |
то сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају |
е очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S |
еђу пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају |
испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{ |
матрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} |
.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов д |
у мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека кој |
ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и жи |
две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, чест |
ку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избраз |
убица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћут |
ком недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што |
су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а |
есвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очек |
су за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве |
дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банат |
/p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- |
и, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове д |
авио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам |
и?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и у |
а вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромн |
ом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, п |
рену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} |
ече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једно |
} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас |
ромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацају |
после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господи |
Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} |
први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Т |
трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност |
само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити в |
злазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица |
ојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је м |
Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети |
лот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, ма |
не у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата |
оја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш з |
о више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трп |
двокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам |
овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, |
цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговор |
сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> < |
S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја га |
д ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорк |
што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, |
и наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти |
ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу с |
Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браћ |
.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене |
ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си л |
но од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућ |
како знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{ |
жеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p> |
колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављај |
него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најла |
и је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p> |
или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n |
да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово с |
кујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си |
енуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав |
ас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p |
вако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помага |
се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не поз |
још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш |
и скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али |
бија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи |
, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} |
биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити в |
ко, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајк |
се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Д |
олим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми може |
љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав ј |
па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и наче |
ученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима кла |
е, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан о |
ла је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не зна |
} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Кр |
есели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари |
овог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, |
еја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је |
и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула |
у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно |
ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим |
S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти |
, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем с |
Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде |
лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и |
} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - |
ило свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, |
исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно вре |
{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не г |
и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи дал |
а и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} |
е ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милош |
} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем |
док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати с |
дан дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај |
живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S |
што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна |
Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица |
никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној сл |
авек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на м |
кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бо |
.{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољст |
је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} |
м љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на з |
у...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два је |
- упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом |
разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви |
илошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је К |
а ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посвети |
и казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако |
о се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> < |
у да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S |
си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата |
породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако зна |
вету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Мо |
рујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и |
њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и |
требно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу |
а имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше о |
пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни |
Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити |
ко.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер |
упрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> < |
умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш |
умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш |
, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и |
/p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тес |
е тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем |
видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те ра |
мо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где |
посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах. |
еш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла д |
а мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ј |
овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће |
сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с |
доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посвети |
клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обр |
{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро |
али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати н |
Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и |
..{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом мес |
одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мар |
и тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да р |
пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђе |
се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта с |
ажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорк |
} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој су |
ца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p |
шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем сме |
{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција бил |
понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се |
p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, |
ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је дони |
а је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Д |
S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку |
ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код ту |
и <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, |
сам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, к |
Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал |
ло, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро в |
иња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, |
- Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка |
, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.< |
више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те воли |
умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, |
ђује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, |
замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену |
н и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разум |
пио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустав |
Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела |
ровлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћ |
буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњ |
араца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари деш |
а глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} |
Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење заг |
е улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози |
њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгути |
ко није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом |
брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш |
о радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</ |
о.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње. |
упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита |
еран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била ок |
рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љ |
орку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица за |
илошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавал |
ве по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ј |
да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генер |
{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Д |
вирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дун |
х да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у о |
је стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље неж |
ју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би јед |
нивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих |
ш живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пек |
кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање тр |
равих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило |
<p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у |
измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевим |
ог непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад расприча |
p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучен |
збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донет |
У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> |
ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам |
дом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и крете |
/> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по стари |
Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се |
е:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, ка |
ачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за њ |
а, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на л |
по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, из |
лико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> |
рој штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је сврши |
ати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - К |
ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин |
да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивал |
ила слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буд |
одили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити |
Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација ко |
ли брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише м |
ио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радос |
волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође |
тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа |
ћи у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у н |
црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и |
са, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му с |
ке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош |
рка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је пис |
правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и |
на, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову б |
зовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена |
иће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жанд |
S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, п |
намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек |
и него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу |
величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земун |
ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би зад |
хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пу |
есе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Неш |
са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му |
оару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је све |
емљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких |
противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На |
леко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устај |
примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да из |
тим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - р |
и су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је |
око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у М |
а другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензи |
н, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну ос |
" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући |
град, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за |
зан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима су |
е и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех св |
но, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо |
На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог шта |
лена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p |
у од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на |
е лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="cha |
.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам |
комост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он |
снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић |
јбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеј |
ћај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва б |
шта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он |
а се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе сла |
ешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио ле |
ћао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, кој |
ну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они |
зда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се б |
ада ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седе |
е да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нече |
ини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој др |
ари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, |
, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и г |
о, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после св |
правник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, св |
је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, пита |
одили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да |
и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја ма |
само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, ов |
само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, ов |
где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, |
осних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи |
рљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева |
ица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише мн |
.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати с |
ше нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и |
на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала |
у.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно в |
су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином со |
совку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и паж |
ти спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је из |
то је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опу |
тарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосре |
ске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну |
>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разн |
а, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено вр |
огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику |
чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља кад |
је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све |
лице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна |
с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ов |
е само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер |
натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је јо |
кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово вели |
има које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја н |
стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном р |
них профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загре |
виле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у |
ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обоје |
његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кр |
се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја |
у сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била њего |
авала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађен |
<p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} |
Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је |
с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по јед |
-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески н |
ео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, |
кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{ |
решито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? |
врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да |
ди? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових |
, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како тр |
их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно |
а да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и |
гледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се уду |
дер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се јо |
ерен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужи |
тказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више ни |
ким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разгово |
вао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори К |
пична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S |
! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Са |
МА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Ми |
иста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Н |
обом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини |
се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљив |
журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Се |
к ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђе |
агање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и |
ев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекид |
д њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми т |
а свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматра |
дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као |
Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их |
времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Си |
</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трепта |
ена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван ва |
е, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић ј |
>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </ |
о је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака д |
не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Бе |
зоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{ |
<title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опру |
спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад |
х људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не пом |
.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његов |
о почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је п |
о потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из зем |
окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим |
пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куд |
књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по |
калну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозор |
ди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је |
ознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title |
бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а п |
вала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погле |
е, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле |
и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичниј |
> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - |
кања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l |
ени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бр |
које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, |
авом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува з |
ао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} |
ти не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над |
ју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p |
ми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, по |
лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема ник |
својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: ц |
е је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и |
исиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и т |
пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На |
; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раск |
који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зорки |
ли отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се |
8" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продуж |
е кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их ј |
и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у |
перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрип |
Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - |
з комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одмо |
цима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> |
овољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ва |
паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана с |
</p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким ре |
оследице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да св |
арочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да бу |
собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Стари |
о за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, у |
трук до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утеше |
е уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњ |
че, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол |
, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље... |
исмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врли |
рви пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом уна |
једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начиниш |
ка поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне |
дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешав |
S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, |
грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема. |
, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке |
до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога пр |
анатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви сл |
.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки о |
их очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црно |
е се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и гла |
дарао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се |
а, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су |
ајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повија |
кав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друг |
ла увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поно |
га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније |
ит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила |
ој страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву с |
м унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње |
мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> сам |
да који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци |
је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички креве |
ила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S |
запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, ј |
д могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</ |
eign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору |
трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?. |
е.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црни |
трого сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и |
сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вр |
лућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на к |
азности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом |
бало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је с |
ебало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је с |
по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочито |
чно свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипло |
шле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се |
ако некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би диг |
оди у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би |
донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред ф |
у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него |
ужавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је |
етлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и про |
из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, |
оша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Вел |
часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један |
ко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није има |
стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био плати |
а му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би |
ргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Т |
вај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан чов |
ника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу во |
а отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се св |
једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао |
извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се он |
д свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> |
.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, не |
испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава |
куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа |
ности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових |
ка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег |
> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} К |
блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милош |
бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замрше |
руди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нерви |
не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> |
та њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ов |
аче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да ник |
страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења ка |
ло лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена |
м испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од |
јати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година как |
- Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> |
м и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n= |
но су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута |
век из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је |
све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> |
и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи доктора |
а црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на |
ем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скрив |
бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба |
е у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у м |
војом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. |
јака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на |
инио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - |
има, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеро |
равам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету |
ао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог |
ших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим |
м бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на |
, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да |
лушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим |
вих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљењ |
да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из с |
дија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{ |
.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и |
изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: < |
знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала |
! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p |
ме мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете п |
свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, к |
д оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичи |
дима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних н |
но.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на |
најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом прове |
х ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{ |
лошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању ст |
а се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} |
ама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну |
генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном |
оју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудно |
е драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ру |
кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долаз |
{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, а |
S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како |
самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори |
ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо |
деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дера |
атна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p |
тку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</ |
е било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изи |
ао пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је |
као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила и |
ориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод ру |
а Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али |
је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном |
она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која |
о нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је гото |
нђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се о |
Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок н |
каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по који |
а знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ак |
и у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у |
јајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим година |
традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и пор |
акивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут с |
убави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она пр |
амо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београд |
кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак с |
а награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, на |
ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем т |
ијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању |
у сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се д |
нова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за те |
је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- |
ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним к |
две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођиц |
S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да |
а све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио н |
стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност |
у буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води ви |
м кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указује |
у није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати цел |
и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке |
ив мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ств |
живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска |
гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених о |
ана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте са |
га дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, |
{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеле |
.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <di |
преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо |
крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао |
ких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупи |
јности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљив |
ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у |
мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен го |
корачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубим |
{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде р |
вља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио једа |
рељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је ј |
један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик р |
како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да |
о да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} А |
вање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се најед |
и једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, М |
ће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати ш |
е још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну н |
а срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који ис |
етих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљив |
ешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} |
све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади чов |
је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог |
долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од |
развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило неста |
орети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме т |
једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би бил |
- Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Нек |
> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нече |
и каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уно |
жити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала |
био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S |
p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је ку |
Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пре |
да би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; |
туденткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Све |
кој рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштр |
лу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све виш |
рати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у |
а биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота |
стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном р |
о жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла |
лоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је би |
огледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без велики |
ли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и ка |
тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћ |
<pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад |
p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широ |
>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух |
о је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се чо |
/p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p |
аршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигн |
наке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и ср |
ар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, |
, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и кат |
ер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде |
страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњач |
као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и |
уна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осе |
ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго с |
ду ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанстве |
и публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве |
е било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се |
се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико с |
великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, |
, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новина |
о и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму |
и у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде п |
групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре |
на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мир |
се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана |
ж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад |
лих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против |
е сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде |
руге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, |
које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних |
узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала |
метриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} По |
д овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бр |
која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога. |
вота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, |
{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи |
, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секрет |
ецијалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се |
ма оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам |
као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам т |
пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чу |
дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју |
тала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећ |
а.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} |
а за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече |
и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну је |
весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, |
из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> |
пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити р |
? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствар |
.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је до |
се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула |
сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајев |
.{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} |
ца?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао к |
пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закљ |
е су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може ре |
ђе да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим св |
о је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшав |
ромуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са |
фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администрат |
ике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, н |
ама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао |
борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепа |
зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним |
да, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољ |
а у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у година |
{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао н |
ених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се |
зили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном р |
и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упо |
шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два саст |
претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубав |
едног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналази |
<p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што ј |
ори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је би |
ут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да |
е неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и |
, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранков |
оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и глад |
ја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом |
јом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живо |
овео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је |
а мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те |
виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и |
ем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави |
р; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљи |
ролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветров |
тво уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост ово |
изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не жив |
ог <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која |
комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање |
е као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа |
Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспрат |
- Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекива |
тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помис |
сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је |
</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p |
Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејск |
епород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пр |
"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима с |
а ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p |
о.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Н |
глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без |
лош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није з |
закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, пок |
S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала |
ка терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према |
и даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај в |
лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново |
улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у |
у поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међ |
ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих |
хтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто |
м кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на |
за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређен |
} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Н |
} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да т |
S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне рук |
покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, |
сао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су |
а ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.< |
лободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад в |
нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одс |
е успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо тео |
> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пож |
анице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче ко |
трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, не |
мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ра |
боких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогр |
гледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром м |
бијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се н |
ашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим факт |
е.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што с |
света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електр |
би и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за са |
окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{ |
а.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уо |
Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топч |
би заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клања |
за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти |
ао уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иа |
а каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уц |
са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би ј |
ворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи. |
ше да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у |
оришту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Н |
а попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </d |
се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова г |
он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, |
отписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим син |
Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} |
е налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан |
ма, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи |
иди.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер |
е саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вред |
ицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим |
евине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевт |
ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градс |
си ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, она |
и се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме муч |
ио се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду |
вој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} Т |
њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растур |
е могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да пл |
еш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га исп |
ог успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећав |
потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка против |
и напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи |
алеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе п |
и, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео јед |
алаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају по |
/p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје таја |
рати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Мило |
ала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фо |
о писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Сав |
S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућ |
на светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, пре |
, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би |
249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина |
еко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће би |
ад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посеч |
р донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на |
, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани |
{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа |
мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жал |
ече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на врем |
али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је би |
ох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него |
<p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао |
аност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пу |
. зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису |
.. треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.< |
и и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљ |
дског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритов |
аш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, та |
изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођ |
један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему с |
де је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n |
а.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког жив |
бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радост |
јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, злат |
јеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доист |
о је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно од |
рчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> ј |
ролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се |
илош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар |
ветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лаган |
ло као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу |
тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако |
ћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се |
S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Д |
тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Ми |
те паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до |
оност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, |
је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећ |
мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, М |
да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као госпо |
{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски проф |
ја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш? |
оја се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је пи |
Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... ост |
две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох |
лу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгу |
е загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково |
у је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле |
које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећа |
школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је |
голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати |
да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, тр |
Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да |
ност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечно |
и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, те |
амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас ви |
неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена поста |
верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала с |
бледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши |
се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Ам |
онички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали |
жни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтича |
еју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све ви |
тно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише |
љао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title> |
мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зо |
радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да ш |
говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећ |
јмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице. |
ришта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку м |
авлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош |
брази били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте |
белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} |
} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Мил |
ле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукућ |
будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Тр |
ло се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у с |
тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и |
мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо |
Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најм |
и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто нат |
о ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука |
аголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кул |
еплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је |
рата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p> |
кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су |
ство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и |
и цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно по |
ко тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе |
је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цен |
ш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и |
ћа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне |
ви, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налаз |
треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широ |
мић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који |
поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу |
а, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да и |
ри, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од |
стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни |
ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S |
рава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то про |
к који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова |
и ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца |
заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад уст |
баци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајућ |
е тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те н |
, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> |
и уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се до |
ана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и но |
ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, |
авијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p |
је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити р |
бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког у |
е груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости н |
и пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини н |
задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши нату |
едао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза |
ој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решав |
зумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и |
е само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S |
аду и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако д |
ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као |
т ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Ла |
ражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљ |
"Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ра |
х нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, у |
али брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица ма |
жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Ве |
а и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубист |
, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</ |
у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{ |
старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика со |
рца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто |
хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Каж |
е да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је |
је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ва |
теже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први |
је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор |
овек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети |
наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако |
- упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- |
лтурне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у |
и је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо с |
азивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно |
а.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудим |
Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али |
пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се |
је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчев |
та железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни |
топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се с |
ла панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност изм |
раку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. < |
аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p |
p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био доб |
, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, |
>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене |
подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади п |
е сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је мл |
.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само сп |
ривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију |
живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је би |
су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина ј |
лостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих |
х обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у |
бише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње |
дњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон |
поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- |
главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, |
ну децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у |
, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да |
тињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изиграв |
ја је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод |
лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које |
по време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</ |
орка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву как |
арода, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, ст |
дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зо |
аједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> |
а група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих |
озио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомот |
можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наш |
Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи о |
. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштав |
ајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што |
ред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом |
азио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са стра |
варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњ |
руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> < |
их бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости к |
сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му ј |
о жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с |
в дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала |
што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да по |
ту, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групиц |
едан прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капи |
прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића кој |
дух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се н |
ко се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодн |
себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лак |
>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и п |
помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до |
n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{ |
врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освеж |
мех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газд |
о рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка о |
паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена |
усти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског |
<p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тица |
љу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје |
} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Гото |
о што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S |
ка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека ц |
ола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галери |
гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title> |
ћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад к |
ан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уред |
оке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао |
ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар |
озоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> |
/p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не |
е тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли |
је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књи |
ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они |
х персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само им |
ачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они |
ема прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде |
дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му: |
>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, |
запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови |
одног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, с |
ајзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi> |
том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним ст |
ви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} |
и и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, а |
Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у ф |
ву светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре |
се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас. |
овезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло |
е стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше г |
едем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ и |
у Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрају |
ва.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују |
е са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да |
вори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као ка |
ну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји ок |
p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја |
вим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, чо |
места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на бео |
ле, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један |
улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Су |
оницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продуж |
вали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви с |
претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени |
први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кол |
људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом д |
о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који |
ођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну к |
пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, |
његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Т |
ного другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те позн |
ного другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те позн |
на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави |
е се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се |
убаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутр |
а у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а |
таб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве |
толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свир |
улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе дем |
пи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је |
јем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </di |
авао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце |
</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинар |
ики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој |
они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се |
.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, пад |
Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно ог |
м широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао ку |
њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну хр |
чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто |
варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на |
текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{ |
тела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се |
S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један ка |
ио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако |
о од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, |
лањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, на |
зија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна д |
а грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је јо |
амо немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и |
илазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Креми |
S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не |
посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је дава |
им зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад ос |
мног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатк |
пицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школс |
је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} П |
у Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрањ |
ковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричн |
у родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пази |
Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S |
ремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} |
живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможив |
љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва |
ила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које |
/hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живо |
људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали иск |
ао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>О |
ама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извира |
олитици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да инти |
а лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Госп |
ности које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, |
убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се све |
на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не мог |
p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се |
пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од ј |
беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо к |
илош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо до |
одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више |
сантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Ту |
ић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око вр |
фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</ |
мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да сврши |
ки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> |
не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} |
те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по вазд |
скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост |
рпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети |
говора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не поб |
>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</ |
Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови ст |
Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p |
х утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и з |
човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој |
тепенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у |
поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да ос |
љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узим |
шу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} |
ина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> < |
сти, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{ |
у је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.< |
ма, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, го |
дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукопис |
оје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек |
тила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости |
н дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру |
и су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко |
овека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је ч |
еоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потр |
а... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност |
е праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека |
рница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранст |
неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и ка |
како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван цр |
ежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу |
весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ства |
} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зор |
а другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он т |
дих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким место |
на.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је сл |
задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута умор |
ећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - за |
оји су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред |
- рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се и |
су успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго неш |
адали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело |
е видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувер |
природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и с |
некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S |
кет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у |
S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волел |
дузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S |
заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја |
лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет на |
је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му |
троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би |
је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да из |
ми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочи |
и београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по ч |
несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сум |
степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Ј |
чником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашње |
апут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако ре |
очи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа ц |
у и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</ |
ина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на |
кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану тв |
једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар |
ли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас с |
<p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с |
> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} |
.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи |
да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност к |
p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља |
Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас |
н Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове к |
иха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, |
али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно ј |
рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сам |
ве две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи |
штао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из |
се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је са |
преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љ |
мера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није |
беђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ов |
астанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку |
Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, т |
емић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје |
приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади |
ржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а |
н иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић |
пријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљ |
о права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве ко |
су од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расп |
окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а |
на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, |
ш помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у с |
; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерал |
вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју |
>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S |
<p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да |
све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту |
држати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</ |
ћив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{ |
волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него д |
техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно |
је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се з |
све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја |
у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај сл |
самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, о |
и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам про |
ш.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка ј |
живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстич |
једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ћ |
н пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђ |
- мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> |
." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео п |
јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од он |
не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>О |
ше и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновниц |
рна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Тв |
а сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или о |
ивот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши |
груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама |
ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их с |
ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом посл |
родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку |
ти, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку |
Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и жур |
а човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико |
рошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, д |
, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у с |
оже имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жа |
мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здруж |
ба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме |
некуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати |
ктивама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави з |
добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За |
ва, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" Т |
p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру. |
на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћо |
е од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{ |
ајбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S |
ли сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се б |
ревити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и ком |
м више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао |
ви једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из со |
во три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну пр |
се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети св |
ту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола |
је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио. |
достајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око с |
от и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из ж |
у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети п |
око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори |
ице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осв |
газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге |
али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно м |
жа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој фра |
Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом |
остан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није т |
м жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</ |
и дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног м |
тичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио |
и у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, |
нских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан |
<p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу р |
ћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скр |
јка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жа |
тима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и ра |
само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за ц |
сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} |
ли бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, п |
се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању |
} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довел |
х досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, тала |
! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да с |
на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора |
лаве покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено: |
ала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и по |
је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећа |
у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог сво |
бљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> с |
и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост |
ију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде |
и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Св |
{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око |
се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у |
едале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чин |
лећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари |
је су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош |
ут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу |
>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубок |
та.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају |
ознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште д |
.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од |
дно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак |
адра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан непр |
оцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је |
ајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је и |
ребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове цр |
ас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: |
езу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећал |
.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад |
едне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шт |
еба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критича |
убили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кув |
а буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство ч |
овек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да неће |
S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску соб |
убави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} К |
дили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{ |
о му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини |
му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били |
ам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се дец |
S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа |
ружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање |
ила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствар |
ој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је |
ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши |
вим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си |
ту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p |
а и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као |
ко оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се ск |
још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за |
орава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. < |
ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радозн |
рки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим |
ђу обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у велик |
ирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, би |
ена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, |
азама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису |
и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умр |
Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места |
а сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатк |
е, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати |
ти сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади |
видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, др |
о видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S |
м овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb |
ас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, мо |
ругог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, шт |
г сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с п |
те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и даје |
на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје |
воје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што ј |
{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, |
им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо |
порода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... т |
моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега ра |
н-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сара |
ико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црного |
стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе |
у:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не зна |
ом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесе |
па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам |
код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност |
човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумет |
раво.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота |
боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба |
ности.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, |
је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или |
нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} |
али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам |
ајближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црни |
ћају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> |
ни ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и би |
а матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што он |
а изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Н |
а кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га |
S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пу |
рио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, |
оришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијали |
Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском ог |
ма од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати |
белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у < |
Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело ме |
о, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне |
тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу пол |
...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> |
вом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио ј |
илош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га |
је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до друго |
оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, |
о главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је ул |
је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом |
рав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити јо |
..{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа |
ао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која |
гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прек |
у годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу. |
ико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одг |
ло што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је |
а и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између |
; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} |
евљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове вел |
ма и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала к |
ога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља п |
ваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник < |
рочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није дол |
S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преуве |
зика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко |
.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ј |
е на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој |
ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који |
унско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и п |
аве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог |
асарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, |
тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет админис |
есто неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове с |
у његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нек |
воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари |
/p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа. |
ће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> |
ј се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока |
... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни |
дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи |
и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, пос |
у је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; он |
час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине прави |
о добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што г |
и решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физио |
забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је |
раја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p |
поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци |
брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и боле |
пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још ни |
ру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није |
необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у ва |
авном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџини |
је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштв |
рба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао |
Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио с |
се, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас виде |
викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n |
му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реде |
ијала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутро |
хвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и |
је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан. |
це су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих |
чи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S |
ионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер ос |
висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је мо |
у. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она ј |
енађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честит |
и свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекин |
астанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је на |
о читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај |
p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први |
ила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да |
атресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>А |
ирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је |
љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио ка |
очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - по |
, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљу |
отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом |
е су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама |
здух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ј |
олнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чиј |
ла пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S |
ице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу |
где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два сп |
њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале некол |
су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако |
увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било суви |
још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се рад |
спадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против ње |
еце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбин |
гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процвета |
ле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимнази |
е нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти |
е до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећ |
ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим |
воме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да |
д какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима |
сли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Мил |
ама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га |
е стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време би |
а које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правн |
давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом ма |
ропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад ј |
према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драго |
ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познава |
би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом кр |
Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-кап |
вост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његов |
ршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улиц |
о, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ов |
и, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Б |
је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Се |
зало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борб |
ну јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентиментал |
жем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Д |
као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одв |
једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно |
СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сас |
руги Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те |
<p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <tit |
остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се ј |
оста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> |
ике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Мил |
ну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледил |
е у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што |
код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори мл |
планак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђива |
После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једн |
сподственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао |
пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одгово |
хтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме |
е, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун см |
родужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добр |
а и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на |
ао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао с |
мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се |
етао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног н |
после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час с |
ри Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...лега |
крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта |
наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као |
ану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} О |
предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драги |
.{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог ст |
Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Бана |
Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама |
а рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још |
питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затво |
три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајк |
о лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубок |
почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке |
ик само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, |
сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која ј |
но, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један |
ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела |
било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веом |
г рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина |
р је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притиски |
них бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан ке |
допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив |
шта друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју |
слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових |
ко главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике |
и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у т |
, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила |
ећ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђењ |
игоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стаб |
ећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, |
ећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те в |
очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а р |
ове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, |
о се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играч |
никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било |
ам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког р |
и душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио на |
види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана ње |
ли су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака |
мета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су на |
а и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два мла |
човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то пи |
нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је ве |
није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их при |
Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош. |
</p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се |
ле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} |
а.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. < |
дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког |
за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међ |
капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала д |
акију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који |
жио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После |
а и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на о |
ана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усн |
тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} М |
ња; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скр |
а љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена ј |
жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу к |
блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплаш |
ледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све н |
којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпу |
СЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пун |
ло прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дун |
авља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Уз |
о слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- П |
емље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос |
ага!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се |
утрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ |
.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такођ |
ћност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућнос |
пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <p |
м послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </ |
ним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, о |
и ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име ка |
што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може |
<hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те с |
твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу |
> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љ |
е дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, |
Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и м |
ћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо |
био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног саст |
љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редов |
вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јес |
е трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и м |
преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мр |
димо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и к |
ко тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се |
е недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах гото |
мо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти а |
Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранкови |
етињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита |
, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева |
звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, попр |
ш је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар |
последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој д |
против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта |
дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних ле |
чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио |
p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} |
тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена п |
том перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог располо |
S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до увере |
па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред велико |
а своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе шк |
ке врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно |
тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, и |
урити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да ј |
и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој |
убав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} |
лика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта |
уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број. |
воје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују м |
е породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и нам |
доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> в |
/p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода< |
S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник н |
скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девој |
свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p |
ђе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека. |
title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно |
аву на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође С |
се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је б |
ате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али за |
>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? |
и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе св |
ти их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене |
ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу |
а Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више не |
S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикар |
авити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде |
е.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да ви |
земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Н |
стоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве |
<p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врат |
г до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спази |
ну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се |
лошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."< |
ећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</ |
комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и |
кву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S |
око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је исп |
илош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртв |
у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири |
није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најз |
наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један проплан |
уство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи |
о буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; |
> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах |
а оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се |
си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живо |
е ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, м |
било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S |
Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема з |
Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак с |
густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и це |
у овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> |
а и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донел |
ац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац |
ије је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жал |
ло је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена |
стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је ос |
се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ |
да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам |
с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу |
{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог |
згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати. |
се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и |
ађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших н |
х управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и си |
још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно т |
их људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Ми |
> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти т |
х, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једно |
а ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбис |
ика су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом |
е да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви ч |
неки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S |
ицира који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S |
ног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена вра |
{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра пи |
мислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана |
о изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала ј |
а грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста |
разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржав |
кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске ул |
ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пи |
{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} О |
једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по св |
Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још т |
но до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта |
ор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила |
тије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо |
, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте |
пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ућ |
је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У |
ислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љ |
а некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомен |
ости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас |
средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи |
а болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са б |
му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и ц |
сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши. |
и ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у |
Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или зап |
искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њ |
сти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <p |
них унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њ |
чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, |
ао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој |
ши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богда |
им становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног |
ција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око по |
те да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко х |
ок смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба |
ко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали |
рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, |
ао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <h |
ији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је проду |
ишта се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио д |
х груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светл |
{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Ос |
ли при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нес |
; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> И |
.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, пр |
пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} |
, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца |
у, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су |
.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посм |
сић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} Т |
е овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлост |
његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на врем |
да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, ки |
ек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Т |
ead>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну |
ори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - зап |
е и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички |
од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену |
вљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, |
ампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је |
ти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како зама |
ово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име оч |
орана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи З |
а хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће ње |
Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли о |
p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, |
било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују |
продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да м |
е неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и г |
ене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова с |
и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву т |
катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим |
во донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се |
> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му о |
вити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде как |
ише него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} |
пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе |
е устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.< |
p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пу |
ењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари |
уство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одв |
head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригина |
делих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, има |
а.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би |
дине.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Ми |
во неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код свој |
Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се д |
мо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна |
ечи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и вол |
илош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. |
теже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежин |
ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као |
у није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превлас |
ног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало |
смо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} |
е сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сут |
варити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен жив |
е.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се |
ну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радо |
0_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 час |
м? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требал |
</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови с |
А СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жут |
ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, |
с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препо |
о досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парч |
авно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се |
час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина г |
је допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог |
> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> |
ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чу |
ша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене ц |
буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се з |
.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити |
p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је |
дан пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се јо |
не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је о |
слутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, |
Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео |
са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом |
птао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним |
смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, њего |
м страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жа |
измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно |
леда је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег |
учне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена ун |
и кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која |
осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света |
и су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да |
о сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, неп |
:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и < |
м по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира |
/p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље: |
но, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је |
ина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина |
ије било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на |
ој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне раз |
као кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говор |
се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрас |
уци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало |
и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана |
а болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистији |
бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад |
о ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога |
, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где ниј |
га као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче вол |
пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што |
у на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око се |
} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукам |
је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их ј |
у.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место г |
ре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сун |
Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам |
а у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Јед |
, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки |
једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилим |
Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- |
вога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли с |
видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило к |
обе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S |
у реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свег |
ију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је |
шавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да |
Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се |
егдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Некол |
ог умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао |
/> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Виц |
, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се д |
ледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у |
да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним кисели |
i>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те с |
сао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практикан |
и где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим де |
е, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он |
атерије, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно |
</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - ста |
ишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жал |
одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5 |
ица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико т |
сти учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за пре |
убица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим по |
с одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} |
ла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да |
ш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила |
вор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној витк |
... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја |
...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико им |
узима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним |
</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жан |
потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не ура |
орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава за |
стајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака нап |
Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељ |
рији.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Пр |
везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку |
оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није има |
и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти |
сли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра стар |
м отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скам |
пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим |
искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу |
оброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у в |
ака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тре |
љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема |
у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на свако |
а бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, шт |
не, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она |
а сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпа |
ге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била че |
ју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> |
p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје гру |
их уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да зна |
ости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. ју |
ву, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свет |
појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправн |
м венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду |
S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово |
црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда вена |
тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} О |
тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и |
не лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми д |
се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судби |
е.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да |
од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разум |
у, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја |
аван или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велик |
особни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја |
!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти |
.. </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: он |
другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да |
Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раст |
задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа |
му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи по |
иш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих о |
мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> |
ише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна ш |
да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била |
козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- До |
воју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кућ |
Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за дв |
о и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је који |
м.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Зд |
да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треб |
у.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, |
е месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна. |
за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је |
ало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе |
сију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му |
а Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да к |
има.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука |
вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен |
ој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> |
S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени |
у.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком са |
еда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора |
о је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим дру |
с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су г |
су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, дворишт |
се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново |
ерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним |
рале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" |
поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу п |
познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле н |
у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазил |
пола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и прав |
мим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћам |
а се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица |
засићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи |
еној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли. |
но сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Ав |
љава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Ко |
нутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћ |
дужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега |
била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била З |
да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> |
увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не |
у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмо |
им и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се |
мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на в |
и једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се изв |
, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једн |
отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како |
ла да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивал |
а је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја ни |
да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове дв |
е му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранков |
ожиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа |
е сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, |
не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог |
ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад же |
Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, |
е изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице |
утра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како ј |
будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначи |
лико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вече |
а проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спава |
ор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње |
тварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево |
{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један |
и њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у к |
а да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и за |
споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и З |
чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Дале |
мом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје |
ше и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито ка |
истом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано ко |
итискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у ист |
и оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</ |
ска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског ш |
ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај жи |
се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до полови |
е јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по лива |
ветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади |
асправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуд |
а. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки ил |
тко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средс |
ни су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банк |
</p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи |
дстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста о |
о свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као к |
{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је доба |
правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи п |
е петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, жи |
дској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке вели |
ирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити |
ити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу би |
м горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јада |
/p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им |
<pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сази |
а, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p |
о парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> < |
/p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога др |
ста младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био |
глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као пра |
м делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</ |
шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} |
жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју ј |
тин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на |
обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утол |
јке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмањ |
прициозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарењ |
ламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chapter" xm |
ст, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црн |
живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запље |
дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} Т |
к шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је во |
и покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било п |
усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић |
ршној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом оп |
дна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове ку |
је, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је п |
м тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да ј |
ак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам дево |
} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе ин |
S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, |
је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зор |
о дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутк |
pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци в |
састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила |
м ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно |
мић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође |
е био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима |
у.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономиј |
, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту |
која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једн |
ре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} |
и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала кри |
овек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала |
Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицо |
ашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном |
конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да о |
лике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади чо |
о село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непр |
кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понек |
е као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да по |
</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легл |
басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чеш |
бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се |
довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол |
брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа т |
које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> |
о допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> |
лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да |
су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мрж |
имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он ниј |
и се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у живо |
ебично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! |
отпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љуба |
Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} |
и Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете н |
ије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекак |
би Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </ |
и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{ |
имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен жи |
је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да |
ом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних ка |
фани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. |
} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још бл |
роперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито д |
не птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - ре |
мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад |
/head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита З |
ише никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а кој |
помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због |
г реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало |
пало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} |
с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали б |
трен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која ј |
а пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечано |
p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа. |
тишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме н |
и ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Мил |
опу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу к |
p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте ни |
<p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша ј |
по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начин |
твар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, |
људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да |
цније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам му |
м, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више са |
сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на је |
доје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>К |
ојников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бу |
они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше ст |
све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и |
хових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље |
јету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="2 |
ала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од |
ркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" |
ужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремић |
ком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако |
деми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима |
ИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се тру |
даде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот |
ли једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од тро |
ај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу |
ало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и м |
хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио ј |
ла га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према про |
ете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен |
адржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Мо |
ко је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не мал |
својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни. |
, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прекс |
ндланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрв |
ек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично о |
увише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар ре |
најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ п |
предене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добиј |
је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако |
вала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихов |
интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Со |
ати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредн |
Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над пров |
ћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У каф |
се потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим |
<p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? .. |
то се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Ст |
ци и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала л |
тазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и ск |
ад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави св |
се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фе |
е сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око |
ча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p |
ла једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - |
али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слаб |
воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путе |
рави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу |
жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално |
ао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали |
еса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотр |
ирода оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај м |
ући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети ка |
д собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то ј |
заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај т |
е разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја цр |
<p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује п |
нима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, виша |
исте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе ко |
срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад ј |
рицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, |
ивање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изв |
p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није мог |
су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали |
мо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој. |
, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и зај |
и и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душ |
врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и |
а пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућ |
ни ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто на |
стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику п |
иља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је д |
по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај |
ести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер |
а на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од р |
тева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они кој |
па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић у |
се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не јед |
и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце |
исама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, |
ије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се |
а уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепе |
алдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали |
title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео |
ом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сиј |
он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко исп |
мо неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живо |
к из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је п |
ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p |
некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена |
ad> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригиналн |
воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепа |
рав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако м |
вој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си |
ој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi |
и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су б |
у.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добр |
јмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Ул |
ш три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда м |
о се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који |
/> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио |
сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно |
сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у д |
ћаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, |
ри године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, |
свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири ре |
<hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача п |
како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек з |
дом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске |
ић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, М |
о суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дв |
Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу |
овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вич |
ј служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n=" |
{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својст |
: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, с |
Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што |
ке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом |
и много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам у |
њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{ |
је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну цент |
S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није доша |
ала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За |
други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села г |
и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да пр |
и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l |
ихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људ |
као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> |
нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути |
нског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </ |
p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици.. |
кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} В |
изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућиц |
сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице |
дих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, у |
јала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није бил |
или и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, |
бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми в |
Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце |
у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог вид |
прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раши |
ла оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворен |
свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута ра |
е поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{ |
} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку |
- говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро шт |
- понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да ли |
полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођиц |
ораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гоми |
их глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкар |
ртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожур |
дске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку |
а за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Уж |
држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је би |
евања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на к |
{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је З |
ше тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неоств |
ли на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупц |
, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су с |
њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно о |
а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине |
{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Нач |
женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано |
ли, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале |
> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, д |
је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се |
ло је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срам |
Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степениц |
царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала је |
рче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио ш |
и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски г |
кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у сла |
каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде |
е смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао |
ену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S |
ољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела приб |
у умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити |
л је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозо |
ице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила |
тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једана |
ива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре нег |
шом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов д |
се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно ја |
укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још д |
ом срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капе |
то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу |
агом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо ко |
/p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, ос |
во чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао зав |
а окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји |
е целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шт |
и, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце сна |
оспођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би |
господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција |
и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим би |
човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правни |
човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен пр |
ви своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно ј |
се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом огра |
е јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила |
поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те |
" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топо |
сти, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица кој |
, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му |
сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћ |
уму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из |
?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милош |
ти очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора мла |
о.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Ми |
уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине |
p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Ј |
тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси |
и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас |
ласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове |
а њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p |
из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је |
к решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>До |
ше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{ |
м у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> |
илошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи у |
вде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд |
ам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - В |
вим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све шт |
с да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време |
, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више |
<p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> |
спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би св |
- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S |
ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек |
од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, с |
о отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену ко |
смејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и |
ди човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет |
те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело. |
ко и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једно |
шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, |
ко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњев |
м био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцниј |
евао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јел |
омен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам о |
па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} С |
о је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину рук |
ском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - |
је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише |
ожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од |
од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и |
</p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарс |
колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено |
1" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости |
ју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под |
а.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развије |
ога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> |
едње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S |
ете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Вој |
> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игар |
, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет |
није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме д |
ву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, т |
ности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, ал |
ним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени ј |
им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је би |
у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште |
оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писм |
ти други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним |
будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га |
е.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер о |
једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не по |
опао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још једа |
пита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? |
цу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Су |
блиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треб |
<p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио ј |
<p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то би |
путише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањ |
рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи |
кали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, ј |
врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку у |
але забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спус |
их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињст |
м на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати |
нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и |
ије имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била тип |
е су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човек |
еко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и дос |
жност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама при |
леним дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зор |
су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је би |
плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу с |
вљу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо оствари |
пљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, врат |
мога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, оба |
и ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ј |
ушу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за |
орио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и прот |
омисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе |
title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изи |
ио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за |
.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опрост |
шко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не б |
Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу |
одити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без ик |
ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{ |
реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> |
} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда |
оже извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, уср |
рекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна го |
> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се |
много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стеж |
совао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево вели |
а би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на |
тина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, |
{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала |
није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</h |
не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су п |
слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, к |
поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из с |
двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и ун |
рсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S |
онском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже |
тар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао |
одине.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противи |
епортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али бе |
једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бро |
су турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни |
, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дет |
због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да ниј |
од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Ки |
г расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа б |
елика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек ни |
јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у |
оли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то |
во подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису х |
екла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву |
што га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао др |
> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају доб |
S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, н |
инити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од с |
S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међут |
када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предло |
и другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> < |
мејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према |
Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек |
је не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровид |
е беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да |
ли лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали. |
видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратни |
љеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и нео |
ветлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло |
је? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ј |
ише деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</ |
их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода< |
еснички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем |
ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико |
у, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти |
постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан |
и.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је п |
је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је буј |
не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време промен |
p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме |
не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{ |
ко био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије. |
ан прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила с |
глом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се |
једница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Ми |
p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали. |
је се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губ |
, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се |
могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он |
у ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност |
суте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрај |
учина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао |
ма, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на |
пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од |
<l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолик |
а. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није р |
е груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су го |
51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p |
во као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не забор |
тварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> < |
/p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у |
ке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљ |
ста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потп |
, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и |
је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9 |
ину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зор |
мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се р |
као с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену |
осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у на |
е.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам |
крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких к |
ијалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код дев |
еда у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се н |
ла два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господ |
ад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и нам |
у и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био увер |
еда са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зен |
набету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p> |
дне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригуше |
после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућ |
ицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та ог |
олење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо |
ругог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих с |
и споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драг |
ретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један про |
ералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које п |
вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски |
човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећар |
ле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, н |
ањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једв |
и; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопча |
уче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, |
ури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да пр |
еће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он |
о што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пус |
Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом д |
м сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце |
моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена |
еп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, |
и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су |
.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута и |
о, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равноме |
уби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а |
и на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велик |
иле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би |
/p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Сам |
39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју |
дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је с |
рке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих сто |
ећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</ |
тања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано |
ростран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очар |
ивот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена |
ерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено |
зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} |
су, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало |
самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њо |
.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да |
адовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 дина |
е преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> |
тово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне ст |
е Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се К |
и!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неб |
је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозна |
е кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без |
д гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S |
ош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> |
лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се ка |
p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља |
Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је пр |
коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="179" /> <div type="g |
остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и д |
Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - |
у, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, |
вет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и св |
казали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све пој |
опада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, |
Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавал |
и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - |
</p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући |
а тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S |
и свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се |
ћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњи |
се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и |
као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толи |
полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било ј |
уне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу. |
ење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у из |
златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице бе |
соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није им |
<p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</ |
ао његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <p |
.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео ок |
зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну г |
су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су |
знавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} |
носила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гла |
ева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> |
преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око к |
<p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењ |
Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се |
уминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела пано |
тним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски |
ли пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су о |
жи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се |
вори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта |
д год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и |
наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је т |
омиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела д |
исли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са јед |
е знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоа |
м једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се ниј |
ротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инстала |
нава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јал |
е мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И на |
пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано вла |
терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - С |
оказа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у |
жавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар јед |
драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на |
о ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко. |
, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је |
лдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој |
у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком рег |
.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како |
убави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима |
оново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутин |
човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека |
зи сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека п |
Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два мла |
> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комши |
еговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су и |
.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без |
изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничк |
ијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали с |
се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо |
ја их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду |
о збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да |
да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрк |
риродно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне свет |
ниче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пре |
/hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Б |
д свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трж |
едом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеши |
... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па н |
скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само |
стрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље са |
ст снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледал |
прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Ма |
рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав ч |
нж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека п |
ју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div ty |
ећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке х |
али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се |
угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју др |
ца снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјал |
о Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом мес |
е је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом в |
оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, |
рода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купуј |
p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те |
х се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам |
стрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје |
ст овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плав |
рас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако д |
момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео |
ав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала |
в дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> |
- јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они друг |
ео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад |
ено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, |
а његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, |
је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као |
места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио |
и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, пор |
што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он. |
о не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само н |
хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже |
великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе |
је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да |
је несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упр |
у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте и |
ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се ч |
Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како ј |
а среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је б |
нима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, |
то може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - н |
еш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не тре |
бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка |
его што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... |
ка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n=" |
, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике неж |
рашним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршав |
иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> |
, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се ј |
војци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> < |
старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком р |
имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му тр |
ада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и поб |
унаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се ј |
садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p |
говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе |
це.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом сл |
жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово |
о жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и |
има.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је вр |
реба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све п |
Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново ви |
у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Бог |
ада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубит |
жју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Др |
отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њи |
га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску у |
чњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Ов |
манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође |
в односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер |
укла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и |
оворио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта ж |
аћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча |
други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињ |
д тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али |
е, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сва |
умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Ист |
убављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљ |
у те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити |
ари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћ |
осим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити |
Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени н |
ано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко др |
ење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није циниз |
itle>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт- |
le> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали |
успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: а |
ојавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један |
себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрд |
{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очи |
бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситу |
<p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се до |
Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек |
лош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али |
те и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. |
жње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па |
етвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био |
д чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су им |
хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја к |
оупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и пр |
а Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи |
S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раск |
ног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога ш |
Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је ве |
а.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{ |
ан део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, пок |
ка се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све в |
шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београ |
ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше суз |
од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="ch |
- Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми д |
хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, |
ане, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила |
та са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:< |
} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у ње |
дније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти |
аговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својо |
и живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали в |
и, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти ру |
биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потр |
с мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после |
ћ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао ј |
ремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Краг |
ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и ми |
лош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? . |
нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њ |
Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те р |
има, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у |
, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем |
, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од н |
тварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно |
у београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одг |
ако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесн |
и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање |
невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна к |
комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну ка |
озорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом |
ас, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујев |
није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по За |
p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. |
омљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Ка |
допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у см |
.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искре |
, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Ј |
адило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим имен |
аву на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Пу |
нта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њи |
на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренута |
смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том т |
а све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама к |
дну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би сину |
једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песм |
i> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> |
враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да |
ве зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображе |
отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" |
ли доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб.. |
марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан са |
тола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради |
евни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по |
ом тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружи |
оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте |
очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим ж |
ој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с в |
рио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве |
арнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлепов |
е осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <p |
после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p |
ни од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, к |
инглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као де |
е млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом о |
м платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану |
ароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му |
реника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она |
Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео |
уком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њен |
Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да сп |
ш блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да п |
ло у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, |
Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматр |
и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је зас |
отово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, уд |
а Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем. |
а кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - |
} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао с |
мназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом |
РВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био ј |
овић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназ |
равник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми |
равник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало ј |
е него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету |
и се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада уда |
ка некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дел |
p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у |
агледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије оста |
.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године |
коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се п |
добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном |
орена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то |
азочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећ |
рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађ |
ди песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао по |
и прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Јед |
нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> иде |
истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{ |
<p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бић |
зрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило |
ом листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену нај |
ривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да |
дила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна |
је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он |
претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог |
зглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и п |
долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах н |
ред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле не |
се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцим |
с, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она |
уштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремај |
столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу |
широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна |
у, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патрио |
адом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метну |
ик младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелни |
откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p |
местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карт |
осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се |
ово заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе |
p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире к |
амо претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изнена |
.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило |
покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па п |
у су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно д |
да заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за |
донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се ве |
ом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код ур |
ну поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се |
ушу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, памет |
>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скром |
даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном |
г искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако |
е те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски ј |
а самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свр |
ири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се заг |
би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота |
у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да |
за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебели |
рити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњ |
д њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n=" |
ву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега ш |
ика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколик |
а ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се в |
о је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја ј |
спод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела д |
Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Б |
и у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад нећ |
зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ва |
а у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавит |
изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некака |
вануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по с |
ороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао |
ве свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање св |
ле из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ват |
и су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута |
жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има и |
кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је |
том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си |
p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да буде |
ћ, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пу |
било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре р |
се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе |
} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело |
о такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се д |
што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела д |
олагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели |
</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна згр |
ла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевно |
ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле изм |
едаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у ре |
телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу |
- Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> < |
ке околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, про |
је. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> < |
о боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усн |
а.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - |
убав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> |
/> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чл |
рачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{ |
шљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати свој |
опада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо тр |
њу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - т |
светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и ко |
<p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти ј |
ге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је ран |
на је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се |
/p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола по |
. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> < |
</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му |
.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му |
ако да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцн |
Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог |
аних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута з |
розора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим ш |
39" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носи |
Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, н |
е. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише уну |
> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} |
> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не оте |
- Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> |
крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад |
допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одго |
њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости |
неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тр |
> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка по |
ема девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди: |
p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> < |
p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млад |
да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви |
та ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде г |
тује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четвори |
Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на |
ок она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ће |
је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови |
p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} О |
- Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу |
ако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Њег |
јатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у |
а изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по |
крете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног |
ново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег на |
p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} К |
ред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе |
одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено је |
седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши смест |
и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се д |
.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста см |
лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им |
ката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте госп |
ело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А неб |
зе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да |
рмисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити г |
њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај |
овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... < |
амо заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим откр |
а, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово п |
ку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - |
ош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава сврш |
тици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових сед |
ојим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га |
пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљењ |
ута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опи |
н него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан |
за облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стра |
и би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, на |
е било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува |
, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта д |
олим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у е |
огдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како д |
Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом |
века дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непока |
леду, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, |
утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S |
се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p |
ко упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног |
ег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испада |
к продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног |
е плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је |
болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како |
жи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала с |
Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те ј |
ра.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је |
Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог ч |
ржава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације |
уда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у |
и, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, |
вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се К |
овом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио |
пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, ч |
а жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем |
е за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће |
доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</ |
лостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да ради |
Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да ради |
га хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два |
што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И |
, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим гово |
</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, |
т.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу те |
нику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као |
сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из |
спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простр |
ису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник ј |
а сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужнос |
исац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Поз |
заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средств |
без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су д |
што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" |
/> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш |
вео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово |
стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што |
и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свиле |
b n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова. |
Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га |
ш уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала |
в свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је |
дузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је |
Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам |
тиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> |
е него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, ус |
м прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла |
праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</ |
тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лам |
једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, |
велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим киша |
на реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се д |
ледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се при |
апљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушт |
и су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узм |
ишта ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обрт |
рвозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукн |
S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце |
затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом. |
поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо " |
ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога |
старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с |
и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне |
ико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требал |
} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на са |
ећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку |
густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише |
УБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео госпо |
ла очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p> |
и скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окрећ |
господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет |
ар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кре |
. пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављ |
ађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како је |
овић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћ |
коро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити |
p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем |
S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и ш |
и ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како |
поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, |
у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све виш |
_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши |
од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне по |
дећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, ал |
а питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина бр |
ека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
о да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метн |
авеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапиња |
е тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па |
</p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> |
е испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подиг |
се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао кра |
жем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> < |
>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите |
<p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још оса |
ет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак поја |
<p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одгов |
> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и |
Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - с |
је, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - |
ио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубист |
нит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... з |
, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га |
ише респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Бел |
раде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, |
<hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <tit |
Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити деси |
ићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} |
и хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидр |
елим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубим |
/p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос доби |
<p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мора |
те тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! |
Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону |
Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згоди |
S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан сам |
Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчат |
<p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењ |
У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је |
лу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог |
дништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вред |
му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што |
в црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као |
- Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам траж |
ода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да |
жај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељ |
ћи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратор |
вској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузи |
још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од по |
, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему гус |
дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру ре |
дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, не |
загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, |
ку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у |
ј културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напиш |
сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> |
тр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио |
ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, по |
начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време |
дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади |
са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> |
кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, |
кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, шт |
од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће |
мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две |
ао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав |
е опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недо |
на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи |
ном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају ник |
е љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвиш |
ичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док ј |
Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мај |
ја, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док о |
на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песни |
од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили б |
посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала |
ло продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није до |
> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном прав |
а и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном прав |
њају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златни |
ижа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него |
његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S |
дном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш |
дном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољуп |
тар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи. |
озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жен |
ктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао |
ог идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како |
е од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, |
ивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однег |
чи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу |
јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним све |
бина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, |
столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блис |
Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца до |
елико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколик |
ва мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стаја |
таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дуб |
и нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећн |
д суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гв |
смо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, ум |
трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало |
ла си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Мило |
S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се тр |
<p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на п |
тео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у |
, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ниче |
њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу к |
ланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затв |
којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали бр |
а моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа |
м времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног |
верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина држ |
ну парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ |
је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остаја |
ле.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветав |
а су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држ |
ћа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи |
Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сам |
давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединост |
м страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висино |
најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обуз |
о зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то н |
мајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки п |
да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, |
А.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су |
авесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини ов |
је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим |
лите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам об |
змеђу нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И |
о из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и |
лача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње |
н носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади чове |
ла попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на |
аго трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем о |
атке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом |
е у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала |
је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којеш |
крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак гр |
змамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити тв |
њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, |
зом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p |
мић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље |
имназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекри |
, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, |
д је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располо |
да жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави |
ође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам |
шта не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у |
свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невесе |
ченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тоб |
едљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> |
и руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако |
ше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај |
притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако |
>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p |
Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не |
е кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи с |
хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове о |
дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један момена |
м једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, |
е чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црн |
јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретнош |
сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и неж |
ного слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки ста |
игнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под |
ене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Гос |
гана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, ве |
јим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова д |
ченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p |
не. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и |
.. једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срц |
нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа с |
полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пи |
Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављ |
Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срц |
дило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију |
S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> |
часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне ку |
анас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слобод |
окушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај д |
ше пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И та |
сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом |
уштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је |
ања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад |
е.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја |
{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који с |
ве што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у |
</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учин |
и, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају је |
рити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић |
облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, п |
еш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се од |
у грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога дра |
обити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, н |
ости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} |
инити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли |
ти надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ра |
к, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се ни |
ласама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{ |
орка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и |
аве и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{ |
е излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици по |
ди човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи |
.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело вре |
домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и |
ке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Пр |
избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Ал |
и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xm |
детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипа |
</p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њен |
х тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу |
егов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је пр |
давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта |
Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео зајед |
p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није |
стиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих у |
из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успе |
ем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као |
говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и о |
рагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш |
врати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације ко |
лао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој за |
е даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнут |
стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кра |
лу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива ми |
лине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори |
као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да прол |
чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па |
Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идем |
иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављ |
ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли |
лачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велик |
све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад пос |
авице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид |
ну заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n=" |
.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена |
езбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп р |
игнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква па |
кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао зве |
ука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих |
три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живо |
Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године |
} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју глав |
блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - п |
етпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младо |
му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енерг |
воју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би |
век је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зор |
чи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама |
свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, |
е, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали |
> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у |
поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у под |
ротив њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош |
аде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми |
>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана |
уђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} З |
оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; он |
и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне п |
и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто |
дном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била |
е имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, доб |
д ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова неприја |
иселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под |
много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљу |
Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него |
изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је |
играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, ко |
а? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Треба |
се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да |
Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми д |
име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави |
тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна ру |
Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна ру |
о, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и п |
говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине упра |
пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пен |
што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p |
ли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника. |
ш не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прог |
ољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом само |
ала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, пр |
ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да пон |
ила одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: |
ати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те д |
како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја вол |
ке Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, |
ва на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бе |
естија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је об |
од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на њ |
д плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуд |
- Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S |
. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам |
Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала |
инска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде моде |
шног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетант |
аметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се |
мад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање п |
ада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је |
ед, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока |
{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} |
<p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се |
евит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се прив |
ко паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза |
стајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је неста |
гледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто |
тима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гл |
и, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, з |
авајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећ |
пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не до |
отврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим |
ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре |
е неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Пор |
и таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој |
се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У |
као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у |
из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, ис |
угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзи |
на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаук |
рамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између |
плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један пове |
</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Др |
спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигне |
Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили з |
може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са |
овала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће |
сле кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме |
аслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ће |
ног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било ти |
ног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, |
ут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, пр |
драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљ |
ти, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Ил |
{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче |
осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} |
циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану |
ј животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, К |
груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! |
огао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник |
и плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци |
мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одгово |
ам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то |
е решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> < |
- Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако с |
м, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја |
апиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <h |
и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пр |
Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја |
к разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоц |
и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као п |
х женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољен |
београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланач |
им жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не |
и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије н |
које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</ |
ом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да |
у.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њ |
tle>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је |
трести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизал |
ме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} |
жђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на мес |
је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био |
ицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих млади |
собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са жи |
едајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените |
ва уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљ |
ио чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе. |
ише од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а велико |
с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, ко |
еден на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао с |
до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од |
по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на ње |
в дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и |
ћине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби |
{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као н |
унце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз |
ма више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - |
омогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И по |
еђу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Др |
које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и ту |
али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га изве |
олико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p |
умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Крем |
стоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</ |
ане њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У ви |
угашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разл |
кавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом в |
у ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ |
о за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка за |
плануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомича |
закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да |
илош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја д |
ма толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви |
одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка |
/p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врл |
ао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се |
мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.< |
а прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, п |
Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p |
човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да гово |
ор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једн |
рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и |
их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов |
а војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде. |
благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са д |
хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне п |
ала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, о |
е се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и |
бе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница |
теде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столиц |
<p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све сврше |
дарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да |
" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све ма |
о као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркино |
ем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу с |
задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} |
м препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако неће |
руди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоск |
орка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га |
шених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзит |
х жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзит |
и су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова д |
била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе с |
ци лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи б |
на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S |
им врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, п |
о ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како |
вих људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи тр |
привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n=" |
д, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себ |
ена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бо |
падне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам |
пет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је ту |
еницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} |
неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акце |
итала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело и |
овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, а |
иста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако |
ЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је с |
госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница мл |
илошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Вол |
>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто |
и смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљи |
ек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио т |
је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи |
ећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, |
рага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошев |
што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузе |
обу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>с |
го што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако |
ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се и |
и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове |
жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није д |
ш узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одго |
Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неми |
за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осве |
ући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задово |
<p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фото |
бро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран |
надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад м |
видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, мла |
обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме на |
и је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога де |
и се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не |
о газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништ |
овек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити |
шио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} |
фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатично |
и, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже |
га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лиц |
.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју је |
народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је пос |
ојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путник |
шне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрат |
али на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, |
ару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је би |
и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љу |
раге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У су |
број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отс |
ободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши как |
ЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је би |
ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су |
је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципел |
је, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени |
пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља |
нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започиња |
му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} О |
тан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћ |
као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - изви |
и је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцелари |
на на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница |
почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, |
го развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено ин |
на сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један зг |
с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> |
овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођо |
о празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су з |
шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, ла |
високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, |
У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке |
оје руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, увера |
/p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајф |
Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало |
ну.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p> |
свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универз |
, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким соб |
ј се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако те |
је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје |
з Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, ос |
нолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимнази |
у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код св |
већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много |
<p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја би |
} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су |
нског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађива |
ији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете прем |
суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је |
очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се у |
најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе |
ости ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, |
, те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи |
ената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем. |
али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да |
ћа, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p> |
оји оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава ле |
х празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и по |
свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове |
оја опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну двориш |
би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно си |
господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господи |
измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на ча |
дубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, б |
{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од деб |
зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу |
а сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих улични |
пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - а |
о врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао н |
лазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети |
није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три ду |
као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се |
еодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад |
ије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој к |
еним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда у |
мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су прет |
магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних ш |
втиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих |
решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физионо |
има, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S |
исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Мој |
исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То |
S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки д |
е чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се пре |
он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се се |
ца, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам |
зику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него о |
ијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крсто |
ари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје в |
а некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка |
ким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> |
вила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожн |
оша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила |
тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници н |
њем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Крем |
дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост св |
нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти ј |
етири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте |
а и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне влас |
и простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округов |
, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај |
.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професор |
ика Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипло |
. </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} З |
.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патр |
треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам јед |
ве неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна лич |
ла обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Блед |
але две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је б |
ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребл |
ш доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по |
ик министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари |
.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, |
о гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу пре |
ћено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као љу |
на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупље |
е фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на к |
јавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуц |
се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић у |
ласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири ф |
лата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели к |
ма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми |
не, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су дол |
ни комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архиви |
иновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и огол |
ни, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу. |
ет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад б |
ни су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући |
нило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На тр |
ине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до дру |
имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну |
гове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном |
наменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала др |
имериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p |
ни наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> |
да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p |
цане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је |
позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче |
а пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Па |
испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од за |
и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се |
а, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито |
но велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића |
ојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближиш |
ош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо доне |
је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су |
ање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и прес |
И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти ј |
им друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано |
л, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме л |
рашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом |
окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse-moi |
шући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се |
шити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност |
своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у |
ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до |
зе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </ |
ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p |
је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као |
ну бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно |
по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зја |
т сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мај |
да одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибар |
к се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви |
ити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Мил |
је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, |
ћи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учин |
о! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степениц |
а је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>З |
- Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, к |
уку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд |
ше.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног |
ења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка |
е чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера. |
радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p> |
ем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благ |
- Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Из |
прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелик |
кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгут |
е, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да оме |
о... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што п |
и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком к |
он који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала |
ну толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на пр |
ла му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, поче |
пском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао |
Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да пад |
ачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао изве |
трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја са |
ком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осм |
е.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло доб |
ама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Т |
година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; и |
дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га по |
времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари |
се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и пок |
се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, ње |
рагану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је |
ену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла |
них очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи с |
њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи |
грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста ко |
шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако б |
сме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређ |
ајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљ |
ичим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више не |
јасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и |
> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бе |
..{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не са |
.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пр |
смо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо с |
/hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се пле |
и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрља |
исма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину |
свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати тво |
, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност ово |
верзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Им |
м вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сл |
ди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његов |
намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред |
рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> |
узија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао б |
м рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најс |
з тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почн |
ћ и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загл |
удећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту ст |
лико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене франц |
огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у па |
ма треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она |
одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бл |
нжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих п |
овао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi> |
вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса |
муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је про |
а сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се ж |
неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гла |
скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад |
гачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако |
етар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза корак |
тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{ |
Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ход |
ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник |
.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајић |
ула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љуб |
нтима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Тв |
аш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Д |
инката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надо |
о није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити |
еци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} А |
<p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пише |
ња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај кома |
мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати |
p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријат |
Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу на |
ко себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више |
ељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{ |
ачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нис |
стини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђ |
начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димо |
еве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свире |
, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на в |
м поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" |
ких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она |
{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се мл |
задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио |
стајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образ |
рде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца. |
една, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" /> <div typ |
Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио |
оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамо |
S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслу |
одаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> |
љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног се |
обличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се |
ред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукр |
а.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Те |
се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S} |
и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао |
су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је по |
ди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако |
а. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладино |
и, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је х |
, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против |
ставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што н |
шена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче јед |
и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеб |
Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле воли |
е играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао |
ом сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила |
ва два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игр |
умевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог л |
ан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, |
Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. |
од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шум |
свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - |
се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао |
камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није бил |
а у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлу |
у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она напи |
о му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се при |
то су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дија |
{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког |
е би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div t |
тима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p |
ектричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p> |
ази били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте з |
он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало приб |
критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје па |
S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила гроз |
рао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да наслика |
S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не |
леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут који |
ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај |
моран.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам вид |
јка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђе |
била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато ра |
себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код т |
азак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши |
а, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути обла |
екивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави но |
огледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не |
.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети р |
дао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће н |
вих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она р |
лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако |
блаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити пр |
p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан п |
а кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за |
деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорк |
на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије |
у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> |
е у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз пи |
том брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гр |
ђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник з |
орица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата |
а.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} |
ких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогрта |
едам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мог |
јала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се ниј |
екла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} |
чав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на |
а кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} |
лади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да |
Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> < |
кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све каз |
леба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати д |
о жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S |
једно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у |
ека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срц |
самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињс |
се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орма |
авну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана |
који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић. |
г себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љуба |
.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира |
то пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, ј |
решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек |
ам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али ниј |
оји <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих ам |
б.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, |
но вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе |
о си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваз |
се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кр |
воје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте с |
рвашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили |
једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трч |
ова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се зај |
овори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо |
та, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} |
и у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово |
одно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас д |
че: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ос |
нцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ акат |
би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека |
и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао |
тској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, не |
је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће |
награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напр |
ш је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није зна |
реће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} |
каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцве |
због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако |
писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом ака |
н.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих |
ко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се К |
од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с пох |
ђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џ |
Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао |
C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часов |
но изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се от |
дало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на |
а га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош |
ти.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа |
ле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И |
и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија а |
на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског греб |
засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="13 |
брасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чист |
роређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу ј |
свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне |
испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке |
ице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{ |
у тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивн |
ивот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и г |
једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фа |
ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено |
а и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред ње |
аво да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја |
јала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патрио |
Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће тр |
е тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мир |
ћ разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе |
аман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она ум |
од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила |
сти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који вид |
од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> са |
не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дах |
е Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да с |
посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала с |
и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу јед |
динама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала |
њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко |
ри Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га не |
b n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост |
S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошл |
оји иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из |
у ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи |
ишта за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, |
једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, |
узме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у |
и, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвул |
{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико |
град са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео д |
еба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} |
укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} |
око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашл |
о обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорк |
p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - о |
евојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</ |
з вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину |
памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите |
без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се |
се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студент |
д <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га |
бро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу |
можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, не |
не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелик |
окће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш руча |
који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</ |
јих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети понов |
а.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си |
тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она |
наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у с |
из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ств |
довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и |
да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ип |
њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, |
имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој |
Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости |
лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{ |
емо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> |
ву постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и |
сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико во |
једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети д |
</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што с |
ли једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопасније |
гла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко за |
после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са |
он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што ост |
изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој др |
испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти |
ге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш |
дмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села с |
свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас |
рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.< |
оћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на ова |
Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не |
тргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дат |
да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену |
где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само забор |
} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не зна |
ни ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу б |
не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - |
рам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{ |
Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене |
{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од те |
ети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та |
"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим |
"Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да |
треба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мен |
се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли |
а, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њ |
у и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi> |
ој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152 |
а ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније о |
} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бит |
у <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с тре |
их хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... д |
пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њ |
пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</ |
овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу уве |
кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како |
пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S |
оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.< |
аво радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је па |
Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и пат |
сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Уме |
га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте њег |
од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да |
ле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја |
ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као ро |
топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог чов |
није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински поз |
о у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је изб |
ео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да |
ла брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око З |
</p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе |
тави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радознало |
е Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се ниј |
тпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најз |
зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић по |
аље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су |
смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да бу |
ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том тер |
и, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну |
говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S |
који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари ле |
ли водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе З |
двоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> |
Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражи |
то Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: < |
лу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али |
ко вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он с |
есрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каж |
рени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да с |
ала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изне |
ворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са |
о као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, |
} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује |
н велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка гово |
оју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да |
а ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох |
овијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је осв |
мем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајт |
дао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запи |
лазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић |
леда једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе с |
пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још ос |
она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> |
жена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти о |
ог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се о |
лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да пок |
ха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је |
касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас |
бљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла о |
S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се |
те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама облив |
се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада |
странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила он |
војчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега цели |
неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из њег |
светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је би |
ам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно |
е сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дуг |
коли и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у |
ехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском |
да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у св |
Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју жен |
ви.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одри |
о се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге к |
чи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на |
- Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно шт |
ли необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необи |
местиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице. |
е настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они |
и су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су х |
рсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали |
кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{ |
е.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под |
ојим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам х |
јало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја да |
јом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он по |
сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размен |
обио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, крит |
ложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном чове |
о и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, св |
Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечера |
p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S |
писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже |
све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је позна |
} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Р |
.".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јо |
а једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланк |
ао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он |
зове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вуч |
ћи се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зорк |
Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај сво |
оглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику |
слила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да остави |
во жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији |
ио потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најл |
аље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста та |
гао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански |
> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро |
</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимал |
ћ није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млад |
очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брд |
> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Др |
н Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, зао |
вољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који б |
ратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да об |
да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-на |
наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених |
е умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа |
тко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изиш |
човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале |
, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је |
ије се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али ј |
, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао |
н таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је и |
елео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове по |
да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она з |
како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарств |
примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећ |
све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек ко |
на писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даљ |
највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији |
е стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p |
..{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољ |
ио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлу |
цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{ |
шао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад б |
е добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- |
ранци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, ди |
ичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душ |
у биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим об |
м хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси |
екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се |
> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са |
ка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближава |
/p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад |
ивилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да пом |
хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву |
већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био граф |
>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му мог |
родице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде на |
це.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се |
ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно п |
е правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кре |
смо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији |
но:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још |
шту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? |
притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - |
зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које |
к, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Крем |
.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваље |
се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсије |
ине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин |
је познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сре |
} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић |
н катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посм |
није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала |
а природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - пита |
ш се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту |
ји се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамн |
ом руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересант |
успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l> |
Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико |
рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео |
жио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе |
Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да |
ла, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош н |
односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би ова |
ион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо с |
ли да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висо |
>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао |
а, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу |
свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - |
ужи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђа |
а усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господи |
ови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући |
откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин |
о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p> |
то да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S |
било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао |
година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен дваде |
се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре |
је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је |
ихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавно |
че Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Тргов |
есовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</h |
на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љуба |
му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини п |
раз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то х |
праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му |
етлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су елек |
јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак к |
овека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклонос |
.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо |
p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну |
стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јо |
ротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предв |
ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео |
ату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он |
га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо мој |
је бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све прима |
ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких д |
д којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз |
а и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те воли |
не страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на |
е уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја с |
довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући |
у полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао ч |
та раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на |
S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткреса |
ну и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одв |
ом лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није доб |
је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад ра |
их стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са |
се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев |
помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метну |
моћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало |
ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} К |
о лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је поз |
е, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није |
појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријате |
рзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни па |
<p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра |
штина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није треб |
вијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жути |
о је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот ст |
ењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена ј |
а жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и |
.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са |
асла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији б |
но лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубин |
час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пр |
убав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра |
да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне |
амало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар преко |
леда да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на су |
украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> |
још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну неж |
у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њ |
, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут пост |
ко сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на |
гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и ста |
а дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Та |
име.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити д |
страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се |
су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> |
ја је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око пе |
тну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, |
м ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после с |
на на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној |
срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је мил |
{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично р |
ту живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео |
а од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о |
затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од |
моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, ал |
и облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дот |
жљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала |
S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу |
среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто |
осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену |
осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену |
е одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљ |
е, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, з |
пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба јо |
изам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, |
лазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у м |
узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола п |
мена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка ј |
е што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око с |
/p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још посл |
акони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, ук |
ац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај |
о Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивља |
рила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележени |
> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за к |
ивети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, |
ихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој ж |
м призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> |
фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудови |
="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих |
да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали врем |
и му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има |
дати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне к |
а жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се |
му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове |
Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати ви |
у промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> |
пи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја |
чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше ј |
а ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> |
о у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да |
једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{ |
отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} |
ном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост ново |
глед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље |
је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови |
ико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске |
је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, |
азио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе |
лободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом пог |
и: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и ук |
, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> |
психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити |
е да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и о |
сујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу |
ш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи |
као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> < |
био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се ј |
оркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник ј |
асивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинил |
се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је саврше |
сти, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади чове |
елог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не з |
ту:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим |
рност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, |
ну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио |
век, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова му |
а.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као |
.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му бу |
да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем ж |
ако да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Ми |
љеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које |
а.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} |
у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су з |
и ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један |
> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потра |
увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноси |
еко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртв |
ну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали |
} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола дина |
та, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{ |
.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим б |
.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њег |
нсе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица |
она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ |
хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе |
лико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалност |
е и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне |
ан велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у м |
руди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала др |
уве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са |
..{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ни |
ивоту, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погле |
твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; |
е за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош |
м, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади чов |
оку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, |
дих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми |
човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба т |
но.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који и |
но.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад |
Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми |
дан део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, прод |
ји је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златни |
пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје д |
ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, кој |
ли победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених |
ку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек окле |
шио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот ч |
а књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не б |
тавило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући о |
м младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот. |
ви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, |
саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што ради |
аша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у |
<p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написа |
поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом |
ла за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што |
ела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и пове |
дна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се з |
цу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што |
ош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен |
, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад |
срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш л |
родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савре |
- Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало |
, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култ |
сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} |
ај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ств |
том проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама |
дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опу |
ишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је |
дности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада |
је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута провед |
ој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} |
за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стај |
p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и |
S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из |
ници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није вид |
а.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> < |
ије дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мо |
еса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће из |
мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да пр |
мо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Мног |
ано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Б |
јанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био п |
вршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хл |
>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ни |
о су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јевре |
а на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било |
во.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ниш |
ојим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посмат |
могне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> < |
ивот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и п |
игнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта б |
ли се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Б |
тињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онак |
- Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p |
говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљи |
еву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једн |
ног човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну рад |
а душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је њег |
одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на |
а драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би |
S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после п |
, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, ј |
а.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као кап |
у. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бир |
ије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођењ |
гледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање |
ог вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се з |
вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући с |
, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима |
, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора |
им бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека |
зика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонс |
рака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивал |
чисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Ми |
а чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну |
веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо д |
p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као |
приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију с |
ачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женски |
м уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарад |
та.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним ст |
ста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим пр |
фани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор |
пи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуш |
зитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкај |
p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</ |
к пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену посте |
сао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био |
ом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш |
ну ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала |
љиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Св |
осредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај њег |
на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је |
иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић с |
ни би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који |
ик <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{ |
ретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили |
а димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три |
кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли |
Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала н |
="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу |
е госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све ст |
ји се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци |
n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>Н |
мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је с |
емо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мисли |
.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{ |
дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, на |
сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, мл |
можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног |
ко полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само оно |
у га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало г |
страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавс |
екидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и ог |
е судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и од |
нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познав |
ушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био ж |
Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S |
м собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се ос |
илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред |
.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му зат |
ју, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог |
бу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да зау |
ко жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> К |
, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда кра |
еспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <p |
пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> |
је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао о |
ај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки |
је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење. |
уштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски профе |
је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По ц |
акачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да о |
ко фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и ј |
а у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на |
ролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Кали |
ику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не и |
е њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче јед |
ина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.< |
црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог мор |
н на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао |
простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш су |
обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном с |
- прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам с |
боравио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен |
го тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржава |
им и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажа |
авојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока ти |
олико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, |
е се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, ш |
лог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блистав |
рироде занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка |
него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто |
к да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих |
о.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела. |
41" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становниш |
} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађ |
човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а |
ним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} |
рао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају |
S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - п |
и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакован |
посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терај |
предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од |
би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Ш |
ред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега г |
ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} |
ла обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју |
другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних вл |
агутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није пра |
ио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} |
тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намр |
силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као м |
неле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, |
p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хит |
њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је би |
њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је п |
Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, |
ијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуш |
алдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових за |
арски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, к |
тој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг |
браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Бр |
и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} |
сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео |
урним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, до |
оново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет ј |
и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од буко |
али и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртвац |
ој цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћ |
иско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробуди |
ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је св |
да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била |
ина, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљив |
се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвени |
почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је при |
... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и |
ајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни д |
ала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос |
арочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслу |
ије је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног св |
.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду ко |
пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и и |
г Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита |
је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стог |
обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виде |
зишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада па |
и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, |
тлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала |
плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} С |
, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, к |
н осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као |
е стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се |
је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног ст |
н управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све |
ирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гра |
савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супрот |
<p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобе |
{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> < |
и мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуг |
а збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, к |
е су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из |
прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавск |
рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак |
ј је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полур |
ице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршав |
е ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и ста |
тутки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали сло |
а и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били |
рички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и по |
изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоц |
ет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази |
ј на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој погле |
у њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле ис |
p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} |
раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} |
нег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурил |
з кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на ул |
лижавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим |
е Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и н |
и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске |
, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за х |
ње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налакти |
авном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума |
е, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узви |
и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са п |
наки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један |
ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад |
ког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесен |
аносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није ду |
које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цве |
на да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дан |
јевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те |
pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини |
тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стра |
шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у |
е, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна р |
шава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ов |
девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сат |
ском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснам |
пчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато |
црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он. |
оје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све |
p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака |
ве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најб |
своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, З |
а.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велик |
ша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било |
Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не г |
ијатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио |
ту мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што н |
ти бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много пр |
и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p |
суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита ш |
и за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какв |
ар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти им |
старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{ |
ина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке весел |
од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особен |
ила из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, б |
под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим м |
оша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, тех |
> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници |
ан облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада ж |
ј је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упу |
румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен по |
видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се |
{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је |
теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене |
о и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, п |
е деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задрж |
свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко |
иши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би |
ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се |
не, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и ств |
а блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђен |
један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{ |
го је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико |
зама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно |
.. </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Мил |
а учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састав |
и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акц |
рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош |
пирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву |
пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма свом |
ађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала |
оби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила и |
ао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним к |
е зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљ |
м имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у |
сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова |
ешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили ми |
зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих |
ину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу к |
- Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улиц |
, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се |
овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, |
покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - |
кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наш |
ним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неу |
и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на ма |
S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њ |
сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb |
е исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, паме |
рати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама |
зивали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је л |
отографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне к |
су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћ |
ећ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју |
по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив о |
емилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале боле |
хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ов |
рте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцне |
S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се чо |
рема ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се |
на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле |
ан дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је ша |
на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се пок |
ило.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика р |
и не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и распо |
снама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки |
ти пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоар |
ац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви. |
пхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обично |
кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар |
наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад |
ла кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новин |
лошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена |
- Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као бра |
и у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може |
лужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да |
м, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћу |
а удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме |
номијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p |
вадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај |
т, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженит |
их борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у д |
.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје |
ку где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p |
орки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша |
и најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун З |
уке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p |
вакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на ч |
гледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нам |
"48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све м |
ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам |
осно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хар |
брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачиња |
који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари |
ци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводил |
..{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје ми |
пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ст |
узима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је ид |
што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући м |
лув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Ми |
но да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупул |
пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па |
и на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за сва |
остиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које |
тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан |
хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав тво |
музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче |
ао окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоц |
одне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним |
чан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је н |
> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у п |
тише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} О |
у једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и т |
а њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички гр |
о отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у |
ечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завес |
ори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети вел |
во домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} |
Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и |
умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном |
еде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива ув |
омешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све леп |
јатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље т |
а се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - |
дио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неко |
којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визи |
нде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни |
један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед уст |
почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад |
ељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњч |
аше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји не |
у девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у он |
тео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичк |
крајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост |
је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан |
ихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама |
спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка |
ављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све с |
иле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног др |
о обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Су |
лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је би |
да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан |
исале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала ти |
необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108 |
, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер |
у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене поро |
ви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим по |
ће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба |
с овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних |
та! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради. |
ског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упући |
и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде |
лим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена |
о да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзаци |
ничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на т |
Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило |
одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писа |
пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би |
у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале св |
е неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали зал |
у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведрав |
слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лак |
ћа ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} О |
њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству св |
ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по к |
штавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је он |
орат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју дра |
гу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је о |
у карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљ |
едног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли с |
потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва ч |
анска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове мл |
правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био |
сму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка |
це, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји ил |
> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што |
ела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала ду |
даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли |
ој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мис |
ним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S |
с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика |
се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније ко |
{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавк |
</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би заж |
озоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанств |
џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави |
била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и ди |
се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су б |
се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били |
орила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо р |
а земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у пл |
S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморни |
Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о бога |
зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у тавани |
и Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело пре |
а и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туг |
зија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми с |
е, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам |
ће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати |
"146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка |
head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од пуб |
живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарс |
и човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео |
ен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде |
приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из де |
/p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са д |
опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам |
јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{ |
лази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време |
ао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Ши |
не претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног с |
блаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру кој |
најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав |
руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура п |
о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад |
рча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка |
коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S |
хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} |
ислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне |
претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики д |
ко је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало н |
заљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново |
n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Гос |
добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га |
бавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је пр |
сти и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писат |
нути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајсто |
него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само |
ви наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, а |
дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу |
риређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја |
лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова про |
ећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погреш |
не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то |
огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или поло |
кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и тр |
ремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> |
- Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{ |
Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су прос |
е завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша ве |
нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!.. |
шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди на |
сило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског |
а више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице |
<p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спуст |
чним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо |
че хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслу |
ротивном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- |
ек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часо |
ом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} |
и га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?.. |
и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане к |
су обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примица |
евао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је д |
р.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станиц |
ш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја |
ш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву |
, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али |
нију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му ј |
густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Р |
кове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и |
о душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упр |
а које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанс |
половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца |
између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну |
игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе креке |
</p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока м |
не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и |
натих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{ |
уше говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела у |
д, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много ма |
ност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку |
шену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешк |
На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{ |
вађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и |
човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја |
. шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не |
бе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за м |
чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке г |
ешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција де |
да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито |
Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си д |
ницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не |
дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се ка |
рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Ш |
иности.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће |
о.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се |
рна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне ме |
м очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове го |
ло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао п |
ле у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био зат |
ли према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код |
или с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак рани |
двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је |
путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га о |
а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство |
на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не |
} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно |
ла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је |
itle> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дне |
их се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" |
b n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, ко |
највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} |
натог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{ |
, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нер |
е хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натра |
ужба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су бил |
ћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери |
ЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош кад |
еће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, ра |
едали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово к |
е основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући св |
е.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - |
отињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с к |
гачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. |
животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и |
способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози |
ио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку и |
долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао |
под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; је |
она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, дра |
цао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде |
уљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постав |
зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и пр |
црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт |
ала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост |
е старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке |
b n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо ли |
у да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом мес |
ненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског м |
вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твој |
ју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S |
држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати о |
чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна р |
олим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је о |
так, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, |
он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то ли |
било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али бр |
у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени |
а као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је св |
забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очиј |
у, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њен |
светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није |
и, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је |
да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све |
му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, |
е, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце. |
лку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке ка |
век, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну р |
е, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што |
тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре. |
мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти р |
а шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоуби |
као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити врем |
није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом |
према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тиск |
како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само |
осе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да |
ј штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, |
апита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још |
две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на |
ш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо на |
е.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна ве |
од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по |
а метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од |
а је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> |
ођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, ал |
ред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</ |
и састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје |
авао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . |
му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да |
им немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> |
се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, |
еривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско |
ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се |
успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са со |
треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрем |
тељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако |
Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да с |
спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грд |
увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује |
лошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље вољ |
у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} |
ба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољи |
много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно |
крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се б |
је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Мил |
род, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакл |
ш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете ј |
ано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увред |
да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} |
Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала |
илошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисл |
Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе наст |
ремена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је |
лош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, једа |
head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није бил |
ду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица |
и састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред ве |
приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају де |
вској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурал |
Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркив |
о, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица |
њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранко |
ђе за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила ули |
једнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из ту |
е, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, |
p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога напис |
е, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p |
r" xml:id="SRP19100_C2.4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </hea |
er" xml:id="SRP19100_C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомил |
er" xml:id="SRP19100_C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је |
er" xml:id="SRP19100_C4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељ |
Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био по |
ан нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка |
а ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи |
S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити пр |
Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</ |
чега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, јед |
и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место нек |
"group" xml:id="SRP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамн |
<p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нари |
но:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и |
је, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики о |
, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих |
ијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб |
ћа свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да |
, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух ј |
нијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изи |
ма беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика в |
ко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно |
едну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва на |
рошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</ti |
ко преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају н |
вет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у ц |
једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости |
је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p |
изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, |
пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У за |
а које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигар |
лиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је |
ким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати вр |
а мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли т |
комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код |
зазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и пр |
је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промица |
p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом |
кве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него |
као је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купи |
уље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; ниј |
о оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да пр |
важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и |
равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја при |
ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, |
ду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела у |
ђе својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслу |
предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београд |
љени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне. |
д смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју уга |
} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра н |
ш је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави |
но прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је с |
S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да с |
њошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно |
месец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под |
и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређуј |
рећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног л |
ј Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно ш |
слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очиј |
о својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалос |
дска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није |
пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао се |
p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлот |
његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредн |
приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег н |
зио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било |
а наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам |
личина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он |
о је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шт |
упан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парф |
јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо |
ост.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом зараз |
а.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" |
иже Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин г |
ако бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је |
у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним бат |
ичи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је |
во изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа |
оред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су г |
каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p> |
а отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво |
дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се свед |
ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам |
, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку до |
{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то св |
му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милоше |
<p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе д |
оје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оно |
у.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош |
организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадиш |
арнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице |
, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла о |
к који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш по |
саду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би |
ка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде г |
ва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне п |
ећ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се вр |
њао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{ |
ервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не у |
су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогам |
огзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то п |
знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али |
ећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђ |
је и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненаме |
атким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те поје |
ли су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао |
ијал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио |
а <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју гд |
еста на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења с |
пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од |
ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.< |
ад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, |
диш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом |
S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба ка |
и кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излаз |
зумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Мило |
а су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући |
ка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На |
ле се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу пов |
ла: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на |
ема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој |
гој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега |
готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли |
Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево са |
ако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина кој |
е нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има |
, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у и |
е, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и |
ити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> < |
ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на |
а могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један са |
замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се позна |
ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као |
е ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су |
аво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмеја |
само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?. |
као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекид |
је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} И |
м у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцок |
ле, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнад |
цама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - М |
- Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p> |
а гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у с |
ио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла |
се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У |
јој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па |
и и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност |
5" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који и |
Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар |
ала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај |
оју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, |
е племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ов |
едала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се |
ец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, |
ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против |
одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} |
жи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба посту |
јатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, вис |
пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега |
му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави. |
ала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали н |
ови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бриг |
на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети све |
а све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се |
о почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похит |
о небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> < |
p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много ж |
на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити |
и спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност. |
фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те ј |
да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, ст |
S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на ра |
ући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он ра |
тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Мило |
кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког в |
ишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лу |
оћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, уж |
отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве с |
опустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже |
опустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb |
им зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Ва |
тојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити м |
нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била та |
аринарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан |
ту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љу |
ви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не за |
нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у сво |
и говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S |
живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{ |
да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </ |
ла, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не оставља |
онос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, кој |
мове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су |
, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба. |
био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, |
ла је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење бил |
јвећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апо |
махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна |
силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили |
уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле д |
љачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужич |
од које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ре |
иво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали упра |
чину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле |
а жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се по |
ена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хт |
ој благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; |
посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да с |
и у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi |
сетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцим |
је су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, пр |
су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извешт |
у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{ |
ан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он |
Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан |
нствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да |
је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, д |
ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S |
сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откр |
била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, |
има у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ з |
} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>М |
ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам леч |
коро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n |
јао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво |
, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из санд |
ијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује зва |
ебе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали |
ру и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани |
пуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала |
елео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уз |
сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} |
руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао |
вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} |
реби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лак |
чно обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, |
S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти |
ити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те не |
нити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те не |
е него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни он |
сао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, чове |
te> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било |
стао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп чове |
м.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости |
далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва ду |
мах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер н |
коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила ма |
човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брков |
да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> |
ижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи рав |
а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Ње |
дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешк |
ек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} О |
та се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је би |
а га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два ра |
на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али |
е тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак |
а новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена гл |
нутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и св |
жалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој сп |
д се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Пла |
него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала ш |
где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког |
прилика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек м |
е он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе ј |
, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина п |
откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом |
чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостат |
чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда бил |
ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме |
оји је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено |
лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољав |
није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом пр |
ра у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади чове |
мо осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> |
Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> |
ш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим |
Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабде |
познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у св |
УГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, ни |
Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније б |
а кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила |
ауку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{ |
кин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ћ |
капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блист |
} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан |
а свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> по |
ирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје по |
ца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу |
le>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклу |
pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине чита |
алазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забав |
а Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осм |
нтан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туро |
и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> |
очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{ |
ршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти ве |
арама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, |
покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних ре |
ој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најле |
Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво А |
им очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према т |
жна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осет |
звади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао |
ам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас |
.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети и |
ајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну |
е два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим |
не новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- |
Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она |
ферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино пис |
Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије св |
то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш кол |
/p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамили |
андркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то н |
p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препород |
ан глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади с |
> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у к |
> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у п |
чи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - пона |
канта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је леп |
осле мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у н |
спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом |
ша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао |
Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би |
е, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном |
гове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио поса |
и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђи |
а престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су |
није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда траже |
ого.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољ |
за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли |
ци с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет |
како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду |
то несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује н |
итањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја |
ење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје |
тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која |
ше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом |
p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја гов |
о где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да |
е Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе д |
ије било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од г |
ак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима ко |
јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без п |
се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га |
к.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао |
ем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од други |
ме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке |
се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секу |
ерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази |
} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђен |
.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тв |
поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био |
могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је |
мева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, |
слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њ |
у се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли ј |
Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и прису |
селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан за |
да, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи једа |
и, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, |
ти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или б |
/p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним п |
ице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим |
бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они уд |
х ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је гото |
тешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучен |
ала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмад |
ођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне оба |
{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се |
ој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве |
рете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на |
завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p |
д оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на |
оже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> < |
си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави т |
човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнл |
их очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликуј |
, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се в |
} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се н |
ао у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Ње |
тијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је |
зејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уоста |
великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што |
стати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак |
њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само он |
S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: |
оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и |
ише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко |
пања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће и |
зите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколи |
њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осет |
ј, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је треба |
страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на кан |
p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задов |
кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећа |
о су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи |
није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и и |
ика у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу |
пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два анти |
{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже |
!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њег |
<p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више с |
је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, |
о је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се прими |
стерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и |
ораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена |
сеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живо |
ије имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је |
а, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загле |
елицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак |
ти жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n= |
{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драг |
, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бо |
часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме |
а жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отвара |
те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је позн |
ћ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно |
гану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми |
Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно заглед |
као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, зб |
ове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова п |
положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон о |
своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једн |
т му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и о |
је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни н |
а Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазу |
него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт |
нежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кр |
ана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, |
који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопошт |
ко, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су би |
на, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути свој |
, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш как |
усан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стиг |
ој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе по |
и се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од ње |
вена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, заглед |
ед драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увел |
није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упита |
гов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозор |
довољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и |
је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што с |
они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> |
а знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не д |
ече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог |
е за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела |
да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на ко |
у своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима з |
аде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb |
p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напре |
пијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче |
рило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух |
лошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима |
Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роп |
и избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту |
ло је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драган |
ка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше |
њост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда суро |
орка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, забора |
влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да |
се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем |
Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, |
абљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и од |
еликом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p> |
ан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и |
ага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" |
се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је је |
иком свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би |
требан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, ин |
ису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему |
е, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Бо |
и прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар |
, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посма |
потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца |
олазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у |
из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку |
у је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропас |
/p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио п |
све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државн |
познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, за |
зам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему |
обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан |
на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави |
рим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као |
своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречав |
- Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хте |
е његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно ш |
е већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Те |
ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више |
је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да |
{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Ко |
песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавић |
та ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на к |
ити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће |
онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену пр |
<p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је би |
уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово |
<p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155 |
слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели б |
ана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и гов |
ао испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу са |
дбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више сме |
буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{ |
у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашај |
се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, |
ори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљив |
енским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубу |
ије био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значил |
p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу прави |
} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа |
одине, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, п |
воје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разу |
езу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, те |
јући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило ј |
прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} |
нђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас ого |
од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- |
каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом де |
о, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се з |
, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина њего |
не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматра |
и враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки компл |
еба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита |
до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укус |
исли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p |
.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се вол |
потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућен |
рата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се |
х паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се |
остиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађ |
сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, с |
авама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запит |
<p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? |
их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворен |
је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му |
и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зо |
у.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати |
божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Мо |
то ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то |
свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сиро |
а и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Мла |
ени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одв |
е стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинс |
ости за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, |
па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако и |
у осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, из |
ркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, |
обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и ст |
ржао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у |
илош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непоз |
пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред |
n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам |
црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне |
бо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе |
е рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати пр |
и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слобод |
ћ је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreig |
све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе |
т.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да ов |
идећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде |
ић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замиш |
пнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- |
о бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радн |
коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, |
сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да |
ла наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричат |
{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај |
ала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>З |
S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу |
о се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је оста |
а све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахв |
а јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете |
та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује м |
то хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и |
ек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене |
најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без п |
же правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глуми |
а кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, ос |
ку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак тере |
што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши см |
је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се ј |
н плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена. |
д полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{ |
д полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{ |
а нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Узд |
је су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате |
аљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи |
ој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на |
у је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шал |
} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је |
чом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо теш |
сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена уз |
есносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте к |
о.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.< |
ише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској |
душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, |
смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p |
менио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући рук |
самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија д |
дног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и |
кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао |
е бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најз |
као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић |
кти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја в |
е ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> < |
пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} |
о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који исп |
је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти |
е око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је |
га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом |
ата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби и |
у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке |
оју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, ка |
еном, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади пе |
кве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће |
позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драг |
пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљ |
и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је |
но стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} При |
и су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинс |
ило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једн |
ко година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посип |
урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у |
на њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно |
ић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, ка |
> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада же |
/p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} |
Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са ов |
.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је поста |
кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... как |
кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек |
орак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас пог |
клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на же |
<p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма |
буњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</ti |
е Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела |
ead> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које |
дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај |
о вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила са |
ој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му ј |
зу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежа |
е и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са |
Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она нес |
и, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље |
амена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних ск |
S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и |
пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа |
лаве, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику |
постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час би |
> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крв |
вет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у |
шу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и |
зрађеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гом |
на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила с |
руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи. |
- Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из |
претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече д |
де, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и |
њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, |
ош из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши. |
це падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју |
и у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, г |
је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим |
сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што |
чана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окрећ |
на жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех |
под грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи ме |
, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је пр |
колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош с |
ња!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажа |
м најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, а |
5" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета гов |
Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми |
га драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје |
купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово мн |
савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, |
ВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отво |
ато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте п |
д кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низа |
а се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна |
већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се по |
ј анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, ман |
ставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег |
олиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвал |
к је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, |
на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вил |
стошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољст |
мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу |
сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p |
} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алко |
подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти |
струмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је ра |
шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе вер |
лаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једн |
и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкас |
трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Креми |
аста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и настави |
ерен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{ |
ну, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, |
<p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и зло |
у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа С |
ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде по |
Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте: |
је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, р |
ледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе |
сам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јес |
ало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је у |
е разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излаз |
гани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према ње |
осиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судби |
ек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено |
о извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женски |
<pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} |
ковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јевр |
вала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је ос |
</p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он |
у у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на вре |
е, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна |
> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зор |
тапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару |
ко прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је |
сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музик |
а.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле оч |
ју, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кр |
ш јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била по |
на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с |
та сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са |
је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну ж |
јдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Т |
свим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски С |
личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са тргов |
чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на с |
рку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном |
жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, н |
ли на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу н |
међу јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Р |
е била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} |
је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за по |
зад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{ |
бренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне |
па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Про |
сподин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начел |
S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанстве |
које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде друг |
ија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са је |
рачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, |
ресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није |
а су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час зата |
, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој з |
Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегд |
ко да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и |
судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се н |
де му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из сало |
људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi |
лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита |
као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о проти |
ли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, н |
ве више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови |
Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици љ |
а час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно |
у.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне б |
астајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, прет |
о друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и |
ачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и |
> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се доп |
</p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> |
Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, |
пким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{ |
и му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> |
и, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као били |
е, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор |
ам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим зб |
каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј |
је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме з |
да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти зам |
ећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за |
> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара |
бичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико |
адак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} |
ги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих м |
ро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам к |
Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него ика |
оправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој но |
рогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{ |
ла бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут жив |
он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар |
ама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечан |
ве старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, по |
и од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена с |
.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентују |
нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пр |
си, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо к |
е.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње к |
е се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог зам |
Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - |
ију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обр |
брати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што пр |
их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p |
<pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у ма |
асно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p |
око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том |
о близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реден |
оја га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми с |
анатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> |
о?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја |
у на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Ста |
н отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног о |
д добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову пре |
меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољуб |
ди су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад |
ле седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинери |
цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наш |
исли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можд |
хана је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних |
вала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, |
много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше |
поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више |
> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражало |
катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледн |
о друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кра |
ун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уредни |
- Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући |
отајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литогр |
тонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте |
под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали и |
Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде |
настику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није |
мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Раз |
, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како |
{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је па |
је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ |
оловином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се ј |
не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у в |
r" xml:id="SRP19100_C1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... |
er" xml:id="SRP19100_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити ш |
er" xml:id="SRP19100_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. |
er" xml:id="SRP19100_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сув |
, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</ |
алкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Мило |
за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надо |
икну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n=" |
ће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе |
неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски |
Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући |
, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџик |
ледњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта |
тва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена м |
ам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> < |
тром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више |
авила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Срби |
је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једн |
Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Цр |
вао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад |
С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, |
један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и кој |
мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најч |
но чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, |
не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у поне |
а пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартиј |
е био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица зал |
Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика! |
би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био доврш |
отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху |
орка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући |
ити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за че |
пчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђ |
азе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стаз |
ну, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио св |
и су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} И |
{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав сре |
нце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена з |
и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p> |
ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - приме |
тњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више крив |
д је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас |
орку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, |
орка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о |
unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не м |
које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ру |
на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим |
b n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини |
зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, |
..{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и овол |
се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на |
мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} З |
S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи к |
та да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас |
утра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мис |
недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово |
где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адр |
сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић |
је зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мис |
се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сам |
да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} По |
.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним |
ста унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону стари |
им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет |
Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станиц |
и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар |
ређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе? |
послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече |
ног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумњ |
зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту ц |
к, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно н |
е хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никакв |
и.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту ко |
але; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А |
" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен ње |
тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће д |
олетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су њего |
је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу |
ио заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену о |
ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} О |
о мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурен |
већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије |
т.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у живот |
на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али |
дрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и |
гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. |
ажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на |
мети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондино |
у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не зна |
а памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, п |
у пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упит |
ила обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на С |
сли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} |
ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић ј |
док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На |
се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те |
воспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По баш |
о начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у |
мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје |
а његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозим |
на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле |
хију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који с |
рани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар |
Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљи |
е јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, ш |
очиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон пред |
<p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у |
мна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунав |
и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедони |
и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечан |
је.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескра |
о, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки |
тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту при |
нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле |
усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала |
лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је љ |
е модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзе |
о кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивал |
Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих |
ојим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре |
белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве |
они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сив |
жевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели |
у.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи вета |
ве опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не |
пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њи |
.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она ј |
та.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} |
анска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звез |
у Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечнос |
Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалиц |
{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински п |
вој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способно |
ући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не дов |
о ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким |
лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео |
тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. < |
оје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мој |
ка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова |
зивао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде т |
бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци |
тар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе |
д тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанае |
е сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се уг |
ешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто неп |
роз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с циг |
S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану |
две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој кос |
н видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне бел |
на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичц |
етање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и |
ead>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна |
гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и н |
S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну с |
ко га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накис |
послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебд |
фаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.< |
смо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо пр |
о и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрач |
и лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћ |
ектор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с пр |
и пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала прек |
и, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>М |
више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив ч |
ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људ |
тематика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи ко |
ноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословим |
да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капу |
ем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све |
гова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без |
ло обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма как |
а добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим је |
угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је |
оту.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек |
уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, а |
ед гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p> |
у како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају |
видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> |
чили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре до |
успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теори |
} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осет |
пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и гра |
} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Сво |
и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и н |
ијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак д |
сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао |
пустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Ми |
у осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца |
путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Пис |
, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што доб |
или, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо им |
ерени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз доби |
ција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и до |
ако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе |
е потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ по |
не хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} |
le>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{ |
љивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, боје |
није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образов |
ивеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се |
.</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуц |
пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Мор |
о су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као |
мпарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поп |
асвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао ш |
се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поре |
ма који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних нов |
укла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланиц |
<p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стар |
е, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, п |
ови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кук |
ма, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава |
а, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће |
вни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је п |
у у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он |
ифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{ |
у, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указива |
лилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без |
сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремић |
цу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком |
од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи |
еси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> |
младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено |
ртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, |
таде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> |
ни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша |
"Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је јед |
лас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас |
бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p |
Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала |
head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аве |
е и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забрину |
!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, д |
вако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као д |
ора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има м |
{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не |
наника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за п |
уни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији |
и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се виде |
ну, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају д |
ити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњ |
добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да пре |
ао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту |
би.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја |
је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не б |
ачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му |
престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љуб |
гословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом |
.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић сво |
а притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи |
имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио |
мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава |
, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - пита |
<p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сикт |
- Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате |
е чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласов |
да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуци |
имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш мест |
потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> < |
и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује т |
лагошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови: |
једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрају |
е су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов. |
ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} |
врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ни |
е десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Ка |
примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје друго |
ош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе |
олико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак. |
тета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, |
- говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си |
б, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То с |
ца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и заглед |
око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човек |
лучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - прем |
против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себ |
шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко |
а каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је ка |
ће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћ |
чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{ |
сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га |
је се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет |
лафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја |
пао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изнен |
одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У је |
д је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Треб |
га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се |
али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} И |
ћно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатиј |
ару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отво |
една празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, |
, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива |
питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутр |
> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у ма |
Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жен |
Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- |
е осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би с |
ма и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> то |
узимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуца |
понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађен |
сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свир |
и у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се пр |
о да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не тр |
драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти о |
афију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одво |
нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба |
им, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан |
а се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Ал |
Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати сво |
си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што н |
ица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја |
е ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне ве |
ажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим.. |
месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{ |
е ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети |
ин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Ла |
с Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми л |
љство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите |
агледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква с |
она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да са |
ога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети пома |
<p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да |
дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу |
дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу |
инито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте |
чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} |
аје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p |
е, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други пр |
ко?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и госпо |
и сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, |
е <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У |
ла! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би ви |
отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од |
се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, |
о Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није |
да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао з |
ишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, |
, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{ |
ао луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазил |
лу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим |
бе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сироти |
им мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, не |
</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он на |
о ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да |
играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који |
ти?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најо |
} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређе |
помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим г |
рију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p |
} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шаре |
цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповеда |
еме кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час д |
Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Мла |
у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који |
Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Ог |
во мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати |
ди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, |
м улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p |
S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, |
одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{ |
њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих |
ead>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{ |
S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очи |
ине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава п |
о.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуш |
била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој |
ква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру неп |
и, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите |
ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче с |
лош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио |
загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се |
позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је остави |
вљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву |
вљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ст |
примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пут |
жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} |
илош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
о је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </ |
овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прођ |
ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но. |
коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удал |
и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћ |
који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцеларис |
мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка |
асића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блаже |
тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} |
} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало умин |
сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пр |
S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би ј |
ећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави п |
ћно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на слу |
де на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени |
ете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје ди |
томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео ви |
кој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" / |
.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба д |
, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се |
к бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима п |
после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је с |
цну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим |
радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш же |
тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p> |
имак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p> |
не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... ка |
ео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих пи |
нају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је ка |
а ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му |
еприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпи |
олим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео св |
ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута |
немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око с |
ба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </di |
<p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њ |
му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али К |
баченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као де |
, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да |
ј Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим к |
он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веров |
вој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} |
заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и |
ш је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак |
у. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим. |
и, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} |
верљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога |
оји је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником с |
о љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и |
нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занес |
кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га |
ач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале та |
читао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мис |
<p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> |
о у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пож |
више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар кој |
свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бл |
су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позориш |
о говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас |
ој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни |
напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматр |
је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то < |
ли, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> |
да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљен |
Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потр |
у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај уве |
није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких поје |
> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он пот |
да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И ба |
ебало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечер |
обу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је зна |
теница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој преглед |
мам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бел |
нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, он |
ђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Н |
а по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се ниј |
, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је |
руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Ва |
хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама.. |
рору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну адм |
орите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Не |
уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би |
да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то ме |
су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практ |
због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title |
у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека та |
е освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Ми |
римицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пи |
- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> |
<p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не пр |
ишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај п |
воје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се |
започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао свој |
вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су |
ложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се |
д оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар за |
новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{ |
Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз с |
тавимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по |
кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> |
и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пру |
волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се зат |
пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући |
, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима |
савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> |
мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови |
ве, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепш |
у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препо |
Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У аге |
ат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> |
да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад |
- грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не з |
а, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пар |
/p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај |
ле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се |
масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом |
од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, |
с скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и |
<p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, |
ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претвар |
еба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Ос |
де га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! |
и тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле |
а тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког |
те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме |
руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним ваз |
а драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те |
таја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi> |
т сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и о |
те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми |
1" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.< |
добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза |
је смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам |
радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она има |
ма на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се ж |
снуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем |
уо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - О |
с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали в |
але од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан |
ли чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њ |
јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али ј |
дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик |
волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да ј |
алим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95 |
утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз пл |
се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе |
уши је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у |
све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како д |
као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми м |
јао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађив |
А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="* |
други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш |
ћ показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати |
а нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди |
.. каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик |
- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју дра |
не ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишља |
"54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачув |
а уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То ј |
ик и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развеза |
То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зор |
, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних |
ајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим. |
сти испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским к |
није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар |
го више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што |
ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна с |
ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је |
{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира |
знићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p |
врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко |
подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} |
остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од ку |
сте!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла! |
вега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати |
ник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по св |
јим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, ш |
треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, |
м види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живо |
ачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидар |
рује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и |
оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} |
чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није |
ло је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S |
ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Мла |
да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и с |
говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање исп |
а тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, прав |
и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на |
ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху |
ање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса и |
чег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се ка |
ја лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испу |
мић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштамп |
а оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на р |
будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жен |
ородица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која |
- И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и |
духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p |
n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства |
адних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа н |
ја и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз на |
и створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, |
на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћ |
орављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, |
је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно ф |
ог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно за |
воје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише в |
јзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на |
у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била у |
Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да |
а услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан |
е. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће с |
стрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу |
пствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пр |
ба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позив |
месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао |
еличине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љуба |
азумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сам |
сти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би доби |
, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му б |
им од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува п |
г дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, бра |
брост и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне |
и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S |
пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегн |
о боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излаз |
старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авли |
гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после п |
ке куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на |
<p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Вељ |
и рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичењ |
је су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најб |
6" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су |
ности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књ |
м овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се мог |
ести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где |
.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Ст |
стала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</ |
је по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са теп |
злази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле је |
S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео да |
ришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} |
, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао |
а није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох |
руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дај |
заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми да |
а у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она воле |
шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> < |
ту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како |
у која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не |
ји пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуств |
ако мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога |
м као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгле |
лучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> |
> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајк |
менима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести |
д се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} А |
S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> < |
да ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног |
по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и о |
е ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном |
један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> |
. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо х |
а:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је |
ла прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко |
мска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Крем |
вим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега. |
уши, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога ш |
ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје дра |
тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велик |
што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи |
м, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на ч |
ак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим сво |
ља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзо |
ић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, |
да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш п |
оја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S |
а код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све |
, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашај |
ругог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и г |
тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си |
нцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у |
вну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, ка |
о као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тре |
срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао ј |
амо у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад |
знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени |
ој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{ |
овољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвалн |
и знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничк |
ртију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио |
о краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман а |
догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови |
бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, о |
раве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су |
паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте с |
у их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште г |
ју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти с |
ани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, |
и столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, |
а каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној бл |
е био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како мож |
p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S |
жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријате |
поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необич |
и на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љ |
.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више д |
и се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све ж |
емамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушава |
.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по |
добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изнен |
тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад |
о, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те |
дминистратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стад |
и Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљ |
не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља |
чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи |
а колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама сре |
слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не г |
је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је прис |
ме тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни про |
ерберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која |
p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, |
жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је |
а карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, ка |
м радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та др |
<pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је |
Е СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незакони |
е речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које |
њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, |
осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна |
лом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су |
елела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, |
} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности |
ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих |
облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвц |
ње, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} |
е буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео |
/p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</ |
моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те во |
лету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој |
оду чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу |
овек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ов |
аможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{ |
ред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на |
ражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, |
нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама. |
дина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то |
гог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... н |
гог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... н |
во додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате |
атно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и ј |
оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те |
ујање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је |
а ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се врем |
школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{ |
и ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени |
завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младо |
моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Ост |
ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна |
платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили ш |
чито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{ |
олу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико в |
жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред |
{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете мо |
шта више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те |
е беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском пр |
себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав з |
се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутни |
својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непром |
емогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у н |
асића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи ч |
и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и поз |
ара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их доби |
лог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљ |
потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог ра |
ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који вес |
не у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти |
их лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по харти |
желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко |
а неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> < |
их од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> < |
к помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</ |
или преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се пона |
ти бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса и |
p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. |
си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, п |
ла.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да т |
кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S |
<p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми т |
јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших тв |
Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <h |
Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти |
ла мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не вид |
шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрест |
Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да м |
о капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра с |
аве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што има |
јег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и м |
па у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала на |
<head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови |
бом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако |
тављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посл |
а ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у ова |
p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову |
вршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био п |
ах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, пох |
агледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} |
захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако кос |
, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком теж |
убице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог б |
нђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... |
</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ ода |
и неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дан |
ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мо |
а.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n |
ерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује |
, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом |
на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвоји |
ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Д |
агрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на |
ога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из жив |
нктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли роји |
заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће о |
отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за |
ом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић с |
су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бр |
S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела |
се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и измен |
они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{ |
ок бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим |
и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у |
д мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зл |
и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколик |
иће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, |
не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за те |
е.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не |
дим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како ј |
ене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S |
иле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Наз |
Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дел |
мања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно |
ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... |
Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је о |
планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто с |
била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од г |
што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и |
кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не може |
ана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак во |
ог доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама |
бицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом |
зију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирил |
ла што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због то |
кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се |
е доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа |
и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једн |
која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео сво |
е.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући |
ха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини |
своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што т |
ном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глу |
ази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, за |
арао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње. |
е један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад пога |
људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> |
ту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену ле |
Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада |
уша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађе |
јем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно |
што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као |
S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрд |
заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштуј |
а.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> |
е прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода |
вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што с |
смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана |
еће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он |
обивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за д |
о, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила к |
њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један п |
них леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Ма |
очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу |
ких обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратит |
расти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и |
ћамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на кој |
да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, б |
на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико |
ошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је |
и рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелнич |
Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Ми |
Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа ви |
ла.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана о |
а развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одса |
рудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад н |
/p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} М |
у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај |
изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је |
оји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само д |
у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> |
овао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и |
ако је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није х |
а, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опом |
доломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не с |
{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, кл |
, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chap |
да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се је |
песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном крат |
рим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да мој |
добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због о |
напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећ |
романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магло |
их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац кој |
оји су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје |
је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због не |
ам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема |
ј Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених ус |
е био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу кр |
заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа |
ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забрин |
убица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала л |
си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој |
оји је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на |
нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада прав |
ли све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да при |
р је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити |
као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мај |
а није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ов |
писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је |
ади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и ж |
<p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав р |
</p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорк |
ћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести ког |
заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако ч |
ених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К. |
х није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борб |
а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p |
олео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Збо |
нђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А ш |
о јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори. |
о очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Креми |
се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љ |
јакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи кој |
ђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених дога |
им.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што |
е и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац п |
најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам |
да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са м |
је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чи |
не сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем до |
да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, м |
желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас ле |
брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону вели |
да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!.. |
ри млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или пост |
од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у |
.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила |
ила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана |
воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, д |
ве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - п |
та и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усн |
ом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским п |
пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе |
е ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; |
ли, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка вол |
лидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних н |
.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} О |
способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chap |
не; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за с |
рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад та |
ји имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати с |
бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, госп |
е.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти ст |
и на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не приме |
у добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{ |
мам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати |
пци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје |
о што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња |
е то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња |
говора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгути |
им киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да |
Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком |
е на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава н |
колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузам |
могне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки |
Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је ц |
ју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> < |
сао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београд |
ије био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понавља |
е које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, |
читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојаза |
ико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се ви |
ени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па |
{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" |
то неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се ка |
И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да ств |
продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресе |
то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио |
нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом пут |
уни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, |
отив живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, наш |
не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <t |
о Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онак |
де, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутриј |
им, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који ј |
био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампање |
овек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се |
иближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и с |
ове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бр |
њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независ |
рмана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би |
бу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се |
уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, |
Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, оби |
цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне каф |
није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује с |
несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка |
тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је н |
о осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком к |
је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> |
ст што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његово |
астанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се с |
амо то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... как |
тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду н |
ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије |
тним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и |
> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала |
па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{ |
hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам |
о Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непр |
д све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, ус |
се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и |
к Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био з |
је изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велик |
риповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и проду |
тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови саста |
лош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је |
хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети |
м је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што |
хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што с |
ти њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се н |
ти, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је би |
его је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној не |
чи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Гр |
тавите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек. |
>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна ка |
говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код |
орен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са з |
н је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одр |
леменита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ј |
о потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца |
де није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици |
згубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни |
али вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао |
рговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, иш |
ом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша |
ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су т |
рамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку с |
а одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са посте |
далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{ |
атељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрен |
убило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош ј |
Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче |
Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе ње |
b n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{ |
, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале |
о хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи од |
ивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљен |
две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала из |
струлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни |
{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} |
та.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходован |
ад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад св |
але.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бл |
вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, повет |
улдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, |
клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пуст |
ескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и |
вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала |
оше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла |
руше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак |
уста, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела |
ркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, |
звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb |
вао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и |
о их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а |
правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали |
лико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од ко |
о да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су |
Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и гла |
раку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су иш |
ара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, о |
ило више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с |
у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="23 |
аму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи |
едан јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као |
ући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справ |
ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуд |
аклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда ш |
у.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики к |
ад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p |
xml:lang="fr">Laisse-moi tranquille!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: |
орка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vous êtes bêtes, tous les trois</foreign>! - одгово |
толико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="ch |
</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="c |
олом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" / |
се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C1.1"> <pb |
</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Б |
/> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од с |
А ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлаз |
RP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Д |
"SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l |
="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и пла |
<p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse-moi tranquille!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош |