• Je 1
  • Que 1
  • quote 10
  • tranquille 1
  • а 251
  • А 62
  • Авала 3
  • авансе 1
  • авантури 1
  • авантуру 1
  • августа 2
  • авелок 1
  • аветиња 1
  • Авлија 1
  • авлија 2
  • авлије 1
  • авлији 1
  • авлију 1
  • агенцији 1
  • адвокат 1
  • адвокатски 1
  • административно 2
  • администратор 5
  • администратора 3
  • администратору 2
  • администрације 2
  • администрацију 1
  • адреса 1
  • адресе 1
  • адресовано 1
  • адресу 1
  • адресујући 1
  • азилу 1
  • Аја 1
  • Ајдучко 1
  • ајнлегерка 1
  • ајнлегерку 1
  • академије 1
  • академију 1
  • аката 3
  • Ако 22
  • ако 47
  • акт 4
  • актима 2
  • акту 1
  • акцента 1
  • акцентујући 3
  • алабастер 1
  • алабастера 1
  • Аладиново 1
  • Алал 2
  • аласи 1
  • алва 1
  • Алексинцу 1
  • АЛИ 1
  • Али 217
  • али 223
  • алкохол 1
  • алкохолик 1
  • Ало 1
  • Алтоманићевог 1
  • алузија 1
  • алузију 1
  • ама 1
  • Ама 3
  • амалин 1
  • Амалин 1
  • амалином 1
  • аматера 1
  • аматерски 1
  • амбис 2
  • амбиса 3
  • амбису 1
  • амбиција 3
  • амвона 1
  • Америку 1
  • амо 3
  • ан 1
  • анархиста 3
  • анархистовог 1
  • Анђа 6
  • Анђе 2
  • анђела 1
  • анђеле 4
  • анђео 4
  • Анђи 1
  • Анђиних 1
  • Анђино 1
  • Анђиног 1
  • Анђиној 1
  • Анђом 1
  • Анђу 1
  • анзихтскартама 1
  • анзихтскарти 1
  • антипода 1
  • Анто 3
  • апартман 1
  • Апетит 1
  • апетиту 1
  • аплауз 1
  • аплауза 1
  • апотекарске 1
  • априла 1
  • априлске 1
  • априлског 1
  • апсолутан 1
  • аранжира 1
  • аранжирају 2
  • арију 1
  • аристократије 1
  • Арнаута 2
  • Арнаутима 1
  • арњеви 1
  • арњевима 1
  • артиљериски 1
  • артиљериским 1
  • архиве 2
  • архиви 3
  • архивима 1
  • аспирирала 1
  • астраганском 1
  • астраганску 1
  • атавизма 1
  • атлас 1
  • атлета 1
  • Атмосфера 1
  • атмосфера 3
  • атмосфере 2
  • аустриски 1
  • ауторитете 1
  • афоризме 1
  • ах 5
  • Ах 59
  • ац 2
  • ашчија 1
  • ашчинице 1
  • Баба 1
  • баба 2
  • Бабица 1
  • бабица 3
  • бабицом 1
  • бабичиног 1
  • багрена 1
  • Багрена 1
  • багрени 1
  • багренова 1
  • багрења 1
  • бадњак 1
  • базрђана 1
  • бајне 1
  • бајонетом 1
  • бакалин 1
  • бакалница 2
  • бакалницу 2
  • бакар 1
  • бакарно 1
  • бакаруша 1
  • бакшиш 1
  • бакшиша 2
  • Балкана 1
  • Балканом 1
  • Балканске 1
  • балкански 1
  • балканску 1
  • Балкану 1
  • балконима 1
  • балова 1
  • балоне 1
  • балсам 1
  • бамбусе 1
  • бамбусима 1
  • баналне 1
  • Банатска 3
  • банатске 2
  • Банатске 2
  • банатско 1
  • Банатској 6
  • Банатску 2
  • Банату 1
  • банда 1
  • бандеру 1
  • бандиским 1
  • бандиског 1
  • бандист 1
  • банка 1
  • банкарских 1
  • банкрот 1
  • банкрота 1
  • БАНКРОТИ 1
  • банкротирали 1
  • банкротство 3
  • Банова 1
  • Баново 1
  • бања 1
  • Бањицу 1
  • бар 15
  • Бар 3
  • Баратајући 1
  • баре 5
  • бари 2
  • баритона 1
  • бару 1
  • барутане 1
  • басне 1
  • баснословну 1
  • басом 1
  • бат 3
  • батеријама 1
  • баханалије 1
  • баца 2
  • бацајући 1
  • бацала 2
  • бацале 2
  • бацало 1
  • бацао 1
  • баци 11
  • бацила 2
  • бацио 1
  • Бацио 1
  • бацити 2
  • баџу 1
  • баш 22
  • Баш 8
  • башта 3
  • Баште 3
  • баште 4
  • башти 2
  • баштованџиница 1
  • бденија 1
  • бдила 1
  • бегству 1
  • беда 1
  • бедан 1
  • беде 3
  • бедем 1
  • бедема 2
  • бедеми 3
  • бедемима 2
  • беди 1
  • бедна 2
  • бедно 1
  • беду 3
  • Бежаније 2
  • бежање 1
  • бежао 5
  • бежати 1
  • бежи 1
  • Бежи 1
  • бежим 1
  • Бежимо 1
  • бежите 1
  • без 110
  • Без 5
  • безазлено 1
  • безазлену 1
  • безбојне 1
  • безбојно 1
  • безбоштво 1
  • безбриги 1
  • безбрижна 1
  • безбрижни 1
  • безбрижнији 1
  • безбрижних 1
  • безбрижно 6
  • безбрижности 1
  • безброј 2
  • безгранично 1
  • бездан 3
  • безимени 1
  • безименог 1
  • Безименог 1
  • безимењаци 1
  • безмерна 1
  • безначајни 1
  • безначајним 2
  • безобличном 1
  • бејах 1
  • бела 15
  • беласа 1
  • беласала 4
  • беласао 1
  • белгиски 1
  • беле 3
  • бележило 1
  • бележио 1
  • белешка 1
  • белешке 1
  • белешку 1
  • бели 4
  • белила 3
  • белиле 1
  • белили 1
  • белило 2
  • белим 7
  • белина 1
  • Белина 1
  • белини 1
  • белином 1
  • белину 1
  • белио 2
  • белих 2
  • бело 3
  • Белог 3
  • белог 4
  • белој 1
  • белом 2
  • белу 9
  • белуцаве 1
  • бенгалска 1
  • бео 1
  • Београд 33
  • Београда 21
  • београдска 4
  • београдске 9
  • београдски 4
  • београдским 1
  • београдских 2
  • београдског 4
  • београдској 3
  • београдском 3
  • београдску 6
  • Београду 24
  • Београђана 1
  • бербернице 1
  • берберницом 1
  • берберска 1
  • бесвесно 1
  • бесвесности 1
  • беседама 1
  • беседе 1
  • беседником 1
  • беседу 3
  • бесконачност 1
  • бескорисне 1
  • бескрај 1
  • бескрајан 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 5
  • бескрајну 1
  • бескућника 1
  • бесмислено 2
  • бесмислености 1
  • бесмислице 2
  • бесмртник 1
  • бесмртну 1
  • бесна 2
  • беснео 1
  • бесплатан 1
  • бесплатно 1
  • беспослен 2
  • беспослена 1
  • Беспослени 1
  • беспослица 1
  • бестрага 1
  • бећара 1
  • бећарску 1
  • беху 6
  • бечки 1
  • беше 2
  • Би 1
  • би 284
  • бива 2
  • бивала 2
  • бивале 1
  • бивша 1
  • бивше 1
  • Бивши 1
  • бивши 2
  • бизарношћу 1
  • бијаше 1
  • бије 4
  • Бијели 1
  • Бијелог 1
  • Бијелом 1
  • била 183
  • Била 7
  • биле 45
  • Били 2
  • били 74
  • билијар 1
  • билијара 1
  • билијару 2
  • БИЛО 1
  • Било 13
  • било 203
  • биље 2
  • биљка 1
  • биљке 1
  • бина 1
  • бине 1
  • бини 4
  • бину 4
  • био 256
  • Био 8
  • Биоград 1
  • бирала 1
  • бирали 1
  • бисаге 1
  • бисера 1
  • бисерни 1
  • Бисктош 1
  • бисмо 1
  • биста 1
  • бисте 2
  • бистри 1
  • бистрином 1
  • бистрог 1
  • бистрога 1
  • бистром 2
  • бисту 1
  • бити 115
  • Бити 2
  • битку 2
  • бића 19
  • биће 20
  • Биће 8
  • бићем 3
  • Бићу 2
  • бићу 3
  • бих 56
  • бич 1
  • бичем 1
  • бише 1
  • бјегућа 1
  • бјељи 1
  • Благ 1
  • благ 4
  • Блага 2
  • блага 4
  • благе 10
  • благи 1
  • благим 4
  • благо 20
  • благог 2
  • благодејања 1
  • благом 1
  • благонаклоној 1
  • благослов 2
  • благословен 1
  • благошћу 1
  • благу 1
  • блажен 1
  • блажено 2
  • блажи 1
  • блата 3
  • Блато 1
  • блато 3
  • блед 6
  • бледа 6
  • бледе 4
  • бледела 1
  • Бледи 2
  • бледи 4
  • бледим 1
  • бледих 2
  • Бледо 2
  • бледо 9
  • бледог 1
  • бледолик 1
  • бледоликим 3
  • бледоликих 1
  • бледолико 4
  • бледоликој 2
  • бледоликом 1
  • бледолику 3
  • бледу 4
  • блеђе 2
  • блесана 1
  • ближа 3
  • ближе 4
  • ближњег 1
  • ближњега 1
  • ближњем 1
  • ближњима 2
  • близини 1
  • близу 16
  • Близу 4
  • блиска 1
  • блиске 1
  • блиским 1
  • блиско 1
  • блиског 1
  • блискост 2
  • Блистав 1
  • блиставим 1
  • Блиставо 1
  • блиставо 3
  • блиставу 1
  • блистао 1
  • блуза 3
  • блузе 3
  • блузи 2
  • блузом 2
  • блузу 2
  • бљутав 1
  • Бљутава 1
  • бљутави 1
  • Бог 13
  • Бога 15
  • бога 2
  • Богами 1
  • богат 7
  • богата 5
  • богати 1
  • богатих 1
  • богато 1
  • богатог 1
  • богатој 1
  • богатства 1
  • богатству 1
  • Богдан 22
  • Богдана 2
  • Богдане 7
  • Богданом 1
  • Богдану 1
  • богенлампе 1
  • богзна 4
  • боговима 1
  • богом 1
  • Богом 1
  • Богу 5
  • боде 2
  • божанска 1
  • божанствен 1
  • божанствена 1
  • Боже 8
  • Божијег 1
  • Божића 1
  • божја 1
  • божјег 1
  • божји 1
  • бој 3
  • боја 4
  • бојазан 2
  • бојазни 2
  • бојала 4
  • бојали 1
  • бојама 1
  • Бојао 4
  • бојао 7
  • бојати 1
  • боје 7
  • бојећи 7
  • боји 2
  • бојим 10
  • Бојим 2
  • бојимо 1
  • бојиш 1
  • Бојке 1
  • бојом 7
  • боју 10
  • бокал 1
  • боку 1
  • Бол 1
  • бол 29
  • бола 4
  • болела 1
  • болесна 9
  • болесне 1
  • болесник 1
  • болесници 1
  • болесницу 1
  • болесно 1
  • Болесно 2
  • болесну 1
  • болест 1
  • болестан 1
  • болести 5
  • болећив 4
  • болећиво 3
  • боли 11
  • болна 2
  • болне 4
  • болније 1
  • болнице 2
  • Болницом 1
  • болничара 1
  • болничка 1
  • болничке 1
  • болнички 1
  • болничким 1
  • болно 3
  • болној 1
  • болова 3
  • болове 1
  • болом 3
  • болте 1
  • болу 6
  • Боље 3
  • боље 30
  • бољи 9
  • бољим 1
  • бољу 1
  • бомбама 1
  • бонбоне 1
  • бора 3
  • борама 1
  • боранија 3
  • боранију 1
  • Борба 1
  • борба 5
  • борбе 7
  • борби 5
  • борбом 1
  • борбу 6
  • боре 2
  • бори 1
  • борила 1
  • борим 1
  • борио 2
  • борити 4
  • борићу 1
  • Борка 1
  • Борков 1
  • Борку 1
  • борова 1
  • бору 3
  • боси 1
  • босиљка 2
  • Босном 2
  • боцну 1
  • боцнула 1
  • брада 1
  • Брада 1
  • браде 4
  • брадом 3
  • браду 3
  • бразда 1
  • бразду 1
  • Брак 1
  • брак 21
  • брака 1
  • браком 1
  • браку 1
  • брани 3
  • бранила 5
  • бранили 1
  • бранио 4
  • бранити 1
  • брану 1
  • Брат 1
  • брат 4
  • брата 9
  • брате 1
  • братске 1
  • брату 2
  • браћа 1
  • браће 3
  • браћи 1
  • браћом 1
  • браћу 5
  • брашна 1
  • брда 14
  • Брда 3
  • брдима 3
  • Брдо 2
  • брдо 8
  • брдовитом 1
  • брду 4
  • брђанима 1
  • брега 1
  • брегу 3
  • брежуљци 1
  • бреза 2
  • брезе 1
  • брже 6
  • бржем 1
  • бржи 1
  • брз 4
  • брза 3
  • брзим 1
  • брзином 1
  • Брзо 3
  • брзо 44
  • брзог 1
  • брига 5
  • бригама 4
  • бриге 9
  • бригом 1
  • брижљиво 3
  • бризну 2
  • бризнух 1
  • бријач 1
  • бријеш 1
  • бриљантне 1
  • брине 4
  • бринем 1
  • бринеш 1
  • брини 4
  • брину 1
  • бринуо 1
  • бринути 1
  • брисала 2
  • брисали 1
  • брисао 1
  • брише 1
  • бришући 1
  • брк 1
  • бркова 2
  • бркове 2
  • бркови 1
  • брковима 2
  • брљала 1
  • бродарских 1
  • бродолом 1
  • бродолома 1
  • бродоломници 1
  • број 11
  • броја 2
  • бројаницама 1
  • бројева 1
  • бројеве 1
  • бројеви 1
  • бројем 2
  • броји 2
  • бронзаних 1
  • бронхит 1
  • брош 2
  • броширане 1
  • бруји 1
  • бруталан 1
  • брутални 1
  • брчкао 1
  • буба 1
  • бубе 1
  • бубуљице 2
  • бугарске 2
  • будала 2
  • будан 3
  • буде 37
  • будем 9
  • будемо 1
  • будете 1
  • будећи 2
  • будеш 7
  • будзашто 1
  • буди 20
  • Буди 5
  • будио 1
  • будним 1
  • буду 3
  • будућност 18
  • будућности 9
  • буђу 3
  • бујад 1
  • бујала 1
  • бујица 3
  • бујицу 2
  • бујна 1
  • Бујна 1
  • бујне 1
  • бујно 1
  • бујног 1
  • бујној 1
  • буквар 1
  • букве 2
  • букет 1
  • букети 1
  • букова 1
  • букове 1
  • буковог 2
  • буктала 1
  • булама 1
  • Булбулдера 1
  • Булбулдеру 1
  • булком 1
  • булку 1
  • буљи 1
  • буљила 1
  • буљиле 1
  • Бунар 1
  • бунар 2
  • бунара 2
  • бунару 1
  • Бунару 1
  • бунда 1
  • буни 4
  • бунила 1
  • бунило 1
  • Бунило 1
  • буним 1
  • бунио 1
  • буновно 2
  • бунца 1
  • буњишта 1
  • БУРА 1
  • буран 1
  • бурек 2
  • бурека 2
  • буреком 1
  • буреци 1
  • буржоазија 1
  • бурићима 1
  • Бурмаз 5
  • Бурмаза 1
  • бурни 1
  • бурнији 1
  • бурно 1
  • буру 1
  • бућкала 1
  • буџак 1
  • вагон 2
  • вагона 3
  • вагоне 1
  • вагонима 1
  • вадила 1
  • важан 1
  • важи 1
  • важна 2
  • важних 1
  • важно 4
  • важношћу 1
  • вазама 1
  • ваздан 7
  • ваздух 21
  • Ваздух 8
  • Ваздуха 1
  • ваздуха 8
  • ваздухом 2
  • ваздуху 10
  • ваздушну 1
  • вај 1
  • вајао 1
  • вајда 2
  • вајка 1
  • вајкају 1
  • вајкали 1
  • валовита 1
  • ваља 2
  • Ваљада 1
  • Ваљало 1
  • Ваљда 2
  • ваљда 3
  • Ваљево 1
  • Вам 3
  • вам 31
  • Вама 1
  • вама 3
  • ван 4
  • варају 1
  • варала 1
  • варати 1
  • Вараш 3
  • вараш 4
  • варљив 2
  • варљиво 1
  • варница 2
  • варнице 2
  • варош 24
  • Варош 3
  • вароши 29
  • варошима 2
  • варошицу 1
  • варошких 2
  • вас 46
  • Вас 5
  • васељену 1
  • васиону 1
  • Васић 24
  • Васића 5
  • Васићевих 1
  • Васићем 1
  • Васићу 6
  • васкрсавао 1
  • васпитање 1
  • васпитању 1
  • ватара 1
  • ватра 5
  • ватре 6
  • ватрена 1
  • ватри 5
  • ватрогасац 1
  • ватром 6
  • Ваш 1
  • ваш 3
  • ваша 4
  • вашару 1
  • ваше 5
  • вашег 1
  • вашега 1
  • вашем 3
  • ваши 1
  • вашим 2
  • вашој 1
  • вашом 1
  • вашу 5
  • веверица 2
  • вегетацију 1
  • ведра 2
  • ведри 2
  • ведрином 1
  • ведро 3
  • ведрог 1
  • веђа 1
  • веђама 1
  • веже 2
  • вез 1
  • веза 2
  • везале 1
  • везана 1
  • везане 2
  • везани 3
  • везано 1
  • везао 1
  • везати 1
  • везе 5
  • везеним 1
  • вези 2
  • везивала 1
  • везивао 1
  • везла 1
  • везу 2
  • везује 4
  • везујући 1
  • век 1
  • вековима 1
  • вела 1
  • Вели 1
  • вели 5
  • Велизаре 1
  • велик 1
  • Велика 2
  • велика 31
  • Велике 1
  • велике 22
  • велики 23
  • Велики 4
  • великим 8
  • великих 12
  • велико 9
  • великоварошка 1
  • великоварошки 1
  • великог 9
  • великодушна 1
  • великодушни 1
  • великодушности 1
  • великој 3
  • великом 11
  • Велику 1
  • велику 7
  • велим 1
  • величанства 1
  • величанственим 1
  • величанствено 1
  • величанственој 1
  • величина 2
  • величине 4
  • величини 1
  • величину 1
  • велиш 2
  • велом 1
  • Веља 3
  • венац 6
  • вене 2
  • вентилатор 1
  • вену 1
  • Венца 1
  • венцем 1
  • венцу 1
  • Венцу 1
  • венчала 1
  • венчати 2
  • вењаку 1
  • вео 2
  • веома 1
  • Веома 1
  • вера 2
  • веран 1
  • верени 1
  • Вереник 1
  • вереник 2
  • вереника 1
  • вереница 1
  • веренице 1
  • вереници 1
  • вереницу 3
  • веридбе 2
  • веридбу 1
  • верила 1
  • верио 1
  • верна 1
  • верне 1
  • веровала 2
  • веровало 1
  • веровања 1
  • веровао 8
  • веровати 1
  • веру 1
  • веруј 2
  • Веруј 3
  • Верује 1
  • верује 4
  • Верујем 1
  • верујем 6
  • верујеш 2
  • верују 2
  • верујући 1
  • весела 8
  • веселе 4
  • весели 3
  • веселила 1
  • весело 13
  • веселости 2
  • весеља 3
  • весеље 1
  • Весеље 1
  • весељу 1
  • Весео 1
  • весео 9
  • весла 1
  • весло 1
  • вест 2
  • Вести 2
  • вести 5
  • ветар 13
  • Ветар 2
  • ветерину 1
  • ветра 3
  • ветрови 2
  • ветровима 1
  • ветровити 1
  • ветру 3
  • већ 135
  • Већ 28
  • већа 3
  • веће 3
  • већи 4
  • већим 1
  • Већина 1
  • већина 2
  • већу 1
  • ВЕЧЕ 1
  • вече 11
  • вечера 2
  • вечерали 1
  • Вечерас 2
  • вечерас 7
  • вечере 4
  • вечери 12
  • Вечерњи 2
  • вечеру 1
  • вечита 3
  • вечите 1
  • вечити 3
  • вечито 15
  • вечитом 1
  • Вечиту 1
  • вечиту 3
  • вечна 1
  • вечно 1
  • вечност 9
  • вечности 1
  • вешт 1
  • вештачке 1
  • вештачком 1
  • вештица 1
  • вештицо 1
  • вешто 1
  • вештом 1
  • Ви 26
  • ви 38
  • вид 2
  • виде 12
  • видела 17
  • виделе 13
  • видели 8
  • видело 13
  • Видео 3
  • видео 47
  • видети 17
  • Видећемо 1
  • видећемо 2
  • Видећете 1
  • видећеш 1
  • Видећеш 3
  • видећи 2
  • видех 1
  • Види 1
  • види 42
  • видик 4
  • видика 2
  • видиком 1
  • Видим 1
  • видим 32
  • Видимо 1
  • видимо 3
  • Видинском 1
  • видите 3
  • Видите 4
  • видици 1
  • видицима 1
  • Видиш 14
  • видиш 7
  • видљиво 1
  • видљивој 1
  • видљиву 1
  • Видојевица 1
  • виду 4
  • виђамо 1
  • виђао 1
  • Виђао 1
  • виђења 11
  • виђење 1
  • виђењу 1
  • вижљава 1
  • визију 2
  • визит 1
  • вијадукт 2
  • вика 1
  • викали 1
  • Викало 1
  • викао 7
  • викни 1
  • викну 4
  • викнуше 1
  • вила 4
  • вилама 1
  • вилица 2
  • вилице 1
  • вилу 1
  • вина 4
  • винара 1
  • Вино 1
  • вино 3
  • винограде 1
  • вином 1
  • вирила 1
  • вирио 1
  • висила 1
  • висиле 4
  • висило 3
  • висине 2
  • висини 2
  • висином 1
  • висио 3
  • висова 1
  • висок 1
  • Висок 1
  • висока 1
  • Висока 1
  • високим 3
  • високих 1
  • високо 8
  • високог 1
  • високом 1
  • високу 1
  • Витезом 1
  • витке 1
  • витки 2
  • витко 2
  • витког 1
  • виткој 1
  • Виткост 1
  • Витлејем 1
  • Вицеви 1
  • вицевима 1
  • вичан 1
  • виче 1
  • вичи 1
  • вичне 1
  • вичу 1
  • виша 1
  • вишања 1
  • више 223
  • Више 5
  • вишњичких 1
  • Вишој 1
  • вишу 1
  • вјереницу 1
  • влагом 1
  • Влада 1
  • влада 3
  • владала 6
  • владало 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владе 1
  • владин 1
  • владиног 1
  • влажан 2
  • влажна 4
  • влажне 4
  • влажнији 3
  • влажних 1
  • влажно 1
  • влажном 1
  • влажну 2
  • влази 1
  • власи 1
  • власник 1
  • власт 1
  • власти 5
  • вода 13
  • Вода 2
  • воде 33
  • водених 1
  • воденица 2
  • воденога 1
  • водећи 2
  • Води 1
  • води 21
  • водила 5
  • водили 2
  • водим 1
  • водио 6
  • водите 1
  • водити 2
  • водицу 1
  • водњикавим 1
  • ВОДО 1
  • водом 4
  • водопада 1
  • воду 8
  • вожње 1
  • вожњом 1
  • ВОЗ 1
  • воз 12
  • Воз 6
  • воза 4
  • вози 1
  • возио 2
  • возови 1
  • возом 8
  • војна 2
  • војне 1
  • Војник 4
  • војник 6
  • војника 3
  • војнике 1
  • војников 1
  • војници 3
  • војске 2
  • војском 1
  • војску 2
  • Воле 1
  • воле 11
  • Волела 1
  • волела 5
  • волели 4
  • волео 31
  • волети 18
  • волећи 1
  • Воли 2
  • воли 36
  • Волим 1
  • волим 75
  • волимо 7
  • волите 1
  • волиш 33
  • волови 1
  • Воља 1
  • воља 7
  • воље 21
  • вољен 1
  • вољена 2
  • вољене 4
  • вољени 5
  • вољено 2
  • вољеном 1
  • вољену 2
  • вољи 4
  • вољом 4
  • вољу 12
  • воња 1
  • воћа 1
  • воћке 1
  • воћњак 1
  • воштане 1
  • воштаних 1
  • врабаца 2
  • врапца 1
  • Врапци 1
  • врапци 4
  • врат 11
  • врата 33
  • Врата 6
  • вратаревим 1
  • врате 1
  • врати 15
  • вратила 2
  • вратили 2
  • вратило 1
  • вратим 2
  • вратима 17
  • вратио 5
  • вратити 7
  • вратих 1
  • вратиш 3
  • вратнице 1
  • вратоломном 1
  • врату 3
  • враћају 1
  • враћала 2
  • враћали 1
  • враћам 1
  • враћао 2
  • враћати 1
  • Врачар 1
  • Врачара 1
  • врба 12
  • врбе 4
  • врбљак 1
  • врбово 1
  • врвице 1
  • врвца 1
  • врвцама 1
  • врвце 1
  • вребао 1
  • врева 1
  • вреде 2
  • вределе 1
  • вредео 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредност 6
  • вредности 6
  • вредноћом 1
  • вређа 1
  • вређате 1
  • вреле 1
  • врелог 1
  • време 59
  • Време 6
  • времена 28
  • временом 2
  • времену 4
  • врећом 1
  • вријеме 1
  • врисак 1
  • вриштања 1
  • врлина 1
  • врлину 1
  • Врло 1
  • врло 56
  • врста 1
  • врстама 1
  • врсте 2
  • врсти 1
  • врстом 1
  • врсту 2
  • вртело 2
  • вртео 2
  • вртешку 1
  • вртовима 1
  • врућим 1
  • врућина 3
  • врућине 2
  • врх 4
  • врха 1
  • врхова 1
  • врхове 1
  • врху 7
  • врцале 1
  • вршити 1
  • вршњаци 1
  • вука 1
  • вукао 3
  • вукла 3
  • вукли 1
  • вукло 2
  • вуку 1
  • вукући 3
  • вулканске 1
  • вунастих 1
  • вуне 1
  • вуну 2
  • вуцима 1
  • вуче 2
  • вучења 1
  • вучење 1
  • вучеш 1
  • вучица 1
  • Г 1
  • г 2
  • га 290
  • гавранови 1
  • гадећи 1
  • гади 1
  • гадила 1
  • гађам 1
  • гађења 1
  • газда 7
  • газдарица 8
  • газдарице 5
  • газдарици 1
  • газдарицом 1
  • газдарицу 1
  • газдаричина 1
  • газде 1
  • газећи 1
  • газити 1
  • гајде 1
  • гајили 1
  • галеријама 1
  • Галерије 1
  • галерије 4
  • галерији 2
  • галија 1
  • галијаш 1
  • Галилејчево 1
  • галопу 1
  • ганута 1
  • гараве 1
  • гаравог 1
  • гарантују 1
  • гарде 1
  • гармонда 2
  • гаћице 1
  • гацам 1
  • Гашу 1
  • гвожђа 1
  • гвожђарије 1
  • гвожђарију 1
  • гвожђе 1
  • Гвожђе 1
  • гвожђем 1
  • гвозден 2
  • гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • гвозденог 2
  • гвозденом 1
  • Где 11
  • где 127
  • гдје 1
  • генерал 1
  • Генералштаб 1
  • генерација 1
  • Генерација 1
  • генерације 4
  • географске 1
  • географски 1
  • геометриски 1
  • гест 1
  • гестовима 1
  • гестом 1
  • гибанице 1
  • гибаницу 1
  • гимназије 3
  • гимназији 2
  • гимназију 4
  • гимназиски 1
  • гимназиских 1
  • гимназист 1
  • гимназиста 1
  • гимназисте 1
  • гимнастику 1
  • гипко 1
  • Глава 1
  • глава 21
  • ГЛАВА 36
  • главе 14
  • глави 18
  • главна 1
  • главне 1
  • Главне 1
  • Главни 1
  • главни 6
  • главним 2
  • главних 1
  • главној 1
  • Главној 1
  • главну 2
  • главом 10
  • Главу 1
  • главу 50
  • гладак 1
  • гладан 1
  • глади 2
  • гладио 1
  • гладна 1
  • гладни 1
  • гладних 1
  • гладног 2
  • Глас 1
  • глас 43
  • гласа 7
  • гласило 1
  • гласне 1
  • гласник 1
  • Гласник 1
  • гласно 6
  • гласова 2
  • гласови 4
  • гласовира 1
  • гласом 18
  • гласу 4
  • глатки 1
  • глатко 1
  • гле 2
  • Гле 6
  • гледа 7
  • гледај 2
  • гледајмо 2
  • гледајте 1
  • гледају 1
  • Гледају 1
  • гледајући 15
  • Гледајући 4
  • гледала 12
  • гледалаца 3
  • гледале 5
  • гледали 5
  • гледало 1
  • Гледам 1
  • гледам 5
  • гледао 19
  • гледаоца 1
  • Гледаоци 1
  • гледати 5
  • гледаћемо 1
  • гледаш 1
  • гледаше 1
  • глог 2
  • глогова 1
  • глогу 1
  • глође 1
  • глув 1
  • Глуваћи 1
  • глумац 1
  • глумаца 1
  • глумица 1
  • Глумица 1
  • глумице 1
  • глумичине 1
  • глумца 2
  • Глумци 3
  • глумцима 1
  • Глуп 1
  • глупа 1
  • глупак 1
  • глупе 1
  • глупи 2
  • глупости 1
  • гнев 1
  • Гнев 1
  • гнева 1
  • гнезда 2
  • го 3
  • говеди 1
  • говор 4
  • говоре 1
  • говорећи 6
  • говори 25
  • говорила 22
  • Говориле 1
  • говориле 3
  • говорили 7
  • говорило 3
  • говорим 6
  • говоримо 1
  • говорио 48
  • говорите 2
  • говорити 7
  • говориш 6
  • говорничким 1
  • говором 1
  • говору 3
  • год 6
  • годи 1
  • годила 1
  • годили 1
  • година 24
  • годинама 8
  • Године 1
  • године 28
  • години 1
  • годину 11
  • годио 1
  • годишња 1
  • гозбу 1
  • гола 1
  • голетне 1
  • голих 2
  • голишав 1
  • голишавости 1
  • голо 1
  • голог 1
  • гологлав 2
  • голодије 1
  • голој 2
  • голом 1
  • голоруки 1
  • голотиња 1
  • голотињи 1
  • голотињу 1
  • голу 3
  • голубови 1
  • Голуждрава 2
  • Гомила 4
  • гомила 7
  • гомилале 1
  • гомилама 1
  • Гомиле 1
  • гомиле 14
  • гомили 5
  • гомилом 3
  • гомилу 5
  • гони 3
  • гонила 1
  • гонили 1
  • гора 2
  • горак 2
  • горда 2
  • гордо 1
  • Горе 2
  • горе 9
  • горела 1
  • гореле 1
  • горело 1
  • горео 2
  • гори 2
  • горка 1
  • Горкијеви 1
  • горко 6
  • горку 1
  • горње 1
  • Горњег 1
  • горњем 1
  • горњи 1
  • горостасан 1
  • горостасна 1
  • гору 1
  • горчине 1
  • горчином 2
  • госпа 39
  • Госпа 9
  • госпе 1
  • господара 1
  • господарила 1
  • господарио 1
  • господи 1
  • Господин 12
  • господин 28
  • господина 5
  • Господине 2
  • господине 8
  • Господњем 1
  • Господњи 1
  • господо 1
  • господственије 2
  • господствено 1
  • господствености 1
  • господство 1
  • госпођа 5
  • Госпође 1
  • госпође 3
  • Госпођица 1
  • госпођица 2
  • госпођице 11
  • Госпођицу 1
  • госпођицу 2
  • госпођо 2
  • Госпоја 1
  • госпом 1
  • госпоствене 1
  • госте 1
  • гостију 2
  • гостионицу 1
  • гостионичара 1
  • гостопримљива 1
  • Готов 1
  • готов 6
  • готова 4
  • готове 1
  • готови 1
  • готово 29
  • Готово 4
  • готовог 1
  • готовост 1
  • готска 1
  • гоч 1
  • граби 1
  • грабили 1
  • грабити 1
  • грабљиви 1
  • Град 2
  • град 7
  • града 1
  • Града 1
  • градска 1
  • градски 1
  • градских 1
  • градско 1
  • градског 3
  • градској 1
  • Граду 1
  • грађана 1
  • грађане 1
  • грађанин 1
  • грађанске 2
  • грађанског 1
  • грађанском 1
  • грађе 1
  • грађевина 1
  • грађевине 1
  • грактали 1
  • граматиком 1
  • грана 3
  • гранама 2
  • гране 6
  • граница 4
  • границама 1
  • границе 2
  • граници 1
  • границу 1
  • грану 2
  • гранчици 1
  • грања 1
  • грање 1
  • графолог 1
  • грб 1
  • гргуравих 1
  • грде 1
  • Грди 2
  • грди 4
  • грдила 2
  • грдио 4
  • грдите 2
  • грдна 1
  • грдње 2
  • гребена 1
  • греда 3
  • грејали 1
  • грејало 1
  • греје 1
  • Грех 1
  • грех 4
  • греха 2
  • грешан 1
  • Грешило 1
  • грешна 5
  • грешни 2
  • грешног 1
  • гривне 1
  • гриже 1
  • гризла 2
  • гримасе 2
  • грицкајући 1
  • грла 1
  • грле 3
  • грлећи 1
  • грлила 1
  • грлиле 1
  • грлили 2
  • грлило 1
  • грлим 2
  • грлио 1
  • грло 5
  • грлом 1
  • грлу 1
  • грљења 2
  • грме 1
  • грмела 1
  • грмеле 1
  • грмну 1
  • Гроб 2
  • гроб 4
  • Гроба 1
  • гроба 4
  • гробље 2
  • Гробље 2
  • гробница 2
  • гробнице 1
  • гробници 1
  • гробом 1
  • Гробу 1
  • гробу 2
  • грозница 2
  • грознице 2
  • грозници 2
  • грозницу 3
  • Грозничава 1
  • грозничаво 1
  • гром 1
  • Грот 1
  • грофица 2
  • грош 1
  • груб 1
  • груба 1
  • грубе 1
  • грубим 1
  • грубих 1
  • грубо 1
  • грубог 1
  • грубу 1
  • Груди 2
  • груди 39
  • грудима 9
  • груну 1
  • грунуше 1
  • група 3
  • Групе 1
  • групе 2
  • групи 1
  • групице 1
  • групу 2
  • грцајући 2
  • грцала 2
  • грч 3
  • грчевима 1
  • грчевит 1
  • грчевити 1
  • грчевито 3
  • грчевитог 1
  • грчевитом 1
  • грчила 1
  • грчки 1
  • губе 3
  • губи 6
  • губила 3
  • губиле 2
  • губили 4
  • губило 1
  • губимо 2
  • губио 8
  • губитака 1
  • губите 1
  • губити 1
  • губиш 1
  • губљење 1
  • гувернанта 1
  • гувернанте 1
  • гуја 1
  • гундеља 1
  • гундељи 1
  • ГУНДУЛИЋ 1
  • гунђа 1
  • гунђао 1
  • гунић 1
  • гура 1
  • гурај 1
  • гурали 4
  • гурао 1
  • гурило 1
  • гуркати 1
  • гурне 1
  • Густ 2
  • густ 3
  • густа 2
  • густе 1
  • густи 1
  • густим 1
  • густој 1
  • густу 1
  • гутањем 1
  • гутао 1
  • гуше 1
  • гушили 1
  • гушио 1
  • гуштери 1
  • гуштерови 1
  • гушћа 2
  • гушћи 1
  • гушу 1
  • Да 104
  • да 1984
  • давала 8
  • давале 1
  • давали 6
  • давало 5
  • давао 2
  • дави 1
  • Давно 2
  • давно 5
  • даде 5
  • Дадоше 1
  • даду 1
  • дај 4
  • Дај 4
  • даје 10
  • дајем 5
  • дајеш 1
  • дајте 1
  • Дајте 1
  • дају 4
  • дајући 1
  • Дајући 1
  • Дакле 2
  • дакле 6
  • дала 15
  • далеки 1
  • далеким 1
  • далеко 42
  • Далеко 5
  • далеког 1
  • далеку 1
  • дали 3
  • дало 2
  • даља 1
  • даље 44
  • Даље 7
  • даљине 2
  • даљини 6
  • даљих 1
  • даљу 1
  • дам 5
  • дамама 1
  • даме 2
  • даму 1
  • Дан 1
  • дан 52
  • ДАНА 1
  • дана 89
  • данас 17
  • Данас 9
  • данашња 1
  • данашњи 3
  • дане 11
  • дани 10
  • Дани 2
  • данима 3
  • даном 1
  • Данској 1
  • дану 1
  • Дао 1
  • дао 22
  • дара 1
  • дарове 1
  • дасака 5
  • даскама 1
  • даске 1
  • дасци 1
  • дата 1
  • дати 22
  • датум 1
  • датума 1
  • даћу 1
  • дах 8
  • дахом 2
  • даху 1
  • ДВА 1
  • Два 16
  • два 64
  • двадесет 4
  • двадесетим 2
  • двадесетих 2
  • двадесетогодишњим 1
  • двадесетшестог 1
  • дванаест 1
  • двапут 4
  • дваш 1
  • ДВЕ 1
  • Две 2
  • две 41
  • двема 3
  • Двеста 1
  • Двоје 2
  • двоје 26
  • двојица 3
  • двора 1
  • дворана 4
  • дворане 1
  • дворани 1
  • дворану 2
  • дворе 1
  • дворишта 11
  • Двориште 1
  • двориште 7
  • двориштем 1
  • двориштима 2
  • дворишту 9
  • двосмислене 1
  • двоспратне 3
  • Де 1
  • дебатовати 1
  • дебеле 2
  • дебели 1
  • дебелим 2
  • дебелих 2
  • ДЕВЕТА 3
  • деветоро 1
  • девизу 1
  • девичанство 1
  • Девичанство 1
  • девојака 7
  • девојачки 1
  • девојачких 1
  • девојка 23
  • Девојка 3
  • девојкама 1
  • Девојке 1
  • девојке 15
  • девојком 3
  • девојку 10
  • девојци 6
  • девојчиној 1
  • девојчица 1
  • девојчици 1
  • девојчицу 1
  • Деде 1
  • декламације 1
  • декламује 1
  • декларација 1
  • Дела 2
  • дела 9
  • деле 3
  • Делила 1
  • делила 2
  • делима 1
  • делио 1
  • делиријум 1
  • делити 2
  • дело 3
  • делом 1
  • делу 3
  • демагогије 1
  • ДЕО 4
  • део 9
  • дерала 1
  • деран 2
  • дерле 1
  • дерући 1
  • десет 15
  • ДЕСЕТА 3
  • десетерцу 1
  • десеторо 1
  • деси 6
  • десила 1
  • десило 17
  • десити 3
  • десиће 1
  • десне 2
  • десно 1
  • десног 2
  • десној 1
  • десном 1
  • десну 3
  • детаљ 1
  • детаља 1
  • детаљи 1
  • Дете 1
  • дете 15
  • детета 8
  • дететом 1
  • детету 2
  • детињаст 1
  • детињасте 1
  • детињастог 1
  • детињски 1
  • детињства 6
  • детињство 4
  • дефиловали 1
  • деформисао 1
  • Деца 1
  • деца 15
  • деце 8
  • децембра 1
  • деци 3
  • децу 11
  • дечје 1
  • дечјег 1
  • дечју 1
  • дечка 4
  • Дечко 1
  • дечко 4
  • дечурлије 1
  • дешава 4
  • дешавају 2
  • дешавало 2
  • див 1
  • диваљ 1
  • диван 2
  • диванима 1
  • дивећи 2
  • дивим 3
  • дивио 2
  • дивит 1
  • Дивит 1
  • дивљака 1
  • дивљачи 1
  • дивљачног 1
  • дивљаше 1
  • Дивље 1
  • дивље 3
  • дивљем 1
  • дивљења 3
  • дивљењем 1
  • дивљих 1
  • дивна 1
  • дивних 1
  • дивно 2
  • дивном 1
  • дигао 1
  • дигли 1
  • дигне 1
  • дигни 1
  • Дигнувши 1
  • дигоше 1
  • диже 14
  • дижу 3
  • дижући 1
  • дизала 7
  • дизале 2
  • дизали 4
  • дизања 1
  • дизањем 1
  • дизао 3
  • дизати 1
  • дијалекту 1
  • Дијалози 1
  • дијалозима 1
  • дијамантска 1
  • дијамантске 2
  • дијете 4
  • дилетантско 1
  • дим 5
  • дима 3
  • димњака 8
  • димњаке 1
  • димњаком 1
  • димњаци 2
  • димове 1
  • димом 1
  • динара 9
  • диплома 1
  • дипломата 1
  • дипломатији 2
  • дипломату 1
  • дипломе 1
  • дипломи 1
  • дипломски 1
  • диплому 1
  • дира 1
  • дирају 1
  • дирала 2
  • дирали 1
  • дирам 1
  • дирао 1
  • дирате 1
  • дирек 2
  • дирека 1
  • директно 1
  • диреци 1
  • дирецима 2
  • дирљиве 1
  • дирљивим 1
  • дирну 1
  • Дисала 1
  • дисала 3
  • дисале 1
  • дисали 1
  • дисања 1
  • Дисање 1
  • дисао 1
  • Дисао 1
  • дискретно 3
  • дискрецију 1
  • дићи 1
  • дише 2
  • дишу 1
  • дјевојачка 1
  • дјецу 2
  • длаком 2
  • длаку 3
  • длана 1
  • дланова 1
  • длану 1
  • дна 7
  • дне 1
  • дневна 1
  • дневне 5
  • дневни 1
  • дневним 1
  • дневних 1
  • Дневних 1
  • дневно 1
  • дневном 1
  • днес 1
  • дно 5
  • дну 14
  • До 11
  • до 118
  • доајен 1
  • доба 18
  • добављен 1
  • Добар 1
  • добар 16
  • добаци 2
  • добацивала 1
  • добацише 1
  • доби 3
  • добива 3
  • добивају 1
  • добивали 1
  • добивањем 1
  • добивено 1
  • добивеној 1
  • добивеном 1
  • добијају 1
  • добијао 1
  • добијаш 1
  • добије 1
  • добијемо 2
  • добијеш 2
  • добију 1
  • добила 1
  • добили 3
  • добило 1
  • добио 11
  • добитак 1
  • добити 4
  • добиће 1
  • добише 1
  • добра 17
  • добре 11
  • добри 2
  • добрим 3
  • Добринка 2
  • Добринки 3
  • Добринкину 1
  • Добринку 1
  • добрих 6
  • Добро 10
  • добро 77
  • доброг 2
  • Доброј 1
  • добром 4
  • доброте 3
  • доброти 2
  • добротом 1
  • доброћудни 1
  • добру 6
  • добу 2
  • Доварју 2
  • довеле 1
  • довели 1
  • довео 2
  • довести 1
  • довече 3
  • довијали 1
  • довикивала 1
  • довикују 1
  • доводи 1
  • доводило 1
  • довољан 2
  • довољна 1
  • Довољна 1
  • довољни 1
  • довољно 14
  • довршавају 1
  • довршавајући 1
  • довршавала 1
  • доврши 2
  • довршим 2
  • довршио 2
  • догађа 4
  • догађај 6
  • догађаја 4
  • Догађаји 1
  • догађаји 6
  • догађало 1
  • догледу 1
  • договарали 1
  • договорила 1
  • Договорили 1
  • догодило 4
  • догодити 1
  • додавали 1
  • додавање 1
  • додаде 7
  • додаје 1
  • додати 1
  • додијало 1
  • додир 3
  • додира 2
  • додиривала 2
  • додиривали 1
  • додиривао 1
  • додирима 1
  • додирне 1
  • додирнемо 1
  • додирну 1
  • додирнутог 1
  • додирнуше 1
  • додирује 1
  • додирујући 1
  • дође 20
  • дођете 1
  • дођеш 2
  • Дођи 2
  • дођоше 4
  • дођу 1
  • доживео 2
  • доживљују 1
  • дозивање 1
  • доиста 6
  • Доиста 6
  • док 42
  • Док 9
  • доказати 1
  • Докле 1
  • докле 6
  • докон 1
  • доксатом 1
  • доктор 2
  • доктора 1
  • докторат 1
  • доктрина 1
  • документ 1
  • документа 1
  • докупљиване 1
  • докупљивања 1
  • долазак 2
  • долазе 5
  • Долази 2
  • долази 24
  • Долазила 1
  • долазила 10
  • долазиле 2
  • долазили 7
  • долазило 4
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазио 20
  • доласка 1
  • доле 5
  • Доле 5
  • долетим 1
  • доликује 2
  • долина 2
  • долине 1
  • доље 1
  • дом 1
  • Дома 3
  • домаку 2
  • домаћег 1
  • домаћих 1
  • домашаја 1
  • домашио 1
  • дометнуто 1
  • домина 3
  • дому 1
  • Дон 1
  • донекле 14
  • донела 2
  • донели 2
  • донело 1
  • донео 3
  • донесе 5
  • донети 2
  • донету 1
  • донијела 1
  • доносе 1
  • доноси 4
  • доносили 1
  • доносим 2
  • доносио 4
  • доња 1
  • Доња 1
  • доњег 1
  • доњем 1
  • Доњи 1
  • Доњој 1
  • Допада 1
  • допада 9
  • допадала 3
  • допадале 1
  • допадало 1
  • допадам 1
  • допадаш 2
  • допаде 1
  • допадљива 1
  • допадљиви 1
  • допадне 1
  • допаднем 2
  • допала 1
  • допало 1
  • допао 1
  • допирала 2
  • допирали 3
  • допирало 3
  • допирао 4
  • допиру 1
  • дописе 1
  • дописне 2
  • дописника 1
  • дописујемо 1
  • допратио 1
  • Допратио 1
  • допуни 3
  • допуњавала 1
  • допуњавао 1
  • допуњавати 1
  • допусти 2
  • допустили 1
  • допустим 1
  • допустити 4
  • допушта 5
  • допуштајући 1
  • допуштала 4
  • допуштали 1
  • допуштало 1
  • допуштате 1
  • допуштена 1
  • допуштено 1
  • допуштење 1
  • дорађивао 1
  • Дорћол 3
  • Дорћола 2
  • Дорћоле 1
  • Дорћолко 1
  • ДОРЋОЛСКА 1
  • Дорћолске 1
  • Дорћолу 3
  • доручак 3
  • доручка 1
  • доручком 1
  • доручкујеш 1
  • досад 16
  • Досад 2
  • досада 2
  • досадан 2
  • досадањег 1
  • досадањи 1
  • досади 3
  • досадити 1
  • досадна 2
  • досадни 5
  • досадно 3
  • досаду 2
  • досађивати 1
  • досађује 1
  • досађују 1
  • доселио 1
  • досетљивим 1
  • доскора 1
  • дослуку 1
  • доста 10
  • Доста 3
  • доставе 1
  • достави 1
  • достигли 1
  • достићи 1
  • Достојанствен 1
  • достојанствена 2
  • достојанствене 1
  • достојанствени 1
  • достојанствено 6
  • достојна 1
  • дотадањи 2
  • дотадашњи 1
  • дотерао 1
  • дотеривао 1
  • дотицала 1
  • дотицале 1
  • дотична 1
  • дотле 19
  • Дотле 2
  • Доћи 1
  • доћи 16
  • дохвати 6
  • доцветавала 1
  • доцкан 5
  • Доцније 2
  • доцније 9
  • Дочека 1
  • дочека 2
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • Дочекаће 1
  • дочекаше 2
  • дочекују 2
  • Дочепа 1
  • дочепа 2
  • дочепају 1
  • дочу 1
  • Дошавши 1
  • дошао 25
  • Дошла 1
  • дошла 9
  • Дошле 1
  • дошли 6
  • дошло 4
  • дошљак 3
  • дошљака 1
  • ДОШЉАЦИ 1
  • дошљаци 3
  • драг 1
  • драга 10
  • Драга 3
  • драган 2
  • Драгана 1
  • ДРАГАНА 1
  • драгана 24
  • драгане 33
  • драгани 7
  • драгано 1
  • драганом 3
  • драгану 30
  • Драге 2
  • Драги 10
  • драги 21
  • драгих 2
  • драго 3
  • драгог 1
  • драгокуп 1
  • драгу 1
  • ДРАГУТИН 1
  • Драгутин 34
  • Драгутина 14
  • Драгутине 1
  • Драгутинова 1
  • Драгутиново 1
  • Драгутином 4
  • Драгутину 5
  • драж 6
  • Драма 1
  • драма 9
  • ДРАМЕ 1
  • драме 8
  • драми 3
  • драмска 1
  • драмске 1
  • драмски 1
  • драмских 1
  • драму 11
  • дрва 3
  • дрвен 2
  • дрвена 1
  • дрвени 1
  • дрвеним 1
  • дрвених 1
  • дрвеном 1
  • дрвета 4
  • дрвећа 5
  • дрвеће 6
  • дрвећу 3
  • дрво 4
  • древна 1
  • дрема 1
  • дремала 2
  • држава 2
  • државе 1
  • држави 1
  • државна 2
  • Државне 1
  • државне 6
  • Државни 1
  • државни 2
  • државника 1
  • државним 1
  • државних 1
  • државног 3
  • државној 1
  • Државном 1
  • државну 4
  • државу 1
  • држала 4
  • држали 4
  • држало 1
  • држаљу 1
  • Држане 1
  • држање 2
  • држао 8
  • држати 1
  • држе 4
  • држећи 3
  • држи 2
  • дроњци 1
  • дрскости 1
  • друг 1
  • друга 14
  • ДРУГА 5
  • другама 1
  • другар 1
  • другарица 4
  • другарицама 1
  • другарице 2
  • другарицу 1
  • другарској 1
  • другаче 2
  • другачи 1
  • другде 1
  • Друге 1
  • друге 20
  • Други 1
  • ДРУГИ 1
  • други 47
  • другим 9
  • другима 3
  • других 4
  • Друго 2
  • друго 46
  • другова 5
  • другове 2
  • Другови 1
  • другови 6
  • друговима 5
  • другог 43
  • другога 3
  • другој 5
  • другојачија 1
  • другојачије 2
  • другом 27
  • другоме 8
  • другу 13
  • Дружење 1
  • дружила 1
  • друкчија 1
  • друкчије 2
  • друкчији 1
  • друм 3
  • друмом 1
  • друмска 1
  • друму 1
  • Друштва 1
  • друштва 5
  • друштвених 2
  • друштвима 1
  • Друштво 1
  • друштво 17
  • друштву 13
  • дрхтав 1
  • дрхтава 1
  • дрхтавији 1
  • дрхтаву 1
  • дрхтала 6
  • дрхтале 2
  • дрхтали 3
  • дрхтало 1
  • дрхтање 1
  • дрхтао 5
  • дрхтећи 1
  • Дрхтећи 1
  • дрхти 1
  • дубе 1
  • дубиле 1
  • дубина 2
  • дубине 5
  • дубини 8
  • дубину 4
  • дубље 1
  • дубљим 1
  • дубок 6
  • дубока 10
  • дубоке 8
  • Дубоки 1
  • дубоки 3
  • дубоким 3
  • дубоких 2
  • дубоко 20
  • дубокој 2
  • Дубоку 1
  • дубоку 8
  • Дубровачке 1
  • Дубровник 1
  • дувају 1
  • дувало 2
  • дуван 1
  • дувана 3
  • дуванског 1
  • дувао 2
  • дувар 2
  • Дуг 1
  • ДУГ 1
  • дуг 6
  • дуга 2
  • дугачак 5
  • дугачка 4
  • дугачке 7
  • дугачких 2
  • дугачко 2
  • дугачког 1
  • дугачком 2
  • дуге 7
  • Дуги 1
  • дуги 5
  • дугим 6
  • дугиним 1
  • дугих 2
  • дугмади 1
  • дугме 2
  • дугметима 1
  • дугмићима 1
  • дуго 17
  • Дуго 2
  • дугове 3
  • дугог 7
  • дугом 1
  • дугоочекиване 1
  • дугу 4
  • дуд 1
  • дуда 1
  • дует 1
  • дуж 2
  • дужан 1
  • дуже 1
  • дужег 3
  • дужи 3
  • дужини 1
  • дужност 4
  • дужности 7
  • дужностима 1
  • дум 2
  • Дунав 16
  • Дунава 13
  • ДУНАВЕ 2
  • дунавска 1
  • дунавске 2
  • дунавски 1
  • дунавских 2
  • дунавског 2
  • дунавској 3
  • дунавску 1
  • Дунаву 7
  • дуња 1
  • дуње 1
  • дупљама 1
  • дућана 3
  • дух 1
  • духа 3
  • духови 1
  • духовно 1
  • духом 3
  • ДУЧИЋ 1
  • Душа 1
  • душа 11
  • Душан 4
  • Душана 1
  • Душане 1
  • Душановој 2
  • Душановом 1
  • душе 24
  • душевни 1
  • душевним 1
  • душевних 1
  • души 11
  • душо 5
  • душом 2
  • душу 21
  • ђавола 4
  • ђаволаста 1
  • ђаволастих 2
  • ђаволасто 1
  • ђаволи 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 3
  • ђачић 1
  • ђевер 1
  • ђевојака 1
  • ђем 1
  • ђерданима 1
  • ђерма 1
  • Ђетиња 1
  • Ђетиње 4
  • Ђетињи 1
  • ђи 1
  • Ђидија 1
  • ђинђува 1
  • ђубре 1
  • ђувече 1
  • ђувечом 1
  • ђула 1
  • Ђурђев 2
  • ђурђевак 1
  • ђурђевданског 1
  • Ђурђевски 1
  • е 1
  • Е 5
  • Ево 16
  • ево 7
  • егзистенција 1
  • егоисти 1
  • Еј 1
  • еј 2
  • ексер 2
  • ексера 1
  • експерта 1
  • екстази 5
  • екстрема 1
  • елегантно 1
  • елеганције 1
  • електрика 2
  • електрична 1
  • Електрична 1
  • Електричне 1
  • електричне 3
  • електрични 1
  • електричних 1
  • Електрично 1
  • електрично 2
  • електричног 1
  • електричној 1
  • електричну 3
  • емоција 2
  • енглеског 1
  • енервирао 1
  • енергије 1
  • енергичан 1
  • енергичне 2
  • енергичним 1
  • енергично 1
  • Ено 3
  • епизоду 1
  • еполете 3
  • епоху 1
  • Ерице 1
  • Еркуле 1
  • Еро 1
  • еснаф 1
  • еспап 1
  • есперанто 1
  • есперантског 1
  • естетике 1
  • естради 1
  • етажер 1
  • етажера 1
  • ето 3
  • Ето 4
  • ех 1
  • Ех 5
  • Ехе 1
  • жаба 2
  • жабе 1
  • жагор 3
  • жалба 1
  • жалбе 1
  • Жалећи 1
  • жали 4
  • жалим 5
  • жалио 6
  • жалити 1
  • жалиш 2
  • жалосна 6
  • жалосне 5
  • жалосни 2
  • жалосним 1
  • жалосних 1
  • Жалосно 1
  • жалосно 9
  • жалосном 2
  • жалосну 2
  • жалост 6
  • жалостан 5
  • жалости 9
  • жалостивно 1
  • жалостима 1
  • жалостиш 1
  • жандарм 8
  • жандарма 1
  • жандармеријског 1
  • жандармериски 1
  • жандармске 1
  • жао 8
  • жватала 1
  • ждребету 1
  • ждрело 1
  • жедан 2
  • жедна 6
  • жедни 1
  • жедно 1
  • жеђ 1
  • железница 1
  • железници 1
  • железничка 1
  • Железничке 1
  • железничке 4
  • железничког 1
  • железничкој 1
  • Железничкој 1
  • железничком 1
  • железничку 3
  • желела 11
  • желели 1
  • желео 15
  • желећи 1
  • жели 4
  • желим 13
  • жеља 10
  • жељама 1
  • жељан 1
  • жеље 6
  • жељеном 1
  • жељену 1
  • жељи 1
  • жељна 1
  • жељом 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 109
  • женама 2
  • Жене 3
  • жене 43
  • жени 12
  • женидбом 1
  • женидбу 2
  • женином 1
  • Женица 1
  • женице 2
  • женицу 1
  • жениш 1
  • жено 1
  • женом 6
  • женска 4
  • женске 4
  • Женски 1
  • женски 4
  • женским 4
  • женскиња 1
  • женскињу 1
  • женских 3
  • женско 4
  • женског 1
  • Женској 1
  • женском 5
  • женскости 1
  • женску 1
  • жену 27
  • жив 3
  • жива 1
  • Живан 1
  • живаца 1
  • Живе 1
  • живе 11
  • живели 1
  • Живело 1
  • живело 2
  • Живео 1
  • живео 4
  • живети 12
  • живећи 1
  • живи 19
  • живим 4
  • живимо 4
  • живинче 1
  • живио 1
  • живите 1
  • живих 2
  • живља 1
  • живље 1
  • живо 1
  • живог 1
  • живом 1
  • живописна 1
  • живописним 1
  • живописну 1
  • живост 2
  • живот 111
  • Живот 5
  • живота 70
  • животе 2
  • животиња 1
  • животиње 1
  • животињицу 1
  • животињске 1
  • животињских 1
  • животним 1
  • животну 1
  • животом 6
  • животу 31
  • живу 4
  • живци 2
  • живцима 2
  • жила 1
  • жилавог 1
  • жилама 1
  • жиле 2
  • жипона 1
  • жито 1
  • жица 1
  • жице 1
  • жртава 1
  • жртва 1
  • жртве 2
  • жртвовала 3
  • жртвовали 1
  • жртвовати 6
  • жртву 3
  • жртвује 1
  • жртвујем 1
  • жртвујеш 1
  • жртвују 1
  • Жуан 1
  • жуборе 3
  • жудела 1
  • жудели 1
  • жудео 2
  • жудећи 1
  • жуди 1
  • жудила 1
  • жудио 2
  • жуђеном 1
  • жуљи 1
  • жуљио 1
  • журбу 2
  • журе 1
  • журећи 2
  • жури 1
  • журила 1
  • Журила 1
  • журили 1
  • журило 1
  • Журио 1
  • журити 3
  • журно 1
  • жут 3
  • Жута 1
  • жута 4
  • Жуте 1
  • жуте 4
  • жути 2
  • жутила 1
  • жутилом 1
  • жутим 3
  • жутих 1
  • Жуто 1
  • жуто 3
  • жутог 1
  • жуч 2
  • жучни 1
  • жучно 2
  • З 1
  • За 27
  • за 473
  • забавама 2
  • забаве 1
  • забави 3
  • забавила 1
  • Забавила 1
  • забавио 1
  • забавља 1
  • забављају 1
  • забаву 2
  • забадало 1
  • забацивањем 1
  • забачена 2
  • забачене 1
  • Забачено 1
  • забаченој 1
  • забашури 1
  • забашурио 1
  • забележила 1
  • забележио 1
  • забели 1
  • забленуто 1
  • заблиста 1
  • Заблуда 1
  • забоде 1
  • заболело 2
  • Заборав 1
  • заборав 4
  • заборава 5
  • Заборави 1
  • заборави 4
  • заборавивши 2
  • заборавила 2
  • заборавили 4
  • заборавим 1
  • заборавио 8
  • заборавити 8
  • Заборавићете 1
  • заборавиш 1
  • заборавише 1
  • заборавља 1
  • заборављају 2
  • заборављајући 1
  • заборављали 2
  • заборављам 3
  • заборављао 3
  • заборављене 1
  • заборављено 2
  • забранила 2
  • забранима 1
  • забрањена 1
  • забрањену 1
  • забрањујем 1
  • забрањујте 1
  • забринем 1
  • забрину 2
  • забринуло 1
  • забринута 1
  • забринуте 1
  • забринутије 2
  • забринуто 3
  • забринуту 1
  • забуну 1
  • Забучја 2
  • Забучју 1
  • завађала 1
  • завађаш 1
  • завађене 1
  • Заваљен 1
  • заведе 1
  • завејане 1
  • Завеса 3
  • завеса 6
  • завесама 3
  • завесе 6
  • завесу 4
  • завиде 1
  • завидео 1
  • завиди 1
  • завидљива 1
  • завидног 1
  • завијају 1
  • завијала 2
  • завијао 1
  • завијено 1
  • завирио 1
  • зависе 2
  • Зависи 1
  • зависи 8
  • зависила 1
  • зависило 2
  • зависимо 1
  • зависио 1
  • завист 1
  • ЗАВИЧАЈ 1
  • завичај 4
  • завичаја 1
  • завичајем 1
  • завичају 1
  • завлачећи 1
  • завлачим 1
  • завлачио 1
  • заводљивим 1
  • заводљиво 1
  • завој 2
  • завојицама 1
  • завојице 1
  • завоју 1
  • заволела 2
  • заволи 1
  • заволиш 1
  • Заврни 1
  • заврнуо 1
  • заврнутом 1
  • завршавало 1
  • завршавао 1
  • заврши 2
  • завршила 1
  • завршили 1
  • завршити 1
  • завршују 1
  • завученом 1
  • загазила 1
  • загазише 1
  • заглади 2
  • загледа 16
  • Загледај 1
  • Загледајте 1
  • загледајући 1
  • Загледала 1
  • загледали 1
  • загледао 10
  • загледати 2
  • загледаше 1
  • заголица 1
  • заголицавши 1
  • заголицао 1
  • загонетка 8
  • загонетке 4
  • загонетку 4
  • загонетна 1
  • загонетно 1
  • загоретину 1
  • загорчам 1
  • загосподарила 1
  • заграђен 1
  • загребачке 1
  • загревало 1
  • загревао 1
  • загрејан 1
  • загрејати 1
  • загреје 1
  • Загрли 1
  • загрли 3
  • загрлим 1
  • загрлити 2
  • загрљај 4
  • загрљаја 4
  • загрљаји 2
  • загрљају 1
  • загрме 1
  • загрцну 1
  • загушеног 1
  • задавао 1
  • задала 3
  • задало 1
  • задатак 2
  • задати 2
  • Задах 1
  • задах 4
  • задахнуте 1
  • задаху 1
  • задене 1
  • задеси 1
  • задесити 1
  • задивљене 1
  • задивљено 1
  • задиркивали 1
  • задихано 1
  • задњих 1
  • задобивену 1
  • задобити 2
  • задовољава 1
  • задовољавао 1
  • задовољавати 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 11
  • задовоље 1
  • задовољене 1
  • Задовољењем 1
  • задовољи 1
  • задовољна 2
  • задовољни 1
  • задовољно 4
  • задовољстава 1
  • задовољства 12
  • задовољствима 2
  • задовољство 13
  • Задовољство 2
  • задовољством 1
  • задоцне 1
  • задоцнели 1
  • задоцнело 1
  • задоцнелог 2
  • задоцни 1
  • задоцнила 1
  • задоцнио 1
  • задоцњавао 1
  • задрема 1
  • задржа 5
  • задржавали 1
  • задржавало 1
  • задржаваног 1
  • задржавао 1
  • задржавати 1
  • задржало 2
  • задржан 1
  • задржао 1
  • задржати 5
  • задржи 1
  • задржимо 1
  • задрма 1
  • Задруге 3
  • задрузи 1
  • Задрузи 1
  • задрхта 8
  • задрхтали 1
  • задуби 2
  • задубила 1
  • задубио 1
  • задубљене 1
  • задубљени 1
  • задувана 1
  • зађе 1
  • зађевица 1
  • зађоше 1
  • зажеле 1
  • зажелео 1
  • зажуборило 1
  • зазвони 1
  • зазиданим 1
  • зазора 2
  • заигра 2
  • заинтересујемо 1
  • заиста 2
  • Заиста 2
  • зајапурене 1
  • зајапурила 1
  • зајаукао 1
  • зајаукаће 1
  • заједљиво 2
  • заједница 1
  • заједницу 1
  • заједничка 1
  • заједничке 2
  • заједнички 4
  • заједничких 1
  • заједничко 1
  • заједничког 2
  • заједно 44
  • зајеца 1
  • зајму 1
  • заказали 3
  • заказивали 2
  • закачи 1
  • закачио 2
  • закићена 1
  • заклањао 1
  • заклео 1
  • Заклињем 1
  • заклон 1
  • заклони 1
  • заклоним 1
  • заклоњене 1
  • заклопим 1
  • заклопише 1
  • закључак 1
  • закључи 1
  • закључио 1
  • закон 1
  • закони 1
  • законима 5
  • законита 2
  • законодавац 1
  • закопчавао 1
  • закрвављених 1
  • закрчена 1
  • закупац 1
  • закутку 1
  • закуца 1
  • залажу 1
  • залази 4
  • залазило 1
  • заласку 1
  • залевале 1
  • залевали 1
  • заледила 1
  • залеђем 1
  • заливам 1
  • заливен 1
  • заливена 1
  • залиј 1
  • залогама 1
  • залогу 1
  • залуд 1
  • залуђује 1
  • залупише 1
  • залута 2
  • залутали 2
  • залутао 1
  • заљубљен 2
  • заљубљена 6
  • заљубљене 1
  • заљубљени 4
  • Заљубљени 4
  • заљубљених 2
  • заљубљено 2
  • заљубљеног 2
  • замакао 1
  • замакати 1
  • замакли 1
  • Замало 1
  • замало 3
  • замаче 3
  • замашаја 1
  • заменила 1
  • заменио 1
  • заменити 1
  • замениће 1
  • замењивале 1
  • замењивало 1
  • замењивао 1
  • замерај 1
  • замерају 1
  • замерали 1
  • замери 1
  • замерио 1
  • замерити 1
  • замерке 1
  • Замисли 3
  • замисли 5
  • замислио 2
  • замислити 5
  • замишља 1
  • замишљала 2
  • замишљало 1
  • замишљам 1
  • Замишљао 1
  • замишљао 4
  • замишљен 2
  • замишљена 4
  • замишљене 2
  • замишљеним 2
  • замишљених 2
  • замишљено 6
  • замишљености 2
  • замка 1
  • замке 1
  • замоли 3
  • заморан 1
  • заморен 1
  • заморени 1
  • Заморио 1
  • замочи 1
  • замрзла 1
  • замрзлим 1
  • ЗАМРЗЛИМ 1
  • замрли 2
  • замрља 1
  • замрљан 1
  • замршене 4
  • замршеној 1
  • замуцну 1
  • замуче 2
  • занавек 6
  • занатлије 1
  • занатства 2
  • занаџиски 2
  • занемарених 1
  • занемарују 1
  • занеме 1
  • занемела 1
  • занесе 3
  • занесена 1
  • занесени 1
  • занесено 2
  • занесеном 1
  • занима 2
  • занимало 1
  • занимање 2
  • занимао 1
  • занимљив 1
  • занимљиви 1
  • занимљиво 1
  • занос 7
  • заноса 6
  • заноси 1
  • заносила 1
  • заносних 1
  • заносом 1
  • заносу 3
  • заобиђе 2
  • заобилазили 1
  • заогртала 1
  • заокругљено 1
  • заоране 1
  • заостали 2
  • заоштравало 1
  • Запад 1
  • западе 1
  • западу 6
  • запажањима 1
  • запазио 2
  • запале 1
  • запали 5
  • запалиле 1
  • запалио 1
  • запалити 1
  • запањи 1
  • запарала 1
  • запахнуо 1
  • запе 1
  • запева 3
  • запевао 1
  • запенушалом 1
  • запенушена 1
  • запирати 1
  • запис 1
  • Запита 1
  • запита 14
  • запитало 1
  • запитах 1
  • запиткују 1
  • запишу 1
  • заплака 1
  • заплакао 1
  • запламила 1
  • заплаче 1
  • запљеска 2
  • запљускивали 1
  • запљускивао 1
  • заповеда 1
  • заповеди 1
  • заповеднички 1
  • заподевало 1
  • запостављам 3
  • започео 1
  • започети 1
  • започињало 1
  • започињао 1
  • започињући 1
  • започне 1
  • запрепастило 1
  • запрепашћење 1
  • запрепашћењем 1
  • запушавала 1
  • запушити 1
  • запуштене 1
  • запуштени 1
  • запуштеним 1
  • зар 10
  • Зар 23
  • зарада 2
  • зараде 1
  • заради 1
  • зарадимо 1
  • зарадити 1
  • зарађивати 1
  • заразе 2
  • зарасле 1
  • зарастао 1
  • зарђале 2
  • зарђалу 1
  • зареди 1
  • зари 1
  • заривен 1
  • зарицао 1
  • заровашен 1
  • заровашеним 1
  • зарони 1
  • заронила 1
  • зарумене 1
  • зарумени 1
  • засад 1
  • засађена 2
  • засађене 1
  • засађено 2
  • засађеног 1
  • засвагда 1
  • засветлише 1
  • засвира 1
  • засебна 1
  • засебне 1
  • засебним 1
  • засебно 1
  • засенуше 1
  • Засењених 1
  • засићености 1
  • засја 1
  • засјену 1
  • заслади 2
  • заслађено 2
  • заслађивали 1
  • заслађујем 1
  • заслуге 2
  • заслужан 1
  • заслужио 2
  • заслужити 1
  • заслужује 4
  • заслужујем 2
  • заслужујеш 1
  • засмеја 2
  • заспа 1
  • заспала 2
  • заспале 2
  • заспало 1
  • заспао 1
  • заспати 2
  • заспи 2
  • заспиш 1
  • заста 3
  • застава 1
  • застаде 5
  • застадоше 1
  • застајали 1
  • застаје 1
  • застајкивао 1
  • застали 2
  • застрвена 1
  • застрте 1
  • заструјао 1
  • засула 1
  • затандркало 1
  • затварају 1
  • затварали 1
  • затворен 5
  • затворена 5
  • затворених 3
  • затворено 1
  • Затворено 1
  • затвори 4
  • затворила 1
  • затворио 2
  • затеже 1
  • затекла 1
  • затећи 2
  • затече 1
  • Затим 6
  • затим 8
  • затишкај 1
  • Зато 3
  • зато 6
  • затражио 1
  • затражити 2
  • затреба 3
  • затресао 2
  • затресе 3
  • затрчао 1
  • затутња 1
  • заћута 2
  • заћутала 1
  • заћутали 2
  • заћутало 1
  • заћуташе 1
  • заувек 1
  • заузеле 1
  • заузели 1
  • заузет 3
  • заузета 1
  • заузете 1
  • заузети 3
  • заузето 2
  • заузимају 2
  • заузимала 1
  • заузимао 1
  • заузме 2
  • заузму 1
  • зауставе 1
  • заустави 7
  • зауставили 1
  • зауставило 2
  • зауставио 4
  • зауставити 1
  • зауставише 1
  • зауставља 2
  • заустављајући 1
  • заустављали 1
  • заустављати 1
  • заусти 1
  • Захарић 1
  • захвали 2
  • захвалим 1
  • захвално 1
  • захвалност 2
  • захвалности 3
  • захваљивао 2
  • захте 1
  • захтев 1
  • зацело 4
  • заценило 1
  • зацичи 1
  • зачетак 1
  • зачињала 1
  • зачу 5
  • зачуди 1
  • Зачуди 1
  • зачудио 1
  • зачудити 2
  • зачуђен 1
  • зачуђеним 1
  • зачуђено 8
  • зачује 1
  • зачуше 1
  • зашиљених 1
  • зашло 1
  • зашо 1
  • заштите 1
  • заштити 1
  • заштићују 1
  • зашто 15
  • Зашто 17
  • зби 1
  • збијај 1
  • збијених 1
  • збило 1
  • збио 1
  • збише 1
  • због 56
  • Због 9
  • Збогом 4
  • збогом 5
  • збору 1
  • збуни 4
  • збунити 1
  • збуњене 1
  • збуњено 6
  • збуњеног 1
  • збуњује 1
  • звала 3
  • звали 5
  • звало 1
  • званицама 1
  • званице 2
  • званичан 2
  • званичне 1
  • званичним 1
  • званичних 1
  • званично 3
  • званичном 3
  • званичности 1
  • звао 2
  • звати 1
  • звезда 5
  • звезде 7
  • звезду 2
  • звекет 1
  • зверке 1
  • зверске 1
  • зверским 1
  • звецкање 1
  • звиждање 1
  • звиждукао 1
  • звона 1
  • звони 1
  • звонила 1
  • звониле 1
  • звонило 2
  • звонио 2
  • звоно 3
  • звонцета 2
  • звука 1
  • звуци 1
  • звуцима 1
  • згади 2
  • згадио 1
  • згариште 1
  • зглавкове 1
  • згодан 1
  • згодитак 1
  • згодно 1
  • згодној 1
  • згодну 1
  • зграби 2
  • зграда 6
  • зградама 1
  • зграде 5
  • згради 3
  • зграду 1
  • згрчи 2
  • згужван 1
  • згусла 1
  • згусле 1
  • здрав 2
  • Здрава 1
  • здрава 4
  • здрави 2
  • Здравка 1
  • здравља 2
  • здравље 3
  • здрављем 1
  • здрављу 2
  • Здраво 2
  • здраво 5
  • здравог 1
  • здружити 1
  • зевањем 1
  • зевао 2
  • зејтин 1
  • зејтињаве 1
  • зелен 1
  • зелена 7
  • зелене 3
  • зелени 1
  • зеленила 3
  • зелениле 2
  • зеленилом 1
  • зеленим 1
  • зелених 1
  • зеленка 1
  • зелено 1
  • зеленој 1
  • зеленом 1
  • зелену 3
  • Земља 1
  • земља 7
  • земљак 1
  • земљама 1
  • земље 17
  • земљи 12
  • земљиних 1
  • земљом 2
  • земљотреси 1
  • земљу 16
  • Земуна 2
  • земуницама 1
  • земунице 1
  • земунско 1
  • земунском 1
  • Земуну 3
  • зенита 1
  • зениту 1
  • зеница 2
  • зенице 3
  • Зереку 1
  • зец 1
  • зивкању 1
  • зид 2
  • зида 2
  • зиданим 1
  • зидања 1
  • зидао 1
  • зидина 5
  • зидинама 1
  • зидине 2
  • зидни 2
  • зидова 1
  • зидове 2
  • зидови 2
  • зидовима 1
  • зидом 1
  • зиду 4
  • зијало 1
  • зији 1
  • зију 1
  • зима 5
  • зиме 9
  • зимзелена 1
  • зимзеленог 1
  • зими 3
  • зимњег 1
  • зимовник 1
  • зимска 1
  • зимске 2
  • зимски 2
  • зимско 1
  • зиму 1
  • зимус 2
  • зини 1
  • Зини 1
  • зјапила 1
  • зјапио 3
  • зла 11
  • злата 2
  • златан 1
  • Златан 1
  • Златна 1
  • златна 2
  • златне 3
  • Златни 1
  • златни 2
  • Златним 1
  • златним 7
  • златно 1
  • Златно 1
  • златном 1
  • злато 3
  • зликовачке 2
  • зликовца 1
  • злим 1
  • зло 7
  • злоба 1
  • зловоља 1
  • зловољу 1
  • злокобан 1
  • злокобно 2
  • злопознатих 1
  • злостављати 1
  • злоупотреби 1
  • злоупотребити 1
  • злочин 1
  • злочина 1
  • злочиначки 1
  • злочинства 1
  • злу 1
  • змија 1
  • змије 1
  • Зна 2
  • зна 21
  • Знај 1
  • знају 4
  • знајући 5
  • ЗНАК 1
  • знак 5
  • знака 2
  • знаке 1
  • знаку 1
  • Знала 1
  • знала 10
  • знали 1
  • знало 2
  • знам 44
  • Знам 6
  • знаменитих 1
  • знамо 2
  • знање 2
  • Знао 1
  • знао 23
  • Знате 6
  • знате 9
  • знати 6
  • знаци 1
  • значе 1
  • значи 6
  • значиле 1
  • значило 2
  • значио 1
  • Знаш 3
  • знаш 45
  • зној 2
  • зове 5
  • зовеш 1
  • зовну 1
  • зовнух 1
  • зову 2
  • зора 1
  • Зора 1
  • Зорка 303
  • Зорке 21
  • Зорки 24
  • Зоркин 6
  • Зоркина 7
  • Зоркине 8
  • Зоркини 1
  • Зоркиним 5
  • Зоркиних 3
  • Зоркино 10
  • Зоркиног 7
  • Зоркиној 2
  • Зоркином 3
  • Зоркину 6
  • Зорко 1
  • Зорком 19
  • Зорку 37
  • Зоро 8
  • зрак 1
  • зрака 2
  • зраке 2
  • зракова 4
  • Зраци 1
  • зраци 6
  • зрацима 3
  • зрело 1
  • зрелости 1
  • зрео 1
  • зрна 1
  • зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 2
  • зуби 1
  • зубима 4
  • зујала 2
  • зујале 2
  • зујање 2
  • зујањем 1
  • зумбула 1
  • зумбулово 1
  • И 133
  • и 3105
  • Иако 3
  • иако 9
  • иберциг 1
  • ибрика 1
  • ИВАН 1
  • ивањског 1
  • ивице 1
  • ивици 3
  • ивицу 1
  • игара 1
  • иглица 1
  • иглом 1
  • иглу 1
  • Игра 1
  • игра 6
  • играју 4
  • играјући 1
  • играла 3
  • играли 8
  • играло 2
  • Играмо 1
  • игранки 1
  • играо 6
  • играча 1
  • играчима 1
  • играчку 1
  • игре 3
  • игри 2
  • игром 1
  • игру 4
  • иде 22
  • идеал 1
  • идеала 5
  • идеале 2
  • идеали 1
  • идеалног 2
  • идеје 1
  • идејом 2
  • идеју 3
  • Идем 1
  • идем 4
  • идемо 6
  • идете 2
  • идеш 2
  • Иди 1
  • ИДИЛА 1
  • идиле 2
  • идилична 1
  • идите 1
  • Идите 3
  • идол 1
  • иду 10
  • идуће 1
  • идућег 1
  • идући 1
  • Идући 1
  • из 240
  • Из 27
  • ИЗА 1
  • иза 28
  • Иза 6
  • изабрали 1
  • изабран 1
  • изабране 1
  • изабраног 1
  • изабрао 1
  • изабрати 1
  • изађе 7
  • изађу 1
  • изазва 1
  • изазвао 1
  • изазива 3
  • изазивају 1
  • изазивала 6
  • изазивале 2
  • изазивао 1
  • изаћи 5
  • изафектираним 1
  • изашао 2
  • изашла 1
  • избаце 1
  • избаци 1
  • избацивали 1
  • избацила 1
  • избегава 1
  • избегавај 1
  • избегавају 1
  • избегавајући 1
  • избегавали 2
  • избегавамо 1
  • избегавао 1
  • избегавати 1
  • избегао 2
  • избегне 2
  • избегну 1
  • избећи 1
  • изби 3
  • избија 5
  • избијајући 1
  • избијала 3
  • избијали 1
  • избијало 1
  • избијао 3
  • избила 1
  • избили 2
  • избити 1
  • избише 3
  • избледела 1
  • избледелих 1
  • избледелом 3
  • избледети 1
  • изближе 1
  • изблиза 2
  • избраздала 1
  • избраздана 1
  • избразданим 1
  • избријане 1
  • избриса 2
  • избрисала 2
  • избрисано 1
  • избрисао 1
  • избушен 1
  • извади 2
  • извадио 1
  • извађен 1
  • извали 1
  • извалити 1
  • изваљен 1
  • изван 4
  • извежбано 1
  • извела 1
  • извео 1
  • извесна 4
  • извесне 1
  • извесним 3
  • извесних 1
  • извесно 1
  • извесном 2
  • извесности 1
  • извесну 1
  • извести 1
  • извештавај 1
  • извештаји 1
  • извештајима 1
  • извештала 1
  • извештачен 1
  • извештачено 3
  • извештаченог 1
  • изви 1
  • извијајући 1
  • извикани 1
  • извини 3
  • Извини 3
  • извиним 1
  • извинио 1
  • Извините 2
  • извинити 3
  • извињавала 1
  • извињавао 2
  • извирало 1
  • извлачи 1
  • извлачио 1
  • изводи 1
  • Извоз 1
  • Извол 1
  • извор 1
  • извора 1
  • извори 1
  • изврнут 1
  • Изврнути 1
  • изврстан 1
  • извршивали 1
  • извршила 1
  • извршише 1
  • извршује 1
  • извукао 2
  • извукли 1
  • извуку 1
  • извуче 4
  • извучем 1
  • изглед 7
  • Изгледа 3
  • изгледа 5
  • изгледају 1
  • Изгледала 1
  • изгледала 7
  • изгледале 5
  • изгледали 2
  • изгледало 5
  • Изгледао 1
  • изгледао 5
  • изгледати 2
  • изгледаш 1
  • изгледи 1
  • изгледом 1
  • изгледу 2
  • изгнан 1
  • изгнанству 1
  • изговара 1
  • изговарајући 1
  • изговарала 1
  • изговорио 1
  • изговором 1
  • изгорео 1
  • изгрдила 2
  • изгрдити 1
  • изгубе 1
  • изгуби 4
  • изгубила 2
  • изгубиле 1
  • изгубили 2
  • изгубим 1
  • изгубимо 1
  • изгубио 6
  • изгубити 2
  • изгубише 1
  • изгубљен 1
  • изгубљена 2
  • изгубљеним 1
  • изгубљених 2
  • изгубљено 5
  • изгубљеног 1
  • изгубљену 1
  • издавале 1
  • издавали 1
  • издавао 1
  • издања 1
  • издање 1
  • издатака 1
  • издиже 5
  • издизала 1
  • издизао 1
  • издржа 1
  • издржати 1
  • издржљивости 1
  • издубиле 1
  • изигравали 1
  • изиђе 22
  • изиђем 5
  • изиђемо 1
  • изиђеш 2
  • изиђи 2
  • изиђоше 2
  • изиђу 5
  • изилазила 1
  • изићи 8
  • Изишав 1
  • изишавши 1
  • Изишао 1
  • изишао 6
  • изишла 5
  • Изишле 1
  • изишле 5
  • изишли 3
  • изишло 1
  • изјава 1
  • изјаве 2
  • изјадам 1
  • изједначени 1
  • Изјутра 2
  • изјутра 6
  • излаже 1
  • излаза 3
  • излазак 1
  • излазе 5
  • излази 7
  • излазила 3
  • излазиле 1
  • излазили 6
  • излазило 2
  • излазим 1
  • излазимо 1
  • излазио 5
  • излазиш 1
  • излазу 1
  • изласку 1
  • излета 2
  • излете 2
  • излива 1
  • изливала 3
  • изливало 1
  • изливи 1
  • излизани 1
  • излизано 1
  • излије 1
  • излишна 1
  • излог 1
  • излогу 1
  • изложен 1
  • изложити 1
  • излози 1
  • изломљена 1
  • измакоше 1
  • измалена 1
  • измамило 1
  • измамим 1
  • измамио 1
  • измамљивало 1
  • измаћи 1
  • измаче 2
  • између 57
  • Између 7
  • изменила 1
  • измениле 1
  • изменити 4
  • измену 1
  • измењали 1
  • Измењао 1
  • изместила 1
  • измешано 1
  • измири 1
  • измирна 1
  • измисли 2
  • измицала 3
  • измицале 1
  • измицало 1
  • измицање 1
  • измицао 5
  • измиче 3
  • измичи 1
  • измичу 1
  • измишљавајући 1
  • измишљам 1
  • измишљао 1
  • измишљене 1
  • измишљених 1
  • изморио 1
  • измрљана 1
  • измрцварен 1
  • измучено 1
  • изнад 20
  • Изнад 5
  • изналази 2
  • изналазила 1
  • изнела 1
  • изненада 1
  • изненади 8
  • изненадио 1
  • изненадити 1
  • Изненадна 1
  • изненадна 4
  • изненадним 1
  • изненадних 1
  • изненадно 12
  • Изненадно 5
  • изненадног 1
  • изненадном 1
  • изненадну 1
  • изненађен 1
  • изненађена 1
  • изненађени 1
  • изненађење 4
  • изненађивале 1
  • изненађивао 1
  • изненађују 1
  • изнео 2
  • изнесе 1
  • изникло 1
  • изниклу 1
  • изнићи 1
  • износио 1
  • изнурен 1
  • изнурена 1
  • изнутра 1
  • изобиловао 1
  • изобиљу 3
  • изостати 1
  • израдио 1
  • израђеношћу 1
  • израђује 1
  • изражава 3
  • изражавала 1
  • изражавао 1
  • израз 5
  • израза 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • изрекао 1
  • изрецкану 1
  • изрибаним 1
  • изузев 2
  • изузетака 1
  • изумирали 1
  • изумире 1
  • ијед 1
  • иједна 1
  • иједног 1
  • икад 7
  • икаква 1
  • икаквих 2
  • икаквог 2
  • икога 2
  • икона 3
  • иконе 1
  • иконом 1
  • Или 5
  • или 98
  • Илузија 1
  • илузија 3
  • илузије 1
  • илузију 2
  • илуминацији 1
  • илуминацију 1
  • им 55
  • Има 15
  • има 66
  • имагинацијом 1
  • Имај 1
  • имајте 1
  • имају 23
  • имајући 1
  • Имала 1
  • имала 14
  • имале 4
  • Имали 1
  • имали 8
  • имало 3
  • Имам 2
  • имам 20
  • имамо 2
  • имања 2
  • имање 4
  • имањем 2
  • имању 1
  • имао 34
  • Имао 4
  • имате 2
  • имати 14
  • Имаш 1
  • имаш 14
  • име 22
  • имена 2
  • именима 3
  • именом 2
  • имитира 1
  • имитирање 1
  • имовином 1
  • импонира 1
  • инат 1
  • иначе 8
  • Иначе 9
  • инвалид 1
  • индијанер 1
  • Индији 1
  • индиферентна 1
  • инжињера 1
  • иностранства 1
  • иностранству 1
  • Инсекти 1
  • Инспектор 2
  • инспекторе 1
  • инсталацију 1
  • инсталисана 1
  • инстинката 1
  • инстинкти 1
  • инстинктивно 2
  • инстинктивном 1
  • инстинктима 1
  • инстинктом 1
  • институтки 1
  • инструмената 1
  • интелигентно 1
  • интелигенција 1
  • интензивну 1
  • интервенисала 1
  • интервјуише 1
  • интереса 1
  • интересантан 1
  • интересантна 1
  • интересантније 1
  • интересантност 1
  • интересовала 2
  • интересовао 5
  • интересу 2
  • интересује 1
  • интерпункција 1
  • интиман 2
  • интимна 1
  • ИНТИМНА 1
  • интимне 1
  • интимни 2
  • интимније 1
  • интимнији 1
  • интимних 1
  • интимношћу 1
  • интимну 1
  • интрига 1
  • Интрига 1
  • Ипак 22
  • ипак 32
  • ироније 1
  • исели 2
  • иселити 1
  • исељавају 1
  • исече 1
  • исисао 1
  • искали 1
  • искаљаш 1
  • искачу 1
  • исквареном 1
  • искидана 1
  • искидане 1
  • искористити 1
  • искрен 3
  • искрена 8
  • искрене 1
  • Искрено 1
  • искрено 11
  • искрености 1
  • искрсне 1
  • искрснути 1
  • искупи 1
  • искупљујем 1
  • искуснију 1
  • искуства 1
  • Искушење 1
  • искушење 2
  • искушењу 1
  • исмевале 1
  • исмејавао 1
  • испаван 1
  • испадала 1
  • испадале 1
  • испадао 2
  • испаде 2
  • испади 1
  • испадне 3
  • испадну 1
  • испала 1
  • испале 1
  • испало 1
  • испао 1
  • испаштати 2
  • испечено 1
  • испијају 1
  • исписана 1
  • исписане 1
  • испит 3
  • испита 4
  • испите 2
  • испити 1
  • испитивати 1
  • испитивачки 1
  • испитивачких 1
  • испитују 1
  • испишем 1
  • исплаканим 1
  • испљува 1
  • исповедаоница 1
  • Испод 10
  • испод 27
  • испољавале 1
  • исправим 1
  • исправљала 1
  • исправно 1
  • испрати 1
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испрва 1
  • Испрва 1
  • Испред 1
  • испред 5
  • испрекидано 4
  • испреплетане 1
  • испретстављамо 1
  • испричао 2
  • испричати 1
  • испрскале 1
  • испружених 1
  • испуне 1
  • испуни 1
  • испуниш 2
  • испуњава 1
  • испуњавајући 1
  • испуњавала 2
  • испуњавало 1
  • испуњавао 4
  • испуњен 1
  • испуњене 2
  • испуњену 1
  • испуњују 1
  • испусти 1
  • испустио 1
  • испушта 1
  • испуштао 2
  • иста 3
  • истави 1
  • исте 8
  • истера 1
  • истерају 1
  • истеран 1
  • истерани 1
  • истеривало 1
  • истеривања 1
  • исти 18
  • истим 1
  • Истина 6
  • истина 8
  • истине 2
  • истинито 2
  • истински 2
  • Истину 1
  • истину 2
  • истицали 1
  • истицао 2
  • исто 25
  • истог 2
  • истој 7
  • исток 1
  • Исток 1
  • истока 3
  • истоку 2
  • истом 7
  • истопљеног 1
  • историја 1
  • историје 1
  • историјом 1
  • историју 4
  • историчар 2
  • источне 1
  • источњачко 1
  • истраживањима 1
  • истрвено 1
  • Истрвено 1
  • истргне 1
  • истре 1
  • истрже 1
  • истржући 1
  • истрло 1
  • иструлих 1
  • истрча 1
  • исту 4
  • истури 1
  • истурила 1
  • исцелиле 1
  • исцепам 1
  • исцепао 1
  • исцрпљивали 1
  • ићи 9
  • их 128
  • ичега 2
  • ичије 1
  • Ишао 1
  • ишао 10
  • Ишла 1
  • ишла 5
  • ишле 5
  • ишли 13
  • ишло 5
  • ишпартане 1
  • ишта 1
  • ишчезавале 1
  • ишчезавао 1
  • ишчезе 1
  • Ја 252
  • ја 343
  • јабланова 2
  • јабука 1
  • јабуку 2
  • јави 5
  • јавивши 1
  • Јавио 1
  • јавити 3
  • јавља 3
  • јављају 1
  • јављала 2
  • јављао 1
  • јавне 2
  • јавним 1
  • јавних 1
  • јавно 1
  • јавног 1
  • јавном 3
  • јавну 1
  • јавом 1
  • јагњад 1
  • јагње 3
  • јагода 2
  • јагоде 1
  • Јагодини 1
  • Јагодић 3
  • Јагодића 1
  • јагодицама 1
  • јагодице 1
  • јада 2
  • јадао 1
  • јадна 2
  • Јадна 2
  • јадније 1
  • јазови 1
  • Јак 1
  • јак 2
  • јака 8
  • јаке 2
  • јаким 1
  • Јако 1
  • јако 15
  • Јаков 7
  • Јакова 2
  • јаког 2
  • јакој 1
  • јаком 1
  • јаку 5
  • Јалија 1
  • Јалији 1
  • Јалију 1
  • јалову 1
  • јануара 1
  • јануарски 3
  • јанџик 1
  • јање 1
  • Јањићи 1
  • јарак 1
  • јарам 1
  • јарко 1
  • јарку 1
  • јармом 1
  • јасмина 1
  • јасније 6
  • јаснијом 1
  • Јасно 1
  • јасно 20
  • јасног 3
  • јато 4
  • јаукао 1
  • јача 1
  • ЈАЧА 1
  • јаче 11
  • јачег 1
  • јачи 3
  • јачом 1
  • ЈЕ 1
  • Је 18
  • је 3124
  • јеванђеље 1
  • Јевреји 2
  • Јеврејина 2
  • Јеврејка 3
  • Јеврејке 2
  • Јеврејске 2
  • јеврејске 4
  • јеврејски 1
  • јеврејских 1
  • јевтин 1
  • јевтине 1
  • јевтиним 1
  • јевтиног 2
  • Јевтовићи 1
  • ЈЕДАН 1
  • један 189
  • Један 28
  • једанаест 4
  • Једанпут 1
  • једанпут 17
  • Једва 2
  • једва 25
  • Једина 1
  • једина 8
  • једине 1
  • једини 9
  • јединим 1
  • једино 8
  • јединог 1
  • једину 1
  • Једна 23
  • једна 88
  • једнака 2
  • једнаки 1
  • једнако 1
  • Једне 2
  • једне 60
  • Једни 2
  • једним 43
  • једних 1
  • једно 101
  • Једно 7
  • ЈЕДНОГ 1
  • Једног 6
  • једног 73
  • једнога 4
  • једној 17
  • једнолики 2
  • једном 66
  • једностраних 1
  • Једну 2
  • једну 86
  • једом 1
  • Једренске 1
  • једу 2
  • једући 1
  • јежила 1
  • језа 2
  • језде 1
  • језе 2
  • језеро 2
  • језерца 1
  • Језик 1
  • језик 4
  • језика 2
  • језиком 1
  • језику 5
  • језичци 1
  • језовита 1
  • језовите 1
  • јектичав 1
  • Јектичав 1
  • јектичавих 1
  • јела 1
  • јеле 1
  • Јелица 1
  • јело 1
  • Јело 1
  • јендецима 1
  • јео 1
  • Јер 11
  • јер 86
  • јес 1
  • Јес 1
  • Јесам 1
  • јесен 2
  • јесенас 2
  • јесени 3
  • јесењем 1
  • јесењи 1
  • јесењим 1
  • јесењој 1
  • јесењу 1
  • Јеси 11
  • јеси 4
  • јест 2
  • Јест 2
  • јесте 13
  • Јесте 2
  • јести 2
  • јесу 1
  • Јесу 2
  • јеткост 2
  • јефтинији 1
  • јецај 4
  • јецаја 2
  • јецаји 1
  • јецају 1
  • јецала 2
  • јецање 1
  • јова 1
  • Јован 1
  • ЈОВАН 1
  • Јоване 1
  • јогунасто 1
  • јогуница 1
  • Јој 1
  • јој 154
  • јоргована 1
  • Још 23
  • још 262
  • Ју 1
  • ју 50
  • југ 1
  • југов 1
  • југословен 1
  • југу 1
  • Јужни 1
  • јужни 4
  • јужну 1
  • јула 13
  • јуна 2
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јунаке 1
  • јунакиња 3
  • јунакињу 1
  • јунаков 1
  • јунаку 1
  • јуначан 1
  • јунски 1
  • Јунско 1
  • јури 2
  • јурила 4
  • јуриле 1
  • јурили 3
  • јурило 1
  • јурио 3
  • јурити 1
  • јуриш 1
  • јуришали 1
  • јутарње 2
  • јутра 4
  • јутрења 1
  • Јутро 1
  • јутро 3
  • јутром 2
  • Јутрос 2
  • јутрос 7
  • јутрошња 1
  • јутрошњој 1
  • јуче 11
  • Јуче 3
  • јучерашњег 1
  • К 1
  • к 8
  • ка 23
  • кабла 1
  • каботен 1
  • каваљерства 1
  • кад 352
  • Кад 78
  • када 12
  • Када 2
  • кадар 1
  • кадгод 5
  • кадифа 1
  • кадифаст 1
  • кадифе 3
  • кадра 2
  • кадри 2
  • кадрил 3
  • кадро 1
  • Каже 2
  • каже 22
  • Кажем 2
  • кажем 88
  • кажете 1
  • кажеш 6
  • кажи 5
  • Кажи 8
  • кажите 1
  • кажу 5
  • Кажу 5
  • казала 1
  • казане 1
  • казано 1
  • казао 4
  • казати 1
  • казаћу 2
  • казне 1
  • казни 1
  • казнити 1
  • казну 3
  • кајала 1
  • кајас 1
  • кајмак 2
  • Какав 1
  • какав 18
  • каква 13
  • Каква 4
  • какве 17
  • Какве 2
  • какви 1
  • Какви 1
  • каквим 3
  • каквих 1
  • какво 9
  • каквог 5
  • каквој 3
  • каквом 8
  • какву 11
  • како 290
  • Како 79
  • Калдрма 1
  • калдрме 1
  • калдрми 8
  • калдрмисаним 1
  • калдрмом 2
  • калдрму 3
  • Калемегдану 2
  • календар 3
  • календаре 1
  • календару 1
  • Калимегдан 4
  • Калимегдана 2
  • Калимегдану 5
  • калуђерске 1
  • калупе 1
  • калупу 1
  • каљав 1
  • каљави 1
  • каљаво 1
  • Каљевићи 1
  • камен 6
  • камена 4
  • камени 2
  • каменитој 2
  • каменом 3
  • камену 1
  • камења 1
  • камење 2
  • камењу 1
  • Камо 1
  • камо 2
  • камоли 2
  • канабе 7
  • канабета 1
  • канабету 2
  • канаринку 1
  • кандило 3
  • кандилом 1
  • канијама 1
  • Кантову 1
  • канцеларија 1
  • Канцеларија 1
  • канцеларије 8
  • канцеларији 2
  • канцеларију 2
  • канцелариска 1
  • канцелариским 2
  • Као 18
  • као 534
  • каогод 1
  • капа 1
  • капала 2
  • капању 1
  • капе 1
  • капела 1
  • капеле 1
  • капели 1
  • капелник 2
  • капетана 2
  • капи 1
  • капија 1
  • капијама 1
  • капије 4
  • капији 1
  • Капији 1
  • капију 5
  • капице 2
  • капиџике 1
  • каплар 1
  • Капља 1
  • капља 3
  • капље 1
  • Капље 1
  • капљица 3
  • Капљице 1
  • каприс 1
  • каприса 2
  • каприсе 1
  • каприсима 1
  • каприциозна 2
  • капут 8
  • капута 6
  • капуте 4
  • капути 1
  • капутом 1
  • капуту 2
  • капци 1
  • капцима 2
  • Карабурме 1
  • Карађорђевог 1
  • Карактер 1
  • карактер 2
  • карактера 3
  • Карактеристично 1
  • карактеру 2
  • каранфилом 1
  • карата 2
  • каријере 1
  • каријери 1
  • каријеру 3
  • Карл 1
  • карнере 1
  • Карта 1
  • карта 3
  • карте 6
  • карти 3
  • картом 1
  • карту 4
  • кас 1
  • касапина 1
  • касарна 1
  • касарном 1
  • каси 1
  • каскаху 1
  • касно 1
  • катарака 1
  • катастрофа 3
  • катастрофе 1
  • катастрофу 1
  • Кате 1
  • категорију 1
  • катедрама 1
  • катихета 1
  • каткад 5
  • католичку 1
  • катрана 1
  • кафа 2
  • Кафана 1
  • кафана 2
  • кафанама 2
  • кафане 7
  • кафани 9
  • кафаница 1
  • кафанице 1
  • кафаници 1
  • кафаном 3
  • кафанског 1
  • кафанском 1
  • кафану 13
  • кафе 5
  • кафеџија 1
  • кафом 4
  • кафу 11
  • кашаљ 1
  • кашика 1
  • кашику 1
  • кашичицу 2
  • кашљао 1
  • кашљуцао 1
  • квази 2
  • кваку 1
  • квари 1
  • кварила 2
  • квариле 1
  • кварити 1
  • кварт 1
  • кварта 1
  • квасиле 1
  • кеј 1
  • кеју 1
  • келнер 3
  • Келнер 6
  • келнера 2
  • келнерају 2
  • келнере 1
  • келнери 1
  • кера 1
  • кесе 1
  • кестењаве 1
  • кестењаста 2
  • кестењастих 1
  • кестењастој 1
  • кестењасту 1
  • кестење 3
  • кецеље 2
  • кецељу 1
  • кида 3
  • кидале 1
  • кидаш 1
  • кијавице 1
  • Кијева 1
  • кикот 1
  • кикоћу 1
  • кила 1
  • ким 2
  • киоска 1
  • киоском 1
  • кипариса 1
  • кирајџија 1
  • кирајџике 1
  • кирија 1
  • кирију 1
  • кириџиског 1
  • киселим 1
  • киселина 1
  • Киселина 1
  • кисело 1
  • кисео 2
  • киснуо 1
  • кита 1
  • Кити 1
  • китиш 1
  • китом 1
  • Киша 3
  • киша 8
  • кишама 1
  • кише 10
  • киши 5
  • кишни 1
  • кишних 1
  • кишобрани 1
  • кишовите 1
  • кишовитој 1
  • кишом 1
  • кишу 2
  • Кланицу 2
  • кланичне 1
  • клањао 2
  • клањати 1
  • клао 1
  • класама 1
  • класе 2
  • класичне 1
  • Класне 4
  • клека 1
  • клеке 3
  • клела 1
  • клео 1
  • клепала 3
  • клетвама 1
  • клече 1
  • клизали 1
  • клизи 1
  • кликера 3
  • клиса 1
  • клисара 1
  • клисне 1
  • клисуре 1
  • клонило 1
  • клону 1
  • клонула 2
  • клонуле 1
  • клуба 2
  • клубова 1
  • клубу 2
  • клупа 3
  • клупе 3
  • клупи 1
  • клупу 3
  • кљун 1
  • кљуном 1
  • кљусина 1
  • кључ 2
  • кључала 1
  • кључало 1
  • Кључеви 1
  • кључи 1
  • кнегињу 1
  • Кнежева 1
  • кнежеви 1
  • Кнез 6
  • Кнеза 1
  • Книћанка 1
  • књига 5
  • књиге 6
  • књигом 2
  • књигу 7
  • књижари 1
  • Књижевни 1
  • књижевни 2
  • књижевним 1
  • књижевних 1
  • књижевност 4
  • књижевности 2
  • књижевну 1
  • књижица 1
  • Ко 13
  • ко 39
  • коверат 3
  • ког 1
  • кога 34
  • код 72
  • Код 9
  • кожа 3
  • коже 1
  • кожну 1
  • кожом 1
  • кожу 2
  • коза 1
  • козе 1
  • Која 1
  • која 226
  • Које 1
  • које 265
  • којега 2
  • којекакве 1
  • којекако 1
  • којем 21
  • којечега 2
  • којечему 1
  • којешта 1
  • Који 3
  • који 389
  • Којим 1
  • којим 12
  • којима 19
  • којих 16
  • којој 17
  • којом 10
  • коју 82
  • кокетна 1
  • Кокић 1
  • Кокића 1
  • кокоши 1
  • кола 12
  • Кола 4
  • Коларцу 1
  • колач 1
  • колача 4
  • колаче 2
  • Колачи 1
  • колега 5
  • колегама 1
  • колеги 1
  • колена 6
  • колено 1
  • колену 1
  • колибе 1
  • колики 1
  • Колико 15
  • колико 38
  • колику 2
  • колима 4
  • количином 1
  • коловрат 1
  • колосек 1
  • колски 1
  • Колумбо 1
  • комад 6
  • комада 3
  • Комади 1
  • комади 3
  • комадићи 1
  • команди 2
  • командовао 1
  • команду 1
  • комбинацијама 1
  • коме 18
  • комедија 1
  • комедију 1
  • комисија 1
  • комите 1
  • комплименат 1
  • комплимената 1
  • компромисе 1
  • компромитовати 1
  • компромитујем 1
  • комшија 3
  • комшије 4
  • комшилук 1
  • комшилука 3
  • комшинка 2
  • комшинкама 2
  • Комшинке 1
  • комшинке 3
  • комшинки 1
  • конац 1
  • коначити 1
  • Конверзација 1
  • конверзације 1
  • конвулзиван 1
  • кондир 1
  • кондиције 2
  • Кондуктер 2
  • кондуктера 1
  • конзилијум 1
  • конзул 1
  • конзула 1
  • конкурент 1
  • конкуренције 1
  • конкурса 1
  • конкурсу 1
  • консервативац 1
  • контрадикције 1
  • контуре 2
  • конце 1
  • концепт 1
  • концертима 1
  • коњ 7
  • коња 6
  • коњи 1
  • коњских 2
  • коњчићи 1
  • копирајуће 1
  • копита 1
  • копорана 1
  • коприва 1
  • Корак 1
  • корак 9
  • корака 5
  • кораке 2
  • кораком 2
  • кораку 7
  • коралну 1
  • кораци 3
  • корача 1
  • корачају 1
  • корачала 1
  • корачали 1
  • корачао 4
  • корачати 2
  • корачи 1
  • коре 2
  • коректор 2
  • коректуре 1
  • корела 2
  • корен 1
  • корена 1
  • корео 1
  • кориговао 1
  • коридор 2
  • коридору 1
  • корисније 1
  • корисног 1
  • корист 2
  • користи 1
  • кориш 1
  • корову 1
  • корпе 1
  • корпи 1
  • корпулентан 1
  • коса 11
  • Косач 1
  • косе 13
  • коси 3
  • коснула 1
  • косо 1
  • косом 3
  • кости 3
  • костим 2
  • костур 1
  • косу 9
  • котарице 1
  • котлине 1
  • котлини 1
  • котлину 1
  • коферт 1
  • коцкара 1
  • коцкари 1
  • коцку 1
  • кочијаша 2
  • кочничаре 1
  • кошта 2
  • кошуљама 1
  • кошуље 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 1
  • Кошутњак 3
  • Кошутњаку 2
  • кошчат 1
  • кошчата 1
  • кошчатим 1
  • кошчатог 1
  • Кр 1
  • кравата 1
  • краватна 1
  • краватом 1
  • крави 1
  • крагни 1
  • крагном 1
  • крагну 1
  • Крагујевац 2
  • Крагујевца 1
  • краде 1
  • краду 1
  • КРАЈ 1
  • крај 21
  • Крај 5
  • краја 21
  • крајева 3
  • крајеви 1
  • крајевима 1
  • крајем 3
  • крајност 1
  • крајности 4
  • крајностима 1
  • крајњом 1
  • крају 14
  • Краља 1
  • краљев 2
  • краљевина 1
  • Краљевине 2
  • Краљевића 1
  • краљевским 1
  • краљевском 1
  • красти 1
  • кратак 2
  • крати 1
  • кратка 2
  • кратке 3
  • кратки 4
  • кратким 1
  • кратких 3
  • Кратко 1
  • кратко 10
  • кратковид 1
  • краткој 1
  • кратком 1
  • кратку 2
  • краћа 1
  • крах 2
  • крв 5
  • крвава 1
  • крваво 3
  • крвавог 1
  • крвари 1
  • крви 10
  • крвљу 1
  • крвожедним 1
  • крвожедног 1
  • кревет 2
  • кревету 1
  • кредита 1
  • Крез 1
  • крекетале 1
  • кремен 1
  • Кремић 182
  • Кремића 18
  • Кремићев 1
  • Кремићеве 1
  • Кремићевим 1
  • Кремићево 1
  • Кремићевој 1
  • Кремићем 1
  • Кремићка 1
  • КРЕМИЋКА 1
  • Кремићу 33
  • крене 1
  • кренем 2
  • крени 1
  • Кренкебилом 1
  • крену 1
  • кренуо 1
  • кренути 1
  • кренуше 2
  • креп 1
  • крепи 2
  • крепиће 1
  • крепка 1
  • кретало 1
  • кретање 2
  • кретању 1
  • крете 1
  • кретен 1
  • кретенски 1
  • кретоше 1
  • креће 1
  • крећу 1
  • креча 1
  • крештало 1
  • кржљаве 1
  • кржљаво 1
  • крзна 2
  • крзно 1
  • крзну 1
  • крив 3
  • крива 3
  • криве 1
  • криви 2
  • кривим 2
  • кривих 1
  • кривица 1
  • кривице 1
  • кривицу 1
  • криво 4
  • Кривоног 1
  • кривуда 1
  • кривудаве 1
  • кривудавих 1
  • криглу 3
  • криза 3
  • кризе 1
  • кризу 1
  • крије 7
  • кријемо 1
  • кријеш 1
  • крију 2
  • крик 3
  • крика 1
  • крике 1
  • крикну 6
  • крила 9
  • крилата 1
  • крилатих 1
  • крилатог 1
  • криле 2
  • крили 1
  • крилима 7
  • крило 5
  • крилу 1
  • крио 5
  • кристалима 1
  • крити 1
  • критике 1
  • критиковао 2
  • критику 1
  • критици 2
  • критичар 1
  • критичари 2
  • критичарима 1
  • критични 1
  • кришом 4
  • крмељивим 1
  • Крњо 1
  • кров 1
  • крова 3
  • кровињаре 1
  • кровова 1
  • кровове 2
  • кровови 2
  • крововима 4
  • кровом 1
  • крову 1
  • Кроз 10
  • кроз 60
  • кроја 2
  • кројача 1
  • кројачу 1
  • кромпир 1
  • кротку 1
  • крпа 1
  • Кррр 1
  • крст 2
  • крстари 1
  • крстити 1
  • крстови 1
  • крстом 4
  • круг 2
  • кругу 1
  • круна 2
  • Круне 3
  • крунише 1
  • крупан 1
  • крупна 1
  • Крупна 2
  • крупне 2
  • крупни 1
  • крупније 1
  • крупним 6
  • крупних 4
  • крупно 2
  • крухом 1
  • крушке 2
  • Крушчица 1
  • крша 1
  • крше 1
  • кршева 1
  • кршевитије 1
  • крши 1
  • кћерци 1
  • кували 1
  • кувао 1
  • куварица 1
  • куварице 1
  • кугла 1
  • куглу 1
  • куд 6
  • Куд 8
  • Куда 3
  • куда 9
  • Кујна 1
  • кујни 1
  • кујном 1
  • кујну 2
  • кукавица 2
  • кукавице 1
  • кукавички 1
  • Кукала 1
  • кукала 2
  • Кукњаву 1
  • Куку 2
  • кукуруза 2
  • кукурузне 1
  • кула 1
  • куле 3
  • кули 1
  • култ 2
  • култа 1
  • култу 1
  • културе 2
  • културне 1
  • културној 1
  • културном 1
  • кулук 1
  • куљајући 1
  • куљали 1
  • купала 2
  • купали 1
  • купао 2
  • купастом 1
  • купатило 1
  • купе 3
  • купеу 1
  • купи 3
  • купила 1
  • купим 1
  • купина 2
  • Купио 1
  • купио 3
  • купити 1
  • купљен 1
  • купљена 1
  • купљене 2
  • купљену 1
  • куповао 3
  • купује 2
  • купују 3
  • купусом 1
  • купчев 1
  • кураж 1
  • Куражан 1
  • куражи 1
  • куражно 1
  • кут 1
  • кутија 1
  • кутију 1
  • кутове 2
  • куту 2
  • кућа 26
  • Кућа 6
  • кућама 3
  • Куће 3
  • куће 47
  • Кући 1
  • кући 46
  • кућица 3
  • кућице 1
  • кућицу 2
  • кућном 1
  • кућом 4
  • кућу 22
  • Куфер 1
  • куфер 6
  • куфере 1
  • куца 1
  • куцају 1
  • куцала 2
  • куцало 1
  • куцање 3
  • куцати 2
  • куцну 1
  • Куче 1
  • куче 3
  • кучета 1
  • кушао 1
  • л 1
  • лабуд 1
  • лавиринт 1
  • лавиринту 1
  • лавовским 1
  • лагане 1
  • Лагано 1
  • лагано 3
  • лагану 1
  • лагати 4
  • лагум 2
  • лагуму 1
  • ЛАДНА 1
  • лађа 1
  • лађу 2
  • лаж 1
  • лажан 2
  • лажи 9
  • лажју 2
  • лажна 1
  • лажни 1
  • лазнуло 1
  • лајање 1
  • лајао 1
  • Лајпциг 3
  • Лајпцигу 1
  • Лак 3
  • лак 5
  • лака 3
  • лаката 1
  • лаке 1
  • лаки 4
  • лаким 2
  • лаких 1
  • Лако 2
  • лако 25
  • лакованим 1
  • лаковану 1
  • лаког 2
  • лаком 1
  • лакомост 1
  • лакоћу 1
  • лактове 2
  • лактови 1
  • лаку 2
  • Лаку 2
  • лакше 2
  • Лакше 2
  • лала 1
  • лале 2
  • лампа 2
  • лампи 1
  • лампион 1
  • лампиона 2
  • лампиони 1
  • лампицом 1
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • лане 1
  • ланеним 1
  • ланеног 2
  • ланену 1
  • ланцем 2
  • лањски 1
  • лањско 2
  • лањског 3
  • лањску 1
  • Лапова 1
  • ларме 2
  • ласка 1
  • ласкавим 1
  • ласкаво 1
  • ластавице 4
  • лебдела 1
  • лебдео 2
  • лева 1
  • леве 6
  • Лево 1
  • лево 3
  • левог 1
  • левом 2
  • леву 1
  • легао 2
  • Легат 1
  • легат 2
  • легла 1
  • легне 1
  • Легните 1
  • легну 1
  • легох 1
  • лед 2
  • леда 2
  • леден 1
  • Леден 1
  • ледена 1
  • леденице 1
  • леденог 1
  • леденом 1
  • ледену 1
  • ледила 1
  • ледну 2
  • леднула 1
  • ледом 1
  • леду 1
  • леђа 9
  • леђима 5
  • лежала 3
  • лежали 1
  • лежало 2
  • лежао 2
  • леже 1
  • лежећи 2
  • лежи 2
  • лека 2
  • Лекар 2
  • лекара 2
  • Лекари 1
  • лекарију 1
  • лекаром 1
  • лекару 1
  • лекове 1
  • лектире 1
  • лектиром 1
  • лекција 2
  • лекције 1
  • лелујало 1
  • лелујао 1
  • лено 4
  • леношћу 1
  • лењости 1
  • леп 19
  • лепа 15
  • лепе 5
  • лепи 3
  • лепим 4
  • лепих 4
  • лепо 39
  • лепог 3
  • лепом 1
  • лепота 3
  • лепоте 6
  • лепоти 1
  • лепотице 1
  • лепотом 3
  • лепоту 3
  • лепршали 1
  • лепршало 1
  • лептира 1
  • лепу 3
  • Лепушкаст 1
  • лепше 3
  • лепши 1
  • лепших 1
  • лепшом 1
  • лепшу 1
  • Лесковцу 1
  • лета 5
  • летео 4
  • летети 1
  • летеће 1
  • лети 1
  • летимице 1
  • летимично 1
  • летња 1
  • летње 1
  • летњи 1
  • лето 5
  • лећи 1
  • лече 1
  • лечи 5
  • лечити 2
  • лешина 1
  • ли 128
  • либадетом 1
  • либадету 2
  • ливадама 1
  • ливади 1
  • ливадицу 1
  • ливаду 1
  • лиже 1
  • лије 1
  • Лијевљанима 1
  • лијепо 2
  • лик 3
  • лика 1
  • лила 1
  • линије 1
  • линуше 1
  • липа 2
  • липе 1
  • лиснате 1
  • лиснату 1
  • лисни 1
  • лист 8
  • листа 3
  • листова 1
  • Листови 2
  • листови 3
  • листу 4
  • литерарни 1
  • литература 1
  • литературе 2
  • литературу 2
  • литографски 1
  • литографским 1
  • литром 1
  • лица 20
  • Лице 5
  • лице 50
  • лицем 9
  • лицемерног 2
  • лицемерство 1
  • лицима 2
  • лицитацију 1
  • лицу 21
  • личе 1
  • Личи 1
  • личи 2
  • личила 2
  • личиле 1
  • личили 1
  • личио 1
  • лична 1
  • личне 2
  • личним 1
  • личних 1
  • лично 3
  • личност 2
  • личности 3
  • лишиш 1
  • лишћа 6
  • лишће 7
  • лишћем 2
  • лов 1
  • лову 1
  • ловце 1
  • Логика 1
  • логика 2
  • логици 1
  • ложама 1
  • ложе 1
  • Ложе 1
  • ложи 1
  • ложиле 1
  • лозове 4
  • ЛОЈАНИХ 1
  • лојану 1
  • лока 1
  • локалну 1
  • локомотива 1
  • Лоло 1
  • лоло 2
  • ломио 2
  • ломљења 1
  • лонце 1
  • лонче 1
  • лопов 1
  • лопта 1
  • Лопте 1
  • лопту 1
  • лопужа 1
  • лопужу 1
  • лубања 1
  • луд 2
  • Луда 1
  • луда 2
  • Луди 1
  • лудих 1
  • лудице 1
  • лудо 2
  • лудости 1
  • лук 1
  • Лукић 1
  • лукове 1
  • луксуза 1
  • луксузан 1
  • лупа 1
  • лупала 2
  • лупало 2
  • лупање 1
  • лупао 4
  • лупи 2
  • лупио 1
  • лупкао 1
  • лупне 1
  • лупу 1
  • лустер 1
  • лустера 1
  • лустерима 1
  • лутака 1
  • лутала 1
  • лутамо 2
  • лутао 3
  • лутрије 4
  • љигавији 1
  • Љуба 1
  • Љубав 5
  • љубав 96
  • љубаван 1
  • Љубави 1
  • љубави 74
  • љубавица 1
  • љубављу 16
  • љубавна 3
  • љубавне 4
  • љубавни 2
  • љубавник 1
  • Љубавник 1
  • љубавника 2
  • љубавнике 1
  • љубавникова 1
  • љубавним 4
  • љубавних 1
  • љубавници 1
  • љубавницима 1
  • љубавног 5
  • љубавном 1
  • љубавну 1
  • љубазан 1
  • љубазна 3
  • љубазних 1
  • љубазно 3
  • љубазности 1
  • љубазношћу 1
  • љубакали 1
  • љубакања 2
  • љубакање 1
  • љубе 1
  • љубећи 1
  • Љуби 1
  • љубила 1
  • Љубили 1
  • љубим 7
  • љубимо 1
  • Љубимо 1
  • љубио 6
  • љубити 4
  • ЉУБИЦА 1
  • Љубица 39
  • Љубице 5
  • Љубици 5
  • Љубицом 15
  • Љубицу 10
  • Љубичин 2
  • Љубичино 1
  • Љубичиној 1
  • Љубичином 1
  • љубичица 1
  • Љубичица 1
  • љубљена 3
  • љубљени 3
  • љубљеним 2
  • љубљено 1
  • љубљеном 3
  • љубљену 1
  • љубоморан 4
  • љубоморна 1
  • љубоморним 1
  • Љубу 1
  • људе 9
  • Људи 7
  • људи 79
  • људима 5
  • људска 3
  • Људске 1
  • људске 4
  • људски 2
  • људским 2
  • људских 4
  • Људско 1
  • људско 4
  • људског 3
  • љуља 1
  • љуљашке 1
  • љуљкала 1
  • љупка 1
  • љупким 1
  • љусака 1
  • љуске 1
  • љут 1
  • љута 3
  • љуте 1
  • Љути 1
  • љути 5
  • Љутила 1
  • љутили 1
  • љутина 1
  • љутине 1
  • љутином 1
  • љутину 1
  • љутио 4
  • љутити 2
  • љутито 4
  • љутиш 1
  • љутњу 1
  • љуто 4
  • љушкала 1
  • м 1
  • М 4
  • ма 24
  • Ма 4
  • магази 1
  • магарац 1
  • Магарева 1
  • Магацини 1
  • магацинима 1
  • магла 5
  • магле 4
  • маглене 1
  • магли 1
  • магловита 1
  • магловите 1
  • магловитог 1
  • магловитој 1
  • маглом 2
  • маглу 5
  • Мада 2
  • мада 6
  • мазгалама 1
  • мазге 1
  • Мазила 1
  • маја 1
  • мајдан 1
  • мајдану 1
  • Мајка 16
  • мајка 51
  • мајке 18
  • мајкино 1
  • мајко 7
  • мајком 9
  • мајку 28
  • мајмун 1
  • мајорем 1
  • мајорске 1
  • мајски 1
  • мајским 1
  • мајских 1
  • мајском 1
  • мајстор 2
  • мајстора 1
  • мају 1
  • мајци 14
  • мајчина 1
  • мајчине 2
  • мајчину 4
  • макар 1
  • макла 1
  • макова 1
  • мала 13
  • Мала 2
  • малаксалост 3
  • малакши 1
  • малакшите 1
  • мале 12
  • Мале 2
  • малена 2
  • маленкост 1
  • мали 11
  • Мали 4
  • малим 1
  • малих 1
  • мало 51
  • Мало 6
  • малог 2
  • малодушно 1
  • малодушност 1
  • малодушности 3
  • малој 6
  • малом 1
  • Малом 3
  • малочас 2
  • малу 8
  • малчице 1
  • маље 1
  • Маљен 1
  • мама 1
  • мамило 1
  • мамузом 1
  • мамуран 1
  • мамурни 1
  • мамурним 1
  • мангупа 1
  • мангупе 1
  • Манда 1
  • мандарини 1
  • мане 1
  • манежу 1
  • манија 1
  • манире 1
  • маните 1
  • Мање 1
  • мање 15
  • мањи 1
  • марами 1
  • марамом 2
  • мараму 5
  • марећи 2
  • мари 10
  • маримо 1
  • марио 3
  • марјаш 1
  • Марка 1
  • маркантније 1
  • Марковици 1
  • Маркс 1
  • марку 1
  • марљиво 2
  • мародер 1
  • марта 4
  • мартовско 1
  • мартовског 1
  • Марш 1
  • марш 3
  • маса 3
  • масака 1
  • масе 2
  • масивно 1
  • масивном 1
  • маска 1
  • маскама 1
  • маске 6
  • маскирана 1
  • масна 1
  • Масна 1
  • масном 1
  • масом 1
  • маст 1
  • мастила 4
  • мастило 1
  • мастилом 2
  • мастионицу 2
  • масу 2
  • Мата 1
  • математика 1
  • материја 1
  • Материјал 1
  • материјал 2
  • материјала 2
  • материјалистичком 2
  • материјални 2
  • материјално 2
  • материјалног 1
  • материје 1
  • материнске 1
  • Материнске 1
  • матерински 2
  • материнског 1
  • материнском 1
  • матицу 1
  • Матковићу 1
  • Мато 1
  • матора 3
  • маторе 1
  • матори 1
  • матурант 1
  • Маћедоније 1
  • Маћедонији 1
  • Маћедонију 1
  • маћедонски 1
  • маћедонску 1
  • мах 15
  • махали 1
  • махинално 3
  • махне 1
  • махну 2
  • махове 1
  • маховину 1
  • махом 4
  • мач 1
  • маче 1
  • мачке 3
  • мачку 1
  • маши 1
  • машине 3
  • машинерија 1
  • машинерије 3
  • машта 6
  • маштањем 1
  • маштању 1
  • маште 1
  • машти 1
  • ме 202
  • мед 1
  • медведу 1
  • медене 1
  • медицину 2
  • међеда 1
  • међу 19
  • Међу 4
  • Међутим 7
  • мезулана 1
  • мек 4
  • мека 5
  • меке 1
  • меким 1
  • мекинтош 1
  • меких 1
  • меком 1
  • мекоте 2
  • меку 2
  • мекуштва 1
  • меланж 1
  • меланже 1
  • МЕЛАНХОЛИЈА 1
  • меланхолија 2
  • меланхолије 1
  • меланхолију 2
  • меланхоличан 2
  • меланхоличног 1
  • меланхоличну 1
  • мелем 4
  • мелодије 1
  • мелодраму 1
  • мемљивој 1
  • Мене 5
  • мене 76
  • мени 44
  • Мени 8
  • мења 6
  • мењају 1
  • мењајући 2
  • мењала 1
  • мењати 1
  • мераклија 1
  • мерила 1
  • мериле 1
  • мерио 2
  • мерити 1
  • мермерних 1
  • мером 1
  • меру 1
  • меса 2
  • месец 13
  • Месец 2
  • месеца 5
  • месеци 5
  • месецу 1
  • месечарка 1
  • месечних 1
  • месечно 3
  • меснат 1
  • меснате 1
  • места 24
  • местима 4
  • местимично 1
  • место 37
  • Место 4
  • местом 1
  • месту 18
  • метал 1
  • метала 1
  • металној 1
  • метао 1
  • метафизика 1
  • метафизике 1
  • метне 2
  • Метну 1
  • метну 2
  • Метнула 1
  • метнула 6
  • метнуо 2
  • метнути 2
  • метра 1
  • метреса 1
  • мећава 1
  • меће 1
  • мећем 1
  • мећући 1
  • Механа 1
  • механа 2
  • механе 2
  • Механички 1
  • механом 2
  • меша 1
  • мешају 2
  • мешајући 1
  • мешали 2
  • мешам 1
  • мешао 3
  • мештана 1
  • мештани 1
  • мештанима 2
  • ми 360
  • Ми 44
  • Мијат 1
  • мијесим 1
  • Микић 3
  • Микића 1
  • Микице 1
  • Мико 36
  • микроб 1
  • Мила 2
  • мила 4
  • Миле 13
  • миле 2
  • мили 4
  • милијарда 1
  • милијарде 1
  • милијардер 1
  • милији 1
  • милина 1
  • милине 1
  • милионер 1
  • милити 2
  • мило 10
  • Мило 2
  • миловала 1
  • миловали 2
  • миловало 1
  • миловања 1
  • миловање 3
  • миловањем 2
  • миловању 1
  • миловао 1
  • миловати 1
  • милосник 1
  • Милосник 1
  • милосника 1
  • милости 1
  • милостиње 2
  • Милош 297
  • Милоша 46
  • Милошев 3
  • Милошева 7
  • Милошеве 12
  • Милошеви 2
  • Милошевим 3
  • Милошевих 5
  • Милошево 8
  • Милошевој 3
  • Милошевом 1
  • Милошеву 5
  • Милошем 8
  • Милошу 126
  • милује 2
  • мимо 1
  • Мимоза 1
  • МИМОЗА 1
  • мимозе 1
  • мине 1
  • министар 2
  • министара 1
  • министарској 1
  • министарском 1
  • министарства 5
  • Министарство 3
  • министарству 2
  • Министарству 2
  • министра 2
  • министру 1
  • мину 1
  • минут 4
  • минута 1
  • минуше 1
  • мио 1
  • мир 4
  • мира 1
  • мираз 3
  • мираза 1
  • миран 5
  • Миријево 1
  • мирили 1
  • мирис 7
  • мириса 6
  • мирисала 1
  • мирисали 1
  • мирисало 1
  • мирисао 5
  • мирисе 1
  • мириси 2
  • мирисима 2
  • мирисног 1
  • мирисну 1
  • мирисом 1
  • мирису 1
  • мирише 1
  • миришљави 1
  • миришу 1
  • мирна 7
  • мирне 4
  • мирни 1
  • мирним 1
  • мирних 2
  • мирно 17
  • мирној 2
  • мирноће 1
  • мирну 3
  • миру 3
  • мисао 31
  • мисаоне 1
  • мисле 4
  • Мислећи 1
  • мислећи 12
  • Мисли 2
  • мисли 63
  • Мислила 1
  • мислила 13
  • мислиле 1
  • мислили 4
  • мислило 1
  • мислим 10
  • Мислим 4
  • мислима 28
  • мислимо 3
  • мислио 30
  • Мислио 5
  • Мислите 1
  • мислите 9
  • мислити 4
  • Мислиш 2
  • мислиш 9
  • мистерији 2
  • мистерију 1
  • митинг 1
  • Митрову 1
  • митрополит 1
  • митрополитов 1
  • митрополитску 2
  • Михаила 1
  • Михаило 1
  • Михаиловог 1
  • Михаиловом 1
  • Михаилову 1
  • Михајлове 1
  • Михајловој 1
  • мицале 1
  • мичем 1
  • мишица 1
  • мишјим 1
  • мишљења 5
  • мишљење 6
  • мишљењу 1
  • мишљу 1
  • Мјајло 1
  • млад 14
  • Млад 2
  • Млада 13
  • млада 32
  • младе 5
  • младеж 1
  • младежи 1
  • Млади 45
  • млади 53
  • младим 2
  • младић 3
  • младића 4
  • младићева 1
  • младићево 1
  • Младићи 1
  • младићи 5
  • младићским 1
  • младих 7
  • Младо 1
  • младо 4
  • Младог 1
  • младог 11
  • младога 2
  • младој 2
  • Младом 1
  • младом 8
  • младост 8
  • младости 8
  • младу 3
  • млађа 1
  • млађи 3
  • млађима 1
  • млађих 1
  • млазу 1
  • млак 2
  • млака 3
  • млаке 2
  • млаки 1
  • млаким 1
  • млако 1
  • млатао 1
  • млекаџиског 1
  • млеко 4
  • млијека 1
  • млитавост 1
  • мнењем 1
  • Многе 2
  • многе 3
  • многи 1
  • Многи 3
  • многим 1
  • многих 1
  • Много 2
  • много 66
  • многобројна 1
  • многобројни 2
  • многобројним 1
  • многобројних 2
  • многоме 2
  • мном 13
  • мог 3
  • мога 14
  • могаде 5
  • могадох 1
  • Могао 2
  • могао 52
  • могах 1
  • могаше 1
  • Могла 1
  • могла 24
  • могле 2
  • Могли 1
  • могли 11
  • могло 19
  • могу 54
  • могућих 1
  • Могућно 1
  • могућно 17
  • могућност 2
  • могућности 2
  • мода 1
  • моде 1
  • модел 1
  • модерне 1
  • модерних 1
  • модерног 1
  • моди 1
  • модра 1
  • модрој 1
  • модру 1
  • можда 15
  • Можда 4
  • Може 1
  • може 65
  • можемо 8
  • можете 4
  • Можеш 2
  • можеш 20
  • мозаика 1
  • Мој 13
  • мој 71
  • Моја 14
  • моја 46
  • Моје 4
  • моје 45
  • Моји 2
  • моји 4
  • мојим 3
  • мојима 1
  • мојих 2
  • мојој 9
  • мојом 1
  • моју 18
  • мокар 2
  • мокра 1
  • мокре 2
  • мокро 1
  • молбе 1
  • молбу 4
  • моли 2
  • молила 3
  • молим 11
  • Молим 7
  • молимо 1
  • молити 1
  • мом 4
  • момака 2
  • моме 3
  • моменат 6
  • момената 1
  • момент 1
  • момента 1
  • моменте 2
  • моменти 3
  • моментима 3
  • моменту 2
  • момка 1
  • момке 1
  • Момци 1
  • момци 3
  • монархију 1
  • монети 1
  • монограм 1
  • Монопола 1
  • Монополом 1
  • монотони 1
  • монотону 1
  • монуменат 1
  • Мора 1
  • мора 17
  • мораде 1
  • морају 2
  • морал 2
  • Морала 1
  • морала 4
  • морали 2
  • моралну 1
  • морало 3
  • моралу 1
  • Морам 2
  • морам 4
  • Морао 1
  • морао 10
  • морате 1
  • Мораћемо 1
  • мораш 1
  • море 2
  • Море 3
  • морску 1
  • морталитета 1
  • мору 2
  • Москве 2
  • Москви 6
  • Москву 1
  • мост 2
  • моста 4
  • мотив 1
  • мотикама 1
  • мотрили 1
  • мотрио 1
  • моћ 1
  • моћан 1
  • Моћи 1
  • моћи 7
  • моћна 2
  • Моше 1
  • мравињак 1
  • мраз 2
  • мразеви 1
  • мразу 1
  • мрак 12
  • мраку 6
  • мрамор 1
  • мрамора 1
  • мрачан 2
  • мрачна 6
  • мрачне 3
  • мрачним 2
  • мрачних 3
  • мрачно 2
  • мрачног 2
  • мрачном 2
  • мрвице 1
  • мргодан 1
  • мргодио 1
  • мрдала 1
  • мрдао 1
  • мрднем 1
  • мрдну 2
  • мрднувши 1
  • мрежица 1
  • мрежицом 2
  • мржње 4
  • мржњи 2
  • мржњом 1
  • мржњу 1
  • мрзао 1
  • мрзело 2
  • мрзите 1
  • мрзла 1
  • мрзне 1
  • мрзовољан 1
  • мрзовољно 3
  • мрка 1
  • мрке 3
  • мрким 1
  • мрких 1
  • мрко 1
  • мркој 1
  • мрку 1
  • мрља 3
  • мрље 1
  • мрљу 1
  • мрса 1
  • мрсио 1
  • мрска 1
  • мртав 1
  • мртва 4
  • мртвац 2
  • мртваца 5
  • мртвачка 1
  • Мртвачка 1
  • мртвачких 1
  • мртвачког 3
  • мртвачком 1
  • мртве 3
  • мртвија 1
  • мртвим 1
  • мртвих 1
  • мртво 1
  • мртвог 2
  • мртвој 1
  • мртву 1
  • Мрчевци 1
  • мршав 2
  • мршава 6
  • мршаве 4
  • Мршави 1
  • мршавим 1
  • мршаво 4
  • мршаву 2
  • му 386
  • мува 4
  • Муве 1
  • мудра 2
  • Муж 4
  • мужа 3
  • мужеве 1
  • мужеви 1
  • муза 1
  • музејима 1
  • музика 2
  • музике 2
  • мука 13
  • мукама 7
  • муке 13
  • муком 3
  • муку 6
  • муња 2
  • мустре 1
  • мутила 1
  • мутна 2
  • мутни 1
  • мутним 1
  • мутних 1
  • муци 3
  • мучан 1
  • Муче 1
  • муче 2
  • мученички 1
  • мучеништва 1
  • мучење 1
  • мучи 4
  • мучила 2
  • мучиле 2
  • мучило 1
  • мучио 5
  • мучитељ 1
  • мучити 1
  • мучиш 1
  • мучна 5
  • мучне 4
  • мучним 1
  • мучних 1
  • мучној 1
  • мучну 2
  • мушица 1
  • мушкарац 2
  • мушкараца 1
  • мушкарцу 1
  • мушке 1
  • мушки 1
  • мушко 2
  • мушког 2
  • мушком 1
  • муштиклом 2
  • на 1052
  • НА 3
  • На 74
  • набацане 1
  • набије 1
  • набијене 1
  • набијено 1
  • набио 2
  • набра 1
  • набрекла 1
  • набрекле 1
  • навалио 1
  • наваљивала 1
  • наваљивали 1
  • наваљивало 2
  • наваљивао 2
  • наваљује 1
  • наваљују 1
  • навек 1
  • навеле 1
  • навикавао 3
  • навикама 2
  • Навикао 1
  • навикао 6
  • навике 5
  • навикла 2
  • навикле 1
  • навикли 1
  • навикнуо 3
  • Навикнутом 1
  • навику 2
  • навирала 1
  • навирале 1
  • навлаком 1
  • навлачећи 1
  • навлачила 1
  • наводи 1
  • Наврати 1
  • навратити 1
  • Наврх 1
  • наврх 2
  • навршила 1
  • нагађали 1
  • нагињала 1
  • нагињао 2
  • нагиње 1
  • нагласи 1
  • нагли 1
  • нагло 3
  • нагнуо 2
  • нагнут 2
  • нагнута 1
  • нагнути 1
  • нагнутом 1
  • нагнуту 1
  • нагњечена 1
  • наговорити 1
  • Нагон 1
  • награда 7
  • награди 2
  • нагрнуо 2
  • над 18
  • Нада 1
  • нада 7
  • надајући 3
  • Надам 10
  • надам 3
  • надао 6
  • надати 4
  • наде 14
  • надебитовали 1
  • надзирао 1
  • надзором 1
  • нади 1
  • надимак 1
  • надирала 1
  • надјача 1
  • надјачао 1
  • надјачати 1
  • надмашава 1
  • наднесе 2
  • наднице 1
  • надничари 1
  • надокнади 1
  • надокнадио 1
  • надокнадити 1
  • надокнађивао 1
  • надокнађује 1
  • надокнађују 1
  • надом 3
  • надошла 1
  • надошле 1
  • надрифаталист 1
  • наду 5
  • надувене 1
  • нађе 25
  • нађена 1
  • нађете 2
  • Нађи 1
  • нађите 1
  • нађу 5
  • Нажалост 1
  • нажалост 2
  • наже 5
  • назад 3
  • назадовољеног 1
  • назеб 2
  • назеба 1
  • назебе 1
  • Назебла 1
  • назебла 2
  • назепшћеш 1
  • назив 1
  • назива 3
  • називају 3
  • називала 1
  • називали 1
  • називао 1
  • називате 1
  • називом 1
  • назирала 3
  • назирале 1
  • назирало 1
  • назирао 1
  • назначио 1
  • назовем 1
  • назовите 1
  • наиван 1
  • наивне 2
  • наивно 2
  • наивног 1
  • наивности 1
  • наизменце 2
  • наилазиле 1
  • наилазио 1
  • наишао 1
  • најбаналнијим 1
  • најближа 1
  • најближе 1
  • најболније 1
  • најбоља 1
  • најбоље 7
  • најбољег 1
  • најбољи 7
  • најбољом 2
  • највернији 1
  • највећа 2
  • највеће 4
  • највећем 1
  • Највећи 1
  • највећим 3
  • највећом 2
  • највећу 2
  • највиша 1
  • највише 13
  • највиши 1
  • најгора 2
  • најгоре 1
  • најгорим 1
  • најдубље 2
  • Наједанпут 3
  • наједанпут 5
  • наједаред 1
  • најежене 1
  • Најела 1
  • најзабаченији 1
  • Најзад 13
  • најзад 24
  • најинтересантније 1
  • најинтимнијем 1
  • најинтимнији 1
  • најистинитија 2
  • најјаче 1
  • најкритичније 1
  • најлакше 1
  • најлепша 3
  • најлепше 9
  • најлепши 1
  • најлепшим 4
  • најлепших 1
  • најлепшу 1
  • најмања 3
  • најмање 1
  • Најмање 1
  • најмањи 4
  • најмању 2
  • најмилије 1
  • најнежније 1
  • најнежнијих 1
  • најниже 1
  • најобичнија 1
  • најобичнију 1
  • најозбиљније 1
  • најопасније 1
  • најопаснијем 1
  • најпре 6
  • најпријатније 1
  • најрадије 1
  • најређа 1
  • најситнијим 1
  • најсјајнијим 1
  • најсјајнију 1
  • најскупље 2
  • најслађа 1
  • најслађе 5
  • најслађи 1
  • најслађих 1
  • најсрећнији 1
  • најсрећнијим 1
  • најстаријег 1
  • Најстарији 1
  • најтананије 1
  • најтежа 2
  • Најтеже 1
  • најугледније 1
  • најчешће 1
  • најчистије 1
  • најчистијим 1
  • накисела 1
  • накисело 2
  • накит 1
  • наклоност 8
  • наклоности 4
  • наклоњен 1
  • наклоњена 1
  • накнада 2
  • накнади 1
  • накнадило 1
  • накомрштеним 1
  • накострешеном 1
  • накратко 1
  • накривих 1
  • накривљен 1
  • накривљеног 1
  • накупите 1
  • налаже 1
  • налазе 3
  • налазећи 1
  • Налазећи 1
  • налази 10
  • налазила 1
  • налазили 1
  • налазио 3
  • налазите 2
  • налактила 1
  • налик 4
  • наличе 1
  • наличи 2
  • наличиле 2
  • наличили 1
  • наложница 2
  • наљубили 1
  • наљути 4
  • наљутила 1
  • наљутио 1
  • наљутити 1
  • наљућен 1
  • нам 44
  • Нама 1
  • нама 15
  • намера 1
  • намеравала 1
  • намеравали 1
  • намерама 1
  • намеран 1
  • намере 3
  • намерно 1
  • намеру 1
  • намести 4
  • Наместила 1
  • наметљиви 1
  • Намештај 1
  • намештај 5
  • намештаја 1
  • намештајући 1
  • намештала 2
  • намештало 1
  • намештени 2
  • намештено 1
  • намлатити 1
  • намлатиш 1
  • намрачише 1
  • намрштене 1
  • намрштени 1
  • намрштеним 1
  • намрштених 1
  • намрштено 1
  • намршти 2
  • намрштити 1
  • намучене 1
  • намучи 1
  • намучити 1
  • нанео 1
  • наниже 1
  • наношени 1
  • нањуши 1
  • наочаре 1
  • Наочари 1
  • наочит 1
  • наоштри 1
  • наоштрио 1
  • напада 1
  • нападали 2
  • нападати 1
  • напамет 1
  • напио 1
  • напипа 1
  • написа 3
  • написала 1
  • написана 1
  • написане 1
  • написаних 3
  • написано 2
  • Написао 1
  • написао 2
  • написати 5
  • напитком 1
  • напише 2
  • напишем 4
  • напишете 1
  • напиши 1
  • напишите 1
  • наплочано 1
  • напојници 1
  • напојницом 1
  • напојницу 1
  • напоље 6
  • напољу 5
  • Напољу 8
  • напомену 1
  • напор 3
  • напора 3
  • напоре 1
  • напорни 1
  • напором 1
  • напору 1
  • напосе 1
  • напрасно 1
  • напрегли 1
  • НАПРЕД 1
  • напред 10
  • напредњак 1
  • напредњаку 1
  • напредовање 1
  • напредовао 1
  • напредује 1
  • напрезале 1
  • напросто 2
  • напротив 2
  • Напротив 2
  • напрскао 1
  • напрсли 1
  • напрслим 1
  • напрслих 1
  • напрћила 1
  • напуни 2
  • напуњена 1
  • напуњеног 1
  • напупеле 1
  • напусти 1
  • напуштају 1
  • напуштајући 1
  • напуштања 1
  • напуштено 1
  • напуштеног 1
  • напуштености 1
  • нарави 1
  • Наравно 1
  • наразговарали 1
  • наранџаст 1
  • нарасла 1
  • нарасло 1
  • нараштаја 1
  • нареди 1
  • наредио 2
  • наредити 1
  • наредник 2
  • наредника 2
  • наредником 1
  • наредници 1
  • нарицала 1
  • нарицање 1
  • народ 5
  • народа 7
  • народна 1
  • Народно 1
  • народног 1
  • Народног 4
  • народности 1
  • народске 1
  • нарочит 1
  • нарочити 1
  • нарочитим 1
  • нарочито 20
  • Нарочито 6
  • нарочитог 3
  • нарочитом 1
  • нарочиту 2
  • Наружили 1
  • наручје 1
  • наручју 4
  • нарушавало 1
  • наруше 1
  • нарушени 1
  • наруших 1
  • нарушише 1
  • нас 99
  • насамо 6
  • насељавали 2
  • насељеног 1
  • насип 1
  • насипа 1
  • наслагано 1
  • наслањала 1
  • наслањам 1
  • наследио 1
  • наследнику 1
  • наслеђује 1
  • насликам 1
  • насликана 1
  • насликао 1
  • наслон 1
  • Наслони 1
  • наслони 4
  • наслонивши 2
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслонити 2
  • наслоњен 3
  • наслоњена 1
  • наслоњени 1
  • наслоњених 1
  • наслоњено 1
  • наслоњеној 1
  • наслужим 1
  • наслутити 1
  • наслућивала 2
  • наслућивао 1
  • наслућујем 1
  • насмеја 3
  • насмејана 4
  • насмејане 3
  • насмејаним 1
  • насмејаног 1
  • насмејао 1
  • насмејаше 2
  • насмехну 1
  • насмеши 2
  • насмешише 1
  • Насред 1
  • насред 4
  • насртао 1
  • наста 7
  • наставак 1
  • настави 4
  • наставили 1
  • наставим 1
  • наставише 1
  • настављајући 1
  • настављала 1
  • настављао 1
  • наставника 1
  • настаде 1
  • настајао 1
  • Настрану 1
  • настрану 2
  • настрешице 1
  • наступа 1
  • наступала 1
  • наступања 1
  • наступи 1
  • наступила 1
  • наступили 1
  • наступити 2
  • насушна 1
  • насушне 1
  • насушни 3
  • насушној 1
  • насушну 1
  • натегнути 1
  • натера 3
  • натерало 1
  • натерати 1
  • натмурене 1
  • натмурено 1
  • натоварене 1
  • натписе 1
  • натприродно 2
  • НАТРАГ 1
  • натраг 3
  • натрула 1
  • натури 1
  • натуче 1
  • натчовечански 1
  • натчовечно 1
  • наћи 19
  • наук 1
  • наука 1
  • наукама 1
  • науком 1
  • науку 1
  • науснице 1
  • науци 1
  • научи 2
  • научила 3
  • научили 1
  • научио 3
  • научна 1
  • Нахрањен 1
  • Национала 1
  • националац 1
  • нацртане 1
  • нацртано 1
  • нацртаног 1
  • начелна 1
  • Начелник 6
  • начелник 8
  • начелника 3
  • начелникова 1
  • начелникове 1
  • начелниковим 1
  • начелникових 1
  • начелником 1
  • начелниче 3
  • начети 1
  • начин 10
  • начина 4
  • начини 6
  • начинила 1
  • начинило 1
  • начинимо 1
  • начинио 2
  • начинити 4
  • Начинићу 1
  • начинише 1
  • начињена 1
  • начињене 4
  • начињено 1
  • начињеном 1
  • начисто 2
  • наш 13
  • Наш 3
  • наша 19
  • Наша 4
  • нашао 8
  • наше 40
  • Наше 5
  • нашег 6
  • нашега 4
  • нашем 3
  • Наши 1
  • наши 5
  • нашим 7
  • наших 12
  • нашла 5
  • нашли 3
  • нашој 7
  • нашом 2
  • наштампам 1
  • наштампаних 1
  • Нашто 2
  • нашу 14
  • Не 122
  • не 637
  • неартикулисана 1
  • неба 10
  • небеску 1
  • небесни 1
  • небесног 1
  • неблагодаран 1
  • небо 16
  • небом 2
  • небу 9
  • неваљали 1
  • неваспитано 1
  • неверицом 1
  • невесела 3
  • невеселије 1
  • невеселих 1
  • невесело 1
  • невеселу 3
  • невесео 2
  • невешто 1
  • невидљив 1
  • невидљиве 1
  • невидовне 1
  • невини 1
  • невиност 1
  • невољи 1
  • невољно 1
  • невољу 1
  • негдашње 1
  • Негде 1
  • негде 6
  • неге 1
  • НЕГО 1
  • Него 5
  • него 98
  • неговала 1
  • негодује 1
  • Негуј 1
  • негујем 2
  • недавно 1
  • НЕДЕЉА 1
  • недеља 3
  • Недеље 1
  • недеље 5
  • недељи 1
  • недељни 1
  • недељом 2
  • Недељу 1
  • недељу 8
  • недирнуте 1
  • недовољна 1
  • недовршене 1
  • недоглед 1
  • недограђене 1
  • недодирнуту 1
  • недопуштеним 1
  • недопуштености 1
  • недостајало 1
  • Недостајало 1
  • недостајао 1
  • недостаје 5
  • недостаци 1
  • недостојан 1
  • недостојним 1
  • недостојно 1
  • недра 2
  • недрага 1
  • недрима 1
  • недру 1
  • нежан 4
  • нежна 2
  • нежне 2
  • нежније 1
  • нежним 1
  • нежно 10
  • нежног 1
  • нежност 5
  • НЕЖНОСТИ 1
  • нежности 9
  • нежностима 1
  • нежношћу 2
  • нежну 1
  • независна 1
  • Независно 1
  • независно 6
  • незадовољан 2
  • незадовољство 1
  • незаинтересовани 1
  • незајажљив 1
  • незакључана 1
  • Незаконита 1
  • незанимљив 1
  • незаокругљене 1
  • незасићена 1
  • незаслуженим 1
  • незаузетих 1
  • незахвалан 1
  • незгодан 1
  • незгоде 1
  • незгодно 1
  • незграпних 1
  • незграпном 1
  • незналице 1
  • неизветрен 1
  • неизветрене 1
  • неизветрени 1
  • неизвеџбаном 1
  • неизоставну 1
  • неизрађен 1
  • неисказаном 1
  • Неискусан 1
  • неискусног 1
  • неиспаваних 1
  • неиспевана 1
  • неиспеване 1
  • неисписане 2
  • нејасан 1
  • нејасна 1
  • нејасне 1
  • нејасни 1
  • нејасно 1
  • нејасног 1
  • нејасну 1
  • неједнак 1
  • неједнаке 1
  • неједнаки 1
  • неједнаким 2
  • Нек 1
  • нек 4
  • Нека 22
  • нека 23
  • некад 16
  • некада 1
  • Некада 1
  • некадање 2
  • некадањих 1
  • Некакав 1
  • некакав 7
  • Некаква 1
  • некаква 5
  • некакве 4
  • некаквим 1
  • некаквих 1
  • некаквог 1
  • некакву 1
  • некако 1
  • некалдрмисаној 1
  • неке 12
  • Неки 1
  • неки 20
  • неким 6
  • неких 3
  • неко 33
  • Неко 4
  • неког 13
  • некога 2
  • некој 6
  • неколика 1
  • неколике 1
  • Неколико 10
  • неколико 58
  • неколицине 1
  • неколицини 1
  • неколицину 1
  • неком 7
  • некоме 1
  • неку 9
  • некуд 3
  • нелагодним 1
  • нељубави 1
  • нем 1
  • нема 41
  • Нема 9
  • немај 2
  • немају 3
  • немајући 1
  • немам 13
  • Немамо 1
  • немамо 2
  • немања 2
  • немарне 1
  • немарно 1
  • немарност 1
  • немарности 1
  • немарношћу 1
  • немате 2
  • нематеријалне 1
  • Немац 1
  • немачког 1
  • немачкој 1
  • немачком 2
  • немаш 4
  • немаштина 1
  • немаштине 1
  • неми 2
  • немила 1
  • немилосрдном 2
  • немилостиво 1
  • немилостивом 1
  • немим 2
  • неминовно 2
  • немирна 2
  • Немица 1
  • немо 1
  • немогаде 1
  • немогућ 1
  • немогућно 3
  • немогућност 1
  • немогућности 1
  • немој 6
  • немоћ 1
  • немоћан 1
  • немоћних 2
  • ненавикла 1
  • ненамештених 1
  • необичан 1
  • необичне 1
  • необичним 1
  • необично 4
  • необичног 1
  • необјашњена 1
  • необјашњиве 1
  • необлагорођавани 1
  • необојен 1
  • необојеног 1
  • необорима 1
  • необријане 2
  • неодложно 1
  • неодложног 1
  • неодлучан 1
  • неодлучни 1
  • неодлучно 2
  • неодлучног 1
  • неодлучности 1
  • неодољива 1
  • неодољивошћу 1
  • неодољиву 1
  • неодређен 1
  • неодређена 2
  • неодређене 1
  • неодређени 2
  • неодређених 1
  • неодређеном 1
  • неодређеност 1
  • неодређену 1
  • неожаљени 1
  • неозбиљан 1
  • неокаљану 1
  • неопажена 1
  • неопажено 3
  • неопалог 1
  • неоправдани 1
  • неопране 1
  • неосветљена 1
  • неосветљени 1
  • неосетљиве 1
  • неосетљиви 1
  • неосетљиво 1
  • неосетна 1
  • неосетно 1
  • неостварљиве 1
  • неотворено 1
  • неоцењиве 1
  • неочекиван 1
  • неочекивано 1
  • неочекивану 1
  • непобедиво 1
  • непобедним 1
  • неповратни 1
  • непогоде 2
  • непозван 1
  • Непознат 1
  • непознат 6
  • непозната 1
  • непознате 2
  • непознати 1
  • непознатим 4
  • непознатог 1
  • непојамног 1
  • непокалдрмисаној 1
  • непокретна 1
  • непокретни 1
  • непомичан 2
  • непомична 1
  • непомично 1
  • непомичном 1
  • непомућену 1
  • непомућивана 1
  • непосредно 3
  • непосредног 1
  • непоткресаних 1
  • непоткресиваних 1
  • непотресане 1
  • непоштењем 1
  • непоштењу 1
  • неправда 1
  • неправду 1
  • неправедни 1
  • неправо 1
  • непремостиви 1
  • непрестано 11
  • непризнатог 1
  • непријатељска 1
  • непријатељства 2
  • непријатни 1
  • непријатно 1
  • Непријатно 1
  • непријатност 2
  • неприкосновен 1
  • неприлика 3
  • неприлике 1
  • неприликом 1
  • неприлици 1
  • неприлично 2
  • Неприметно 1
  • непримећен 1
  • Непримећено 1
  • неприродни 1
  • неприродног 1
  • неприродну 1
  • непристојност 1
  • непровидним 1
  • непроменљиво 1
  • непромењено 1
  • непросечена 1
  • нерад 1
  • неразвијеним 2
  • неразговетан 1
  • неразговетна 2
  • нераздвојно 1
  • неразрезане 1
  • неразрешљиве 1
  • неразумљиво 1
  • нерасположен 1
  • нерасположење 1
  • нераспремљену 1
  • нерви 1
  • нервима 1
  • нервирало 1
  • нервне 1
  • нервни 1
  • нервозан 2
  • нервозе 1
  • нервознији 1
  • нервозно 5
  • нереално 1
  • нерегулисана 1
  • нереду 1
  • нерешљиво 1
  • несавладљиве 1
  • несавладљивим 1
  • несанице 1
  • Несвесно 1
  • несвесно 14
  • несвесности 1
  • несвест 2
  • несвести 1
  • несвестици 1
  • несвестицу 1
  • несебичан 1
  • несебична 1
  • Несигуран 1
  • несигурни 1
  • несигурним 1
  • несигурног 1
  • несланим 1
  • несложан 1
  • несметана 1
  • несмишљена 2
  • несмишљеног 1
  • несносан 2
  • несносна 3
  • несносну 1
  • несношљиво 1
  • неспавања 2
  • неспоразума 1
  • неспретан 1
  • неспретно 1
  • несразмерно 1
  • несретниче 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 6
  • несрећан 4
  • несреће 1
  • несрећи 3
  • Несрећна 1
  • несрећна 7
  • несрећне 2
  • несрећни 6
  • несрећних 1
  • несрећници 1
  • несрећног 1
  • несрећној 1
  • несрећном 1
  • несрећну 2
  • несрећу 2
  • Нестајало 1
  • нестајало 5
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • несташно 5
  • несташном 1
  • нестрпљења 2
  • нестрпљење 3
  • Нестрпљиво 1
  • несумњиво 1
  • несхватљив 1
  • нетакнути 1
  • нетремице 2
  • неће 26
  • Неће 4
  • Нећемо 1
  • нећемо 4
  • Нећете 1
  • нећете 4
  • нећеш 7
  • Нећу 1
  • нећу 29
  • неугаженим 1
  • неугашеног 1
  • неугодност 1
  • неудобним 1
  • неузалудан 1
  • неуједначен 1
  • неукусне 2
  • неумитан 1
  • неутешно 1
  • нехотимице 1
  • Нехотимичним 1
  • нехотице 1
  • нехотичних 1
  • нехотично 2
  • нехотичном 1
  • нецењење 1
  • нечасним 1
  • нечег 13
  • нечега 5
  • нечему 3
  • нечија 1
  • нечије 1
  • нечим 2
  • нечисти 1
  • нечујно 1
  • Нешић 1
  • Нешо 1
  • нешпартане 1
  • Нешто 8
  • нешто 93
  • ни 110
  • Ни 8
  • нивоа 1
  • нигда 1
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • ниже 5
  • низ 9
  • низа 1
  • низале 1
  • низати 1
  • Низашто 1
  • Није 32
  • није 389
  • ниједан 3
  • ниједанпут 1
  • ниједна 1
  • ниједне 2
  • ниједно 1
  • ниједног 2
  • никад 37
  • Никад 8
  • никада 7
  • никакав 3
  • никаква 2
  • никакве 2
  • никаквих 2
  • никаквог 3
  • никакву 2
  • никако 7
  • никал 1
  • никла 1
  • никле 2
  • Нико 13
  • нико 18
  • никог 1
  • Никога 1
  • никога 9
  • Николе 3
  • Николи 1
  • Николу 1
  • ником 5
  • Никоме 2
  • никоме 7
  • никуд 1
  • нимало 1
  • ниподаштавања 1
  • нисам 46
  • Нисам 8
  • ниси 27
  • ниска 1
  • ниски 1
  • ниско 3
  • ниског 1
  • ниском 1
  • нискости 1
  • нисмо 8
  • нисте 4
  • нису 64
  • нити 5
  • ницале 1
  • ниче 2
  • ничег 3
  • ничега 5
  • ничија 1
  • ничим 8
  • нишки 3
  • ништа 106
  • Ништа 11
  • ништавност 1
  • но 2
  • Но 2
  • нов 12
  • Нова 2
  • нова 6
  • новац 10
  • новаца 7
  • Нове 2
  • нове 8
  • Нови 1
  • нови 10
  • новим 6
  • новина 5
  • новинама 4
  • новинар 3
  • новинара 2
  • новинарске 1
  • Новинарске 1
  • новинарски 2
  • новинарским 1
  • новинарској 2
  • Новине 1
  • новине 13
  • Ново 1
  • ново 8
  • новог 3
  • новој 1
  • новом 4
  • новосазидане 1
  • новост 4
  • новости 5
  • нову 6
  • новца 4
  • новцу 3
  • нога 1
  • ногама 3
  • ноге 11
  • ногом 2
  • ногу 4
  • ножем 1
  • ноздрве 1
  • ноката 1
  • нокте 1
  • нокти 1
  • нос 9
  • носа 2
  • носач 1
  • носача 1
  • носачи 1
  • Носачи 2
  • носе 3
  • носеве 1
  • носи 2
  • носила 2
  • носили 1
  • носим 2
  • Носио 1
  • носио 4
  • носталгију 1
  • носу 2
  • нотици 1
  • ноћ 41
  • Ноћ 6
  • ноћас 2
  • Ноћас 2
  • ноћи 26
  • Ноћна 1
  • НОЋНИ 1
  • ноћни 2
  • ноћним 1
  • ноћних 1
  • ношњу 1
  • нуде 1
  • нуди 3
  • нудила 3
  • нудили 1
  • нудио 1
  • нудити 1
  • нуђењем 1
  • нужан 1
  • нужност 1
  • нумеру 1
  • њакање 1
  • ње 43
  • Њега 2
  • њега 94
  • његов 22
  • Његов 7
  • његова 24
  • Његова 8
  • Његове 4
  • његове 47
  • Његови 3
  • његови 5
  • његовим 14
  • његових 10
  • његово 24
  • Његово 3
  • његовог 18
  • његовој 12
  • његовом 15
  • његову 12
  • Њему 2
  • њему 34
  • њен 31
  • Њен 5
  • њена 20
  • Њена 9
  • њене 38
  • Њене 4
  • њени 1
  • Њеним 1
  • њеним 15
  • њених 17
  • њено 18
  • Њено 6
  • њеног 13
  • њеној 7
  • њеном 12
  • њеноме 2
  • Њену 1
  • њену 19
  • њива 2
  • њивама 1
  • њиве 4
  • њим 31
  • њима 31
  • Њима 4
  • њиме 1
  • Њиме 1
  • њини 1
  • Њих 3
  • њих 78
  • њихао 1
  • Њихов 2
  • њихов 8
  • њихова 13
  • Њихова 2
  • њихове 23
  • Њихове 3
  • њихови 4
  • Њихови 4
  • њиховим 11
  • њихових 11
  • Њихово 1
  • њихово 4
  • њиховог 11
  • њиховој 2
  • њиховом 4
  • њихову 2
  • Њој 3
  • њој 45
  • њом 24
  • њоме 1
  • Њу 2
  • њу 22
  • о 123
  • О 9
  • оаза 1
  • оазу 3
  • Оба 5
  • оба 7
  • обавеза 2
  • обавезама 1
  • обавезе 2
  • обавијало 1
  • обавио 1
  • обадве 1
  • Обадвоје 2
  • обадвоје 3
  • обадвома 1
  • обазирала 1
  • обазирао 2
  • обазривих 1
  • обала 5
  • ОБАЛАМА 1
  • обалама 2
  • обале 12
  • обали 8
  • обалом 2
  • обалу 7
  • обамире 1
  • обара 1
  • обарају 1
  • обарала 1
  • обасипа 1
  • обасипају 1
  • обасипало 1
  • обасја 1
  • обасјавала 3
  • обасјавало 4
  • обасјавао 1
  • обасјало 1
  • обасјан 1
  • обасјана 1
  • обасјани 2
  • обасјаним 1
  • обвезује 1
  • обвијале 1
  • обдарен 1
  • обдарена 2
  • обдарени 1
  • обдарила 1
  • Обе 1
  • обе 7
  • обезоружане 1
  • обележеним 1
  • обеси 2
  • обесила 1
  • обесхрабрен 1
  • обећа 1
  • обећавајући 2
  • обећавали 3
  • обећавао 1
  • обећала 2
  • обећани 1
  • обећања 3
  • обећање 2
  • обећањем 1
  • Обећао 1
  • обећао 2
  • обешен 1
  • обешене 2
  • обешеном 1
  • обешењачке 1
  • обзира 4
  • обзирала 1
  • обзире 1
  • обзири 1
  • обзирима 3
  • обзирући 1
  • обзорју 1
  • обијао 2
  • обилазио 1
  • обилата 1
  • обиму 1
  • обисла 1
  • обичај 2
  • обичаја 1
  • обичаје 1
  • обичаји 1
  • обичајима 1
  • обичају 2
  • обичан 3
  • обична 1
  • обичне 2
  • обични 2
  • обичним 4
  • обично 14
  • Обично 2
  • обичног 4
  • обичном 1
  • обичност 1
  • објава 1
  • објави 1
  • објавили 1
  • објавите 1
  • објавити 1
  • објављивало 3
  • објављивао 1
  • објасни 1
  • Објасни 1
  • објасним 1
  • објашњава 1
  • објашњавају 1
  • објашњавао 1
  • објашњење 2
  • облагорођавала 1
  • облак 6
  • облака 4
  • облаке 7
  • облаком 1
  • облапорно 1
  • Области 1
  • Облаци 1
  • облаци 4
  • облацима 2
  • облаче 1
  • облачењем 1
  • облачила 2
  • облачили 1
  • облачио 5
  • облачићима 1
  • облачком 1
  • обли 1
  • обливала 1
  • обливаше 1
  • облик 2
  • облика 2
  • обликом 1
  • облици 1
  • облоге 2
  • обмота 1
  • обмотаног 1
  • обнавља 1
  • обнове 1
  • обновио 1
  • обновљена 1
  • Обновљена 1
  • обновљени 1
  • обновљеној 1
  • ободом 1
  • обожавалаца 1
  • обожавам 1
  • обожаваних 1
  • обожавану 1
  • обожавања 1
  • Обоје 1
  • обоје 9
  • обојена 4
  • обојени 1
  • обојених 1
  • обојеној 1
  • Обојица 1
  • оболестиш 1
  • оборено 1
  • обори 2
  • обостраних 1
  • обрадова 1
  • обрадовала 2
  • обрадовало 1
  • обрадована 1
  • обрадовати 1
  • обрађено 1
  • образ 4
  • образа 4
  • образе 3
  • образи 1
  • Образи 2
  • образима 6
  • образовали 1
  • образовање 1
  • образовању 1
  • Образовао 1
  • образују 1
  • обрасла 1
  • обрасле 1
  • обраслих 1
  • обрасце 1
  • обрасцима 1
  • обрати 14
  • обратим 1
  • обраћа 1
  • обраћали 2
  • обраћам 1
  • обраћао 2
  • обраћати 1
  • обрачун 2
  • обрва 3
  • обрвама 1
  • обрве 7
  • обре 2
  • обредима 1
  • обријана 1
  • обријани 1
  • обрисани 1
  • обрлате 1
  • обрнуто 2
  • обртали 1
  • обртало 1
  • обруч 1
  • обузе 1
  • обузела 1
  • обузет 2
  • обузети 3
  • обузима 3
  • Обузимала 1
  • обузимала 5
  • обузимале 2
  • Обузимало 1
  • обузимало 3
  • Обузимао 1
  • обузимао 3
  • обузимаш 1
  • обузму 1
  • обукла 1
  • обуставили 1
  • обућарски 1
  • обухвата 1
  • обухвати 3
  • Обухвативши 1
  • обухватила 1
  • обухватити 2
  • обухватише 1
  • Обуче 1
  • обуче 6
  • обучен 1
  • обучена 6
  • обучене 2
  • обученог 1
  • обучену 1
  • Ова 25
  • ова 67
  • Овај 13
  • овај 86
  • овакав 1
  • оваква 1
  • овакве 1
  • оваквим 2
  • оваквог 1
  • оваквој 1
  • оваквом 1
  • Овако 3
  • овако 43
  • Овамо 1
  • овамо 11
  • овде 45
  • Овде 7
  • Ове 7
  • ове 76
  • ови 12
  • Ови 7
  • овим 28
  • Ових 1
  • ових 27
  • овлаш 1
  • ово 109
  • Ово 21
  • Овог 1
  • овог 57
  • овога 11
  • Овој 1
  • овој 32
  • оволико 7
  • овом 31
  • овоме 6
  • Ову 2
  • ову 54
  • овуда 1
  • оглас 1
  • огласи 1
  • огледала 2
  • огледале 1
  • огледало 5
  • огледалом 1
  • огледалу 4
  • огледам 1
  • огњишта 1
  • огњиште 2
  • оговарања 1
  • оговарању 1
  • оговарати 1
  • оголела 1
  • оголело 1
  • огорео 1
  • огорчавала 1
  • огорчен 1
  • огорчене 1
  • Огорчени 1
  • огорчених 1
  • огорченог 1
  • огорчену 1
  • ограда 1
  • ограде 4
  • оградицом 1
  • ограду 2
  • ограђено 1
  • ограђену 1
  • ограђивала 1
  • огрезло 1
  • огрејало 1
  • Огрлица 1
  • огрлице 1
  • огрнута 1
  • огрнутих 1
  • огроман 1
  • Огромна 1
  • огромна 5
  • Огромне 1
  • огромни 2
  • огромних 2
  • огромно 2
  • огромном 1
  • огромношћу 1
  • огртачем 1
  • огрубило 1
  • Од 24
  • од 558
  • одабра 1
  • одавао 1
  • одавде 2
  • Одавно 1
  • одавно 8
  • одаду 1
  • одају 1
  • Одакле 1
  • одакле 5
  • оданости 1
  • Одасвуда 1
  • одатле 1
  • Одатле 2
  • Одаџија 1
  • одаџији 1
  • одбацио 1
  • одбацуј 1
  • одбегао 1
  • Одби 1
  • одби 2
  • одбија 1
  • одбијала 1
  • одбијати 1
  • одбије 1
  • одбила 1
  • одбити 1
  • одбор 2
  • одбране 2
  • одбрани 3
  • одбранити 1
  • одваја 3
  • одвајају 1
  • одвајајући 2
  • одвајала 3
  • одвајале 1
  • одвајали 1
  • одвајало 1
  • одвајам 1
  • одвајао 1
  • одвајкада 3
  • одвеле 1
  • одвести 2
  • одвише 5
  • одвоје 2
  • одвојен 1
  • одвојена 1
  • одвојених 1
  • одвоји 3
  • одвојили 1
  • одвојио 3
  • одвојите 1
  • одвојити 4
  • одвојише 1
  • Одвратан 1
  • одвратан 2
  • одврати 2
  • одвратим 1
  • одвратити 1
  • одвратна 1
  • одвратно 1
  • одвратност 1
  • одвраћала 1
  • одвуглог 1
  • одвуче 1
  • одгајивача 1
  • одговарала 2
  • одговарао 4
  • одговарати 1
  • одговор 7
  • одговора 2
  • Одговори 1
  • одговори 67
  • одговорио 3
  • одговорности 1
  • одговором 1
  • Оде 1
  • оде 11
  • одело 8
  • оделу 3
  • одељења 4
  • одељење 5
  • одем 2
  • одеш 1
  • одзивале 1
  • одигравала 1
  • одиграју 1
  • одиграла 1
  • одиграле 1
  • одисала 1
  • одисали 1
  • одисао 1
  • одјека 1
  • одјекивала 7
  • одјекивало 1
  • одјекивао 2
  • одјекну 1
  • одјури 1
  • одлагању 1
  • одлагати 1
  • одлазак 3
  • одлази 2
  • одлазио 2
  • одлазиш 1
  • одлакну 1
  • одласка 2
  • одласку 1
  • одличан 2
  • Одлична 1
  • одлично 1
  • одличног 2
  • одличној 1
  • одложи 3
  • одлуке 1
  • одлуку 1
  • одлучан 1
  • одлучила 1
  • одлучио 1
  • одлучити 2
  • одлучне 2
  • одлучно 3
  • одлучност 1
  • одлучности 2
  • одлучношћу 1
  • одмакао 1
  • одмакли 2
  • одмарала 1
  • одмарам 1
  • одмах 14
  • Одмах 2
  • одмахнем 1
  • одмахну 2
  • одмаче 1
  • одмена 1
  • одмени 1
  • одмеравам 1
  • одмерено 1
  • одмерености 1
  • одметнуо 1
  • одмицао 3
  • одмиче 1
  • одмор 2
  • одмори 6
  • одморим 3
  • Одморио 1
  • одморити 1
  • однеговани 1
  • однеговано 2
  • Однекле 2
  • однекуд 1
  • Однекуд 2
  • однео 3
  • однесе 2
  • однесене 1
  • однети 3
  • однио 1
  • однос 1
  • односа 1
  • односи 1
  • односили 1
  • односило 1
  • односима 2
  • односио 1
  • односно 1
  • одобравају 1
  • одобравала 1
  • одобравао 1
  • одобровољавају 1
  • одобровољи 1
  • одобровољила 1
  • одобровољити 1
  • одоздо 1
  • одох 1
  • одоцнила 1
  • одоше 1
  • одра 1
  • одрасла 1
  • одрасли 1
  • Одрасли 1
  • Одрасло 1
  • одраслу 1
  • Одрастао 1
  • одрастао 3
  • одреди 1
  • одређен 1
  • одређено 2
  • одређеног 1
  • одређивала 1
  • одређују 2
  • одрекла 2
  • одрекли 1
  • одрекоше 1
  • одрећи 4
  • одрече 2
  • одрешито 1
  • одржава 1
  • одржавала 1
  • одржавамо 1
  • одржавао 1
  • одржао 1
  • одржи 1
  • одрицала 1
  • одрицали 1
  • одрицало 1
  • одрицања 3
  • одрицањем 1
  • одрицао 1
  • одриче 1
  • одричем 1
  • одричеш 1
  • одричући 1
  • одсад 2
  • одскакала 1
  • одскакале 1
  • одслужила 1
  • одсуство 1
  • одсуству 1
  • одувек 1
  • одудара 1
  • одударала 1
  • одузели 1
  • одузима 1
  • одузимала 1
  • одузме 1
  • одупирала 1
  • одупрети 1
  • одушевити 1
  • одушевљавала 1
  • одушевљавало 1
  • одушевљавао 1
  • одушевљен 1
  • одушевљене 1
  • одушевљени 1
  • одушевљено 2
  • одушевљења 4
  • одушевљење 3
  • одушевљењем 1
  • одушевљењу 1
  • одушке 1
  • одцепи 1
  • ожалити 1
  • ожалостиле 1
  • ожалостити 1
  • ожалошћава 1
  • ожалошћавао 1
  • ожалошћено 2
  • оженио 1
  • оженити 1
  • оживе 1
  • оживела 1
  • оживеле 1
  • оживи 1
  • оживљавали 1
  • оживљавао 2
  • ожиљке 1
  • ожиљци 1
  • озарена 1
  • озарени 1
  • озари 1
  • озбиљан 4
  • озбиљна 1
  • озбиљни 2
  • озбиљним 1
  • озбиљних 1
  • Озбиљно 1
  • озбиљно 10
  • озбиљног 1
  • озбиљном 1
  • озбиљност 3
  • озбиљну 1
  • озгора 1
  • оздравити 1
  • озебао 1
  • озеленеле 1
  • озидане 1
  • означавала 1
  • означавао 1
  • Ој 2
  • ока 4
  • окамењена 2
  • окамењеним 2
  • окане 1
  • Оканите 1
  • оквир 3
  • оквира 1
  • океаном 1
  • Окисли 1
  • окислим 1
  • оклева 1
  • оклевање 1
  • оклевао 2
  • Окна 1
  • око 110
  • Око 20
  • окова 1
  • окове 2
  • околина 1
  • околине 4
  • околином 1
  • околне 1
  • околним 2
  • околних 2
  • оком 2
  • окоревају 1
  • окорети 1
  • окрајци 1
  • окрен 1
  • окренем 1
  • окрену 6
  • окренула 2
  • Окренули 1
  • окренута 2
  • окренуте 1
  • окренути 2
  • окренутој 1
  • окренуше 2
  • окресаних 1
  • окретали 1
  • Окретао 1
  • окретао 4
  • окретати 1
  • окрете 6
  • окретне 1
  • окретношћу 1
  • окреће 4
  • окрећу 1
  • Окрећући 2
  • окречен 1
  • окречена 1
  • окречене 1
  • округ 1
  • округластом 1
  • округлина 1
  • округло 1
  • округлом 1
  • округова 1
  • окружава 1
  • окружавао 3
  • окружен 1
  • окружена 1
  • окружени 1
  • окруживала 2
  • окруживао 1
  • окружног 1
  • окружују 1
  • оку 1
  • окуњише 1
  • Окупи 1
  • окусио 1
  • окушао 1
  • олако 1
  • олакша 1
  • олакшава 1
  • олакшала 1
  • олакшало 1
  • олакшањем 1
  • олистали 1
  • олисталих 1
  • олистало 1
  • олова 1
  • олово 1
  • олтаром 1
  • олук 1
  • олука 1
  • олупан 1
  • олуци 1
  • омакло 1
  • омален 2
  • омезетим 1
  • омрзнеш 1
  • омрзну 1
  • омрзнути 1
  • омрзнуту 1
  • омршавели 1
  • омршала 1
  • Он 138
  • он 223
  • она 200
  • Она 97
  • онај 30
  • Онај 5
  • онакав 3
  • онакве 2
  • онакву 1
  • онако 24
  • онамо 1
  • онда 40
  • Онда 6
  • онде 12
  • Оне 10
  • оне 53
  • онерасположити 1
  • онесвестише 1
  • Они 52
  • они 86
  • оним 14
  • онима 3
  • оних 33
  • Оно 14
  • оно 75
  • оног 21
  • онога 14
  • оној 6
  • онолико 3
  • оном 9
  • ономе 14
  • ону 17
  • опада 2
  • опадам 1
  • опадања 1
  • опадање 1
  • опажања 1
  • опази 2
  • опазила 1
  • опазише 1
  • опајани 1
  • опало 1
  • опанке 1
  • опанцима 1
  • опанчарски 1
  • опасан 4
  • опаском 1
  • опасна 1
  • опасније 1
  • опасним 2
  • опасно 1
  • опасност 2
  • опасношћу 1
  • опева 1
  • опером 1
  • опет 24
  • опија 2
  • опијали 1
  • опијало 1
  • опијао 3
  • опијен 2
  • опијеном 1
  • опирала 1
  • опис 2
  • описа 1
  • описивала 1
  • описивали 2
  • опису 1
  • описује 1
  • описујући 1
  • опкољавале 1
  • опкољавао 2
  • опкорачи 1
  • оплакујем 1
  • опљачкали 1
  • опљуну 1
  • оповргне 1
  • опозиције 1
  • опојали 1
  • опојан 1
  • опојасмо 1
  • опојнија 1
  • опојних 1
  • опојног 2
  • опојну 2
  • опоменом 1
  • опомену 1
  • опоменуо 1
  • опоменута 1
  • опоменуће 1
  • опомињала 2
  • опомињали 3
  • опомињало 1
  • опомиње 1
  • опомињу 1
  • опор 1
  • опоравља 1
  • опоро 1
  • оправдати 1
  • оправљена 1
  • опрала 1
  • опран 1
  • опрати 1
  • опрашта 1
  • опраштало 1
  • опраштање 1
  • опраштао 1
  • опраштати 1
  • опрезно 1
  • опрезу 2
  • опржила 1
  • опросте 1
  • опрости 5
  • Опрости 6
  • опростила 1
  • опростите 1
  • Опростите 1
  • опростити 6
  • опроштење 1
  • опружи 1
  • опруживши 1
  • опстанак 1
  • опстати 1
  • оптерећени 1
  • оптимистички 1
  • опточено 1
  • опточеног 1
  • опточеној 1
  • опусти 1
  • опустошен 1
  • опустошене 1
  • опуштених 1
  • опхођења 1
  • опширно 5
  • опширности 1
  • опште 1
  • Опште 1
  • општег 2
  • општем 1
  • општиле 1
  • Општина 1
  • општина 2
  • општине 1
  • Општинске 3
  • општинског 1
  • општинској 1
  • општинском 1
  • општинску 1
  • Општом 1
  • ораха 2
  • орахов 1
  • Организације 1
  • организују 1
  • оргије 1
  • орден 1
  • ори 1
  • оригинално 1
  • оригиналности 1
  • оригиналну 1
  • оркестар 1
  • оркестра 1
  • Орла 3
  • Орловићи 1
  • орлом 1
  • орлушина 2
  • орман 2
  • ормана 1
  • орману 1
  • орнаментиком 1
  • орнаментима 1
  • ору 1
  • орући 1
  • Осам 2
  • осам 8
  • осамнаест 1
  • осваја 1
  • освајала 2
  • освануо 1
  • освежавају 2
  • освежавала 1
  • освежавао 1
  • освежи 1
  • освести 3
  • осветли 1
  • осветлиле 1
  • осветљавала 2
  • осветљавале 1
  • осветљавало 1
  • осветљене 1
  • Осветљени 1
  • осветљени 2
  • осветљену 3
  • осветљења 1
  • осветљење 1
  • освојене 1
  • освоји 1
  • освојио 1
  • осврне 1
  • осврнуше 1
  • оседла 1
  • осенчен 1
  • осете 1
  • Осети 1
  • осети 34
  • осетила 1
  • осетиле 1
  • осетим 1
  • осетимо 1
  • осетио 10
  • осетити 2
  • осетиће 1
  • осетише 3
  • осетљива 1
  • осетљиве 1
  • осетљиво 3
  • осетљивост 2
  • осетљивости 2
  • осетљиву 1
  • осећа 9
  • осећај 5
  • осећаја 3
  • осећаје 3
  • осећајем 3
  • осећаји 3
  • осећајима 4
  • осећајност 1
  • осећајности 1
  • осећају 2
  • осећајући 3
  • осећала 6
  • осећали 6
  • осећало 1
  • Осећало 1
  • Осећам 2
  • осећам 30
  • осећамо 1
  • осећања 3
  • осећање 6
  • осећањем 1
  • осећањима 1
  • осећању 5
  • осећао 42
  • Осећао 9
  • осећате 2
  • осећаш 2
  • осигурани 1
  • осице 1
  • оскудица 1
  • оскудицом 1
  • оскудицу 1
  • оскудних 1
  • ослабило 1
  • ослањају 1
  • ослободи 3
  • ослободити 2
  • ослобођава 1
  • ослобођавају 1
  • ослобођена 1
  • Ослобођена 1
  • ослови 3
  • ословио 1
  • ослонити 1
  • ослушкујући 1
  • Ослушните 1
  • ослушнула 1
  • ОСМА 3
  • осмејак 4
  • осмејкивале 1
  • осмејкују 1
  • осмели 2
  • осмеси 1
  • Осмех 1
  • осмех 21
  • осмеха 4
  • осмехивала 3
  • осмехивали 1
  • осмехивало 1
  • осмехивати 1
  • осмехне 1
  • осмехну 4
  • осмехнувши 2
  • осмехнуо 1
  • осмехом 10
  • осмехујеш 1
  • основа 2
  • основне 3
  • основну 2
  • основу 2
  • оснујем 2
  • особености 1
  • особењак 1
  • особи 1
  • особина 1
  • особинама 1
  • особине 2
  • особини 1
  • Осоја 1
  • осоколити 1
  • осоран 1
  • осредње 1
  • оста 5
  • оставе 1
  • остави 16
  • Остави 5
  • оставила 6
  • оставили 2
  • оставим 4
  • оставимо 2
  • Оставио 1
  • оставио 11
  • оставите 1
  • Оставите 2
  • оставити 7
  • оставих 1
  • оставише 1
  • оставља 4
  • остављај 3
  • остављају 2
  • остављајући 4
  • остављала 1
  • остављале 1
  • остављали 1
  • остављало 1
  • остављам 2
  • остављао 3
  • остављаш 2
  • остављен 3
  • остављена 2
  • остављени 1
  • остаде 2
  • остајала 4
  • остајале 1
  • остајали 2
  • остајало 2
  • остајао 3
  • Остаје 1
  • остаје 4
  • остајем 1
  • остајте 1
  • остају 1
  • остајући 1
  • Остала 4
  • остала 9
  • Остале 1
  • остале 5
  • остали 8
  • осталим 3
  • осталих 4
  • остало 11
  • Остало 6
  • осталог 4
  • осталом 1
  • осталу 1
  • остане 13
  • останем 2
  • останемо 2
  • Остани 1
  • остани 2
  • остану 7
  • остануло 1
  • Остао 2
  • остао 7
  • остарела 2
  • остареле 1
  • остарели 1
  • остарелих 1
  • остарело 2
  • остарео 2
  • Остатак 1
  • остатак 2
  • Остати 1
  • остати 19
  • Остаће 2
  • остаци 3
  • остацима 1
  • осташе 5
  • ОСТВАРЕН 1
  • остварено 2
  • остварење 1
  • остварењу 1
  • оствари 1
  • остварити 2
  • острва 2
  • острво 1
  • осуђено 1
  • осуђивао 1
  • осуђивати 1
  • осуђујете 1
  • осушила 1
  • Отада 1
  • отарасим 1
  • Отац 1
  • отац 5
  • отаца 1
  • отаџбину 1
  • отвара 1
  • отварају 1
  • отварала 3
  • отварале 1
  • отварали 1
  • отварало 1
  • отварам 1
  • отварање 1
  • отварао 2
  • отварати 2
  • отворен 4
  • отворена 6
  • отворене 2
  • отворени 2
  • отворенија 1
  • отвореним 1
  • отворених 3
  • отворено 3
  • отвореном 1
  • отворену 2
  • отвори 15
  • отворила 2
  • отворили 2
  • отворио 4
  • отворите 1
  • Отворите 2
  • отворити 2
  • отворише 4
  • отвору 1
  • отврдлог 1
  • оте 1
  • отегнут 1
  • отежавале 1
  • отезао 2
  • отера 1
  • отерала 1
  • отерао 1
  • отети 2
  • отетих 1
  • отиде 1
  • Отиди 1
  • отима 2
  • отимају 3
  • отимајући 1
  • отимала 3
  • отимали 1
  • отимао 1
  • отимати 1
  • отимачина 1
  • отиснуо 2
  • отићи 14
  • отицање 1
  • отишао 3
  • отишла 5
  • отишли 4
  • отишло 2
  • Откад 3
  • отказ 1
  • отказати 2
  • откако 15
  • откида 1
  • откидао 1
  • отклоне 1
  • откључа 1
  • откравила 1
  • открива 3
  • откривала 2
  • откривале 4
  • откривали 1
  • откривао 2
  • откривате 1
  • откривати 1
  • открије 3
  • открила 1
  • открио 2
  • открити 1
  • открићем 1
  • Откуд 3
  • откуд 4
  • откуда 3
  • откуп 1
  • откупила 1
  • откуцава 1
  • отмена 3
  • отмене 2
  • отменији 1
  • отмености 1
  • отоман 4
  • отплатим 1
  • отплату 1
  • отпор 1
  • отпочела 1
  • отпочео 1
  • отпочну 1
  • отпутовати 1
  • отпутујете 1
  • отпуштен 1
  • отргну 1
  • отргнути 1
  • отрезнише 1
  • отресао 2
  • отресе 1
  • отресит 1
  • отресли 1
  • отрести 1
  • отрже 1
  • отров 1
  • отрован 1
  • отровано 1
  • отрча 2
  • Отсад 1
  • отсад 3
  • отсечено 1
  • отсечно 1
  • отсјајивала 1
  • отскакала 1
  • отскакао 1
  • отслужили 1
  • отсудну 1
  • отсуству 1
  • отуд 1
  • Отуд 1
  • отуда 2
  • отупила 1
  • отури 2
  • отурити 1
  • отхранило 1
  • отшкринули 1
  • офиксаним 1
  • официра 2
  • официрске 1
  • Официрске 3
  • Официрској 2
  • ох 1
  • Ох 30
  • Охо 1
  • охрабрења 3
  • охрабри 1
  • оца 7
  • оцене 1
  • оцени 3
  • оценом 1
  • оцењивачки 1
  • оцепи 1
  • оциједим 1
  • оцртавају 1
  • оцртавала 2
  • оцртан 1
  • очајава 1
  • очајавајте 1
  • очајавати 1
  • очајан 1
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајна 2
  • очајнички 1
  • очајно 4
  • очајну 1
  • очарани 1
  • очарење 1
  • очеве 2
  • очеви 2
  • очево 1
  • Очекивала 1
  • очекивала 2
  • очекивале 1
  • очекивања 1
  • очекивање 1
  • Очекивао 1
  • очекивао 10
  • очекивати 1
  • очекује 1
  • Очекујем 1
  • Очекујемо 1
  • очекујете 1
  • очекују 1
  • очекујући 2
  • очеша 1
  • очеше 1
  • очешљана 1
  • Очи 5
  • очи 98
  • Очију 2
  • очију 31
  • очима 45
  • очисти 1
  • очистила 1
  • очитом 1
  • очитошћу 1
  • очишћен 1
  • очишћене 1
  • очух 2
  • очухом 1
  • ошишана 1
  • оштампани 1
  • оштар 3
  • Оштра 1
  • оштре 2
  • Оштрило 5
  • Оштрилова 1
  • оштрилом 1
  • оштрим 1
  • оштрина 1
  • оштро 4
  • оштром 1
  • оштру 2
  • ПА 1
  • па 163
  • Па 43
  • ПАД 1
  • пад 4
  • пада 6
  • падају 7
  • падала 10
  • падале 2
  • падали 5
  • падало 2
  • падао 8
  • падати 1
  • Паде 1
  • паде 11
  • падинама 1
  • падини 1
  • падне 4
  • падну 2
  • падове 1
  • падоше 1
  • Падоше 2
  • пажљив 1
  • пажљивије 1
  • пажљиво 17
  • пажње 3
  • пажњом 1
  • пажњу 9
  • пазари 1
  • пазарни 1
  • пазе 1
  • пази 3
  • Пази 3
  • пазиле 1
  • пазим 1
  • Пазимо 1
  • Пазите 2
  • пазухом 5
  • Паја 3
  • Пајо 1
  • пак 18
  • пакао 1
  • пакета 1
  • пакети 1
  • Паковао 1
  • паковати 1
  • пакосна 2
  • пакосних 1
  • пакосно 1
  • пакост 3
  • пакости 3
  • пала 3
  • паланачке 2
  • паланачких 2
  • паланачког 1
  • паланачком 1
  • паланка 2
  • паланкама 1
  • паланке 2
  • паланку 3
  • паланци 3
  • паланчанин 1
  • паланчанка 1
  • палата 2
  • пали 1
  • палидрвца 1
  • палиле 2
  • Палилули 1
  • палио 1
  • памет 2
  • паметан 2
  • памети 4
  • паметна 3
  • Паметни 1
  • паметним 2
  • паметних 1
  • паметно 5
  • паметног 1
  • паметном 1
  • паметну 1
  • памтио 1
  • памука 2
  • панорама 1
  • панораму 1
  • панталона 1
  • панталоне 1
  • пантљиком 1
  • Панчеву 1
  • Панчићевог 1
  • пањ 1
  • Пања 2
  • пао 2
  • папир 1
  • паприка 1
  • папуџиницу 1
  • пар 10
  • пара 11
  • парадне 1
  • пардон 3
  • Пардон 3
  • паре 4
  • Париз 1
  • Паризу 1
  • париског 1
  • Парк 1
  • парк 8
  • парка 6
  • паркова 1
  • Парламенат 1
  • пармаци 1
  • Парнаса 1
  • пароброд 1
  • пароброда 2
  • паробродског 1
  • паролу 1
  • Партер 1
  • партера 1
  • партеру 3
  • партија 1
  • партије 1
  • пару 3
  • парфимериске 1
  • парче 16
  • парченцету 1
  • парчетом 1
  • Пас 3
  • пас 6
  • паса 8
  • пасји 1
  • пасла 1
  • пасти 3
  • пастува 1
  • пасуља 1
  • пате 4
  • патетичке 1
  • пати 5
  • патила 3
  • патили 1
  • патим 3
  • патио 3
  • патиш 7
  • патка 1
  • патке 2
  • патки 1
  • патњама 1
  • патње 2
  • патњом 1
  • патњу 1
  • патосу 1
  • Патриота 1
  • Патриоте 1
  • Патриоти 1
  • патриотизам 2
  • патриотизма 1
  • патриотизму 1
  • Патриотом 1
  • патриотска 1
  • патриотске 1
  • патриотски 3
  • патриотском 1
  • патриотску 2
  • Патриоту 1
  • паћеничкој 1
  • пауза 1
  • паучине 1
  • пахуљица 1
  • пева 1
  • Певај 1
  • певају 2
  • певајући 2
  • певала 2
  • певале 3
  • певам 1
  • певањем 1
  • певао 2
  • певуцкао 1
  • певушио 1
  • Певушио 1
  • Пегаво 1
  • пегама 1
  • педантерије 1
  • педесет 3
  • пејзаж 3
  • пејзажу 1
  • пекао 1
  • пекла 1
  • пекло 3
  • пекмеза 1
  • пела 1
  • пеле 1
  • пело 2
  • пен 2
  • пензија 2
  • пензије 2
  • пензију 2
  • пензионер 3
  • пензионера 1
  • пензионери 1
  • пенушање 1
  • пео 1
  • пепела 2
  • пепељавој 1
  • пепељаст 1
  • пепеоницу 3
  • Пера 2
  • пера 6
  • перверзни 1
  • Пере 1
  • перину 1
  • периодску 1
  • Перо 1
  • перо 11
  • пером 1
  • перон 3
  • персона 3
  • персонал 1
  • персоне 1
  • перспективама 1
  • перу 2
  • перунике 1
  • перуником 1
  • песак 1
  • песама 2
  • песковитих 1
  • песковитом 1
  • песку 1
  • Песма 1
  • песма 10
  • песмама 2
  • песме 16
  • песми 2
  • песмо 1
  • песмом 1
  • песму 12
  • Песник 1
  • песник 34
  • песника 10
  • песниково 1
  • песнику 4
  • песница 1
  • песницама 1
  • песници 3
  • песницом 1
  • песнички 1
  • песничког 1
  • песничком 1
  • Пет 3
  • пет 8
  • ПЕТА 4
  • петак 2
  • Петак 2
  • пете 1
  • петица 1
  • петли 1
  • петнаест 1
  • Пето 1
  • петпарац 2
  • петпарца 1
  • Петровца 1
  • пећ 1
  • пећи 5
  • пецка 1
  • пецкати 1
  • печат 2
  • пече 3
  • печења 1
  • печурке 1
  • пеш 1
  • пешачким 1
  • пешачком 1
  • пешеве 1
  • пешеви 1
  • пешке 1
  • пи 1
  • пива 5
  • пиво 1
  • Пиво 1
  • пивским 1
  • пијан 1
  • Пијан 2
  • пијаница 1
  • пијаницама 1
  • пијанице 2
  • пијанке 2
  • пијанства 1
  • пијанство 1
  • пијанством 1
  • пијанству 1
  • Пијац 1
  • пијаца 1
  • пијаце 1
  • пијаци 2
  • Пијацу 1
  • пијацу 2
  • пије 2
  • пијемо 1
  • пијење 1
  • пијући 1
  • пикслу 1
  • пила 1
  • пили 2
  • пиљарнице 1
  • пину 1
  • Пио 1
  • пио 2
  • пипке 1
  • Пипни 1
  • пипну 1
  • пирио 1
  • пиркали 1
  • пиркао 5
  • пиротским 1
  • Писак 1
  • писала 6
  • писале 3
  • писали 3
  • писало 2
  • писаљком 1
  • писаљку 2
  • писама 4
  • Писање 1
  • писање 2
  • Писао 1
  • писао 13
  • писар 2
  • писара 2
  • Писати 1
  • писати 11
  • писаћа 1
  • писаћем 1
  • писах 2
  • писац 10
  • Писац 5
  • писаца 1
  • пискав 1
  • пискавим 1
  • Писма 1
  • писма 14
  • писмима 3
  • ПИСМО 1
  • Писмо 4
  • писмо 48
  • писмом 2
  • писму 5
  • писну 2
  • писца 1
  • пита 2
  • питај 1
  • питајући 3
  • Питала 1
  • питала 2
  • питали 1
  • питам 3
  • питања 9
  • Питање 1
  • питање 5
  • питањима 2
  • питао 21
  • питате 1
  • питати 1
  • пити 1
  • питког 1
  • питомаца 1
  • питоме 1
  • питоми 2
  • питомим 2
  • питомина 1
  • питомо 1
  • питомца 1
  • пића 2
  • пиће 2
  • пише 13
  • пишем 14
  • пишете 1
  • пишеш 4
  • пиши 4
  • Пиши 6
  • пишите 1
  • Пишите 2
  • пиштала 1
  • пиштољ 1
  • пиштоља 1
  • пишући 1
  • Пишући 1
  • пјесником 1
  • плав 4
  • плава 4
  • плаве 8
  • плаветан 1
  • плаветне 1
  • плаветнила 2
  • плаветнило 1
  • плаветних 1
  • плаветну 1
  • плави 1
  • плавила 2
  • плавим 3
  • плавио 3
  • Плаво 1
  • плаво 3
  • плавог 1
  • плавом 7
  • плаву 4
  • плакала 6
  • плакали 1
  • плакао 2
  • плакати 3
  • плакаше 1
  • плам 1
  • пламен 7
  • пламени 1
  • пламенова 1
  • пламенови 1
  • пламтела 1
  • планети 1
  • планина 4
  • планинама 1
  • планине 6
  • планини 1
  • планинска 1
  • планинске 1
  • планински 1
  • планирање 1
  • планова 2
  • планове 5
  • планови 2
  • плановима 2
  • плану 4
  • плануло 1
  • пласирања 1
  • плата 2
  • плате 4
  • плати 3
  • плативши 1
  • Платила 1
  • платили 1
  • платим 1
  • Платим 1
  • платио 1
  • платити 1
  • платна 9
  • платно 2
  • платном 2
  • плату 3
  • плаћати 1
  • плаћена 2
  • плаћене 1
  • плаћено 1
  • плафон 1
  • плафону 1
  • плац 1
  • плач 11
  • плача 1
  • плаче 3
  • плачем 6
  • плачи 2
  • плачу 2
  • плаши 4
  • плашила 2
  • плашиле 1
  • плашили 1
  • плашило 1
  • плашим 2
  • плашити 1
  • плашљиве 2
  • плашљивим 3
  • плашљиво 5
  • плашљивог 1
  • плашњом 1
  • плаштаницу 2
  • плеле 1
  • племенита 2
  • племените 2
  • ПЛЕМЕНИТИ 1
  • племенити 2
  • племенитих 1
  • племенито 1
  • племенитости 1
  • племићи 1
  • плести 1
  • плете 1
  • плетенице 1
  • плех 1
  • плехана 1
  • плеханом 1
  • плехану 1
  • плеху 1
  • пливали 1
  • плитке 1
  • плиткој 1
  • плитку 1
  • плићака 1
  • плови 1
  • пловиле 2
  • пловио 1
  • плода 1
  • плодове 1
  • плодови 1
  • плот 5
  • плота 1
  • плотови 2
  • плоча 1
  • плућног 1
  • пљачкају 1
  • пљесак 1
  • пљескала 1
  • пљувачку 1
  • пљусну 1
  • пљуштала 1
  • по 257
  • По 29
  • побегне 2
  • победа 1
  • Победа 1
  • победе 3
  • победила 1
  • победити 4
  • победоносно 1
  • победу 4
  • побеђени 1
  • побеђеним 1
  • побеђује 1
  • побеже 2
  • побере 1
  • побожан 1
  • побожно 2
  • побоја 2
  • побратиме 1
  • Побратимству 1
  • побуда 1
  • побуни 1
  • побуњени 1
  • поведе 3
  • поведете 1
  • повезала 1
  • повезани 1
  • повезано 1
  • повезачом 1
  • поверавали 1
  • поверење 4
  • поверљиви 1
  • поверљиво 9
  • поверљивост 1
  • повест 1
  • Поветарац 1
  • поветарац 4
  • поветарца 1
  • поветарци 3
  • повећан 1
  • повећати 2
  • повија 1
  • повијала 1
  • повијале 1
  • повијао 1
  • повика 2
  • повишицу 2
  • повлаче 1
  • повлачи 3
  • повлачим 1
  • повлачио 1
  • Повлен 1
  • повод 2
  • повода 5
  • поводе 1
  • поводом 1
  • поворке 1
  • поврати 2
  • повратку 3
  • повраћа 1
  • повраћају 1
  • повредио 1
  • површне 1
  • површној 1
  • површну 1
  • повукао 1
  • повукла 4
  • повукли 1
  • повуче 5
  • повучена 1
  • повучени 1
  • Повучени 1
  • погађа 3
  • погађају 1
  • Погађала 1
  • погађале 1
  • погађали 1
  • погађање 1
  • погачом 1
  • Погибе 1
  • Погину 1
  • погладе 1
  • погле 1
  • Погле 1
  • Поглед 1
  • поглед 24
  • погледа 28
  • погледавши 2
  • погледај 2
  • Погледај 6
  • погледајте 1
  • Погледајте 3
  • погледају 2
  • погледао 1
  • погледати 2
  • погледаше 4
  • погледи 2
  • погледима 1
  • погледом 14
  • погледу 5
  • поговора 1
  • погодан 1
  • погоди 2
  • погодио 1
  • погодна 1
  • погодни 1
  • погодног 1
  • погорушани 1
  • погоршавати 2
  • погрешака 1
  • погрешила 1
  • погрешише 1
  • погрешка 2
  • погрешку 4
  • погрешци 1
  • погружен 1
  • погужвани 1
  • погуреним 1
  • погурено 1
  • Под 5
  • под 50
  • подавала 1
  • подавали 1
  • подави 1
  • подадулим 1
  • подаје 1
  • подала 1
  • податке 1
  • подбрадак 3
  • подбухлом 1
  • подваљку 1
  • подвикну 1
  • подвргавају 1
  • подврискивања 1
  • подвучена 1
  • подели 2
  • поделом 1
  • подеротине 3
  • подземна 1
  • подземних 1
  • подземној 2
  • подземном 1
  • Подигао 1
  • подигао 4
  • подигла 3
  • подигло 1
  • Подигни 2
  • подигнуо 1
  • подигнут 1
  • подигнута 2
  • подигнуте 1
  • подигнутог 1
  • подигнуше 1
  • подиђе 1
  • подиже 10
  • подижу 4
  • подизала 3
  • подизао 1
  • подилазила 1
  • подићи 2
  • подјарми 1
  • подједнако 1
  • подлегање 1
  • подмладиле 1
  • Подмлађена 1
  • подмлађени 1
  • поднаредници 1
  • поднаредницима 1
  • поднаредничким 1
  • Подне 1
  • подне 14
  • поднесе 1
  • поднимио 3
  • подносе 1
  • подносила 1
  • подносило 1
  • подносио 1
  • подносити 1
  • подозриво 1
  • подржава 1
  • подржавале 1
  • подругљиво 1
  • подрум 1
  • подсмехну 1
  • подсмешљиво 1
  • подстичем 1
  • подудара 2
  • подударала 1
  • подупре 1
  • подупрети 1
  • пође 15
  • пођоше 2
  • поезија 2
  • поезије 2
  • поезији 4
  • поезијом 1
  • поезију 2
  • поета 2
  • пожалити 2
  • пожар 1
  • пожара 1
  • Пожега 1
  • Пожегу 1
  • пожеле 2
  • Пожели 1
  • пожелим 1
  • пожртвовања 1
  • Пожртвовање 1
  • пожртвовању 1
  • пожури 2
  • пожурим 2
  • Пожуримо 1
  • пожурио 1
  • Пожурите 1
  • пожурише 1
  • пожутела 1
  • позавидети 1
  • позади 1
  • позајмице 1
  • позајмљивали 1
  • позајмљивати 1
  • позамантерија 1
  • позва 3
  • позвао 1
  • поздрав 4
  • поздрави 1
  • Поздрави 3
  • поздравим 1
  • поздравио 1
  • Поздравите 1
  • поздравити 1
  • поздравих 1
  • поздравиш 1
  • поздрављају 1
  • поздрављала 1
  • поздрављам 1
  • поздрављао 2
  • поздравом 1
  • позеленило 1
  • пози 2
  • позив 6
  • позивала 1
  • позивани 1
  • позивао 2
  • позитивиста 1
  • позлаћен 1
  • позлаћене 1
  • позлаћеним 2
  • позлаћеног 1
  • позлаћенога 1
  • позлаћеном 1
  • позлаћивала 1
  • позлаћивало 2
  • позна 2
  • познавајући 1
  • познавала 2
  • познавале 1
  • познавали 2
  • Познавао 1
  • познавао 19
  • познаде 1
  • познадоше 1
  • познаду 2
  • познаје 9
  • познајем 8
  • познајемо 2
  • познајете 3
  • познајеш 1
  • познају 2
  • познала 2
  • познали 1
  • познам 1
  • познаника 5
  • познаница 1
  • познанице 2
  • познаницом 1
  • познаницу 1
  • познанства 1
  • познанство 3
  • познао 5
  • познат 2
  • познате 3
  • познати 3
  • познатим 1
  • познатих 4
  • познато 1
  • познатог 2
  • познату 1
  • позове 2
  • позоришне 1
  • Позоришне 1
  • позоришни 1
  • Позоришни 1
  • позоришног 2
  • позоришној 1
  • Позоришној 1
  • позоришта 4
  • Позориште 4
  • позориште 8
  • позориштем 1
  • позоришту 4
  • позорници 1
  • позу 1
  • поимам 1
  • поимао 1
  • појава 4
  • појаве 1
  • појави 13
  • појавила 2
  • појавиле 1
  • појавило 1
  • појавио 1
  • појавише 3
  • појављивала 2
  • појављивали 1
  • појављивао 3
  • појављује 1
  • појавом 2
  • појаву 1
  • појам 1
  • појас 1
  • појаса 1
  • појате 1
  • појача 1
  • појачавала 1
  • појачала 1
  • поједе 2
  • поједини 1
  • појединих 1
  • појединост 1
  • појединости 10
  • појединца 1
  • појединци 1
  • поједоше 1
  • појма 1
  • појмимо 1
  • појмови 1
  • појури 1
  • појурио 1
  • покаже 4
  • покажем 1
  • покажеш 3
  • показа 4
  • показала 1
  • показати 1
  • показаше 1
  • показивале 1
  • показивали 3
  • показивало 1
  • показивао 3
  • показивати 1
  • показује 1
  • показују 1
  • показујући 2
  • покаја 1
  • покалдрмисану 1
  • покалдрмљена 1
  • покара 1
  • Покаткад 1
  • покаткад 2
  • покварен 1
  • покварена 1
  • покварену 1
  • поквари 2
  • покварити 3
  • поквариш 1
  • покварише 1
  • покисли 1
  • поклања 1
  • поклон 1
  • поклона 1
  • поклоне 2
  • поклони 2
  • поклонима 1
  • поклонио 2
  • покоји 2
  • покојна 1
  • покојне 1
  • покојник 1
  • покојника 1
  • покојниково 1
  • покојничине 2
  • покојничину 1
  • поколења 3
  • поколење 3
  • покорава 1
  • покори 1
  • покоси 1
  • покошену 1
  • покрајинских 1
  • покренуо 1
  • покренути 1
  • покрет 4
  • покрета 1
  • покретала 1
  • покретао 1
  • покретљива 1
  • покретљивост 1
  • покретом 4
  • покретоше 1
  • покрету 1
  • покрива 2
  • покривала 3
  • покривали 1
  • покривао 3
  • покривачем 1
  • покривен 2
  • покривена 1
  • покривене 2
  • покривени 1
  • покривених 1
  • покривено 6
  • покрила 1
  • покрио 2
  • покућар 1
  • покуша 17
  • покушавајући 1
  • покушавамо 1
  • покушавао 5
  • Покушај 1
  • покушам 1
  • покушао 2
  • покушати 1
  • Покушаћу 1
  • пола 9
  • полагано 7
  • полаже 1
  • полажеш 1
  • Полако 1
  • полако 12
  • поларна 1
  • полемику 1
  • полете 2
  • полетео 1
  • полетеше 3
  • полетим 1
  • политике 1
  • политику 1
  • политици 4
  • политички 1
  • политичким 1
  • политичких 1
  • полиће 1
  • полицајац 2
  • полици 3
  • полиција 1
  • полицији 1
  • полицијског 1
  • полициске 1
  • Полициски 1
  • полициски 2
  • полициском 3
  • половина 1
  • половине 2
  • половином 1
  • половно 1
  • положај 4
  • положаја 4
  • положаро 1
  • положено 1
  • положи 2
  • положили 1
  • положити 1
  • положја 1
  • полудивљаци 1
  • полукруг 2
  • полумесец 1
  • полуобећани 1
  • полуотворене 1
  • полуразвијене 1
  • полусазнањима 1
  • полусан 1
  • полусвет 1
  • полусна 1
  • Полусрушене 1
  • полутамног 1
  • полутаму 1
  • полуцилиндер 1
  • поља 5
  • пољана 2
  • пољане 1
  • пољани 2
  • поље 9
  • пољске 1
  • пољским 1
  • пољско 1
  • пољу 12
  • ПОЉУБАЦ 1
  • Пољубац 2
  • пољубац 28
  • пољубаца 15
  • пољуби 12
  • Пољуби 5
  • пољубим 4
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољупца 10
  • пољупце 7
  • пољупцем 3
  • Пољупци 1
  • пољупци 9
  • пољупцима 4
  • помагала 1
  • помагао 1
  • помагати 3
  • помаже 2
  • помажу 2
  • помало 5
  • помахнитало 1
  • помен 1
  • помене 2
  • помену 1
  • поменула 1
  • поменутог 1
  • помете 1
  • помеша 1
  • помешан 2
  • помешана 1
  • помешане 1
  • помешано 1
  • помешаном 1
  • помијама 1
  • помилује 1
  • помиње 1
  • помињу 1
  • помирена 1
  • помири 1
  • помирила 1
  • помирљивост 1
  • помирљивости 1
  • помисао 1
  • Помисли 1
  • помисли 9
  • помислим 5
  • помислио 1
  • помислите 1
  • помицао 1
  • помишља 1
  • помишљала 1
  • помишљао 2
  • помогао 1
  • помогла 3
  • помогне 3
  • помогнем 3
  • Помогни 1
  • помогните 1
  • помогоше 1
  • Помодне 1
  • помодних 1
  • помодрелих 1
  • поможе 1
  • помози 1
  • помоли 1
  • помолило 1
  • Поморавља 1
  • помоћ 12
  • помоћи 8
  • помоћника 1
  • помоћницима 1
  • помоћу 1
  • помрачину 1
  • помрло 1
  • Помрчина 1
  • помрчине 3
  • понављала 1
  • понављали 1
  • понављам 2
  • понављаних 1
  • понављао 8
  • понављати 1
  • понајбоље 1
  • понашање 1
  • понедељак 1
  • понедељника 1
  • Понека 1
  • Понекад 3
  • понекад 8
  • Понеки 2
  • понеки 7
  • понесе 1
  • понесу 1
  • понети 1
  • понешто 5
  • понижена 1
  • понижених 1
  • понижење 2
  • понижењем 1
  • понизио 1
  • понизног 1
  • понизношћу 1
  • поникла 1
  • пониче 1
  • понова 4
  • Понови 2
  • понови 8
  • поновиле 1
  • поновити 1
  • поновни 1
  • Поново 1
  • поново 63
  • понос 2
  • поноса 2
  • поносан 1
  • поносила 1
  • поносити 1
  • поноситог 1
  • поносни 1
  • поносно 2
  • поносом 1
  • поноћи 2
  • понуди 4
  • понудила 1
  • понудио 1
  • понуду 1
  • понуђена 1
  • поњавом 1
  • попадија 1
  • попаца 1
  • попе 2
  • попегла 1
  • попегланој 1
  • попео 1
  • попеше 1
  • попиј 1
  • попије 2
  • попију 1
  • попио 1
  • попити 3
  • поплава 1
  • поплавом 1
  • поплаши 1
  • поплочаном 1
  • поподне 1
  • поподнева 2
  • поправи 1
  • поправио 1
  • поправити 4
  • поправљајући 1
  • попреко 1
  • попречну 1
  • попустити 1
  • попустише 1
  • попушта 1
  • попуштањем 1
  • Пора 1
  • порадује 1
  • пораза 1
  • поразвуци 1
  • поразговара 1
  • поразговарам 1
  • поразмислио 1
  • пораним 1
  • поранити 1
  • порасла 1
  • порасте 1
  • Поред 14
  • поред 86
  • поређење 1
  • порез 1
  • порезника 1
  • порезу 1
  • порекла 1
  • пореклом 2
  • пореска 1
  • порода 1
  • породица 8
  • породицама 1
  • породице 7
  • породици 2
  • породицу 6
  • породичне 1
  • породичним 2
  • порођај 1
  • портрет 3
  • портрета 1
  • портретом 1
  • порубљеном 1
  • поружњалом 1
  • поручи 1
  • поручивала 1
  • поручио 1
  • поручише 1
  • поручник 1
  • порхета 2
  • порхетској 1
  • порхетску 1
  • порцуланског 1
  • Порчин 1
  • посади 3
  • посадише 2
  • посао 16
  • Посао 2
  • посвађале 1
  • посвађао 1
  • посветити 2
  • посветићу 1
  • посвећене 1
  • посвршавам 1
  • посвршаваних 1
  • поседале 1
  • посета 1
  • посете 3
  • посети 1
  • посетиш 1
  • посетнице 1
  • посетницом 1
  • посећивао 1
  • посећује 2
  • посећују 1
  • посечени 1
  • посипао 1
  • поскупио 1
  • посла 11
  • послала 3
  • посланик 3
  • посланика 2
  • посланиче 1
  • Послао 1
  • посластичарнице 1
  • посластичарницу 1
  • послата 1
  • послати 2
  • послаћу 1
  • После 17
  • после 83
  • последица 1
  • последице 4
  • ПОСЛЕДЊА 1
  • последња 3
  • ПОСЛЕДЊЕ 1
  • последње 13
  • последњег 4
  • последњем 4
  • Последњи 1
  • последњи 14
  • последњих 2
  • последњом 1
  • последњу 5
  • послове 3
  • послови 1
  • Послови 1
  • пословима 6
  • послом 3
  • послу 6
  • послужавнику 1
  • послужи 1
  • Послужитељ 2
  • послужитељ 4
  • послужитеља 3
  • послужитеље 1
  • Послужитељи 1
  • послуша 1
  • послушају 1
  • послушали 1
  • послушао 1
  • послушна 1
  • послушно 2
  • посматра 1
  • посматрају 1
  • посматрајући 4
  • Посматрала 1
  • посматрала 7
  • посматралац 1
  • посматрали 2
  • посматрам 1
  • посматраних 1
  • посматрања 1
  • Посматрао 1
  • посматрао 21
  • посматраоце 1
  • посматраоцу 1
  • посматрати 4
  • посматрач 1
  • посматрачевом 3
  • посматрачеву 1
  • посматраш 1
  • посмртна 1
  • посних 1
  • посред 2
  • посреди 1
  • посрнуо 1
  • посртао 1
  • посрћући 1
  • поста 5
  • постави 2
  • поставио 1
  • поставићу 1
  • поставља 3
  • постављала 2
  • постављао 1
  • постављен 2
  • постављене 1
  • постављења 1
  • постављењу 2
  • постајала 4
  • постајали 1
  • постајало 1
  • постајао 2
  • постајаху 1
  • постаје 1
  • постају 4
  • постала 2
  • постали 1
  • постало 1
  • постане 2
  • постанем 1
  • постао 5
  • постара 1
  • постарија 1
  • постарији 2
  • постати 3
  • посташе 1
  • постеља 1
  • постеље 3
  • постељи 6
  • постељу 8
  • Постепено 2
  • постепено 7
  • постигао 1
  • постигнеш 1
  • постигнуће 1
  • постиђен 1
  • постиже 2
  • постићи 1
  • постова 2
  • постојала 1
  • постојале 1
  • постојало 1
  • постојање 3
  • постојао 2
  • постојати 2
  • постоје 1
  • постоји 13
  • постојим 1
  • пострадалих 1
  • поступак 1
  • поступати 1
  • поступци 1
  • посуло 1
  • посумња 1
  • посумњати 1
  • посути 1
  • потајна 1
  • потајни 1
  • потајно 1
  • потврди 1
  • потврдиш 1
  • потврђивао 1
  • потиљку 1
  • потискује 1
  • потицале 1
  • поткрепљује 1
  • поткрепљују 1
  • поткресана 1
  • потмуло 1
  • потмулог 1
  • потоке 1
  • потонула 2
  • потонуло 1
  • потоци 4
  • потпаљен 1
  • потпис 1
  • потписа 2
  • потписан 1
  • потписао 1
  • потписати 2
  • потписом 1
  • потпише 1
  • потпомагати 2
  • потпомогне 1
  • потпомогнути 1
  • потпора 1
  • потпоре 2
  • потпору 1
  • потпун 4
  • потпуна 1
  • потпуне 3
  • потпуно 13
  • потпуног 1
  • потпуном 1
  • потпуну 2
  • потражи 5
  • потражимо 1
  • потражити 1
  • потраја 1
  • потраје 1
  • Потреба 1
  • потреба 4
  • потребан 1
  • потребе 4
  • потреби 2
  • потребит 1
  • потребитих 1
  • потребна 2
  • потребне 1
  • потребни 1
  • Потребно 1
  • потребно 10
  • потребу 9
  • потреса 2
  • потресали 1
  • потресено 1
  • потресла 2
  • потрошим 1
  • потрошио 2
  • потрошити 2
  • потрудити 1
  • потрча 7
  • потсети 1
  • потсећа 1
  • потскакивајући 1
  • потсмева 2
  • потсмехивање 1
  • потсмехом 1
  • потсмешљиво 1
  • потстичем 1
  • потуцао 1
  • потуцати 1
  • потцењивала 1
  • потцењује 1
  • потчини 1
  • поћи 3
  • поуздање 1
  • поуке 2
  • поумирала 1
  • похабаним 1
  • похвале 1
  • похвалне 1
  • похита 3
  • Похитај 1
  • похитају 1
  • походити 1
  • походиш 1
  • походњу 2
  • поцепане 2
  • Поцепани 1
  • поцепаних 1
  • поцрвене 1
  • поцрвенеле 1
  • поцрвенело 1
  • поцрнела 1
  • поцрнеле 1
  • Поцрнеле 1
  • поцрнели 1
  • поцрнелом 1
  • поцрнео 1
  • Почадиле 1
  • почадилих 1
  • почасни 1
  • почаст 1
  • поче 13
  • почевши 1
  • Почела 1
  • почела 6
  • почели 2
  • почело 1
  • почео 3
  • почети 1
  • почетка 1
  • почетком 1
  • Почетком 1
  • почетку 7
  • почеше 5
  • почивала 1
  • почивало 1
  • почивао 2
  • почивке 4
  • почињала 1
  • почињале 1
  • Почињао 1
  • почињао 3
  • почиње 3
  • почне 4
  • почнем 1
  • пошалица 1
  • пошалице 2
  • пошалици 1
  • пошалицу 1
  • пошаљем 1
  • пошаљите 1
  • пошао 2
  • пошли 3
  • Пошта 1
  • поштанским 2
  • поштанских 1
  • Поштар 1
  • поштар 2
  • поште 2
  • поштеди 1
  • поштен 3
  • поштени 1
  • поштеним 2
  • поштену 1
  • пошти 1
  • пошто 3
  • Пошто 4
  • поштован 1
  • поштовања 2
  • поштовање 4
  • поштовањем 1
  • поштовао 1
  • пошту 5
  • поштуј 1
  • Поштуј 1
  • поштује 1
  • поштујем 2
  • поштујући 1
  • пошумљена 1
  • пошумљену 1
  • Прав 1
  • прав 4
  • права 10
  • Права 2
  • правде 5
  • праве 12
  • праведна 1
  • праведнички 1
  • правећи 1
  • прави 10
  • Прави 2
  • правила 8
  • правилан 2
  • правиле 4
  • правили 5
  • правилним 1
  • правилно 2
  • правило 1
  • правио 8
  • правите 2
  • правити 2
  • правичан 2
  • правни 1
  • правник 2
  • правнику 1
  • правном 1
  • Право 3
  • право 38
  • правој 1
  • правом 7
  • православне 1
  • праву 6
  • правца 1
  • правцу 2
  • праг 1
  • Праг 1
  • прага 2
  • прагове 2
  • праговима 1
  • прагу 1
  • празан 4
  • празилук 1
  • празна 2
  • празне 2
  • празник 1
  • празника 2
  • празнике 1
  • празним 1
  • празнини 1
  • празнином 1
  • празнину 3
  • празних 4
  • празници 1
  • празнично 2
  • празно 1
  • празног 1
  • празном 1
  • практиканата 2
  • практикант 1
  • практиканта 3
  • практикантским 1
  • практичан 1
  • практички 2
  • прамен 2
  • праменова 3
  • праменове 1
  • праменови 5
  • прамење 2
  • праскању 1
  • праскозорја 1
  • пратећи 1
  • прати 2
  • пратила 2
  • пратио 3
  • пратити 1
  • пратњи 1
  • пратњу 4
  • праћени 1
  • прашина 1
  • прашине 4
  • прашини 4
  • прашину 4
  • прашљивим 1
  • прашњавим 1
  • прашњавом 1
  • прашњив 1
  • прашњивих 1
  • Прва 3
  • ПРВА 4
  • прва 7
  • првашње 1
  • Прве 1
  • прве 13
  • ПРВИ 1
  • Први 3
  • први 33
  • првим 3
  • Првих 1
  • првих 3
  • Прво 2
  • прво 7
  • првог 8
  • првога 1
  • првом 2
  • прву 6
  • пре 46
  • Пре 5
  • пребаци 5
  • пребацила 1
  • пребацуј 1
  • пребијају 1
  • пребледела 2
  • пребледеле 1
  • преболети 1
  • преболи 1
  • пребродимо 1
  • превазилазила 1
  • превара 1
  • превари 2
  • преварила 2
  • преварио 2
  • превариш 1
  • преваром 1
  • превару 2
  • превео 1
  • превијам 1
  • превијао 1
  • превијен 1
  • превире 1
  • превити 2
  • превласт 1
  • превлачио 1
  • превод 1
  • преводилац 2
  • преводио 1
  • превртљив 1
  • преврћу 1
  • превуче 1
  • превучено 1
  • прегазило 1
  • прегледа 3
  • прегледајући 1
  • прегледао 3
  • преговарања 1
  • прегони 1
  • Пред 21
  • пред 90
  • Преда 1
  • преда 5
  • предавала 3
  • предавали 1
  • предавање 1
  • предавао 5
  • предаде 5
  • предај 1
  • предаје 2
  • предајем 1
  • предајеш 1
  • предајући 2
  • предала 2
  • предало 1
  • предана 1
  • предано 2
  • предате 1
  • предати 2
  • предахну 3
  • предаш 1
  • предвече 1
  • предгорја 1
  • предграђа 4
  • предграђу 1
  • предела 1
  • пределе 1
  • пределима 1
  • пределу 1
  • предео 2
  • предлогом 1
  • предложи 4
  • предмет 4
  • предмета 1
  • предмете 1
  • предмету 1
  • предњачи 1
  • предње 1
  • предњи 1
  • предњих 1
  • предодређена 1
  • предодређену 1
  • предомисли 1
  • Предомисли 1
  • предомишљања 1
  • предосећаја 1
  • предрасудама 1
  • представе 2
  • представити 1
  • представљала 1
  • предузимача 1
  • предузимачке 1
  • предузимљивост 1
  • предухитрити 1
  • Пређашње 1
  • пређе 7
  • пређеш 1
  • пређу 1
  • преживеле 1
  • Преживели 1
  • презало 1
  • презати 1
  • презиме 1
  • презирала 1
  • презирање 1
  • презирем 2
  • презири 1
  • презирите 1
  • презиру 1
  • презрених 1
  • презрење 1
  • презрети 1
  • презриво 2
  • прека 1
  • прекида 1
  • прекидају 2
  • прекидајући 3
  • прекидамо 1
  • прекидан 1
  • прекидао 1
  • Прекидао 1
  • прекиде 10
  • прекине 2
  • прекинем 2
  • прекину 4
  • прекинуте 1
  • преклињао 1
  • преклињем 2
  • преко 35
  • Преко 5
  • прековремен 1
  • Прекодан 1
  • прекомерно 1
  • прекор 3
  • прекорачио 1
  • прекоревао 2
  • прекорети 1
  • прекори 1
  • прекорила 1
  • прекорно 1
  • прекрати 1
  • прекрету 1
  • прекривали 1
  • прекривеним 1
  • прексутра 1
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • прелазила 1
  • прелазиле 1
  • прелазили 2
  • прелазило 1
  • прелазио 3
  • прелазиш 1
  • преласне 1
  • преласних 1
  • прелетале 1
  • прелетао 2
  • прелете 1
  • прелетели 1
  • преливала 2
  • преливале 1
  • прелома 1
  • Преломи 1
  • преломљеним 1
  • прељубу 1
  • према 55
  • Према 6
  • премазаним 1
  • премазати 1
  • премашује 1
  • премеравали 1
  • преместише 1
  • премештај 1
  • премештање 1
  • премештао 1
  • премештен 1
  • премишљала 1
  • премишљања 1
  • прене 1
  • пренераженим 1
  • преносе 1
  • преносила 1
  • преносило 1
  • преносио 1
  • преноћио 1
  • преоране 1
  • преорану 1
  • преостатак 1
  • препис 1
  • преписа 1
  • преписати 1
  • препише 1
  • преплануле 1
  • препланулог 1
  • препланулу 1
  • препона 1
  • препорађа 1
  • Препород 5
  • Препорода 27
  • Препороду 8
  • препоручила 1
  • препоручио 1
  • препредене 1
  • препрека 1
  • препрекама 1
  • препреке 1
  • препреком 1
  • препречи 2
  • препречила 1
  • препуним 1
  • пресавијала 2
  • пресавијао 1
  • пресавијен 1
  • пресавио 1
  • пресвлачили 1
  • Пресе 1
  • преседан 1
  • преседела 1
  • преседиш 1
  • пресеку 1
  • пресели 1
  • преселили 1
  • преселио 1
  • пресеца 1
  • пресецајући 1
  • Пресеците 1
  • пресече 5
  • пресијавајући 1
  • пресијавала 3
  • пресијавале 1
  • пресијавало 1
  • пресијавао 1
  • пресипао 1
  • прескакати 1
  • прескаче 1
  • прескочи 1
  • преслан 1
  • преспавала 1
  • пресрећно 1
  • преста 1
  • престајала 1
  • престаје 4
  • престала 1
  • престали 1
  • престанка 2
  • престао 2
  • престати 3
  • престола 1
  • престоница 1
  • престонице 1
  • престонички 2
  • пресуду 1
  • претвара 2
  • претварала 1
  • претварале 1
  • претварали 2
  • претварања 1
  • претварао 4
  • претвараш 1
  • претворе 1
  • претворен 1
  • претвори 7
  • претворила 3
  • претворили 1
  • претворити 1
  • претерана 1
  • претерано 2
  • претерану 1
  • претеривао 1
  • претерујеш 5
  • претећа 1
  • прети 1
  • Претила 1
  • претиле 1
  • претили 2
  • претио 1
  • претпостави 2
  • претпоставише 1
  • претпоставку 1
  • претпостављају 1
  • претпостављене 1
  • претпостављенима 1
  • претпостављених 1
  • претпостављеног 1
  • претпостављеном 1
  • претпролетња 1
  • претрпе 1
  • претрпели 1
  • претрпео 2
  • претрпети 1
  • претрпимо 1
  • претрпиш 1
  • претрпљене 2
  • претседника 2
  • претсобље 1
  • претсобљу 2
  • претстава 1
  • претставе 1
  • претстави 1
  • претстављала 1
  • претстављале 2
  • претстављали 1
  • претстављено 1
  • претставници 1
  • претура 1
  • Претурајући 1
  • претурао 1
  • Претурао 1
  • претурила 1
  • претурили 1
  • претурио 2
  • прећутан 1
  • прећути 1
  • прећутно 1
  • преувеличава 1
  • преуда 1
  • префарбаних 1
  • префарбаном 1
  • прехладило 1
  • прецветавају 1
  • прецветале 2
  • преци 1
  • прецизне 1
  • пречи 1
  • прешао 1
  • прешло 1
  • пржење 1
  • пржила 1
  • пржим 1
  • при 13
  • При 3
  • прибегну 1
  • прибере 1
  • прибећи 1
  • приби 2
  • прибијала 2
  • прибијена 1
  • прибише 1
  • приближавали 3
  • приближавам 1
  • приближавао 2
  • приближи 3
  • приближили 1
  • приближило 2
  • приближио 1
  • приближих 1
  • приближише 2
  • приближује 4
  • приближују 1
  • прибојавати 1
  • прибра 2
  • приватном 1
  • приведе 1
  • привезан 2
  • привезана 1
  • привезати 3
  • привезивале 1
  • привиђењем 1
  • привија 1
  • привијала 2
  • привикавају 1
  • привилегије 1
  • привилегована 1
  • привлаче 1
  • привлачи 2
  • привлачила 2
  • привлачио 1
  • привлачну 1
  • привремен 1
  • привремено 2
  • привуче 1
  • привучен 1
  • приговара 1
  • пригушен 1
  • пригушеним 1
  • придајемо 1
  • придобијају 1
  • придобије 1
  • ПРИДОМ 1
  • придржавајући 1
  • придружавала 1
  • придружавао 1
  • придруживала 1
  • приђе 10
  • приђоше 1
  • приземне 1
  • признавали 1
  • признавао 1
  • признам 1
  • признања 1
  • признање 3
  • признати 2
  • призор 2
  • призора 1
  • призором 2
  • Призренску 1
  • прија 2
  • пријавити 1
  • пријају 1
  • пријала 2
  • пријало 2
  • пријао 2
  • пријатан 2
  • ПРИЈАТЕЉ 1
  • пријатељ 5
  • пријатеља 12
  • пријатеље 5
  • пријатељем 1
  • пријатељи 4
  • пријатељима 1
  • пријатељица 2
  • пријатељице 1
  • пријатељски 1
  • пријатељским 1
  • пријатељско 2
  • пријатељског 2
  • пријатељском 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 3
  • пријатељству 1
  • пријатељу 6
  • пријати 2
  • пријатна 1
  • Пријатна 2
  • пријатне 2
  • пријатни 1
  • пријатним 1
  • пријатних 1
  • пријатно 9
  • пријатног 1
  • пријатној 1
  • пријатном 1
  • пријатност 1
  • Пријатну 1
  • пријем 2
  • приказ 1
  • приказа 2
  • прикачени 1
  • прикачи 2
  • прикован 1
  • прикована 1
  • приковао 1
  • прикрајку 1
  • прикривати 1
  • прикривени 1
  • прилазећи 1
  • прилазила 2
  • прилазио 2
  • Прилегни 1
  • прилепила 1
  • прилепиле 1
  • прилепите 1
  • прилепљена 1
  • прилијепила 1
  • прилика 4
  • приликама 4
  • Прилике 2
  • прилике 6
  • приликом 2
  • прилику 3
  • прилици 2
  • приличи 1
  • прилично 2
  • приљубљене 1
  • приљубљени 1
  • приљубљивао 1
  • прима 7
  • примају 2
  • примакла 1
  • примакли 1
  • примакне 1
  • примали 2
  • примамљива 1
  • примамљивији 1
  • примамљиво 1
  • примамо 1
  • примања 1
  • Примао 1
  • примао 2
  • примати 1
  • примаче 2
  • приме 1
  • примедбе 4
  • примедбом 1
  • примедбу 1
  • примењивати 1
  • пример 1
  • примера 2
  • примерака 1
  • примесе 1
  • примете 1
  • примети 13
  • приметила 1
  • приметило 1
  • приметио 1
  • приметити 2
  • приметише 3
  • Приметно 1
  • примећивала 1
  • примећивале 1
  • примећивали 1
  • примећивало 1
  • примећивао 4
  • примећује 1
  • примећујем 1
  • Прими 1
  • прими 7
  • примила 2
  • примили 2
  • примило 1
  • примим 1
  • примио 2
  • Примите 1
  • примити 3
  • примих 1
  • примицали 3
  • примицало 1
  • примицао 6
  • примиче 2
  • примљен 2
  • примљена 1
  • примљених 1
  • принела 1
  • принесе 3
  • приновљено 1
  • приноси 1
  • приносио 1
  • принципа 1
  • принципима 1
  • припада 2
  • припадали 1
  • Припадали 1
  • припадао 2
  • припадаш 1
  • припадне 1
  • припала 1
  • припаше 2
  • припијајући 2
  • припијала 2
  • припијао 1
  • припиткивао 1
  • приплод 1
  • приповедача 1
  • приправник 4
  • припрети 1
  • приредила 2
  • приредио 1
  • приређивала 2
  • приређивало 1
  • приређивати 1
  • приређује 1
  • Природа 1
  • природа 14
  • природе 7
  • природи 13
  • природне 3
  • природни 1
  • природним 1
  • природних 1
  • природно 5
  • природног 1
  • природној 1
  • природњаку 1
  • природу 4
  • присебнији 1
  • присили 1
  • присилити 1
  • приспе 1
  • приста 3
  • пристадоше 1
  • пристајала 1
  • пристаје 1
  • пристајеш 1
  • пристала 1
  • пристане 1
  • пристаништу 3
  • пристао 2
  • пристојно 1
  • пристрасности 1
  • приступачан 1
  • приступи 1
  • присуство 4
  • присуствује 1
  • присутних 1
  • притварање 1
  • притиска 2
  • притискивала 3
  • притискивале 1
  • притискивао 1
  • притиском 2
  • притискује 1
  • притискују 1
  • притисне 2
  • притисну 1
  • притиснуо 2
  • притиснути 1
  • притиште 5
  • притрча 2
  • притрчали 1
  • прихватила 1
  • прича 3
  • причају 2
  • причам 3
  • причама 1
  • причате 1
  • приче 2
  • причека 1
  • Причекај 1
  • причекају 1
  • причекао 1
  • причињавао 1
  • пришао 1
  • пришпендланих 1
  • прљава 6
  • Прљаве 1
  • прљаве 2
  • прљави 1
  • прљавог 1
  • прљавом 1
  • прљавштине 1
  • прљотине 1
  • прљотину 1
  • прљушу 1
  • прну 1
  • проба 1
  • пробија 1
  • пробијали 1
  • пробијало 3
  • пробијао 1
  • пробило 1
  • пробио 1
  • пробира 1
  • проблем 1
  • пробуди 1
  • пробудило 1
  • пробудим 3
  • пробудио 3
  • пробудити 1
  • Пробудих 1
  • пробуђене 2
  • провалија 1
  • провалију 2
  • проведе 2
  • проведен 2
  • проведене 1
  • проведени 1
  • проведеним 1
  • проведених 1
  • проведеног 2
  • провела 1
  • провеле 1
  • провели 3
  • провео 6
  • провести 3
  • провидело 1
  • провиђења 1
  • провлачи 2
  • провлачило 1
  • провлачио 1
  • проводе 1
  • проводим 1
  • проводио 4
  • провукла 1
  • проглашено 1
  • прогнаници 3
  • проговори 4
  • проговоривши 1
  • проговорили 2
  • прогунђа 6
  • прогура 2
  • прогута 5
  • продавац 1
  • продавце 1
  • продавцима 1
  • продају 1
  • Продали 1
  • продирала 1
  • продирали 1
  • продирало 1
  • продире 1
  • продише 1
  • продре 1
  • продрети 1
  • продужавала 1
  • продужаваних 1
  • продужавао 2
  • продужи 21
  • продуживала 1
  • продужила 1
  • продужили 1
  • продужимо 1
  • продужио 5
  • продужите 1
  • продужити 7
  • продужише 3
  • продужује 1
  • продужујући 1
  • прође 7
  • прођи 1
  • прођоше 2
  • прођу 1
  • проживела 2
  • проживи 1
  • проживљавала 1
  • прозборити 2
  • прозвали 1
  • прозор 13
  • прозора 16
  • прозоре 9
  • Прозори 1
  • прозори 7
  • прозорима 8
  • прозором 1
  • прозору 7
  • прозуја 1
  • производе 1
  • проје 1
  • проју 1
  • прокажене 1
  • прокрчи 1
  • пролазе 3
  • пролази 6
  • пролазили 5
  • пролазило 1
  • пролазим 1
  • пролазио 4
  • пролазити 1
  • пролазнике 1
  • пролазнику 1
  • пролазном 1
  • пролазности 1
  • пролењи 1
  • пролетали 2
  • пролете 1
  • пролетери 1
  • пролетња 2
  • Пролетње 1
  • пролетње 8
  • пролетњег 3
  • пролетњем 2
  • Пролетњи 1
  • пролетњи 3
  • пролетњим 1
  • пролетњу 1
  • ПРОЛЕЋА 1
  • пролећа 10
  • Пролеће 2
  • пролеће 7
  • пролећем 1
  • пролећне 1
  • пролећни 1
  • пролећу 1
  • пролила 1
  • Пролистале 1
  • Пролистало 1
  • промаја 2
  • промаче 1
  • промашен 1
  • промена 1
  • промене 1
  • промени 1
  • промениле 1
  • променило 1
  • променим 1
  • променио 1
  • променити 1
  • промениш 1
  • променише 1
  • променљиву 1
  • промену 1
  • промењен 1
  • промењеним 3
  • промери 1
  • промерио 1
  • промицали 2
  • промицао 2
  • промиче 1
  • промрзло 2
  • промуклим 3
  • промуклог 1
  • промуца 5
  • промуцавши 1
  • промуцао 1
  • пронађе 1
  • пронађу 1
  • проналазили 1
  • пронаћи 1
  • пронашао 1
  • проницавим 1
  • пропадају 2
  • пропадању 1
  • пропадоше 1
  • пропала 3
  • пропале 1
  • пропали 1
  • пропалим 1
  • пропало 2
  • пропалом 1
  • пропаст 2
  • пропатили 1
  • пропе 2
  • проперем 1
  • пропиње 2
  • прописних 1
  • прописно 1
  • прописује 1
  • пропланак 3
  • пропланку 1
  • пропланцима 1
  • пропљува 1
  • пропраћене 1
  • пропусте 1
  • пропусти 1
  • пропустили 1
  • пропустио 1
  • пропуштала 1
  • проређен 1
  • Проређена 1
  • просен 1
  • просећи 1
  • просецајући 1
  • просипало 2
  • просипао 2
  • просјачке 1
  • просјачком 1
  • проспава 1
  • прост 4
  • проста 6
  • простаклук 1
  • простачки 1
  • просте 5
  • простије 1
  • простирала 4
  • Просто 1
  • просто 4
  • простог 3
  • простом 1
  • простора 2
  • простосрдачно 1
  • простосрдачношћу 1
  • простран 2
  • пространа 2
  • простране 3
  • пространи 1
  • пространији 1
  • пространим 3
  • пространих 1
  • пространо 1
  • пространом 1
  • простре 2
  • прострто 1
  • просу 2
  • просула 1
  • просуло 1
  • проте 1
  • протеже 1
  • протеклу 1
  • против 28
  • Против 4
  • противи 1
  • противила 3
  • противило 1
  • противио 4
  • противно 2
  • противном 1
  • противност 2
  • противу 1
  • противуречност 1
  • протиче 1
  • проткан 1
  • протрљаће 1
  • протурала 1
  • протуре 1
  • проћердао 1
  • проћи 9
  • професор 3
  • професора 2
  • професори 1
  • профил 1
  • профила 1
  • прохладној 1
  • прохтеве 1
  • прохтевима 1
  • прохтело 1
  • процветале 1
  • процветалог 1
  • процеђивао 1
  • прочита 5
  • прочитај 2
  • прочитају 1
  • прочитала 1
  • прочитам 1
  • прочитана 1
  • Прочитао 2
  • прочитао 5
  • прочитати 2
  • прочиташ 1
  • прошао 1
  • прошапта 2
  • прошараног 1
  • прошетају 2
  • прошетао 1
  • проширена 1
  • прошла 3
  • прошле 3
  • прошли 6
  • прошлих 2
  • Прошло 1
  • прошло 8
  • прошлог 1
  • прошлост 1
  • прошлости 5
  • прсима 3
  • прскали 1
  • прслука 1
  • прслуком 1
  • прсник 1
  • прсником 1
  • прсте 2
  • прсти 1
  • прстију 2
  • прстима 3
  • прстом 5
  • пртљага 1
  • прћила 1
  • прћити 1
  • пруга 1
  • пругама 2
  • пруге 7
  • пругу 1
  • пружа 4
  • пружају 1
  • пружајући 1
  • пружале 2
  • пружали 1
  • пружало 1
  • пружао 1
  • пружи 5
  • пружили 1
  • пружим 1
  • пружимо 1
  • прутом 1
  • прште 3
  • пршутом 1
  • пса 5
  • пси 1
  • психолошка 1
  • псовао 3
  • псовкама 1
  • псовке 2
  • псовку 1
  • птица 2
  • птице 2
  • птичију 1
  • публика 1
  • Публика 3
  • публике 6
  • публику 2
  • публици 4
  • пужу 1
  • пузаћу 1
  • пука 1
  • Пуким 1
  • пукне 1
  • пукнем 1
  • пукотине 1
  • Пукоше 1
  • Пун 1
  • пун 26
  • пуна 14
  • пуне 6
  • Пуни 1
  • пуни 8
  • пунила 1
  • пуниле 1
  • пунило 4
  • пуним 8
  • пунио 1
  • пуних 4
  • пуно 8
  • пуног 2
  • пунокрвна 1
  • пуном 1
  • пуноме 1
  • пуну 6
  • пуњење 1
  • пупастих 1
  • пупи 1
  • пупољке 1
  • пуст 2
  • пуста 4
  • пусте 2
  • Пусти 2
  • пусти 8
  • пустила 1
  • пустим 2
  • пустиња 4
  • пустињак 1
  • Пустите 1
  • пустити 1
  • пустише 2
  • пусто 2
  • пустом 2
  • пустош 1
  • ПУТ 1
  • пут 61
  • Пут 8
  • пута 60
  • путева 1
  • путеви 1
  • путевима 4
  • путем 12
  • пути 1
  • путир 2
  • путника 4
  • путнике 1
  • путнику 1
  • путници 1
  • путниче 1
  • путнички 1
  • путничког 1
  • путовања 2
  • путовање 1
  • Путовао 1
  • путове 1
  • путу 14
  • путује 1
  • пуцала 1
  • пуцале 1
  • пуцали 1
  • пуцкање 1
  • пуцња 1
  • пучина 1
  • пучину 4
  • пушач 1
  • пуши 2
  • пушили 1
  • пушио 3
  • пушити 1
  • пушка 2
  • пушкаре 1
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пуштајући 2
  • пуштала 1
  • пуштао 2
  • пушци 1
  • пфуј 2
  • пшенице 1
  • рабатне 1
  • рабаџије 1
  • равна 2
  • равне 1
  • равнима 1
  • равнице 3
  • равно 1
  • Равно 1
  • равнодушан 1
  • равнодушним 1
  • равнодушно 1
  • равнодушности 1
  • равном 2
  • равномерно 1
  • равњао 1
  • рад 18
  • Рад 4
  • рада 11
  • раде 2
  • радећи 1
  • ради 35
  • радикал 1
  • радила 8
  • радили 5
  • радило 2
  • радим 15
  • радимо 3
  • Радио 1
  • радио 12
  • радионице 1
  • Радите 1
  • радити 9
  • радиш 2
  • радљивост 1
  • радни 1
  • радник 5
  • радника 3
  • радница 4
  • раднице 3
  • радници 5
  • радницима 1
  • радничких 3
  • радња 1
  • Радња 1
  • радње 5
  • радњом 1
  • радњу 1
  • Радо 2
  • радо 3
  • радовала 1
  • радовати 1
  • радови 1
  • радознала 1
  • радознале 1
  • Радознали 1
  • радозналим 1
  • радозналих 2
  • радознало 3
  • радозналости 2
  • радознао 1
  • Радоје 1
  • радом 2
  • радосна 1
  • радосне 1
  • радосних 1
  • радосно 2
  • радост 14
  • радости 15
  • радошћу 2
  • раду 6
  • радује 2
  • радујем 1
  • рађа 5
  • ражалостила 1
  • ражалостити 1
  • ражљутио 1
  • разазнавао 2
  • разапете 2
  • разапето 2
  • разапетог 1
  • разапету 1
  • разапињали 1
  • разапињу 1
  • разбарушене 1
  • разбарушену 2
  • разбацајући 1
  • разбацане 1
  • разби 1
  • разбијала 1
  • разбијали 1
  • разбијањем 1
  • разбијен 1
  • разбијене 1
  • разбијете 1
  • разбио 2
  • разбојничка 1
  • разваљен 1
  • разведравала 1
  • разведравало 1
  • развезао 1
  • развесели 1
  • развеселим 1
  • развеселиш 1
  • развесељеног 1
  • развија 2
  • развијају 1
  • развијен 1
  • развијена 1
  • развијене 1
  • развијено 2
  • развијену 1
  • развода 2
  • развој 1
  • развуче 1
  • разгалити 1
  • разговарајући 1
  • разговарали 5
  • разговарао 2
  • разговор 14
  • Разговор 2
  • разговора 6
  • разговоре 1
  • разговори 4
  • разговорима 1
  • разговору 2
  • разголишавао 1
  • раздаљина 1
  • раздвојена 1
  • раздвојимо 1
  • раздељена 1
  • раздирало 1
  • раздрљених 1
  • разигра 1
  • разићи 1
  • разишло 1
  • разјарена 1
  • Разјарена 1
  • разлагања 2
  • разлагање 1
  • разлежу 1
  • разлетало 1
  • разливала 2
  • разлике 1
  • разликовати 2
  • разлику 1
  • разликује 2
  • разликују 1
  • различити 1
  • различитим 1
  • разлог 9
  • разлога 4
  • разложито 1
  • разложности 1
  • размажена 1
  • Размажена 1
  • размажено 2
  • размена 1
  • разменили 1
  • размећу 1
  • размишљајући 1
  • размишљања 2
  • размишљање 1
  • размишљањима 1
  • размишљао 1
  • разна 2
  • разне 3
  • разнежавао 1
  • разнежене 1
  • разнежени 1
  • разнежи 2
  • разним 2
  • разних 4
  • разнобојног 1
  • разноврсније 1
  • разноврсних 1
  • разнолика 2
  • разнолике 1
  • Разнолики 1
  • разноликим 1
  • разноликих 1
  • разнолико 1
  • разноликог 2
  • разорен 1
  • разочарења 4
  • разочарење 2
  • разред 3
  • разреда 1
  • разреше 1
  • разузданог 1
  • разум 4
  • разума 2
  • Разуме 1
  • разуме 6
  • разумевајући 1
  • разумевала 1
  • разумевали 1
  • Разумевало 1
  • Разумевао 1
  • разумевао 8
  • разумеваше 1
  • разумеде 3
  • разумеју 2
  • разумела 2
  • Разумем 1
  • разумем 11
  • разумео 6
  • разумети 10
  • разумех 1
  • разумеш 4
  • разуми 2
  • Разуми 3
  • разуму 2
  • рај 2
  • рак 3
  • рака 1
  • ракетле 1
  • ракију 5
  • Раковице 1
  • рам 3
  • Раме 1
  • раме 11
  • Рамена 1
  • рамена 6
  • раменима 2
  • раменица 1
  • рамену 5
  • раму 1
  • Рана 1
  • рана 4
  • ранама 1
  • рандеву 3
  • ране 8
  • раније 20
  • ранијим 1
  • ранијих 2
  • ранијој 1
  • раним 1
  • Ранковић 21
  • Ранковића 5
  • Ранковићем 3
  • Ранковићу 2
  • рано 8
  • раног 2
  • рану 7
  • рањен 1
  • рањена 2
  • рањеника 1
  • РАЊЕНИКА 1
  • рапав 2
  • рапаве 1
  • рапави 1
  • рапавији 1
  • раса 1
  • расе 2
  • расејано 1
  • расељавања 1
  • расипала 1
  • расипао 1
  • расквашену 1
  • раскидам 1
  • раскине 1
  • раскинем 1
  • раскорачити 1
  • раскош 1
  • раскоши 3
  • раскошна 2
  • раскошне 1
  • раскошнија 1
  • раскошним 2
  • раскошно 1
  • раскрављене 1
  • раскрвављено 1
  • расла 3
  • расле 1
  • расли 2
  • расло 2
  • распали 1
  • расписало 1
  • распису 1
  • распитују 1
  • распјевала 1
  • расплакао 1
  • распозна 1
  • распознавала 1
  • распознавао 1
  • располагали 1
  • располагања 1
  • располагати 3
  • располаже 1
  • располовљена 1
  • расположена 2
  • расположења 1
  • расположење 1
  • расположењем 1
  • расположењу 1
  • распореде 1
  • распоређене 1
  • распоређујући 1
  • расправе 1
  • распрама 1
  • распремају 1
  • распремала 1
  • распремила 1
  • распремљен 1
  • распремљена 1
  • распремљене 1
  • распричао 1
  • распрострле 1
  • распуст 1
  • распуштеница 1
  • растави 1
  • раставити 3
  • раставља 2
  • растављао 1
  • раставши 2
  • растали 3
  • растанак 3
  • растане 1
  • растанка 2
  • растао 3
  • растати 1
  • расте 4
  • растера 1
  • растова 1
  • растована 1
  • растовине 1
  • растовој 1
  • растопљеног 1
  • растрчаше 1
  • расту 3
  • растужује 1
  • растурали 1
  • растурено 1
  • расуте 2
  • расутих 1
  • расуто 1
  • расходована 1
  • расходоване 1
  • расцветавала 1
  • расцепљеног 1
  • рата 1
  • ратује 1
  • рафовима 1
  • рачун 6
  • рачуна 11
  • рачунај 1
  • рачунање 1
  • рачунати 2
  • рачунаш 1
  • рачуне 1
  • рачунског 1
  • рачунџија 1
  • раширених 3
  • рашири 1
  • раширила 1
  • раширио 1
  • раширити 2
  • раширише 1
  • Рашку 1
  • рђав 4
  • рђава 4
  • рђаве 1
  • рђави 1
  • рђавим 1
  • рђавих 1
  • рђаво 9
  • рђавог 2
  • рђавој 2
  • рђавом 4
  • рђо 1
  • Реалка 1
  • Реалке 3
  • реалности 1
  • Ребеке 1
  • ребра 1
  • ребрима 1
  • ревносно 4
  • револвер 1
  • регионима 1
  • регулације 1
  • ред 3
  • реда 3
  • редак 1
  • редака 2
  • редактор 1
  • редакцијама 1
  • редакције 1
  • редакцији 7
  • редакцију 5
  • Редакциски 1
  • реденгот 5
  • реденгота 1
  • реденготу 4
  • Редитељ 2
  • редитеља 1
  • редитељу 2
  • редни 1
  • редова 3
  • редован 1
  • редове 1
  • редовима 2
  • редовних 1
  • редовно 1
  • реду 2
  • ређали 1
  • ређе 4
  • режао 1
  • резао 2
  • резигнације 2
  • резигнацији 1
  • резигнирано 1
  • резолуцијама 1
  • резолуцију 1
  • резултантом 1
  • резултат 1
  • Река 1
  • река 4
  • Рекао 1
  • рекао 14
  • реке 5
  • рекла 4
  • реклама 1
  • рекламе 2
  • рекли 2
  • рекло 1
  • реклу 1
  • рекне 1
  • рекнем 1
  • рекорд 1
  • рекох 4
  • ректор 1
  • ректоров 1
  • реку 1
  • реорганизацији 1
  • реп 2
  • репа 2
  • репом 2
  • репортер 8
  • републику 1
  • репутацију 1
  • респекта 1
  • рестл 1
  • ресторацију 1
  • ретка 2
  • ретке 1
  • ретки 2
  • Ретко 1
  • ретко 9
  • рећи 39
  • реферат 1
  • реферисао 1
  • рефлекси 1
  • Реформа 2
  • Реци 4
  • реци 5
  • рецитовао 1
  • Реч 2
  • реч 30
  • рече 102
  • Рече 2
  • реченица 1
  • Реченице 1
  • реченице 5
  • реченицу 5
  • речено 1
  • Речи 3
  • речи 61
  • речима 3
  • речитим 1
  • речитости 1
  • речне 1
  • речника 2
  • речником 1
  • речце 2
  • решава 3
  • решавале 1
  • решавао 2
  • реше 1
  • решен 1
  • решени 1
  • решено 1
  • решености 1
  • решења 1
  • решење 1
  • решеткама 1
  • реши 5
  • решио 7
  • решити 4
  • решише 1
  • риба 1
  • Риђа 1
  • риђе 1
  • риђим 1
  • рије 1
  • Ријечи 1
  • рило 1
  • Римљани 1
  • римске 1
  • Римски 1
  • римским 1
  • Римском 1
  • ринглу 1
  • рипиду 1
  • рискујући 1
  • Ристић 1
  • ритам 1
  • ритмом 1
  • ритова 1
  • ритове 1
  • ритови 2
  • риту 1
  • роб 3
  • робе 1
  • Робеспјер 1
  • робијаша 1
  • робијашима 1
  • робијашке 1
  • робији 1
  • робови 1
  • робу 1
  • рововима 1
  • рогобатно 1
  • рогоз 1
  • рогоза 1
  • рогушили 1
  • рогушио 1
  • род 7
  • родбинске 1
  • Родила 1
  • родила 4
  • родили 3
  • родитеља 4
  • родитељи 3
  • родитељима 1
  • родитељу 1
  • родити 1
  • родиш 1
  • родне 1
  • родног 1
  • родну 1
  • Родом 1
  • родом 5
  • рођака 1
  • рођаци 2
  • рођен 3
  • рођена 3
  • рођени 1
  • рођених 1
  • рођења 1
  • рођење 1
  • ројиле 2
  • рокће 1
  • Ролетне 1
  • РОМАН 1
  • романсијера 1
  • романтику 1
  • романтици 1
  • романтичан 1
  • романтичне 2
  • романтичног 1
  • романтичну 2
  • роману 1
  • рони 1
  • ропско 1
  • роптао 1
  • роса 2
  • росе 1
  • Росије 1
  • росним 1
  • росних 2
  • росно 1
  • росу 1
  • Роткве 1
  • рубила 1
  • рубиле 1
  • рубио 2
  • рубље 3
  • рубрика 2
  • руво 2
  • ругала 2
  • ругало 1
  • ругам 1
  • ругао 1
  • рудиле 1
  • РУЖА 1
  • ружа 6
  • ружан 3
  • руже 2
  • Ружите 1
  • ружичаст 1
  • Ружичаст 1
  • ружичастом 2
  • ружне 1
  • ружни 1
  • ружно 4
  • ружом 1
  • ружу 3
  • Рука 1
  • рука 8
  • рукаве 1
  • рукавице 2
  • рукавицу 2
  • рукавом 1
  • рукама 8
  • Руке 3
  • руке 35
  • руковање 1
  • руковати 1
  • руком 16
  • Рукопис 1
  • рукопис 7
  • рукописа 3
  • рукописом 3
  • руку 68
  • румен 3
  • румена 3
  • румене 2
  • руменело 1
  • руменео 1
  • руменећи 1
  • руменије 1
  • руменила 2
  • Руменило 1
  • руменило 2
  • руменилу 1
  • руменим 1
  • руменио 1
  • румено 3
  • руменог 1
  • Рупа 1
  • рупама 1
  • рупи 1
  • рупица 1
  • рупице 1
  • рупицу 1
  • Рус 1
  • Русије 1
  • Русију 3
  • рутине 1
  • руци 10
  • ручак 4
  • ручало 1
  • ручка 4
  • ручку 2
  • ручна 1
  • руше 1
  • рушевинама 1
  • руши 1
  • рушила 1
  • рчеш 1
  • с 181
  • С 27
  • Са 17
  • са 333
  • сабље 1
  • сабљом 1
  • сабљу 1
  • саборној 1
  • Саборној 2
  • Саборну 1
  • сав 19
  • Сава 5
  • Саве 7
  • савесност 1
  • савест 2
  • савести 2
  • Савет 1
  • савет 2
  • савета 2
  • саветима 2
  • саветник 3
  • саветника 1
  • Саветници 1
  • саветовао 1
  • саветују 1
  • сави 3
  • Сави 4
  • савијао 1
  • савије 1
  • савијених 1
  • савила 1
  • Савина 1
  • Савиној 1
  • савио 1
  • савитљивост 1
  • савише 1
  • савлада 4
  • савлађивали 1
  • савлађивао 2
  • савлађујући 2
  • савремених 1
  • савршена 1
  • савршеније 1
  • савршеног 1
  • савршенство 1
  • савске 1
  • савску 1
  • сагибале 1
  • сагласност 1
  • сагледа 2
  • сагнутих 1
  • Сагорела 1
  • сагорелу 1
  • САД 1
  • сад 100
  • Сад 31
  • сада 8
  • садашња 1
  • садашњег 1
  • садашњицу 1
  • садашњост 1
  • садашњости 1
  • садашњу 1
  • садећи 1
  • садржавала 2
  • садржавало 1
  • садржавао 1
  • садржи 7
  • садржине 1
  • сажаљења 6
  • сажаљење 1
  • сажаљиво 1
  • саже 3
  • сазидам 1
  • сазидана 1
  • сазидане 2
  • сазидано 1
  • сазна 4
  • сазнања 1
  • сазнао 1
  • сазнаш 1
  • сазревала 1
  • сакри 2
  • сакривали 1
  • сакривен 2
  • сакривени 1
  • Сакривени 1
  • сакривеним 1
  • сакривено 1
  • сакрије 3
  • сакрију 2
  • сакрити 3
  • салатом 1
  • салете 1
  • салетише 1
  • Салон 1
  • салон 2
  • салона 2
  • салону 1
  • салутира 1
  • сам 354
  • Сама 1
  • сама 20
  • самар 1
  • самарице 1
  • самарџије 1
  • самачки 1
  • самачким 1
  • саме 12
  • Сами 1
  • сами 14
  • самим 7
  • самима 2
  • самих 1
  • само 187
  • Само 20
  • самовару 1
  • самог 11
  • самога 6
  • саможив 2
  • саможива 2
  • саможиво 1
  • саможивости 1
  • самој 5
  • Самољубље 1
  • самом 7
  • самопрегоревања 2
  • самопрегоревању 1
  • самотном 1
  • самоћа 4
  • самоће 4
  • самоћи 2
  • самоћом 1
  • самоубилачке 1
  • самоубиства 1
  • Самоубиство 1
  • самоубиство 7
  • самоубиством 2
  • самоубице 1
  • самохрана 1
  • самртних 1
  • саму 6
  • самца 3
  • САН 1
  • сан 24
  • сандук 1
  • сандука 3
  • сандуку 1
  • сандуцима 1
  • санитетска 1
  • саној 1
  • Санте 2
  • сањај 1
  • сањала 4
  • сањам 1
  • сањао 4
  • сањати 1
  • сањива 1
  • саобраћаја 1
  • саобраћајних 1
  • саобраћајног 1
  • саоницама 1
  • саопштава 1
  • саопште 1
  • саопшти 1
  • саопштити 1
  • саплетао 1
  • сапун 2
  • сапутницима 1
  • сарадник 10
  • Сарадник 2
  • сарадника 2
  • сараднику 2
  • Сарадници 1
  • сарадници 2
  • сарадницима 1
  • сарачки 1
  • сарачког 1
  • Сарике 1
  • Сарића 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 19
  • састава 1
  • састави 2
  • Састављати 1
  • састављена 1
  • саставни 1
  • састајала 1
  • састајали 2
  • састајати 2
  • састајем 1
  • састали 1
  • састанак 5
  • састанака 1
  • састанем 1
  • састанемо 1
  • састанка 4
  • састанке 5
  • састану 1
  • састанци 3
  • састао 1
  • састати 2
  • састаше 1
  • састоји 2
  • сат 4
  • сата 14
  • сати 18
  • сатрунути 1
  • саучесницу 1
  • саучешћа 1
  • сафир 1
  • САФО 1
  • сахранили 1
  • сачекајте 1
  • сачекати 1
  • сачињавају 1
  • сачува 1
  • сачувале 1
  • сачували 1
  • сачувати 4
  • Сва 4
  • сва 40
  • свагда 2
  • свадба 1
  • свадбама 1
  • свадбе 1
  • свађа 1
  • свађају 1
  • Свађало 1
  • свађао 1
  • свађати 1
  • свађе 3
  • Свака 1
  • свака 6
  • Свакако 1
  • свакако 4
  • сваке 1
  • Сваке 2
  • сваки 17
  • Сваки 5
  • свакидашњицу 1
  • сваким 3
  • свако 13
  • Свако 2
  • сваковрсним 1
  • Сваког 1
  • сваког 13
  • свакога 2
  • свакодневна 1
  • свакодневну 1
  • Свакој 1
  • свакојаким 1
  • свакојако 1
  • сваком 13
  • свакоме 3
  • сваку 5
  • свалио 1
  • свануло 1
  • свачему 1
  • свашта 3
  • све 332
  • Све 35
  • свег 3
  • свега 23
  • сведе 1
  • сведок 2
  • сведочила 1
  • сведоџба 2
  • свеж 2
  • свежањ 1
  • свеже 6
  • свежи 2
  • свежија 1
  • свежина 1
  • Свежина 1
  • свежине 3
  • свежини 1
  • свеједно 2
  • свеле 1
  • свелим 1
  • свело 2
  • свему 16
  • СВЕНУЛИХ 1
  • свенуо 1
  • свео 1
  • свеске 1
  • свеску 1
  • свесни 1
  • свест 2
  • свести 3
  • свесци 1
  • Свет 13
  • свет 58
  • света 25
  • светао 3
  • свете 1
  • свети 4
  • светињу 1
  • светитељским 1
  • светковине 1
  • светковину 1
  • светла 1
  • Светла 1
  • светле 3
  • светлија 1
  • светлији 2
  • светлила 1
  • светлиле 1
  • светлилима 1
  • светлилом 1
  • светлом 1
  • светлосним 1
  • Светлост 2
  • светлост 21
  • СВЕТЛОСТИ 1
  • светлости 25
  • светлошћу 4
  • светлу 1
  • светлуцала 3
  • светлуцале 1
  • СВЕТО 1
  • световима 2
  • светог 3
  • Светог 3
  • светом 2
  • светске 1
  • светски 1
  • свету 25
  • свећа 1
  • СВЕЋА 1
  • свеће 2
  • свећом 1
  • свећу 3
  • свеца 1
  • свечан 2
  • Свечана 1
  • свечана 2
  • свечане 1
  • свечани 3
  • свечаним 1
  • свечано 3
  • свечаност 7
  • свечаности 1
  • свечаношћу 1
  • свечану 3
  • сви 36
  • Сви 8
  • свијају 1
  • свијету 1
  • свију 6
  • свила 1
  • свиле 6
  • свилена 2
  • свилене 1
  • свиленог 1
  • свиленом 1
  • свили 1
  • свилом 2
  • свим 9
  • Свима 1
  • свима 13
  • свирала 2
  • свирао 4
  • свиреп 3
  • свирепа 1
  • свирепе 1
  • СВИРЕПИ 1
  • свирепи 3
  • свирепим 1
  • свирепих 1
  • Свирепо 1
  • свирепо 8
  • свирепог 1
  • свирепој 1
  • свирепом 1
  • свирепство 1
  • свирепу 1
  • свирке 1
  • свитало 1
  • свих 15
  • свог 15
  • свога 41
  • свод 3
  • своди 2
  • сводове 1
  • свој 53
  • своја 6
  • своје 141
  • Своје 2
  • своји 1
  • својим 44
  • својима 2
  • својину 1
  • својих 30
  • својој 42
  • Својом 2
  • својом 27
  • својства 1
  • својта 1
  • Своју 1
  • своју 111
  • свом 18
  • своме 24
  • свратили 1
  • свраћа 1
  • свраћајући 1
  • свршава 3
  • свршавао 1
  • сврше 1
  • свршен 2
  • свршене 1
  • свршених 1
  • свршено 10
  • свршеној 1
  • свршетак 1
  • свршетку 1
  • сврши 13
  • свршила 3
  • свршили 4
  • свршило 2
  • свршим 1
  • Свршио 1
  • свршио 17
  • свршити 8
  • свршиш 1
  • сву 19
  • Свуда 3
  • свуда 4
  • свуче 1
  • се 2559
  • себе 98
  • себи 52
  • себичан 1
  • себичнији 1
  • себично 2
  • себичношћу 2
  • севапа 1
  • Север 1
  • северу 2
  • седало 1
  • Седам 1
  • седам 2
  • седе 5
  • седела 8
  • седели 7
  • Седело 1
  • седело 3
  • седељки 1
  • седео 8
  • седети 1
  • Седећи 1
  • седећи 2
  • Седи 1
  • седи 4
  • седим 1
  • седите 1
  • седих 1
  • седиш 1
  • седишта 2
  • СЕДМА 3
  • седми 2
  • седне 2
  • седнице 1
  • седници 1
  • седом 1
  • седоше 5
  • сезони 1
  • сезону 1
  • сејачица 1
  • сеје 4
  • сеју 1
  • секретар 2
  • секретаровим 1
  • секретарских 1
  • секунде 1
  • секундом 1
  • секући 1
  • Села 1
  • села 3
  • селе 1
  • Селена 32
  • Селене 2
  • Селени 4
  • Селенином 1
  • Селеном 1
  • Селену 5
  • сели 3
  • Селидба 1
  • селидбе 2
  • селидбом 2
  • селимо 1
  • село 5
  • селу 1
  • сељака 4
  • сељаке 1
  • сељаци 2
  • сељаче 1
  • сељачка 1
  • сељачке 1
  • сељачки 1
  • сељачким 1
  • сељачку 1
  • сем 1
  • семинару 2
  • сенастих 1
  • сензуална 1
  • сенка 1
  • сенке 9
  • сенки 4
  • сенком 1
  • сенку 6
  • сентименталне 1
  • сентиментални 1
  • сентименталних 3
  • сентименталност 1
  • сенци 5
  • сенчила 1
  • сенчиле 2
  • Сењака 1
  • сео 3
  • сеоска 1
  • сеоски 3
  • сеоских 1
  • септембру 1
  • сервијети 1
  • Сереза 1
  • сестара 1
  • сести 1
  • сестра 2
  • сестре 1
  • сестри 2
  • сестрица 1
  • сестру 5
  • сети 13
  • Сети 2
  • сетивши 1
  • сетим 1
  • сетити 1
  • сетне 1
  • сетну 1
  • сећа 1
  • сећају 2
  • сећајући 1
  • Сећам 1
  • сећам 4
  • сећао 3
  • Сећао 6
  • сећати 1
  • сећаће 1
  • сећаш 1
  • Сећаш 2
  • сецесионистичким 1
  • сецесионистичком 1
  • сече 1
  • сешћу 1
  • Си 1
  • си 133
  • сив 1
  • сива 1
  • Сива 2
  • Сиве 1
  • сиве 4
  • Сиви 2
  • сиви 3
  • сивим 5
  • сивине 1
  • сивини 2
  • сивкастих 1
  • сиво 1
  • Сиво 1
  • сивом 1
  • сиву 1
  • сигуран 8
  • сигурна 5
  • сигурније 1
  • сигурним 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 2
  • сигурног 2
  • сигурност 1
  • сигурности 1
  • сигурну 1
  • сиђе 5
  • Сиже 1
  • сија 1
  • сијају 1
  • сијале 5
  • сијали 1
  • сијалица 3
  • сијалице 6
  • сијало 5
  • сијао 2
  • сијати 1
  • сијаше 1
  • сиктала 1
  • сила 6
  • Силазе 1
  • силазе 2
  • силазећи 1
  • силазила 3
  • силазили 4
  • силазио 1
  • силама 2
  • СИЛИ 1
  • силину 1
  • силно 2
  • силом 1
  • силу 1
  • Силуете 1
  • силуете 2
  • симетријом 1
  • симпатија 1
  • симпатије 3
  • симпатијом 1
  • симпатичном 1
  • Син 1
  • син 7
  • сина 1
  • Сина 1
  • сине 4
  • синове 1
  • Синови 1
  • синови 2
  • синовима 1
  • синовцем 1
  • синоћ 3
  • синоћне 1
  • сину 3
  • синуо 1
  • сир 2
  • сира 4
  • Сиромах 2
  • сиромах 3
  • сиромашне 1
  • сиромашном 1
  • Сирота 3
  • сироте 1
  • сироти 1
  • сиротиња 4
  • сиротиње 2
  • сиротињским 1
  • сиротињу 3
  • сиротица 1
  • сиротније 1
  • Сирото 1
  • сирото 2
  • сиротог 1
  • сироту 1
  • сирће 1
  • сит 2
  • Сит 2
  • Сита 1
  • ситан 3
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 6
  • ситни 2
  • ситним 8
  • ситних 9
  • ситница 5
  • ситнице 3
  • ситницу 1
  • ситничарење 1
  • ситног 2
  • ситну 1
  • ситуација 2
  • ситуације 4
  • ситуацију 1
  • сићи 1
  • сишла 1
  • сишли 1
  • сјај 3
  • сјаја 1
  • сјајан 3
  • сјајна 1
  • сјајне 4
  • сјајно 1
  • сјајног 2
  • сјајној 1
  • сјајну 2
  • сјају 1
  • сједињују 1
  • сјури 1
  • Сказаљке 1
  • скакала 2
  • скакале 1
  • скакања 1
  • скакутали 2
  • скала 1
  • скалу 1
  • скамењена 1
  • скамијама 1
  • скандал 2
  • скандала 1
  • скандалу 1
  • скаче 2
  • скачу 1
  • скверова 1
  • скептичан 2
  • скептички 1
  • скидала 3
  • скидањем 1
  • скидао 1
  • скидати 1
  • скиде 1
  • скине 1
  • скинуо 1
  • склањала 1
  • склањали 1
  • склањао 3
  • склапао 1
  • склизну 1
  • склони 1
  • склонила 1
  • склонити 2
  • склоност 3
  • склоности 1
  • склоп 1
  • склопе 1
  • склопи 2
  • склопила 1
  • склопити 2
  • склопљене 1
  • скокове 1
  • скомрачење 1
  • Скопљанском 1
  • скорашње 1
  • скоро 6
  • скорог 1
  • скотрља 2
  • скотрљало 1
  • Скочи 1
  • скочи 6
  • скочила 1
  • скочише 1
  • скраћујем 1
  • скренула 1
  • скрећите 1
  • скривања 1
  • скривање 2
  • скривен 1
  • скривена 1
  • скривене 4
  • скривеног 1
  • скроман 1
  • скромна 2
  • скромне 3
  • скромни 1
  • скромно 1
  • скромног 1
  • скромност 1
  • Скромност 1
  • скромношћу 1
  • скромну 1
  • скрупула 1
  • скрупулом 1
  • скрушена 2
  • скрушености 1
  • скруши 1
  • скршено 1
  • скрши 1
  • скуп 1
  • скупа 1
  • скупе 2
  • скупи 1
  • скупила 1
  • скупили 1
  • скупило 1
  • скупљају 1
  • скупљала 2
  • скупљале 1
  • скупљали 1
  • скупљене 1
  • скупљених 1
  • Скупо 1
  • скупо 3
  • скупоцен 1
  • скупоцене 2
  • скупоцени 1
  • скупоценом 1
  • скут 1
  • скученог 1
  • слаба 4
  • слабе 1
  • слаби 2
  • слабине 1
  • слабо 2
  • слабост 2
  • слабости 1
  • слава 3
  • славама 1
  • славан 2
  • славе 3
  • слави 3
  • Славије 1
  • Славију 1
  • славољубља 1
  • славу 1
  • слагали 3
  • слагало 1
  • слагач 1
  • слагача 1
  • слагачи 1
  • Слагачи 2
  • сладак 7
  • сладолед 1
  • сладострашћа 1
  • слађа 1
  • слађе 1
  • слађим 1
  • слађу 1
  • слажу 1
  • слажући 1
  • слала 1
  • слама 2
  • сламе 1
  • слана 1
  • сласт 4
  • сласти 4
  • слат 1
  • слатка 7
  • слатке 6
  • слатки 3
  • слатким 4
  • слатких 3
  • Слатко 1
  • слатко 18
  • слатког 3
  • слаткој 1
  • слатком 2
  • слатку 2
  • слашћу 1
  • слегање 1
  • следовала 1
  • слепачки 1
  • слепи 1
  • слепим 1
  • слепих 1
  • слепцима 1
  • сливала 1
  • слика 7
  • сликама 3
  • Сликао 1
  • сликар 1
  • Слике 1
  • слике 8
  • сликом 2
  • слику 14
  • сликује 2
  • слици 2
  • сличне 1
  • сличних 1
  • слично 1
  • Слично 1
  • сличног 1
  • сличном 1
  • сличну 1
  • слобода 2
  • слободан 6
  • слободе 1
  • слободна 1
  • Слободне 1
  • слободни 2
  • слободније 1
  • слободнијим 1
  • слободних 1
  • слободно 20
  • слободног 2
  • слободној 1
  • слободном 1
  • слободну 2
  • слободом 1
  • слободу 7
  • слова 3
  • словенска 1
  • словенским 1
  • словенско 1
  • словима 1
  • слово 1
  • слога 1
  • слоге 1
  • сложе 1
  • сложиле 1
  • сложили 1
  • сложио 1
  • слој 1
  • слојеве 1
  • слом 1
  • сломити 1
  • сломљен 1
  • сломљена 2
  • сломљеном 2
  • слугу 1
  • служавке 1
  • служба 4
  • службе 6
  • службенике 1
  • служби 5
  • службом 1
  • службу 6
  • служи 1
  • служило 1
  • служио 3
  • служите 1
  • слутио 1
  • слутњама 1
  • слутње 1
  • Случај 1
  • случај 4
  • случаја 4
  • случајевима 1
  • случајем 1
  • случајно 6
  • случају 3
  • слуша 2
  • Слушај 2
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • слушала 4
  • слушало 1
  • слушам 1
  • слушао 7
  • слушкиња 1
  • смањи 1
  • смањују 1
  • сматра 4
  • сматрају 2
  • сматрала 1
  • сматрали 2
  • сматрало 1
  • сматрао 5
  • сме 2
  • смеде 4
  • смедеревског 1
  • смеђа 1
  • смежурала 1
  • смејала 1
  • смејали 3
  • смејало 2
  • смејао 2
  • смеје 4
  • смејући 4
  • смела 1
  • Смела 1
  • смеле 1
  • смели 1
  • смем 1
  • смео 2
  • сместа 1
  • сместило 1
  • сместиште 1
  • Сместиште 1
  • смета 5
  • сметајте 2
  • сметала 1
  • сметало 1
  • сметати 1
  • сметаху 1
  • смете 1
  • сметен 1
  • сметње 1
  • сметњи 3
  • смех 6
  • смеха 2
  • смеш 2
  • смешан 4
  • смешећи 1
  • смеши 1
  • смешила 3
  • смешило 1
  • смешио 5
  • смешити 1
  • смешна 1
  • смештен 1
  • смилује 1
  • смиља 1
  • смирен 1
  • смисао 6
  • смисла 3
  • смислим 1
  • смо 82
  • смола 1
  • смолу 1
  • смотрио 1
  • смрвити 1
  • смрдљиво 1
  • смрзла 1
  • смрзлих 1
  • СМРТ 1
  • смрт 24
  • Смрт 3
  • смрти 14
  • смртну 1
  • смртоносне 1
  • смртоносни 1
  • смртоносних 1
  • смрћу 1
  • смршао 1
  • смутње 1
  • смутњу 1
  • сна 5
  • снабдео 1
  • снага 3
  • снаге 9
  • снагом 2
  • снагу 3
  • Снажан 1
  • снажан 4
  • снажна 2
  • снажни 1
  • снажно 2
  • снази 1
  • снаји 2
  • снег 10
  • Снег 4
  • снега 5
  • снегом 4
  • снегу 2
  • снежних 1
  • снежну 1
  • снијега 1
  • снимак 3
  • Сниске 1
  • сниском 1
  • сноб 1
  • снова 5
  • снове 4
  • сном 3
  • сноси 1
  • сносити 1
  • сну 5
  • Соба 4
  • соба 5
  • собе 26
  • соби 28
  • собицама 1
  • собом 23
  • собу 37
  • совуљага 1
  • сок 1
  • сокаку 2
  • сокаци 1
  • сокацима 1
  • сокачку 1
  • солидарност 1
  • солидарности 1
  • солидношћу 1
  • сомотну 1
  • сомотском 1
  • сопствена 1
  • сопствене 1
  • сопственик 1
  • сопственим 1
  • сопствених 1
  • сопственици 1
  • сопственом 1
  • сопствену 1
  • сорто 1
  • Сотир 1
  • социјалиста 1
  • сочне 2
  • Спава 1
  • спава 9
  • спавај 2
  • спавају 2
  • спавајући 1
  • Спавала 1
  • спавала 3
  • спавале 1
  • спавам 1
  • спавања 1
  • спавао 2
  • спавати 4
  • спаваћем 1
  • спаваш 1
  • спази 6
  • спазила 1
  • спазио 1
  • спазити 2
  • спали 1
  • спало 1
  • спао 1
  • спас 1
  • спаса 1
  • спасава 1
  • спасавај 1
  • Спасавај 1
  • спасавају 1
  • спасе 1
  • спасења 1
  • Спасли 1
  • спасти 7
  • спекао 1
  • спектр 1
  • спектру 1
  • специјални 1
  • специјалног 1
  • специјалну 1
  • сплет 3
  • сплету 1
  • спо 1
  • спокојно 2
  • спокојног 1
  • спокојство 1
  • споља 3
  • Споља 3
  • спољашности 1
  • спољашњост 1
  • спољашњошћу 1
  • Спољна 1
  • Спољни 1
  • спољном 1
  • спомен 10
  • спомена 2
  • спомене 5
  • спомени 2
  • споменик 1
  • споменика 1
  • споменике 3
  • споменику 1
  • Споменици 1
  • споменици 2
  • споменицу 1
  • споменула 1
  • споменуо 1
  • спомињала 1
  • Споредна 1
  • споредне 5
  • споредним 1
  • споредној 1
  • споредну 1
  • способан 2
  • способна 1
  • способни 1
  • способност 1
  • Способност 1
  • способности 4
  • способностима 1
  • спотицали 1
  • спотицања 1
  • справља 2
  • спрат 1
  • спрата 3
  • спрату 2
  • спрда 1
  • спрема 5
  • спремала 2
  • спреман 1
  • спремао 5
  • спреме 2
  • спреми 1
  • Спремила 1
  • спремила 2
  • спремио 3
  • спремих 1
  • спремљен 1
  • спречавају 1
  • спречавало 1
  • спречавам 1
  • спрече 1
  • спречена 1
  • спречи 4
  • спречимо 1
  • спречити 1
  • спријатељила 1
  • спровод 1
  • спусти 10
  • спустила 5
  • спустили 2
  • спустити 1
  • спустише 2
  • спушта 1
  • спуштајући 1
  • спуштала 5
  • спуштале 1
  • спуштали 2
  • спуштања 1
  • спуштао 2
  • спушташ 1
  • спуштена 1
  • спуштене 1
  • спуштено 1
  • сразмерна 1
  • сразмерног 1
  • срам 3
  • срама 2
  • срамне 1
  • срамних 1
  • срачуњен 1
  • Срба 1
  • Србија 1
  • Србије 4
  • Србији 3
  • Србијом 1
  • Србицу 1
  • сребра 3
  • сребренастог 1
  • сребрн 1
  • сребрна 1
  • сребрнастој 1
  • сребрним 2
  • сребрно 1
  • сребрном 1
  • Среда 1
  • средини 2
  • средином 2
  • Средину 1
  • средње 2
  • средњевековна 1
  • средњевековног 1
  • средстава 7
  • средства 3
  • среду 1
  • сређене 1
  • среза 1
  • среле 1
  • срели 1
  • сремском 1
  • Срему 1
  • срески 1
  • среског 2
  • срета 1
  • сретали 2
  • сретао 1
  • срете 1
  • сретнемо 1
  • сретнух 1
  • срећа 17
  • Срећа 6
  • Срећан 1
  • срећан 17
  • среће 22
  • срећем 1
  • срећи 8
  • срећна 18
  • срећне 1
  • срећни 3
  • срећнија 1
  • Срећнија 1
  • срећнији 1
  • срећним 1
  • срећних 1
  • срећно 2
  • срећном 1
  • срећо 1
  • Срећом 1
  • срећом 3
  • срећу 32
  • срицао 1
  • сркала 1
  • срма 1
  • срму 1
  • срна 1
  • срне 1
  • сродивши 1
  • сродио 2
  • сродника 1
  • сродницима 1
  • Срп 1
  • српска 1
  • српске 2
  • српски 1
  • српског 1
  • Српског 1
  • Српској 1
  • српском 1
  • српску 1
  • сруши 1
  • срца 36
  • Срце 5
  • срце 75
  • срцем 4
  • срцима 5
  • срцу 22
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стави 1
  • ставио 1
  • ставља 3
  • стављају 1
  • стављајући 2
  • стављала 1
  • стављало 1
  • стављао 2
  • ставове 1
  • стаде 16
  • стадо 1
  • стадоше 4
  • стаза 1
  • Стаза 1
  • стазама 7
  • стазе 7
  • стазици 1
  • стазом 4
  • стазу 2
  • стајала 18
  • стајале 4
  • стајали 3
  • стајало 9
  • стајао 18
  • стајаћу 1
  • стаје 3
  • Стајић 8
  • Стајића 1
  • Стајићу 7
  • стакласте 1
  • стаклетом 1
  • стала 1
  • сталежа 1
  • сталежу 1
  • сталне 1
  • сталним 1
  • стално 9
  • сталног 1
  • Стан 1
  • стан 9
  • стана 8
  • Стани 1
  • Станимо 1
  • станица 3
  • станице 7
  • станици 2
  • Станицом 1
  • станицу 7
  • станичног 1
  • станова 3
  • становали 1
  • становао 1
  • станове 1
  • станови 2
  • становима 2
  • становника 1
  • становници 1
  • становништва 1
  • стану 2
  • станује 1
  • станују 1
  • стање 1
  • стању 4
  • стао 3
  • стар 3
  • Стара 4
  • стара 8
  • старала 1
  • старац 3
  • старачке 1
  • старачким 2
  • Старе 1
  • старе 12
  • старешина 1
  • старешинама 1
  • СТАРИ 1
  • Стари 2
  • стари 8
  • старија 6
  • старијег 2
  • старијем 1
  • Старији 2
  • старији 3
  • старијим 1
  • старију 1
  • старим 3
  • старинска 1
  • Старинска 1
  • старинске 3
  • Старински 1
  • старински 6
  • старинским 1
  • старинско 2
  • старинског 2
  • старинској 1
  • старинском 3
  • старих 2
  • старица 4
  • старице 5
  • старици 1
  • старицу 2
  • старичино 1
  • старо 5
  • старог 3
  • старост 3
  • старости 2
  • Стару 1
  • стару 5
  • старца 1
  • старчевог 1
  • стас 1
  • стаса 2
  • статистици 2
  • ствар 21
  • Ствар 5
  • ствара 6
  • стварају 1
  • стварала 2
  • стваралачког 1
  • стварали 1
  • стварао 3
  • стварати 1
  • Ствари 1
  • ствари 54
  • стварима 13
  • стварног 1
  • стварности 3
  • стварну 1
  • стварчицу 2
  • створ 1
  • створа 6
  • створени 1
  • створење 2
  • створи 1
  • створимо 1
  • створио 5
  • створити 2
  • створови 1
  • сте 31
  • стегао 1
  • стегла 1
  • стегли 1
  • стегну 2
  • стегнута 2
  • стегнутих 1
  • стеже 9
  • стежем 4
  • стежи 1
  • стезала 1
  • стезао 4
  • стекли 1
  • стенама 1
  • стене 2
  • стени 1
  • стеновит 1
  • степенима 1
  • степеница 1
  • степеницама 4
  • степенице 7
  • степенован 1
  • стерилна 1
  • стечај 1
  • стечаја 1
  • стечене 1
  • стигао 1
  • стигли 2
  • стигне 3
  • стигнем 3
  • стигну 2
  • стигоше 2
  • стид 3
  • стида 5
  • стидели 1
  • стидећи 2
  • стидљиви 1
  • стидљиво 2
  • стидом 1
  • стиже 1
  • стил 3
  • стила 1
  • стилом 1
  • стилу 2
  • стискањем 1
  • стих 3
  • стихова 2
  • стихове 3
  • стихови 1
  • стиховима 1
  • Стихом 1
  • стичу 1
  • сто 20
  • Стога 10
  • стога 3
  • Стојан 3
  • Стојана 1
  • Стојаном 1
  • стоје 4
  • стојећи 1
  • Стојећи 1
  • стоји 6
  • стојимо 1
  • стока 2
  • стоке 1
  • стола 11
  • столетне 1
  • столећа 1
  • столица 1
  • Столице 1
  • столици 2
  • столицу 5
  • столова 2
  • Столови 1
  • столови 2
  • столовима 3
  • столом 6
  • столу 7
  • стопа 1
  • стопала 1
  • стопу 2
  • стотине 1
  • сточић 1
  • сточићу 1
  • страдања 1
  • страдање 1
  • стражар 1
  • стражари 1
  • стражариле 1
  • страже 1
  • стражи 1
  • страна 5
  • странац 1
  • странаца 1
  • страначком 1
  • стране 29
  • страни 7
  • страних 1
  • странкиња 1
  • страној 1
  • страном 1
  • страну 22
  • странци 1
  • странцима 1
  • страснијим 1
  • страсно 1
  • страсну 1
  • страст 4
  • страсти 12
  • страстима 1
  • страх 7
  • страха 2
  • страховања 1
  • страховито 1
  • страхом 1
  • страхопоштовања 1
  • страхопоштовањем 1
  • страху 1
  • страшан 1
  • страшне 1
  • страшнија 1
  • страшним 1
  • страшно 4
  • страшног 1
  • страшном 1
  • страшну 3
  • стреја 1
  • стреје 2
  • стрелицама 1
  • стрепећи 1
  • стресла 2
  • стресоше 1
  • стрме 1
  • стрменом 1
  • стрмим 2
  • стровали 1
  • Строг 1
  • Строго 1
  • строго 2
  • строгост 1
  • стрпа 1
  • стрпаше 1
  • стрпљења 1
  • стрпљиво 5
  • стругане 1
  • струјали 1
  • струјање 1
  • струјању 1
  • струји 1
  • струк 3
  • струка 4
  • струкова 1
  • структура 1
  • стручњак 1
  • стрчали 1
  • стуб 1
  • стуба 3
  • стубаца 3
  • стубови 1
  • стубовима 3
  • студената 1
  • студени 1
  • студент 1
  • студенте 1
  • Студенти 1
  • студенти 2
  • студенткиња 3
  • студенткиње 1
  • Студенткиње 1
  • студентским 1
  • студија 1
  • студије 1
  • стукне 1
  • ступали 3
  • ступање 2
  • ступањем 1
  • ступао 2
  • ступате 1
  • ступи 2
  • ступивши 1
  • ступили 1
  • Ступили 1
  • ступио 3
  • ступца 1
  • су 791
  • Субота 1
  • суботу 3
  • сув 5
  • сува 2
  • суварака 1
  • суве 6
  • суви 2
  • сувим 1
  • Сувише 1
  • сувише 16
  • Сувишно 1
  • сувишног 2
  • суво 8
  • суву 2
  • сугласнике 1
  • суд 2
  • суда 1
  • сударале 1
  • сударали 1
  • Судба 1
  • судбе 1
  • судбина 8
  • судбине 7
  • судбини 2
  • судбином 1
  • судбину 4
  • суде 1
  • судећи 1
  • Судија 1
  • судили 1
  • судница 1
  • судова 1
  • суду 1
  • суза 15
  • сузама 9
  • сузбију 1
  • сузбити 1
  • сузе 15
  • Сузе 2
  • сузних 2
  • сузном 1
  • сузну 1
  • сузу 1
  • сујеверства 1
  • сујета 1
  • сујете 1
  • сујету 1
  • сукња 2
  • сукње 3
  • сукњу 3
  • сукобише 1
  • сулундар 1
  • сулца 1
  • сумњају 1
  • сумњао 1
  • сумње 8
  • сумњи 1
  • сумњичења 4
  • суморан 4
  • суморна 2
  • суморне 1
  • суморно 1
  • суморног 1
  • суморном 1
  • суму 1
  • сунђер 1
  • сунца 12
  • Сунце 18
  • сунце 41
  • сунцем 5
  • сунцокрет 1
  • СУНЦОКРЕТА 1
  • сунцокрета 2
  • сунцу 8
  • сунчали 1
  • сунчани 1
  • сунчао 2
  • сунчеви 1
  • Сунчеви 2
  • сунчевих 3
  • сунчеву 1
  • супротан 2
  • супротна 1
  • супротне 1
  • супротног 1
  • супротној 1
  • Супротност 1
  • сура 2
  • суревњива 1
  • суревњивости 1
  • суров 2
  • сурова 1
  • суровост 1
  • сурову 1
  • суседа 1
  • суседима 1
  • суседне 1
  • суседних 1
  • суседној 1
  • сусетка 1
  • сусетки 1
  • сусрео 1
  • сусрет 3
  • сусрета 1
  • сусретале 1
  • сусрете 3
  • сусрећете 1
  • сустиже 1
  • сустићи 1
  • сутра 15
  • Сутра 8
  • сутрадан 4
  • Сутрадан 6
  • сушта 1
  • суштину 1
  • сфера 1
  • сфинкс 1
  • Сфинкс 1
  • СФИНКС 1
  • Сфинкса 3
  • Сфинксу 1
  • схватајући 1
  • схватању 1
  • схватао 1
  • схвати 3
  • схватити 2
  • схватљивији 1
  • схваћамо 1
  • схваћате 1
  • сцена 2
  • Сцена 2
  • сцене 1
  • сценом 1
  • Та 17
  • та 26
  • табак 3
  • табаке 2
  • табакере 1
  • табакером 1
  • табакеру 3
  • табаку 1
  • табаци 1
  • табли 2
  • тавана 1
  • таваница 1
  • таванице 1
  • таваницу 1
  • таворе 1
  • Тада 12
  • тада 32
  • тадашњих 1
  • тазе 2
  • Тај 12
  • тај 52
  • тајанствен 2
  • Тајанствена 1
  • тајанствена 6
  • тајанствене 4
  • тајанствени 3
  • тајанственим 2
  • тајанствених 1
  • тајанствено 1
  • тајанственог 1
  • тајанствену 1
  • Тајанствену 1
  • тајац 2
  • тајна 1
  • тајне 1
  • тајни 1
  • тајну 3
  • такав 4
  • таква 5
  • такве 3
  • такви 1
  • таквих 2
  • таквом 1
  • такву 3
  • такло 1
  • Тако 14
  • тако 244
  • такови 1
  • Таковска 1
  • такође 12
  • такозваном 1
  • такса 1
  • таксе 1
  • таксену 1
  • таксу 1
  • тактом 1
  • такту 1
  • Талас 1
  • талас 3
  • таласа 4
  • таласавих 1
  • таласала 2
  • таласале 1
  • таласасте 1
  • таласе 1
  • таласи 5
  • таласима 1
  • таленат 3
  • талента 1
  • Талије 1
  • таљигаш 2
  • Таман 1
  • таман 6
  • тами 1
  • тамјан 1
  • тамјана 1
  • тамна 1
  • Тамна 1
  • тамне 5
  • тамним 1
  • тамних 4
  • тамног 1
  • тамном 2
  • тамну 4
  • тамњан 1
  • тамњана 1
  • Тамо 10
  • тамо 32
  • тамошње 1
  • тамошњој 1
  • таму 1
  • танани 1
  • тананим 1
  • танке 3
  • танки 1
  • танким 1
  • тапкали 1
  • тарабу 1
  • тарифе 1
  • Татинца 1
  • тацне 1
  • тачака 1
  • тачан 2
  • тачкама 1
  • тачке 2
  • тачки 1
  • тачна 1
  • тачне 1
  • Тачно 1
  • тачно 8
  • Тачног 1
  • тачну 1
  • ташмајданског 1
  • таште 1
  • твог 3
  • твога 2
  • твој 20
  • Твој 7
  • Твоја 12
  • твоја 32
  • твоје 44
  • Твоје 8
  • твоји 1
  • твојим 10
  • твојима 2
  • твојих 3
  • Твојој 1
  • твојој 4
  • Твојом 1
  • твојом 2
  • Твоју 1
  • твоју 26
  • твом 7
  • твоме 8
  • тврд 2
  • тврде 1
  • тврди 2
  • тврдила 2
  • тврдим 1
  • тврдио 1
  • тврђава 1
  • тврђаве 6
  • тврђави 1
  • Те 3
  • те 334
  • театрално 1
  • тебе 66
  • ТЕБИ 1
  • теби 25
  • Теби 7
  • теглу 1
  • тежак 9
  • теже 4
  • тежећи 1
  • тежи 3
  • тежила 1
  • тежина 1
  • Тек 36
  • тек 40
  • текла 4
  • теку 1
  • текућег 1
  • тела 3
  • телалницу 2
  • телеграфа 1
  • телеграфски 2
  • телесни 2
  • телесну 1
  • телета 1
  • телефон 1
  • телефону 2
  • тело 14
  • телом 4
  • телу 3
  • теме 1
  • темељ 1
  • темељног 1
  • теменом 1
  • темену 1
  • темпераментом 1
  • тен 1
  • тенденцију 1
  • тенор 1
  • тенором 1
  • теорије 1
  • теоријско 1
  • тепајући 1
  • тепала 3
  • тепао 1
  • тепати 1
  • тепаш 1
  • тепелук 1
  • тепелуком 1
  • тепсије 1
  • Теразија 2
  • Теразијама 3
  • терај 1
  • терајте 1
  • терали 1
  • терало 2
  • терање 1
  • терао 1
  • тераса 1
  • терасе 1
  • тераси 3
  • терасу 1
  • тераш 1
  • терен 2
  • терена 1
  • терену 1
  • терет 4
  • теретом 2
  • теркије 1
  • терору 1
  • тесна 3
  • теснац 1
  • тесне 4
  • тесних 1
  • тесно 2
  • тестија 2
  • техничар 1
  • техничара 1
  • техничке 1
  • тече 5
  • теши 3
  • тешила 1
  • тешили 1
  • тешио 6
  • тешиш 1
  • Тешка 1
  • тешка 11
  • тешке 6
  • тешки 1
  • тешким 3
  • тешких 3
  • Тешко 1
  • тешко 36
  • тешког 2
  • тешкоће 7
  • тешку 2
  • ти 348
  • Ти 81
  • ТИЈА 1
  • тијело 1
  • тикање 1
  • Тим 1
  • тим 27
  • тиме 2
  • тињале 1
  • тип 2
  • типа 2
  • типична 1
  • типова 2
  • типови 1
  • типографима 1
  • тиранин 1
  • тискала 3
  • титуле 1
  • титулисале 1
  • титулу 2
  • тићи 1
  • Тих 1
  • тих 21
  • тиха 4
  • тихе 4
  • тихи 1
  • тихим 3
  • тихих 1
  • тихо 8
  • тихој 2
  • тихом 1
  • тиху 1
  • тица 5
  • тицала 1
  • тицале 1
  • тицало 2
  • Тице 2
  • тице 3
  • Тици 1
  • Тиче 1
  • тиче 13
  • тичијег 1
  • тише 2
  • Тишина 1
  • тишина 16
  • тишини 2
  • тишином 1
  • тишину 8
  • тиштањем 1
  • тишти 2
  • тјера 1
  • тма 1
  • То 123
  • то 297
  • тоалете 2
  • тоалету 3
  • тобом 22
  • товари 1
  • товариле 1
  • тог 9
  • Тога 3
  • тога 53
  • Тој 1
  • тој 17
  • ток 2
  • толика 3
  • толике 3
  • толики 1
  • толиких 3
  • Толико 1
  • толико 59
  • Толиком 1
  • толику 1
  • том 36
  • томе 22
  • Томе 4
  • томпусом 1
  • тон 3
  • тона 2
  • тоне 2
  • тонове 1
  • тонови 2
  • тоном 1
  • тону 1
  • топао 3
  • топећи 1
  • топи 2
  • топио 2
  • топла 5
  • топлија 1
  • топлије 2
  • топлим 3
  • топлина 1
  • топлином 1
  • топлину 1
  • топло 2
  • топлој 1
  • Топлота 1
  • топлота 2
  • топлу 1
  • топова 1
  • топовима 1
  • топот 1
  • Топчидер 5
  • Топчидера 4
  • Топчидерско 1
  • Топчидерског 2
  • топчидерском 1
  • Топчидеру 1
  • торбица 1
  • торбом 1
  • Торлака 1
  • торлачких 1
  • торња 1
  • торњу 1
  • точковима 1
  • трава 9
  • трави 2
  • траву 3
  • травуљине 1
  • траг 3
  • трага 1
  • трагедије 2
  • трагичности 1
  • трагичну 1
  • трагове 2
  • трагом 1
  • традицију 1
  • тражаху 1
  • траже 5
  • тражен 1
  • тражена 1
  • тражену 1
  • тражења 1
  • тражењем 1
  • тражећи 4
  • тражи 17
  • Тражила 1
  • тражила 5
  • тражиле 1
  • Тражили 1
  • тражили 4
  • тражим 10
  • Тражио 1
  • тражио 16
  • тражите 1
  • тражити 6
  • тражиш 2
  • трајало 6
  • трајао 1
  • траје 1
  • траком 1
  • траку 2
  • Трамвај 1
  • трамвај 7
  • трамваја 3
  • трамваји 1
  • Трамваји 2
  • трамвајске 3
  • трамвајску 1
  • трамвају 1
  • трасиран 1
  • траћење 1
  • трбуха 1
  • трбухом 1
  • трбуху 1
  • трг 1
  • тргао 1
  • тргне 3
  • тргнути 1
  • Трговац 1
  • трговац 2
  • трговаца 1
  • Трговачке 1
  • трговачке 2
  • трговачким 1
  • трговачких 1
  • Трговачку 1
  • трговина 1
  • трговине 4
  • трговину 2
  • трговца 5
  • трговци 1
  • тргу 1
  • Треба 32
  • треба 92
  • требала 4
  • требали 2
  • Требало 12
  • требало 32
  • требам 2
  • Требао 1
  • требао 3
  • требаху 1
  • треби 1
  • трем 4
  • трему 2
  • Тренутак 1
  • тренутак 28
  • тренутака 9
  • тренутка 11
  • тренутке 4
  • тренутку 21
  • ТРЕНУЦИ 1
  • тренуци 7
  • тренуцима 9
  • трепавицама 1
  • трепавице 7
  • треперење 2
  • треперило 1
  • треперио 1
  • трептао 2
  • трепти 1
  • тресао 3
  • тресе 1
  • тресла 1
  • тресло 1
  • тресући 1
  • трећа 1
  • ТРЕЋА 4
  • треће 5
  • трећег 2
  • Трећи 1
  • ТРЕЋИ 1
  • трећи 6
  • трећој 3
  • трешњевим 1
  • Трешњици 1
  • трже 19
  • тржишта 1
  • трзало 1
  • трзао 2
  • ТРИ 1
  • Три 3
  • три 43
  • тридесет 3
  • тридесету 2
  • трк 1
  • трка 1
  • Тркалишту 1
  • трљају 1
  • трљајући 1
  • Трљао 1
  • трљао 3
  • ТРН 1
  • трње 1
  • тробојке 1
  • тробојна 1
  • троје 3
  • тројица 2
  • тројицу 1
  • троме 1
  • тророгим 2
  • троспратној 1
  • тротоара 2
  • тротоаре 1
  • Тротоари 1
  • тротоарима 1
  • тротоару 6
  • троше 1
  • троши 1
  • трошили 2
  • трошио 1
  • трошка 1
  • трошкова 1
  • трошна 1
  • трошног 1
  • трпе 2
  • трпезарије 1
  • трпезе 1
  • трпео 4
  • трпети 4
  • трпи 6
  • трпиш 1
  • трпјети 1
  • трску 1
  • тру 1
  • Тру 1
  • труба 1
  • трубу 1
  • трудећи 1
  • труди 2
  • трудила 1
  • трудили 5
  • трудим 1
  • Трудимо 1
  • Трудио 1
  • трудио 9
  • трује 1
  • трулежи 1
  • трулило 1
  • трулио 1
  • трулих 1
  • труну 1
  • трчала 5
  • трчали 3
  • трчало 1
  • трчање 2
  • Трчао 1
  • трчао 5
  • трче 1
  • трчи 5
  • трчимо 1
  • Трчите 1
  • трчкарали 1
  • Ту 15
  • ту 70
  • туга 1
  • Туга 1
  • туге 1
  • тугом 1
  • тугу 1
  • туда 3
  • туђ 1
  • туђе 3
  • туђег 1
  • туђем 1
  • туђим 3
  • туђинаца 1
  • туђини 1
  • туђину 1
  • туђих 2
  • туђој 1
  • тужакали 1
  • тужан 4
  • тужбе 1
  • тужи 1
  • тужити 1
  • тужна 6
  • тужни 1
  • тужну 1
  • Тузли 2
  • тукао 2
  • Тукући 1
  • тумачио 1
  • тунела 1
  • туп 1
  • тупа 1
  • тупо 4
  • тупу 1
  • Туробни 1
  • турске 1
  • Турски 1
  • турски 3
  • турским 1
  • турских 1
  • турско 1
  • турског 2
  • Турску 1
  • Турци 3
  • Турчин 1
  • тутањ 2
  • тучу 1
  • тушта 1
  • ћајице 1
  • ћарлијао 1
  • ћаскају 1
  • ћаскало 1
  • ћаскао 1
  • ће 188
  • ћевапчића 2
  • ћелава 1
  • ћелавим 1
  • ћелавог 1
  • ћеманета 1
  • ћемер 1
  • ћемо 33
  • ћепенак 1
  • ћепенака 1
  • ћерамиде 1
  • ћерамидом 1
  • ћеретали 1
  • Ћерка 1
  • ћерка 10
  • ћерке 6
  • ћеркином 1
  • ћерку 4
  • ћерци 1
  • ћете 11
  • ћеш 43
  • ћилибарском 2
  • ћилимима 1
  • ћорава 2
  • ћорсокак 1
  • ћорсокаке 1
  • ћосаво 1
  • ћошака 1
  • ћошка 1
  • ћу 86
  • ћуди 1
  • ћуло 1
  • Ћуприје 1
  • Ћуприји 1
  • Ћуприју 1
  • ћутала 4
  • ћутали 3
  • ћутања 2
  • ћутање 2
  • ћутао 3
  • ћутати 1
  • ћуте 2
  • Ћутећи 1
  • ћутећи 6
  • ћутим 1
  • ћутке 3
  • ћутљив 1
  • ћутљиве 1
  • ћутљиви 1
  • ћутљиво 1
  • ћутљиву 1
  • ћутњи 1
  • ћућорила 1
  • ћућорили 1
  • У 141
  • у 1492
  • убедити 1
  • убедише 1
  • убедљиво 1
  • убеђено 1
  • убеђења 2
  • уби 1
  • убија 7
  • убијај 1
  • убијају 2
  • убијати 1
  • убије 2
  • убила 1
  • убио 3
  • ублажења 1
  • ублажи 1
  • убледиле 1
  • убрађена 1
  • убрађене 1
  • убрза 2
  • убрзан 1
  • убрзо 3
  • убрисала 1
  • убрус 2
  • уважен 1
  • уведено 1
  • уведоше 1
  • увезују 1
  • Увек 3
  • увек 76
  • увелико 7
  • увелим 1
  • увеличава 2
  • увеличавала 1
  • увенуло 1
  • увео 1
  • уверавају 1
  • уверавала 1
  • уверавали 4
  • уверавања 1
  • уверавате 1
  • уверавати 1
  • увере 1
  • уверен 2
  • Уверена 1
  • уверена 4
  • уверено 2
  • уверења 1
  • уверење 1
  • уверењем 1
  • увери 2
  • увериш 1
  • Увече 2
  • увече 6
  • увешплављеним 1
  • увиде 1
  • увиђа 1
  • увијала 2
  • увијаху 1
  • увијек 1
  • увијеним 1
  • увијених 1
  • увијено 1
  • увирала 1
  • увис 3
  • увлачио 1
  • уводне 1
  • увреда 1
  • увреде 4
  • увреди 1
  • увредио 1
  • увредљиви 1
  • увредљиво 1
  • увредљивог 1
  • увређена 1
  • увређени 1
  • увређених 1
  • увређено 1
  • уврх 3
  • увуче 1
  • Увуче 1
  • увученим 1
  • угађа 1
  • угао 3
  • угарка 1
  • Угарску 1
  • угаси 2
  • угасити 1
  • угасише 1
  • угашену 1
  • угла 2
  • углађени 1
  • углађеној 1
  • углађеном 1
  • углачано 1
  • угледа 7
  • угледала 1
  • угледало 1
  • угледан 1
  • угледним 1
  • угловима 2
  • углу 3
  • уговети 1
  • уговор 1
  • угодити 1
  • угодне 1
  • угодније 1
  • угоднијег 1
  • угодност 1
  • угојеног 1
  • угојиш 1
  • уграбила 1
  • уграбио 1
  • уграбљени 1
  • угрејана 1
  • угризе 1
  • угриска 1
  • угушен 1
  • угушено 1
  • угушивали 1
  • угушивао 1
  • угушили 1
  • угушити 1
  • уда 1
  • удавила 1
  • удавити 1
  • удадбе 1
  • удаду 1
  • удала 1
  • удале 1
  • удаљавало 1
  • удаљена 1
  • удаљеним 1
  • удаљеног 1
  • удаљи 2
  • удар 1
  • Удар 1
  • ударајући 1
  • ударала 2
  • ударало 1
  • ударао 3
  • ударе 1
  • удари 9
  • ударили 2
  • Ударило 1
  • ударити 1
  • ударише 2
  • ударом 1
  • удата 1
  • удати 3
  • удвајао 1
  • удвојене 1
  • удвостручила 1
  • удесила 1
  • удесно 1
  • удешена 1
  • удисао 1
  • удобан 1
  • удобније 1
  • удобнију 1
  • удобним 1
  • удобно 3
  • удобност 1
  • удобности 1
  • удовица 3
  • удовице 1
  • удовицом 1
  • удуби 1
  • удубити 1
  • удубљење 1
  • уђе 9
  • уђу 1
  • ужа 1
  • ужас 1
  • ужаса 1
  • ужасно 2
  • ужасног 1
  • ужаснуо 1
  • ужасом 1
  • ужива 3
  • Уживај 1
  • уживају 2
  • уживам 1
  • Уживање 1
  • уживање 3
  • уживањем 1
  • уживањима 1
  • уживао 2
  • уживаш 1
  • ужиже 1
  • ужину 1
  • Ужица 5
  • Ужице 23
  • Ужицу 8
  • Ужичана 3
  • Ужичани 4
  • Ужичанину 1
  • ужичка 2
  • ужичке 3
  • ужички 3
  • ужичких 2
  • ужичком 1
  • ужичку 1
  • ужурбана 1
  • ужурбани 1
  • ужурбано 1
  • уз 26
  • Уз 3
  • уза 8
  • узајамним 1
  • узак 1
  • узалуд 6
  • узалудан 3
  • узалудног 1
  • узане 1
  • узбрдо 1
  • узбуди 1
  • узбудљиви 1
  • узбуђена 1
  • узбуђено 1
  • узбуђења 3
  • узбуђење 1
  • Узбуђење 1
  • узбуђењем 1
  • узбуни 1
  • узбуркани 1
  • узвике 1
  • узвикнула 1
  • узвишенију 1
  • узвишених 2
  • узвишено 2
  • узвишеном 1
  • Узданици 1
  • уздање 1
  • Уздаси 1
  • уздаси 3
  • уздах 11
  • уздаха 1
  • Уздахну 1
  • уздахну 10
  • уздигне 1
  • уздигну 1
  • уздигнуте 2
  • уздигнуто 1
  • уздизала 1
  • уздизало 1
  • уздизао 1
  • уздисао 1
  • уздише 2
  • уздржавао 2
  • уздржати 1
  • уздрхтала 1
  • уздрхтало 1
  • уздрхталу 1
  • Узе 1
  • узе 25
  • узевши 1
  • узела 2
  • узеле 2
  • узели 3
  • узео 9
  • узети 7
  • Узећемо 1
  • узећете 1
  • Узех 1
  • узима 2
  • узимај 1
  • узимала 2
  • узимали 2
  • узимам 1
  • Узимам 1
  • узимао 2
  • узинатио 1
  • узјахавши 1
  • узме 5
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • узнемиравао 1
  • узносио 1
  • узречицу 1
  • Узрок 1
  • узрок 3
  • узрока 3
  • узроку 1
  • уистини 1
  • уједала 1
  • уједанпут 1
  • уједе 2
  • ујединила 1
  • уједињена 1
  • указ 3
  • указа 2
  • указао 1
  • указивала 1
  • указивале 1
  • указивали 2
  • указивало 1
  • указну 1
  • указује 3
  • указујете 1
  • уквашено 1
  • укинула 1
  • укинути 1
  • уклањала 1
  • уклоне 1
  • уклони 1
  • уклоним 1
  • уковрчене 2
  • уковрчену 1
  • Уколико 3
  • уколико 8
  • укопана 1
  • укоричених 1
  • укочена 1
  • укочене 1
  • укочено 3
  • укоченост 1
  • украдени 1
  • украдених 1
  • украса 1
  • украси 1
  • украсима 2
  • украсио 1
  • украсом 1
  • украшава 1
  • укрстише 1
  • укрућено 1
  • укрућеном 1
  • укрштавале 1
  • укрштању 1
  • укрштеним 2
  • укус 1
  • укуса 1
  • укусне 1
  • укусном 1
  • укусу 1
  • улаз 3
  • улазак 1
  • улазећи 1
  • улази 1
  • улазила 1
  • улазили 2
  • улазио 3
  • улазиш 2
  • улазнице 1
  • улазом 2
  • улазу 1
  • уласка 1
  • уласком 1
  • уласку 2
  • улево 1
  • улепљене 1
  • улепшавала 1
  • улете 1
  • улива 3
  • уливала 1
  • уливало 1
  • Улица 1
  • улица 11
  • улицама 8
  • Улице 2
  • улице 28
  • улици 22
  • Улицом 1
  • улицом 6
  • улицу 21
  • уличних 2
  • уличној 1
  • улове 1
  • уложиш 1
  • улози 1
  • улудо 1
  • улупљени 1
  • уљудне 1
  • ум 12
  • ума 1
  • умањава 1
  • умањила 1
  • умањимо 2
  • умањује 1
  • умара 1
  • Уме 1
  • уме 6
  • умеде 1
  • умеју 2
  • умекша 1
  • умекшавајући 1
  • умекшаним 1
  • умела 3
  • умеле 1
  • умели 2
  • умело 1
  • умем 5
  • Умео 1
  • умео 6
  • уместо 2
  • умете 1
  • умети 10
  • уметника 1
  • уметност 4
  • уметности 1
  • уметношћу 1
  • умеш 1
  • умеша 3
  • умешају 1
  • умешати 2
  • умиваоник 1
  • умиваонику 1
  • умиљавањем 1
  • умиљата 1
  • умиљато 2
  • умиљатости 1
  • уминуо 1
  • умирању 1
  • умире 2
  • умирем 2
  • Умири 1
  • умири 4
  • умиривали 1
  • умирући 1
  • умног 1
  • умножавали 1
  • умор 1
  • умора 1
  • уморава 1
  • уморан 3
  • Уморан 4
  • уморену 1
  • умориш 1
  • уморна 6
  • уморне 1
  • уморнији 1
  • Уморним 1
  • уморно 2
  • уморног 1
  • уморну 1
  • умору 1
  • умре 4
  • умрети 1
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умрлу 1
  • умро 5
  • умртвљава 1
  • унакажена 1
  • унакажене 1
  • унаказила 1
  • унаоколо 1
  • Унаоколо 3
  • унапред 5
  • унезверен 2
  • унезверене 1
  • унезверено 4
  • унезверену 1
  • унела 1
  • унесе 2
  • унесрећимо 1
  • унесрећити 1
  • Универзитет 2
  • универзитета 2
  • Универзитета 2
  • Универзитетом 1
  • универзитетска 1
  • универзитетске 1
  • универзитетски 1
  • универзитету 1
  • Универзитету 6
  • униформисана 1
  • уништен 1
  • уништи 2
  • уништио 1
  • Уноси 1
  • уносила 2
  • уносило 3
  • уносио 2
  • унутарњих 1
  • унутарњу 1
  • унутра 7
  • Унутрашње 1
  • унутрашњег 1
  • унутрашњем 1
  • унутрашњи 1
  • унутрашњим 1
  • Унутрашњих 2
  • унутрашњом 2
  • Унутрашњост 1
  • унутрашњост 4
  • унутрашњости 9
  • уобичајену 1
  • уображена 1
  • уображеним 1
  • уобразиш 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 3
  • Уосталом 2
  • уочи 2
  • уочила 1
  • упадали 2
  • упадано 1
  • упаде 3
  • упали 2
  • упече 1
  • упија 1
  • упијао 1
  • упијач 1
  • упијем 1
  • упирали 1
  • упирао 1
  • уписала 1
  • уписао 1
  • Упита 1
  • упита 42
  • упитају 1
  • упитала 1
  • упитам 2
  • упитао 1
  • упитати 2
  • упитним 2
  • упитно 2
  • уплакане 1
  • уплашена 2
  • уплашено 2
  • уплашеној 1
  • уплашеном 1
  • уплаши 3
  • уплашио 1
  • упозна 2
  • упознала 1
  • упознао 2
  • упознат 1
  • упола 9
  • упореди 3
  • упоређења 1
  • упоређење 1
  • упоређивала 1
  • упоређивао 1
  • упоређује 1
  • Упоређујући 1
  • упорно 5
  • употребила 1
  • употребити 2
  • управе 1
  • Управе 1
  • Управи 1
  • управља 2
  • управљати 1
  • управљаш 2
  • управљено 2
  • управник 2
  • Управник 3
  • управника 1
  • управнику 1
  • управниче 2
  • Управо 3
  • управо 4
  • упразни 1
  • упразнило 1
  • упре 1
  • упркос 9
  • упрљана 1
  • упропасте 1
  • упропастио 1
  • упрта 1
  • упрте 1
  • упртих 1
  • упути 6
  • упутим 1
  • упутити 1
  • упутише 3
  • упућен 1
  • упућивао 1
  • уради 1
  • урадила 1
  • урадиле 1
  • урадио 2
  • урадити 2
  • урамила 2
  • урамљивао 1
  • урамљује 1
  • уранак 1
  • УРАНАК 1
  • урањени 1
  • урвинама 1
  • урвине 1
  • уреди 1
  • Уредила 1
  • уредник 21
  • Уредник 7
  • уредника 4
  • уредниково 2
  • уреднику 4
  • уредницима 1
  • уредништва 2
  • уредништво 3
  • уредништву 2
  • уређеним 1
  • уређено 1
  • урезала 2
  • урезане 1
  • уресиле 1
  • уреченог 2
  • урлања 2
  • урлањем 1
  • урни 1
  • урођена 1
  • урођене 1
  • урођених 2
  • урођеног 2
  • уручио 1
  • усавршавања 1
  • усаврше 1
  • усаврши 1
  • усадила 1
  • усађена 1
  • усамљен 5
  • усамљена 2
  • усамљени 1
  • усамљеним 1
  • усамљеној 1
  • усамљеном 1
  • усана 11
  • усахлим 1
  • усвајали 1
  • усвоји 1
  • уседелицо 1
  • уседелицом 1
  • Усијало 1
  • усијане 1
  • усијаног 1
  • усиљеније 1
  • уска 2
  • уске 2
  • уским 2
  • усклик 1
  • уској 1
  • Ускоковићи 1
  • уском 4
  • ускоро 2
  • ускратите 1
  • ускрсу 1
  • Ускршњи 1
  • уску 1
  • условом 1
  • услуга 1
  • услугу 2
  • услужнија 1
  • услужно 1
  • уснама 11
  • усне 30
  • усну 1
  • успавали 1
  • успавао 1
  • успављивала 1
  • успављујући 1
  • успе 3
  • успеју 1
  • успела 1
  • Успели 1
  • успели 3
  • успемо 1
  • успети 4
  • Успех 1
  • успех 5
  • успеха 5
  • успехе 1
  • успехом 2
  • успеш 1
  • успита 1
  • успомена 2
  • успоменама 2
  • Успомене 1
  • успомене 5
  • успорили 1
  • усправи 1
  • усправљају 1
  • усред 11
  • усрећим 1
  • усрећимо 1
  • усрећити 2
  • уста 42
  • уставише 1
  • устаде 1
  • устајала 1
  • устајале 1
  • устајалој 1
  • устала 1
  • Устани 2
  • устанка 1
  • устао 3
  • устати 3
  • устезао 1
  • устима 5
  • устрану 3
  • устрептала 1
  • устрептале 1
  • устрептали 1
  • устрчали 1
  • устукну 1
  • уступи 1
  • Устурене 1
  • усуди 2
  • усудио 1
  • усуђивао 1
  • усусрет 1
  • усхићене 1
  • усхићење 1
  • утабаној 1
  • утакмице 1
  • утвара 2
  • утваре 1
  • утврдио 1
  • утегнуту 1
  • утерају 1
  • утеха 3
  • утехе 4
  • утехо 1
  • утеху 1
  • Утешен 1
  • утешен 2
  • утешена 1
  • утеши 4
  • утешим 1
  • утешио 1
  • утешитељице 1
  • утешити 2
  • утеших 1
  • утешиш 1
  • утирао 1
  • утире 1
  • утисак 9
  • утисака 2
  • утиска 1
  • утискивала 2
  • утиском 2
  • утисци 2
  • утицај 2
  • утицаја 3
  • утицали 1
  • утицало 2
  • утиче 1
  • утичу 2
  • утишавала 1
  • Утолико 1
  • утолико 7
  • утопљен 1
  • утопљена 1
  • утопљеници 1
  • уторак 1
  • утрошити 1
  • утрча 1
  • утучена 2
  • ући 2
  • ућута 1
  • ућути 2
  • ућутиш 1
  • уфитиљених 1
  • Ух 2
  • ухвати 5
  • ухватимо 1
  • ухватио 2
  • ухватити 2
  • ухваћена 1
  • ухода 1
  • ухрањена 1
  • уцвељено 1
  • учен 3
  • ученицом 1
  • учености 1
  • учествују 1
  • учешћа 1
  • учешће 1
  • учили 2
  • Учини 1
  • учини 16
  • Учинивши 1
  • учинила 3
  • учинили 2
  • учинило 1
  • учиним 2
  • учинио 2
  • учините 1
  • учинити 7
  • учињено 1
  • учио 1
  • Учитељске 1
  • учити 1
  • учиш 1
  • учтив 3
  • Учтива 1
  • учтиво 4
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • ушао 3
  • уши 2
  • ушима 2
  • ушла 2
  • ушмркивао 1
  • ушорено 1
  • уштеди 1
  • ушчешљана 2
  • фабрика 1
  • фабрике 1
  • Фабрике 1
  • фабрици 1
  • фабрички 2
  • фактом 1
  • фактор 3
  • факултет 1
  • факултету 1
  • фали 2
  • фалтама 1
  • фамилија 1
  • фамилијарна 1
  • фамилијарне 1
  • фамилији 1
  • фамилију 1
  • фантастичне 1
  • фантомом 1
  • фасциклама 1
  • фаталиста 1
  • фатална 2
  • фатални 1
  • фатално 2
  • фебруара 2
  • фебруарско 4
  • Фељтона 1
  • фењер 2
  • фењера 5
  • фетиш 1
  • фигуре 1
  • Физиономија 1
  • физиономијама 1
  • Физиономије 1
  • физиономије 5
  • физиономију 1
  • физичка 3
  • физичке 1
  • физички 2
  • фијакер 4
  • фијакера 2
  • фијакери 1
  • Фијакери 1
  • фијакеру 1
  • фикс 3
  • фиктивна 2
  • филаретама 1
  • филозоф 1
  • филозофа 1
  • филозофију 3
  • филтроване 1
  • финанси 3
  • финансија 1
  • финансиски 1
  • Финансиски 1
  • фине 1
  • финију 1
  • фирме 1
  • фирнајзом 1
  • флору 1
  • фондова 1
  • Фондова 1
  • фондове 1
  • формалности 1
  • формата 2
  • форме 1
  • формирао 1
  • форму 1
  • фота 1
  • фотељама 1
  • фотељи 1
  • фотељицу 1
  • фотографија 3
  • фотографијама 1
  • фотографије 4
  • фотографију 4
  • фотографише 1
  • фотографски 1
  • фотографских 1
  • фраза 1
  • фразе 2
  • фразу 1
  • француски 2
  • француских 1
  • француског 1
  • француској 1
  • француском 2
  • француску 1
  • фризура 2
  • фронтал 1
  • фула 1
  • фуруне 1
  • Ха 1
  • хајде 2
  • Хајде 4
  • Хајдемо 8
  • хајдете 1
  • Хајдете 1
  • хајдуке 1
  • Хајдучке 1
  • Хаљина 1
  • хаљина 2
  • хаљинама 1
  • хаљине 10
  • хаљини 6
  • хаљиницу 2
  • хаљину 4
  • Хамлет 2
  • Хартија 1
  • хартија 5
  • хартије 11
  • хартији 3
  • хартијица 1
  • хартијице 1
  • Хартијицу 1
  • хартијом 1
  • хартију 8
  • хвала 4
  • Хвала 7
  • хвале 2
  • хвалила 1
  • хвалио 1
  • хвалисање 1
  • хвалити 1
  • хваљења 1
  • хватајући 1
  • хватала 1
  • хватао 4
  • хермелинског 1
  • херувика 1
  • хиљада 3
  • хиљаде 2
  • Хиљаде 2
  • хиљаду 3
  • Хиљаду 3
  • хипнотизовани 1
  • хипнотисана 1
  • хипохондристе 1
  • хита 1
  • хитају 1
  • хитајући 1
  • хитала 2
  • хитали 2
  • хитам 1
  • хитан 1
  • хитао 5
  • хитно 1
  • Хладан 2
  • хладан 6
  • хладе 1
  • хладила 1
  • хладна 2
  • хладне 4
  • хладнија 1
  • хладно 7
  • хладној 1
  • хладном 2
  • хладноћа 1
  • хладноће 2
  • хладноћу 1
  • хладну 1
  • хладовитим 1
  • хладом 1
  • хладу 8
  • Хлеб 2
  • хлеб 8
  • хлеба 11
  • хлебом 1
  • хм 1
  • Хм 1
  • ход 2
  • хода 1
  • Ходи 3
  • ходник 11
  • ходника 4
  • ходником 1
  • ХОДНИКУ 1
  • ходнику 2
  • ходу 1
  • хонорар 1
  • хонорара 1
  • хоризонат 2
  • хоризонт 1
  • хоризонта 7
  • хоризонти 1
  • хоризонту 3
  • хотелима 1
  • Хоће 2
  • хоће 24
  • хоћемо 2
  • Хоћете 2
  • хоћете 8
  • хоћеш 13
  • Хоћеш 3
  • хоћу 17
  • Хоћу 9
  • храбар 4
  • храбра 1
  • храбрио 1
  • храбрити 1
  • храброст 2
  • храбрости 5
  • храброшћу 1
  • храм 1
  • храмове 1
  • храму 1
  • храна 1
  • хране 1
  • храну 1
  • хришћанима 1
  • хришћанска 2
  • хришћанске 1
  • хркала 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 22
  • хтедох 1
  • Хтедох 1
  • хтела 31
  • хтели 9
  • хтело 3
  • Хтео 6
  • хтео 60
  • хтети 1
  • хтједнеш 1
  • хтјела 1
  • хук 1
  • хукнуо 1
  • хуктала 1
  • хуктао 1
  • хумане 1
  • хуманитарности 1
  • хуманом 1
  • хуманости 1
  • Цајт 1
  • цал 1
  • цар 1
  • цара 1
  • Цареве 1
  • Цареву 1
  • Цариграде 2
  • Цариградском 1
  • Царина 1
  • царинарница 2
  • царинарнице 4
  • царинарници 5
  • царинарницом 1
  • царинарницу 1
  • царине 1
  • цариника 3
  • царинила 1
  • цариници 1
  • царинске 1
  • царински 3
  • царинским 1
  • царинско 1
  • царинског 1
  • царинској 1
  • царства 2
  • цвет 4
  • цвета 3
  • цветају 1
  • цветале 1
  • цветало 1
  • цвете 1
  • цветићима 1
  • цвету 1
  • цвећа 12
  • цвећар 1
  • Цвеће 1
  • цвеће 16
  • цвећем 1
  • цвећу 1
  • цвикери 1
  • цвикером 1
  • цвилиха 3
  • цвокотали 1
  • цвркутали 1
  • це 1
  • цеви 1
  • цедећи 1
  • цеди 1
  • цедила 1
  • цедиле 1
  • Цела 1
  • цела 21
  • целац 1
  • целе 6
  • цели 1
  • целивају 1
  • целим 8
  • целине 1
  • целину 2
  • цело 16
  • Цело 2
  • целог 10
  • целој 8
  • целокупно 1
  • целом 12
  • Целу 1
  • целу 22
  • цена 1
  • ценим 1
  • ценио 1
  • ценити 2
  • центар 3
  • централу 1
  • цену 4
  • цењкали 1
  • цео 31
  • Цео 7
  • Цер 1
  • церемонијалност 1
  • церемонију 1
  • цивилизован 1
  • цигана 1
  • Циганин 1
  • циганка 1
  • Циганлији 1
  • циганска 1
  • циганског 1
  • циганчад 1
  • цигара 2
  • цигаре 1
  • цигарета 1
  • цигарете 3
  • цигаретом 1
  • Цигарету 1
  • цигарету 7
  • цигаром 2
  • цигару 5
  • циглама 1
  • цигле 1
  • цигли 1
  • цикао 1
  • цикну 1
  • цилиндри 1
  • циљ 9
  • циља 2
  • циљеве 1
  • циљу 6
  • циметасте 3
  • циметастој 1
  • циметасту 1
  • цинизам 1
  • цинизму 1
  • цинички 2
  • цинцарских 1
  • цинцарског 2
  • ципела 2
  • ципелама 1
  • ципеле 2
  • ципелици 1
  • ципелицу 1
  • Цифра 1
  • цица 2
  • цицаној 1
  • цицера 1
  • цицом 1
  • цичало 1
  • црвен 1
  • црвена 5
  • црвене 5
  • црвениле 1
  • црвенили 2
  • црвеним 7
  • црвенио 1
  • црвених 1
  • црвено 3
  • црвеног 1
  • црвеној 1
  • црвеном 1
  • црвену 3
  • цреп 1
  • цркао 1
  • Црква 1
  • црква 2
  • цркве 7
  • црквеном 1
  • црквену 1
  • Цркви 1
  • цркви 6
  • Цркву 1
  • цркву 2
  • Црн 1
  • црн 2
  • црна 16
  • Црна 2
  • Црне 1
  • црне 25
  • црнеле 1
  • црни 4
  • црнили 1
  • црнило 1
  • црним 6
  • црнина 2
  • црнине 2
  • црнини 1
  • црнину 6
  • црних 15
  • црнкастом 1
  • црно 5
  • црног 4
  • Црногорац 1
  • Црногорци 1
  • црној 2
  • црном 6
  • црномањасте 1
  • црноока 1
  • црну 3
  • црнце 1
  • црнци 1
  • црње 1
  • црта 2
  • цртају 1
  • цртама 2
  • цртао 2
  • Црте 1
  • црте 12
  • цртеже 1
  • цурила 1
  • чавки 1
  • чаврљала 2
  • чадор 1
  • Чај 2
  • чај 6
  • чајника 1
  • чак 26
  • Чак 7
  • чамац 3
  • чаме 1
  • чамио 1
  • чамотан 1
  • Чамотни 1
  • чамцу 1
  • Чап 1
  • Чапа 1
  • Чар 2
  • чар 5
  • чарапама 1
  • чарапе 4
  • чарапу 1
  • чари 1
  • чаробна 1
  • чаробне 1
  • чаробних 1
  • чаробну 1
  • чаршава 1
  • чаршаве 1
  • чаршији 1
  • Час 3
  • час 35
  • часа 16
  • часак 2
  • часне 3
  • часова 10
  • часове 2
  • часови 1
  • часовима 3
  • Часовник 3
  • часовник 8
  • част 5
  • частан 2
  • части 4
  • часу 1
  • чатрља 1
  • чаша 2
  • чаши 1
  • чашицом 1
  • чашу 5
  • чворнат 2
  • чврсто 3
  • чега 8
  • чедни 1
  • чедност 1
  • чедности 1
  • чедо 1
  • чежњиво 1
  • чезнула 1
  • чека 11
  • Чекај 1
  • чекај 5
  • чекају 2
  • чекајући 2
  • чекала 2
  • чекале 2
  • чекали 3
  • чекало 1
  • чекам 1
  • Чекам 2
  • чекања 2
  • чекање 2
  • чекао 9
  • чекаонице 2
  • чекаоницу 1
  • чекати 3
  • чекића 1
  • чела 5
  • Чело 1
  • чело 21
  • челом 1
  • челу 8
  • чељусти 1
  • чему 6
  • чепркају 1
  • чесма 2
  • чесме 2
  • чесмом 1
  • чести 1
  • Честитам 2
  • честитао 2
  • честитати 1
  • честих 4
  • често 15
  • Често 3
  • четворица 1
  • ЧЕТВОРКА 1
  • четворо 8
  • четворокатнице 1
  • четврт 3
  • четврта 1
  • ЧЕТВРТА 4
  • четвртак 2
  • Четвртак 2
  • четвртаст 2
  • четврти 1
  • ЧЕТВРТИ 1
  • Четврто 1
  • четврту 1
  • четири 13
  • Четири 2
  • четку 1
  • четрдесет 1
  • чешљање 1
  • чешће 3
  • чешући 1
  • чивије 1
  • чивијо 1
  • чивит 1
  • чивутског 1
  • чизма 1
  • чизмама 1
  • чија 6
  • чије 6
  • чијег 1
  • чијем 1
  • чији 16
  • чијим 1
  • чијој 1
  • чију 1
  • чика 1
  • чикарму 1
  • чим 14
  • Чим 4
  • Чиме 1
  • чиме 5
  • Чин 1
  • чин 2
  • чина 4
  • чине 2
  • чини 26
  • Чини 9
  • чинила 11
  • чиниле 2
  • чинили 4
  • Чинило 1
  • чинило 14
  • чиним 2
  • чинимо 4
  • чинио 3
  • чинити 5
  • чиниш 2
  • чиновник 1
  • чиновника 5
  • чиновнике 1
  • чиновници 2
  • Чиновници 2
  • чиновницима 1
  • чиновничке 4
  • чиновничким 2
  • чиновничких 1
  • чиновничко 1
  • чиновничког 2
  • чиновничкој 1
  • чину 2
  • чио 2
  • чипака 1
  • чирове 1
  • чист 10
  • Чист 2
  • чиста 2
  • чисте 5
  • чисти 1
  • чистији 1
  • чистим 1
  • чистину 1
  • чисто 1
  • чистог 1
  • чистој 1
  • чистом 1
  • чистоти 1
  • чисту 2
  • чита 7
  • Читав 1
  • читав 4
  • Читава 1
  • читава 6
  • читаве 2
  • читавих 1
  • читаво 2
  • Читаву 2
  • читаву 9
  • читала 1
  • читали 2
  • читам 1
  • читања 1
  • читање 3
  • Читао 2
  • читао 7
  • читати 6
  • читаш 1
  • читке 1
  • читким 2
  • чича 6
  • чиче 1
  • чичица 1
  • чкиљавом 1
  • члан 2
  • Чланак 1
  • чланака 1
  • чланка 2
  • чланке 2
  • чланови 3
  • Човек 10
  • човек 174
  • човека 42
  • човекових 1
  • човеком 1
  • човеку 15
  • човечанства 2
  • човечанством 2
  • човече 1
  • човечја 1
  • човечје 4
  • човечјем 2
  • човечјих 1
  • човечјом 1
  • чоје 1
  • чојом 1
  • чокалија 1
  • чоколаде 1
  • чопора 1
  • чу 7
  • чува 3
  • чувај 2
  • Чувај 3
  • чувала 2
  • чували 1
  • чувало 1
  • чувам 1
  • чување 3
  • чувао 2
  • чувар 2
  • чувати 1
  • чуда 1
  • Чудан 1
  • чудан 2
  • чудећи 1
  • чуди 1
  • чудим 1
  • Чудим 1
  • Чудио 1
  • чудио 5
  • чудиш 1
  • чудна 3
  • Чудне 1
  • чудне 2
  • чудни 1
  • чудним 1
  • чудно 7
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • чудног 1
  • чудну 1
  • чудо 2
  • чудовишта 1
  • чудом 2
  • чуђење 2
  • чује 8
  • чујем 3
  • чујеш 2
  • чујно 2
  • чују 1
  • чујући 1
  • Чукарицу 1
  • Чула 1
  • чула 10
  • чуле 2
  • чули 2
  • чуло 7
  • чун 1
  • Чуо 1
  • чуо 15
  • чупава 1
  • Чупаве 1
  • чупавих 2
  • чупају 1
  • чути 2
  • чуше 1
  • џаба 1
  • Џаба 1
  • Џабе 1
  • џакове 1
  • џаковима 1
  • џамије 1
  • џаракне 1
  • џбуна 1
  • џбуња 1
  • џелеп 1
  • џеп 3
  • џепа 2
  • џепном 1
  • џепну 1
  • џепова 1
  • џеповима 1
  • џепу 1
  • џеџале 1
  • џиновске 1
  • џиновски 1
  • ш 1
  • шаблонском 1
  • шагринском 1
  • шајкачом 1
  • шаке 1
  • шала 3
  • Шале 1
  • шале 5
  • шали 5
  • шалио 1
  • шалом 1
  • шалу 4
  • шаље 3
  • Шаљем 1
  • шаљем 5
  • шаљеш 1
  • шаљиво 1
  • шамарима 1
  • шамије 1
  • шамији 2
  • шамијом 1
  • шампањем 1
  • шанац 1
  • шанца 1
  • шапат 3
  • шапну 1
  • шаптала 1
  • шаптало 2
  • шаптао 1
  • шапутала 1
  • шапутало 1
  • шапућем 1
  • шараге 1
  • шарама 2
  • шаре 1
  • шарена 1
  • шарене 1
  • шаренила 1
  • шареног 1
  • Шваба 1
  • Швабе 4
  • шваље 1
  • шегачили 1
  • шегрт 3
  • шегрта 1
  • Шегрти 1
  • Шекспира 1
  • шербет 1
  • шеретска 1
  • шесетњака 1
  • шеснаест 2
  • шест 2
  • ШЕСТА 4
  • шестар 3
  • шестара 1
  • шести 1
  • шесто 1
  • Шестог 1
  • шета 3
  • шетају 1
  • шетајући 1
  • шетала 1
  • шетали 3
  • шеталиште 1
  • шеталишту 1
  • шетам 1
  • шетао 9
  • шетача 2
  • шеткање 1
  • шетни 1
  • шетња 1
  • шетњама 1
  • Шетње 1
  • шетње 8
  • шетњи 1
  • шетњу 12
  • шећер 1
  • шећера 3
  • шећерна 1
  • Шеф 1
  • шефа 1
  • шешир 13
  • Шешира 1
  • шешира 4
  • шешире 1
  • шеширом 4
  • шибало 1
  • шибље 1
  • шибљу 1
  • шијем 1
  • шик 2
  • шиљастим 2
  • шиљати 1
  • шиљатом 1
  • шимере 1
  • шинтер 1
  • шињел 1
  • шињелу 1
  • шипражје 1
  • шире 1
  • шири 1
  • ширила 6
  • шириле 1
  • ширили 1
  • ширило 3
  • ширину 2
  • ширио 2
  • широк 3
  • Широка 1
  • широка 7
  • широке 6
  • широки 1
  • широким 2
  • широко 2
  • широкој 1
  • широком 1
  • широку 5
  • широм 7
  • шиф 1
  • шифа 1
  • шифом 1
  • шичурака 1
  • шкоде 2
  • школа 3
  • Школе 1
  • школе 8
  • Школи 1
  • школи 4
  • школом 1
  • школске 1
  • школским 1
  • школског 2
  • Школу 1
  • школу 10
  • шкрипала 1
  • шкрипали 1
  • шкрипао 1
  • шкрипнуше 1
  • шлајфне 1
  • шлајфни 1
  • шлајфну 1
  • шлемом 1
  • шлеповима 1
  • шлофроку 1
  • шљама 1
  • шљива 1
  • шљиваци 2
  • шљиве 1
  • Шљиве 1
  • шљивицима 1
  • шљокица 2
  • шљунак 1
  • Шљунак 1
  • шнит 1
  • шољицу 1
  • Шондиној 1
  • шпархерд 1
  • шпиритус 2
  • ШТА 1
  • шта 150
  • Шта 85
  • штаб 1
  • штагод 1
  • штампа 3
  • штампала 1
  • штампарије 1
  • штампарске 3
  • штампарског 1
  • штап 2
  • штапић 1
  • штапове 1
  • штапови 1
  • штапом 2
  • штедела 1
  • штедео 1
  • штедећи 1
  • штеди 1
  • штедим 1
  • штедионици 1
  • штедите 1
  • штедње 1
  • штек 1
  • штета 2
  • Штета 2
  • штипала 1
  • штипале 1
  • Што 24
  • што 507
  • штогод 1
  • штофа 1
  • штошта 3
  • штрчале 1
  • штрчали 2
  • шубаром 1
  • шубару 1
  • Шум 4
  • шум 7
  • шума 3
  • Шумадије 1
  • шумадиске 1
  • шумарака 1
  • шумарци 1
  • шуме 4
  • шуми 4
  • шумила 2
  • шумице 1
  • шумски 1
  • Шумски 1
  • шумских 1
  • шуму 5
  • шупљина 1
  • шупљине 2
  • шустерску 1
  • шушањ 1
  • шушка 1
  • шушкање 1
  • шчепати 1
81818 matches
oreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бо 
ао воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну све 
ренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p 
 осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је  
 би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у жи 
сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица 
о и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике њ 
еба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена з 
и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао з 
е и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као но 
а.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је 
је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју ј 
ејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и 
оћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после б 
</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, ал 
а се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S}  
а слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред 
о пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љ 
Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем 
 да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као  
и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћу 
здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима тр 
 са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, 
луком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви< 
постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себ 
 се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао д 
 имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју 
и увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилуј 
песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он  
и заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догод 
овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} 
ице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек р 
и је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да ов 
а други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је има 
а је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само ка 
ве изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Р 
танка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нер 
е зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- 
ца није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних дев 
ушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која н 
Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као лет 
зговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од  
играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чи 
>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја 
 и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{ 
Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље в 
Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гип 
ави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S}  
ле од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са цел 
е Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> < 
а која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је 
 имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стај 
ала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као ја 
која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Мил 
љачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се ра 
 оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао пи 
плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се 
о је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене. 
талитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег 
ао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не и 
ик.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдск 
ад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела 
о се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се 
врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле  
ују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли 
мог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Н 
бегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двори 
се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> 
 Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло до 
 ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Ме 
иљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пи 
смеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То ј 
олико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Треб 
м на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, 
лости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</ 
 шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити  
сти излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из 
{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> < 
им покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи  
рце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да за 
је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубиц 
бе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ов 
мбру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави св 
ли тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали 
али ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи гла 
ко пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, гос 
нило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу 
 Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала 
товање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на 
 тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали т 
 играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео  
p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допир 
ео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је пос 
воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, как 
лободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p>  
оја није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову З 
 огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијам 
том.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отвор 
је куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао п 
ко, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би  
те како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Др 
р је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десето 
а.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане и 
скви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим  
S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи 
тајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није б 
поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Ал 
фера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан  
S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступа 
иле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово к 
а.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој тале 
става и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: тре 
>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве с 
е чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног  
рење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са 
, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних же 
оше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из нај 
ава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарак 
рчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не и 
унава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је си 
је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних  
рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови  
идело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико  
ту има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да  
потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећ 
едија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно з 
саљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} А 
о нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није п 
 сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар  
/p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вре 
едбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, и 
ца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети д 
н у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класн 
уга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по ј 
едно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две мук 
азних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какв 
 тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>З 
мо <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, са 
путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у 
 је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко ди 
асе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служ 
то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисл 
око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у је 
не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дет 
{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава ша 
 и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена 
у је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n=" 
 далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све сме 
.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међ 
 и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава 
би.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> 
о о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. 
 пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опе 
о што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског  
, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевнос 
pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцим 
рила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се  
отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже.. 
и.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати. 
 ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошља 
илазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојц 
спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених л 
д и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак  
.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио 
е навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаван 
дије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних  
зиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима ва 
, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала 
 сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да ид 
роз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног барит 
p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а в 
а си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се  
заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зо 
мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:< 
мље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових цр 
осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, 
нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем ко 
леће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња до 
ног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с тр 
днева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило 
 тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пив 
То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Мил 
сова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} П 
ио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим 
 строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, 
к римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} 
гупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све. 
живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им н 
али за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву. 
 пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на  
уштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке у 
убока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> 
ећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, на 
гутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава 
час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутн 
з земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску. 
ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог 
S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> 
ашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели 
но молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па х 
ади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни реч 
 усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, 
 зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка  
 цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме увер 
јало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се  
да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине 
 доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти сед 
ње.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и крив 
али су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни пла 
г дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту о 
нају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у 
 ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Н 
}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пу 
ој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата  
ебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима и 
угима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им 
има, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурб 
?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо  
ијатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да један 
 - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> 
- примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатст 
а тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђе 
има се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на 
и на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи 
а подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S 
 реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p>  
еку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40"  
е и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, -  
азак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењени 
 девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се. 
аса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од 
и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</ 
едног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету  
 лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испашт 
х, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Ст 
 са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - о 
и, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још  
бе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, ка 
као, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p 
а Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видел 
а.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Н 
тер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; < 
ш остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од  
да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем. 
т што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчид 
"187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није мо 
рити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као зал 
зјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како 
дник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплаш 
, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижни 
а западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разв 
чних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и н 
дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, 
н глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи,  
ристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посл 
ати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица бр 
а дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да ј 
 шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу  
н неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi 
ошћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, 
 је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола 
 - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам 
Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Ха 
Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој  
евојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе 
, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одгов 
ије свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо 
ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{ 
ема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - преки 
женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало рос 
тране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш 
а.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да ма 
ање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S}  
м с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехоти 
данпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, ко 
S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели 
војке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај 
мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног ср 
 и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу де 
 од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на ули 
 нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри. 
оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Посло 
добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем.. 
дне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или  
оверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је св 
било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали 
м неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на 
ун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати 
о њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наиз 
као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црк 
зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се з 
а, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та де 
било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходн 
рђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије  
 читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од 
ог израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво ра 
ци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од варо 
Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p> 
л или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на њ 
 свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се вра 
одник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по  
ачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она из 
ђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила 
ени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали з 
-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биогр 
песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> -  
-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Био 
у песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p>  
l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња пре 
 <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у 
несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој 
има заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пр 
 кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад  
ивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљав 
мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полу 
је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен 
и љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом  
вали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љ 
бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светл 
тра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и  
зони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, 
 <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S}  
{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су бил 
 мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесн 
ву почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој игр 
бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Беог 
даричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од кој 
устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и ди 
ао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта раст 
лну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори  
д, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу 
{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и 
иком продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег  
х мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администр 
 n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, 
itle> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="chapter" 
ише којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речн 
иче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим 
а цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тут 
едништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p>  
це.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, п 
стративно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко ј 
жем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем...  
 <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко п 
гово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани 
потребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар чове 
ста у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на беогр 
 треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је ду 
дам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S 
а свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ дв 
млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху су 
аписати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове д 
који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова н 
ући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен нач 
{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погин 
p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промукл 
икује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване...  
астило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом гос 
 који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко? 
ојављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још в 
авио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публ 
вши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му  
а цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта  
мо из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прек 
} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла! 
д тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима 
... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полак 
 који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За в 
их пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. ј 
нистратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>.  
уди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и мелан 
у од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, поша 
а распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су  
 па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засваг 
вољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добит 
к чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју  
тао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико  
а бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независн 
ли, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, не 
их?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Ш 
или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствен 
кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.< 
ндар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који  
ви пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немо 
човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађи 
пође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге поједино 
} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и посл 
тво без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник 
 да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{ 
ике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољ 
близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд;  
са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо с 
не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У  
оли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на мест 
и се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> 
ати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицо 
да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... 
 је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за  
на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно 
дним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово ок 
 спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате.. 
.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то н 
 чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није 
о поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једн 
ане.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш ц 
ар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и п 
боту се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека сту 
S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми с 
S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, 
времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{ 
времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{ 
ам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али д 
ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који  
логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом он 
 пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Суд 
а теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на 
 се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког да 
је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју на 
бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто о 
рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање 
рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање 
себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; 
{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја  
било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>- 
 дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, 
 да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не забора 
м пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type 
да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је  
ављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободн 
умеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им о 
едео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педант 
е а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, гд 
Н И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео  
ри дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један уг 
е било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за п 
ка кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> 
са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао 
и!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове 
ла ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мисл 
 која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд  
баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва  
бе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола ле 
ражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема 
воје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а св 
 једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се ус 
 свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас 
с, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за п 
д једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из сусе 
tle>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div 
ја је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} 
{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учин 
са на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и,  
а звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багре 
{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И та 
p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељ 
 време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га ни 
ког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико ј 
 викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам 
>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике кој 
ачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према св 
естајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, 
ратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих п 
 <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова све 
уј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма пос 
 кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у 
S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је х 
дим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових  
д жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа 
ремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном палан 
ај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S}  
цао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смрт 
д свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз,  
и.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, 
жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав т 
, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати  
суза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртв 
тов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио ру 
широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, ал 
ут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је м 
у, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту д 
ог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго 
канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машин 
тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и сав 
а Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у 
 се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем 
млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигу 
можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можд 
о једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново 
и наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно  
оји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало  
уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да  
га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и њег 
ело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава  
пили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу да 
S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак  
 да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у 
ло ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S}  
 сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и нев 
 да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци 
, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с 
сом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и до 
естру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигу 
азлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и н 
 су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади чов 
н.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S 
ти, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде прија 
ао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Жури 
укопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било прија 
м.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо  
>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су не 
н је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толик 
жи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, ма 
одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже  
и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} О 
није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без ду 
вратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим ствар 
врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, ка 
м са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене 
/> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми зна 
ан тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из кр 
о нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам  
наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и 
ово пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разум 
 пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голи 
У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади. 
традан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У с 
> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја ж 
<p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се п 
 ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се раст 
к из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је 
да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно. 
 <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били д 
 <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло умо 
} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били 
сти ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно. 
/p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више пла 
јарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на 
осле насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадес 
рка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, р 
омшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: кака 
последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре нег 
јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, 
ђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S 
е нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост све 
да, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је 
ади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега. 
а полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> 
 ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се  
<p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{ 
иле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу 
радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у ти 
ти.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено 
вуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S}  
ивела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и д 
</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Само 
ирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вр 
ригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Тр 
а.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зеле 
му које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њем 
{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздиг 
е мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја види 
иле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну цел 
ана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљ 
<p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Реч 
нух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми р 
имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа ру 
а.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да 
и ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми  
 </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је треба 
ти на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутраш 
 Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно 
 му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре оч 
ени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у  
а тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори м 
отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је  
он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Заш 
ечи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кр 
ј пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем  
дрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта тре 
> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љ 
и породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је чове 
у падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који м 
 плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - пона 
вотиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове  
рка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је гот 
лео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише н 
нам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицањ 
Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво с 
 "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом ј 
ош нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну т 
лажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико  
чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узи 
 да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за зем 
ри твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>" 
види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лиц 
b n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав  
 шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од  
 је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак,  
 и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим времен 
 песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао 
Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум ко 
ајмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је с 
 саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркино 
ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се са 
ао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, ј 
мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео  
 се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на р 
 Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада 
м.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прош 
</p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањује 
еридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p 
адне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не з 
ла за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да  
 црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад 
то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p 
цији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, прож 
вао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љуб 
/p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која с 
ућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могл 
Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критичн 
е се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог ст 
ао на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</ 
 опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ств 
ошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како м 
и нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title 
струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина  
тепеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лиц 
> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се  
идбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради 
рос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не гово 
ј вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S 
ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли 
ли смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се пресели 
дан корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су  
и, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања 
p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господ 
шу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да  
трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води 
" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу пре 
претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Зна 
и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S}  
 њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим 
Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му за 
о лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису из 
ела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се  
Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Креми 
а ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко д 
 правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори 
емић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже  
ра, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продужи 
бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела са 
 </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго 
дио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамен 
и, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: < 
с му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће 
их жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја во 
х, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љуб 
а не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... д 
рајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све 
p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно 
 а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавиц 
тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{ 
ан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редак 
век.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено 
је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, 
Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова вели 
 мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве 
а је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми 
а хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ус 
- <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални  
е до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зар 
аборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли је 
сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само теб 
.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у вел 
 имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то 
даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p 
ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро ра 
 кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав б 
о му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени.. 
S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми до 
што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S 
етврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> К 
а се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напој 
Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је иси 
мен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о с 
рћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p 
 те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим ш 
тај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S}  
ли оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бо 
астрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чек 
покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао 
писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је чове 
витог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји з 
о у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су н 
 колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да  
- Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са  
н осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као  
ако треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још  
кве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити ро 
гов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју неср 
} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, је 
да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен  
боравити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у 
{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми са 
{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свр 
довршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је  
а срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао... 
аво и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и 
кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су  
као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} К 
сантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на к 
ти читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно на 
у.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало  
алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="8 
ма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке нала 
 Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свил 
тва, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам д 
еба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допуст 
вамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстав 
и.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана  
рује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржа 
 мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p 
 искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пу 
а клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву. 
 му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све на 
запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме  
иста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због ме 
зблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и  
м.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је та 
 рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве 
министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, 
ати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара 
воју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што  
ају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и к 
ије било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењив 
тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас,  
лије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико 
бе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба  
о перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозде 
.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће  
а диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од 
оред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брз 
ио потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где  
деље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши н 
ао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њ 
ње није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} 
теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали пра 
околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје,  
 ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку 
воје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем  
 цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; 
 нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Терази 
- Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржил 
} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком  
ђу мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова 
 Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, 
.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} М 
глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уве 
 ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се у 
жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу 
ад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку и 
 димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомен 
 од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p>  
м ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалос 
арао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка  
, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао  
е узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине,  
в да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећ 
 немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{ 
них тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиско 
једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S 
 седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, 
т пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће по 
азговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, кој 
ирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Бе 
{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спом 
ти од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало  
тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су п 
а онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, к 
 знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај после 
ва вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избија 
те, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца 
а су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије 
p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледал 
дно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприли 
 сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице ма 
 Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да 
еже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{ 
 у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S 
се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S}  
ством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином м 
стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете 
 усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две стар 
она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} З 
завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драг 
ао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је  
на уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госп 
 се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... проб 
> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка 
гог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као не 
и, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она н 
ао пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дан 
велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S 
читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне 
јим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна 
тки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се нав 
м и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кад 
љаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане 
некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </ 
{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад  
 - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми ос 
вамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају д 
ли.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено тр 
ајлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И м 
 узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени  
желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост про 
првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ћ 
нталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљен 
адак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет  
еменом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Беог 
ло слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} А 
ње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош  
ије добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Ка 
То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи  
алити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него  
 и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам н 
ита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо с 
ве новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заб 
 који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о пост 
анством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ни 
етрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкрот 
м плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да б 
авирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорк 
упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руме 
оже једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не 
шту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <p 
олим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сув 
е се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћут 
 на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у  
 да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му  
о је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком ц 
ори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман об 
 доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више пр 
га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љут 
оје је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чул 
це.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p 
 који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим трен 
ди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој чита 
S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и  
иближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као 
 гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише ка 
 ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити 
ој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два. 
а, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом пе 
 сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S 
 Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су ч 
Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не м 
го леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштањ 
ном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ов 
C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, 
 се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај ч 
 потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p>  
есма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај пос 
: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци,  
 већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће он 
идети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетк 
те господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију ув 
н на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног пес 
 рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговоро 
 да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах по 
ко је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те 
} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и 
 их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо 
 жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отва 
е, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала п 
и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред 
} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електрич 
војој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је оств 
/p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима 
аринарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И  
мо остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно 
икада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, п 
>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместиш 
а накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S}  
ене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио 
S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам пон 
оро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S 
 да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је 
савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је  
иција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњам 
 су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> < 
рмом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је из 
детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу 
стратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мал 
г шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно  
</p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен јо 
у, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је М 
страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то к 
ро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пр 
РТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... ка 
стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још за 
а како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.< 
ање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два  
ала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу 
поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље 
и коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта 
ећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, са 
са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине поди 
ама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба д 
це, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле  
пуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талент 
до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</ 
хом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући бил 
д немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова в 
itle>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако 
 се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек 
ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи  
капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, 
И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.< 
ти ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз з 
 паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он воле 
 до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикер 
о још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету  
ионалац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно го 
ца његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни репуб 
и и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредн 
, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрет 
 мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе 
} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у в 
едни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка  
ла, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатк 
вао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене д 
p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... чита 
ашти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад пад 
срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири рук 
учио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и  
ге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си с 
изу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S}  
јом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две 
 смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога ж 
нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог 
ле тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад ч 
девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашт 
том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - зап 
и пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском мар 
 рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше 
 је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним поглед 
за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, сви 
 није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељил 
 оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мирис 
пити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лиц 
дућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропа 
p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - 
p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није зн 
овек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мил 
а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута 
 потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини  
м људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемониј 
ари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је  
ана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" 
ји су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интер 
 јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка ка 
оје се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум пр 
се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни 
јало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чег 
 раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица ко 
ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор изме 
ји носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја вид 
на, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви 
утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церем 
атриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао с 
.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео бр 
амисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створ 
рапних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред меха 
и се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу,  
 црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроб 
овића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махина 
ина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванск 
 машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, з 
 који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао. 
} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи н 
загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретар 
оји заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију: 
ан пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера 
у.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем  
бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци неш 
е, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не 
а је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у С 
исок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је мога 
 се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново с 
} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мирис 
 у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало н 
а, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материја 
но задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоц 
е, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној 
 је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракиј 
 нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из опште 
ивени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У  
љ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> К 
па са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{ 
млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора 
се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу. 
би? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p> 
 је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још  
 <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву 
гана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је  
</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ра 
 човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај  
езан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку  
ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те н 
најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећ 
ше прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{ 
ица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту 
вом, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нис 
ак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ак 
ек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме  
ознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они  
ад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо 
си.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платн 
ице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам мал 
ако сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љуб 
ви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да доле 
аког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити на 
</p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молб 
ој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој св 
о пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} 
ва ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам ку 
и Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је п 
{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти пре 
 љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњ 
пијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не 
роду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављ 
 игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</ 
ни час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје ле 
ин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? .. 
не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати г 
} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} Д 
и...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се од 
 - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како  
тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак кр 
S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> 
ља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није до 
о га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од д 
змеђу нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, луд 
S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељн 
о су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку  
, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако бл 
а љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!< 
} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунак 
Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S 
та била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијен 
 бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој зе 
оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су 
 - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад 
кад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја З 
адак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драг 
еш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према ме 
 жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави. 
 што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо  
не сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} М 
има и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb  
ра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S}  
</p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на 
 разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош К 
{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је о 
колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред п 
Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила раки 
није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командо 
, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} М 
кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и  
ле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновн 
 Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је ов 
 дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има 
но љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој беог 
м мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и  
<p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично ос 
лошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве к 
 у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану  
екуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво оп 
гла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} 
аме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се кр 
 проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака 
а маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле п 
их је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из  
аставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домин 
да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницо 
е негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту  
о да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би 
 своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену д 
ог поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано 
унава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и ц 
, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све 
м и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S 
 су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није бил 
 писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом 
више иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> < 
ријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио пра 
наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је г 
њижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тен 
је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су њ 
живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима 
ртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила до 
иких игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног 
вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава 
оњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала  
> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како с 
 је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан 
n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без ика 
ако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин 
краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са 
} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изне 
и их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и 
д бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе 
емићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> < 
ена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је 
 тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска 
обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="1 
у се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собо 
е воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, нап 
вље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</ 
ајзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, гд 
ерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећ 
попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div 
ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука тр 
е у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зелен 
едонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ  
лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне ку 
 Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је 
су жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве  
еко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пр 
алосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горк 
становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да 
 кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи кој 
лели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели 
00_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима 
ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је т 
и, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових  
ру или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад б 
наш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не по 
натске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави виш 
и у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен  
тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} По 
њао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукари 
м сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и  
шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово д 
ћам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири с 
оже изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите к 
Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала пр 
то даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p>  
спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} 
опственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма 
Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је с 
Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се  
 каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег  
с.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећ 
одина заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од капри 
ћања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се кл 
радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стај 
предовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу  
остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да т 
зависна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли ј 
 и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти д 
, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практ 
колико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је пр 
{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од не 
пенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како  
ко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајал 
арали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачи 
{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосе 
, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l 
 воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрст 
ма Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цв 
руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи ко 
 том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака  
у администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово цр 
ке даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослоб 
</p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом ка 
садна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не 
оји је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без  
у својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистериј 
 без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни жив 
 без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, с 
 или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте п 
 се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она  
ала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорк 
p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен  
ка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући ј 
ће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су с 
истаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и к 
туче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заи 
 потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно 
е што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва ј 
аторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео мла 
у, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рек 
а његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку 
о успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој г 
а Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја 
речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостав 
хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољст 
 прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче ј 
е видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више  
 скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронил 
а ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чит 
т, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отво 
реде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} А 
после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ћ 
у звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, 
достојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> < 
оложај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну  
да разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, п 
примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ст 
 то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} А 
стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затраж 
орке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Мил 
> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов  
жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно шт 
- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што ј 
туденткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали  
дно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим 
вао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без с 
/p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топ 
ра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну 
њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама 
упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, 
астрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је ра 
убоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима 
о сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Ал 
је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и пос 
 <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не 
 је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одгов 
ом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, ни 
ити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи го 
S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас став 
упи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе 
коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жен 
у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по  
ну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми 
рао клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чини 
рус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изи 
слоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цве 
, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце  
 заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која  
тим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су  
од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучин 
живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пр 
баца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из ра 
је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам с 
 <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале 
вом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама 
аму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже ост 
вет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пра 
што мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватр 
пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - 
се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао  
 <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парч 
а се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-С 
пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од њ 
ћу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!.. 
ку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на 
ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, на 
пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз 
 а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од  
им ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене стра 
м сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке  
здух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несм 
о <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе,  
ла погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети к 
ак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то 
ла напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост п 
а!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже с 
/p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упи 
ти.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како 
лих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мр 
мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави,  
 мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, ми 
своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} За 
 дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на др 
вим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек в 
звор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p>  
ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни  
ји се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни  
а живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са живо 
 год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти 
те на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и заглед 
{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани 
као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу. 
S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласо 
а службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступа 
линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плака 
у ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијал 
у, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској об 
општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и с 
ла се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвени 
ебно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим,  
ка, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и прав 
је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и купов 
есну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на ду 
им образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа к 
 Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око с 
 још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако д 
 је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је он 
бицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и покл 
ћи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпр 
едај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>К 
ила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе 
 </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали 
о цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено 
дна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си 
у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Мил 
 сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је л 
а, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом нас 
узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и с 
оју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су н 
и, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на н 
и оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је рани 
ко лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није м 
 оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појм 
га драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошев 
а поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по јед 
ло људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p 
<p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у ми 
била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Мл 
 да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву јед 
 не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прош 
е се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединц 
е подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n=" 
ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пож 
изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има  
 другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газд 
патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за не 
ош гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим м 
i>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допушт 
ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да  
 још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из  
в ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, вол 
атеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, бе 
 сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде  
ку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће своји 
ц, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те 
ац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Те 
дао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећ 
.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао 
је младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици б 
едели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог ч 
ља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинск 
 скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуњ 
к поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку 
бом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку 
 вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У 
ио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које ра 
- кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима 
<p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни вета 
 не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем кој 
, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша о 
 Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p 
 вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су п 
сти, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, т 
 модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио пан 
је нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић ј 
 стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њи 
Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег р 
и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за кој 
драстао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другариц 
један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подз 
ко да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је ум 
"21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је б 
 без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој 
 смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око 
бављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јав 
 Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власт 
 ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су бил 
ну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свр 
} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Беогр 
 у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, М 
је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факу 
а могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као 
лом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њи 
 мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака паху 
S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосн 
справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Вас 
мен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
тил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је криш 
 главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изг 
знину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али с 
ном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где  
</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зач 
во изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, до 
ратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он 
тите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, г 
ш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало д 
 пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим  
ј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша  
к, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања,  
најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те во 
жио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом ли 
чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне к 
" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p 
 осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео 
а, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужно 
ну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с јед 
ваш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да  
као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа  
толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препоро 
е хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети 
 и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у леп 
о по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се пла 
пристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је т 
а Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колик 
Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде в 
 Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна  
 заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и 
ве уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на гла 
ке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и  
ред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега  
мире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег опш 
 на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо 
едне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже с 
где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти нис 
живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог  
дан, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још  
сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха 
ранице мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго  
p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која с 
оре, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црни 
дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ов 
ла као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора,  
>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Беогр 
{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по  
стим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </d 
 зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад зн 
помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што ј 
 онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, 
 нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb n= 
 Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку  
њу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље. 
ла, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао  
но. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две оба 
 проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко 
ао олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада м 
орки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кри 
ва кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, позна 
ја води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћ 
иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало 
ала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што  
 талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развиј 
.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја 
м димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег љу 
S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камењ 
у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Уж 
т била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај 
сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткре 
алију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и стари 
ете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Ост 
 ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гле 
ле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса па 
 личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поре 
еба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте 
очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатно 
ушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је по 
дитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе 
не, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве в 
{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и 
У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l 
и.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу 
их рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљи 
ује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрв 
 као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свет 
разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер 
м, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које и 
роте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени  
 младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од б 
 погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити вазду 
о ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила 
амним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде 
браздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је прола 
е губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, зар 
лет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле 
се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе 
кер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S}  
>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико 
удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном жено 
е могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а посл 
 у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писа 
, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина,  
е поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром су 
 светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предг 
јала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је  
ад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твој 
огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се д 
и се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум п 
ремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба,  
ариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, 
, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело 
} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за  
у је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црн 
и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог при 
у је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа 
 започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем 
тра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала 
жба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <p 
шу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да,  
, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улиц 
и пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапр 
авне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, ц 
о на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и 
ву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне 
у собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готов 
и води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренера 
дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам  
леда је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих  
ћ је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није и 
дна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људ 
етенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, нека 
слим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше  
 Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На  
и, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је  
ди на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од кор 
е класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом 
њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на зем 
 није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог број 
 пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она ј 
тњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки дру 
даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кр 
лама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се 
 зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике 
- дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило  
 право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она н 
 неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као шт 
, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа,  
!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... < 
оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> 
p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у 
 знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта  
си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари 
ечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари  
човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост  
 без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и исте 
д <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појав 
 мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете пор 
ј куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То  
!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност кој 
метњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Д 
ло се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби  
 јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентиментални 
едног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно ш 
S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, 
 неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје  
о овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвећ 
а</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли  
 се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебру 
тографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила 
ао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољ 
на војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, р 
ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају ок 
ма постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се оти 
их.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пар 
ше не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало 
сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала д 
сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Сла 
 мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успав 
 је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког у 
одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потреб 
ена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико да 
 разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не  
ксинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi> 
 боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, пра 
познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре. 
ити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> < 
и девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему 
амештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва с 
 циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога  
{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што с 
дело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новина 
 учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је ц 
оде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнил 
се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је но 
д промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду к 
164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим 
 па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмиса 
е печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички жи 
м варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{ 
ролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива  
 лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен  
ала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита М 
> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је 
ло вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и о 
ду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пож 
 број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зид 
пцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и ј 
ролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Све 
две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозна 
гани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скре 
Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било 
 хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај 
ре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и 
цију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се 
знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљиво 
АГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сач 
ађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже  
породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намер 
 Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све  
оту, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад дол 
, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на 
ао и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвој 
и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским ж 
спјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у 
овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као р 
јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голиш 
ова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Ун 
 био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изи 
 тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је  
тра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се врат 
b n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се 
писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, 
е Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећив 
ћ се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је 
, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један д 
 зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад оста 
 хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ј 
х банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, 
и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у суз 
 сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на 
 приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо д 
 су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих п 
пустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је  
ло школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома  
неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Ми 
ка, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта ма 
{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види 
у око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S}  
г посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата 
 кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је  
ју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да 
ница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у 
арински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није  
ћи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и  
ави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовни 
ат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима,  
е и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило,  
 продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- 
с. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздр 
ивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се го 
наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати по 
е једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова сте 
 убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана мог 
ког гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, 
 Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку  
ошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова 
се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљо 
су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из 
ворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по јед 
ла мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сеј 
ог миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плав 
е с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само 
у успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и ко 
и, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога ш 
.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креч 
ио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не  
и је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукави 
емљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p>  
ко да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али н 
> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, т 
седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност. 
и она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> 
ло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао 
еран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриоти 
...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоу 
оји је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> 
 два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су иг 
јао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова  
стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу. 
.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако  
 тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S}  
} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитан 
ржавну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу  
донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, к 
гледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стра 
 Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, п 
у какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић 
S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као в 
 борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор  
ви људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу 
ласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када с 
ћ хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике изме 
дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао 
 трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> -  
еш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја и 
тку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој 
лио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунц 
 Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би н 
из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још  
мшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S}  
ати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православн 
е озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А 
к узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, у 
 кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини. 
и песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена 
треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада! 
подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њ 
ести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Траж 
еодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно ј 
руго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго  
 трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усу 
из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штош 
>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио  
S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Он 
 уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан 
</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би изву 
ловен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом п 
ној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове ст 
о да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радни 
ћи бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун пла 
ало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицо 
ћ није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:< 
м притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје кућ 
тајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико зад 
о загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити 
- Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, е 
емогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао 
сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај от 
/hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљени 
жицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с ме 
ише само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју дево 
 Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима 
 не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као споме 
ило угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, к 
 Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на  
 можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам  
 би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> -  
а од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има п 
{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губ 
ан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња ко 
ненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га т 
 Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани та 
кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечан 
ог аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчи 
ање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му с 
ба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари  
ини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала 
p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим о 
ш са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и 
ође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, сре 
ла заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела  
ди, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S}  
са.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљ 
омије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, п 
е.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Доб 
Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која 
страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кре 
кидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> в 
уби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним  
то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е,  
мехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се до 
бе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорче 
ало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не зво 
 маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слоб 
како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би  
 Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништ 
е оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би лед 
 залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није  
ех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погл 
 спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи,  
ориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек 
ћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико,  
ризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог 
ирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгу 
 физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој с 
едности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према закон 
 чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју мит 
човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загоне 
 били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S}  
ама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште. 
арочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао 
аконима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера. 
акију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала пес 
ао оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кро 
ивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на ус 
изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праме 
се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крваво 
стајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био сумо 
и дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови  
 тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички зап 
а закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и 
и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис 
е.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје тр 
шњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у ист 
еч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устаја 
А ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Мил 
 је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужно 
уња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен не 
а три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> < 
Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> 
и поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама 
тве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав ста 
 од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љ 
случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жен 
{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се вес 
импатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би 
вале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређ 
је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за 
гледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту ка 
 лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин гла 
тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, ос 
а према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз К 
људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви ве 
губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и у 
овек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело 
дијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једно 
њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник  
 да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатск 
лач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Ш 
реза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се 
ољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда 
у Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари 
ти.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих пон 
време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка ула 
ти далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговор 
ичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наст 
сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио  
а по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Ал 
е у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта ц 
ве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш мо 
ао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца 
ве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који с 
 овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари  
 пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} 
 што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не  
је овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, 
ебало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и 
 помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Мило 
 све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покр 
није или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхол 
S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и сра 
њавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мисл 
о свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И 
дјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кад 
м жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша  
их помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p> 
 кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p 
лош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, кој 
ш невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, кој 
!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли поза 
ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом к 
од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао б 
но!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, те 
 би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао д 
у нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затво 
ацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди 
 каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти 
и би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, 
да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку н 
да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ни 
ле:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку п 
ност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју  
итаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је 
шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са 
сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је леп 
увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је п 
удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу свом 
ос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину а 
приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спушт 
ле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегд 
ао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех пор 
 осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ј 
.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и 
афане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и  
на унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби 
ј потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најсла 
уче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак 
лижило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од д 
ерзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што 
ј соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица би 
 време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{ 
варчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и вели 
оши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у  
ебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очај 
о камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, 
д, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигура 
остићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слат 
могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта  
војка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S}  
апред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састај 
ривезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> 
е све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те је 
зражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селе 
 воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гл 
Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два п 
раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној по 
це, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од  
атворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо 
 више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну при 
и је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p 
ди ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга 
ведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би п 
а Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску лит 
, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, 
о мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:la 
д чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насл 
к, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дош 
мрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се  
чао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао  
андарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијак 
 Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермел 
е готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцим 
ити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на к 
.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудил 
... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од теб 
видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужи 
а, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси  
јсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{ 
р парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S}  
положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кљ 
 његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантериј 
ко ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећ 
ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито о 
 на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасн 
.</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је п 
 ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, на 
 нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад виш 
о.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље  
S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не с 
ебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш јед 
то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је М 
арактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четир 
ма росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознав 
м вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у  
ештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови  
} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p>  
 узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајни 
ас ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред  
ост, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у вр 
из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе 
 Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо 
е! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још ви 
Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео стр 
ше да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што т 
 га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар руча 
бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали 
 тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> П 
} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="17 
м његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле т 
ако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи,  
скрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љуба 
p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресл 
о тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово неч 
них женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер црте 
гоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топ 
енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам п 
енутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам  
</p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало зав 
то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од 
у зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спава 
ће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чи 
али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му ре 
 Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је шт 
упао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вент 
едакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов,  
тим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има нова 
а мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности исп 
ош једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се сам 
а нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље. 
нте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У су 
мада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би 
> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љуби 
ве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би 
адој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто м 
седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога двориш 
ларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем пон 
 Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још  
 мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други прамен 
зналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају з 
а је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p>  
светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само нераз 
стајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширил 
а у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о љу 
у, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веро 
ајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом рук 
иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у  
им више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио 
.. и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су  
<l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не  
лом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој 
унати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем по 
н златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би в 
 као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша д 
, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно заб 
иљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јак 
м старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остаци 
 је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да  
це.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на  
 из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом  
о у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас 
оји је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се н 
ац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали с 
ика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је прија 
тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене  
 - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељс 
а није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог ч 
<p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, 
мила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кок 
Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, св 
а госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне  
 оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око де 
ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у  
 је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спа 
е њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, б 
посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају 
налих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - К 
 на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа к 
својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље над 
> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренут 
себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, о 
ицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p 
ика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на 
ко за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле бо 
ица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију ко 
 није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, 
ло је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и  
 нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та буд 
/p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала н 
/p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам 
кве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек к 
у.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, 
им двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је исп 
S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја 
рећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му от 
 црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метн 
војој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, 
а структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које ос 
 Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S 
сађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њо 
дбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искуше 
 га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало 
свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом  
омањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен 
е и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз  
, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бл 
а добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани пол 
већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су гр 
е му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под  
није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тр 
а као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала  
ст на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролет 
града...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и  
 одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној 
 се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је н 
p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о год 
иони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, ко 
 себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, 
 <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокр 
 давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови 
тог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, д 
ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и в 
.{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних си 
бијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода 
место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабри 
риби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Ч 
ркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати 
лена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што у 
м :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешк 
ти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фење 
 сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је  
цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи  
нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која 
е осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материј 
 опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног усп 
Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа ст 
кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бог 
ема њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегава 
 а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од 
 постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као узд 
ирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само  
и поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се о 
 појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теб 
гали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесн 
срећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној пот 
 <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала 
домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је  
терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и п 
ен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни нај 
им шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву,  
би од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у 
 умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све  
љног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, 
едалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни зав 
 Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно вел 
рпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза који 
ко се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огруб 
ма.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, т 
рка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> 
ву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилу 
ено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла пти 
 и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узр 
бог чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала с 
, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно нас 
 оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад 
верењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке 
 нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне 
му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима мл 
 допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} 
о је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Исп 
 се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циган 
анпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећ 
смеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реално 
тири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узе 
намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле ледено 
ечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трч 
 се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала 
згубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка 
расу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како к 
ика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, г 
ут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на сам 
ј по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и  
идети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата 
 овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стид 
ворити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова 
брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам каж 
еће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу  
лата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима  
 свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мал 
никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног 
и с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима 
о кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука  
не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Сан 
 црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као о 
 је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут 
огао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је пр 
гова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} 
е мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваз 
е приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних об 
неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубист 
акрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и кр 
 претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо би 
рих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставил 
гим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и  
е прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним  
аможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе. 
 главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухр 
 могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S 
ати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те 
 не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озби 
 ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје пр 
ачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} На 
 до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене 
а се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна  
и бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети  
/p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили  
алба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно. 
 никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да прв 
кине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњика 
е, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко р 
артија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправни 
обра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S 
о још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела ка 
стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопи 
ароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувер 
е који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неко 
т, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међут 
ојници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.< 
са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге 
нерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубов 
и овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрв 
ечи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - 
у у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универз 
 мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пр 
 рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени  
и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви 
 а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и  
или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано  
ичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је 
ољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била какв 
.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је г 
 дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову  
 што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да и 
 јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S}  
бима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишк 
S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је 
ладости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кров 
а, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извор 
иве ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времен 
епка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свиј 
ко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који и 
ко су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих  
им.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала  
бица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено 
мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба  
е, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је 
 и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по 
ства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта 
а изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу 
т двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одва 
ском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су 
х илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... 
се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања 
о те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних  
покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким дан 
ебрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава м 
дилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, сти 
едан велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни с 
е да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што  
у.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је го 
S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еп 
> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још ск 
 почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где  
а у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су 
жан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног ср 
Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек 
е дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, 
} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер  
г стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог фор 
ила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе з 
 су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо 
а није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за 
сто и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио 
мех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} 
<pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била ун 
рош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p 
РЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реш 
ана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сл 
патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било о 
исање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зо 
е отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је ос 
 целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати ње 
 веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јевре 
} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер ј 
ци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу 
 који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... как 
њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани с 
Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бри 
о видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо 
га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматр 
 двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње б 
ки излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио трото 
 Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па  
ћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гла 
х карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред 
pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора  
е понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} 
ј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди си 
т. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S}  
драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази до 
се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} П 
ачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сун 
ед кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један  
 /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им 
то би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо,  
ице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити  
 и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат с 
оћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипа 
во ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштв 
шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ 
да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам ув 
јда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети 
.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S 
о се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требал 
 отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, 
често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут кој 
ио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловат 
ав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нис 
лазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле си 
и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој  
о другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, 
.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни дру 
казивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били  
.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два уни 
о је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био уве 
 <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с 
ј драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа н 
м смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њег 
рошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног б 
тајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други  
гмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи н 
се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно 
развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклон 
ка на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне спо 
 с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде ч 
 једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да 
 што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих ул 
тним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{ 
пита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијал 
се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало н 
ола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских ко 
 чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је по 
 ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, за 
и у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од он 
 Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње 
је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су в 
адовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седе 
исаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата к 
слим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зор 
о уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на јед 
 још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> -  
оје сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној мет 
с остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само о 
ознавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који 
 дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копо 
у са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку 
увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозор 
ки Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, 
уговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb 
 лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојо 
кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљ 
 глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи 
под црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људ 
ору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они раз 
дећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се пон 
било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једн 
 других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} М 
во: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне 
 сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спо 
или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад 
у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао 
века било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о  
 власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао не 
ју и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да 
здахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу,  
осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвише 
и ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Уж 
, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била  
правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних б 
гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта,  
 цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ов 
ом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна ода 
парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <p 
S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.< 
мештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како с 
на и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, З 
 n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене з 
ст.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко н 
ло је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозор 
погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код ж 
је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако гу 
 уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације кој 
са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Мил 
ла му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена б 
ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Д 
огу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је 
се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, р 
руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут ви 
 који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је ск 
 чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, и 
{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био нав 
је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На  
мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гл 
о јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и п 
ипадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се  
а публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај мла 
ј заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пут 
у, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</ 
/p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што м 
/hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикну 
 будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужн 
храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо пок 
е претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Мило 
p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посмат 
а позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном свет 
ђу себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину се 
 превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је би 
е усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако пр 
ише, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми  
 је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставн 
застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S 
 раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукл 
де, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико  
очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.< 
се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу све 
с, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, 
 <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} 
 требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак 
 требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу 
head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на 
раму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хте 
е такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, 
 кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Как 
а твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на  
али.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} 
отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ран 
у и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдариц 
она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој д 
 ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, моли 
бучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој 
Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, 
одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре п 
 да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кре 
снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А  
з слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S 
ност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас пон 
 на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запара 
змамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да ј 
p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зау 
асасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног куку 
ћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше су 
 винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади 
не вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се наро 
" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Пред 
ину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипа 
у где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у 
ад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, 
није је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из м 
 Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p> 
е име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе. 
, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код к 
title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није  
гу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ћ 
све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазил 
е поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну б 
дите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и к 
ле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Је 
и нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да н 
.{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад  
онова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаник 
 о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке 
утацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глума 
дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло ј 
 ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизно 
заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасви 
 се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од  
оре место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступи 
камењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из 
-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илу 
ила је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек 
ви мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је 
 знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничав 
о на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничк 
и.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења св 
е.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар  
 својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих  
 ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био  
вајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољ 
 двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је  
ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих  
 су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој,  
и лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи с 
>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с ц 
омка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском 
алон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понеш 
} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад,  
у лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац с 
а је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и 
 и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими  
кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе 
понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони ок 
S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор п 
 Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређива 
!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чи 
жавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад  
ност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерно 
се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело гла 
зило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S}  
ше и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надир 
> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поно 
ad> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорк 
, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и  
рава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога  
 икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриг 
штај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртас 
<p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је 
носио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако 
 мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди к 
 желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије им 
еђу њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално изб 
ијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра тр 
годио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што ј 
вања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што ј 
 биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису  
ткуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспа 
у од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наш 
 Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много в 
 сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот  
олази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али 
>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, в 
ст чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као оси 
 научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опас 
о бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим  
 осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, д 
p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Ви 
се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{ 
били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико  
дро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, 
ултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесе 
цају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси н 
гичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се ц 
ала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезв 
њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено 
еким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друшт 
 разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p 
вати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено о 
храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени  
не кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S 
ме, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу  
ећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја н 
 Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито оста 
 - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чинов 
емић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што у 
ебе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђ 
да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, в 
/p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци  
 и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је це 
 поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> 
ао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на  
ативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S 
ад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свак 
о од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао јо 
се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао  
унце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног х 
 и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао 
вилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.< 
дала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би чо 
у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би 
, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, изв 
грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати  
тавише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом ч 
е боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} 
е примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала 
 упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што п 
одушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати  
ово, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски к 
оред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се  
е тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у тем 
ајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били на 
варену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана 
ве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену  
 је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S 
е жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају п 
 кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна ци 
 Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с м 
а поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху м 
ца.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је  
же. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покре 
а маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} О 
 </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што 
ија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Је 
 ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S}  
{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гл 
itle> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сја 
т, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уск 
Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као 
је су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом ли 
гове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да  
ење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</ 
студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које н 
 залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску п 
к, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би 
њиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем г 
 помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, 
Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто бо 
ега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, 
н, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао 
ади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и п 
тин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>на 
ређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна си 
ем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле ј 
ет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак ил 
на.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признат 
аутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених ко 
" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га 
 како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет. 
парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, ко 
их праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у св 
амо да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Ве 
 царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "ес 
ионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од  
РИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, зајед 
налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај 
нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајућ 
тићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешт 
ино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - п 
е волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те вол 
ла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник би 
и се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам  
"79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> 
себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док  
мо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазил 
био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несве 
непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и об 
, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душ 
госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уп 
ови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Е 
често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим 
ивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим 
- Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n= 
<p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зор 
дрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по  
ко пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си мир 
p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико ниј 
 свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његов 
у нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему  
.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type 
омне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није  
ком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгл 
Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све шт 
 је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четво 
 шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свр 
ајстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу:  
 у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о 
 подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслон 
дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болни 
дина како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У  
 и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила ч 
нице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а ж 
ији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва 
ознати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао цр 
азило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала к 
рада, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарн 
перантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Ош 
а <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кре 
.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади 
лике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како ј 
било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке  
ишући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених  
чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевни 
аци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи 
не пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, поно 
иком, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Но 
се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више 
днос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања о 
о да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</h 
ази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жа 
 дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијај 
 се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакал 
то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генераци 
започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мис 
о је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не мо 
 као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и зам 
илош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, д 
један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на дру 
е изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седе 
ажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку  
стој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје 
ха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што 
је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајп 
и можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину ди 
бнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом ст 
лима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако ј 
з сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла ка 
лике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим п 
ред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису об 
е да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учт 
је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно  
ене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заје 
</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p>  
амењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и  
чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S 
 више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво 
ако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако умо 
сто.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведош 
о места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} 
 лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Ни 
 били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цве 
 погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{ 
у код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију:  
"91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито  
именталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једин 
у, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а бе 
а обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брд 
слоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишин 
га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала  
и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од 
 и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; 
ине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и  
трана штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се  
ију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богда 
за: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је воле 
у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душа 
штовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза п 
е звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у пес 
собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пу 
ршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бур 
бледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, 
сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо д 
а званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно  
зиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Д 
ати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небес 
о лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале 
 у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као д 
авикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновни 
очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је гово 
Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске  
оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} Пос 
те, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</ 
аслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна  
или су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с  
у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је удара 
<p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још  
ути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ак 
 прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовн 
е уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио 
и узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та таја 
н начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али г 
 говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор неж 
ред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи мате 
 мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне  
о свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десн 
су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичн 
ју, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака к 
та.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом  
 нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и гов 
, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим  
и.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капи 
ем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се сам 
о да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија о 
сара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис т 
асићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочек 
на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навика 
ео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном 
врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове  
оји је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S}  
ово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с  
досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у у 
pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухват 
љу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му ј 
о, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свак 
седа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена ч 
 часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{ 
срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен об 
ко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, а 
 на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, ча 
ржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољив 
сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, би 
но тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и 
 пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста про 
х груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ход 
едан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али с 
лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је  
и пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у свој 
 царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спек 
 да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те  
ну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусн 
млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено 
{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пус 
p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да ј 
м потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су  
 је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Ал 
аџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па прод 
лостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео  
анпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био  
д сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Ми 
ого више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ни 
изао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене 
апа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и  
мислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош о 
ешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то јо 
жена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено,  
p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја  
твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно сре 
{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде  
ако је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну с 
?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S 
оде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале 
о га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић н 
ку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="22 
е био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни  
у пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S}  
> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните 
Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остав 
 што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упрк 
једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и 
сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p 
 то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Упра 
ва? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што н 
ти, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним но 
 оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је ли 
о је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош иш 
 била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и  
човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> < 
ра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду. 
утак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежа 
и дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас  
ма.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и  
ника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети 
 груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и упис 
о. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош з 
е буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре 
 човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна м 
 наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њ 
ерзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред др 
 похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на  
рима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и пра 
е се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Ка 
кушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не поз 
але у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним п 
било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је  
 газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, 
чери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева 
мах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана  
очитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног 
огзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чини 
било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитељ 
ија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска  
фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, 
 је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си так 
це мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих 
 марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човек 
ојих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што 
а. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза  
У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је  
сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му 
употреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају 
<p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожал 
ост својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p>  
и стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна,  
иштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шуб 
купоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, п 
т замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, проз 
а кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној ст 
сти кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика,  
еве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у заг 
шћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S}  
се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим 
 нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, 
стане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи  
 налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хт 
лако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве  
 од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дим 
грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још  
 што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта св 
и моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и јед 
е је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку чове 
човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p 
 ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек з 
то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>З 
ја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n=" 
туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом с 
то да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних  
 жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те  
 да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена  
е.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене 
а јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Мило 
авало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је остави 
а неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - 
 картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, ка 
> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе,  
рела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила  
о се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украд 
и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само  
век може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот 
 је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да каж 
е изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади  
{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све ш 
.</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш д 
и:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако  
баван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, п 
S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа ниј 
у примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадб 
илука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} 
х, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" />  
у загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - п 
ек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро 
овати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јо 
ема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде З 
ст и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... уз 
 гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те п 
ити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била под 
 неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на те 
у да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви м 
 се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света 
абрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{ 
ике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је 
:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по т 
 <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију 
је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на 
а ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе 
воја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам 
е.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову 
шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више пр 
/p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дуг 
ићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} 
да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{ 
спа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак  
њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо 
е се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви м 
S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка" 
о ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка за 
{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би за 
рала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весел 
 част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћ 
ом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и леп 
дно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, цр 
била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Крем 
 лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, 
овали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југо 
ници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврш 
сити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш 
 Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вр 
едну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била мој 
ане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> -  
них другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја 
све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад  
анство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак 
 нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се н 
ави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} 
 у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S}  
, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те 
и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао 
ене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли,  
м твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало  
и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу 
, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те кућ 
 узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор унив 
ећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири 
...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на  
ва.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела,  
Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C 
уку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је 
 Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не 
 Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак у 
њиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри т 
 груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу н 
еби.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и 
олимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог 
да је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу  
пота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад 
х, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и з 
 ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се ц 
сподин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица из 
} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства. 
барушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви вол 
шеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Крем 
дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и ч 
а треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и ко 
 мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и за 
ке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадо 
Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. < 
Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштри 
м тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака. 
или заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица бро 
си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} 
су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и ко 
ше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш  
много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се  
оро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чув 
, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш да 
 добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је ни 
ајвише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран на 
ли бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као  
ја вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и сил 
ти начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињен 
о од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице 
жи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не 
> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми не 
 се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собо 
, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се ширил 
одине пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи и 
све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима ча 
атром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{ 
једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од 
 се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја 
 ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и п 
 околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му  
новне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света 
- Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани м 
уди који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да  
 вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измич 
после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића кој 
ш осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Је 
.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Т 
да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек сп 
аца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћ 
ицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Зад 
едате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође  
е бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и сре 
 као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - 
ново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће  
нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S 
 га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдањ 
 ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити с 
хватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </ 
 оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само те 
S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисан 
е од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави. 
ала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће у 
 неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби жел 
Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике 
о друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S}  
њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим  
ва тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>О 
делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким 
делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S 
наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од 
цу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не  
ни ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила 
амо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} 
ласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљив 
 за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, 
које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Ал 
ан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћ 
ој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шт 
} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начист 
љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа ос 
м мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он с 
една грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај У 
м, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми  
, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досади 
ако је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право 
не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам  
ако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, 
е твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је в 
 са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати  
кад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Бе 
ажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се 
ске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти д 
.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју 
 кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја им 
љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје  
зиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову  
а ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си 
пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потроши 
орку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље нег 
а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам 
а који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам 
о за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да уса 
а привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да 
<hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- до 
рна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мич 
 Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти 
Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену ко 
потице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја 
але хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, к 
трије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - 
је лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бо 
овуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би св 
, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, 
лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, про 
лео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, 
азумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво гово 
ш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Т 
пце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да пре 
 начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарс 
у љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна  
p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош глас 
ц дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист... 
латко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори н 
цу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, 
 хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? < 
, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо. 
} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> 
не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти  
ко ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осе 
речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, 
а смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, сна 
пијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од о 
 мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поре 
 сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поре 
е било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је  
све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу 
S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш 
орио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да ни 
ту који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него  
 чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у и 
> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</ 
и и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог  
 и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{ 
и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезал 
илошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурно 
 сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један д 
о је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питом 
устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен  
 је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију  
ом приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточ 
 слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одуш 
клопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала 
одбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није мог 
бодом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је бил 
јући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да м 
а са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је  
им добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатк 
.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</ 
 нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам с 
ачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатки 
 била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброт 
 хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166"  
и корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене  
ле принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико 
само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прич 
крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> -  
?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога 
ен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју  
р и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му 
оноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против ж 
један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S 
мој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто 
{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима њ 
и!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, 
а свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фр 
ј се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина. 
 валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се о 
идео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака 
Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њен 
апољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле 
е Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> < 
 воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</ 
 једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошл 
ихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујн 
вучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућори 
који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изв 
 су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавал 
дало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирн 
еди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попус 
чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава 
 измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле 
д ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка  
{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породиц 
ао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обред 
ад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала  
 певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?< 
. - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте ради 
робило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по стари 
о са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - С 
{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав 
b n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах,  
м.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој п 
е висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, -  
ицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу 
 прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залу 
 своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зо 
ад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечит 
еоградске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише вре 
 С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како и 
 сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се не 
врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено  
еног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чул 
у сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу,  
игла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их 
 лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена м 
 струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши 
> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они  
еди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте 
вак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешт 
колике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе 
а првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита 
.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскр 
рке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више 
а писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се  
 једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, миса 
{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ј 
њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцал 
вде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>-  
је дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под тр 
ињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару харти 
ку своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инст 
нор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови 
пао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове ње 
тавио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за  
јао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила м 
рена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед,  
бе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта б 
лазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном  
иди она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју п 
..{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка  
лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава 
м тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове у 
иса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком про 
нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> < 
ао сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Вазд 
нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се о 
нутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она  
ћ је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који срет 
Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлач 
ео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком вре 
на, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он 
не бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од  
стетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја во 
p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{ 
ој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у да 
 долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се т 
жио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало сво 
едавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се  
оброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећ 
а каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу  
црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала ли 
те оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на 
9" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p 
/p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љуб 
рне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо н 
ва жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне  
обе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледал 
инског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ган 
ар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - про 
она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред  
е страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају разд 
 дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним 
јева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој 
н фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>М 
ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S}  
 да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот 
 њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао 
в позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави свој 
ћа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у ње 
а, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, 
 - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, 
 да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја  
јку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - из 
 усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> кр 
пиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она  
 своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из 
ацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, ал 
о мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад з 
одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Им 
на дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је сла 
/p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је  
 мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох 
е је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорк 
што што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто та 
ке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S 
мрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвес 
ив мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да гос 
 те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе. 
колу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног 
S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спре 
а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић  
 жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на м 
х да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала  
е.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена  
дску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за 
ао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњ 
стави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби 
n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од њ 
лачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њи 
, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се  
емља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима  
ељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београ 
појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p> 
жна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет бук 
ев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било  
ље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и 
 је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По к 
во није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то при 
пуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у д 
х потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је д 
у авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били п 
ала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако избл 
рату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчи 
о се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плитко 
 очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче 
p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во 
а...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам во 
о и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физи 
стајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је н 
S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно 
бина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерс 
 нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвова 
а, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да 
ан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је  
е, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претр 
лектричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли 
е среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да  
рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да ка 
умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени 
умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје 
 једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше нап 
> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Не 
их њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине,  
а као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њихо 
.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су с 
зговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе ж 
ош нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимск 
помен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави? 
 воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p>  
егат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда... 
p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником  
о кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући  
 пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова 
 Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стај 
ја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако ка 
 Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш 
то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, 
 у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што  
 није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да 
дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам  
великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну 
итала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикн 
> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не ра 
 три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} 
p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао 
их се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило ра 
њиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме 
="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез.  
Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ј 
- Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо 
еле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме,  
 и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако з 
а је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну бу 
ега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сја 
њу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је  
{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Наро 
тене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближ 
С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и  
чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још из 
 то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који ј 
ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађ 
 до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет 
уше, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачк 
ли различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</ti 
 заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколи 
ић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредн 
м још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <tit 
ем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стад 
а кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?< 
/p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?. 
. како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакциј 
>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђени 
мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су  
убав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног докуме 
 радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али 
ан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} М 
рши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се 
</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди му 
>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах  
/p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадни 
ви бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њ 
 свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суре 
 срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да 
обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености,  
лу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је св 
ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је 
 те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не може 
.{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим виш 
е шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурни 
 се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо з 
о ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} 
и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разу 
теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић 
 заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био д 
, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у п 
Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управ 
ићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја  
ј.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу расп 
ене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на 
, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, св 
су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом про 
вић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за 
виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти с 
 смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт  
екину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> 
 чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је 
оје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне саст 
а прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја ство 
уни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало 
 косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлеп 
мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p>  
жеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже р 
уда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај  
никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, 
И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи д 
есрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... 
есрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш 
м њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утро 
оже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш светов 
не слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се  
е било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно з 
ила је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војни 
е.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог  
 на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спушт 
је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха 
придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела јед 
а те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све  
о застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. 
ивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти 
 затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне 
а била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Сл 
ила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} 
 били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним 
и: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре реч 
да било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. 
и су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човек 
истадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> -  
 упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окруж 
стионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу,  
сам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз М 
шена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандарме 
 брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у  
има му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Х 
ћ не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена су 
 Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ с 
лице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек 
мо не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак,  
а тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, по 
о и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи 
 га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрв 
зналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју  
 све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се  
ани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припит 
ивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ. 
ешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су  
 излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од г 
.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупни 
ки шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући р 
>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отвор 
на осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, о 
белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз. 
цене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео р 
дан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош 
 читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у ин 
ило све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> 
 је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало дру 
{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност 
 двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један вели 
да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали с 
вај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову 
али право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити з 
се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних  
изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој с 
е.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече,  
{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрост 
атиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко.. 
p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ј 
, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега 
е душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, н 
ц, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.< 
а ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти 
ог себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ј 
и твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што нем 
срећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једн 
у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, 
Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Руси 
јана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући  
а три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стај 
и се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је д 
розора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао  
ви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави 
о.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драг 
дао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</ 
 лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени 
збојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу  
ао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према оном 
ћ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене ко 
е које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем виш 
рао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца п 
 зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете вр 
део.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади 
ским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и по 
 Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи мл 
у за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је би 
ичка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с то 
ина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и и 
ота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положи 
 широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У 
д би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још б 
ећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и прити 
уталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у 
ном и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се с 
Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближ 
аслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја види 
ике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила з 
ј паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кр 
и како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како  
еодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној ва 
а не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша 
г живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу п 
редајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лекти 
, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у 
Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То шт 
чавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} М 
 стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме  
 досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно 
</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити ра 
има.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи жив 
танка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе по 
остити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може  
 Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је тер 
з твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека  
арација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћ 
нова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус 
вао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног 
еба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког трен 
, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био 
икакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос пр 
одређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упи 
ално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија  
роба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и ме 
цу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љуб 
што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу. 
/hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S}  
>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростит 
о пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељ 
 <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p> 
 да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука д 
} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} 
илике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе ман 
есно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С да 
х на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споре 
упити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је по 
а, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње д 
е сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него н 
 жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са з 
 <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веро 
ока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде 
, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече ра 
није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирн 
ледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан 
лашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим 
ју од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цв 
лим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</ 
е су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од они 
енчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресија 
а практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао г 
е црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S 
 танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим ср 
ициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљ 
калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита г 
срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз одне 
 Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад,  
о је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{ 
реће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да  
лика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану. 
, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веру 
 како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способнос 
и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не 
ро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је р 
S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман  
те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, мо 
 готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим 
здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним т 
 неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву мук 
на приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као 
ца, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са жив 
сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне,  
атких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним с 
е уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури 
лог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и 
ограду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они  
м.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он 
р? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је сед 
ш брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад 
 њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олуп 
По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну д 
лади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав  
 могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућн 
.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај жи 
ш клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S 
државала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала  
еликом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они изб 
и се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно  
арасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против М 
 када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВА 
>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз ње 
/p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала 
а некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарниц 
т.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И 
рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме 
рце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме 
их појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме,  
} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све  
јом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. ј 
 им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели к 
 и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - по 
 ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред св 
... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p>  
.</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Гр 
а...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Т 
чно, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног мета 
 ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p>  
> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста 
ти под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по тв 
 кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године о 
ма.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућн 
све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Дале 
тичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - 
 си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако 
 /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и 
{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{ 
ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано  
упа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито 
вала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих  
де тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота,  
ом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како би 
{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти п 
} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Ј 
ало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази  
ављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и  
д Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Гос 
оје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам с 
 комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извин 
 чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за п 
тром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа 
а надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, 
а, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам  
бивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате је 
 што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} 
сне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети  
е ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на тв 
м или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији ре 
Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је 
ко напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе 
 нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци  
своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра 
само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; 
ну.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном 
 се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персо 
гог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем;  
} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек  
</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и  
да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је 
ачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепен 
 садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та 
осто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонт 
качом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи 
е мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину 
вола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам  
ну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и 
?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар ниј 
на магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене ул 
 n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота,  
их се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећ 
мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жа 
лења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом 
тао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бој 
остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна 
то им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге  
{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, 
орка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам  
 оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане вр 
све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје  
м.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају 
а разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших љу 
их рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој  
 лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе р 
људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покр 
јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разуз 
р млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати 
нуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се чо 
асе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи ко 
 је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти  
 Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S}  
светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и ок 
од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p 
а, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окруж 
м кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој  
ао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несве 
ајзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, ње 
треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве  
м водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећа 
и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се руч 
штву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кор 
> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако с 
пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтед 
уза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себ 
ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела 
 човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које  
Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</f 
х.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en g 
ан пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у вели 
Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Ок 
ин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{ 
а светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајк 
 вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само поне 
али за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је т 
их тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја п 
банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који ј 
аслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала ц 
у сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S}  
т полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристић.</p> 
твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S 
твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најле 
ржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публик 
 рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово мета 
} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, тр 
њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Чес 
ки приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S}  
 не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами 
 мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. 
е ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су 
це, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад так 
, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми виш 
војим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у св 
ије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у  
био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали п 
е трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћет 
е.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте дв 
 како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подз 
лим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, он 
овољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме д 
ва партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер ју 
, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њ 
к замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сли 
к, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних о 
ори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију  
шај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је  
</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га 
него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те 
имам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да осну 
бав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима  
и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако 
м јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја  
 доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што посто 
 у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је з 
се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је д 
 Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала,  
ције, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опе 
 Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на тво 
отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну  
> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно 
ато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало 
ње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволаст 
е страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком  
дине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полуди 
 Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за уза 
Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у 
е можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живим 
 ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђош 
- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад 
етише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је 
а, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда д 
шена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и нес 
ци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на свој 
у нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни  
обри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не и 
мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ћ 
шио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у  
 дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних  
У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљив 
дњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више ст 
лошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замер 
и да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породи 
егове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три о 
ело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, п 
мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S}  
дин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си  
 порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова  
а жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није з 
не, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, 
ио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио 
ио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Ка 
и у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и милова 
ћу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је  
ма и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да  
тепеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде  
 је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године 
ч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква пот 
д тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ј 
ку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје мла 
м пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>А 
другљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" 
мљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, 
ј завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене,  
равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земун 
те кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећав 
савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена с 
покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој отк 
ањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла  
е или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора  
и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише поч 
и расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђ 
лим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} О 
редео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се се 
шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленел 
чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио ц 
даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две 
>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S}  
n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана  
лину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сун 
а допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звони 
анка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једн 
месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало по 
х села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући  
У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њ 
 од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>О 
а веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише 
а возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица 
.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била  
и од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <p 
природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне бој 
 и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа кој 
 отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лаг 
жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски жи 
е примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{ 
ру се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светл 
, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући  
одне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са 
м вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом 
 селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаилово 
 мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха 
едног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесе 
 пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели  
говор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и гово 
еко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} П 
 реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош,  
ће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, 
побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлач 
зби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да  
свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још неш 
 ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак 
је осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште за 
/p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, би 
ли ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизован 
ко шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су  
у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега с 
имице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол кој 
пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и оча 
ремена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало  
све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима  
 ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твој 
на је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут 
 јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и 
 ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, 
он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и т 
} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади пес 
о да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да  
еницу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових 
p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није в 
аја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај!  
е и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате ш 
е прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је са 
ојави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зо 
парске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет 
им! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само б 
ић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити с 
 близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту  
 што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као 
S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој ц 
њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ниш 
мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} П 
Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њен 
 ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући 
облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га и 
ве иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми 
трао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама 
<p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калд 
епоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну бр 
да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне 
ајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим. 
базно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. 
 Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво 
а посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је о 
у</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не  
} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Ни 
је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула са 
дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> < 
замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Др 
 мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе 
> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати 
.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао 
ан од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би  
реног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p> 
на ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још н 
кова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце  
 млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом  
 нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Сл 
егов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за 
т и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да 
в скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко  
но одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После  
 радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> < 
вот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} 
 Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан св 
и, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љу 
рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, п 
и, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики 
д, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближ 
ко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљ 
и дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности  
већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити прав 
ко уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, 
о најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му за 
рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се сла 
а које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајат 
 свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали 
оћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S}  
{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се у 
 треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих 
ног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и кв 
красио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених за 
ао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, 
о је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браћ 
ошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је 
е говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар 
х зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме  
на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си 
 си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет д 
им светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, к 
 сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да глед 
 иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихов 
ње.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и  
Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више. 
м је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост,  
Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам  
>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми п 
ного не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свр 
р је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје 
оспа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један позд 
пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била  
о свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и  
 шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана 
етљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке сн 
езији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила из 
 су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао но 
чио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере. 
} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> 
оме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од п 
ога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S 
о, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор,  
Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био ув 
типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разг 
типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где с 
е, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усан 
г човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети 
крућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, с 
е Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто  
 се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу изм 
ва два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се љу 
бичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину жив 
них катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгуб 
елика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски тргов 
ан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} 
ћ? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић. 
ја учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S}  
ист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има мно 
век у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једн 
да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали  
ну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже  
намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет нека 
ече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао при 
стало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из свој 
 одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S 
орео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом 
еним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући 
на љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Ст 
сетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Ми 
ава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; 
а свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се о 
јим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без  
једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није мога 
 кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</ 
 су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорк 
 он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, м 
ним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно 
ском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од бе 
бе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био  
, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, ве 
прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му ј 
емате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне  
 се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало ка 
е од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали  
.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> -  
је имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, 
о кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али 
које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препо 
 издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су 
огао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим с 
стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мисл 
зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз  
ци, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено 
ске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Ј 
а је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отома 
си од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дуван 
, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој дец 
отреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да с 
ад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ће 
олила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу 
купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицам 
ао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је 
овек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посмат 
у он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се  
ебно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним к 
 је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам  
ове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је жи 
непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову крат 
одио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала нај 
е, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије 
себична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не рад 
 му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било из 
да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска ка 
зети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: сп 
жаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пе 
, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплат 
 да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тре 
ри Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p>  
елог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку е 
отребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је 
и је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плач 
о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на 
пак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да 
е млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све виш 
е би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван г 
 кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде 
ремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је 
све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило... 
оду и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говор 
 говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зо 
метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено прем 
 такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај ж 
 усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донет 
вишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор уни 
Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се з 
 цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу ж 
у молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш  
 само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој  
ледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједн 
г дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који п 
Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то в 
вореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У т 
а.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила  
у.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрад 
ико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жен 
.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабре 
, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти 
ом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, 
{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - т 
ори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погл 
шу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем 
ећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка  
{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро,  
 једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188 
мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја т 
 ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврш 
илошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и л 
шити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув 
жне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S}  
 Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S 
огом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и  
ављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој 
у и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице св 
и јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} М 
уди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће  
епавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја пор 
ла поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си  
а се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатки 
 да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, 
узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју ум 
ги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} 
 вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово 
то срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити кол 
 мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости ш 
о добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да 
, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не 
/p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза 
 часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су  
арода црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{ 
> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је  
ша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо  
ире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} 
олим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не 
еле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упути 
вима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу 
оја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је на 
ожај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти 
авог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без з 
а његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љ 
Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене. 
 одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећа 
 изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колик 
учење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једн 
ање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да 
адао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против њего 
ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" / 
ну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није да 
ео свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује 
ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите 
, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, нес 
адашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша 
али да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држа 
зговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена би 
а усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је воз 
редрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи,  
и се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све пр 
а те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти река 
е болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја 
је, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали с 
угог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p 
илом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе  
рија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, јед 
е дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на 
између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на тал 
рло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он 
есигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или су 
арошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма кој 
ба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас т 
е.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла 
јаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла ј 
ија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и г 
ва девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекла 
заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе 
 све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као на 
је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и  
не у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена испо 
аји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један п 
 главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како из 
; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање 
љен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило 
у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као  
ледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари прав 
ји се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову  
це није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само  
личини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз 
.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај 
купљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошу 
био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој с 
а и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p 
 лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, с 
ебе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду 
ер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке  
х глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве гале 
ких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она вели 
 Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље из 
б.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве ун 
сне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке  
другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{ 
</p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> < 
есит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пу 
орало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њен 
ђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађуј 
 благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш,  
стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што к 
и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Т 
 никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја н 
грешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву в 
човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Љу 
срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твој 
ијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по  
ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет с 
ти?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то сам 
инка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити бе 
ло газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао  
 <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> < 
hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Он 
или су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили  
члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава 
а бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у и 
стаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне ре 
еднички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком ес 
пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом к 
е могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми проле 
је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S 
 Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово с 
латор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица њего 
ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од ст 
ни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу 
 претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још 
је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67 
hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и нату 
о су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна дев 
ла.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" 
проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и  
еп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељ 
у, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Ост 
а, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранк 
нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, укл 
оред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад 
ем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао. 
S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су  
и на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео 
тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци прим 
м забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би  
тив наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене. 
 да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци. 
рзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title> 
ј се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> < 
ша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатал 
 надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p 
орио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо ка 
е.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из 
{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милош 
мена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску по 
анствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкр 
родицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђе 
шта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, св 
и дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако 
нав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи т 
и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по л 
га хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава 
.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се јо 
са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни  
, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно 
ихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био п 
о лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину. 
лина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразгов 
 и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је 
годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру,  
 се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцелариј 
ивало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S}  
 као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања 
дупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће о 
 се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало  
 крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да с 
ном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове гру 
срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели н 
и мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух ко 
сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за за 
аница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сун 
са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зо 
ећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји ис 
инктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и п 
зор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим о 
ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој с 
јом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> 
о је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош  
ветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити н 
S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи 
м однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на по 
рба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежав 
оћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала г 
журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове 
у страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за прол 
ла на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да ј 
је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили 
 груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приве 
прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div type="chapter" x 
сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизал 
јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао 
ује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како 
тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глав 
 обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заост 
} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико  
емић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота 
а машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву  
 Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</ 
рапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када  
азила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић  
{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p 
ију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је 
, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да  
шево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> < 
а ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за те 
 стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профи 
ч.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мис 
 да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђаво 
 Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p 
ци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова  
 је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго 
 живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, 
ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, који 
це... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како д 
 број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па  
ена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од сусе 
ом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломс 
еће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кре 
 да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав 
 сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј,  
о фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе,  
арна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ј 
 знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на 
 на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} З 
оравим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да ва 
еста у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ов 
 које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наив 
о врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте 
неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Савет 
лена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ва 
а у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни н 
ру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славиј 
 ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се 
/p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од јед 
 ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{ 
 Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели 
односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните с 
у, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} 
и после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу 
де онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је 
у док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да поран 
.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у др 
одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба јо 
ст каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му К 
адрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових ки 
ало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одгов 
рво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочит 
емамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што ц 
 разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако 
/p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</ 
{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусре 
 после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надо 
или сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну де 
н човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у  
 Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гл 
нткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај  
те, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам 
 пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, госпо 
.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповедни 
м сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми  
ао да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар 
олећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом,  
пути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини див 
ментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну  
них обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је  
ецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти зна 
а то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам  
ико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по свој 
ит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам с 
ао после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега са 
ну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја  
ета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја  
ише од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{ 
имо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависи 
о се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Иди 
в је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је јед 
 небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци виш 
чите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја. 
раме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ј 
ош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ниш 
S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора 
мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом 
икс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стров 
е ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је 
не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што с 
 Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја  
кцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог с 
лусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле  
м улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за  
"<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које  
Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро 
у и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухв 
о: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p>  
аље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђав 
еко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо п 
 и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самц 
 Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још 
ишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Нап 
ла погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о  
тепенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јов 
 рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не 
 може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она 
а је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жанд 
</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам  
о је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из 
икаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било и 
ину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни х 
ену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пр 
етлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним не 
да на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном  
о промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тр 
ом орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град,  
ости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба 
авикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о д 
ажио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и 
.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S 
утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фа 
тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на  
алеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак споме 
рви пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и  
 истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек н 
нити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није п 
оница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна,  
 у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачн 
има чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну махо 
пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се од 
ња</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Коли 
дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошл 
реме био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је  
ка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Ув 
 обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула н 
 код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечен 
 рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме з 
пиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је к 
оле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвећ 
, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко  
 једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гол 
стављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити 
} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Ј 
еб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: 
зовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По  
ом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни стан 
жаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом  
Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом  
 добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну к 
скрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је 
ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, 
ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несре 
т:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{ 
 готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког 
 <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другар 
вом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају 
ије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буд 
 У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и 
ли пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико време 
ајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</ 
ратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана вол 
обеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не од 
ћа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?.. 
 вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прв 
транству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба 
вакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубиц 
b n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гоми 
ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да  
у да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и  
ос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни 
ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређе 
о ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се  
} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се беж 
слу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да гово 
ави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, к 
и сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо ј 
а много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља наг 
и једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полаг 
их мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније б 
ле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорк 
олико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису 
азите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухи 
а година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад 
нам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја  
 Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам 
ози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} М 
се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћ 
и увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваље 
а посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Се 
да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар 
иче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} З 
аборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке. 
</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да ва 
 песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже м 
м.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неко 
о, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом  
 "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били с 
, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте 
положењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му  
вог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} З 
осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{ 
му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се ан 
, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не п 
Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну н 
 бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p 
о чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} 
 <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више 
кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавањ 
{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Р 
. како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и с 
портер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као ш 
ичити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и  
еран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Преп 
... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p> 
да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p>  
" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар о 
 плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите изл 
{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без п 
 Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопш 
ависно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јав 
о као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори  
e>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дуг 
ст су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим б 
јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како ј 
емић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појед 
о у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са 
гачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Приз 
ти, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како  
 тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи  
о на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни п 
који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али 
а у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде 
 кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти 
н дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то са 
а и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како  
у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи 
ћа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима 
жем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени при 
ла је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тра 
цијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчез 
е као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитаво 
 је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се  
влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино пр 
<p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних оч 
, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још  
иле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где с 
е музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискива 
тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекид 
ен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један ст 
 паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу 
брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге  
и су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред св 
 толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Зн 
ајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мик 
Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош 
Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка 
ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, мет 
је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и 
 се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом п 
ој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започ 
 врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која 
>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено б 
, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала запа 
p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, 
 и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допа 
на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје ср 
ве: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, 
це, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо,  
о хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакр 
е Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском  
 вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у хо 
 чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она ос 
ку са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није м 
ас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао  
ојим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с  
независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} В 
на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно  
Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадн 
 шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> 
ола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима,  
онављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p 
ета...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрик 
 И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник ниј 
а и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разу 
једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније  
/p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речи 
 се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> < 
еченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му 
и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви ј 
спита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то?  
е једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кр 
ставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту на 
ко, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече. 
млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њ 
је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p 
 Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти  
 руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је др 
чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S}  
. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија 
рдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћ 
ахали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S}  
оте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме 
отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад 
е недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помо 
и у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о над 
и дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудн 
сетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама 
кренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити  
латни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l>  
сници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - г 
ћајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричућ 
 Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свако 
ема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случај 
{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>До 
 брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S}  
еба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... ж 
за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова н 
и куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робов 
ла на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно ис 
лук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S 
ву собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се ч 
тампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње 
ћа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта  
е да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и  
 волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S}  
непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.< 
ћаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да  
к овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за  
адује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{ 
 само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док же 
једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси п 
но срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује 
држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је по 
фону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозн 
рекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек служ 
 и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, п 
ужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу ве 
ама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, 
урчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране р 
ри, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи 
се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Н 
дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се и 
а ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено глед 
репљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли 
 пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после 
ва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а м 
и мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дир 
живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карак 
ош у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још  
зориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Не 
а и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти н 
Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око 
 је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кров 
дови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике мах 
 главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере 
н опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохоли 
рши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам же 
реде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорил 
сад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из  
Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индифер 
аздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S 
ској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетр 
 крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и избли 
сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по 
старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовим 
 једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као шт 
у као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} По 
ас, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и д 
ом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за на 
ису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковр 
ита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одм 
човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је б 
Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је мале 
адосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло бо 
дељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S}  
рти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет поми 
, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече 
оље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену г 
грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, уз 
врши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осм 
ав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разл 
ао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све д 
м, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жен 
мо једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам 
е нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, ка 
н хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, у 
а дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали  
е него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској  
као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београд 
 трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као ди 
 било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га 
састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује 
био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га  
дила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану  
опију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> 
ђе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је д 
олу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и о 
ужбу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан. 
авом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечји 
м обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси. 
горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију,  
о се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова 
оша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div>  
ти тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и 
Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фоте 
ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се 
ничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p> 
к, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене 
једна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше пл 
 Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави 
тали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су рас 
Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тач 
и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућ 
би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калим 
е ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велик 
њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, 
ица приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другар 
ам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде 
ју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помал 
 људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, о 
} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће  
или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љуб 
ога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти д 
овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете 
име.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претв 
је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала по 
нате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке 
p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави траж 
ом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Срби 
стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која ј 
удски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади пес 
то ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> < 
и по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p>  
писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка  
љана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} 
 било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу 
јављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гл 
рв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час ј 
и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на 
остирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и  
дела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена 
послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> 
аво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим 
 на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у свој 
рске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ  
стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S}  
 он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази сп 
нену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се 
 се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Креми 
а кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео в 
ши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свад 
{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једин 
ењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на  
 желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да 
ивог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао на 
бу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могл 
мали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му 
ком друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизн 
 се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега 
коро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шт 
рачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снов 
е сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен  
али су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело в 
кривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица,  
у светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тро 
тојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним  
а становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а др 
аме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна сна 
 земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чароб 
 у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије н 
евом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се пој 
p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је 
 једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади  
 Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао кул 
дбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за  
та.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања 
ења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, 
ни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштају 
ицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак у 
ените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе  
оје су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој ули 
ила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим  
 на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме с 
 су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све 
, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треб 
амо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у  
и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се прима 
обе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старинс 
 ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај  
уком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p> 
 обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим 
и и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву с 
 споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком  
ови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих г 
не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање  
ги Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те ј 
к је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му ј 
 као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте 
вало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакал 
требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних 
на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је но 
нути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији це 
на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо про 
 нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све 
 нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима 
ина, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад с 
посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па о 
 у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи 
је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који  
поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била же 
не снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плеха 
ад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима 
 је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из  
 се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љ 
г тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматра 
S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола 
омогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба  
...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> < 
 ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна у 
, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова 
е требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши  
се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како 
официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљ 
ше главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до 
 <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом 
е родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољ 
е смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је  
на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али 
д пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом се 
p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сиј 
игнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би 
шном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> 
{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак ниј 
о положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па  
ивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета 
као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у 
 твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад н 
а.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи д 
чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице,  
 </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка  
једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су с 
 коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отић 
!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно 
крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубиц 
p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста  
- Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу  
 је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чиз 
а се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p 
.. човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Ва 
<p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући ник 
спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нов 
смеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народн 
 кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још по 
као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он  
 (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито 
{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се т 
тки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није пр 
и још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се  
ску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да 
орен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама 
речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. 
.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубо 
брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је 
ање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и ко 
 то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке у 
и месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све ш 
ако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да  
ста које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај 
на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада поз 
ви, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да каже 
. како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> лит 
оност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и 
актичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било  
анем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из как 
а се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те воли 
кидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог. 
, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио неш 
 </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је 
кше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спреч 
е:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што т 
 обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече оста 
к почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га 
грешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жен 
{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми 
} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој 
лас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време 
ара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије 
волико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја 
но да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да м 
ad> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагд 
здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али,  
стићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу тв 
во, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитиви 
х уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обија 
 оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они ко 
ораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе н 
ајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети  
 и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром в 
 не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, бр 
те се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве 
<p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике  
, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо из 
д суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да зн 
ед тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љуба 
авити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и  
шину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљен 
ци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подв 
рбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца ко 
сте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га ј 
 хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра 
лски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} З 
ао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и др 
их обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине  
, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима  
се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сест 
ила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића не 
што чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p 
> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једин 
, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па ка 
 упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу  
 се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се ч 
 </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововим 
S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који г 
прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити та 
у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова прир 
ме је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што 
е.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни о 
ка давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата  
 на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S 
 из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну 
ман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо 
ешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко  
свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле 
асиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и гд 
д рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које н 
тише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покрив 
title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу,  
ије више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зорк 
} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од 
ви коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смр 
тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Не 
 ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ру 
са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> 
 провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорк 
пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да 
афане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друш 
едњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије 
к Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудит 
</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник  
> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадн 
</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква  
 сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопи 
и за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио је 
и слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребач 
о вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести: 
ном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир. 
е један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша пост 
 последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и укр 
а заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени пред 
 један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изнен 
них иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, т 
седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долази 
бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од ке 
у падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале  
аздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао ј 
к, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободо 
утог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим 
аздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром са 
Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пу 
је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило гото 
ј дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, ка 
 да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покрива 
идиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блат 
 деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и бож 
убио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљин 
 ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина 
 је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледе 
друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо н 
 мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, б 
е повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха  
о лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} Н 
и је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покор 
о је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана во 
г овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви п 
; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је  
а неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p> 
азличитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, 
аште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, уса 
су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није д 
омна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници до 
 <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи  
родрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по д 
 млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај  
ледњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остал 
ти далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо  
што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш д 
Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега,  
е, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драг 
не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; 
ну.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, ал 
рагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вож 
им очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p>  
 пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места 
сти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској  
 стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S 
о није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео  
 га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало. 
p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати  
им приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину 
кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледа 
због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не бу 
о губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" 
 ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не траж 
.{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју  
ликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављива 
пита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хлад 
} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... и 
ље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} А 
олима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њег 
ута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње пи 
уровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни. 
 чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.< 
едица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене о 
поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу б 
а полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где 
 број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна ш 
</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису б 
овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и  
најем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било  
то између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо в 
ам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим уг 
 лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> < 
 уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се пок 
овек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често 
ајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да 
> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће виде 
ономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варо 
а, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како  
и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је мла 
ту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те по 
 су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и тр 
p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љуб 
 гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлуч 
ед ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освест 
 унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седош 
 у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, г 
датке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати  
и се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи п 
е притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак  
арски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ст 
Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} 
Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</ti 
о те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју с 
о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости,  
о сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости,  
д, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - пит 
 према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тр 
о на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново уз 
 ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта  
и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке 
које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, дво 
и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места млад 
живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} М 
ки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Мил 
какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу 
е осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на м 
мићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више нег 
а на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, з 
 изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млад 
ли тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећ 
ик је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је че 
ав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим  
рка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена  
крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично назив 
ку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двој 
и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Ми 
и слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеш 
обености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут  
својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је 
 склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршен 
 Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептич 
 учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S}  
чекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идит 
ндармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказ 
пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивиц 
пе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на  
у ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, ч 
тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завиј 
, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су 
ју.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни  
ио је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољ 
е се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} 
бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне 
ича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>К 
{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочи 
ш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ће 
ни млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз 
огину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на ов 
еалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млад 
орка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом б 
но што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднул 
нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа 
је свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изглед 
ве, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S 
актера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једн 
ивот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонет 
 бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја во 
ако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, ко 
ојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико ред 
"165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима 
ецу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како ј 
њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам  
писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али,  
ира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248"  
а.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чуди 
рабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ј 
 одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одгов 
е вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију кра 
 може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се 
али.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у та 
етњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред 
сано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Дан 
и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писал 
а чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим рас 
 Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на  
ање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве  
о истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и нек 
 љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми 
ве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј год 
у реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети  
каче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још 
рној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затв 
апојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар  
, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог 
ригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је  
вара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као д 
тављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнел 
е налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадил 
и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ по 
женим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова д 
је која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одво 
погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је  
о.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника  
а ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> 
ј које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и 
ј самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало 
 нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, 
жица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у 
позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, 
ку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p 
 из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, 
ји испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малод 
овинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена,  
рло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Ал 
њу да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најл 
ва, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанст 
азуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њих 
.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нап 
копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} В 
ију.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази 
во сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала  
ице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина би 
глед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји 
станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено пок 
"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно д 
 те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутин 
зна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S 
.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредни 
вој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша ни 
вог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредн 
_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законода 
тао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је од 
ма као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота,  
нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати а 
налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских  
{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S}  
ико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S}  
 лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме на 
у на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим 
 Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p> 
едним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашл 
рио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S 
</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше с 
видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном 
азили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како  
уна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка н 
даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали с 
етири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу пор 
ставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, ч 
вали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали 
Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко од 
ства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао 
амо да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана 
о разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад ј 
тупио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако 
учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, боге 
 и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бес 
 да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{ 
о своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош ј 
ло.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плави 
Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране  
{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и 
ле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и 
је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до к 
и живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толик 
а, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлуч 
 придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом.  
на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуњ 
азуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо 
шта не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.< 
ј живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи  
ти кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена 
ју.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева 
ања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да 
велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станов 
ош није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јо 
Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обух 
уше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу. 
вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отса 
 самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико 
Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем 
 које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто ре 
оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> -  
 свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, во 
ихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пре 
 остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај  
 су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе 
носи љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у св 
еко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покуша 
 /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава 
у те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будем 
 су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку  
дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али  
S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било најви 
љана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један па 
ује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја  
обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник  
ожемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших 
тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепе 
човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју 
о се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је же 
офа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи с 
ни осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, на 
лимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез 
 род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а руш 
ид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од свој 
питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог умет 
едну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тр 
нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огр 
сподин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо  
- одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, -  
нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне с 
томом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност 
трован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменул 
S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако пр 
Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, -  
љувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да св 
удућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу,  
, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади п 
то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је и 
 терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{ 
и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се је 
ош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се з 
н уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно н 
- Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се от 
ајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb 
ама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све шт 
 унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој  
86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин 
а сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно ме 
ам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, мо 
.{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја в 
м, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош з 
и умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од жив 
 или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од с 
: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек 
очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стихо 
о горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати с 
 ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену к 
S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p>  
провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја мален 
омпромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бац 
а се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на З 
епо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштат 
ући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете ос 
аспитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се ме 
себне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на 
збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара 
ј се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се бл 
е у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова  
итао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </ 
абашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је сам 
> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кре 
је слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја кој 
ече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, госп 
 са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре 
ас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете  
S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{ 
!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра св 
 речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p>  
нђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - М 
ријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета 
оту ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Ни 
ам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за 
 пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може п 
 сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство  
поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред не 
ке узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и прибл 
 претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед 
/p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сам 
во титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично вл 
- говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шт 
ло да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зор 
ом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове д 
а.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него н 
а прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има д 
 оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се т 
ност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвој 
ног живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се ка 
о да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и ст 
{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око вра 
 <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми 
ћ плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се п 
као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она н 
ових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој повр 
ненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала 
двајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава  
адрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брков 
не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очиј 
 дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је о 
</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да и 
ој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих у 
или отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцелар 
се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он ниј 
ше нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов коле 
утовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и боја 
и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним  
 свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па,  
а њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви прам 
мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово са 
Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквар 
 конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала з 
 Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нар 
губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима  
де од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је  
није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, в 
ило однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му ј 
на сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на  
КА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да  
 у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S 
 су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песм 
 и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Једа 
је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило л 
овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право  
а, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе,  
 ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> оч 
арци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца.  
познавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали ра 
и се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој г 
 у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главн 
се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали 
х, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изне 
ном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, 
цу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметиш 
 /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је уза 
дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата с 
вала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он  
 је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Са 
равили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још нек 
рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћ 
ћи једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли 
а један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна пат 
д себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било ј 
м Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које 
 један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судб 
аша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телег 
 скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је до 
би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе 
тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; в 
ти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са  
упљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели  
живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену ши 
а.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче к 
смо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је  
ве излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он д 
p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девој 
м... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим  
p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, 
S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S 
вет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим с 
је нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу,  
 тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над 
е што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178"  
ао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га 
ковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву 
} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба  
ти, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова м 
а распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у са 
10" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим о 
 њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним блед 
убине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризур 
уге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли 
ом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> ра 
рзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио ск 
олете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознал 
али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред њег 
ма, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а 
крено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је н 
реноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{ 
, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце к 
удио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио 
ча би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митроп 
ље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледа 
одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем. 
.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим д 
о о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљени 
ад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>-  
 ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> < 
слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> 
S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симп 
>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове пам 
ног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунел 
а од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Са 
а миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци бех 
а</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S 
нке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућ 
оркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако тр 
својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити св 
кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до др 
а кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> 
 је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} 
 мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> остављ 
 она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја 
атеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилиба 
шем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да 
лим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бо 
ни, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш 
д.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разло 
га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрач 
елом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, к 
време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хт 
ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су би 
е тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ов 
... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у 
.. љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код н 
ности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше  
о извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не д 
неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удоб 
иљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не мо 
.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребн 
 она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак др 
. хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад  
ледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, поку 
абланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударају 
зва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она ја 
, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања  
 Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не при 
рио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, ка 
лега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канце 
ла, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, пор 
е.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју ше 
солутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била нека 
му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter 
} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је ро 
 о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђац 
јући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је п 
рагутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гом 
ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао 
} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом б 
види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њи 
S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим  
 знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мисл 
ти синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом  
имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> < 
У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма к 
 <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми  
 дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио најв 
анама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет 
у.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се преда 
јанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој с 
 превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су та 
рош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју со 
да је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубље 
гим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати н 
детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а 
да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песни 
нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} П 
ади, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живо 
рете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш л 
је постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никад 
о унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће ви 
зренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у реда 
.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, ко 
човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био жи 
Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се не 
ед њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим даним 
је.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.< 
њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљи 
ом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног  
 већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој  
 <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну стариц 
ва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дуна 
убљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоц 
ше све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му 
агло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи  
а било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на ра 
Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, 
ш спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Умор 
ече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветај 
сам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...< 
 је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи дево 
а онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је од 
нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разум 
к.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба  
 Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S}  
<p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у  
ља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да с 
наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да 
желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим и 
 ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те вол 
и су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него ј 
да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А д 
начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија 
више требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла,  
{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, 
накиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Т 
ам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствар 
 ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него ос 
 у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све 
ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје ср 
каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, п 
прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтел 
о што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније 
пу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти. 
 најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио  
је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те ура 
госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас  
илију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им пока 
куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да у 
војили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачу 
д мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о друго 
о десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо д 
е дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> < 
ме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> < 
, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води  
ачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше  
д човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина,  
шта!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у 
а, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здр 
 по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог све 
о не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси 
рце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она 
 жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него шт 
на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце 
свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да 
ури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све  
ла би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад  
ву! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збу 
ем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш л 
саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Свако 
постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, м 
оја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, 
 оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни ча 
ај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми зас 
бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћ 
 кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна  
 угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми гово 
 га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слик 
тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три  
во, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам  
/p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу 
 њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву пове 
имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је д 
 натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака,  
 свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају ок 
казивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} 
У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља жив 
едан велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик рим 
оре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p 
} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око ко 
љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је  
сец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас  
Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакц 
ћно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опој 
жби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена 
ремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, 
три.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title>  
 Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово  
.</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буд 
бно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те в 
 свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвр 
ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао  
ј и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p 
 је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што  
едај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паме 
новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па  
> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао  
дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S}  
S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због 
редстављала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер 
те руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је тре 
е поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер  
рења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на ј 
ице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће. 
а. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - зат 
з ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Греши 
јала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p>  
јске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео  
- Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим до 
 Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га 
цама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Беог 
глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац,  
кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S}  
.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да пропер 
</head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку т 
агорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је  
ол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отв 
 чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подиг 
 осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта  
о за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, ј 
 моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао 
разговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљ 
ошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих,  
већу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засв 
ријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да се 
 напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске 
 Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне с 
е без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на пр 
еље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је н 
т ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем 
бро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар  
уфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапов 
о пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола 
 они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих с 
онесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан 
</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање оба 
рана, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} 
запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био б 
 - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у  
 плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на там 
држати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осет 
 је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне тра 
е уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, и 
које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материј 
воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле с 
а пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је 
 је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зе 
 тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, тре 
и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро  
а је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престаја 
 као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо 
{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног 
дима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају пр 
цу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду зајед 
ала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плави 
 још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у ко 
е.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о јед 
о, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, ко 
.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женск 
у моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдско 
ује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, прош 
м други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од апла 
и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Би 
са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима 
ао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њи 
лош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога ш 
лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним  
на песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским о 
 оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, та 
 његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама с 
ји је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </text>  
 Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, јед 
о огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као 
уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњац 
миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, из 
чију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столови 
ако је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапет 
 имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку  
имњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно в 
које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и та 
{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, п 
ацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{ 
носио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У 
акве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак 
е предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега  
 биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајан 
као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа,  
мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из ј 
у се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао  
{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са 
пора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи 
 је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтел 
 је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S 
 <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће оста 
 се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена  
ити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиж 
 своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песм 
зо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умир 
об свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>По 
ју.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се 
истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок 
олко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, виш 
ста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађ 
срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како 
, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукал 
ирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, 
добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде 
ског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да инт 
сполагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био 
ри крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопст 
 боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи  
аћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и пор 
} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахн 
 да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Крем 
естано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и прав 
поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Р 
ј рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стал 
ка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме не 
о дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна ј 
S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложн 
мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена 
S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пи 
- викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше и 
а разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{ 
 како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и прет 
аволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећ 
кан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да 
 ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пр 
 је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су с 
табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џепо 
а неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30"  
ротив тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана. 
екину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике 
шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан,  
ао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по  
 дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потс 
- Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо 
p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и 
 поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети по 
шило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу 
је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те с 
ад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова прост 
овољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне св 
ре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве ст 
ску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type= 
у главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво  
матрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе  
вати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено блед 
орба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакрива 
аку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали бело 
анак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена изб 
</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на  
ако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћењ 
афаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започи 
рба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мр 
дао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се 
к и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бо 
иховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све ја 
{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гле 
 вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p 
 звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем в 
рагане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што  
приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлиј 
јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Р 
загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S}  
сртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлост 
олико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и  
о.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скр 
а их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сва 
одати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори  
 је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне  
158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље 
илош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети свој 
аље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало  
е куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које 
н, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав,  
лије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуња 
 нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из ку 
шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду 
ш једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је 
дбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош 
су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n= 
раги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S}  
љно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде раз 
нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам 
, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом пр 
агану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни пр 
 човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока 
с, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Ал 
а што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али исти 
крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење 
то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она ус 
убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну пр 
о врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући је 
се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана  
изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја такв 
о Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно ко 
етрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка  
 на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам 
иш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим т 
љем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p>  
а руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који п 
оја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} 
p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је  
тећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први  
" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је 
епланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена  
на од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја 
ана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак  
ојединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом 
а за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи 
 за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пуст 
о је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би  
p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио н 
и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор су 
, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је би 
ама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, 
е драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекањ 
уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији он 
 живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако за 
о и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун л 
ворила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене. 
} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та 
е требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут по 
та дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени 
Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу саве 
> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те 
 мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад  
срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твој 
а.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путе 
ко сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обно 
</p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и и 
 ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира  
 какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти ника 
ах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека 
е, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{ 
<p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} 
 тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више от 
 и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па п 
с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки 
лог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило он 
мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем 
" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> < 
прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је бил 
исли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више н 
мић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнск 
 имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор  
иш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалост 
 тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S}  
 по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво ца 
ило са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако не 
а плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тр 
 и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част  
срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} 
 и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бе 
м твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, 
их ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја м 
 њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни ра 
 где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе 
S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредн 
 и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је д 
павији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у 
лико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не  
не, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој 
ад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки к 
аног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно забора 
и у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени 
у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам ј 
а.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекај 
ео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под 
преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављал 
> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно. 
к су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала наг 
 мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, је 
о та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу. 
г човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се прави 
го, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци па 
та би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то 
о да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукоп 
лико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више п 
дну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, 
цао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервозн 
примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</h 
ише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p>  
потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот нећ 
 свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их и 
, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам је 
ко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и пр 
је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S 
здуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други з 
ко те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријате 
тајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су 
 ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> 
авимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растав 
ого, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако  
ати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је бил 
лас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам 
 кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са 
. ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо го 
ебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради...  
лош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! 
киде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас вол 
ладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које 
ичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајк 
остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота 
а иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја  
n>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен  
 он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да 
ђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> 
> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не 
се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно ул 
ладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново 
ница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо жив 
мех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје прва 
смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>П 
 му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад 
а је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи 
се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, пра 
p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио из 
па-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</ 
оји није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецка 
х на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </ 
измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да с 
 која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горост 
њао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пун 
нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово 
ила, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! -  
 пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, диј 
ала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзир 
се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски п 
ржали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и да 
ца.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет  
 метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророг 
ла спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> 
урака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као 
том светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и к 
 су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне 
ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" 
hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета 
ни пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Ње 
ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види з 
а какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у п 
нутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали о 
ављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио  
ле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледало 
тињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке ка 
ори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред ње 
</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сун 
 n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Ку 
хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S 
розницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса 
тало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела  
о се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фе 
м.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке 
 да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</ 
она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења  
е лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страс 
ка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу,  
а.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна  
гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем  
 видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен  
ног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утер 
ши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какв 
 толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало неп 
 коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се с 
јзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суб 
 Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округ 
рош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, та 
 и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није  
осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и б 
због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскид 
а које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и дос 
на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево  
кај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Са 
једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да с 
чила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљиг 
 доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња нека 
авали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су 
видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капи 
ејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су 
у.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у 
х, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које с 
убини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито 
 која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при 
, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког  
гледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела 
Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, ка 
несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између д 
е ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и  
кидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по го 
 поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша 
 и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног 
ло као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке 
 кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као 
е од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уски 
на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици,  
остасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска твр 
 прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантс 
е једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се подними 
 железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским 
е примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустр 
S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S}  
ијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} 
не облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у  
вољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од р 
 опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - уп 
сти.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој  
живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли о 
их дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела  
 се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ват 
ре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који 
је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљи 
</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да  
ан шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило  
амну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наж 
} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широ 
ризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртов 
би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над 
послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на в 
еба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем 
ешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци 
нтралу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p 
 насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p 
емљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везу 
ђу срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по  
надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љуб 
не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо  
 срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука  
ва и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} С 
ни беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском,  
стиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са јо 
ако дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му ј 
/p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварак 
или на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљаш 
не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала ве 
која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и  
е и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриот 
утем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега. 
чне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она 
, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута 
 седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак з 
утњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да  
д ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онд 
а не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман  
зива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек 
личиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте 
орка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</ 
ињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита З 
им срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа н 
ада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим 
ожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је 
јући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Врем 
интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књиг 
оје је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре 
 град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жуде 
и.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} За 
а истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; 
устише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске је 
пале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом бр 
 анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски 
p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. < 
лицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други 
Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њ 
моћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне сп 
 живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се св 
та они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна 
казила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима,  
СТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - в 
{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p 
воро, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, 
ни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни 
 два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бол 
а су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и ко 
емљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се бе 
аре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} Н 
ди укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно др 
е тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S 
} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зелени 
S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div  
ући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из  
њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупниј 
жио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах по 
авало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</ 
p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао в 
, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{ 
м уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се 
кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у 
ока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоко 
вала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име 
<p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош и 
лош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На 
 већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори пр 
нераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић заж 
око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би 
им.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковић 
 <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... ка 
/p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош  
А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка 
ле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад јед 
о љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплета 
 и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точко 
емић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види св 
p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар ов 
ји су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазира 
{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у 
нковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пре 
.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се 
има ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио ј 
нако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе наг 
крипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варо 
 оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јур 
 циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално  
ну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p> 
гла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ов 
 видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је п 
ео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским к 
ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на пут 
ачин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери 
уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је  
о половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми д 
} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Н 
ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у поче 
Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе 
е маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Њ 
шно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира ка 
аметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше о 
их очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овд 
је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо  
ра. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он у 
, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није 
ултуре. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им при 
а одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или п 
уна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Св 
адала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> 
шке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја уде 
њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим д 
свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика к 
е коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ 
 скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p 
 ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на м 
решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p 
 неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страш 
у, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је ика 
ива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, П 
 кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владин 
и видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу растави 
ног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мо 
ориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које ј 
 Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђа 
о Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари  
не не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно  
ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја с 
им краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат кој 
морити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Б 
ња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} К 
који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и п 
 околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало  
ом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор р 
ко бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја воли 
{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали 
 она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хте 
 које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у с 
} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пе 
вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас,  
тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, кој 
 нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један ко 
он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припад 
итици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Р 
Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек р 
, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја  
ући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљ 
ез наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости,  
о што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој ниј 
осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити с 
а само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет соп 
нижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други ј 
тин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову ос 
стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је ис 
Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам  
ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89"  
ише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S 
 се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака  
 све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног ли 
њи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која  
и од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без  
се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевш 
е да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица,  
 дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала 
 куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бит 
 куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да  
ан сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут пој 
би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је ос 
 куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај 
мео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек 
ало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати  
ш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу 
е Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све ис 
 питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити 
ешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мисли 
онекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му  
м донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати 
ла све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре те 
олети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за 
иђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била боле 
бала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу жив 
ам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци 
ети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више  
твовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се 
о се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо  
о ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја ве 
двојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол 
} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{ 
 у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после 
наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и  
 сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја н 
о младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.< 
 ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уисти 
ости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срц 
ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја са 
 поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више  
то остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја н 
 љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млад 
 натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала 
 твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово  
о што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што  
 у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине 
ога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка 
ољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до кућ 
к, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да луп 
ев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и доса 
пада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љуб 
једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку  
тсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као се 
а не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи м 
...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује 
с...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идем 
ао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да  
> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна 
амери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p 
м, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, 
њује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу. 
чито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.< 
огоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практи 
тању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула. 
вују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> " 
ба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је  
нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве ни 
 коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубље 
отаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, 
е час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да сам 
 наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не поми 
 од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпу 
ни да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми 
има има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је ж 
<p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад т 
е рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не мо 
ио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више н 
е претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да 
кад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} 
вет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље  
ишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш 
/p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Ви 
 <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, он 
> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више  
.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, сп 
ш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сла 
, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на коле 
ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ва 
 све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј  
раги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} 
ивене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због 
ношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је З 
и се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршен 
јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих  
еђу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где 
. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али 
твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу  
 Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка с 
редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S}  
м тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али 
ја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не  
 се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" 
оја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, 
њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које 
о муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам  
му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једи 
 Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш 
орка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна 
ра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</h 
, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад 
у, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане брад 
ем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставит 
"225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио  
пљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро  
 и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</ 
га другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио  
, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и пе 
тано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="c 
ти моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме  
о сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава 
досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и 
 дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве  
изију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као дру 
 рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} О 
век није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу по 
воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом мој 
знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све  
живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме дово 
ра на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за б 
.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих 
, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то 
, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и п 
ш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена п 
и поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја 
осне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу забор 
и, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти  
а ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{ 
 повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не мог 
ем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајк 
 Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi> 
није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, в 
. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу 
с волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не 
 и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове  
имамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="12 
мрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас 
ресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума 
рлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} 
ченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас  
ојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца,  
т?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Св 
је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недоста 
 немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, 
еоград, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет п 
нансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти  
 мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно о 
и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње 
 потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не,  
една прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - А 
Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови т 
да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се  
 - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да н 
 више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <p 
 она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас 
{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни  
је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност 
да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност 
 увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти 
{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми  
<p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност 
е...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву 
брења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{ 
овори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја воли 
ена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љу 
хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, бр 
аво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим 
је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{ 
за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиро 
ри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ј 
м овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинк 
 верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљ 
 дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити  
 ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај  
а.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S 
ју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него шт 
едини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зорк 
толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро заш 
бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш...  
ад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, 
први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити 
оју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као т 
леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магаци 
едном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није п 
и сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се ос 
ност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш поднос 
од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисл 
чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S 
 своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А 
их крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор 
Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div ty 
 је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је 
ствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку,  
а пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које пада 
у сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако бриж 
 Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупа 
 нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, д 
о у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам  
 болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>О 
ветао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим 
его да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам 
ост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе но 
во срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу 
Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио к 
о недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта 
 пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на 
лачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односим 
 то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, 
 <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не п 
ене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се 
 то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47"  
хватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Д 
у да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгл 
ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и т 
 јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у груди 
ји није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изаз 
и, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говор 
нило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, по 
} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и в 
 пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања д 
убила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слик 
оће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја н 
дости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и н 
 ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Е 
умевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби т 
виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> < 
е љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простр 
љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска им 
лиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они ос 
нивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију о 
вим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Ми 
крен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако на 
ема њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата цело 
ости за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живот 
а друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници< 
 је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се заврш 
човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан з 
зда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још де 
 у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач 
што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} М 
 довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врат 
оба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није ж 
еда, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајал 
 Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбин 
ша, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и р 
два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници  
беду.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лута 
 која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије с 
тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова  
но биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље 
ене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела 
на помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек 
дукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке п 
смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> < 
назију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зо 
љена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим 
еш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ј 
м глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S 
по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунав 
ећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћева 
 све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош  
капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шиб 
>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је 
у свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из к 
акрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти  
миравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и ствар 
грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгу 
грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и 
ј земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Мило 
</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</ 
рет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући  
есник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за ј 
, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</ 
кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две  
а капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он остав 
ику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кр 
} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао са 
владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је  
а се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зо 
е у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пут 
еђу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, 
 своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p>  
 права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шт 
а се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и 
 срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном  
ац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци  
, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цв 
ак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено 
ек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зор 
ниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изнен 
мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загр 
отове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. < 
ског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како ра 
 жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одр 
дужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на раскваше 
мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој  
и је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и 
ворио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мр 
ачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да 
 постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш  
а одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост. 
з канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И сток 
 - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко от 
уни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под рук 
драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су бил 
или намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се  
е да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској  
има се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на ка 
ти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светл 
p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за 
} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у ду 
те господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак о 
опуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто 
дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши 
уће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреч 
олазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и ж 
јало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он  
рства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, д 
е свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остан 
ремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb  
 и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p 
лео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чи 
к ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из 
пљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет пре 
 своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресова 
 кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти 
својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да 
де умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу  
 реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове 
тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајал 
 је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покрето 
еваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио  
шло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није п 
 Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у тв 
p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у гово 
ите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</ 
жен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помо 
, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући с 
} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала ј 
} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже оп 
ју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! 
ређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној. 
одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га јед 
 начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} 
он.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка при 
злазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, зад 
 није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде  
дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - гово 
алдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за п 
 осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испр 
 Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан к 
е главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично зво 
ечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово ме 
/p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која б 
и.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од по 
ад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авант 
е брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љуби 
 давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То  
 против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не каж 
д великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавн 
ио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би  
о је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече 
ос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да  
више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, г 
а се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде.  
- Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p 
<p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати  
к друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се  
м ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем о 
м још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још к 
 телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог  
атресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао  
што без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле  
е и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је 
 он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измиц 
ретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је во 
ицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, 
 она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су ч 
зивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, д 
мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти 
раје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тра 
а капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у се 
о устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} 
из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу ром 
 зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао  
рних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је неж 
не мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црн 
ојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао 
њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лу 
, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се јед 
ироди је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са ис 
евојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова ство 
инуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} О 
а твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врел 
па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парк 
еко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из варош 
нак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропи 
 је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је  
 мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њег 
ни шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња јез 
S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја ис 
г излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка с 
ду је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур мос 
ама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје дра 
, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S}  
 могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе 
 ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она ула 
оје се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју 
иту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су ос 
ећ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под свој 
иљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S}  
че, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од пуб 
нанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S 
догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме мог 
/p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он 
ајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у с 
чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримеће 
 кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n=" 
га: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и бож 
и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство 
то нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и св 
S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си ис 
ијем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао и 
{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тра 
 плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајст 
деву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> 
један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живо 
броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим п 
 учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није  
 је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S 
 му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p> 
го до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и у 
вичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за т 
 којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да ос 
јући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, п 
унав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је чит 
љају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око м 
престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њег 
лих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, п 
м.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што с 
еша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, св 
а га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун  
ребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се  
ом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на  
 стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, 
ста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљ 
 је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за во 
ло црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних 
је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала  
бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S}  
етњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат 
 већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која  
а последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт 
авицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случа 
ну срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке нови 
ровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је пес 
шом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да 
<p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајају 
о.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у м 
/p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа  
запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка 
ен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, тако 
Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика 
те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак 
оне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје 
, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио к 
у пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак 
ога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово по 
аштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, м 
а.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право,  
и се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Тр 
е око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално  
и рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за о 
ошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком. 
и својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог мест 
и ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечер 
то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо  
> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме забора 
 поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војни 
а дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу у 
мели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са 
том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> ме 
на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Д 
, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Униве 
pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је треба 
обром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на 
у где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако прет 
сам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... крат 
љао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се 
" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздра 
 је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка ј 
једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродив 
цање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз ср 
вој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не у 
а да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом  
н према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> < 
вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређ 
S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него 
ину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остар 
- Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p 
, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди,  
место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шет 
 од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољ 
х седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постај 
а калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи 
 била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву саг 
врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калим 
>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! 
бразима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених 
колико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од уро 
ао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учи 
олим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете 
едно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута деш 
данпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 
/p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један 
е уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено се 
а косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јо 
.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом  
у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једн 
 мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је т 
 небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, је 
ом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, 
уо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из  
ак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно загол 
стане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и  
ш реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило 
и тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам б 
 већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све др 
и твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да л 
м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав 
м се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостав 
слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па  
жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако н 
м! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} До 
твом, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме бил 
је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала  
му стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас  
 осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сум 
>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се изди 
че да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} 
S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То 
бе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће б 
="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби ч 
ош неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} 
 Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо  
 <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p>  
мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S}  
и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено оглед 
врстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да ј 
за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био 
 собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљен 
 њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег д 
ви иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? -  
он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачу 
пстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога 
ла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо 
енском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагал 
ашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су  
 <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је по 
Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Мило 
жем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који  
ину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих де 
орком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! -  
врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који 
губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што  
 овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно се 
ко си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнул 
е крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да гово 
сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и 
тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отид 
и, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим  
тајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се  
{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али бр 
болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми до 
с омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> 
буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је је 
јка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"1 
рећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме бо 
ара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S 
.. и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих жи 
, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио  
треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче 
шини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник,  
, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно 
да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не пои 
зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увреди 
 преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина ниг 
ној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем некол 
оју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш жи 
ја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађ 
гано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у  
а два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили 
S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између  
> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник помен 
 твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је п 
S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим имено 
ринске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, 
 танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српс 
овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p>  
ан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао брошира 
и човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму ни 
 подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати 
сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта 
 опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Ч 
 остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш 
.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{ 
ве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се 
завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари 
и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке о 
и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут ожив 
е сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дво 
да смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један  
д смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас 
ић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су н 
исли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где  
> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори. 
шњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као м 
јног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама 
ође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} О 
чи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се об 
о неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови  
а као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хва 
таје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце биј 
п по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је св 
љана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда  
еже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио  
S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешт 
је је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних в 
дном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар,  
 било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по 
.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореск 
убавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{ 
исује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један во 
ђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама пок 
охабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а  
му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му  
> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјава 
 матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Њего 
била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек  
ележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} 
ло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и 
ло је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два  
ика, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> 
зиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Беогр 
е од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске р 
<title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{ 
немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећ 
е тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко 
не, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису нам 
м пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете д 
радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, к 
арском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред к 
ш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао ј 
ажила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа нал 
о спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да г 
ти тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се неш 
а се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Н 
а даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</h 
свећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најз 
је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препоро 
е шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Ми 
 махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као г 
ије био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на п 
 те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и са 
..{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p>  
анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој по 
чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли м 
</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Чит 
овек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећ 
и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућ 
у да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео н 
S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставил 
le> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну 
 ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашње 
 n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, при 
ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело ј 
 мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја н 
ти весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} О 
це.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк а 
е да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да им 
и душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седел 
дан уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у же 
једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хр 
ве мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писм 
он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у т 
ишта, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта,  
и и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка предст 
види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако  
ртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што 
више Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> С 
глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила  
 вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима го 
реко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S 
 остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му 
ићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p 
ај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али с 
 му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, и 
</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала,  
ић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да 
нски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то ост 
 од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је бел 
33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или  
е писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мо 
="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових р 
страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га 
неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то. 
в какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и  
ине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас ј 
али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад и 
 ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се 
ме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Как 
шљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у ист 
блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p>  
брза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{ 
 својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: њег 
ћи женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и 
тео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чин 
 гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад с 
ривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио,  
 ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да  
још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љуб 
и крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се  
 Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај ду 
ина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И ова 
а би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где и 
{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утис 
јем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја па 
се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити и 
има су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, ом 
да жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада ко 
поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је гос 
и како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што  
ирода прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас 
ила жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежност 
 великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} П 
ва машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илу 
 плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као п 
мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p>  
 и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свире 
алона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>О 
е у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости шт 
дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову тр 
hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она ди 
а шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> 
title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече некол 
ветлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан 
о код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка ј 
 реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала м 
се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно,  
ешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је  
си ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утег 
тампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напа 
, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> 
/p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> -  
а Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што 
 <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Једа 
 кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p 
е идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта  
. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљасти 
 <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут  
 шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера ова 
пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не,  
ран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава дево 
дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегон 
е оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од 
ро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округ 
ћу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Ве 
 стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, 
 чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једн 
 да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S 
толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада  
/> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да  
 једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним ду 
е, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се 
ш извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочи 
 сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много 
навског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да  
 <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седи 
 браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајк 
ја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око 
p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још  
тање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</ 
ушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично пит 
 дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} По 
да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник  
е немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, 
ма.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног 
нодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дан 
е свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на ов 
це стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био пл 
 срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он окл 
 или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, ко 
најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S 
вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! < 
екивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> < 
ксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S 
ле подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече  
шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узеће 
ниверзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи ка 
 кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку  
пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане 
 и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нек 
д...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио мест 
десет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак п 
кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и с 
 <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли,  
е чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и 
</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила. 
S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о 
е.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао на 
оврчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? . 
 Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио  
лошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако  
 би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и 
 располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је  
такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав 
 Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све  
падао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уред 
лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад  
о да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечера 
да шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило 
же га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте 
це се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огре 
ле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга  
/p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из њего 
 дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p 
Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако с 
дну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново зав 
е у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{ 
вај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка  
> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, бо 
их новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Мо 
родужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто 
врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвож 
аљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш н 
е тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Мил 
убав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здр 
м тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S 
в загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади чов 
 да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар не 
, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан  
ачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцни 
војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу 
 - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То н 
не Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, 
 хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помо 
да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до 
itle>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би  
сне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећ 
 тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли 
г и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па о 
сцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не г 
лела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се 
ла сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S 
 n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?. 
убоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n=" 
би, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не 
пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену,  
илош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да  
, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Как 
 се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њо 
 двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</ 
на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша 
и неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслу 
рсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски 
рагане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом њег 
, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препород 
рали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одеље 
онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинил 
м у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је ск 
{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и с 
смо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу  
шљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророг 
ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге к 
.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут дон 
еб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође д 
{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић 
јом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту ва 
грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех 
лаго му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливал 
> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га 
ина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљус 
ма више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} О 
алости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади ч 
а преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му 
на Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi 
, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита 
есовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га пон 
из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није мо 
ајлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петп 
вио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељс 
{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор јо 
иког рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двад 
сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота. 
рим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да каже 
нархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, кој 
ној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за  
з посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове 
ућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као шт 
ка оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју брад 
приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и доса 
рја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље 
 требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгор 
ислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најз 
 Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} 
упљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће 
 што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а 
 као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност 
но што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава ка 
 ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је мн 
и.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то реко 
а боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена...  
м како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка ум 
тео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао пос 
аја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис 
, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је с 
и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! 
 залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и к 
широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршав 
рећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} 
брати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без  
 жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и ка 
 човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечн 
ирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном 
ај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим  
олу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} С 
спаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и по 
 Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врх 
га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде  
p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се  
ћ га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан 
</p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на краје 
и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а њего 
>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> < 
е се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у пр 
орку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене  
 спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине н 
 истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматра 
овршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Гу 
и о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао 
за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене  
а које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у б 
рилици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у  
тео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави изме 
ва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</ 
{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у  
 узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осм 
ти извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се 
целарије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био за 
подствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се по 
амршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог ра 
} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарни 
ирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао ј 
разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - п 
 чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она ј 
осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, 
иви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је 
е низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће 
 глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док ки 
авне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима 
 али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корис 
вим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих  
итељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене п 
и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово ш 
/p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из а 
е мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће 
ба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак,  
 дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на ста 
се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позв 
је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је из 
 Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Не 
 нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу. 
вога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га  
рх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је  
виност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштениц 
ицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад 
ца, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци 
<p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p 
 пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио магл 
> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му тр 
нда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у св 
{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{ 
е би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту 
у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати 
ед циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна ба 
 питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S}  
но премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се п 
без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се д 
ила устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- 
у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title>  
 француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одре 
ан шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је би 
е парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићен 
едовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонов 
д промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински 
угојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих ру 
ојем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} И 
 у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све об 
евеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које н 
де мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављ 
киде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродно 
ј штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранков 
а пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину. 
 ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га 
а уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - ви 
а су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплав 
 Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна вели 
тици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, до 
 пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S}  
и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила  
ином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога 
9" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из  
била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S 
и за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још з 
цу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафа 
во врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњак 
иче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште 
ским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ш 
 видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом 
међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>М 
звишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изнен 
ан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посмат 
ичке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од 
е загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један  
шава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грч 
тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купи 
долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практик 
 обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају 
војим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, 
е жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</ 
каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} По 
ви скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије 
а и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан 
тао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице из 
 спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни 
ише није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза с 
о распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место 
ног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати  
у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- К 
ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене кола 
b n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош  
уваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом 
изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке  
владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице  
 живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино пош 
ким, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Из 
обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читав 
сположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово 
ока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S}  
поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до а 
егове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Мило 
еном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он н 
ролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није  
 зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу к 
ци, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, ста 
а само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланц 
ли од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С час 
, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скор 
 се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика. 
 Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони д 
начавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо из 
роки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римски 
 ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њен 
 куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" 
ледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде 
 више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{ 
ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на  
ад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скре 
арумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изг 
тварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу. 
мбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две 
S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, п 
устиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широ 
м, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао м 
<p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива в 
ња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја,  
забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очи 
оке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, К 
 и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним суз 
ке и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... о 
спа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зо 
 да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </ 
 као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи  
планак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да 
ранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с ве 
еше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препреден 
и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то би 
 повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих 
ма ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита с 
 да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још на 
и десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 
довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Во 
епшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпара 
ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће смет 
потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима мест 
овог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и 
тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја л 
 знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји 
браслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива г 
з дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео 
другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да  
ј кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
у насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним ули 
ам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећа 
не од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначај 
ле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве 
ба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твој 
ана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутро 
вају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада ст 
 Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопств 
S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у ис 
а и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </d 
епачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве ка 
 које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснат 
ода, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понавља 
тин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу 
ито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је  
оди, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољс 
{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је 
пографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети но 
 сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу б 
> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} 
на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао сас 
некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру 
иси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако 
артане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе 
помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S}  
 жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда вол 
ог додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом 
о на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је 
рупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко ост 
<p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тач 
брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика к 
ебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам  
 - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су  
 спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксуз 
ношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су јед 
ите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих  
си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с  
ину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене ку 
не у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада,  
 се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени вол 
<p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се 
је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са с 
рећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео 
адознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S 
 Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој сп 
ојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалист 
, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти гла 
ц је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је н 
и.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом 
 - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</ 
ренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и бли 
мо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти так 
еће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{ 
p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао 
у.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састана 
у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулде 
варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да 
и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - ре 
... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта  
она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар 
ако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромн 
њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака  
ревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и д 
једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се при 
ца су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевн 
га један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропусти 
едело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</tit 
S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из д 
а поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку разд 
 - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то каз 
пуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколи 
 за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <di 
 овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће 
.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш п 
 био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми 
ета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет з 
олико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговц 
олео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође бе 
рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још ви 
 био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су 
а.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних све 
атог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била от 
лико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засеб 
 цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст  
с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одгова 
не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве 
 обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли 
 из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Сам 
 ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чув 
нег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног 
угих, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире 
chapter" xml:id="SRP19100_C2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и 
chapter" xml:id="SRP19100_C2.4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА 
chapter" xml:id="SRP19100_C1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛА 
chapter" xml:id="SRP19100_C4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У свој 
очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали 
нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није пом 
{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако к 
 да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, 
вег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да  
ости и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чи 
спомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и р 
S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није би 
о њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљ 
рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због па 
на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом по 
ни ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Ма 
S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопље 
ћу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на чел 
полете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији  
 трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дуби 
а.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} 
а је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се с 
арије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескор 
дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних оч 
 Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одго 
chapter" xml:id="SRP19100_C1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између  
chapter" xml:id="SRP19100_C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p 
chapter" xml:id="SRP19100_C4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још н 
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзи 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта ј 
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник  
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног  
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p>  
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p> 
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кр 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одм 
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> < 
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама,  
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У 
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два  
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњ 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сук 
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Ми 
"chapter" xml:id="SRP19100_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жа 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> < 
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head>  
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нис 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је б 
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки док 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi 
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>Т 
"chapter" xml:id="SRP19100_C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Мило 
"chapter" xml:id="SRP19100_C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задов 
"chapter" xml:id="SRP19100_C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>У 
:id="SRP19100_C1.1"> <pb n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Д 
па Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и пр 
ојим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На је 
умевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума  
у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, 
ас своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друг 
одником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С час 
есном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљ 
е побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p>  
 оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, див 
} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног 
Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја  
таре Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све  
рице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је 
15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице св 
 старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први погл 
које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међ 
е је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод ш 
ундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела  
 само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у 
чији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око  
нутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је среди 
га места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је  
ана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их ст 
 постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, к 
е био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега дог 
S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ од 
ас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу 
ир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах. 
гне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјут 
је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео 
.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на т 
и магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој п 
од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли т 
Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача 
и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, н 
{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, 
орма ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p 
 самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адв 
амо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз  
hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са 
дник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча 
ар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босно 
зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку  
адовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна 
ао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, ожив 
 цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине  
у оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед  
нице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S}  
ја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пош 
пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак 
пава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лак 
p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S 
изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио  
и су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи ра 
м и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто ди 
еумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипал 
{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, заб 
ад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем 
 она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Ми 
говарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим  
ном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платн 
наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста ко 
<pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> 
јзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од он 
 су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље 
, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад 
 се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, приро 
ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капу 
ади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p> 
 /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек  
ат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених  
овуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и о 
у Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам 
 пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један по 
 наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и св 
оса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди 
струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала  
ци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба  
 што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте пр 
на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима 
са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао  
 јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога,  
} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа  
те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвој 
 Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и к 
.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју  
кле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да 
дити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех њег 
е требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином циг 
ерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p 
у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике зван 
 ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвај 
 они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на јед 
ажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како с 
почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на  
сматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало 
овека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писм 
вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примед 
 лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S}  
ана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округ 
 ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p> 
е знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке  
ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљ 
но писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхта 
ади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује ра 
, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, у 
ца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, к 
 хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им по 
 ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p>  
 поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њ 
дни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на  
оса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он 
је...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хле 
ка</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне П 
говца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à l 
ки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви 
леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред ца 
е, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је  
еле зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила  
на зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић 
о, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{ 
емић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру 
и ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после бор 
p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али  
</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати... 
није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друг 
аних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и  
утио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећи 
Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изг 
ио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје  
ни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини 
е се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече:  
е тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу сму 
чи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да п 
 над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим пут 
!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред соб 
спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су  
е, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> < 
е свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће  
, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући суглас 
исам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S 
ма, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке усп 
сматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> 
вуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспева 
</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>А 
 познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, с 
авника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> < 
еби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на 
{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст 
ги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пр 
свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај  
 Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ет 
к покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</ 
ле недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и  
о један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо ке 
иле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућ 
е тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи  
. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо 
и тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова дево 
, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио 
ћу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејск 
црвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике  
ворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, М 
аца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос 
 се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица б 
<p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи нап 
ремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу 
 вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S}  
ћи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја 
ме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p> 
тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је зв 
>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</h 
S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се кр 
док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног к 
ли ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, 
на.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без  
p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син 
ивањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђи 
овина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада 
 слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се непри 
ји је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмеј 
 загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. 
јање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва на 
астали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом. 
неки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава к 
ма и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата. 
S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за на 
је се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју 
упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... 
ој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој  
- А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па  
ас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете М 
 Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош  
S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потр 
ди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој проша 
х десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само дон 
 <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубис 
к, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине  
м под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господ 
одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S 
је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а д 
јом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опрос 
е ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави  
</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С л 
осподине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни ча 
 да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о 
га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} 
ити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у ма 
 учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па 
и Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запит 
рење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много  
о им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, 
о што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{ 
да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина  
 и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Сел 
знао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јевре 
упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволаст 
устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду не 
бавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш 
о.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више 
 које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Мило 
ће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, он 
он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је вол 
 руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у из 
ико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала 
 нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека,  
но послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти би 
 Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана до 
ајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како 
димо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није до 
} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја  
сновну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- 
ве птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму 
.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју ј 
 ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, 
ош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређен 
оз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти 
овалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји кој 
ене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о нај 
рује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми в 
идина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све о 
е увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, м 
ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке об 
е букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један  
 си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја 
атерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писм 
крену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадн 
ке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испр 
ела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се  
и је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врл 
 своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја  
затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их доби 
та су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те при 
> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевим 
ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуб 
е и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb 
ика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређе 
жда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено,  
скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њи 
лада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очим 
 <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред  
 успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју 
детом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе мат 
з крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S}  
} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где  
на је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота,  
, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо 
а, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују  
} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубав 
у, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усн 
д отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То  
е се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану  
 капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђен 
 Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све 
им видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтал 
ћи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Ми 
 хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговор 
 жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p 
 обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{ 
рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Рек 
бе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по К 
ако је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је т 
рка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо  
ла у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Ми 
 се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том 
отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале,  
а префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p 
 био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце,  
е изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувал 
е један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај 
 мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, ма 
рчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светл 
/p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, чове 
 плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више открива 
успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер 
Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољуби 
он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов  
уку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изнена 
ео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S 
ј стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао  
еног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се 
часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотин 
на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлач 
ад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, 
ц да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних тро 
д завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као 
напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати г 
ош у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси  
ако ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, ова 
мештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Коли 
азаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођ 
один-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу дв 
 из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Мил 
дор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, 
и приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три  
рави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог 
да и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дан 
ундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дуже 
 створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун  
је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ни 
и брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт  
у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује 
{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио 
и су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао  
елики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједн 
ом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, п 
ом, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико 
уском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p> 
ко је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћ 
мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је 
 на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне,  
аху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе је 
је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се 
 шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Мил 
стужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не  
{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} 
ма, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне  
главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик  
 крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори 
 што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јаков 
 грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа С 
е, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? 
S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука? 
- да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим 
трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдс 
! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку 
.. одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није 
и песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, з 
 из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика  
 од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живо 
а.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, при 
 Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како 
њства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравал 
 и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било изме 
 покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди так 
орода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска и 
н осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног  
че он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, на 
а удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце нап 
руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то 
 него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљуб 
да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови 
ори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му  
{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и осваја 
рло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али пос 
век сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој  
био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова 
о говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам и 
м тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.< 
ак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} О 
.{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, ни 
> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да би 
от што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p 
ном, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми доб 
илоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш  
уком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му  
заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече не 
Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не дан 
{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И тама 
лошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p 
рог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не п 
...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! -  
новне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по 
у другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли 
! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p 
ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и  
 <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} 
га већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупци 
лим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милош 
ад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја 
их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у 
еба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, 
ке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога дра 
</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним суз 
и ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је раст 
а ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си ве 
ема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S}  
да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бо 
е била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </ 
часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвој 
е, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, 
ста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан  
 планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љу 
жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина  
снију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила пр 
 се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме 
ала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није 
.. ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> -  
ке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркин 
једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У двор 
увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи  
 на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број о 
о избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз и 
 <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, оп 
 Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу. 
тпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошев 
у нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који 
в тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госп 
е осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} О 
овом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, ни 
, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине 
>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон. 
куша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад  
а волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме воли 
ожив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми бу 
{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем 
а.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем 
 мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати 
ке душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> 
ег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком. 
 собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, в 
тици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао 
живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} 
о, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за 
е за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... к 
аш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад  
ише и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не из 
, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а ј 
чка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} 
 бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{ 
овести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S 
м те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по о 
 - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Ал 
 Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишет 
p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Ка 
 дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршав 
 а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не см 
> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му  
шим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рек 
ло, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, нео 
в, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се н 
241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није ж 
ејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав  
праћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар т 
а млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио 
своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети  
му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спав 
велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима  
а све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тв 
ала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео 
љао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела д 
плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам 
ош више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово ли 
 у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ћ 
 беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да  
оркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико шт 
цуском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Крем 
е, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit 
да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не изб 
мвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се по 
 звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто д 
 долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је 
а га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему став 
ебе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Мил 
што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби ле 
по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледа 
а не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом 
један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се ти 
ом надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... к 
да је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није м 
н посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не см 
одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се ни 
иже госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S 
челника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а  
{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наи 
ала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не жи 
ише него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се 
 те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - 
 <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али  
о ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p 
тре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том др 
 седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу нар 
, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p 
само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S}  
врсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто мл 
брика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као су 
м, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена 
Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је  
} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чек 
уће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне кар 
а га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S}  
а њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l 
викла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај жив 
у топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове  
ћ није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војн 
> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као 
госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог 
ки дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како и 
воју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао н 
.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе  
ића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="12 
цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада  
и.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{ 
најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорк 
м дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су н 
ди који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико  
био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђ 
ирода.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети 
чне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с т 
пио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће  
55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да  
а страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то  
ме је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још  
{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од  
је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић  
ић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао по 
о се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и о 
јна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголи 
ој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица 
 вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане п 
та и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде  
 који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без п 
 закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у чове 
> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љ 
 девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели 
шава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег дети 
није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт  
а и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако 
сно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске 
А.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја 
ећ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срц 
ртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежен 
 мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја  
н, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела 
искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} 
ипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде исте 
е је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који  
части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би т 
аници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу 
о живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље б 
ротив нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} П 
осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја 
з иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољ 
је правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу 
алу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се  
у девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписа 
урђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године ка 
о, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну вар 
 гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Ка 
едељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а  
рате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта  
ндиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић ј 
 служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних год 
тету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хт 
каним очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала ј 
 у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђ 
.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују д 
ала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S}  
капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај 
уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се дога 
а у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови 
ичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, О 
/p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од  
:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb  
 ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан! 
јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, н 
анпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављ 
.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се в 
, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неи 
 да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак  
сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је 
, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се  
јатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сив 
еба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један поло 
м жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хт 
о голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик 
S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се 
, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то ниј 
бе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад с 
це, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побе 
о се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згуж 
 како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то м 
 реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога 
цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин вр 
је, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ов 
ле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства 
е наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То 
 долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике ства 
, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под не 
 жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханал 
и, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек  
авлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић  
спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено 
<pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на ри 
росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих стран 
омиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{ 
м месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позор 
ођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда. 
делу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су 
ености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала р 
чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у ду 
ај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала с 
јакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</ 
ead> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалет 
рали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши с 
сно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. < 
алатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> згра 
ско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица 
оје је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега  
ајмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи. 
обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шес 
и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају  
ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног 
ивудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} К 
 њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која во 
аснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки ју 
.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што  
 познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који так 
цину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до не 
аја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су би 
 гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брат 
 ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се пови 
ници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла 
, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја па 
, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол;  
и Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била 
о одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огро 
су сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа 
толова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело,  
, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, ут 
ика се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећ 
 Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, 
наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенч 
/p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно 
ека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чек 
зветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испу 
рног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути 
е уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам жели 
ришта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пу 
, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш н 
е сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> < 
а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовн 
и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је в 
на.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као 
један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дуб 
ачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка с 
се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу н 
сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што воли 
о ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мо 
ала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек 
инистру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дан 
.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам 
досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на  
о што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која 
ика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче диза 
 хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на 
 девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само с 
те ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S}  
 служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је плани 
светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, в 
дали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> 
мом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјај 
 не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по цел 
скрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нов 
рио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли 
 шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то  
брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат 
зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, пост 
ика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла  
 није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између  
 између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од друг 
Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> 
д ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши  
p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду,  
 зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оску 
ом путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрча 
чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био пра 
е одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, ок 
и Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђ 
Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад  
ша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему ра 
 гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p> 
грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и од 
тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубав 
</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обу 
чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра др 
да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <tit 
себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али,  
 га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S}  
ad> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и сви 
азио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала  
о се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Д 
а на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам каж 
станка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београ 
пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек  
e>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пет 
ја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајд 
 Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла  
3" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила 
ош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} Т 
тискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била ку 
а зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даљ 
} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектира 
 и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} 
 су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{ 
пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје 
S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као д 
- упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трам 
ле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридес 
а угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да 
 поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад 
а ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка  
о писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здра 
ети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз  
сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да им 
е нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми ост 
д трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше  
 је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакак 
аквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си  
руге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју ј 
ужите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне  
> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драг 
е и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} К 
</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, мла 
био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је  
 кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p> 
у угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се ње 
адник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седн 
 времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на  
е, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош  
 /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку 
оје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица ко 
 се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мај 
{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштв 
изу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p>  
тару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишље 
разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе ка 
ажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се је 
ок својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</ 
 што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да пр 
удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n= 
охтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно 
:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p>  
о ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад н 
ку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче ј 
емића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељ 
хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне б 
 рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим  
која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од  
о што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо д 
ћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи ур 
го се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi> 
 госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако ид 
} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још доша 
 над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој гос 
Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао он 
успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p 
Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном ру 
ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ ст 
себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било 
рницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за 
по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, 
Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивш 
а је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{ 
{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше л 
 рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb 
м створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће би 
ове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> 
с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, 
 огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми 
жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема н 
p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно. 
слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички 
ици мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним посл 
истарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљ 
ачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" 
ратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је н 
ји учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} 
глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> < 
ублици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су 
183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветре 
ио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова 
ако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, тр 
ста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му 
пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две ма 
 живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже. 
среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да 
их опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> 
 да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша су 
- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђе 
 само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му  
 зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске  
 <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите пу 
расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С врем 
тири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано пл 
.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар ч 
ло изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије него у његовом гол 
кресаних растова, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади  
мехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они увера 
ан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут 
 огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо  
ад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исп 
век волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро 
, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S}  
е суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист  
оворила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју 
да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сит 
 адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш до 
p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери 
 </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у ње 
у продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, 
вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је. 
астила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадали 
смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи  
ого и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драг 
ели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост 
вице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> < 
з дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљ 
себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером,  
сте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S}  
6. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако с 
сни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебито 
мене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! 
а ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала,  
госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош 
вуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пу 
брањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформ 
 и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу  
ас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </ 
Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну висок 
 Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p>  
ју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из 
 због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на 
узет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гим 
тео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> пр 
Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S}  
коме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног  
сећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места 
лош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из ва 
ише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде треба 
 је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао  
свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећ 
лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитује 
ао Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Креми 
 дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није  
 и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу,  
мо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> < 
рајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи  
није дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{ 
S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У со 
љених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су т 
ead> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још не 
е, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љу 
има једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{ 
ите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара д 
 <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> < 
о.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде 
се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се 
ка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо при 
асамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио 
ш.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамва 
 где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике ше 
Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на оп 
свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина 
тнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Се 
о не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позориш 
там: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- 
{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте 
њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачи 
ској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зо 
апуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где  
еда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кр 
, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну  
м град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли 
а отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизм 
ану на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремић 
и прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост њ 
озница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попи 
елом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове 
к воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви из 
голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да 
аго покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и 
у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једн 
 Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Би 
ледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала 
о вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим пониж 
а вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативш 
 чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих  
...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој 
ј капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближав 
 миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што  
енутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који н 
једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и  
ар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S 
ајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало ј 
и би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гле 
а онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби,  
p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу ис 
голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњак 
лица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунц 
а су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Др 
 него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} 
ади</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143 
и сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим  
железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи 
громна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледа 
ће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца к 
 Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале 
м својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на 
младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи з 
арк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и р 
 биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да 
, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p 
оји је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском н 
неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати  
на, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички са 
ира који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S}  
ш сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, б 
тне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништ 
у је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике држав 
е поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ра 
стала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом ц 
само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи 
реком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је би 
 вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно веза 
кви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се пр 
 пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топло 
г</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до мини 
рецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S}  
сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у вазду 
етар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно  
 продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворе 
 репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишји 
се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистро 
еласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као 
.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{ 
са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно друг 
тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су пре 
ћу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја т 
персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име  
Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове в 
 довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а 
добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једно 
свест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче  
ташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{ 
у.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху 
едан једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Мил 
е хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког за 
газише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на 
ати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, ви 
лавној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери 
ено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најб 
назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се з 
узних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргн 
је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по  
 и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам с 
уарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланен 
а ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То  
} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као 
е <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила  
заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела стр 
то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губ 
е није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могл 
к се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су 
ледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски д 
де: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседели 
 вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако 
 Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја. 
а једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огл 
то, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купче 
ји је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске ра 
тињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, стари 
 Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S 
танице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућ 
јој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразе 
е је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све шт 
оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали прав 
да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљив 
 да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо  
а која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> ј 
ави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она прин 
дужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, 
а, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол 
 до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да доп 
е гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - 
{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешц 
ј ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести ј 
је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се 
, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да  
а!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p 
дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти за 
ешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ни 
ти. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа  
е штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од с 
, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негд 
тране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људ 
е смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су м 
дбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове в 
 него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова де 
 резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не с 
 из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како  
а девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад 
тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весе 
 оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Б 
ауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у  
 да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи,  
ази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се о 
о се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала с 
ку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за  
нци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамен 
ак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушк 
 не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом. 
утра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p>  
ављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо 
, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жа 
и седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи ко 
 светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима л 
 пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њ 
ца речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> < 
се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сет 
у, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим т 
и примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупц 
ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица 
уња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац 
 се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву непра 
а ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p 
 сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда  
 пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без 
и шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београ 
обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила  
ика с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на  
 волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и мој 
 су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се  
 круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светло 
ћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пре 
 будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везу 
атељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио  
у са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу н 
им стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, ди 
Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на т 
су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зли 
бави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као  
не кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хлад 
Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S 
д је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара  
ницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда 
ега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити  
 себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S}  
 ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађ 
матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она  
о га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један 
ећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгуби 
ла се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиско 
веже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко уд 
свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину  
танак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша 
ово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у 
арно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се б 
хове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изн 
S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе 
ешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао 
 време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега  
/p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на запад 
 спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се с 
че да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури  
тагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веро 
{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магац 
..</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, куј 
о да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ј 
дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се м 
{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило 
одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облач 
но увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седе 
ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила и 
ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као д 
а бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровов 
рироде наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежин 
 покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио 
, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти з 
нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређени 
као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S}  
ем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ј 
ла би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је 
ње се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да г 
и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбин 
ах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао  
не светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је  
могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, 
ју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о 
ислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... р 
ћи под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који  
е сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И 
акривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увиј 
цем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог при 
а, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља он 
а грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n=" 
о њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан  
кшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слобо 
ај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, 
 драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} 
мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отв 
уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, про 
етасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио врато 
да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али,  
мишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по 
дне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатк 
гао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... 
лакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потр 
љубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, 
 један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово м 
сно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно из 
 излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаро 
права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је  
арини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на гл 
аласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисањ 
ку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, 
омало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не 
сцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада 
е пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрада 
Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не  
Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти  
мешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до с 
је срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега раст 
 - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... < 
ем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p>  
вечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, он 
и никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала  
од <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне 
ротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропад 
о и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господст 
а пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним к 
 једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са  
улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига би 
дом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} С 
острана дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред 
голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим  
 да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја 
ице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини 
лизу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - 
се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играл 
ним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима 
предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се 
кавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу 
е и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала,  
штићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја ко 
е.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош про 
 <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посмат 
 из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у ин 
уди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи 
ве намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох,  
 је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - 
чиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаве 
РАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто  
д краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клуп 
менове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њ 
ка се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се б 
ош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме о 
> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p>  
ритиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умо 
 све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пи 
же у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази 
зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања,  
 толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од 
дмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при 
 тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, ка 
зама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешк 
о Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату. 
летне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног паро 
и бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брд 
откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало вес 
вима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности д 
 после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здра 
} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили 
и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада и 
 је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомил 
ога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а 
 осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и 
о је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи  
збијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је по 
ан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић м 
шњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се са 
а тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан д 
ијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици,  
 и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати 
им сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма 
асно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију г 
а, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део К 
ла неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} 
S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је п 
едно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, 
очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала  
другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="chapter" xml:id= 
 кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, М 
 је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљ 
и месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколи 
станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређу 
дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако 
да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело с 
ао надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет ок 
 задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не  
ерали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шега 
, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредн 
ао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заг 
грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Млад 
 јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошл 
ле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сав 
та од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих г 
ореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киш 
их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово 
као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није би 
е сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калим 
 располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамен 
ти сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновни 
 потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p 
кругластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Биј 
 се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је  
title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</tit 
колицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, г 
скрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мир 
 на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако п 
 наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између  
рада јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Г 
евине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећ 
ранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насм 
пирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - П 
а главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна пес 
 црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Б 
 стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и реч 
S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, а 
на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је па 
Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам ра 
ло репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста 
да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне об 
 би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи п 
олео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред  
Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по 
 ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да 
ко да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не пон 
те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима 
икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{ 
н.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дн 
о му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима 
ећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећа 
, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је смат 
у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе 
 као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав 
у.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{ 
 колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним ка 
отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложит 
 Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело! 
ена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} 
е ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ј 
и се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се 
.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и цр 
арела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи,  
сник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротн 
цале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју 
шевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S 
.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцим 
есник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније 
енутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида с 
еравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама  
мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско с 
и из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми 
ов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задр 
, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је теле 
едно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен тво 
ти.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити. 
{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да б 
са из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је ј 
 комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{ 
.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У т 
жи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало 
 целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Т 
ваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато  
ависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба ду 
и заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне  
 у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а на 
 плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима правосл 
да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој  
.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руков 
јом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је же 
гуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, дале 
све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те т 
- Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав о 
 си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} В 
p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрз 
талгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на 
е се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p>  
овек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се 
клоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност изв 
 га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време  
ог анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој 
е сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једно 
авају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију св 
други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо м 
ејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми  
жна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој  
тио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чи 
али и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, 
х, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме т 
готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су зај 
а за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{ 
а остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе 
је не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слоб 
е једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака кра 
идим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како  
ла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје. 
 да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; на 
 девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају т 
е природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и слу 
уће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, до 
ене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душев 
 и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватр 
то нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи 
лади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао врем 
би треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар мла 
с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p 
ам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи о 
 на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њих 
и Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живо 
Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и кр 
појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи по 
, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да пос 
рује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се 
је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, вол 
ећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње  
освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Т 
е мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпун 
{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ак 
био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од ј 
> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ј 
жем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да каже 
зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с 
 натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што 
Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p 
и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болн 
ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се по 
ли овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да ј 
теде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за 
о друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим дру 
ло, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници ма 
 одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не р 
свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се д 
 се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад  
ви младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се  
а долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охр 
да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће  
 Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма 
и ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која  
 зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута  
а ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим 
бичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација  
рагу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала ко 
се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да л 
S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком,  
зано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укочено 
словима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... на 
ст из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много ш 
Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човек 
ши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао ка 
еодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до  
аче, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу! 
сни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужите 
 - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то 
ив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо вез 
у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - т 
 </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гн 
е веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут,  
је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих др 
гане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам 
 и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо 
к још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не 
а.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледат 
гових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али г 
блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти м 
{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{ 
осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p>  
а да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце и 
ој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ће 
х очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Мило 
ве било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориш 
стог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисл 
оји су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо  
емић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зави 
<hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израд 
е и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али,  
 се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није  
и.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} 
Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су те 
оселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, наме 
тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је ја 
дно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задово 
ек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цел 
да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи 
 обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-живот 
јан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу ана 
толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећа 
је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који 
Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{ 
, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огл 
купе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изнен 
ти.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би и 
ови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубин 
мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем 
ренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам  
ици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих ж 
у твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би же 
Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претеру 
тајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} 
ило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна те 
бав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p>  
 кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова ма 
 сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмех 
, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам поне 
њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који  
ржавни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова в 
 ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли  
м знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S}  
р с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је по 
беђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <p 
раја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Бе 
 ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се н 
/hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Ст 
е, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чуд 
{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је 
ајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ва 
ном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} 
си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај пос 
оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би 
 прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам остан 
ласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћа 
ку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред  
ислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дан 
без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком јези 
вља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си т 
и обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је.. 
 себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још ј 
та.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не б 
} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не  
ном који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} 
па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима поста 
ли јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посре 
ед себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би б 
и реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар 
, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, 
, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без 
ј потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и д 
то још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу мол 
S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми  
уре да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Ули 
 брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на у 
није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p> 
 са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим ј 
S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</ 
ј од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>М 
ге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа 
рче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је по 
 дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p 
мо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош ра 
рења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему д 
} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико та 
 жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к  
растима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ј 
знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим! 
е ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио н 
 границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара аутори 
Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затвор 
заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да 
подине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi 
кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас ст 
 без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав у 
 од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p 
 по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми нај 
p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену 
 сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он 
а би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, 
ени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, оч 
.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног 
осподин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да т 
зади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа  
свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се  
јку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми ни 
Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти п 
оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до ж 
S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега. 
 себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је сл 
дај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то ле 
мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко дола 
м сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавн 
удица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би примети 
ор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене речен 
гословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о какво 
и коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Как 
ћи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и он 
ко као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, мо 
све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S 
тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам тв 
S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше  
.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти зна 
м да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је ме 
ма теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у 
огим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка 
з њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасн 
 зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред 
рет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, 
у били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда  
дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана,  
бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је к 
а.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни  
 и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело 
елим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S}  
ало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе 
једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове 
 бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш  
едајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос буду 
чајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито  
 се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ог 
аше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је 
За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у ка 
знавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што 
рдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Мест 
>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног  
род</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S}  
чита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака ње 
ео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба  
које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке ка 
 Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; 
ме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозб 
вот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито  
...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, 
Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако гово 
ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињ 
/p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треб 
/> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- 
еба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих да 
е:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заус 
и човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи  
евне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, к 
с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичн 
 израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво расп 
аги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја 
ких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изго 
 као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један ра 
на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и  
ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити  
вољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога  
- обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци 
то ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Ни 
Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека дру 
 се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми г 
него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твој 
Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} 
овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изглед 
илошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је 
{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој< 
жемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очеки 
а као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем к 
/p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, он 
; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу 
оново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... 
 твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледет 
</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео н 
едну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна,  
ве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да 
о незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што  
p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја са 
еоборима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло н 
ота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се дос 
 дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теб 
акнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим и 
ећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну 
Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари 
 жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{ 
не и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под в 
Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о он 
в уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављ 
 дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за пра 
та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> 
сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што 
мићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желе 
а добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и 
е која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови  
 чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубав 
ајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун  
ином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је 
тави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу 
н; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{ 
 ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкро 
Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну ка 
а Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јест 
јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{ 
 и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што  
овато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев- 
ску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студен 
</p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини  
, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и 
гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Једа 
еминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: м 
ити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, та 
исли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и т 
ребало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским ц 
зати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у ко 
 је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао п 
оворили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су из 
ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли 
та ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мисл 
 људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У  
косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.< 
.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходни 
 га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број су 
исли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> < 
имих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оста 
 Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио 
е на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и,  
нидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је  
чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, но 
 то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студ 
 заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нар 
оже брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало п 
, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам једа 
, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш пр 
црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво не 
га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</ 
у, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p 
ела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.< 
ади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."< 
а није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би и 
p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веро 
и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обр 
ла те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S 
85" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном пол 
накиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро за 
ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јо 
г успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла  
и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си  
p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади чове 
око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала 
 <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вр 
> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овд 
оред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој 
ивот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљен 
се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати 
огу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу до 
неки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљен 
, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо ку 
о, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нис 
и за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S 
/p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала 
лу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих и 
не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте мило 
едним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра  
дела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехива 
ао дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фа 
та, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они при 
а се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио 
акву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена  
који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузо 
састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју сн 
 кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S 
 Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш тв 
астали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми  
рог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит 
ду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у в 
 гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је  
ла тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су б 
<p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек  
г вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје 
оворила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, к 
ажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод  
 тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитива 
оследњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер др 
 је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти 
еколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те в 
ните напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим 
и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осм 
 целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, и 
ејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позва 
, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буд 
Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети 
а и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од н 
 само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављен 
да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, он 
 <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задру 
ориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори  
новника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио 
о све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни 
да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јак 
илатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прв 
ајгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... мило 
 <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички т 
а се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских  
 корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепен 
уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не мо 
Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си с 
 је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди 
ње и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од св 
лико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још 
 <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка  
где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан п 
 n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који ј 
рупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је 
жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је би 
 толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Т 
исак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да  
трашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада 
 већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила пог 
Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се 
на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прв 
 и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око 
снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао  
 маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није  
ца, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било 
 рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш  
p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори мл 
p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу 
ако је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> -  
урски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпо 
ао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно 
изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину  
у.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оста 
га, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су бил 
ј соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S 
ебало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење 
емић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јо 
 наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђим 
Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је ут 
 и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како т 
 у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од 
а?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор  
мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригинално 
још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време д 
е се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, 
ешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се  
ран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити 
{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Н 
троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{ 
оле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му он 
лену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама 
те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изг 
p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не 
сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то уч 
S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још н 
амо новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго  
S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била стари 
ној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S 
го. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић  
 апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била н 
о сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да 
еђу нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - 
арушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све т 
прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године став 
чан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном 
 у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, з 
а писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мисл 
еда се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се раст 
 световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тиши 
 световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари 
 крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> < 
рукчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама 
е исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рек 
 у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је 
{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш -  
е к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић  
међу дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају 
заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али  
не и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, ж 
ближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих  
рице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био пров 
се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за  
ић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како  
отребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи вазда 
, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да 
 ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, нап 
title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потп 
но му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chap 
p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико  
ге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div ty 
дала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа про 
жалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољ 
епортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем.. 
тних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су  
 даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p>  
веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - гов 
 га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутра 
</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - 
илош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво нев 
ош већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни п 
војој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до друго 
 сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш  
n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио ј 
е да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино 
оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, -  
ује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао. 
оју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} 
соких идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто к 
S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да т 
 још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - о 
ачин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучн 
ему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта  
своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске < 
и човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој  
</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгути 
их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле на 
ши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш м 
итким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати м 
е очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драг 
ок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p 
о да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! 
е би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и 
нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане  
и, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, м 
а.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота тов 
носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику 
 казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> < 
равио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који н 
 хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити ш 
н себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла 
ш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело на 
ли, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p> 
ници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од ов 
ох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се уте 
рка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, м 
 за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћенич 
иде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља с 
говори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа ка 
ој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропал 
ила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" / 
говори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже 
<pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке,  
ад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости уч 
го груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти де 
...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену не 
их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на 
а разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништ 
х уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом 
хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жен 
 Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб. 
Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде н 
есечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад  
та рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ј 
ткривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко?  
Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је о 
 Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те ј 
ходњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревет 
 да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце 
 прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - 
шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не о 
р.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>-  
а у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спава 
 озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол' 
 на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао бл 
о некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариш 
 биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, 
 чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старин 
та Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </ 
ша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала  
саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли т 
> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S 
 пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је 
е бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас  
ош ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ни 
ознавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Њ 
што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио 
у.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви 
 постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек је 
ена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском св 
у располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини  
вац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашо 
н, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да м 
је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шт 
а ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена  
настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђ 
еста само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме р 
је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p>  
кољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећ 
чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не ос 
} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са т 
ам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим ср 
број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему 
, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али  
 још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p 
ош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је т 
оју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки 
управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дат 
оба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије  
ло опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то урад 
аринским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи  
 његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који  
та је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесн 
инистарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје пр 
ци познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кис 
где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која  
ајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје  
 свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље  
Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без 
Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане бе 
лада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио нис 
 вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер с 
га, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад  
ј седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обу 
.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио. 
цајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са ње 
 и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово пис 
 он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики у 
м, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе с 
е већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и п 
 да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме  
.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је 
9" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи  
ло наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца  
 злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жут 
ве на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S}  
искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, 
говог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно 
му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалос 
{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави пр 
ог у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак  
имнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих  
има и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерн 
изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошт 
ига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава па 
ци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мерак 
аљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који под 
и и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било ј 
е у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају 
на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић м 
ико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} 
мић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Се 
и велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у т 
тском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из наро 
сећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> да 
самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже  
 покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - К 
и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све 
ак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још 
> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још је 
.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се на 
} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и  
као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <p 
. моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај све 
, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори  
S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и пр 
инка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је см 
 са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да г 
ћу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео бан 
бичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрл 
орија сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одгов 
ешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди м 
о је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће ов 
 Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи  
је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изнал 
вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот. 
е молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било пом 
да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... н 
ко се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Ви 
епи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и  
 своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, пр 
као.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши  
паше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам. 
ржао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао п 
аједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба гр 
пање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило 
пло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је 
hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само з 
век воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - 
поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са  
дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби бораниј 
{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</ 
остраним.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се 
брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, 
а, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањ 
изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је  
 која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски капл 
ла купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породи 
 се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, 
дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу  
им сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали  
је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али 
 и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S}  
, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p 
лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страст 
нувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још б 
{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бо 
> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Ку 
 <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! 
ћи под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасн 
 тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што с 
е од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мај 
а."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n= 
{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Ал 
у слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од 
 кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, зем 
 овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђ 
тра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Ост 
ад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се в 
пе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја в 
вим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S}  
> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јевреј 
ри која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољен 
.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас ра 
већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам ј 
о да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог ст 
о више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега тво 
обу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме 
 руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не 
 води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би пос 
 </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је 
још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не 
} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу 
не ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седел 
 ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</ 
дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премеште 
 мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско 
ица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси  
ко њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку д 
но од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Мил 
х места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се 
 тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за теб 
ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширн 
 на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, ј 
де трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежно 
на ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</ 
је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бит 
го што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос  
оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико с 
а излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска ул 
Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S 
p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну 
ту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад  
 да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана пре 
и ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не бри 
> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад миј 
 цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ва 
е поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} 
 је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били до 
 <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође 
, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету 
нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се по 
је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила  
 време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнев 
варао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- 
 капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А  
ајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако  
се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на св 
о шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говор 
ородица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нар 
ац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{ 
мимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друг 
 га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више  
ениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та вел 
 сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p>  
ди чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њ 
у се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштан 
а у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ј 
ђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, к 
 и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{ 
рстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под 
овори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. < 
је било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је б 
 је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите. 
 отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p>  
?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми ваш 
опуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S 
ицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p> 
ити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја ниса 
вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једн 
а без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић сув 
шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се  
</p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слобод 
презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме позн 
 их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас 
 сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{ 
ве, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љ 
у, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је  
> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није инт 
 је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који 
дан познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а < 
 бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S 
умеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње 
 дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да  
их испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила поја 
ражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом жи 
а човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и пос 
де с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста 
 пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачун 
 Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом м 
и некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорк 
не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и ни 
сти које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна шт 
} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често пор 
ину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме 
мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не 
ава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ј 
ета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох за 
по прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно бе 
о не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p>  
ше много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била 
 милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{ 
јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ла 
 показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од 
била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали  
 претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и 
ни кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужите 
а то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе  
 заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили б 
 удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - пр 
и Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али,  
, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје со 
ви Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове  
нити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново. 
, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође 
т узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболел 
а му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} О 
али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу 
 ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобо 
утку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа  
 друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да  
се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у 
g="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} 
улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широ 
а</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску ули 
ко великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности 
о се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека н 
у окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у ду 
прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је бил 
номе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} У 
} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да каже 
спа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много 
48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдар 
ара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни  
аступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја прим 
 своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада нав 
 је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени  
а, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислим 
 се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који 
вала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на 
опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p>  
егујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> 
ка привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p 
ао толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, 
а ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p>  
у су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чин 
да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи груну 
че да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p 
и се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба ј 
апишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Напи 
м искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који 
осле кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Некол 
је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с вре 
а је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај  
 се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним жив 
жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч ј 
 да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - б 
ја; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем 
ој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста те 
лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му ј 
 је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Мил 
да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико са 
она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад 
ло му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарал 
му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих зано 
S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, 
хова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја  
Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели  
Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, прав 
 кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а 
да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја ј 
Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 3 
 тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају п 
цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, з 
ме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и у 
 Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо би 
рме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу 
ену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан чове 
 непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе  
 данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи  
ак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ного 
ом, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јав 
е извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучени 
а она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S 
{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутњ 
лико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су па 
ићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве 
о дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; 
ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који пот 
ја, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене 
 због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мор 
говог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте...  
 човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <d 
драв и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затв 
ндарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, 
реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да 
отребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једни 
пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је п 
их срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толи 
лим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобо 
Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећ 
ли, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка ниј 
е не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити св 
бини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је се 
{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош м 
е му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је иш 
 то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити ма 
S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је н 
уни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најл 
 животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја  
д цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али,  
 питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико  
ктера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири с 
 другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити з 
екла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, 
 су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, 
чима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Р 
нка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред  
 кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у тр 
 бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми 
 Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и 
мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, 
ћ се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколик 
ово у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у р 
 лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа 
о: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће 
вета и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле 
 један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у 
ма не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи  
арити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбис 
Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p> 
, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница у 
 у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје 
, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и 
лике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па о 
ти коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа 
ош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забрани 
лош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још  
а поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Ј 
дао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радос 
о посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, 
хову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру,  
егове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина п 
ога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се 
НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови коле 
е господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа с 
 изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено у 
ив живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спр 
ања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхра 
ошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} 
еб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу и 
у, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног 
ан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду 
њу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свег 
 Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-С 
ца.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се 
реласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију стра 
ној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Послед 
огатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чиј 
цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и п 
аћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и прип 
ушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p> 
 и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи свој 
шли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и  
породу</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка л 
ебу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад са 
 погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и  
ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом о 
ама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспо 
хтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели  
 преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера. 
Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{ 
штајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли ј 
о неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господи 
ло о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p>  
пуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питањ 
те</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> < 
рану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су до 
есто пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели д 
и, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа  
о му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито 
на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати. 
 да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било 
е пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p>  
избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Д 
, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то оп 
о и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшин 
жио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S 
 заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су 
друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} С 
ас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ст 
ашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим ос 
хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић с 
уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, ма 
и ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји  
и своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отвориш 
је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша  
 јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{ 
е ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машт 
ко ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећ 
 тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се  
ици, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш  
а вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на с 
и су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о  
ајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до ме 
} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече д 
иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као 
 од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико н 
ла од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали 
задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зор 
ло никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући  
о бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш.. 
ло и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубље 
 прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврш 
клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Ди 
ог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, вид 
понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити тв 
х.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају 
ј једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену 
ачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци ок 
с је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено  
сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена коле 
 да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бој 
.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> 
 јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам д 
ива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најми 
и.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или  
м је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио к 
ланове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код ве 
полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мо 
p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне јед 
гутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела 
 најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не  
учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба у 
S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми  
ажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, 
у само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} 
раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића 
ебо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S 
 поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} 
вари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала оп 
Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићев 
паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ј 
ђено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да  
{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и 
ела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у св 
S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти б 
радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трља 
> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка пот 
ећ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, бац 
е то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако хра 
духу, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже не 
 је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је 
че свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш. 
се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S 
/hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш с 
гао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанст 
а кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема 
" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она 
ћан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме ј 
е није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одгово 
м стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба  
омагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом д 
ишта више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме  
а радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја ж 
та.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не д 
ође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, п 
 у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна  
евљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим  
д заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и наста 
> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да ј 
оји је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имат 
ше се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свег 
у се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> < 
великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Поглед 
уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себ 
ити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је 
твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све пр 
зеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{ 
ави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно вр 
или најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгл 
о друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маск 
ајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хва 
- Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак  
ју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога је 
.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и д 
р он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, 
правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, 
вљати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> 
нскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да забо 
мртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радни 
ладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p 
 као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборав 
ена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сен 
квог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по једа 
у, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако изв 
е за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и 
очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка преки 
 приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој ка 
итрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима.  
 n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде  
угога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хт 
ијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слега 
от што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужност 
Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да т 
јући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, тр 
ворио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је удар 
 драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као  
ако да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету ж 
Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразр 
бина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто ј 
 генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школ 
едао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје  
да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, 
 изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је 
рила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је п 
е чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног гол 
о, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да с 
ушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, 
не куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и мех 
ачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну  
 децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради  
улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синов 
теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али 
ти те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади чов 
 . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> 
започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љу 
је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ов 
ви у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отим 
оћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те че 
ебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје 
ти.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и 
> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка ј 
шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зо 
но уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против њег 
 није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао о 
 боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Мило 
азигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде дал 
 се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том 
о наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и  
чани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка пре 
Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли  
срећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак бић 
јке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве млад 
ви ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек  
о, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је похо 
потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ни 
 патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео М 
а будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје 
ћ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад с 
а, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила 
огу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер ј 
ји види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па а 
 којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао пог 
их ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} М 
 се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали в 
еђа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p 
жим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се  
ђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се  
 цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице,  
ај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може  
но срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне 
ову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где 
, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му  
 куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом ву 
 би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лиц 
е плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај  
 помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренут 
ше неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Са 
дим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S 
p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех 
вече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам ј 
а мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То ј 
реха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме забо 
их нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пу 
 протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремић 
отив нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше 
 се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се  
али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној п 
з новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ј 
 те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула  
и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом вла 
 да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији чо 
о.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу,  
фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и  
мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пр 
} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p> 
ињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена  
 ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти  
{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те 
/p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Б 
 и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одм 
пуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да зн 
е ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме в 
аје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову д 
д се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p 
 што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба д 
ољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с тво 
 му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савла 
 Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажа 
рме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневн 
х новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љуб 
ревртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно  
ити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се  
p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти има 
тије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој 
 Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не буде 
S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не сме 
ладог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се  
{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је  
ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо н 
</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} О 
 је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога жи 
Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и  
d>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То 
ој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећ 
<p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</ 
 обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да  
S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло сл 
 ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети. 
 већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала с 
она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, 
м Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз  
исаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хит 
ам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја т 
 је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, ал 
- Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршит 
 тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жало 
 да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо п 
 давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, је 
и, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан 
дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несноса 
, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми.. 
бог мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p>  
.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S}  
 што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p 
и овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим 
е, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на 
а жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам нов 
> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други 
аше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају. 
моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и изм 
ем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељи 
 Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један вел 
ворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остан 
ан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пиш 
чим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежа 
 <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чи 
во где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" />  
же раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас раста 
{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без  
 у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; 
ном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку и 
 пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега,  
 иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођац 
 ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се 
 тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} 
увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... о 
он, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S 
на, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог п 
ко ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте не 
реко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако  
а приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим  
олиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љуба 
: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика. 
 главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} 
о пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на 
е снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљи 
, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао  
ке везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бр 
а и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве в 
највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p 
оркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спр 
 Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за од 
шавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онераспол 
човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, ка 
 били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем по 
 је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку  
ам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко  
амет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готов 
и и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим 
ој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом откри 
</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело  
о како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако как 
 и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништ 
а.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, 
а у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је ч 
ки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега 
 они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија уч 
речена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошк 
а од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бо 
на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није м 
 би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на р 
ј сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд  
ину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су бил 
руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек ко 
 хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да веруј 
ом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и  
 </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто д 
</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је ра 
аву да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та ма 
 га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти пе 
амтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S 
 све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам  
савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари 
носан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заб 
седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се 
сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним муш 
поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског  
упачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручња 
од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чел 
ако је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта ј 
 ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатељ 
 да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и ос 
твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану. 
збијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша д 
лник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да 
.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена  
 по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p 
асположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичиј 
ота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње по 
тимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први са 
е знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да ј 
виш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ев 
она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: отку 
е Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим 
ако да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да  
а, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мо 
 довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> 
S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђив 
} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао  
ати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кр 
сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њег 
оју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец 
је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p>  
оје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то н 
овода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи ј 
ој води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уве 
па лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и о 
стаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> -  
тио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгу 
драсли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на  
ане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се бац 
 оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу зао 
е на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из о 
граде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар з 
другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз  
е стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех к 
 стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је б 
које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би 
 је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би  
ко паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо о 
жи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хте 
и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњ 
S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кре 
е, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорк 
 је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Р 
ки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадет 
га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да  
ерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога 
почне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - 
ошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је 
о, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се  
о у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Ми 
же на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу. 
е по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све 
есно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање упра 
S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече св 
оје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица 
нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се  
ринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат 
а га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан 
либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, ка 
уђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Вас 
је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушил 
цу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајс 
 око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Мило 
ењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама 
 указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу  
ја је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо 
е му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи. 
>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милоше 
 и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија к 
још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хо 
на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје гла 
 Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се св 
асположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шт 
 занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице 
>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно 
ист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз от 
увало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад ј 
 се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима 
да.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела  
уто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који оста 
а поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изг 
>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадил 
ицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се ок 
и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан кр 
олеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај 
 самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесми 
 са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јо 
 Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакш 
ка, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће 
прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спа 
?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза ст 
е су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина  
 да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препород 
их уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај 
ух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош 
 ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и д 
о преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут 
и десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независн 
е њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге  
ној води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом  
ежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вред 
пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да б 
редставе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облаче 
вим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је  
а присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала 
у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махи 
оја је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао 
угме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, сил 
 га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби с 
ади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је  
адим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако 
као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам  
ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало 
ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је ка 
S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум 
над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је иду 
и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Неш 
 изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> 
опуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло 
лош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ пр 
 онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Ал 
 да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{ 
т од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо 
ош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова  
или само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други све 
е од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} 
арима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телал 
 и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће  
адњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том 
ни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутац 
 морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога. 
му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од 
же с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли  
 ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити 
 ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам н 
 муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их сре 
> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио  
 у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - ви 
. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - го 
аву начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву вел 
.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хита 
 часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, к 
својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип с 
буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, насло 
о немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је ми 
 жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му с 
?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, 
{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак зајед 
, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хо 
лазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са  
 само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њо 
ави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно за 
ечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те с 
Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, 
<title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближ 
е волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{ 
ега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанц 
 зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшн 
 су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов о 
 такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега 
лош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање 
ивота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које  
вече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз  
би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом 
 на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. < 
као од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружил 
 према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Преп 
 Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим 
помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала дево 
црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу н 
ти Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - И 
акеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Сла 
ије ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би 
говори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</ 
љ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја ви 
о је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S}  
 Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има  
ев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да  
што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство 
, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али 
поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" 
у од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p>  
head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио ка 
рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </ 
шу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и б 
ио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресеч 
 Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се п 
ојава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S}  
.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека т 
тави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> св 
 што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јад 
 је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> 
вених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни ре 
сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушче 
{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због 
тито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је 
загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитск 
мо Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и  
 једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено им 
 из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S 
<p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти  
ца.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{ 
бити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш 
м бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам  
 је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драган 
пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош  
и да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два 
у у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао 
ли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и осв 
ату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, и 
 оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога р 
 са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одм 
 <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима  
вати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена нов 
ише, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао о 
к га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранков 
 устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику дево 
чно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пр 
 - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - в 
<p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала пор 
е могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади пес 
 црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, св 
и чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане  
е пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у  
х које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва м 
игаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избија 
задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије 
је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ак 
се материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем  
његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је 
сма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од  
ће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек ш 
 Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ 
?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих  
е чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе 
о да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S}  
очише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из  
гована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим 
а.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те в 
</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли от 
p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да  
а није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није 
душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око п 
тпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му с 
врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот врем 
се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондрис 
 "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећа 
није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале 
адобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно 
шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за свој 
{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S}  
ш се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајн 
а на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњ 
емић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више би 
е стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била 
 ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа м 
о своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце 
не, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као пр 
а, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог неср 
 једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био 
 појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не мож 
каквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је д 
 узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор  
к с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сн 
ма.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казал 
ни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> 
ржавне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи уд 
 чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да 
истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које  
стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и  
то догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависи 
авике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита ил 
у да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, 
ије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и изву 
их савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi>< 
ени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене 
оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју чо 
ену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да  
и свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види м 
 једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да п 
ог тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припија 
 среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз 
ет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли  
абије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш,  
- Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранкови 
 питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог  
глади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све мож 
ко бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа  
дног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговар 
о крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових  
у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Ру 
 кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој наб 
?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без 
као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи др 
 ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћу 
.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S 
 га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администра 
инистратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... д 
...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем до 
 чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Н 
трану.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз кап 
јао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова верени 
ва вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{ 
ења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством,  
и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чи 
.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, п 
е: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био 
ити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет 
> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгут 
ја облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће  
ли је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S 
шено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање  
 <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрет 
ш не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да к 
. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић. 
учише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} 
м.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мен 
де су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не 
>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га пит 
је могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>П 
илозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су  
 Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те  
ротивио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} А 
 Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пр 
људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та 
ени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{ 
 прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богда 
еседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} М 
зане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тад 
ојске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник по 
/p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији вој 
 има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви м 
мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у  
нковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материј 
м? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се в 
 саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић  
у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто нап 
а додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нем 
ворио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је с 
ојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо пед 
 на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се ук 
та било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад о 
не.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни 
а:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити  
ма, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</ 
>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек мо 
љено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да 
р задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, 
ло кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам 
е пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу  
 и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} О 
 <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допад 
 Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њ 
 Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану би 
p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - 
? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од  
репорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада н 
је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фаталн 
 - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути 
м девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Ал 
икога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се д 
 Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не куп 
ену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позо 
тијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош 
ји јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отва 
ала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегн 
нуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједа 
 ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у нар 
на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранкови 
шо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} 
аложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио с 
е дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па  
шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу 
је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p 
ље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову к 
видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p 
 Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлач 
, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако 
анствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједн 
ана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са из 
је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те из 
ало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека  
иле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S}  
а Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографим 
ло велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посм 
се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које 
р, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад 
 Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких  
асић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени 
ило да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне квак 
било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав 
у на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам 
S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја с 
истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких ле 
овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше ком 
о замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и  
тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си 
ка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примил 
колико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава,  
а, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај 
ших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњ 
ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане с 
 свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је би 
свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и ок 
дби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско пр 
рхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мис 
них у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава зав 
а.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине 
ио толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подле 
ам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има  
 еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могу 
е за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и с 
брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мај 
да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљ 
 некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у 
ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били  
ремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу 
 једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек  
к што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли д 
S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет! 
амо наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере  
о.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S}  
сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било поз 
ованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара иг 
а да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четир 
смо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра  
иди какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} 
 још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} У 
сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је с 
 је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио  
 решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годин 
.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плаво 
ешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би  
е, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребро 
кве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи  
ниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана бић 
.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, св 
е често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код  
м обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако  
му је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао  
обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим  
дакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се вр 
ово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова му 
светити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твоји 
осветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити 
 да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} 
о питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да 
ротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о 
носа долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p> 
 Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочит 
но и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</ 
{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не б 
о кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао 
његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове зајед 
дите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим  
} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као з 
 време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она  
 које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млад 
Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину 
д дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због ње 
 Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то  
имакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај ро 
ди; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају блед 
навао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Њ 
 од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна в 
ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да 
неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да к 
и о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више ника 
е никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути 
ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах 
ло да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су и 
 једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман 
 целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у  
што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће бр 
лиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој 
 каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разоча 
 груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мис 
, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богда 
 каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се  
еба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба 
а отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи ником 
се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и кур 
 не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако 
рке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је оче 
ала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој  
 патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су м 
то ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, к 
/p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју дру 
{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из со 
а ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Ур 
го што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за п 
 и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је  
ли су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављен 
ка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.< 
оји је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је п 
 ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право. 
} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам с 
адимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми  
ве стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у св 
и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али  
у грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али  
..{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате 
леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно 
а ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p>  
е, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ује 
сећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четир 
преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дот 
p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечнос 
ана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледа 
есори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе 
се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S}  
 решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет  
мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се  
више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га д 
животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свр 
ост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се наз 
е.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље конд 
се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} Н 
S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим т 
де да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама в 
е увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све  
сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да са 
јвећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада ж 
ековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почиња 
у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с 
у се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најн 
мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала  
та је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, по 
о сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{ 
.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире с 
{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без преми 
 школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог< 
ст и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с о 
 нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана се 
ало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре ка 
</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо исти 
о писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош< 
одижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражит 
 бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p>  
на реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда  
бода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека м 
подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се п 
га, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љ 
рим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ру 
 стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпат 
да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb  
о.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје 
 још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изглед 
 Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филоз 
едан жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како б 
 и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по поља 
- добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женс 
и било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли  
сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb 
иљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви 
>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до 
ричају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагоди 
ш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допусти 
жем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како 
свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И мл 
ет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме с 
ко одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одго 
уди долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су 
 сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И 
рвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне  
се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности  
који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стај 
ад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и п 
S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове о 
град у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је 
e> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се т 
кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да  
се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде п 
као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што 
 су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га п 
 толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачу 
од деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља 
ој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S}  
у је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео  
јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је  
.. неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Там 
S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног 
ачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одгово 
ма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну 
ише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није сврш 
отово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</ 
вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} А 
 Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још  
учка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинк 
ла ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала 
ја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули с 
.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде 
лад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је. 
с ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S}  
јући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p 
/p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Б 
n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици и 
ени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама с 
да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с 
> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Пр 
нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ов 
ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу  
шљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће с 
енуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин н 
огао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцелар 
н, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио 
/p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и  
но привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутин 
пцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, ко 
најбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у 
а бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{ 
и је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си 
 све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу д 
 Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треб 
илошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну ду 
трет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - о 
ори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубо 
} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се об 
и ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу воље 
успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан 
амрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том 
де мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли. 
и, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, 
м рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цве 
<p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вра 
дну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем доб 
тане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане б 
 ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане 
о.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти доврш 
 врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, 
по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на 
 и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не може 
ти залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати сам 
ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили 
си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да  
 бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бр 
чем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одго 
то пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Ро 
 то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене само 
а ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та миса 
и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа бо 
у драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као 
цајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете 
, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и  
и на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете  
о два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да  
године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао б 
ена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те н 
 груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око 
д био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих 
фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први ма 
кад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја изм 
во ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спреми 
блици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи с 
ћа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у 
.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако узд 
к имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у живот 
 себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нере 
.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не од 
ежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно друг 
о пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа 
к!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, 
ој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту 
ет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} 
 утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али м 
казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети 
знео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећн 
хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, 
за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради.. 
о.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - 
е, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> < 
 је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то  
право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позит 
 цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове на 
се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> " 
 и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на глав 
другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љ 
но, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре то 
и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да З 
едну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да муч 
 од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах 
тељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога  
јете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{ 
>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити  
а тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племен 
ише допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да  
ишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је за 
у хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје ср 
не постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје ср 
отребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна изв 
ква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако бе 
...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепит 
близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У ми 
p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли  
вредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити с 
 приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ослов 
 песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио об 
 у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када пр 
волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... доб 
је за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом;  
инктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се ов 
 соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама по 
искују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојит 
вече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Плати 
 ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је 
свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младос 
афија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена  
а за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, арист 
реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на 
бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске о 
с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао  
еном.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити 
 се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један 
су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претвар 
сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка  
ерење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са сви 
су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напи 
 није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Од 
читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и к 
ојој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огр 
његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једн 
н бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се превар 
се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.< 
ћавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив од 
к, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{ 
окетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене  
је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је има 
 публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који  
вака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се 
 се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те варош 
, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама  
ко усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут 
е види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га  
ама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се з 
жале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и с 
их састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши 
 срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога к 
ш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - 
 руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Ш 
! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгал 
епо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек  
 праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет које 
{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш 
а који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува 
е, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љу 
 од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. < 
волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="20 
Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала цр 
ико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако 
г краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако 
обом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може  
е, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захт 
гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачуд 
ка, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су  
рама је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - вика 
раму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет 
ћи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> -  
љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је би 
љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Ми 
 мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних м 
о волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити 
.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благосло 
/p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите  
 тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докл 
други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око с 
а си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} В 
 хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири 
егова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разли 
ав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мал 
убаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на к 
} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту 
е, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама  
ким напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је н 
мо љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени 
вету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стеж 
сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у о 
је могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја 
ажити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S 
 законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је пре 
ци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети  
и си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу 
 да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, ч 
нстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лиц 
Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, тр 
 смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао замени 
 тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонил 
стигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистри 
оследњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се  
но другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајн 
о наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима  
к је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склонос 
једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која  
м могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, о 
га; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} А 
p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Б 
 Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам 
илошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти им 
остепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облак 
век борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужич 
еду трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско  
из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је 
ше и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена,  
ли уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали 
 иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо. 
ан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпу 
својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат пр 
 не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Мол 
 још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелен 
ио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у н 
кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, н 
купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниск 
го све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која  
ли, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало 
 радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} А 
г црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је 
<p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div t 
ари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прес 
идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас 
 исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљев 
како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p 
ле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то н 
еринске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навик 
ве било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> -  
је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица г 
мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћо 
, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прош 
 кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које м 
ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата 
} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би 
ти од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а к 
гу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожало 
ају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана ка 
, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Бео 
/p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и си 
појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрад 
о више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста р 
н да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалош 
р ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и  
је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника кој 
шити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао п 
ој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити с 
а, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пр 
 и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> 
очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зор 
ознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, мл 
је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за  
 ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедон 
ла га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је 
ајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово дв 
у имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и  
а има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи 
те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога д 
о тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, з 
 - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по 
о му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад ј 
песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилим 
ити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, бр 
окомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapt 
у пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда  
а тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија  
вила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и  
ишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала. 
њака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и  
колико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала  
ести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хте 
иближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем 
апенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промич 
во, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градско 
природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову 
искусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо за 
андеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико воле 
мтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно 
о хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши 
 није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа 
p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучи 
ао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заје 
ли су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош ј 
олаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </ 
ели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погле 
ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дуг 
 првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник 
оследњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру,  
дина кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је 
зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни в 
 и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познан 
у испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохра 
 падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} С 
раму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његов 
ворио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради б 
ном праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминациј 
и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похита 
ису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консерватива 
хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћ 
и његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Само 
е бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млад 
/p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се 
, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу ст 
верљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p 
 се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем...  
е не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, т 
 /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати  
сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно обо 
 једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их по 
 испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости кој 
pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунско 
лу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу. 
сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p 
је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајниј 
ескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а пре 
 Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку  
кривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, мл 
ош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </ 
<p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p 
буњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознал 
мања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још ми 
тим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења 
једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб  
ко те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се  
".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом га 
илика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници 
еђу другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранко 
мо у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о 
о, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио 
о <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p>  
кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова ок 
 треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се  
се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе кој 
ити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и 
 пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог 
 Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао ко 
.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Про 
> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће 
зум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, 
х шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачу 
Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сат 
 ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се ра 
 кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика 
 тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколик 
.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару. 
 и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог  
вај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски  
говине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарс 
а насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из  
 Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош мо 
 заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирањ 
бинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало с 
 се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после 
а што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је 
осле дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се  
о целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламе 
ећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака  
 чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, посл 
/p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да  
ика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облак 
ш једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала  
бијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја 
} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не  
роста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, как 
о је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао ул 
истарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецве 
 топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} 
} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p>  
дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора д 
ами одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би мора 
аше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне 
ли сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на 
рт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочита 
мама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци 
ве мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек 
е гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог се 
лазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од о 
звијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестаја 
ети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти  
дне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било  
Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некак 
ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи п 
е излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог 
задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је о 
љем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Т 
вном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, 
{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени  
ш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш  
 још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- 
икад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У  
кнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, к 
е.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила  
гове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је уш 
 да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па ј 
 поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је по 
о изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашил 
оја му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и  
д оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог м 
ора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Л 
то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедн 
ала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у свој 
орпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, рос 
Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло 
ре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране култур 
" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успе 
аздарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с  
ктиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био 
{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело 
 јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Бож 
би казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд т 
 разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам  
уте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, род 
{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћем 
сне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публ 
ад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је мо 
и волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p 
d>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица 
 са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, пр 
радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који има 
 ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаб 
 волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погл 
 СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићев 
н се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак 
епше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам 
епше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам 
пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збого 
>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад. 
 било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млад 
ја га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако с 
у је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакл 
гове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило  
 прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико 
да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој ос 
p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су жи 
ао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем прити 
ј поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се сре 
ти још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић п 
раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је 
Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да  
 руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново  
 сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај  
су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било 
пуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрат 
паднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што с 
е од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени б 
 <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S 
љак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и пон 
е ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја ни 
{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне в 
доше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је  
и.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право про 
који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба 
м данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S}  
зива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младо 
о ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учин 
о пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу 
му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како 
hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам  
е и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специја 
меш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу. 
о без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра 
/p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што с 
ком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомен 
е... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је  
ебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве срећ 
ајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десил 
у, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као  
 ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљ 
се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба би 
а велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девој 
о да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред њего 
је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечн 
е могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужнос 
осле подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има  
... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то до 
ас да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте 
сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... п 
> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- 
ра, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам ур 
ао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Т 
оје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</ 
етири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле дра 
 <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или м 
 Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би 
адају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на  
о ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је пре 
ко...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није мо 
је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев. 
ди то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице,  
S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увер 
И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад 
љен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо  
> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> < 
 сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Тер 
ћао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банат 
 од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи  
ић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма 
е, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје 
нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, на 
којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да и 
ајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писа 
, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми 
 дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејски 
жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</ 
јкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене  
више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... 
рце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурн 
мњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжиње 
 као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла 
угове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икакв 
рско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разап 
 да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А т 
но као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може 
 човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће  
ако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом пос 
рка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на у 
 из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној пал 
 Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати 
 ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, 
 без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао ј 
 су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато пок 
риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у 
и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта ка 
смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце 
дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најза 
е губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београ 
орку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, трав 
елики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. 
е је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су 
 београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поре 
ре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb  
е љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код 
</p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S}  
ш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио д 
м ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош прод 
и сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, ди 
и сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срц 
сет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за т 
неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди к 
ан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво,  
ос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим т 
 да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче 
ш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче 
а, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица 
у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како 
рвенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Гос 
{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и  
{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празн 
ет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p 
>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао так 
 овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може н 
 нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без  
 Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од трену 
 Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од трену 
а је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила цел 
крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} 
 жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и 
едне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један пол 
е истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмеј 
е породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="2 
и сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Мл 
ј једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринк 
... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад с 
ако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да 
/p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парче 
га живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, да 
ност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакат 
варењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита же 
 нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда 
пам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди 
д није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - ко 
о више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешин 
иснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <tit 
 сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писм 
у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких  
 јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, 
 једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се 
} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чи 
д одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, 
оји познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скр 
ш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да зн 
S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно  
ш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p 
а, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја з 
ије, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој  
.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он п 
зрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић 
ћност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себ 
 једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p>  
дан лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњ 
 је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да одн 
 она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством  
у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и т 
 као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и 
ћа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати с 
се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су  
 n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, с 
госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сун 
овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао ње 
кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући  
е мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која ј 
летње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, 
било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакали 
еколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанс 
а песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али до 
ркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у ва 
ајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвест 
ашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, иг 
рма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле 
а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ оста 
муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесио 
о.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији  
 биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У 
 умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је нач 
, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полица 
 имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињ 
 људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога с 
е опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се  
малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре на 
{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одло 
д будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне п 
две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје  
ост још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи сам 
, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алко 
а слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те  
тле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који  
сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њ 
едне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која 
рви пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло  
х ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је  
алеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке 
 смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајућ 
орени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} 
p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} 
 </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака к 
паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је јед 
 су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него ш 
 и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разум 
 шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у 
ве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, са 
ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и г 
ина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како г 
ио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане 
његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, п 
аници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких 
шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници ле 
вио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p 
, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случа 
авска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухва 
<p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом 
се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите 
каром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> < 
из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други с 
, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном неж 
а устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без  
ила језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други дода 
 повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних 
ба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћ 
 наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку с 
ља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омр 
који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</fore 
ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још 
пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба  
173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш?  
 само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} 
огу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после с 
та шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кр 
рвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао о 
ети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог  
вилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је с 
S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</ 
мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секун 
ица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од 
C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се из 
м коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и 
/p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електричн 
 су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним послов 
енском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, о 
асти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој стани 
змицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је 
да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој  
пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове 
грешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кне 
 све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до царини 
писало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три. 
ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сиро 
е не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ и 
а у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хо 
м покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, она 
ивот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади пес 
 срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и и 
реће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновнички 
да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гр 
публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве ли 
} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да 
о гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} 
 госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да 
 неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто 
и се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода. 
, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> < 
кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу  
 Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> 
ом пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хо 
е крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он ј 
4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором  
г жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васи 
е светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале 
овашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откр 
тидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћут 
 окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи 
е једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и сл 
је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врст 
ола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чин 
отног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у 
.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору 
вао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је б 
елики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте д 
дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који 
 брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатс 
њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни 
ад, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура бео 
а, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Беогр 
Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Бог 
а по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише ка 
 </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе 
 шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде  
 дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена же 
S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} 
ао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде п 
 је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> < 
 девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив 
овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу браз 
е, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на  
 добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По  
 никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{ 
што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, з 
> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си м 
сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати на 
 дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је с 
ивност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад  
 нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела  
 обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубав 
 сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - 
 /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да  
и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај 
 он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Ње 
Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} С 
и.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску ста 
иво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се  
о је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је 
.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу р 
у.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и 
лазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски ди 
у капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устр 
бар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошил 
ава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи јед 
S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те оста 
га ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због мо 
 који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овак 
аљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{ 
а нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим. 
 мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја с 
/p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{ 
жу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутин 
орка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупц 
ила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, 
инило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног верен 
 Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полук 
на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> 
ицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писм 
е него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским п 
вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> 
{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутро 
> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основ 
 садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипа 
вићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима 
ови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље 
код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми 
златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и д 
Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с фра 
бјави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова  
, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} 
том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хлад 
тима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно 
 била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једн 
стер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је 
их клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле з 
д куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад 
 више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако 
ве с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се 
је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула 
едакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак 
лију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којег 
у одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејск 
ерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за кап 
извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> 
азио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За  
о сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој  
љама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратим 
зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно  
век право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један па 
, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело  
д прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог све 
а капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који во 
ући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак слу 
муцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са на 
а друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју ј 
} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је  
а робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бун 
{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад с 
а и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, д 
 се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре 
улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сун 
ије ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из  
 уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако 
цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно поно 
а прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.< 
>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата. 
с <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гом 
ње са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу н 
да је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и пок 
алосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим крово 
непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже 
лашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али  
алона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре реч 
трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мир 
има што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између се 
едни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин 
тарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степе 
сти, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улиц 
аље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве сил 
ије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се  
er" xml:id="SRP19100_C1.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зо 
er" xml:id="SRP19100_C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство 
er" xml:id="SRP19100_C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар ко 
 а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода,  
 куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, н 
, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни 
ead> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p 
удна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, 
 му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви б 
авикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући б 
с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је  
трао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу копр 
да за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Вре 
д свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињс 
овор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њ 
што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша  
се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћ 
та се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се пита 
 садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је  
- бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад ј 
 умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> 
ед њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђет 
вали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према  
а ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. < 
зивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало 
Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, прелас 
но као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајко 
p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, 
На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било  
дарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за в 
ико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим 
о и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су ур 
бу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај 
уз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је ли 
о је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању о 
вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој же 
двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам 
ете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S}  
лоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко сел 
дног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, расп 
ним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних б 
 се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто ти 
мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то  
{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, г 
Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући св 
ила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се по 
и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{ 
сјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две ч 
вале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p 
ачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли  
- рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{ 
} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и  
на бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог чо 
ао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена 
 дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар 
упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи налич 
дати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жен 
овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости  
шта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као 
 ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јас 
у је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапут 
 Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и п 
у ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у жи 
ст избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p> 
/p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из ј 
на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>К 
а поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте о 
љала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну  
и се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле,  
И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио 
 одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантом 
индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је ку 
ошћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гла 
га се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и т 
има своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори бел 
хвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављ 
итања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се у 
астајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед с 
ручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала 
 <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправда 
и шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши п 
имила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Как 
" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и  
викле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нит 
 старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> < 
лази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његов 
 Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Ал 
<p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; м 
е огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове тре 
м.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се  
викавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, з 
Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, 
.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе 
то је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за п 
ио практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Мини 
{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам,  
вету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и  
има изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак 
им просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љу 
им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не п 
д моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S}  
 Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је  
ачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављају 
и новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним  
ву београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је  
бодног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад вол 
д се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта  
...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор 
ка генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му им 
 у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за от 
 <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани пону 
е стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком 
 потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} 
 да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У  
и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уз 
у, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавил 
ким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају  
па ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n= 
 је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те с 
дном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претво 
 Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављ 
ања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не  
ба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу мо 
на његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не 
ности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101 
ype="group" xml:id="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l>  
ype="group" xml:id="SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на зем 
ype="group" xml:id="SRP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после  
ml:id="SRP19100_P1"> <pb n="3" /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви  
ту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као  
дивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај  
<p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао 
" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} К 
, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад  
То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се  
{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се о 
уком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се 
себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав  
и време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p> 
ама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада  
већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, п 
- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... к 
 <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Вре 
несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ... 
цније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се з 
твари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам  
ко лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је  
комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одмори 
лео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним р 
r" xml:id="SRP19100_C1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке  
r" xml:id="SRP19100_C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не 
r" xml:id="SRP19100_C4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не веру 
i>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се  
та примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се 
д то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, -  
ер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само д 
 свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној 
д турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а  
<title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, нов 
 стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </ 
а обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му пр 
азговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - к 
пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{ 
у победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чин 
куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила  
head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по по 
прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум д 
лети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила с 
орко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и бра 
ига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило? 
</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о н 
ам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, 
/p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове 
... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу 
еби нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Ј 
удећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њи 
S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да изл 
 мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p>  
уги несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да 
 се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Нам 
ј руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено 
 - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше  
 на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала 
} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, 
онесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фур 
цила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под  
ла је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је 
устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p 
е брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосни 
значајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без  
е више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав с 
послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је 
 стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су изл 
} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покуша 
предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци отка 
ењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њихо 
кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафа 
то је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Мла 
рку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташн 
ш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, 
Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра  
даоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило п 
еместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се  
и Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана н 
, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју игр 
.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{ 
од своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и п 
 ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, 
{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете,  
дговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да с 
 предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лак 
, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, ш 
 је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад 
у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клиза 
ог љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који  
понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да пре 
тичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда 
олели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан м 
вадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорк 
а?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n=" 
е са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка при 
 којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе? 
г што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуб 
Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у  
} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед 
/> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p 
које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога,  
које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним п 
 руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомил 
ица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су те 
ко и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најст 
јала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег 
 на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот 
зивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би мога 
у поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је  
лио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p 
изи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово дет 
.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и за 
се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> 
е престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Д 
енила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су заблен 
 /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруг 
је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој  
везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се брину 
 један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p> 
ас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту;  
<p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове 
 мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стај 
еви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељс 
... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p 
е, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о тво 
млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе ко 
ог неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда  
не, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично 
оран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S}  
како и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају с 
 и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показив 
нци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с  
ли сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исеља 
у жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Мило 
ло, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро,  
 шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихо 
онкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи 
нску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по  
а на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S}  
и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист 
присе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују има 
и неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од  
 сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаш 
нела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију 
реба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади 
графије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} А 
ако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на  
а Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S 
крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погл 
крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест г 
 врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сус 
евет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно об 
леду било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људ 
јка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде  
 се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, 
ја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, 
гове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чк 
јим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко је 
 његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па  
ибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цел 
На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне по 
ке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза рамениц 
какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерај 
а дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. 
оја се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као ко 
ед врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана 
ија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} 
новно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје 
оје су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу 
сена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо о 
аскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош забо 
ао гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу 
ала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S 
ве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост 
исао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изгл 
 је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена  
вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и 
е, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title 
оже спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p>  
ече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против 
 нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, 
ам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби  
а деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, х 
атрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до пр 
ређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев порт 
b n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале поје 
скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доц 
овашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова 
с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S 
е драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој 
p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећ 
адицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила о 
о дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској ули 
неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку з 
а овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу  
 овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S 
шеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S 
 стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста: 
лизу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела 
е највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које 
..{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и  
 сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих 
ичари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја 
e>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно 
унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланс 
>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо  
оби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била  
е и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје р 
 срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољу 
свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбух 
и госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек ш 
ела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поези 
коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њ 
 грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и 
 <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадук 
ј кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да 
 <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред јед 
но не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p 
 самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом  
де на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у  
о већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњ 
 <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај  
д се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p 
упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корач 
н тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да ради 
 и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и с 
е од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је треба 
иве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта б 
је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title 
се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама  
јонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дуг 
ла је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрењ 
ног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови при 
а слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћ 
бла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледају 
Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене  
десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ 
алу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове 
ивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S}  
вено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се  
 видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С л 
ни језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{ 
ати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има г 
вљао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и с 
г предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав 
ао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби  
ом нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње 
лаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, о 
одужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му  
Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао 
м перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположе 
е бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и так 
орја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седа 
које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка 
ијеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{ 
кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим д 
 им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> 
} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> -  
{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила  
Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - 
рички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога 
 у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећ 
раброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у свој 
лачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу 
њаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског 
ом отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писа 
уху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио 
о, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке све 
оле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом пла 
ово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова 
о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S 
ћа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и 
ди на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} 
остур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на сев 
о и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему 
из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени  
им доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била ј 
ескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећ 
и видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере,  
ачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове  
резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, 
42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Дру 
ремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је та 
инара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца. 
врдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој шт 
у, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одвр 
 сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и 
 простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се т 
ћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена к 
т питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено к 
<p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одго 
огом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га  
о мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S}  
широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало  
есник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врл 
е парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или он 
о га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и  
и имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- К 
а летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров пот 
</p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мер 
Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео н 
ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јекти 
 ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадо 
лавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као 
S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то о 
вушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели скл 
 од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка 
 да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> < 
 на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и ле 
 Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промиц 
...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао  
су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке к 
црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољ 
вим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени 
ог наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирал 
 седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да 
е намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена  
 и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то дол 
а руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех ј 
 наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слоб 
авала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт 
је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла 
очаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њи 
рао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише љ 
ух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S 
 /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и 
о отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрем 
осматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на ст 
врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер 
ам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Мил 
обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну ов 
Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси  
јих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и туж 
ене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, З 
е се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, 
крету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагиња 
арочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</ 
би тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им ж 
<p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</ 
сли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха 
 је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових ли 
триски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поре 
о око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз њего 
рода дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице 
риближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не 
војице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био < 
рка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржава 
мић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окре 
иски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом 
ви пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и сп 
 којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зор 
{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису л 
би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматра 
се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко 
 </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина 
 сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се 
ад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди рашир 
азлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла н 
м ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и 
ткако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забел 
громна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће 
ва Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пе 
реносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} 
е изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарск 
Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Ни 
 <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси цело 
</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи ис 
азнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, гд 
ршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подиза 
вале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског з 
нали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште држ 
ш као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради. 
ња био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Н 
варила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазил 
кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вр 
 се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сив 
је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сун 
ио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотив 
ри груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као кана 
видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гуверна 
човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико ре 
 само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, п 
p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се п 
оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се н 
АВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, на 
кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се 
ојом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље 
, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјап 
у хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С  
акво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си 
ти.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже 
ва и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене н 
> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине ч 
узимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач. 
 опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом д 
ком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Кол 
{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема гото 
ИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико  
их двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чека 
?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не  
удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја т 
но зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивск 
смо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Че 
то ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је чит 
ањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> 
 ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми ш 
нутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Т 
Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> 
убицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном  
воту.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам 
м скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао  
пшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомил 
 бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинс 
о на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је т 
 купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана  
оспа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као 
били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој кра 
ћи са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.< 
а га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да  
државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од 
, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао д 
ну строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при сврш 
гоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна...  
пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену о 
радом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац 
а одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пре 
<p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, 
а, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су  
х дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p 
Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу  
ена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи  
 готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на 
дњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у пла 
 у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Мило 
ви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија 
са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све дево 
м или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође уст 
 зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад з 
е убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише 
атрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да пр 
косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном  
ити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S 
ка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала н 
ет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен дв 
моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зорки 
 којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: 
> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите? 
и је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да с 
планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, 
чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</ 
, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милош 
 послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај  
ријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелаз 
 јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам б 
{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем 
иш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умет 
и свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за с 
 дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S}  
ова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена,  
Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њо 
о сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше  
својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до 
 по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице. 
нерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би би 
ад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посма 
етњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна цел 
а њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па 
.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се п 
та, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожел 
 није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам он 
ави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи к 
 бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија 
 <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао нео 
у и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер 
ћи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра. 
ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, м 
рема конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не за 
ајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка  
им даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицал 
ри ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битк 
, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се с 
 живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех какв 
ће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{ 
 <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује  
ма, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове 
. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све м 
 на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практика 
је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се по 
еби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успе 
мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам 
вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Т 
У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар 
 колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од 
ла узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда  
уштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зрако 
 <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селе 
уди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је кора 
ош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{ 
рамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози д 
ћи одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени 
у је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{ 
, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти сре 
е смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима с 
.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играју 
ђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овак 
ам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугач 
 - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лис 
вог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога  
де вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао ј 
ећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пи 
љотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој  
?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту  
и су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђу 
огледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди п 
угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је  
и своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих 
е премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само к 
тарији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, ми 
има.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у ле 
вог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и раз 
аветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их остављ 
ала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу 
и такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од м 
ирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који  
ас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина к 
 али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно мес 
према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како би 
кост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у пр 
ад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског п 
се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слоб 
овека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Ми 
е затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обд 
 тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киш 
г.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да 
атима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутра 
и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, п 
е и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здрав 
еће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми о 
товао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем. 
> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њи 
љ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој  
 њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да 
био новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши 
- Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен в 
траних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова кој 
ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћал 
зи после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа 
вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S 
а није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слаг 
тин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, д 
 променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми р 
е и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао пр 
<p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду 
а.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта  
 као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читки 
а млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави  
ама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у 
да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина  
утак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош  
и и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и  
ш, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је 
 чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S 
{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она 
 главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и 
 <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић  
тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога т 
али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ  
иподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све 
ле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S 
им.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> ча 
мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да д 
и.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако так 
латке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали з 
допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако м 
 ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} А 
и распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој 
хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипл 
ила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се  
у његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити 
ки посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мо 
престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежнос 
х Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки б 
 Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују  
<p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и  
?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу в 
е остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети пре 
порода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд,  
 се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак,  
Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред 
успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новин 
емић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <titl 
арадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кр 
<p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он н 
лади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање,  
То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до чи 
бица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов по 
да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она  
чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош доб 
дић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S}  
ју своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога 
тио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта  
 за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља  
цу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{ 
волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је п 
и једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не пл 
 Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Из 
 и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био на 
} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} 
 је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узим 
не они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Мил 
пих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли 
зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи,  
чка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош с 
Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је о 
 Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се 
 њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Чове 
 они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта  
 све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати 
и капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили с 
проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за је 
ј метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био ме 
 предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у  
х готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S}  
е је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p 
ика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које 
ао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, ми 
спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и ч 
насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео 
та...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да с 
у малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је преста 
 обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога п 
е смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</ 
остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да з 
тајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашил 
школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете ча 
 је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по доб 
а.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну  
ој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али н 
ијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одгово 
Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слат 
ешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да 
е буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ј 
 сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим с 
 раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је сврш 
но, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трепта 
{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чи 
.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селе 
шана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска 
лика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се 
 То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобр 
е ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом 
ротивила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви,  
се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то с 
 <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, н 
ош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - 
редник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Ни 
рам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има л 
а да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Ме 
 своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека  
с, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За не 
орка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и с 
онац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, е 
рећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па 
 Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све. 
је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{ 
говори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То ј 
 уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах 
ек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку  
ила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу,  
 он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се изм 
дам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј с 
рио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка о 
о оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жа 
p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S 
незверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p 
нка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њи 
лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" />  
ежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две 
лента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим ра 
жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити 
је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила 
погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и 
 топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недос 
 колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће. 
мањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију  
е него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила 
јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како 
освађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S 
а моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа дру 
о је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не ом 
овољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико  
 заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си 
мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> 
ио рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и дру 
/p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све ш 
има сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај нев 
"где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за 
</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p> 
а си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се заб 
 што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми  
вако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, дав 
Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја вид 
то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге,  
стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе  
} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се  
а ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш о 
ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу ј 
смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не  
о је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти к 
, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог с 
г бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да 
ем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека по 
.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говор 
о велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, 
н успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њ 
лан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда ни 
/head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драган 
ени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одваја 
ј Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Ка 
целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо 
свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је 
.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је  
ина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, р 
 свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те д 
</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ з 
 не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по  
 варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n 
то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S}  
лош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманос 
у табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак  
ијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се 
 молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра. 
> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Нар 
говој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже  
 осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говори 
 <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевал 
ира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод зем 
и у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36 
 Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубав 
о младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину це 
лаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због  
кине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лиц 
ио уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се дв 
мерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности 
у.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог па 
и обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу  
таре слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а 
рка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> 
 буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле 
ог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се св 
постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само  
 Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се  
тво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!.. 
бодан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S}  
г голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало по 
ло је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спа 
ало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спа 
илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег ј 
масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников 
ортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Мос 
- Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо до 
ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо вазда 
е главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор 
ославне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом. 
Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја  
и, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два пи 
 два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при 
 и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава сток 
у свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у о 
 ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њен 
ао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква 
p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и 
марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и о 
и не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам;  
канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драга 
о се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је см 
ико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново с 
бљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим ос 
о да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме в 
абрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и с 
ма где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, 
е још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис по 
наника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти  
а и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино мо 
Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb 
ору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га к 
у има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искуше 
заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . 
ије трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави 
у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био нав 
 - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кур 
 једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од 
е, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне,  
<head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако  
 Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је пое 
кво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи  
- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно к 
 мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довел 
ело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му ј 
једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову  
 и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <h 
 више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је о 
них листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шт 
што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, 
средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим  
 се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле с 
си забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарст 
 каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било теш 
им стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи,  
не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На бо 
те сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S 
мем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логик 
српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му 
е где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила ј 
ји је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео? 
а два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци 
 непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну  
ом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узима 
њем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, сит 
 почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} К 
<p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да 
ћорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разн 
видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Крем 
скршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да 
другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух  
ега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегава 
у Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио он 
целарије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човек 
едник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накра 
тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у  
агутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>-  
о, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не с 
ород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="c 
ми.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.< 
у мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерц 
ршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одмет 
ењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је ст 
<p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S}  
де други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати н 
 животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што  
 десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се м 
емић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантаст 
ност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајућ 
те пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприме 
а је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лак 
а почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело 
на од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до вољ 
 помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После  
разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{ 
н, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окрета 
а ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осе 
слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведе 
 одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сам 
 Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неки 
 у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, су 
 - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала 
о тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто  
терински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, с 
добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такођ 
 је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије 
 динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учини 
</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S}  
 није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она по 
опирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим заци 
а ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и 
S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> -  
ише не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у  
ју отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се осло 
p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да 
е даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници сал 
 посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу  
а.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како 
ле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену тера 
чини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div 
 подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији д 
спа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тре 
 чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и к 
вима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и  
<p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - До 
 ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих пр 
ваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на  
непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навик 
ив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Б 
ла ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку у 
се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогун 
ргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> 
 између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако дале 
бе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљи 
заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се у 
де мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за пос 
 су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им 
х страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских 
 којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радо 
> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је при 
ћао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} 
ило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, 
ом писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него шт 
г нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај  
ш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не п 
којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, он 
>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише  
отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr 
бринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога вол 
застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорк 
роје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе пече 
а, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са зап 
 ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскањ 
 један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на 
о му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од  
х драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату,  
вим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> 
егама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мери 
та.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви 
е сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила 
ко ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је го 
реће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб тво 
друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео  
звора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргурав 
, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово о 
е чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title> 
а изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају  
и са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и к 
ави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љуб 
о да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div 
 богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао с 
кад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се 
 без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чин 
{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парче 
лике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говори 
 додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити 
 Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусе 
ла ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} 
ам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са то 
да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по ка 
 учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Тер 
 рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око с 
, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p> 
д.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штамп 
ала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, 
!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Тр 
и стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да к 
дог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била иза 
ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А р 
че Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле 
 Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> < 
 је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш  
иче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, ч 
ак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња о 
, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажал 
мњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, 
S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног 
/p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи 
о тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око 
и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о ов 
ан ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако  
 трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити сво 
S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге  
а и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, веч 
куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубич 
е претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од ре 
</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је о 
 сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине  
дан дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења! 
/head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зор 
азидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога  
елика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врл 
увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја н 
е такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је  
 да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај па 
е, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам шко 
ече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Пра 
о у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну о 
ичиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када с 
примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао за 
на торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико д 
 свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови м 
 ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, 
те и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у 
укући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоћ 
у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после ки 
се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљ 
рба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запен 
Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погле 
уци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, 
ругом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога чо 
 ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је ос 
тоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S 
је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу  
есници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озби 
едао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним живо 
таницу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку 
 нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p> 
а у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да 
 - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, 
, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и п 
егова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле чо 
лада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Ј 
ући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас  
век живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не може 
мо један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну 
о запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде  
ста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ з 
кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што 
 Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и с 
рава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео 
ћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као уве 
ретвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трп 
дне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао мал 
а правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав 
ог образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у 
 још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне  
 се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице с 
ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у с 
 да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним корако 
ша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио  
доликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову бо 
а.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и 
рича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен с 
пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео прест 
ш разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отск 
и за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њ 
 тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за до 
е димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећа 
{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну 
очитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од  
дно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било те 
цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима 
ка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред друг 
ацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као св 
и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе 
аде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли 
- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред  
а... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурк 
век.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијај 
- али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митро 
 се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориш 
 у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из 
ко их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са 
доцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех 
 за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово жен 
 његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао рет 
н је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S 
се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвено 
 и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођ 
 му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где ч 
ј уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодл 
лазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико 
дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестиц 
ржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Мил 
је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао 
у је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb 
{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.< 
е ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насме 
д тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да 
и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{ 
ирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и г 
сла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци  
смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала с 
 ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на ба 
пореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и зама 
ругове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко 
ветлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте!  
обро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се в 
ства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осме 
онеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један с 
авала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш,  
/p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{ 
о ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење 
 објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се бел 
стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, ш 
једнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мај 
други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевн 
 весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не б 
оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по 
се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њ 
 они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{ 
је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пун 
а, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила 
које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забр 
удско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних  
који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка ко 
било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p>  
два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о  
 зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на ш 
а на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како  
о и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних 
 кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену за 
а уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи 
ајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је мног 
е, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити 
ну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак  
е чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем 
 се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је 
бро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{ 
ито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} 
орке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. < 
ти и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од  
/p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој ос 
ам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега 
: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много. 
ним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено;  
напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалн 
} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат 
острадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски 
ом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} М 
 <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука д 
кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није деси 
о једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафа 
 црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, 
е званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда 
Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после то 
е, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било н 
мо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу 
тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, м 
епокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили 
а жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опаса 
ам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у др 
сути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину х 
м марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо  
, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је ко 
еже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У то 
римим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p 
пали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми  
ајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му  
 што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те  
жило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S}  
озна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} 
 уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вред 
 криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало г 
но је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће  
а непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша  
 рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне  
 имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одеље 
ју гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим 
ем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изг 
а и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi 
рти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла 
као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p 
је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте 
о нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава 
} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те воли 
ао да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Креми 
оће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њ 
 човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао ј 
ожда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{ 
ако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту 
{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девој 
 у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом кој 
ђице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њ 
ијао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ход 
и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је бр 
едалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући,  
 твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти  
ој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је 
одном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она. 
 трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом 
 кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће 
мо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на пош 
ш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им ј 
а...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у 
 имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала  
огло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу дове 
ина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који  
е, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух 
видним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и  
зничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе  
један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је г 
но загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мр 
ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом 
арали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то врем 
 улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зн 
и на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} 
љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> 
иховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се 
из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привеза 
одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје час 
ржавне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних  
која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је п 
је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој м 
...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако д 
тко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да 
.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме 
 нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у сво 
/p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p>  
лвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од 
ебно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан с 
и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачно 
.. </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би ј 
а.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Т 
</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него  
помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како  
ије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да о 
 сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим  
S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме  
 сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није  
г добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла ник 
 не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити нагр 
 у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и  
икаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како 
 како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се  
 зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Ка 
јлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој у 
астих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехоти 
о, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа вра 
у, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника 
ровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак  
, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месеч 
е кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их дав 
 Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зор 
бодно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће и 
ад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по 
кле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да о 
а белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била  
 ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје неза 
то? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - 
 своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу  
је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да 
меха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила го 
лим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрс 
веџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ни 
вет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него г 
0_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али м 
двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{ 
} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога поз 
оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су он 
ар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек  
нице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задуван 
, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазил 
.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу 
Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части. 
нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да  
живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спреми 
 дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој плем 
и досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрост 
наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први ч 
 А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком дого 
о Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драг 
можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од стр 
- Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не ов 
а, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отвори 
какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>К 
-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мен 
рви пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било  
мо две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је 
ећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа. 
} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу  
- Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тр 
завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али с 
итискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак траж 
> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим т 
ао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осет 
суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео  
шу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{ 
шу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S 
оје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S 
а предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на 
жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лако 
Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних 
упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви 
 радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не гово 
почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђ 
ске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посма 
ви.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут ка 
се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново  
сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци 
је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Мило 
укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима  
рка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>-  
 киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново 
p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком су 
јем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се  
</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је 
е које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хват 
 у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље 
} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала 
била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде 
лемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну ц 
к се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед пре 
родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле 
, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они  
пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} До 
 стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још је 
</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чел 
очнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила 
втиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S 
етка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па 
<pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њен 
>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S}  
- рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете л 
S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописуј 
То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бит 
искивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обо 
ног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И с 
овори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе 
је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се непр 
а ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза  
е што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагич 
еђу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> -  
знад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек 
а лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна  
е од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раз 
ожама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тава 
 су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n 
стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурил 
} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала  
на маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизал 
Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му к 
служујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p 
ош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао м 
 ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калд 
онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим 
} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, 
{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и пре 
ше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није  
 нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат. 
 n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после преви 
 добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, свој 
дребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле к 
и ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племе 
е стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да ј 
у парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут  
ио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет 
а тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</ 
о гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити 
било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало к 
што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не налич 
ак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца 
онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да н 
коме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја и 
p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре сво 
на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих у 
узију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранк 
 мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме на 
 мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме н 
отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место боле 
е.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје 
, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога,  
да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећ 
ренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрх 
одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} С 
те; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или  
бичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка п 
опалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој ре 
арта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити 
техе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Ми 
е добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, б 
 православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том прил 
 Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко ис 
олим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог миш 
рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се 
аквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служб 
 сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вам 
аједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу  
ући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>А 
и; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца  
р Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити 
ница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их чита 
описника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и су 
к се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</ 
</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, харти 
тазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини 
 премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код 
не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то 
ти... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика 
 дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила 
ође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кр 
био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од к 
 мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, поп 
ам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем 
ног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од друг 
очекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, на 
мести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је 
 него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мањ 
четку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S}  
о?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне  
млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било 
у то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S 
оћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам 
ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло  
а држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитет 
Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и на 
утак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође н 
м драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике з 
ске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Да 
е и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Де 
з борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, 
нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ 
лош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану 
"113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присил 
 мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гл 
рчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд  
провод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутр 
спаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје 
ва, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа к 
о кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним по 
а.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га в 
помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало  
 /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелн 
, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у то 
абрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сенти 
и се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио  
ече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то  
 нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао г 
 да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас 
ли у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи од 
а. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времен 
ви.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани з 
 мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да  
је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И 
ало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњос 
 видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то 
, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неиз 
 и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим. 
оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био пр 
а је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није 
одужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само 
о срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има с 
ја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У  
...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни 
бе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на 
век који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено,  
, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунс 
иво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо  
срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутав 
ку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се н 
ад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи ру 
 овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S}  
ести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? .. 
о мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. < 
 смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо  
ену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове позн 
тних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци  
више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не 
рећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону неж 
и кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се на 
а потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа 
етнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у ст 
ој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које 
читао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам 
ашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који  
 ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и 
 - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам д 
 моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке 
трашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драг 
 све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београ 
то имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, 
 <div type="titlepage"> <pb n="2" /> <p>ДОШЉАЦИ</p> <p>РОМАН</p> </div> </front> <body> <div ty 
казати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо за 
Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада 
тано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као  
ежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, 
> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Оп 
 љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си 
 знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубом 
ла ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно то 
лађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити  
одне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао  
војим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "как 
пак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је 
p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потр 
циг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година от 
ако је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пиј 
овек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, т 
"144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима ц 
 је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би тре 
а срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p 
> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p>  
орка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут 
ћ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао 
 одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод  
p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - кри 
а страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се п 
е изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој 
> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на ње 
нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош ј 
Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, 
 и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамил 
ло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер к 
бави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ пад 
а, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну. 
лу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пр 
што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица 
стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном ор 
> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобо 
вој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и  
досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женски 
_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској м 
оме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је ди 
ушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна  
ју. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није д 
 тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да 
{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће к 
ом.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим о 
осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{ 
S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, а 
.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под пол 
а појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав 
 обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена  
о једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најп 
ђења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњен 
шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div 
мрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног проле 
ште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским 
бави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем 
ега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог 
наника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног маст 
век је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је прив 
p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се ка 
ју у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p>  
еком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечан 
а било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замер 
ма, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он ј 
- рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зо 
је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срц 
 свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећива 
ао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзир 
и...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће 
 видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни с 
е дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Мил 
рце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и сам 
ити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну  
дим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је м 
ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино т 
њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му 
може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осе 
о - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади 
е тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равно 
нове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добр 
ње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског  
ла кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, 
свесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају  
спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и де 
скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе с 
је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу 
исана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на гр 
аче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се оп 
пула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му  
ног жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која ј 
} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с  
рка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је има 
лој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је па 
тку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога 
.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и  
ако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све до 
ешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и ист 
 милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад  
диже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој реч 
ржао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, 
ремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, ч 
рку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу судара 
 водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изглед 
дну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не углед 
кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање мл 
 ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао д 
ватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза 
нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала ру 
љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених 
 којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} 
и данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја  
> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Ха 
- Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> -  
- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и с 
све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, дра 
војке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одреш 
друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ј 
> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да з 
е и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужи 
> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други 
ишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за о 
ика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту 
љупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али поми 
м старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због  
о леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем  
зићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се  
оље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет,  
Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Те 
поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда 
тоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој  
 Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни 
еље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупц 
ам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мил 
 у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав 
ећ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово не 
... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка  
а, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро в 
твртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила 
иди свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговар 
љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S 
ђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{ 
се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити 
</p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S 
<p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да 
i>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти д 
јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар н 
p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не п 
поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео 
 <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу,  
Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као р 
 се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} 
к изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним,  
ковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо 
 млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице цр 
, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био ср 
 ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они в 
на хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је 
од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам на 
а цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су 
м здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у ов 
ришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућ 
абука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи 
о су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти ра 
и се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе би 
.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовиц 
 покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи шт 
/p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> 
обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </di 
> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из  
е и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна,  
најем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да каже 
Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{ 
апред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била  
 засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Ми 
 даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пут 
p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбран 
 заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одуп 
 диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и  
х уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош  
вом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу  
аца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драг 
а црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине годи 
брнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и заме 
у, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Мил 
а улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском 
на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не  
уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Крем 
0_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упу 
одирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} К 
а.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад 
о изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литерату 
Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао 
еде за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> -  
p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и ради 
а се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову пре 
донију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ 
 да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26 
а Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било з 
пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуг 
или у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља  
ца коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао кол 
Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио:  
у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан кој 
n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећа 
обоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавал 
 опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком 
бровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош  
 није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљиво 
 гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <p 
 дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, сврати 
е драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из варош 
тан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говор 
- Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p 
падала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикач 
? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу,  
 Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чу 
.. на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испо 
ле нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене  
и су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као  
грљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је миш 
грљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасв 
 он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих д 
у, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долаз 
помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, н 
еро!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјал 
та друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се мог 
емић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим 
ани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадни 
а да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове  
 поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражи 
</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријат 
ене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник ни 
а се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније 
, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани На 
мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне  
У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка 
> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и ок 
 се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у  
ивљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она миса 
чекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем 
 пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кро 
</p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог др 
мао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остаја 
, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, 
ећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам за 
твовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим 
, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на ко 
 су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, друг 
ражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није уве 
града је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат. 
риште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које 
аме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено 
ија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков ј 
, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и 
школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} До 
сићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она м 
акала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ст 
мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако з 
љом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико 
иште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљ 
ица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди гос 
нице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p>  
 <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља з 
но двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим б 
 је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ћ 
апуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала н 
 је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје  
лору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се пост 
г рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже 
поља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отв 
ико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови  
се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно 
лице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружич 
ако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где 
релетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањск 
им лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и  
оловима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна би 
рачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се тру 
ног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са  
 Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан 
рирода буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош ј 
голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мрша 
о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се п 
једно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна 
.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећива 
сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} 
прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две  
ви зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо  
се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapt 
јући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терал 
 капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било 
а.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доис 
- Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више 
о оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се 
а чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и наг 
 на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</ti 
у је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа,  
естило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га  
остојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљу 
ану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку? 
а.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Бело 
нствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године о 
.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S}  
пала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрш 
 му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у х 
ља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и 
а, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Креми 
 уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сере 
тивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Ср 
абран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем 
роз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публ 
а ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам он 
 идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној  
 сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћ 
них тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала тро 
S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; о 
ама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је преда 
измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} 
оћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђ 
ретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ 
{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живот 
права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе 
 Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, 
, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi> 
ни у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом при 
м женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајд 
 струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди ус 
углина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењ 
а уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више 
на.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у г 
е што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чин 
ле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђав 
абаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интер 
од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S 
окојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове с 
ни своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и 
а гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али 
е било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} М 
</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке 
ржавног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је 
ли се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно  
да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>- 
гледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али  
{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Ду 
ели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм  
 партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорк 
пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред какво 
ла пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкач 
ако иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с  
 празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и на 
Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга об 
от.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је 
 и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено 
Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и 
рао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} 
посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S 
отине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање накл 
у Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствар 
дарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улиц 
тио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шт 
ек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Бог 
er" xml:id="SRP19100_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавс 
er" xml:id="SRP19100_C2.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго  
er" xml:id="SRP19100_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа  
er" xml:id="SRP19100_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са доб 
њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најт 
распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих т 
них очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по 
аш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, т 
оја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна с 
им на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој ма 
избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изли 
> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене  
3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму п 
н, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био до 
вац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ов 
водио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко,  
а ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба  
њига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотог 
ем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, 
гарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдариц 
тао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у 
менат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем 
иком.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је К 
ом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разго 
 и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па 
ију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необич 
м, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођи 
ости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се 
>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је  
ај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у  
 праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</ 
е чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрште 
а да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло  
ко хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја 
ку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећа 
{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бит 
 смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n= 
 обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по каз 
ица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде 
ам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и  
а гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена.  
 није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, бе 
али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три 
ликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непре 
лепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширен 
зишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади  
 немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам до 
а идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем.. 
ог тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рач 
:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу свој 
} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја 
 преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у к 
ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакл 
ала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици 
ац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме;  
за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашн 
ат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеј 
галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица,  
учна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене 
азили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, 
ње и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка с 
вима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета 
 гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли 
у главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела ј 
вај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разло 
и гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једн 
и кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се са 
ти који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог пр 
оворила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска в 
у.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод 
дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику беогр 
егде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхоли 
..</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено  
ти увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије  
а с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па посл 
ао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично 
 /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити  
раница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми ни 
 се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова г 
} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119"  
а имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се  
лики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према т 
ри...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми см 
ана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам 
Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнут 
и ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где т 
а!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто  
најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покв 
.{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мисл 
чно најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обич 
ли, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човеча 
и, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље ш 
амо до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод ру 
уло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обр 
утника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачни 
а завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана На 
роговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapte 
"group" xml:id="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>З 
рали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионе 
азати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више ника 
b n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у своји 
лоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога  
и с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнам 
јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p> 
сама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавал 
очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако 
 загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су 
аћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је н 
родужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва  
 </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али  
ријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да 
био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би  
 да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица 
 нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинт 
ле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенк 
 познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлага 
ло упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у  
и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него л 
ли себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знам 
Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што 
литета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег у 
но подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке  
 плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани ра 
к.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је д 
ри брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеб 
е што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служи 
а махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Ка 
ј земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој  
ост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље д 
ко ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој 
ла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао  
аквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу 
и бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек би 
{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путе 
но, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смр 
ну, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу забо 
сничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата 
викао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто  
, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам 
али су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био т 
ња, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крај 
 Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорк 
тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљ 
сподство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и 
е заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек по 
ложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јеца 
ло место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мањ 
его на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачн 
е нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мен 
нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило ме 
те шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на ра 
ер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се 
 њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош с 
 се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи,  
и којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најради 
 у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од  
обро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу 
мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не р 
дим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нароч 
а љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји,  
ја се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се сам 
дног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао з 
з песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> < 
мо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и киш 
 тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се ро 
капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне буг 
ижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе само 
.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, ј 
нутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је би 
је право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на доби 
 светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам с 
 на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозни 
и?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћо 
те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу д 
д је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, н 
ности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је бил 
рдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у  
мнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напрот 
смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми в 
сова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</ 
о самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> 
је му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} 
title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку пок 
 те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, 
м полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност  
ро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те во 
ро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу 
а Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака к 
рити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што 
о самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем.. 
 отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је 
ји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вере 
оћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа. 
једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се од 
добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољуб 
знавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југос 
те, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије,  
д се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" 
два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</ 
> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника 
есто, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља  
најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говори 
грљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их д 
в и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> < 
ки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу  
мо као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа  
>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једн 
и, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отвор 
а се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред 
ознатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка  
Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој  
одни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путе 
кобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило н 
 онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на јед 
, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша буду 
ни су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угуш 
а у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на  
..{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p> 
>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> 
 ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него ш 
г те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је жи 
не браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је жи 
ана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>-  
ди човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу кој 
ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{ 
мо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва  
p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући  
ије десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, пос 
 ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забри 
 врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умири 
, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе ут 
ац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И 
приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали 
м крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се д 
сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" 
могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> 
p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих ж 
ве што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди 
 се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучи 
лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S}  
жљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и 
ео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ К 
 мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две пт 
слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али 
} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда н 
платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> < 
о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама 
а се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је п 
е да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој пла 
а друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није зап 
у и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за друго 
 Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p>  
.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезат 
одређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих ос 
имо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње,  
</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој  
ран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или 
бом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују јед 
како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. 
И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и 
 Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, 
{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад  
ио божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S}  
сти.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, у 
ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мој 
жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, 
, дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, сада 
{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не о 
/l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l>  
д познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме 
ни су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што с 
акше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кора 
више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврш 
 мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и 
дређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бе 
укла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима о 
ри; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици 
У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S}  
њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно по 
благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, пра 
} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се 
ба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p>  
еднички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</ 
е обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се по 
{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Нај 
ас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без в 
е млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S 
b n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислен 
 њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрик 
грала на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> < 
 сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим...  
ућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та д 
бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стај 
је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане пос 
 обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под т 
а мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има  
ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осет 
 какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском пла 
о закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које  
а народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син прос 
>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче с 
миле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се ово 
да и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се вид 
ани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од шт 
овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златни 
узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште 
ако је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за  
ле су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Ге 
изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један д 
жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> < 
ој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Н 
рка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара же 
. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар  
ећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С п 
а: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали  
била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</ 
е ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми 
околити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао 
а осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског по 
 био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван  
 га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Сто 
{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака ка 
</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - р 
кривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, насло 
 човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот  
а и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало 
{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са сво 
зимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих  
 га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком 
су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло у 
ји си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме  
х људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим,  
ивама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зав 
а једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичари 
ујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити 
 Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, 
и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између п 
авно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом мате 
овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p 
ад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то 
и.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз т 
 младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би 
орка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љут 
сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасви 
њена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној  
ако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа те 
е тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике вели 
Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени р 
 његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори ње 
у се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, кој 
о да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже р 
штампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њ 
царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> < 
Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без сна 
{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних ш 
кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што  
али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко в 
че свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> -  
 праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас ј 
емљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено- 
ренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> < 
нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од м 
вољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да 
на на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој 
уге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају но 
арости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издав 
едном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог п 
 прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које с 
дне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зо 
аоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који нак 
ита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако са 
е више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p 
код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене м 
е фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто 
 поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <p 
јанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и уг 
а прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто но 
аву.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, гу 
и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као п 
 са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S 
скаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њих 
има, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања 
ошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неуг 
иродне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео 
 су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош сп 
ваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза кој 
ајзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љуб 
ађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устр 
 глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са  
186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се н 
 пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашт 
чуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} -  
 коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и ра 
 значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још 
једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извеш 
н.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приме 
ађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" 
београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није ште 
 купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед к 
 звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пр 
, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и с 
о је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S}  
у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ле 
аге и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остарел 
адније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовим 
ице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва ч 
ље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним  
илош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне  
ти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстаз 
оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се сме 
дравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си  
, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али 
аку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им 
м рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" 
а величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обал 
еш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то св 
Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком н 
ста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S}  
дна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога  
лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од вр 
и су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност см 
дима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и  
чена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, њ 
ала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно из 
це нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних б 
о себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово 
н, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с 
n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз пр 
це свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је  
о из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.< 
 јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је 
циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кљ 
бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Св 
, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонт 
прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осе 
рам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њи 
оворио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нис 
 чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, 
твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, п 
 бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бес 
да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страш 
суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разум 
стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог ле 
авој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p 
свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутраш 
 други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} С 
дну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је  
не свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и 
, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи про 
и, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она м 
ности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без д 
овања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да г 
е две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако  
ног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег сне 
 ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија т 
е посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p> 
то би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не  
и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући сл 
ирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним о 
у око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се до 
у била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су  
ешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош  
 младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Сн 
дно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашар 
, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S 
 толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцела 
 Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, как 
азујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом бе 
а мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ств 
е стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Зб 
олим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах 
0_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па 
адокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва 
 жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког  
е није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног  
туба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, 
то му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дне 
 пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и  
гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста п 
 састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} 
 тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он п 
ој црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартиј 
о на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на 
вао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио се 
вати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног уг 
једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана 
 багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S}  
 тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијај 
 воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене буб 
сић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је 
 пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, ра 
идео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И 
ош један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико 
тра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> 
драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p> 
 и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће 
м.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупаст 
 заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао  
 данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубо 
соко.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љуб 
планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и у 
институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивал 
вник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тре 
 његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова  
ишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Миха 
нци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење 
амваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици. 
ајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирно 
</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дош 
 Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{ 
ом кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само  
главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да јо 
Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољуб 
мо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијев 
ћ се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зо 
војих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он пре 
у.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у 
 Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седиш 
је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она  
ине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, 
масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник доб 
рку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чив 
једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна  
о, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је 
ан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани 
рагану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би забор 
ћу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} О 
d> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио  
 столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Пол 
чало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало  
ај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радни 
и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ови 
се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на њег 
 <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју со 
веним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - о 
је видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у 
несе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а мла 
 божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, зат 
а друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица доп 
рагани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да 
ни је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савиј 
ти своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кре 
о буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо,  
 су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао  
рицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену с 
олење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим  
један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створит 
било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару х 
игарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам дне 
ода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну < 
заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива н 
а тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда г 
, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n 
азлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом  
?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло р 
н радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је п 
отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насе 
окатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер 
ада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l 
 Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чек 
воришта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и г 
 сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама  
S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав,  
тписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбан 
да на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари...  
 га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што 
нџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: 
 било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да  
чи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка;  
ла је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мр 
 му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра шт 
, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем св 
 успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипно 
S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало  
 његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се це 
 је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази цари 
!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме г 
уха, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седел 
ти миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} М 
.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> 
ио једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке г 
ворио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви 
 сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти м 
, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, госп 
е компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" / 
 прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли о 
ао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао  
мандовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд ниј 
те.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико 
} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љуба 
ечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су  
 хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао 
 све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као 
 час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чи 
 али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући нијед 
агутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, ко 
ма прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су  
 Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што ј 
 играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли п 
 зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми бе 
 спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгл 
ра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприл 
нила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је ра 
х бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј  
а, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банов 
достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелен 
еограду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо " 
ездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумира 
љке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царин 
а наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах,  
 Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољ 
 дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блу 
ветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролет 
 од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривен 
 ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући 
над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве  
 је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудар 
ead> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не  
1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази д 
о село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска т 
а све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био с 
у никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по  
у избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакрив 
пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила 
чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубиц 
ad> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банат 
ти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа 
сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика рек 
ал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, 
 свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, те 
ишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из 
спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достој 
 за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драг 
 и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце ост 
 врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у 
им улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распо 
јој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{ 
уке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок нес 
од густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Круш 
нас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатк 
 скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Ј 
збијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочи 
Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и 
 крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у  
еним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на прежи 
д се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне  
них очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео. 
ло говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> < 
удо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне в 
е у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примал 
већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну  
.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, к 
тојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету...  
 радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" /> <div type="cha 
павицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило  
ом у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дира 
потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.< 
а, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене п 
ећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим нови 
обично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице п 
тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је;  
 да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обала 
1" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбри 
ен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био 
ју свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове 
але полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила 
 и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходова 
 како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - р 
ио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је 
ала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником прод 
 дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ов 
ати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орл 
ове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по пескови 
ликом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зо 
а!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p>  
- Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе  
но.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас 
упе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијали 
вора гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њи 
тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише 
и на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из  
, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво поду 
и пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине пок 
им, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене кос 
им, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене ко 
м мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног кр 
аво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси  
сио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пље 
и жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске приро 
едним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у и 
о.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њег 
м ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу  
и и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен ж 
и, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе из 
вља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић,  
његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ 
јом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доист 
а мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре нег 
а непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива пи 
јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој ст 
 мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не 
 тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе г 
ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загоне 
дне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако нап 
ли...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели д 
осто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола к 
нило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, с 
розничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... 
сти по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових љу 
једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би ви 
ш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, 
лош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу 
 осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тог 
ујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим д 
уче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости  
 твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад с 
 је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се  
е повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је наста 
ићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви рас 
i> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је би 
 љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и га 
{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter 
е осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у п 
нину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике  
чио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледал 
ном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и п 
драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу 
ти што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала од 
ветлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја  
 нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за  
старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и  
о у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна  
е долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На све 
раво, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како 
рагана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и 
која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе жи 
шка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она 
во и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосе 
ио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речи 
омисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једи 
е, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљ 
аст да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој кул 
били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насу 
 као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи 
собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке 
с четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим  
 је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек!  
е им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се ре 
р сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале в 
праштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, а 
убили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нем 
дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо.. 
лу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша се 
аво на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више и 
 метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стаза 
браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку 
ини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обич 
о.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се сп 
 себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они 
 и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу то 
нира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у 
ог багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се ка 
берницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко 
им брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се  
отово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и  
те се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега пос 
 расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба,  
едоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку,  
један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу к 
али су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p>  
ћа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зим 
ек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амв 
ара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и ска 
е да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то воли 
т поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из 
 ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Уж 
догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су 
и и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило из 
врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S}  
а, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, пескови 
ко година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годин 
ело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас  
ало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште ру 
штво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позо 
и да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпј 
мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Мило 
ати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, 
рагутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела ј 
са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен  
, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, пр 
плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се  
</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</ 
дно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раст 
оцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колег 
е зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити 
S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо о 
 - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела и 
 у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати п 
 доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињ 
је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>К 
наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак 
наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не 
е, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: п 
.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Н 
е да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу  
...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје ко 
</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговор 
шло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развесе 
 повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, на 
написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} 
чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S}  
о... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Т 
..{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади 
правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколик 
во не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позори 
 изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на по 
кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{ 
ха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво. 
ства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и уго 
 поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то 
на, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p>  
, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су 
и, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а реч 
груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлос 
усрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су  
ла мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог е 
а и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа з 
да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је  
ивоту катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на 
ха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само ка 
тај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелник 
авој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног  
морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама з 
 полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима неш 
листало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бива 
тражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је  
ила широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед 
ратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нум 
грена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештан 
реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелни 
 руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав  
 се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - п 
ој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степе 
ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова во 
ваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даљ 
 земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је о 
да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурн 
ала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за с 
ма.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце н 
> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе и 
знад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала  
отска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однего 
а што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скруш 
} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је 
p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што ј 
Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Г 
е дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у  
ну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму дода 
ајбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, је 
ав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше верид 
све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац ч 
ај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећо 
тво чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој ку 
ше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хте 
ицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{ 
, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје нај 
меном чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће п 
ћана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један т 
говачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, 
лади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан  
ушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице 
 лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић 
.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књ 
ла два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са с 
.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S 
је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од за 
 да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано з 
 немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом з 
ила... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милош 
 толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова ово 
те?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препоро 
редио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{ 
им што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила  
 изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S 
х наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније 
н човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзи 
еве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!. 
шљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица 
, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се го 
жавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже сво 
во за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздр 
 је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> < 
нствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дуван 
вињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским гр 
да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана  
 људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи 
ичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било де 
ове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот.. 
да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени  
 гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи живот 
ољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад ј 
се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је ја 
} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и т 
 те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу,  
 око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржав 
 кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш з 
p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отр 
 и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима о 
та патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао 
шио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила  
} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То в 
амом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ива 
/head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих дола 
их дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много 
 те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена. 
било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренута 
у.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маг 
{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</ 
це, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико х 
што нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S}  
 запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се 
{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Су 
ући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје 
лој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један  
 све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац 
 су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредник 
<title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једн 
посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице п 
га другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника 
дини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Пар 
} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богда 
е и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристани 
оље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражи 
 више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност  
 наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} 
} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Су 
 бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путн 
ан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне згр 
ју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> 
раћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика 
крио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због 
ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због 
ирила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро о 
тичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, З 
 Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је  
зе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава 
нове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он заже 
и, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у 
ечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како  
 тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око м 
 - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте 
ј оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну  
> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори  
 Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да к 
ичкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из кој 
венио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила 
S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такв 
S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ни 
нам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада  
} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и раз 
ост своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, с 
оји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опши 
 што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам раз 
ено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. 
!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> -  
је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта  
.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош,  
ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих дво 
као је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила 
 чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозрив 
исар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у с 
мо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" 
лизу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка н 
саној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по беде 
ет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{ 
 на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту ку 
!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: 
се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S}  
поменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последње 
гледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту с 
онотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а 
на не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам умора 
 није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече  
.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи ов 
здравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S 
 је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам:  
а си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p 
ео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила о 
 шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве 
у брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Ис 
 човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећ 
 - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда  
један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која 
 што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку. 
то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе  
 наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, 
па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољ 
ам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољ 
олико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила т 
вало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних 
етит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> -  
ош један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог  
 долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</ 
анемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S}  
а писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на  
не њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађ 
ања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити  
 страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње  
лама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, по 
.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су 
p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних мно 
х профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје 
 највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb 
 полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем,  
егове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти  
тисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби 
велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа  
јем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси за 
румом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, 
, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењ 
ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам  
} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љу 
раћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <p 
шу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми в 
да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја  
и је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам  
з снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак  
{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на  
г додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је с 
а брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех  
а, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за прв 
 му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљ 
су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њ 
рао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескра 
скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух шт 
... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хл 
 очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прош 
.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; са 
 претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао 
ај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој дра 
раз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Ал 
м њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовоља 
за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi 
ове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код велик 
буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Отк 
а сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо моли 
ри тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Тре 
гловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због д 
сам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без пре 
е: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, 
 то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи,  
 </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је 
ам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што м 
краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога  
шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак 
.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и н 
p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те  
азвеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти 
краћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам жи 
 напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели при 
м веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад види 
пуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти п 
ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме в 
их чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је до 
садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни м 
, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда нем 
реба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто так 
у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, за 
рце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелни 
рце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, нач 
ихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као п 
га било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова ми 
југледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника 
ећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба ч 
неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметнос 
ом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у на 
 све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претури 
ти.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој со 
ли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како ид 
 је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, 
 њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматра 
, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док т 
спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спусти 
ља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени  
а за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадр 
чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа 
је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овак 
ње, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са с 
е се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, ни 
а студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у ха 
 најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем 
ико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка узд 
сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странки 
- Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву је 
> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново за 
 последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечано 
а. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим сво 
а."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада о 
"</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало в 
 а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситни 
а према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледал 
оће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p 
илош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Крем 
олико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило из 
p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то  
н није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жи 
нови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица уста 
о је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се  
но је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Бо 
 Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{ 
довољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покри 
 нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје при 
p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и  
о црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Свето 
се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која 
о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} 
г чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја 
и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није зна 
етварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се приб 
осад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али неш 
овима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрс 
 Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много р 
обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p 
ам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена  
ину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвен 
екао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се 
агорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драга 
Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило  
да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту с 
ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим  
слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена же 
 из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити  
а мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалност 
 зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несре 
ам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да н 
га женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела  
азовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио  
ој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, о 
тњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, 
а се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши  
екујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув чов 
иш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју в 
епати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за др 
олиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није дов 
га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </di 
ам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бит 
тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасп 
д твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена  
а је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако  
мицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан нег 
ки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да 
војка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој 
поље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за 
 захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, 
/p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која  
 срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене,  
ак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} О 
ебе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке,  
ного деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно: 
на; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја то 
ом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој сре 
ги утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао сам 
г и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако ј 
и ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вече 
а његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом. 
 при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајић 
 однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за  
срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био за 
њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему  
 од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са  
 је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, о 
зајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавни 
емагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ран 
S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило 
о је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему  
ила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она 
ића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, ка 
не људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, карије 
њена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, је 
 ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трем 
о вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обве 
трах да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути 
 давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек  
вот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја не 
ан моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на иви 
 и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам исп 
дним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је нач 
графије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, с 
ка због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на 
ија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој  
та и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих бр 
 осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету 
...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се  
ече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом,  
ва девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 
ак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча  
о:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строг 
м које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности  
ни су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} И 
 нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мењ 
које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говорил 
 остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да  
и за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S 
ке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа  
у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили 
их, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили д 
?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осе 
саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његов 
ора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њег 
</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновни 
г ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у црт 
S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окр 
осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице. 
е могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна на 
уку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са була 
нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је 
нам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су 
на утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ћ 
а што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да 
е руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њен 
а је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће са 
ошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира 
ла је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на 
е у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце 
ово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма бил 
а једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од 
 рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на  
или су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Б 
бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</ 
утак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступањ 
оцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с  
 па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранк 
клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тел 
 корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе ка 
му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећа 
 Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрен 
и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било 
на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мал 
ти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице 
е.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостав 
м су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију с 
лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво 
ктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} 
ад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука д 
д примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} 
астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра к 
}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изи 
</p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изне 
ле голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и 
 да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како д 
а је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише 
је схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због ко 
аначких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и бе 
{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с д 
е.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка 
у собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне 
 свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну 
ечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, 
љубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, 
 до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш б 
твар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме из 
цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледа 
ице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.< 
 како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво из 
едним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој  
 могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако,  
 се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра  
ћима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Крем 
ике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред н 
...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вр 
 неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени узд 
нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то  
ш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато са 
и: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у 
осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласо 
снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши 
те са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све 
си остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах с 
ознаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p>  
 и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Б 
есци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на ш 
смо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и сва 
ога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног п 
 управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за 
, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која са 
 и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и  
жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом  
дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави н 
е падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било  
, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати в 
 Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи 
атно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није прим 
о не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се  
, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или  
ајдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше ни 
је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да  
ије више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне с 
што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све.  
смо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде! 
 гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока  
но лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тиши 
тане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, к 
 људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив  
м погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која м 
ази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, 
 је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S}  
остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет  
 све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза прем 
> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти гов 
тупили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се ника 
крива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима 
ртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p>  
сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку кој 
 моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете б 
би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Мога 
о врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости  
ече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао за 
ла с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p 
обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих 
p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати пра 
рудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ 
, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише ч 
 /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- 
тало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати 
вну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још 
зумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више м 
елог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љуб 
авио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајни 
.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, сл 
ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вил 
 сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" 
 број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p>  
тим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није на 
 неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али ут 
а вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем  
Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено 
атиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствено 
 је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата,  
исима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уре 
у дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, о 
а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Б 
 режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи  
ете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква ве 
и град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред?  
атељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање  
 срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ст 
тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се 
на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и за 
о мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само једа 
да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике с 
зад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени прип 
наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела 
дно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начи 
би своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним н 
а се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S}  
а снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад 
о трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутр 
лико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и хр 
ћи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је једа 
>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његов 
га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова зак 
ута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S}  
стављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије 
спремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, оч 
ст чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољено 
а у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник,  
{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, б 
 се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p> 
 n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде. 
но крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... тр 
 Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само 
или дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из  
ам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижн 
ајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу. 
није те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по 
наге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво. 
у душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју т 
тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} О 
млет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашо 
сјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао п 
е ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S}  
к.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра др 
се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се 
ови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник пом 
реболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све с 
е мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који ј 
мо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, 
градски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право н 
удова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видел 
ница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади ч 
сијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од 
 хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{ 
ишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка 
е било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То  
шу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубок 
у на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њи 
и долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући 
јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка 
Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и  
.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све еле 
ао галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим 
е искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по н 
лице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној елект 
је њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачи 
ало.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја  
ао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави  
инска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с  
 осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађ 
о увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш р 
ео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и  
 <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња. 
ког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p> 
та.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек 
ар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, ули 
n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.< 
у кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних бр 
моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће,  
њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и  
на, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} 
рига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје б 
ли сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то  
<p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у ч 
 за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку нево 
опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко 
у.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум 
Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њ 
.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и про 
ли у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S}  
нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се 
лио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима  
 соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су 
и је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слик 
им или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчев 
 бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду нег 
ају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве ка 
ј тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n= 
плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи 
е до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен пра 
S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за трену 
тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они  
 стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа п 
 ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега 
вала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се поја 
</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и 
м љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо о 
га.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од 
га.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од 
еправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, 
ину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све 
в живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би 
вљао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподари 
 које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сли 
ање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности 
његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да  
аше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи в 
талог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и буд 
о је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја  
тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његов 
а лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзир 
ке, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости 
огла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је ов 
ве што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му тре 
у.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанк 
 кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистиј 
вити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав как 
горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љ 
ајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Ниј 
инама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њен 
викавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све 
анство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих год 
чинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у  
хом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо крив 
ио је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да и 
и.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је 
<p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав  
енку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водит 
ејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по  
јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и  
 мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, 
а.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у ко 
о самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер 
 живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га н 
ће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта  
је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за  
љиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без в 
у моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о  
љив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије прав 
орак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани с 
који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разоча 
а пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај в 
b n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечано 
дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, јо 
 човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помо 
не љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на в 
му задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном 
 од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја 
 од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ј 
, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестр 
и ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га 
"227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једн 
најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једн 
гу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре. 
тварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, 
а?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји 
 срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешен 
 људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поузд 
булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без ког 
том сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужно 
езати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило  
ложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давал 
и се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек ј 
 и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав 
 Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве с 
још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, веч 
ратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љуб 
тво које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун с 
/p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа н 
 и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је ос 
љено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго п 
или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави  
, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном с 
де... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - 
у и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да  
ак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар ут 
а ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на ид 
од њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност,  
не.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Мило 
ојем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних р 
породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви  
едну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим послов 
сте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету  
ровела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задов 
о везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваз 
ези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља  
о не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на он 
сто где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, о 
бра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смо 
ело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго 
 те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да 
 може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао 
{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, 
ао да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p>  
спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшил 
рба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвин 
већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и нео 
е била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса. 
о једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на вели 
сти, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у  
о у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност 
рела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није 
ца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам о 
уо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S}  
е, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не  
ју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни 
чавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи 
 обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те во 
учно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано 
себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије 
 ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су с 
ужбу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов 
 најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, л 
неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није 
лоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али  
ом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених  
клоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима 
угим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> с 
 души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи  
у!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба  
корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба  
у љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам тво 
спитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати 
свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, 
одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти зб 
згледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице пој 
шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{ 
ао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати 
инила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али 
пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter" x 
акша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за  
и и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћем 
те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које с 
у неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се ув 
одирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и  
редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпу 
 познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрл 
{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет з 
 повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење  
 сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склони 
ланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се уто 
што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом  
 на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ  
м облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем  
.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Прежи 
ог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постоја 
 прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи б 
} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео н 
из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто?  
шено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и 
омагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разг 
..{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све,  
ручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвој 
трах ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехив 
не правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жила 
иродњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свес 
аду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно ју 
 разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало 
, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зо 
астрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окр 
ачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, к 
својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан т 
његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов д 
е.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју с 
 која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мал 
о она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љуби 
надно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташ 
 вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоста 
у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору по 
{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину 
аму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који п 
ју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим,  
падању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску с 
хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики  
љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приб 
ари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Креми 
оралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену  
х добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно ср 
ве казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p 
 имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог ч 
знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако  
кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете 
} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђа 
 видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у  
расти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко 
у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама 
 Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоре 
њена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом 
је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле д 
 велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За 
сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко  
 као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати с 
 сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади чо 
 И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувели 
у коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, м 
е уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћу 
 те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној  
ошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја свој 
не, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S 
ејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широк 
на.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено крет 
ници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају п 
{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим зан 
на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те  
{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке 
 Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су рас 
 из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама 
приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке  
} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа,  
} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ. 
огледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори  
испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић  
кушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино  
ма су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, 
и да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да  
мем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам т 
т!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је  
као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је јо 
одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поре 
ори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она ј 
оп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот заго 
живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И с 
ћности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за 
 нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи жив 
ити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме  
S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад 
} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од н 
а се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунак 
н облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мис 
а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зор 
убав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он 
шени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и леп 
ремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе 
двратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну  
а се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег гр 
 да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да к 
ем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслуж 
ња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким  
за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p>  
 и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда  
ивот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колик 
 који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили с 
је био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем к 
 љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без  
т гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на с 
у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао  
ивот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S}  
те вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S 
 </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истин 
вољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку,  
 потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу пот 
 кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с ча 
 оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног д 
ека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се  
о не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они из 
} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> < 
 Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти. 
њеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путо 
лу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто 
 цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило  
ештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло  
изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећ 
ићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугм 
а пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу,  
би.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори  
 - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто 
аси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} 
ваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске 
та, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку не 
 она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreig 
ту, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду 
оде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независ 
ка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испо 
тао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њи 
 ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба,  
нски сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог свет 
 пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза кој 
ло тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински  
у безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћут 
лик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места,  
тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били 
бљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У о 
алеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У  
ква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала  
 и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title 
свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као о 
ашине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач 
неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадни 
ост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну д 
да, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша оту 
д нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало н 
, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слобод 
 се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао 
о дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом не 
сна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му  
мњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају с 
куша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро поз 
 је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом 
им снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понав 
 што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не  
ао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица  
ђујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога жи 
е њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победи 
вости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па  
</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S 
мао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је  
муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се к 
е ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{ 
око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи с 
 сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелази 
рема томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам 
труји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} 
е волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} 
дна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је 
 драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њ 
жа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта  
ак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом живо 
песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S 
 не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање 
о оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од д 
есника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт ди 
пши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себ 
света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ра 
аву од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те  
рала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> 
о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у 
имећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као 
зоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан про 
 али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело  
јава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре 
ио је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како с 
латан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити 
орка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је д 
ек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло 
лика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жа 
јом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешућ 
аретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је  
даћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нем 
ка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао  
г лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа 
ам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p 
 и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој 
 n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је  
 ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варо 
 јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши  
се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кре 
ако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>З 
На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна 
з њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио  
дао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цар 
а, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав  
аца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ус 
уде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме 
ала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја  
чке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разн 
чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног по 
е се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најду 
и песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за  
ело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојц 
 потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љуб 
 То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао н 
лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је отк 
ош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствар 
ане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених 
 је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим 
вај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као  
еселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд 
их планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођ 
ово откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господ 
ком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p> 
зад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} Н 
и са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су би 
Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S}  
н исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би д 
} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S 
јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш 
а не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја  
лош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао  
 <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела  
бав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила  
оље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа с 
раж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису  
ути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење 
о, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих 
>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша по 
еселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p 
ма, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су  
ја је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним понос 
апали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> 
Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног м 
в до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру 
 ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. 
так новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није 
 рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот б 
 са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција 
шу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо пл 
ије била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драган 
арала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још 
им бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даљ 
вар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан 
 је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срет 
е и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Н 
 <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, 
 као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању,  
 се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је  
, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стал 
самљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба 
е, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb  
самљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја  
у се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p>  
ла је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала 
је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте 
у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма ј 
 се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он 
си ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположен 
 брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју ми 
 постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претер 
едништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли как 
имо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div type="g 
ну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао 
ице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окру 
алице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да тра 
пама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицим 
 врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За о 
 који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он ба 
љајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили дале 
 вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да уп 
ех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се ниј 
емо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се мл 
ћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам на 
т свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хор 
тури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и 
ише кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба 
ублика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикава 
 <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, о 
 ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Раш 
од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</h 
каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи пад 
д светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце тов 
не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се  
> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да 
да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедиониц 
акцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</ 
поменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади 
 то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохв 
ло када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка пре 
жно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо?  
рала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати 
е неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица 
 њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се  
стоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој в 
у се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме  
жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух 
ена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак  
је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 
говима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту 
вени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у 
 у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љ 
и коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татин 
 ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана,  
 каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују  
родолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није  
м да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S}  
p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И за 
> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и  
 је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по њег 
помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и прете 
ишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана  
сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - п 
војој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, ст 
који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови  
p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљо 
рали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се  
лесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино 
ата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, ис 
ти, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с  
лош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса  
 прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и  
 ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар гла 
журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Св 
апиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свр 
тао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришн 
Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали  
ти целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди 
и и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако нев 
руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још в 
 изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту 
на - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Мил 
ћ ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жен 
приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у 
е да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопаже 
пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице,  
те остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер св 
иди ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сто 
{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што 
део ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се 
аце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што  
ји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрај 
е сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пас 
Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се 
тним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више л 
авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам  
ођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти 
де отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује  
 би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио? 
де угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за ра 
е ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисл 
е груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћ 
елома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом 
воје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и 
.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавал 
p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S 
ребало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хриш 
а ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи 
 кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће к 
 - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу  
 се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријате 
них очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду  
парац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође род 
а пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Вас 
ћицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни  
д другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих 
људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја ду 
љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је 
едњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се чес 
вога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаг 
на симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорк 
у жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан 
у мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам как 
S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово мест 
аганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће 
а себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S}  
 давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио  
{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, 
нала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да  
та само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у ру 
а дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, 
 очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехо 
 ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њ 
ди.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило 
е да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно пр 
е мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> 
 црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, 
ити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да 
ело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча  
ко нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од 
е често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо јед 
ред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики  
а пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остај 
и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анар 
у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се н 
.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То  
 дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон ко 
ш једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да с 
са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{ 
 као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје ста 
сетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> ст 
, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p> 
е развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше  
је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фи 
гана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од  
 ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој 
 се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, М 
 млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љ 
 да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под на 
едодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, 
ро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек б 
га детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао  
последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко о 
в, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му с 
те, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа ди 
ао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; 
а књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанст 
и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љуб 
 било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја 
 А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић 
ред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређи 
лошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба 
словима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Шт 
 - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме 
 породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет год 
земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно н 
иром отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се 
 се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрп 
о постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} " 
е прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} С 
 намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да 
ине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хв 
анствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за сво 
реба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> 
 али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је нек 
 право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је 
 изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле д 
и смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њ 
у се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су сталн 
ш више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гу 
.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ у 
е ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће чове 
 се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали,  
и немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{ 
лада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом  
нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно 
аша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Ал 
ст можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће ист 
кад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вреднос 
ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p>  
пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пр 
а, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио ш 
и као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се нала 
столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његов 
ога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових 
што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша дан 
 ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везан 
убав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S}  
> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи 
ној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а у 
ледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, не 
 на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго бић 
роводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n= 
 жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепств 
} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује с 
већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је ст 
 да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Пр 
а, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се 
 га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и ми 
х редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и мало 
 ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а 
, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем 
енским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбуд 
 мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике шко 
 тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на  
ти добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славо 
као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза п 
не с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породи 
утра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi 
у Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.< 
 задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, н 
 и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели пр 
уговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову ум 
 има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипа 
иле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана повер 
ти.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелу 
рапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафано 
а, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до то 
 не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам  
еограда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика,  
Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По ц 
ео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра шт 
 време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим  
но ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме раз 
о пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена 
једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p>  
је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} 
ико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији 
е познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> < 
е, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, а 
аће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми  
>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али,  
не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, 
 вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом шт 
лико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби не 
добије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити 
ој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог  
/> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у живо 
гог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом  
иња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку 
, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи,  
ота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле м 
се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривал 
и пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни ли 
амести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо 
е се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Мил 
други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогун 
тао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас ко 
омно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка. 
 чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испа 
авесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насеља 
признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или ју 
ић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио ник 
аси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели 
он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> на 
шено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{ 
е, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећа 
пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, с 
аменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари  
о да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чара 
, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се ру 
S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, 
ти и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да д 
 велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, у 
/hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад 
 реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква  
реци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја са 
 крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осе 
lestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S 
олико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у го 
дник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и 
S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао  
 живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима  
умци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њим 
{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих  
оједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварал 
 часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот преста 
ја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, др 
пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори 
еђена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, 
бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обо 
е, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да о 
е и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је  
и, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна 
итуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред оглед 
 је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није зн 
ери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Пост 
 дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унут 
> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{ 
ео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више ни 
који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао  
 и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда к 
 смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била ши 
ани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остав 
њи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја 
оји је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири пону 
 живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа ц 
тофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био 
ше.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Мил 
о разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како с 
нацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро  
ом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало 
срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги  
радског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош уп 
онекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не 
за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју сло 
У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме воли 
ирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се 
та бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти  
ивимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избе 
ворили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Је 
ве што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао 
учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка б 
с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам с 
и су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако л 
е наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност ј 
 Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани 
ди у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлос 
 хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухвати 
 као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучн 
бастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од б 
ом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим 
у.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошл 
ног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l>  
веници трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са  
орило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није ра 
се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна. 
ку неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте шт 
Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад 
к кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
нутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појав 
, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и ње 
ших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се 
ри дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би м 
 сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и 
умента, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, 
 није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да с 
ат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то 
воа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдар 
поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S 
вљењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају  
ја је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нис 
, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} 
свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? 
и <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам 
очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њи 
штво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тра 
ам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До о 
цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S 
у, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир 
лод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем 
чало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од  
природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред 
ишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи свој 
Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за 
ошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спрема 
, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно  
 Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и са 
е после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S 
де био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зор 
ослушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћу 
епо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобниј 
 </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким т 
датака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред 
коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с 
е ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, бел 
м, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја 
ју, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био за 
 обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћер 
сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="20 
</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти  
ом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и до 
} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на она 
ју велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и  
ју велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S 
 посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу к 
воју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И  
но вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа 
.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити 
> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си  
p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p 
се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последњ 
ити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад кој 
 капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвећ 
 редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепав 
 госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг  
ка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да 
 спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из ко 
том унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага  
 унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно  
икама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су  
дње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава 
тмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су п 
овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак 
и Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили 
о, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски послани 
ти у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастроф 
о околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му умо 
 су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала у 
ран, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милош 
ом клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у све 
 <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлос 
о остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да с 
не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу теш 
, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић с 
атражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Сам 
трага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињ 
а, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче 
радан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и  
ашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина љу 
мљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До  
, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега 
о њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које с 
е обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби  
 на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време 
иња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборав 
ижњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте 
ромењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пиш 
чима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што са 
погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно 
еограду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да  
гије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић 
чунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму с 
 је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе 
 твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им  
мо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} 
а рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће  
екину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем  
у ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, 
ј, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе. 
 соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није ни 
е дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покриве 
Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем 
испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандар 
 од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало 
 соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је 
оравити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у  
 могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити н 
оним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је 
е добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми р 
 - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам  
иси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} 
Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ 
ом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбр 
{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здрављ 
бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из т 
пу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{ 
а шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или др 
тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S}  
ке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драган 
мић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које  
е једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколи 
нице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и ра 
је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Ми 
 не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја иск 
сли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој  
ђу себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и  
 јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у полит 
 да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не 
у.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово 
 се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да  
богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, забо 
и још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</ 
- старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу  
 да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен споти 
и дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која  
највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београ 
сле његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} 
и!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да ми 
обијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није 
иде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је с 
али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је кр 
> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе! 
 полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, 
нетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људ 
у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита  
е, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка 
ead> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш с 
га.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> 
о.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај  
кад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала 
а.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата  
ране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне  
ве Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих 
он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљ 
ло тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад 
кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напо 
не разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојал 
о у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са  
лова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу к 
им очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини  
чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина 
о огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бин 
ла се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њ 
на, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несве 
ћу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер 
је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе ста 
врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сара 
предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била  
 се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај лит 
ри.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> 
анови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, зап 
је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S 
је симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница. 
овечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим  
сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно 
лаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх к 
 пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раско 
сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и с 
 она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће  
кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу по 
на прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допу 
инистарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дво 
208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усам 
у мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут  
жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може 
је никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осв 
 свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из слу 
и која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге  
 прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206"  
а долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не 
штом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко башт 
о Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља  
p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас...  
их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу 
{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на 
а.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком ка 
ју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb  
.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или 
 и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да каже 
, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} 
Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности њег 
е она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо сву 
ужан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{ 
 још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и 
ва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво ру 
а збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} 
није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање  
 Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне 
ње управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Те 
ој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, о 
о од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што  
шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сес 
е познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ства 
ош три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и с 
00_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притвар 
очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и 
дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му д 
ого господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове круш 
евих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од < 
убим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и све 
м образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих 
но је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, плем 
а Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну тала 
д кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је пошто 
а једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зо 
летом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. 
ред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из који 
S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одб 
овори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{ 
и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа ни 
и донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у 
у.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ј 
 песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промење 
 његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се  
жава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он с 
ом белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на  
да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама,  
да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мир 
свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже 
купи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од 
те пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекл 
.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме пре 
ањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован  
е из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у вели 
а отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{ 
тога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели  
ртер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... м 
ила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац,  
 поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p 
p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски 
{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и д 
а се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио из 
огдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући нај 
његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена танан 
p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили.  
д предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посм 
место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела  
 <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S 
своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тре 
 <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли  
г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. 
ли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно ка 
у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико 
а својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог од 
еприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо. 
ни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што с 
о је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила н 
ја је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Пос 
и би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравал 
пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склања 
осматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов све 
е кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, 
ио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био 
е био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгут 
.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах. 
е толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{ 
 би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони  
шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гл 
та била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа. 
љује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ов 
.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересо 
оје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали 
. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као ра 
 време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвес 
Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најеже 
едњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно:  
а мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убед 
ашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте 
у <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично,  
о су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се ј 
ветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живет 
ва људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пр 
S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни зада 
е разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непоз 
 оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт д 
ли, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркин 
} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и з 
ена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у 
на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је ч 
 криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То 
 воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и 
ши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станов 
дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у гр 
ух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташн 
м највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ би 
т дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је  
колико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје  
зрадио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда 
говори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце 
горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан б 
ом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади  
> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се  
ком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жељ 
и човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубав 
мо о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш раста 
ри, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли  
 окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади чове 
н жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих  
 исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у ци 
ребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да 
едно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе 
заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се ма 
осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупц 
но оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се,  
орка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, н 
ећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се 
је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега  
вити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви  
.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је с 
p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на гл 
ше се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње ј 
 је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумева 
p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили 
то је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихови 
е Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жрт 
 бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зим 
 сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ј 
лош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених кри 
 могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио ј 
ад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се од 
ој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и  
ме.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то 
као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да ј 
онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Ми 
 прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у 
. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као не 
ивота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала 
ун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је госпо 
неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро 
љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено 
седла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напун 
ad>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино пис 
ије најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике ст 
 чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта 
овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне  
 - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> 
адио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да ка 
> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој 
ачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи св 
а у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и 
 и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове 
м горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} З 
гове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да 
ађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоно 
рописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изиша 
вољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он  
истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, пр 
света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широк 
недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S}  
којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си  
аједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, 
 почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што  
какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> < 
а се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљ 
оје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много? 
и да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за ст 
одне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе 
, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи,  
.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви о 
а.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене 
 начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се нач 
ру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекида 
ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњ 
и се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> На 
во изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица и 
 сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног 
 данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
 шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и само 
Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега 
 Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним ствари 
ун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упол 
воје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без  
ћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење ил 
; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на  
рочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге 
олико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега  
и баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш 
p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао с 
ка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао,  
ва на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, да 
 је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у ду 
ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи 
 кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено 
осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољс 
ћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва 
ство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити  
ала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би 
арче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од 
а ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ ј 
.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто  
били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кор 
понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста 
, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још и 
и који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог до 
денткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светл 
амо вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога друго 
ТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Крем 
заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренута 
су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је  
те лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедем 
ивљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из ми 
ињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је 
е на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ниш 
 али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љути 
 раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од је 
уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турск 
 се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао,  
смехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.< 
своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> < 
пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас 
тао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њи 
ојник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођ 
</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице к 
од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновн 
ао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Бео 
перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљк 
је.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај мон 
о сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Ка 
ште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишл 
устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико воден 
p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од он 
/p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задо 
опао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црно 
а застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> < 
ругог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код  
Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из  
 како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S 
гру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да ара 
 После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> 
е ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она ниј 
 да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутин 
.. то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га м 
ила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му да 
агодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пр 
а Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p 
равуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Ј 
ребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало  
Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и 
 смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути  
ња.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је пис 
ну на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја  
ерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, к 
ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело л 
чају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена.  
p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је п 
е смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још неш 
! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехи 
а су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој наша 
иниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се,  
</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, 
 - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока. 
 сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овак 
 треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да 
љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију по 
орком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и без 
Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његов 
ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђет 
о се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{ 
т ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Р 
ред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на  
 остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на  
деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се 
одужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, 
к што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело св 
ја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полаж 
н.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S}  
основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у 
читим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као 
и дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девој 
и са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као  
 мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши 
у.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамва 
ло си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Пра 
на дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понуд 
ли, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више  
девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физ 
 назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Мил 
је толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви р 
ану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</ 
дин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S}  
 ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и два 
и се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека у 
ебе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљив 
а своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка,  
мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога поједи 
свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашо 
у на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за н 
оја је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач;  
рдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав  
и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике њег 
с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, н 
 нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, п 
ости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Б 
е госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Мило 
 пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема  
добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око ме 
амо да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, зна 
 смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бе 
римицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</ 
к смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је прат 
 коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву. 
 волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: 
дно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука 
шан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и З 
, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S}  
у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о оно 
варт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог 
 пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је те 
ш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра 
м рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких ново 
вом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћ 
а сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, у 
а ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује 
обудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих д 
а оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом бл 
х, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра ч 
ности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S 
 знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S} 
а створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био по 
ата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} 
идите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шт 
н на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S 
ту.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разго 
и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је п 
епенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша доб 
јеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије  
p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пр 
орка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не прим 
мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p>  
нижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сун 
м спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању ств 
 бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њ 
говарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Уж 
е погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Пову 
ају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београ 
ливају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће 
ачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потај 
> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четвор 
на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су 
ла свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уков 
блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је 
ебрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју ни 
ек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове 
Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је 
их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео 
сети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p 
абио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао св 
 се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми  
њи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и ч 
заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој 
ма ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном 
ад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су 
осподин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слог 
.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да 
а да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бес 
емо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна зај 
емаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S}  
мо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегав 
јстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледо 
тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Веруј 
 и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем 
 се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пре 
задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господ 
ЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љ 
код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао  
свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У њег 
о Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква гос 
илом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После с 
 Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су ч 
{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хл 
мају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочек 
 пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грме 
прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са цр 
си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито с 
лаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мра 
, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен  
кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пу 
е растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега уда 
асарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стаја 
вове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и гре 
Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник  
 њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, 
ренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> 
ећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет  
штуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам св 
а да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је  
 је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје к 
осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо  
 више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово пис 
дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Мило 
ашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била  
скакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, доче 
ко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да бу 
<quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Ук 
а зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обз 
 иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским б 
су били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На за 
јна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милоше 
скивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Моно 
ла је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао д 
елима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душ 
ућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим мо 
а.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учин 
p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сув 
</p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало  
ава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хор 
већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публи 
звуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет 
е ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плано 
атке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се 
>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће 
јекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чу 
вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у пров 
и сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се  
тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p>  
 противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да 
амоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Ј 
 један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору, 
мпарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тр 
ме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачк 
и и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} О 
ознавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке беог 
ном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам 
окалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и 
ле и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у гр 
 који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гл 
адски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад с 
кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-С 
ји је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао ов 
нице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса 
ића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је 
на кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми  
читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја н 
оље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски  
и подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уск 
порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио с 
ео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела 
} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима 
љајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ј 
вник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбиј 
ицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, 
е он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође  
овек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно  
једим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се јед 
м.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи си 
.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} 
другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} 
мића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div>  
сом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. 
оста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S}  
са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Мил 
ки.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи  
- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Р 
рабар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} 
лико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као к 
 рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно  
мрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек. 
 испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу,  
, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витко 
међу нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срц 
се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасви 
ама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потр 
} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео на 
јатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихо 
 постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њо 
ету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говори 
ских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <di 
му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала 
аву и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на мој 
рек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да с 
 се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте 
а другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те д 
лика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предава 
 - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе,  
ила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима 
 и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су  
ан мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медв 
ј млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија ути 
 плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - 
вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што тра 
епшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Са 
13" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи 
х трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведр 
е... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шт 
> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно  
 сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем?  
огдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторациј 
бдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином не 
је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живоп 
 је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком ко 
режицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је поставља 
говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Мил 
 у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе 
ећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на 
риника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чи 
ернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да за 
атан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и 
} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се 
црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза  
.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реф 
ш се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу 
дима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нароч 
и.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ т 
Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу масти 
розора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} И 
S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном 
и у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је н 
, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и 
е праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још мно 
ост смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пуст 
а.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба д 
це Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито с 
ђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S}  
ти.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје 
те да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нис 
е које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако леп 
је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене,  
да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар н 
аје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети 
тановао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржава 
р је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта  
а пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет о 
 Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио 
сте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S}  
 контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка ста 
Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј 
учношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се би 
{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су  
ку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тре 
<p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S 
Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се тал 
ли се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на 
и осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика  
 као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; ос 
и, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка  
к се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се не 
 и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути  
ресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да 
ој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски в 
{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагоро 
ео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог трену 
Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи 
м друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да  
ви, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају,  
 Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> 
где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи,  
испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој  
да за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је  
роз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а ч 
ла му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била  
 светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре о 
едња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намр 
остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна сл 
 били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме јед 
ост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотерива 
 гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек 
и зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227 
 мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепш 
<pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и  
 прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможиво 
једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Ч 
 свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по б 
умене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом п 
јаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми  
а, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, т 
јком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га о 
жу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и  
би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тад 
 врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини ж 
н Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стил 
а Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико виш 
над воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хо 
отоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињено 
 свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себично 
ворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пушт 
писом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе 
еро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворил 
евих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи 
каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чам 
, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибљ 
</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призо 
 ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевин 
за.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином м 
} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једн 
еријал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани јед 
аст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртви 
ори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као о 
ић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту 
на је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а дру 
злаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци  
.. треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убиј 
ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубин 
о од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено пра 
ма.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дан 
реклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму  
 као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратки 
се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S 
 суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само п 
маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> 
ижише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: д 
 порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде 
д <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мо 
треје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли 
парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у ра 
</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И 
њу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек сав 
>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је т 
дгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљ 
{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагоди 
мисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... по 
ан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> 
арица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка б 
p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу ру 
ити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пи 
 беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?< 
 тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несре 
ода се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она др 
 па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси  
 на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана отк 
хну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ни 
цу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је науч 
 би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине 
вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чин 
 га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе 
 из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и  
itle>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али 
љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} А 
неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост осв 
фуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, 
{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину ч 
е електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се  
ик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки  
ске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала ка 
 <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцим 
а, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше с 
а говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p> 
 најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајил 
 из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi 
 ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак 
 ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак 
лазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шег 
не идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бић 
немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревск 
да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме заба 
а студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одгов 
азреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа н 
1. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном  
 који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Пр 
остане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њ 
.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да  
н говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, 
двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И  
прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Ок 
орку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и вод 
:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p 
ас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која 
ажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чи 
ажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останем 
едно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар мо 
ну две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу,  
живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} 
, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} 
 тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника с 
 Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него с 
о уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју п 
уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандук 
о да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у  
обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је  
о што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати је 
прави у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични 
 ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, 
и, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати је 
ет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе  
ж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш д 
 ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министа 
 ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник мин 
уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Ми 
p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Мило 
 n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико 
к воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава? 
о је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове 
> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветер 
о излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето  
b n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико  
ш мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које 
} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти  
и.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљут 
о против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео  
од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и т 
.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} 
рагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рам 
 умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... јед 
и и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се 
 ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S 
 Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и н 
ни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осе 
души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележ 
у, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и 
ослужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење  
и се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује 
 најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапре 
Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га 
чухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>О 
Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они  
прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанс 
о Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а у 
 светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне цр 
Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с време 
а столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, 
а да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} О 
а руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн  
ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с 
и сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомил 
им зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине,  
ао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на  
ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите,  
и.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенк 
шаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнут 
ај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута м 
е велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка ј 
један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p 
т у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о гл 
и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> 
 у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толи 
аци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну кри 
к.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове 
ад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лиц 
дина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар 
еста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше  
видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи 
у телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе 
десила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све шт 
ицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно ва 
е и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храбр 
јере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> < 
тати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене о 
е што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описи 
мерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић 
<p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није 
уза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог ли 
занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им  
творио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми  
мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцни 
ку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био  
ину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу у 
133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На ка 
сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то  
 али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико воли 
 <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и зати 
хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача по 
ање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице 
; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака не 
> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од п 
 замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљно 
 те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само некол 
 рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко  
лог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен с 
од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико св 
сли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једн 
тно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачни 
ш се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво невасп 
 Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље,  
овече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти 
 али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што ј 
 уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као  
, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме до 
рђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени в 
десету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уз 
она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претс 
 и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да 
ене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је 
рем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S}  
гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њихов 
ош усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали по 
ј један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче пос 
 све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас  
 Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пу 
а први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог 
 да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што ј 
 сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У уг 
ег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да 
ила унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грч 
 начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загл 
> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају  
 нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. < 
арог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је ул 
е могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатк 
ни су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно бриш 
анице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из с 
на зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p>  
да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје инт 
</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> 
 видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опру 
био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На б 
је без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би 
видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош 
 дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, гос 
а загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно 
о и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава р 
, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно од 
 </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже  
ине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љуб 
абели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су пр 
.{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би ја 
еме дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да им 
ила ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у 
 пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно прити 
дници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка 
мах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исе 
предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке  
тиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила т 
ше у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из вел 
пуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока двор 
е Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игр 
{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну. 
сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</ 
 Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, 
 уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.< 
нице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променит 
 дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фи 
.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске  
иште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала 
помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам 
ош нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја п 
 сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа 
може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји 
убави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби  
шана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p 
е заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у  
да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хо 
 и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она 
мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, са 
ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Он 
ај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драг 
будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али,  
а знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља в 
е стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалниц 
је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се дај 
мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља ч 
 Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мен 
ете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош и 
не, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Пр 
Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се заглед 
д није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси  
е велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем там 
и је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и круп 
љине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном бр 
у осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, вол 
 леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Зем 
> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{ 
јчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из кућ 
ли у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би  
ан моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље 
p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и сл 
ом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут  
е речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако  
могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућн 
чито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, ко 
колико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из двориш 
д <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неко 
госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим  
а изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је ц 
тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних по 
зориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете 
м да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав 
м је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се наврат 
p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако 
де нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између ње 
етљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртво 
ини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од сво 
артије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади  
кве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жељ 
мог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам п 
с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста др 
а долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те  
не за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, не 
тио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пре 
 не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћ 
је, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош К 
S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опомено 
и Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над  
</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст. 
у и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је хо 
пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је  
 без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, с 
} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p 
унце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу. 
осио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по  
 на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим  
изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На пес 
 могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p 
а бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S 
тература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпири 
а, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли ч 
ашта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављ 
/> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на кр 
не кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењ 
о нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас те 
лој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p>  
ислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S 
их намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тр 
онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију 
<p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне н 
е од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да 
те према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и 
исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост  
лала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и пр 
 бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код  
{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми приша 
их другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је бил 
о ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други р 
његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио,  
 варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва 
на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско т 
било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зо 
Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Ми 
 долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесн 
о њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу 
реме кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p 
д ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми см 
 постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да  
?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збун 
сне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочек 
не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао  
по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисл 
о:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у 
oreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{ 
а... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> ус 
за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати  
 сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благо 
 све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог д 
открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.< 
 Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типов 
 усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није р 
нковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ с 
илош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?< 
 управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p> 
ла, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и 
и, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њим 
едва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила  
 нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљу 
 а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца б 
 електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакц 
/p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Ма 
 на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, исте 
љубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!... 
.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечк 
 или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше  
угом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загр 
Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зо 
је конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S}  
и помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S 
га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао,  
рдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љу 
Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је с 
 /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - бр 
корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су так 
та, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му 
емићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге т 
 који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изнен 
 њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter 
ласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао 
никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцн 
а не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, т 
S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{ 
 смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима  
 уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову  
а помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди свој 
n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој  
ашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љ 
 угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отворен 
.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност 
ребало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико н 
 ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла с 
бе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња н 
p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због те 
ца једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" 
 да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само как 
о је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах,  
 јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне прет 
клоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро 
у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубок 
Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си 
л.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да 
/p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му  
, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S}  
У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспре 
лео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатос 
јатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али  
; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много 
; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којеч 
венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу  
 жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна 
е дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици,  
} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје з 
} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје  
прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме п 
 што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, она 
ише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је па 
</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови др 
 хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно 
ити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје 
 још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је  
во, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могл 
која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогне 
исела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка ди 
ребало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише  
а је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љуб 
у изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беш 
икоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја 
ао код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је г 
 се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S}  
тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - г 
е пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да 
ошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог 
одужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име ш 
 разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујет 
м.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи ка 
ршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у оно 
бог те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у оно 
авичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем с 
ан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква с 
подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их пок 
и знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S 
и знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за 
продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је тр 
љства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, 
 не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни 
 морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњи 
очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ј 
 твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која 
г твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и з 
ошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, кло 
, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, 
еба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две  
атости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говор 
 Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, 
 се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишље 
разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша 
а не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби 
ог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви прија 
 Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си м 
 ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми 
S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију,  
најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према пор 
ај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и  
их и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и ш 
апав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматр 
таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори  
 сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене... 
љи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једно 
да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја  
све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се  
 реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу 
ене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> 
елику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном  
} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа чет 
да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад 
који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и  
утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div ty 
.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег ср 
елником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за  
еницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> 
р глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно о 
погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици 
најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намеш 
и лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио  
и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан сп 
је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја  
еко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплиме 
едајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардо 
имназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да  
ј жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толи 
? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, до 
е.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај св 
удара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокре 
 кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе о 
је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у варо 
то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једно 
арије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закуп 
"Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне шко 
иотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили н 
душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус 
лан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према ј 
ађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде 
 бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и  
у лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S}  
ј је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозо 
еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И по 
ено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити 
; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скрше 
осподин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, 
 хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош 
један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви ва 
адници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада 
е мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} 
аокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има  
 <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм  
 С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и  
ити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Мл 
ије ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у д 
.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, н 
е Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>З 
ма и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S 
кривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа 
а београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пија 
оћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Е 
омичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је ли 
претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметнос 
рме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови 
г јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се  
ко и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанстве 
амо да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе 
рцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</ 
на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све  
е хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде 
ти критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанст 
 човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим  
епо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав зас 
твара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих кара 
квог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно 
је, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође т 
дјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињ 
повратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова  
охитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред 
лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљно 
виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p 
 задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је н 
давно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавал 
{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећ 
ицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!.. 
ну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читав 
</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каж 
С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад 
S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да п 
ом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио 
џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одгов 
ре, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим б 
ици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре 
ирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведр 
пу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је ов 
 судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне 
сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново наби 
и нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало р 
ас, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - уп 
 Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке  
 обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефо 
ш, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ов 
другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија 
ије могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак 
а су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наст 
ивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, о 
S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас  
тајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре о 
иже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пиш 
 дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова. 
реницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S 
/p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њег 
 може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Чит 
 једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа ј 
 Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопст 
тал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{ 
олничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крс 
о болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао ј 
ог одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и 
ери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу 
це.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуште 
ан лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Уна 
е сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу. 
пита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на 
етар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао  
 суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мра 
една црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем трен 
отле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време 
 драгане, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиш 
} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради њ 
са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила плано 
 живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још  
а, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} 
ив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида  
.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја ј 
ија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што на 
ли, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у к 
и песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из  
<p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</titl 
.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди ж 
јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те  
ете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад  
друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу,  
ребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је мо 
title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи 
... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац? 
бар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко ј 
ознаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> -  
лико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S}  
{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се на 
ам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио 
ј задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих ново 
олим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. < 
днаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неје 
 његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцв 
цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и ди 
мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господи 
о кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} 
из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и  
блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци приме 
т намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око н 
ше врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу 
беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над оке 
н подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати  
сла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; т 
ленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од 
се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по 
вато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици,  
 сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дуб 
жи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашња 
p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама 
 Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као гор 
заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обн 
 их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истоп 
дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала  
му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој  
Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим п 
ијалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да 
 само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида  
се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мек 
окривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењива 
 које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тр 
ијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вр 
 Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си бли 
нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости. 
нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне  
а.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат 
ве је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и ум 
Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој па 
га.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим суза 
занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се сме 
 власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до г 
{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед  
о себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - По 
га.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стај 
 као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав. 
оздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорн 
S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза с 
ницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је в 
шле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах  
животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину 
х лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зор 
цима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој гово 
ом, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу све 
шта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија држа 
 тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црн 
 сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на к 
м и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срц 
естимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном срем 
о.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску 
раду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека 
служитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад 
гарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и  
ој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова с 
зала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагле 
оздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се најед 
тлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, по 
 своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој  
ати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни сво 
ости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, 
</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас 
обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама 
а.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући мл 
нде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле 
е купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који 
иркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокој 
свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је љу 
{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} 
ту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" / 
 реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi 
ити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је он 
.{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани з 
ежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујал 
head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> 
и су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог  
х облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је  
и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где  
це је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо 
а ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се 
ој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа 
аширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити н 
и ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло леп 
о у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај п 
дних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте  
 удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стре 
модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу,  
 штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отво 
утим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њ 
указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта. 
ији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро пла 
лево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у кр 
о гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети 
е, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је 
их снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се ви 
 његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну  
 мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму своји 
очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна је 
плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је  
и је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу  
ових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто та 
{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смр 
е улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико п 
 ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви  
 томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или го 
е; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, д 
еке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли  
уна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{ 
стрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог 
 кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком,  
рговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је го 
Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу 
где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један вел 
иво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два  
е ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или  
да, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се < 
ажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња пр 
- рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава 
рете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. < 
вим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И 
 један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комит 
 својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако н 
од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болн 
 стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кл 
сматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, на 
ина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не иск 
На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и см 
лава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосн 
рк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети к 
ви сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише  
плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане.  
игом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског  
орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Мило 
ромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише с 
 Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва на 
а прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на д 
.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, поква 
ени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила 
сплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се 
утра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један 
вамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улиц 
ут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} М 
 септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће сл 
г, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао кан 
ва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао ј 
као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је воле 
И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо,  
 <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен  
, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и с 
ј мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од х 
 да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неко 
без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћела 
истало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у с 
, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне м 
 железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни г 
 цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Ал 
атарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим в 
се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао  
даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха 
кс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га  
ко хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву н 
p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, нај 
 свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису б 
ead> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је в 
.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће 
 по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у св 
о.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га о 
 нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео инд 
етлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за 
азмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око о 
обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигн 
 гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Из 
реба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слаб 
о да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш в 
 останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Бож 
у без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе  
 не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка ч 
овати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве струган 
.{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је  
и непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав 
и да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде 
о смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, 
ик.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих на 
ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p> 
а Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Гос 
м сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачо 
quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима  
бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>п 
озоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним 
d>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> 
 хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио  
ицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих д 
у.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа 
авала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је тако 
l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од зл 
ера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су дв 
аму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве п 
нархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је један 
њавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом 
 Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очит 
овек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице ваг 
астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посре 
изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што ј 
>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.< 
х, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте п 
 светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} 
акова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње св 
} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим  
 задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти: 
и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму бе 
ену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Д 
на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњиц 
аша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну? 
 труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на жив 
Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам  
о смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прош 
Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после 
а рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо  
век једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво 
 Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долаз 
 Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно ш 
 живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних бор 
тало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била 
рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га 
осио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмо 
њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p>  
е видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали нога 
ивени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознат 
своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и 
на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста сл 
вљао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и пок 
ности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас 
 и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казн 
 и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комед 
га, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у 
 деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ни 
ваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, св 
о, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p 
драво, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... 
ш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва ниса 
ој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и  
сту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опрос 
ричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p 
то је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од 
 рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за  
а и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једн 
човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситн 
је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и за 
ада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џинов 
ких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отва 
 злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се прав 
 Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у 
аги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> < 
ла у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Н 
е и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач  
 паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, 
дарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком  
{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S 
упо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љ 
ена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њен 
тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хо 
ју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задата 
е се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке какво 
у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n=" 
кара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену 
е реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} О 
ктор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате н 
зора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем ок 
ског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и с 
е прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царин 
ском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{ 
Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе  
иста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоре 
 кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и 
 из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти. 
/p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посмат 
0_C1.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово н 
n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер 
куд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задр 
он му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку свак 
/> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући н 
>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је пес 
 није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девој 
 твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сус 
а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брз 
дувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице  
и.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом 
да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још н 
ући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или о 
 му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али са 
осете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те  
други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, 
искрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад инте 
 лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан по 
абављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је ба 
 /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> 
е познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало  
ест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задр 
ам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче  
рипада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} 
ега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме 
весела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што 
ла шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети ка 
S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему друго 
страних нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Н 
 пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине К 
S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име 
овати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта на 
ојој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је  
ила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих ње 
ла без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> 
а кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима  
га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно ју 
S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје год 
оје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је 
овори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Про 
криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли  
 губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чи 
 тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа оти 
 није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранич 
лави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли свето 
рзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну накл 
и то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништ 
и то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао  
 знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постари 
 ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је ц 
д њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у жив 
д њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мој 
 речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској пор 
вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Мил 
упим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до п 
озив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто 
коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу 
не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање  
ло.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p 
 пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна  
Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дан 
го браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек,  
p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>-  
а се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има гра 
не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - 
/p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још б 
љено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја  
чи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш. 
јало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам с 
елу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и  
јорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли ј 
 - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе не 
обро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезиј 
је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Кол 
 било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више з 
> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео 
осети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рек 
део Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закљу 
вала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким  
ро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслући 
едао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на ср 
не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те за 
{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дан 
 владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непо 
ђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао  
ознавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не п 
... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећ 
 ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се п 
{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Царигр 
ажио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу  
и није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је  
зненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пиши 
и пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се ж 
е, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборав 
једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам 
е неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године 
 наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да и 
е.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - гов 
ве дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у 
оспођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, д 
 ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто г 
фицирској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - з 
чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде 
иња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас  
о слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу?  
те једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов 
и.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао 
 нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песн 
мете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота 
не клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на по 
 промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло 
ицирској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у ц 
d> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов  
оће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писа 
 се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се  
ојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занаве 
 свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен 
е, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не мог 
Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и н 
зује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали  
езани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, 
опустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђ 
погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кре 
бављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и ост 
г од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових 
ао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бо 
 <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S}  
ји се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, к 
чило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго  
ти да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је з 
м уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо 
огдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, с 
ислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - за 
ам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на мара 
 тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће 
ош забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не за 
S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати т 
их вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га о 
 чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желе 
воју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желел 
видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш 
 ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, 
м ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јо 
 неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највиш 
} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног ве 
о би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пише 
авити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до желе 
бе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатк 
 ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи. 
врши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног  
{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице 
оју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како б 
као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја  
што да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред ме 
х им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да  
 наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је мо 
ш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место о 
да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи 
и ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш 
орима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло неде 
ују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити с 
е, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила  
.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена. 
 И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети 
 - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем.. 
, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово с 
олиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог  
 више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући так 
 сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог  
 сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да гов 
и ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли 
тије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта р 
здух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title> 
и пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто 
олико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> < 
икад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како 
тавити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да  
 нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако 
здуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче не 
лошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>-  
стојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три год 
 <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи 
и <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после  
ру, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче д 
 да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није г 
 И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енерги 
брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лол 
p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој  
ојом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве г 
ем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>М 
ају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори м 
ли су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су рум 
тковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смет 
а, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како п 
ио изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао и 
 ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени к 
 писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена р 
, на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојни 
И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолиј 
о је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о  
<p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код с 
и, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је 
еба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош. 
ци.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да 
p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју ко 
/p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги  
тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дуб 
се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p>  
едно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли о 
 могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико р 
никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патил 
ш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје  
пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он  
а видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо  
 да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} По 
ла да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускрати 
р да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити с 
она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb 
ама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књ 
би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милош 
змишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} К 
 - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долаз 
> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око в 
емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у 
ло па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.< 
бодну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку исп 
Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим н 
е човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вр 
агана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то 
у има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада  
пимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је т 
рио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на п 
им, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, 
аш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни м 
 ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена 
жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назов 
ави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи бр 
њост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београ 
ухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он к 
амишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам и 
вим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у  
гу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам 
а је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зо 
ш погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова 
упо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S 
рено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се б 
, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ 
 и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражи 
а ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да м 
о: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а 
ља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p>  
се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош  
ЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдс 
а Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у  
/p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Би 
 хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су и 
/p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран 
ријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Мил 
оном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се,  
д ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко врем 
рејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> 
адовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом прос 
а и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоцен 
о је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско к 
која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мај 
 доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила  
беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле 
Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол 
м.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да  
 затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... 
>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да 
материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с  
мић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа  
мили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе  
говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осме 
је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да 
се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад уг 
сне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста,  
а градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја 
пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одр 
ну светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило ов 
овањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том 
е, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње дос 
а чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремиће 
 <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожури 
тиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p>  
радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану с 
оја води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Мило 
сник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту 
нка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нерво 
 <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирал 
 иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете. 
а, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, кој 
ви. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила сво 
 се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изја 
ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнут 
а мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај л 
аћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и 
 она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око вр 
у?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црн 
о кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад кре 
ти, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љ 
И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не с 
решао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! -  
>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да 
з, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млад 
грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје 
толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не 
ахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себичн 
 је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ прима 
је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од то 
с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љуб 
ном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се с 
ност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чино 
ких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош,  
 бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и м 
арчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S 
и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силам 
а силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала рад 
ди.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао о 
о 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти пат 
опова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда. 
- Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси  
роз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нест 
анси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада 
жи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S 
 душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, узда 
 <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p> 
обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађ 
езгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се  
слећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} 
свестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрај 
прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући  
 Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али 
ећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако. 
 и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, 
пце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијал 
и.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само  
раће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ј 
сти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти 
 да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p 
га је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један 
лош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство 
приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и пла 
ао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који 
ћам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мо 
а ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки  
ак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне р 
увише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право о 
трептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> < 
х брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове са 
Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави р 
 - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим нов 
лиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} З 
 <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец 
 чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, ко 
ам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никак 
нготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачк 
 се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло  
 постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, 
д мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, по 
а ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање 
ти бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.< 
ада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао 
p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак  
ласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама  
ј пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну ти 
брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.< 
 Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маск 
 приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто р 
ла, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово свако 
д љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад 
на, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али  
ако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које ј 
хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер 
, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца ко 
е да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насам 
шину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да зате 
 старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промени 
жа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отрг 
а се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> < 
Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком  
> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређ 
ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S 
ња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и п 
 неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} 
т овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју  
ије собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној посте 
е је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као к 
лош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас 
вирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и пов 
 <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p 
ала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне  
- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, ко 
ци.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли с 
док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то  
ли мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vous êtes  
ба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод 
ном.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да в 
ринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Крем 
и. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и 
нило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразиј 
> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и н 
какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала пре 
оба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог б 
н је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су 
ишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њег 
норар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, кој 
 <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је поглед 
самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело. 
.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} 
илошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није  
 њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се 
 се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања,  
ић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Д 
загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, 
мо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му  
оћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних д 
вукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти  
је свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после црк 
p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помис 
 Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој  
ако хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи  
негињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. < 
28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајк 
дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не 
 <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, 
..{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га зат 
и.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p 
ео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва от 
чко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> 
и опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi 
 За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p>  
ављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,< 
мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> 
својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам ом 
ицу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину би 
- упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на усна 
е бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је би 
реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде д 
атити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у рук 
ди овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У це 
ма томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље н 
какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хт 
 леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два ч 
о се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их ј 
м кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати бр 
 несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у 
деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је р 
речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p>  
као бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути 
ли тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати ду 
алуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе 
ед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда 
ини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раш 
вако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да ј 
лоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била ц 
И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним о 
љали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластави 
 Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хте 
у, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша 
 замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p 
цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су плив 
азили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у мек 
{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, 
 лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме  
 предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријал 
скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живе 
, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb  
ори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p>  
ојој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> < 
 - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице би 
ра, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је х 
ди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајућ 
ла као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљиви 
и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су  
ли, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану засла 
о жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је с 
ол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као 
 златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она  
ћу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава го 
се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је об 
ао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, гд 
лош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле ску 
а, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> < 
а земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову  
ада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали дв 
ло је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из 
ични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један  
!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи  
 више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће  
/p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну 
p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор 
 ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, ц 
де.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 
ање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала св 
о узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед  
Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дор 
 n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добр 
отимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не  
м жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од 
е које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарен 
о завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ов 
и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао  
о би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад 
а.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре 
 је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигура 
 две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хт 
бљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могад 
тле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачу 
у вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је  
ута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S}  
на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам  
head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе 
мала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љу 
вир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе 
ичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, п 
 радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек 
рнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљи 
то Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није з 
дно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове  
{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала  
авила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на ос 
з разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и  
 <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће ј 
лу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један 
своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега 
ши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу,  
рви се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте в 
 је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем 
/p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, а 
е... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штет 
 избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најс 
зимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да  
и много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест ч 
ије њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и се 
 <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{ 
 Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица доса 
сти него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</ 
са. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како 
атио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - п 
утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> < 
/p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим 
лош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" / 
 црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву бесед 
ојих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене 
емићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину 
ак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Др 
к тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, п 
мех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, 
ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, 
их очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана. 
овек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не раз 
гутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узноси 
="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унакази 
оврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи 
ђу ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на 
воје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. < 
мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као дру 
урне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у ти 
х, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је д 
ва племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су М 
 зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица и 
ић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицо 
не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари  
Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жен 
 налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да по 
 <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин 
 се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је 
се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p>  
ја и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца 
ла као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине лини 
 бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p 
си младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у прв 
 што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у 
икције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p>  
ласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади пе 
Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтјед 
Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ нек 
е редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S}  
слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса 
јало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан к 
иђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро це 
вљу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> < 
 погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> < 
 ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене 
ајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанств 
изао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као ј 
њи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а мл 
д се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он  
 <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Ми 
натској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утиски 
ди.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице 
ако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У 
ни седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по 
жавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао 
радицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портр 
пенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у х 
виреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда пр 
: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни т 
ајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зо 
а говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род у 
то и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <h 
госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - р 
нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и  
и и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p 
д није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{ 
ју.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога 
, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној  
Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао д 
ако ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале 
верзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суров 
кренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст к 
о, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, гд 
 - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> < 
 хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оно 
и ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је д 
сто пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само ка 
гутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи 
, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним к 
а и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали 
це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех  
се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно 
азио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје мла 
о чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жал 
ама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу до 
ети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми 
а Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке 
кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Вел 
руги, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним пут 
инило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошу 
ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов 
замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго.  
ића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види 
емић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Пол 
сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче ј 
ветлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола? 
им обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покар 
 <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</titl 
да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, 
ост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... как 
рају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је не 
 школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мал 
атује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са  
le> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, 
рке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказ 
турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намеш 
 лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази 
е вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло п 
з једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима,  
 </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео про 
кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обр 
на и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- 
па једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљу 
ад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја 
мо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућнос 
нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим  
 добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да с 
уштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и 
и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онд 
а драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећ 
1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вар 
ула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S 
оји залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојников 
е.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом 
ом раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светл 
ега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка  
са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У приро 
ствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом 
 неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је 
е неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, 
ено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава,  
о зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својо 
ба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико 
 и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, 
олазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха к 
> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог н 
н сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне 
" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза јед 
нтензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо так 
 неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништ 
је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива про 
ротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном жен 
о се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место  
ера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би гла 
учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином п 
S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али,  
уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена  
х глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска 
 се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, к 
аставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по 
 крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли од 
 од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати о 
елим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi 
главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улаз 
{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Се 
рман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест,  
ј кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала 
јући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних 
уво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове  
ва и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима 
жавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу 
} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са ми 
> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака 
е из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смеј 
 "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној м 
ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по ра 
"Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на  
, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На њег 
оскве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише  
ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, 
на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном 
ићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле 
етње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, б 
 у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе ром 
уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потвр 
 тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењај 
/p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и д 
ошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита: 
е успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куф 
који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као сла 
одужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и  
шао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна 
 чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху  
о пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као ш 
, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око  
н одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је  
{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад 
као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе  
или би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Д 
д те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велик 
 кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> < 
о једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, кој 
у ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила 
е 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газд 
у, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушал 
и, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно су 
сте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека та 
тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме изви 
ачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кр 
жен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао 
/p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти. 
 се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ћ 
 била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, 
 /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на фра 
ао талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо разв 
 омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам бил 
у за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишава 
на га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не мо 
ајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито ма 
а по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчи 
вље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам сво 
о се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили 
, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он и 
а газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зо 
 Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Мла 
ма, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са св 
овара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљн 
ај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у  
ћи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примач 
добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? .. 
{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је најви 
 <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предме 
ршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - З 
отом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млад 
усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све на 
ачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих 
p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са 
а је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било пи 
као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стар 
..</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не 
тку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух 
них особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов  
којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </ 
а је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не  
ане, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна  
 раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених осо 
 Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири с 
ази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, гд 
е брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад з 
 јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p>  
 глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао  
; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрав 
 ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач  
ори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега  
су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори  
 наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја пр 
поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њег 
гађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова  
а самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се 
зовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак са 
} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље 
} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље,  
> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом  
а плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја с 
 слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом п 
адано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увр 
рсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо ср 
 напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се бил 
 га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекива 
а место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видел 
а, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада н 
ставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Ср 
т.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, 
 колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> 
о јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду 
, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у ва 
рио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку 
о притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p>  
а врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p 
ји, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{ 
хтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губита 
медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то 
адовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> < 
 по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{ 
<p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.< 
p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Б 
асти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, к 
а, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је пок 
орка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима 
S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</h 
препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажен 
буче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку  
примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се д 
сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рам 
уго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ј 
и би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Т 
е била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изл 
</p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине 
 заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу пра 
се</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новин 
, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфин 
гло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напро 
 истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим в 
! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су бил 
ша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти д 
устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њен 
сто да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речц 
де је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мен 
ад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживел 
којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлс 
о мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p> 
о краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мог 
овуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врат 
 ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и  
х Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један  
ета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мисл 
ди својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак  
ко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљ 
елики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној кратк 
а утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моме 
дети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекује 
аво, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки  
стојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље 
, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?.. 
ту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лисн 
 су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која ј 
е премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој 
ијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстиј 
зи после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да снос 
ер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијац 
ди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш,  
амршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у о 
или оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко н 
 због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у о 
лима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена г 
не пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала же 
запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- 
ског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад до 
рно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом,  
истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p> 
к увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ 
и разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема  
о станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам прире 
да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле н 
 се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а к 
јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику  
 је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би п 
ој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, ко 
ила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла 
куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све 
тавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне  
д новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне р 
елене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> 
, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би  
мам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје тре 
а.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло  
ли, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио 
 с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја воли 
и опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p 
искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је 
отом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама ост 
е тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке! 
> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, 
ги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривен 
ро - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53"  
една од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забуч 
 негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</ 
 напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле 
рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p>  
е, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број 
, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све  
во изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи  
" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је по 
фон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан гла 
ло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугл 
лом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку,  
е колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош 
ло се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало ј 
руди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој про 
ом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> 
p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} О 
 избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је  
, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прек 
ду.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, п 
о, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је  
очеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> 
аци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали 
а на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало  
репорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд 
ове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики изло 
се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У прис 
- Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољу 
ело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те су 
ојих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића. 
ош ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се  
незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себ 
ша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо п 
p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно  
вици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна  
шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао  
ве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што  
- Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p> 
открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристали 
нтерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неи 
итиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отима 
, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта 
</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она  
 наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, оста 
 као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Н 
абадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим  
ена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p 
, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим 
а, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које 
ка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од ста 
 Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} П 
 ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једн 
 кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p 
оју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад ч 
 контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љуба 
приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила св 
док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А од 
и шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренут 
борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ  
а, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот. 
p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно  
н да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи гру 
али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али 
страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келне 
 више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се ука 
е су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S}  
рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p>  
више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран гра 
.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се  
 би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба 
о.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја са 
 хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближава 
рта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са то 
b n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S 
њали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њ 
оји трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p> 
} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје ј 
м мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али,  
 раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр њег 
а је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто  
лу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима 
о тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p> 
њену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је 
 овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пуша 
 удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или  
сак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекив 
 зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао 
и на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> < 
а.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То ни 
мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу До 
ипрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо про 
ежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испит 
уби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав про 
о страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је и 
ада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове с 
ане... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, 
ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се 
те, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу 
еног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ пе 
 бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p 
и тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанст 
 Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је мл 
епокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело 
а су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p 
лне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубич 
рала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сва 
 Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом 
 и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се у 
адајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волет 
прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту бол 
шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта  
ледњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико о 
Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој  
о од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је 
 у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну  
те по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљи 
<title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, а 
о.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састан 
су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћ 
 живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу  
и ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ј 
</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје г 
рањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима,  
ади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљен 
дно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још к 
лади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђева 
 га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си мо 
розора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као 
 Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} 
е реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увелич 
 хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младо 
к мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журб 
ајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди см 
круглина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кест 
ирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ра 
кало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p>  
српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале  
о другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника,  
ласти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S}  
е у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трж 
, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p 
љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опија 
браженим батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замис 
срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и те 
} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без с 
настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више 
у племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n 
, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Ка 
не очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом пр 
у или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њено 
 извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p 
нутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да 
Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који  
 човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="18 
се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред  
Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуч 
 после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово после 
рагана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен о 
се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако ист 
, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек во 
 Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p 
"30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тач 
да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио  
стила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније 
н себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче 
овека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубин 
ирода, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понав 
ко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Мл 
Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Н 
убица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она 
овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи  
д својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и  
еко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога шт 
але, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, 
ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми  
а видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра 
оји стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да 
 о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па 
воје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у свој 
оје ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на  
им, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> < 
 сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Закл 
ињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и 
 - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зор 
орка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави  
на.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све;  
о се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p 
илошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без ј 
све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, 
ш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја с 
реба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону м 
еницу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа свој 
вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, п 
 <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А о 
м примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што 
је само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто  
за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се 
 кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допра 
 своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div 
звикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi> 
етан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић 
 у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини  
о што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Ва 
 природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио  
.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на  
у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету  
{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљу 
равио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од 
еђених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко. 
 је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S}  
цу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, к 
улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлос 
је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа 
ста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за м 
ашно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p>  
јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.< 
се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је  
Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, к 
 који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу  
стише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго по 
е хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p 
 им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за 
клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у 
гог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео р 
 напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>На 
а онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао 
ћао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У 
S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су с 
 у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: д 
рацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више  
з.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</ 
кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се боле 
одно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скруп 
 хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош с 
се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У т 
век се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке оба 
е да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још 
вари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси л 
енутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Мило 
 је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом на 
е скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око  
ку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу 
де у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где  
бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена 
истар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири п 
.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један  
на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колег 
асти, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекови 
загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерс 
браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p>  
 Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош ј 
ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који ј 
апић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n= 
у оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије 
 још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја 
, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter"  
ан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С  
>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи 
свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које с 
ава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи н 
/p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, п 
еби допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</ 
убљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су 
ива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па по 
ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свак 
притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колум 
е више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јун 
S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја с 
век.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра  
а највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко ј 
 Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} 
>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тра 
 нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам. 
} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блаже 
ена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - уч 
после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства,  
p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подзем 
Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде у 
p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те ви 
е ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да 
воје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја к 
нем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом ко 
 рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, го 
ма само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз мл 
омоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хт 
 је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не  
 без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш б 
ужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш 
увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми ј 
како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Вид 
 опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила 
и, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у т 
, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто пис 
 после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Нек 
алеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем  
о пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе,  
 мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућно 
оја ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, 
ла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велиза 
т материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примит 
азивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грд 
у, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} С 
и да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали 
дом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен 
ним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поез 
инарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степени 
не.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он  
господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу 
о пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба  
> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда 
 На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју  
 чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и 
њства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским другови 
убио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била так 
ао <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних и 
 Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{ 
н положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пр 
спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлази 
на рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> < 
е био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, 
оји су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није  
а је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с в 
а моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда м 
вет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Мило 
авник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште т 
зоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући 
 више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног ре 
вања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да  
 бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка н 
ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова само 
 </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем  
е може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног посто 
отизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодрам 
ер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан 
елена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где  
н-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарст 
ајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити н 
ш коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, уд 
а, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са д 
ше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по је 
ба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког  
рке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста 
вио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота 
уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна,  
је стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у  
једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји жи 
цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражи 
 највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци  
, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестан 
на измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати 
зовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћ 
ојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} 
о да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно  
ећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад 
} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмар 
чности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што в 
лузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна 
ута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући 
у се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у 
отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна. 
ивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званич 
аћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{ 
аље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат с 
илош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих боро 
релазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у 
резирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим 
у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне  
 овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она п 
ан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено  
 подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без ре 
једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између  
м свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам  
о бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и не 
своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло поква 
о поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по је 
вао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железни 
но ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје о 
обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судб 
бичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их  
оји се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, 
в и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па 
ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места  
а бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, о 
жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не вид 
помене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је с 
икад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и 
а...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да 
S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је 
.. како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да уср 
идели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са пог 
е, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све м 
</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам вид 
 - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво зад 
.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ст 
p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Е 
ве то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте 
и знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако 
вака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и п 
оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце  
 у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи,  
едати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са тр 
зале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у  
падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог д 
 љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним 
за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњ 
олео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мисл 
и које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај  
а све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе 
 на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је  
 бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удоб 
 је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесков 
ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку 
 и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније 
оказујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом  
чи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове п 
 завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем 
 пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измиц 
зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодн 
{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начи 
из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, а 
а који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно траси 
однаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта 
е стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака,  
 њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и до 
 топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да 
ако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и  
<p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну к 
апута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недосто 
ја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој 
 његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као попл 
и је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју  
ом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих  
ом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих  
неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>. 
{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало 
 Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели,  
се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне  
 хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у клас 
лужбу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по св 
 примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} А 
ним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покос 
како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не м 
, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, 
 не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, жи 
тве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утв 
 онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и  
ва, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тиши 
дају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и испра 
пита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим с 
, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Крем 
, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је  
јци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорил 
ала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Та 
ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{ 
лед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегда 
мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са  
 кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Ми 
о од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пија 
пште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је т 
опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад т 
моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крај 
а се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу 
 Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш....  
га другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних  
 белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не 
два могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна по 
ај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао и 
ио врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, 
читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало 
ма гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S}  
изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кре 
зда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала 
и садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни 
иду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављен 
 још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово  
S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био  
да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним ж 
је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за ста 
а и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} М 
иђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био 
 љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањи 
 лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим ва 
да, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из пре 
а; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надо 
ана.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га ви 
, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Д 
о му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала м 
је питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кр 
у, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед 
ојом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних  
м, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено 
ак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно,  
зиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S}  
па, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша 
ен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио 
знаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да  
вих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе д 
на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола 
, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати? 
алу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њи 
 би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жен 
ло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигу 
помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло  
собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фот 
 био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке 
напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше 
кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли к 
до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} По 
евреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот.  
д хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матор 
 јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од наше 
рена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, ал 
 вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелет 
циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу,  
 само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{ 
д администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p> 
и.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш за 
мала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која 
ог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади 
оји је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствар 
би, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније за 
у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима. 
.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на ра 
и једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим отк 
ла пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света  
да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости 
 рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта 
обровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Ча 
је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били от 
 том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пру 
г ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош 
ада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати ника 
још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, к 
школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по сврше 
, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа нека 
ати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него  
ко још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, 
се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће м 
е и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и он 
другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је 
тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне 
{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још  
иче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ  
чена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену  
тали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену  
 које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p>  
Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p 
 из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и 
аест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се дес 
 леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се с 
 Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у беск 
 другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста 
под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена з 
о из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху 
ма и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаб 
 млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отић 
реком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да  
це, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, ка 
тазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова те 
ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару 
неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div t 
гајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су би 
S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд пром 
оке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Бо 
 том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то З 
 овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава 
е жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч 
 мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострада 
изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен 
 се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромн 
1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забрин 
 се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висин 
к није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S 
 стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} 
унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Јед 
т поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од 
ртије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије 
еба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се о 
 година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако вес 
лу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, т 
ао пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једн 
дина? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта  
буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се има 
от истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек 
езавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, 
ша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - 
} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало  
и тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком 
ављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме;  
м његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, ку 
> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе матер 
њи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, < 
зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено с 
она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очи 
 у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима 
убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} И 
 четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два проп 
актички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмур 
рија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвуј 
ограду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клеп 
к и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> -  
а до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се об 
 лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази 
ди, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак,  
ила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све  
е изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на 
 ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице 
 они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архи 
ој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти ш 
{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зо 
поцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео 
тока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлост 
ј је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади члан 
це, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.< 
мбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слаш 
еко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојо 
 <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица  
миле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овд 
 костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на с 
е.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли  
брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог д 
раде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски  
ице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" />  
зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А н 
зрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> < 
 тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог нас 
д, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте 
 у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе  
о му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осе 
реза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p> 
ког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - 
тин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово 
у.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје 
оје су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар 
еди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревн 
ишта није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи мо 
е, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са  
ец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се 
ор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје др 
е становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља  
оја се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бо 
 је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу. 
змеђу пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а има 
.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} 
ње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p 
вори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Т 
ћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је врем 
Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, М 
ну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи 
осматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{ 
- несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div ty 
 сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се о 
S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погле 
p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мас 
љица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје 
рода је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у  
вало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уко 
head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Гр 
дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у ко 
S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу б 
 да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у  
рећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у 
ма је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесн 
и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је в 
</p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој с 
на разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два приј 
младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојаз 
и мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p 
а сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут са 
S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом. 
ој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су гл 
матралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао с 
ком друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека  
опис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: 
е, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с  
ачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка 
м здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним 
као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, 
је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачки 
ослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допи 
и их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће 
о да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином у 
 био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и д 
зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полу 
зговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у ко 
 али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој  
. безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте,  
 у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијал 
она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да  
анер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачк 
 и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потпи 
р или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим др 
дајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себ 
ше празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрп 
 јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста  
н крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем  
исли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путник 
ред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то 
е било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам ш 
тајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се 
 ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметал 
да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздух 
а им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца  
и њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сест 
јах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S 
зад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш 
едан омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да из 
погоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </ 
на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли  
нуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало 
 птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам жи 
} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући 
S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне 
ајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не т 
S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је  
о село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и же 
рћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до  
 није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло,  
 писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p 
згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и  
 и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> 
Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп ова 
</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} 
 исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Т 
ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p 
 С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалност 
ро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> 
 - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти  
 доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p>  
ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити об 
резале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова  
абост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотери 
ило је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи ко 
е да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписан 
као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји  
у маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</ 
о да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која  
бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза,  
ли се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, 
треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да тр 
ршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на  
лицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Бе 
ода и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском 
и се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити 
а му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да н 
 према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његов 
ру, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је с 
да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је  
оса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише  
о голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа,  
ја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одр 
пним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине 
ти писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> < 
 уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, памета 
давали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, 
о би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} 
рчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред 
, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му 
и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, ч 
ало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна в 
шта друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућн 
 се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, к 
вљивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> О 
.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико н 
Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се  
у прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крил 
 није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на п 
говорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо с 
ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти 
о се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присут 
Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београ 
орода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину,  
који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали с 
ем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и о 
кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројани 
љавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског 
ом сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође 
уди, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад вели 
миле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царст 
Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глу 
 да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах,  
едама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свеч 
ако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, кој 
леке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики,  
ла се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Он 
ијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зо 
био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културно 
злаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p>  
очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двори 
ка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је М 
} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у су 
, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео  
анције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомршт 
сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима с 
им обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као  
сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у со 
Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанстве 
је хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја 
иловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{ 
 тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживањ 
="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пр 
скошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слу 
 која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} 
 двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По б 
ерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Креми 
ајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене р 
грчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отвор 
апије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је 
марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко о 
ку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протич 
гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дуби 
и грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} 
ма и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује л 
- прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна таја 
ић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једн 
ек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ  
о и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици п 
ихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог д 
ликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било  
 твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнин 
им, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели св 
ни циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том т 
каквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило јед 
p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико з 
растао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп чо 
е дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са т 
.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим  
ије код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разгов 
их, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе. 
ролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S 
штане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем 
ку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био за 
> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак. 
у дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом с 
убљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </ 
не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и  
ко ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети 
а врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку 
био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на 
ђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао поне 
имназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање  
} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, неш 
 и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 
имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико годи 
је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десил 
<p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није в 
е посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је да 
бе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћеп 
е почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке за 
чеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало прод 
еш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не 
чињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, п 
ово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </ 
в страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај п 
ојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столи 
ите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она н 
на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{ 
а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, д 
 - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста воли 
з простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> < 
ршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p>  
ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба 
ела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - пл 
ка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме св 
м да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико  
е она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, к 
.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се 
 груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сео 
те гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погл 
лаву на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд 
.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права др 
в, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса 
це с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики сво 
ву познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу ог 
о тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, 
о по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком п 
авама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у  
 стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у праши 
забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу де 
рка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође 
Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више д 
рага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло 
 живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и цр 
љних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на п 
пштинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између 
ислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанс 
е овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажн 
и човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирал 
а.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, кој 
, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и на 
 срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћ 
в за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо ам 
.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и  
 и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску оба 
pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S}  
да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, нан 
.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је в 
леду девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један бол 
 била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих  
 разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Из 
мели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, д 
њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су з 
ошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S}  
ина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се  
ови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз 
ом муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачк 
ашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет 
 Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади чов 
кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он  
оји циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, к 
... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његов 
ао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у о 
ећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледа 
ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан  
 одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али  
збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се пита 
 под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Кр 
одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном 
тина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намешт 
омпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог исте 
ј старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и па 
д њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су 
говима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у к 
0" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинит 
 обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметнош 
ећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад  
на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година 
ова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала ј 
лошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познан 
 дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустиња 
 појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прст 
фону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> < 
ало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе ком 
и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто 
чује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом 
ћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{ 
колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су граби 
 трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стран 
мисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љу 
ли, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> 
судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, з 
 тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са сво 
рило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала 
 бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме 
е баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија 
снијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентимента 
одваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и по 
вка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио 
и леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко,  
ствују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> 
атким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати  
ађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да жив 
а ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мис 
ише мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S 
Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамн 
 волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој друга 
а обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот п 
.. или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падош 
вих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само д 
или далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се  
 ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености 
е и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу мо 
 увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу мо 
S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замисл 
о се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину кој 
ње, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А 
е усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> 
Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмар 
зама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота 
 света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини ду 
већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође. 
ру, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су с 
пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле ус 
а је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита 
Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они оста 
аном, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из 
 Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тел 
а је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је и 
анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни. 
еда ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p 
о му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, 
е бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољав 
 радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију 
у оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и нај 
у оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и  
су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна  
и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде 
ог њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне епо 
ебе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа 
ла једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхт 
ао располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рам 
авна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; при 
 један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p>  
ити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила  
дах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати 
и је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним п 
упали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплоча 
вот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима  
 шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се  
 млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким оч 
она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је тр 
у, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узел 
мештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади 
</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога нап 
ао ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба 
д руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је  
 Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело с 
озорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, 
он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па 
именталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним мес 
а, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек ниј 
г, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем  
остаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића 
 умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Он 
е вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим с 
а је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се  
тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано  
еђеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава 
ила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бле 
 моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори д 
 живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокали 
о Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо? 
инске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и пос 
о чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна 
е добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине  
 се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реде 
 њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, 
а стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и при 
 њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, 
 црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена  
тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена  
о хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан. 
му, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор  
е спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела  
чи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је из 
у; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали  
ети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено ост 
м Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му 
 спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности  
но новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско 
упротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S}  
 с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као б 
ови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, беог 
ети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка 
{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавал 
ила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мал 
засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гл 
орњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудно 
та љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати бе 
убављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз  
е ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и 
ећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенил 
х је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остал 
 толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њег 
и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Боле 
 овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити  
аздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник  
ескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлос 
аву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од о 
поменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изуми 
це засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на  
 госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне прол 
о је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са 
>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај п 
</p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбр 
глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек 
p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{ 
тва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је  
 света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једни 
 ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се  
ни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомен 
а, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена п 
ђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - од 
ату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обу 
рвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је 
седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао  
елину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу 
убица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за ње 
 те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваз 
ју само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшн 
 у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животињ 
то су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подаду 
је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала 
варао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута ок 
} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пу 
ршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља. 
не криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало 
рх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си  
ве две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису  
{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{ 
естрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разап 
еђутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима 
пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један  
 не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши в 
и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао по 
итичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на 
а му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих за 
.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази 
дним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензу 
ајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Ку 
тином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било 
ао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало  
ма београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назира 
ок ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго. 
не, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми ј 
проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</h 
рђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим сл 
а његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока. 
м гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста 
е обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца 
лашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полиц 
 требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао  
елике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накна 
јамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и сла 
мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која  
своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, 
поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице  
ло је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за ко 
 ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, 
 пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турс 
тил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан фило 
ивиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро  
еника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </di 
заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подно 
и?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен проз 
, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше  
ило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их ј 
 остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не до 
х груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишин 
Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну  
 звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишл 
ближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: 
увао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био  
мшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, ре 
ова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему ј 
млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, пом 
би и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо на 
рафолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње 
атичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док 
ан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје сре 
 расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и 
ни, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубо 
ошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је 
ћем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари. 
 велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично  
те сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој  
ли њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив  
</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави сми 
ици, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њ 
} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до 
вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, он 
главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на м 
га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти манг 
еограда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита  
, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан ј 
 не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div 
умен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу 
 човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио он 
но оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног 
он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде кол 
 се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је д 
е срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ћ 
 били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало и 
 узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш л 
ампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима шко 
дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве речениц 
воје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених нок 
м годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства. 
ћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, мо 
 и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под  
и, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренут 
и некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца 
и негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ов 
дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi>  
.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде д 
још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, 
и! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p 
вио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од  
и у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као ло 
нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, 
подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одуше 
ена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о  
допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као ма 
осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају 
пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хори 
ју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који 
га.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну. 
ем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво 
 <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапо 
ријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се с 
енити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те  
менити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те  
 су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где п 
се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања 
, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то,  
</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обуч 
ли су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони пока 
оказивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су  
 за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви пр 
рије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао 
се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје мл 
м плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови  
који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор из 
који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја в 
ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве 
 пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циган 
и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отић 
ао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би 
p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега. 
 изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пи 
а је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Госп 
и је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type=" 
ака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и нај 
тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац б 
Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да  
воје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и ду 
је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као 
к тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. 
 табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно 
ријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље 
 долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако 
елом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Примет 
.{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљц 
тила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="22 
е појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успомена 
, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који б 
оских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! 
и и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хл 
це, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ниче 
Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, 
од начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се н 
 путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снег 
ад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете  
 мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш ка 
то сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p 
 у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућ 
таре гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се  
S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ св 
оје је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p>  
е тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, к 
да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око 
 иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан 
ве у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напо 
чицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руко 
S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдр 
што стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво пр 
 живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади п 
о је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи пр 
ао странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих 
остити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека з 
</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубо 
е волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к те 
руштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задрж 
и се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да  
} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била м 
пису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљив 
ло куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кр 
се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима,  
лосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надеби 
ред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме  
 се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе 
у. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по кровов 
 у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p> 
и изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стиг 
 открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обој 
 сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених  
ра у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош с 
што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>-  
де и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, к 
S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими.. 
 овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да 
ећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустав 
оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дуж 
p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом ук 
а та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само 
говима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којече 
 Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видел 
аша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену 
њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и освај 
стано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> < 
и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љу 
њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ с 
предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишин 
 фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - р 
ен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела с 
о с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу. 
васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што прир 
слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и прим 
о ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после д 
из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких  
ам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да к 
 не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на ча 
у.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то  
>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p 
емљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, к 
ше ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годи 
/p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам тво 
Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера< 
ле првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песн 
е нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоуп 
 Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело у 
брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и п 
оцветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је т 
.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем 
ра и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слобо 
е жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} 
авим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих ем 
ише ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које с 
вот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек жел 
тње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p>  
 Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи  
та о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико  
, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је 
 последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру 
година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које  
, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се п 
а зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни 
} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидел 
аменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зор 
дног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанк 
 теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре. 
своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од 
може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, 
ма, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и з 
 скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзн 
постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија после 
о у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је после 
зила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог 
је у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друго 
им својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непр 
део тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашт 
 забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су  
у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они о 
дати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Мило 
ега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скр 
ила љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и  
осфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је  
ада посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дот 
о остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:< 
 осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао д 
је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине 
је претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стај 
 је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S}  
, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - уп 
чи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно 
ове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доно 
S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... < 
а две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, че 
је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мај 
 ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка  
/p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с  
боку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избр 
 Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћ 
е лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз 
дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад 
 сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински ко 
иближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твоји 
ече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и 
ним ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред  
 у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи жив 
и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, пр 
у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поно 
, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади  
 мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг  
авама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш оп 
<head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шет 
околење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имам 
очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму  
ајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек сме 
, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S}  
љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жу 
ало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде  
међу гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без  
Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни н 
усти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Д 
вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било д 
до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провл 
 руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и рук 
 ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језик 
о до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Ј 
 крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо,  
аланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупц 
г платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једн 
ка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерск 
ивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела ди 
има, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одл 
 које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади чов 
гобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, 
рашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се  
 достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два за 
 кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе 
исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на куп 
 Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две на 
мен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија прем 
го, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и стан 
смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на 
за којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бу 
урци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је би 
згледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хлад 
осто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавни 
њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што да 
кламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола ко 
 брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једв 
иродне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пи 
од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што иза 
госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и в 
тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву 
уди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S 
 и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича. 
ку склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, та 
де и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову позн 
дније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наил 
 у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки да 
и његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила 
S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршит 
ега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешпл 
љала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорк 
оји у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о н 
обро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек 
а сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене  
 Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питају 
на.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три  
зовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам би 
 љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуб 
 љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом  
} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се т 
и своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико т 
је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је сл 
 се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављај 
напред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је  
а?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећ 
им из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} З 
цу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место г 
њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће  
на!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко реч 
а се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио 
а тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Њег 
од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, 
ости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорк 
чко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и 
 је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Мил 
 ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица? 
цу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} 
ј банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујн 
} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању.. 
по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његов 
се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разгово 
рио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за  
оту.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нис 
абету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу З 
им јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које  
ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како 
да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и сп 
сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето р 
ом дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је 
> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и реда 
ла је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? 
- Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћ 
 у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га  
 изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млад 
ић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме  
 се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p 
ику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматр 
да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе д 
 лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S}  
{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће 
е да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја 
у ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на те 
p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 
S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало 
 од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n 
а у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни 
малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао једа 
одина којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњ 
једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је на 
ти, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан 
 и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред ба 
 венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној л 
е пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазил 
же и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао 
 Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетн 
н, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, об 
тала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела на 
к, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају  
е тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети  
 писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом л 
ас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против н 
чима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упрк 
је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту 
д глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац 
ажећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји 
ке Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле  
 је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово ј 
нкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло  
ти и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зо 
леко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је 
е која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала 
 машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, поја 
рон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон. 
т прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са  
асти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екст 
 као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом бео 
е већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било мно 
 димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно 
е примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Беог 
о окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Мл 
о се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, д 
лузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот  
зио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да  
рађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква 
је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљу 
ловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и 
злог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леден 
тром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветни 
ти кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је вели 
 Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко 
ена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" />  
але, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код  
аче, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На  
а, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих 
за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, 
 свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом ра 
езује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећај 
хватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - пр 
них уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Мило 
црнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су св 
p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве л 
, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> < 
и су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја на 
 Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани  
 се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим тре 
<head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} 
 и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједн 
не, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и з 
о мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> 
кујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрост 
помињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети 
да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше 
ли конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да 
је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се  
зимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студен 
је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Нав 
а дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?.. 
аком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стр 
 тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава  
 од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње кл 
ка топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и нео 
"141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становн 
6" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељ 
мачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цве 
оград, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било 
за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају 
а, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се д 
 заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је 
у себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже 
ош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, 
> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутн 
; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа  
још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано 
 река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S}  
 кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестан 
а, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и  
а је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се д 
{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, к 
 никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која ј 
или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала в 
имиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочит 
за својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена 
ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у 
фију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире  
рске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код ње 
Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није  
{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ј 
њи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп с 
о, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза. 
 граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми  
Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге,  
адоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави жив 
шкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари д 
ане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава 
и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно  
 ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самох 
ирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је јед 
не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p 
т ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом 
о је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, ч 
, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само зб 
S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолиј 
 упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју ј 
руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио  
вику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак  
који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се инт 
чења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном 
 прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <titl 
амлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S}  
је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам  
е посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволик 
р према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време б 
е као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед 
 префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чува 
 </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се ова 
кивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин С 
вом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која 
човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положај 
је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их остави 
е цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, 
зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и 
ек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурниј 
 што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чат 
би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што изла 
е противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације 
 прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежен 
Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изглед 
е би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био дов 
р. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радниц 
ности, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица к 
 потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре сво 
е последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били за 
ослала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и  
неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - у 
{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и р 
, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље 
 разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, ка 
ји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су прол 
оји ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Как 
пу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градск 
гутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су бли 
.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа 
о да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је он 
> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном н 
ти дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и сне 
места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону ста 
ћ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око 
ћ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја 
ико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачи 
ечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које ј 
а које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша за 
н, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо  
емић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, 
лима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке у 
е, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у пол 
 грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног п 
ограда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - 
ављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противи 
мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у 
човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не  
едао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није  
љашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја у 
у вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових гла 
пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинов 
ше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi 
више пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И  
S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћ 
но у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се по 
у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутр 
ца у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред ње 
.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је д 
ачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говори 
уштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена 
ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју сре 
ма ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Д 
д се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац 
ма је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно ув 
 он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста дра 
ву на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. 
 и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} 
Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - о 
вим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинск 
је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву с 
 Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је бл 
оздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} 
, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је т 
 се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о  
 А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} 
ј велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између  
ице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам 
ка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као  
рити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро  
а у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред  
је посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да 
<p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и за 
е прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му 
атељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна! 
 како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе н 
ли нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. 
> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милош 
 је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, д 
м врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако и 
 се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале 
l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> 
p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна ми 
{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То 
 <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p>  
ка, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</ 
андала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Преки 
а одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и сит 
је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један 
сти, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку про 
> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској у 
ног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао с 
а жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истин 
 и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан чов 
кога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочи 
њости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином ул 
та рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово ме 
з затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возо 
 Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место н 
е бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био  
 <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; 
 Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окуша 
{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на  
у... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш 
ду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја 
S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на 
фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би п 
о се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим ак 
етњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се 
њем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији  
 стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формир 
ниле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса  
ао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата 
 њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан чо 
ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећ 
 <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и на 
<p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - 
ку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде зау 
 дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од т 
иским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p>  
 београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише в 
S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватр 
о.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет 
ОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по тр 
лесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао 
 с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци до 
треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је  
сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко  
</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас зво 
та Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво 
па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наш 
зирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S 
е падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за на 
још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела 
.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрет 
раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:< 
е она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мењ 
пре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све стр 
рили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизов 
о љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромење 
<p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} З 
рно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до  
не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да оста 
ло је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити 
ши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Ка 
</p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. 
а пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро уп 
а отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави св 
ковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантни 
.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Ми 
ди осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оста 
ознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, она 
тите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не  
застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нес 
дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и ур 
и придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела ј 
ре, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме после 
е кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да нали 
ава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић  
S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} 
г крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла ме 
.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био 
чци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под  
 усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, пре 
вљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошл 
итов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хо 
одине и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам  
" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом пл 
ој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила  
се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Об 
ни данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, оч 
оварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби  
се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и  
т, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледај 
а побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове г 
есковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електри 
о, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол.. 
 потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му  
исак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне но 
тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа н 
има, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зо 
ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито ску 
ма од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне  
 се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> < 
адића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body>  
би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова 
 румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом 
очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријате 
адно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после  
ече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ б 
Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велик 
зничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавран 
 су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене па 
ти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао  
јком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка ј 
та правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи 
своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> 
нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају 
убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што  
у сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади чове 
моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинам 
 су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао  
оса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао  
на према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан 
ганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња п 
> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молил 
и, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса п 
рачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, о 
 је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех муче 
ају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу. 
е главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, нали 
ио, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више поз 
 над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромн 
о се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу ј 
д се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до поло 
сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се игра 
 и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, ч 
сне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији ко 
во да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не зап 
сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајч 
в новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомен 
ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја  
а.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi 
г те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, ј 
после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник,  
 <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Об 
авши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> 
сац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних т 
лог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове годин 
ну, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љу 
ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расеја 
 <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Мл 
менљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти 
ком све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и 
стане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим  
и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог пес 
еном оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плаш 
га, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Б 
 <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговор 
одског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како  
адску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и  
а су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продира 
ња.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срц 
гућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда не 
о.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један  
 бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова разд 
воју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад 
лико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не д 
мем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме  
осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их  
бро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене нег 
тојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера ко 
тајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафан 
в; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела,  
писа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главо 
имајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, ч 
да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су 
ој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том 
елог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом 
 Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да 
же волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S 
м корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада би 
лиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да  
.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну он 
жеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.< 
о паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити  
 значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млад 
S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била 
ћ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твој 
и се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Др 
Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони тв 
 <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и б 
 је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћем 
ко лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хте 
ма новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p>  
куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у н 
рећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре 
ити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле 
агонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо би 
 једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка. 
вога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свира 
посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кре 
це овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећај 
, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се  
 чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госп 
p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начини 
и још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам  
азна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустав 
погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозори 
извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</ 
 </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све 
 n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба по 
овршној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом  
 што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред  
лико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији 
идео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном б 
садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровал 
ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- 
га драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори 
и.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах,  
ица Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Г 
ако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све д 
 предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи 
 још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" 
је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећањ 
који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао  
с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били  
и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутр 
озаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које 
и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене 
м плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити 
 и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је св 
вао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које 
грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја накло 
и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кре 
исе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без бор 
њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} -  
ше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубр 
еликог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале с 
оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изб 
 на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет 
ородичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипај 
 дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант 
ксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре 
ошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижев 
.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију 
свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разу 
о само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га на 
тих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ве 
ци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно з 
<p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахну 
пре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила и 
 може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p 
е на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{ 
љевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, пот 
о на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа 
џбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету 
ако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Ди 
кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p> 
а која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкал 
е свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- 
{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Он 
о да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади пес 
му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије кој 
нковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па 
 сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашин 
ивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично уж 
hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа би 
p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица  
ами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред 
а последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко 
агледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски 
> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, до 
е били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана кој 
 становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржа 
 да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи. 
 воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> -  
ше отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што п 
кама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни д 
ја јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала  
еоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топи 
 у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољн 
слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мири 
пече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, но 
 је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећ 
у свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У њ 
или су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимс 
Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није виш 
енције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, рани 
игоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако и 
вени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних  
ревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав кој 
 одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме ј 
ан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од кр 
е.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слу 
оје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њ 
нском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога 
ку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана о 
 једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белил 
мирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајд 
а се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она 
лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито 
а свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће  
ског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али с 
 наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао 
еби је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и пл 
олистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у 
ли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладн 
ња, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за 
{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним по 
 преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај 
 и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушењ 
 како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош  
мо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, 
зненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{ 
од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, ставља 
, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не об 
 још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила  
ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те сте 
је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} 
упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је поглед 
е.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далек 
... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе 
 корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као м 
рноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођа 
колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су  
емићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су так 
, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који и 
 желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао  
годни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена н 
 после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи 
ар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибија 
ећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво ли 
оклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друшт 
ртија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков 
чи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пу 
има, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ни 
 Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша  
 се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи вел 
ила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Н 
ати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме реч 
јама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p 
ападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S 
орби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друшт 
де је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И 
га.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читав 
 немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у 
} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли. 
а разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - 
 ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, 
 око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан трен 
не; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом  
камењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су 
е да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је пот 
дао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не об 
едан пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, 
 </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку 
 страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрсну 
иве... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>-  
агане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p>  
ла се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег н 
ећ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капут 
 Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуд 
ским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који  
ога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старин 
о у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... ка 
и г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очим 
мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече 
е и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, к 
све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала 
.. он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеко 
чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Об 
лица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену млад 
ве, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет 
јући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, 
и, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у пла 
ија.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S 
уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, др 
о тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао с 
се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није  
еђу нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допун 
а <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластав 
ато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ј 
<title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концеп 
у рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси ма 
у рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси ма 
 богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то 
лови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пр 
 она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам умо 
о је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} 
 очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - До 
ити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице г 
ри сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".< 
} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слат 
е је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде 
је оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако 
ају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још јед 
 једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један  
а сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен ча 
ши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити 
крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све призна 
им пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби ј 
оје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби  
еће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило  
пија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S 
ане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерал 
- прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, 
<p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом ср 
амо породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале гос 
нила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разнолик 
а, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој п 
ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовал 
ђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!. 
то се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице. 
је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као  
>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао 
окретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи 
ошћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју ја 
н... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало по 
долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од ха 
илошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и пола 
бузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добија 
ајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним усн 
} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољ 
ог тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутк 
а. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо у 
ију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само д 
 - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право 
 Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p 
у љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа  
е ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који п 
л што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела 
{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик  
ком, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципел 
, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и 
симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и најве 
то бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је 
. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна  
холија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да н 
је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год доди 
 где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу  
к и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Пр 
{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који  
 сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале,  
ним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Беогр 
 ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако буд 
ог живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не поз 
е и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали с 
с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломље 
и био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти наш 
ција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи ње 
 их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p> 
бе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
 - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div typ 
је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их  
</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у 
турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Та 
 комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао ув 
иметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вра 
и кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у с 
е једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио при 
и дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се 
а крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p>  
ни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањ 
S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво др 
полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну 
 <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи не 
ра себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилос 
а, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала с 
обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима к 
 криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, п 
градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад 
привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојн 
ећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Не 
 овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце т 
 другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши. 
аједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком  
ну седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој н 
 који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све. 
студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао М 
вар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена  
ут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш 
т досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова вел 
р о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарица 
</p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осе 
открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, зб 
го је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом ч 
да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави. 
е.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се једа 
оново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он при 
.. ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешко 
како си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метн 
ка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала ка 
старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада рад 
 ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарад 
у.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском 
осила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролази 
у једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дв 
d> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ћ 
нес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- 
 го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда пр 
иркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је ње 
, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдск 
су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик. 
<p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као св 
 жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на д 
е душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљ 
од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али си 
су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођ 
 кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и н 
 нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кре 
и ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, зб 
 метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи к 
Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утис 
ћању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у дво 
главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се игр 
гутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни ш 
иле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вар 
ободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се у 
маку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који  
ња, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли зај 
оји се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада у 
ли далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. 
оје би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош св 
лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> 
 држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администраци 
ара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако разв 
 мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.Н 
бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао 
 циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од то 
бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек 
оносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Ат 
добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не платив 
ику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика уте 
а тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тр 
дну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала упра 
 очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепша 
ритичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту,  
је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника 
их сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се  
м.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је  
 Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S 
.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се ота 
груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прила 
ког босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљи 
 је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њи 
аљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се прови 
ваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око 
ч који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорк 
ђење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S 
 дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи 
а је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је  
ви састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{ 
 није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељ 
Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И  
н рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесион 
ми сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене 
 је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у по 
, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша 
да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У т 
 драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати д 
! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имај 
 друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем св 
асом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуб 
је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по к 
стинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубав 
стинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубав 
ат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми  
где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумади 
ле, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остат 
самљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, дво 
ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси 
се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два ан 
а из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други 
есно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јак 
 нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови ни 
 клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} 
<head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Минис 
и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њих 
p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану,  
 ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</ 
ена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ 
пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и 
 Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигур 
г света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је шир 
и живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу,  
вена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозо 
е ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p 
сти од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији бе 
х је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних р 
 Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико  
у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао д 
 похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а а 
ло ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђ 
ао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова 
рбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>На 
о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није б 
ји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба ј 
/p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Бео 
рали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног 
њост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећ 
дног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно ш 
 <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испу 
ен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло самож 
ан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакци 
ве гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст санду 
> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не  
м онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто р 
а другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо ту 
и иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и оста 
здух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ного 
ршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, 
ота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним 
ш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимнази 
ли су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је р 
{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119 
да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пр 
 ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар с 
 чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо. 
говори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медиц 
срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити.  
ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио 
оје се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан дол 
едајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да и 
ков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му 
 прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} 
много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S 
дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа  
аголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p>  
нег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољ 
 граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S 
сти и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало д 
рисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац ј 
ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан м 
оз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p>  
ли по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пуши 
 драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде њег 
живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно 
.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао 
његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? -  
оју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, 
имнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у 
Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици  
ироди, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задово 
е на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада п 
говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради 
д кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није де 
моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годин 
е шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно 
 претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску п 
његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте.. 
чи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и 
слима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај н 
арактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим  
другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ћ 
ба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи бе 
} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених об 
чно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило с 
овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенк 
илозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="13 
ки часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне  
шњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, д 
а је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела 
а у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност 
ље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се 
пе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свеч 
ећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећ 
ити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он  
ле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div>  
о покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштен 
има и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка поку 
га, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе 
вео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда 
ских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковин 
ним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове 
ности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, 
ита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда гу 
м љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у др 
, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није п 
.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити. 
ба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{ 
ш има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење  
е оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам В 
здрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отво 
едан моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве же 
и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поно 
 зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву 
 пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, 
магинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који ј 
Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одг 
натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Ва 
Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка 
би честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо 
арали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом 
ек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, 
ном.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале 
и једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен 
и једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем  
њижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити 
ог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није от 
у недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S 
ана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово 
 здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку за 
tle>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуб 
а хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Как 
, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати њего 
 <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па  
 Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи 
е за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S}  
у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркин 
 рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се н 
е, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и п 
жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Ал 
анијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе п 
 би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека 
ле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тих 
pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно св 
је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Н 
 руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изне 
тервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Г 
сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што 
бијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од  
ала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неод 
ку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти 
 на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> < 
ц, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p>  
е?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна з 
одила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета кој 
а му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> < 
ијатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовањ 
 време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су 
иње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{ 
јеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка 
о појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> < 
летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лаж 
лажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет б 
ема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обз 
 људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и з 
је замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрен 
одсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Љу 
чки као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким  
, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало в 
отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по ј 
у њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p 
оријом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан ш 
ишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских 
ризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав  
 брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да 
пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само  
и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је обл 
</p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што 
ворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дас 
анос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противил 
} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да 
авно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје стар 
теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се н 
 је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело прид 
 не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он 
м шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова ми 
 је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба,  
ађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људ 
 умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег о 
арали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жаго 
ни, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} 
 у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје п 
ости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није виде 
 помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш о 
нином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминац 
 <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна 
судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове 
ече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окрет 
етки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и крас 
 пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их до 
; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зор 
 да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отво 
сту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом  
јка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јак 
.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је жи 
Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</ 
 оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и ч 
и, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поно 
ој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже 
ом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове об 
је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио п 
које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних до 
било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног иск 
које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић 
 је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек  
мо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зор 
ма људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали и 
некле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да 
извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара . 
није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихо 
адије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се о 
дахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>-  
речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Тр 
етљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна н 
а грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним 
сака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, ал 
</p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пу 
м лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори  
ику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све  
ила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја  
ез икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео с 
унце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима  
 на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриоти 
не стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на  
звештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се прими 
лави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно 
крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би с 
а калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита 
кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом 
кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пу 
екакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на д 
м сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p>  
 погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примам 
<p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вр 
{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног 
 се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> 
о што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} М 
гледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је 
.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском ра 
 као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе 
гонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго мог 
рептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, ј 
 његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шап 
.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који 
 Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, ма 
за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе,  
 плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" / 
воју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би ј 
у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у  
ала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог 
ава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза  
 изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се 
, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је  
раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом израз 
лава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе.  
кне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову  
 госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећ 
ти на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четво 
е доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, 
те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ип 
мак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све 
ка као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, 
ено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош 
 и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама 
 твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Је 
 увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим пла 
н прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити  
Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле с 
менима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отв 
ме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним б 
е реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли  
ва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће  
{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијани 
приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је по 
велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према 
од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се  
кторов потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у цари 
 потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене јед 
ва два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да п 
нио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно ти 
требу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна 
последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, 
 искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сма 
е Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег 
, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом 
обом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз к 
 нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја п 
 што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са < 
да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећ 
вари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми  
лош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако ка 
 хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са др 
после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, а 
о јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави 
ма је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су проми 
се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, ц 
пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изила 
 он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} К 
 води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знају 
ва жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега мож 
} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останем 
је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... доп 
тој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаони 
остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насли 
.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио 
ервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знал 
трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à 
алерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш? 
илан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве в 
} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља ж 
а, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој је 
одложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да с 
рнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветр 
зналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје ср 
/> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пре 
пту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је 
вот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на 
је је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p 
ад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш 
ом цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало 
 у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде за 
обио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни сло 
дина откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад дал 
нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после 
> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{ 
ску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био мл 
кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређ 
 беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичењ 
 простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као оч 
пље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често б 
ост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канц 
свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трг 
нђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може ш 
 месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још не 
ма и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена 
ма и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела 
<p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p 
епао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p 
 писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи 
ице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p>  
иплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пр 
, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао н 
одужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу  
, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник  
скама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је изви 
да се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову по 
ајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те 
Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се брија 
није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те во 
 оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту м 
="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је  
 једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва  
љао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они 
ако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим  
овољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад 
а јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из раз 
о пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је 
p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била  
га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико заба 
паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ т 
 мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од је 
окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136 
јући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p 
и, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али,  
еликодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале с 
се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом 
в, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен жив 
млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу.  
уши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти  
ко сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један 
вити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S}  
жан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови. 
itle> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морал 
сати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S}  
ћи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на ј 
иких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању то 
а успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: 
адали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави  
и? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови  
82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим то 
ањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ов 
 природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зор 
 на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти  
 он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> н 
</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај ма 
ј за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим распола 
надоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> < 
м, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p> 
не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снај 
нствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме,  
одине, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем 
на звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот  
по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и 
лош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, с 
тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учин 
ада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да каж 
обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папу 
и сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S 
већа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који не 
 Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и 
, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она 
ова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лака 
волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с то 
стаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто неприја 
 и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом,  
 политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да ин 
гледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали 
"192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>-  
/p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних луд 
х у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изи 
сник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она за 
ћ рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја 
 пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и 
 неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тр 
.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, једа 
дним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабук 
слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио 
навао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојо 
 био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била  
ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе 
 нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како  
браћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке. 
{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занема 
ванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим ж 
 ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у по 
 не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић при 
ш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због то 
 <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново канд 
ветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у мле 
нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навр 
гађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још 
правник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је 
} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не с 
а, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили 
ка; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери 
ата.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва изди 
а љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију  
тње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у с 
и, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам 
ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те  
као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи 
мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p> 
раменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с 
 пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим: 
једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С 
о занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја 
ју, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почињ 
ново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неу 
 Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка н 
ље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме. 
а од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не м 
е одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најм 
 хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>З 
чињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чука 
о ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле и 
а, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе:  
седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, м 
 још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се нада 
ога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Го 
</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим 
унару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је  
рак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кр 
 у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, 
ене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити  
омилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђ 
ларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, ј 
 док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем.. 
око под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече:  
реплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непоми 
не тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју ј 
 нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>бораниј 
 њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био на 
ерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" / 
диности које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово 
 који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа 
лади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је  
, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су  
по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S 
и без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга зем 
лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је на 
 воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не 
тографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} 
ред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - 
 несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је оч 
бити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може о 
ли се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што  
 нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S}  
S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изј 
роду тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и з 
го о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... -  
ао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно некол 
на је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Мил 
их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја од 
м цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај ни 
ри десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправи 
а у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопшт 
 су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад сврши 
, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог на 
.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</ 
ш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој 
 јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију 
у је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце 
, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље. 
{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на врат 
ом масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наив 
арамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац и 
 не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те у 
анцуском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кр 
дним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
оже, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се п 
Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодре 
много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог,  
, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко,  
остране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је у 
Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на ј 
аца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му ј 
сматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до  
о гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног  
етлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силу 
и у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим 
о осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се не 
Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове  
... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се 
.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љ 
ламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове 
 су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, 
црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! -  
сазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су 
куда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша о 
здрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још неш 
е хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише ди 
у.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, с 
 Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у њего 
унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са с 
довољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и  
 Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у 
 су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила 
е била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе 
и своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова по 
ашта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да н 
млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зав 
оја ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније 
елика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са ко 
есника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p>  
дирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам  
ла на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучен 
дише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде 
 <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, к 
аљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то бил 
име, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош 
о у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потре 
 за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојан 
мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари н 
олницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и з 
оса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак 
декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као т 
 се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зел 
ти те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанин 
личних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зелен 
и и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похи 
целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног ди 
ише дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда  
ридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видет 
ди човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док  
Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се 
онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари.. 
и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S 
ази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хи 
/p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као  
уке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone un 
устриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваз 
ћ је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов по 
довних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува х 
 бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би зауста 
исли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно  
ажи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, 
есницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућо 
неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> < 
ј.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је о 
 </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати свој 
...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љ 
 од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>-  
 своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаон 
 Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе та 
но држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потреса 
 њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се и 
о убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се с 
, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводи 
ац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> 
е се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих ч 
 Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љ 
 се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре 
мицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорк 
ила жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које н 
 стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и  
 Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је  
 ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{ 
Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланен 
радник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се у 
p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.< 
ледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздух 
ном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том  
ао кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и  
ко мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све,  
о на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чиј 
околење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслужени 
рству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин- 
ставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је 
итног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га ут 
.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише с 
да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао  
исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из 
 мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи 
ама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских ју 
т, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренута 
S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун 
 га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је  
S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза ка 
егове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} З 
куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, ка 
 нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервати 
 где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећ 
а са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је М 
 завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њени 
прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од ј 
пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S 
дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је  
з везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му  
аустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његов 
и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака 
е било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, М 
а видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада  
але, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек и 
волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> 
длучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се  
 друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице 
даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад ј 
и се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба з 
ше него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости. 
p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светл 
је, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} 
топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жубо 
имо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево маса 
о шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, с 
в.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош 
 Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно ж 
сет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n= 
жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он ње 
воме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - 
изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Л 
егово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од по 
ичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и  
дило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова дв 
н и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то би 
аонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задув 
азних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би  
крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све виш 
је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљи 
табла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледа 
а, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи. 
ео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од 
и би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Кал 
. не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти 
етње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налак 
е Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога ј 
аше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је  
ивање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И  
тао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина во 
рао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се  
Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја во 
говој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанст 
пе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, 
 јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској оба 
же у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог 
штинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњ 
енско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око па 
н задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну З 
зненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да  
>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте 
{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на ал 
ст сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад т 
г слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца 
нске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалос 
под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот с 
 новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих на 
"26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да ј 
ца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа 
{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узе 
 Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примет 
оветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче 
ћи своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ј 
једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега П 
а, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се д 
ње, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице  
шњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На  
баца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак 
ном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се ја 
илошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у соб 
дука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земун 
ење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што ј 
притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у и 
 и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим 
 сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих 
{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих 
е, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. 
 видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} 
и.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непр 
па збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка  
могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не уд 
ла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не м 
 око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... сам 
 око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само  
 живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновље 
т без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задово 
сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какв 
лу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као  
 спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S 
 ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, о 
 добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај н 
ренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>К 
к и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутра 
 ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто др 
лашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандар 
p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута 
боким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестај 
ојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - 
а, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити  
.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је 
 буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је на 
аш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ј 
ти из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, М 
{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше 
и је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци 
зад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али 
, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног д 
морног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покрену 
ојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да з 
.{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме ув 
арче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не зас 
 тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које 
ц хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Ј 
их, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца  
аше да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени нас 
тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да за 
 шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погл 
ли, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то  
, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо 
им старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи проме 
 Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што мл 
е у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Коли 
- Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да 
м шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није 
> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свак 
мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не от 
ловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улиц 
> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</ 
/p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се 
ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} За 
 да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> 
у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручко 
ad> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је р 
и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме. 
коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и 
 у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{ 
лади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб од 
/l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата, 
е отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и  
</p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта с 
варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи дв 
ав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду 
да наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог  
<p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у ду 
ила пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељ 
не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толик 
жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најсла 
отоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Прол 
 <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јако 
- Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из н 
тром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Мило 
, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" 
не, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек мож 
бали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љу 
} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили ук 
 претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} 
и га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је  
прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је 
н, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и  
 бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђењ 
<p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушм 
 само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карак 
би и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="chapter" xm 
келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба 
Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено 
а целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет  
ове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једн 
 једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уо 
а гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је  
 новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно друг 
 ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова 
љиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе 
ивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се  
ене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - 
етвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и ст 
у насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно  
вако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да зн 
лена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да са 
ј глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно нос 
 говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде ку 
 како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао  
у се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премешта 
ремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве 
то су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице,  
.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи 
ио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену м 
 у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је 
и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су 
а, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зе 
првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за п 
уђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглам 
хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет св 
 целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним једин 
ако су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким  
алин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разгова 
тније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало р 
дним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао 
ада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од жив 
 ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош  
е немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и раз 
светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њ 
жица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је  
 хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плав 
у благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, < 
 му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којо 
ена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је  
.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не 
 тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, прим 
ужа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веров 
аветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунце 
сма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела  
игравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали ли 
 онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта 
 тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му пл 
 обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште  
едне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније  
целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди шт 
ли се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни 
а да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје р 
, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извини 
ао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположи 
ћ се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било  
аже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све  
ица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њо 
 нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је  
а узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} О 
ти слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви ик 
на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговор 
 грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их 
ицу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="15 
ш не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном с 
<p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже бли 
 Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо 
е, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић 
ишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе 
ата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба 
оз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он 
таде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се нек 
{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што траж 
па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо 
!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад 
ли су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Јед 
сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више  
> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{ 
ка си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има 
их убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто зав 
ић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има д 
ду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта 
а подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и д 
ије место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилаз 
 затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љути 
{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити 
асјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после  
жних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да 
ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога д 
био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас,  
сти, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у  
 пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим  
аву младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Вељ 
 уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искр 
а само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме с 
неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Ц 
лика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- Т 
ште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кре 
шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ 
 хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да  
- ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле д 
д другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недос 
 могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S}  
ки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви  
ић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас пове 
, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем 
АГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је ор 
је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године 
ad>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, бео 
е било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за меде 
 n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у 
у!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже  
тељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промукли 
тате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је п 
 око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако 
кајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутр 
 жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p 
м.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је би 
једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још ус 
 пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их јед 
једно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега оног 
о да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка  
допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, 
крије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да с 
жу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и  
Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта  
{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S 
рочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да  
ш је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и поку 
ни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју  
у сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се шир 
На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S}  
у све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био та 
есту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а шт 
онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> 
p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршил 
гона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је бил 
а Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године 
ом и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан 
а јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне си 
енио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје  
лициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гоми 
м на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина с 
ње и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се н 
 је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, м 
 из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се зн 
S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске ле 
у, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавс 
нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или  
пено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну  
авља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p>  
и снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цу 
 Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће  
учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали д 
моубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је  
<p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне  
олесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од да 
ивадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од  
ких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гл 
здух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу. 
 му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му мно 
а из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на 
.{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата  
 који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звец 
о штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губи 
бразовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S}  
обедоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваз 
праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене п 
гметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто ц 
 сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и  
ени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, ниг 
трови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и 
 И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у адм 
те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вара 
ји је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али и 
неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трг 
тово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели с 
газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од  
ти, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно 
ина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом  
 која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући так 
апева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је  
ло.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипа 
е била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су 
и у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али,  
пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али  
реме ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи и 
о му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, д 
ка.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере 
запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменил 
ом кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у ње 
Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Унив 
 због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно 
би, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка 
ом игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће  
разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се не 
} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} 
p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је с 
и су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јевре 
скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и чести 
S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку п 
е туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S 
стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи да 
 у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи 
ио стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пр 
 ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</titl 
огледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{ 
еног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој св 
граде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> 
> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? 
ла да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обе 
вај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Цр 
уго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно вид 
обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се  
ет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; 
века који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у  
уде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се  
уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p 
p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило  
и му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>И 
још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад  
/p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, н 
а седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
 целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологла 
 - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајк 
ах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долаз 
им чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет 
рађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у 
Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић б 
Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> 
.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко нат 
Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од свако 
 био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S}  
вале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст. 
 су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита 
ала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љ 
шаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подзем 
тати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није мог 
е од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне т 
аринско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса 
а је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француск 
његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост г 
 и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће,  
олесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати у 
 Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Румени 
ше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се по 
бећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црве 
у, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> 
гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му 
.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку  
кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су 
S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} 
аре гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, 
, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не 
канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви. 
инити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више 
 Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p 
и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што г 
ве што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је  
 тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурак 
концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са трећ 
о за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично  
о, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S}  
 било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколик 
, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као  
ужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита 
је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је муш 
у код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом пре 
четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се  
а, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне стани 
з тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири сво 
аширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његов 
едан.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p 
и се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> 
да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није пот 
у. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све шт 
 се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поез 
 господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>На 
ројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављ 
 тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>На 
Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико 
у реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} 
томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међут 
и своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - приме 
јено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужич 
Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телег 
Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успе 
ном.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу 
ли стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменик 
м, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати 
.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Јед 
 пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створ 
двајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са дома 
вни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да  
S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног теш 
Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћем 
ња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишл 
оде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио 
над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Оч 
во слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толи 
ју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p>  
е местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном с 
 из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене  
ете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за  
да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица ко 
Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове < 
му обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив 
узан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и  
 пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> 
м, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S}  
ног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екст 
жеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, как 
оћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем кол 
љена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припа 
он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нис 
ило боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и,  
ог мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појав 
чки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, 
нтипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био насле 
да би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања жив 
зненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S}  
о је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мисли 
шњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено ст 
ус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S 
 рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат чове 
огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као ј 
а расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, 
би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им  
стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио 
у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на кан 
ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло наг 
пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ни 
а у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љ 
у човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну накло 
 смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек ј 
ним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па 
морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p 
круглом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стра 
цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око уса 
 глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело 
мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који  
 упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако 
није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности. 
тупањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истинск 
н је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту ка 
 него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети коли 
ве тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} 
главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе 
лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да ч 
као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало кри 
ј мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао 
њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње  
ш радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџи 
 је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих 
еко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је св 
 ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p>  
лимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угар 
део, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није  
} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било пок 
ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба  
адне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске  
 зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од 
шао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци,  
н додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, 
ди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао по 
кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало ма 
 не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не 
ијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела п 
 се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и ка 
 служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак 
ели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у спомени 
је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозо 
га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је  
 врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу.. 
м десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада  
 зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дир 
 шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n=" 
лим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлаче 
пирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено  
паваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле т 
ткидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S 
 пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p>  
јем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама соб 
није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га  
ен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и деб 
p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти по 
мо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начи 
атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једин 
нице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском 
 слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово рам 
сла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне ули 
родавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у администра 
дело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене цр 
 у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас,  
о жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кр 
/p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га по 
окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{ 
леда у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта  
урузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали ле 
ширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди 
удновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој ули 
бацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торл 
</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост с 
комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Срби 
заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва  
 се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде з 
д сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирис 
а, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака  
ад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канце 
 хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с 
о, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,< 
ла суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, н 
ман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ног 
ола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је 
ше.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природ 
а се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корач 
губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{ 
у се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на  
лушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој пог 
ио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, корек 
ства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а  
че јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p> 
 да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гоми 
главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као  
де.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегет 
оћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом  
и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломље 
чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, 
и и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p 
ки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на у 
_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је  
том по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ног 
сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле р 
.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до ка 
лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни савет 
емић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју в 
е, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакањ 
е у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек  
 на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подиг 
јој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе 
му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег саст 
ио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Дво 
Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Са 
 њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи о 
 салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па 
p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кро 
ећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су бр 
о сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цел 
, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и зад 
уним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин 
у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни л 
рагану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њен 
вима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она ј 
ш дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе ж 
} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним раз 
е.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су г 
је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чиј 
 у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред њего 
сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојк 
ажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са 
 ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S 
ку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бле 
наче једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, ме 
S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{ 
ин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те ос 
а, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало и 
.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Би 
 Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропушта 
љу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим 
ма тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад 
и су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког дру 
сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим стол 
расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p>  
p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног се 
трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да  
а је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девој 
} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вр 
на, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају  
ећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку која га не 
ећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици 
</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко  
 и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и 
о.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је 
има, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијен 
есник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да 
p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом п 
леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа д 
ако да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало  
еме променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изн 
а другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полак 
 </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> 
жено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p 
p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се п 
а.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако пак 
 се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио  
рибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> < 
ољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зор 
 је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас н 
} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S}  
сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није виде 
но чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <p 
е утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која  
е једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи д 
тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уве 
збрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречи 
а млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозор 
су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у без 
ојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S 
 нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријер 
 у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар м 
с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да 
ни, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости,  
 кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера 
ве тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђен 
а живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само п 
а да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим п 
 крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово ср 
 од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској  
имњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети ста 
аборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол  
и пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој виде 
 кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак 
н се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим ства 
лом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула ж 
ане простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Нов 
 Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом,  
ено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско ч 
 до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као ј 
 ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ов 
, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и прен 
много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{ 
и га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога  
 лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе 
о сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На 
у нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се з 
S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада г 
у.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог  
Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише  
и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, о 
да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих трен 
јрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен 
о иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се д 
ди.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи неср 
је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања. 
испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кро 
?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драм 
нци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усре 
ам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред пла 
у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити изме 
 хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало 
ина којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих 
ених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb 
је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђ 
, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову бор 
 Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, 
х унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих 
јег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили т 
а ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.< 
ити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса 
го што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само госпо 
есно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под ру 
његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији зва 
би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме  
- како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{ 
и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, т 
 уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва с 
 чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог  
 молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам ва 
о, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и д 
ина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских р 
зонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и  
е на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Ч 
тела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао  
је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, 
сипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је по 
{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она 
ари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на тер 
и ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав  
одне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> -  
S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме  
. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и поје 
>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна 
да је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће понови 
ут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт с 
 новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да на 
 - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог з 
е претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодло 
<p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S}  
> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S}  
собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, 
тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао  
> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке  
 ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну пот 
на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Вра 
те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи  
ијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке 
 Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> < 
ко исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда? 
 осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено ли 
бав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисн 
и се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по ли 
i>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим к 
професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног 
нат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје кариј 
о руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, ос 
ој прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике гр 
и је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово л 
н од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав с 
колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца је 
оду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А  
ту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузим 
но место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зор 
н-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник п 
ако, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> -  
и плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревнос 
не, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Мил 
вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино  
д, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану 
у, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је ј 
рве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед кој 
лош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвил 
 <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег  
нутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пир 
угим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S 
другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са раз 
на комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим 
бавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад дел 
ипа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да 
.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</ 
> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био 
жили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић 
, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, к 
ако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелен 
} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, протк 
 ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојн 
 и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, го 
едајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - он 
ла ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{ 
 збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је 
} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замиш 
источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило 
е подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле г 
 Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми 
на тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс- 
S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занема 
га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан м 
ало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад 
 немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није 
е које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она  
адала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један нара 
као се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топ 
 од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дан 
p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је раста 
погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четв 
тире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу,  
рошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, ка 
ш каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао  
S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зор 
 гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади чов 
а осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан 
ОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богда 
ве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој о 
 ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са ак 
 тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху 
требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама 
сеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, по 
 младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једно 
ујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролази 
а.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец да 
не своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента 
лете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу по 
 и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе  
гао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студен 
> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми  
искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} 
зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти н 
у њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звижд 
авајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>-  
рачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p> 
а ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} П 
 сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они  
у, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослаб 
 ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти о 
оју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су  
те се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци 
ци.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши 
} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Д 
ДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно по 
га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi 
више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова прија 
 добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се в 
вије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак 
ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих ч 
остали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су мно 
 шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога  
према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати са 
 на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене. 
ма, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежа 
н месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију ко 
радак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију зами 
шао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономи 
ако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да  
ајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигн 
а, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту 
Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од  
он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потпи 
о лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице  
прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} М 
 поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног  
илош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је  
још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је  
су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} 
ју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био в 
 географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке п 
еженим местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{ 
и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S}  
но чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућ 
е и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>К 
.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто др 
у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страна 
 моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обнови 
 зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који ј 
у горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на т 
начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само 
ају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љуба 
д је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се  
 - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S 
гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком  
је, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писа 
 дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. < 
 му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше  
шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафан 
ста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом по 
ећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живот 
, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно заста 
 и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекив 
етно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати 
 полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића неш 
сла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто дог 
адском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недељ 
 понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p 
ана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је  
 се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио По 
сећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан 
у косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом зл 
 је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује 
ицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - 
и је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
шли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба  
Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p>  
у кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер 
/p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, он 
 тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> 
 да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том слу 
 нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места гд 
четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово п 
> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео најв 
{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја см 
је могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те види 
} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гро 
Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род  
ључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У вел 
ке маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и 
оби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Н 
> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин н 
 снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост њ 
е ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> 
о да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се  
је собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко 
сао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају та 
о да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку 
горевању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи 
ио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и п 
е плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли 
{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је  
 још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p 
 ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад ја 
са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пр 
допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове  
та мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <h 
а рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га  
а чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се  
овор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао 
каво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Г 
 су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног  
здарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа с 
долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он ј 
} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се  
тна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{ 
а, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шет 
е.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пре 
рку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оно 
е воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо 
ла како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка 
е <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, 
 душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генераци 
ик.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте 
брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном с 
болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ т 
о, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна  
ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и  
 цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта о 
посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико  
 боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка,  
од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу 
авао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо к 
и твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно ј 
спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, ко 
а је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што ви 
на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа в 
егове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо 
е одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавал 
не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{ 
знати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title> 
 мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сув 
 пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој 
 - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један 
ше дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина то 
илоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да  
у, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме  
аћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди ред 
- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летет 
 исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људ 
одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила  
шом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појед 
онова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и у 
е, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Мил 
 да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, к 
х губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се 
е биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до в 
 живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утв 
ој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно 
е долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би 
е видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није 
д њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови 
та Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задов 
она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била ист 
простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p> 
а је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о какв 
 косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </ 
у страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки љ 
ев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали 
еном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</ 
 Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S}  
апије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S}  
а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на др 
ругим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер ј 
Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. 
 њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с л 
Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се 
жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и про 
ја долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, 
вима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе  
p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p 
о као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p 
до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до из 
 молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљив 
 прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треп 
меном, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није  
ирока и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Бео 
фера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је др 
а, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а  
ма се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не бри 
одњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено 
еба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је во 
и напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друг 
ечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи ов 
 другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио к 
 се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још ка 
од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај 
} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно о 
мо хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прила 
оманду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише ј 
ца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се свак 
вори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно друг 
а да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Над 
ого пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S}  
из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као 
дин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби 
калишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дуж 
хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и  
 по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n 
м: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је по 
преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа  
 се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као со 
У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило,  
дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од 
очито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбо 
 све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смр 
о као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви ја 
сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједни 
н господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав  
бро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обој 
заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодил 
људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их ј 
ини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог  
.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изн 
о што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше на 
аса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну  
олико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ниш 
олази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се  
никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се на 
 те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога с 
утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства 
ад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуц 
стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и о 
угом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанств 
 упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} 
о изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом доб 
дућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељст 
гове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, 
 штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушност 
ике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а млад 
неле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то 
тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познај 
 у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту 
 дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо прод 
г срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страсти, што им д 
рарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и с 
он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описуј 
 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин д 
годност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта  
смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло 
смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме,  
 је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign 
 и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм. 
ио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{ 
н у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свр 
бави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и ти 
то од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир г 
p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p 
 врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао  
о <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно 
ела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шу 
 ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао  
кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Чит 
 Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појед 
руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине суд 
омака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског др 
чекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драг 
 што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зн 
н и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом 
амен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом п 
СЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да 
 очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један др 
Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су 
 правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S}  
нији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли г 
ко претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> 
 не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу 
о, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивљ 
која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остан 
} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили с 
t="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је  
м шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула г 
на, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника,  
ој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог и 
пити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да 
о дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је  
 виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару  
ко је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухв 
Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S 
анственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрт 
лаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, 
мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, који 
во време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није 
ости и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља  
 жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун меко 
љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних по 
су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примиц 
е драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрсли 
руго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које так 
ја, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немог 
законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> 
ам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћем 
рчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и  
 то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске м 
{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што 
ог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разоча 
отрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, по 
 тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе 
itle> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не м 
оја је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао  
опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се 
о платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много 
н полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{ 
о Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној 
га; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем  
т рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је доша 
чавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, кру 
ла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос. 
ретстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена 
 Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен луст 
их кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућ 
дно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и св 
и описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и 
аду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком ле 
утро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и р 
е физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале 
 јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а 
сли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и,  
ише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду 
Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и  
 Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зу 
едном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су 
н је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, мн 
е и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз к 
рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза  
е душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нем 
очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки  
они са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују  
и пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се 
.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> 
e>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа 
 и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњо 
 кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно  
ица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема В 
ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путу 
 старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је  
оје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p 
м артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно!  
ази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио  
то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао ру 
ових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово 
 мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те  
о осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је тр 
жност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида. 
ио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, 
однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно 
е састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситн 
 рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и  
 једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се деш 
ате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милош 
 се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам 
око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред ј 
а, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми  
та ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема  
ћи на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> 
ди леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је но 
од вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај к 
времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причиња 
ватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман  
ош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. 
 жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан  
 су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу 
изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; он 
 се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жен 
з рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне 
м мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, 
мо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је  
собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода  
ле.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, 
 сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио  
, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто н 
оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.< 
оркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним  
оро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То н 
, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тре 
ешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити  
е су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени  
 већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висов 
о мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да  
скви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, к 
него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар 
И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Минис 
ства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p 
 на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете ла 
ло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види 
ољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће ко 
а је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта гов 
било, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам 
се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не 
те у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у савети 
а, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само 
p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је  
, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола с 
ечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања 
ачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке нов 
т се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њ 
 машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која  
весно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом ј 
д оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтел 
у се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачн 
а, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јуна 
његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да г 
риле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који 
ицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количи 
н не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка ос 
ли што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бл 
 Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећ 
аничном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ни 
се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, гов 
о уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степе 
у у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће  
је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она  
ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог  
а, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цел 
фану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један о 
ковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, 
која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистал 
стаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли 
} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - 
 рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и 
ларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно р 
или указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент францус 
ум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета ко 
> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било 
оиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и не 
 слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега 
исмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек с 
а сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова  
ри за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да чове 
ну своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од  
ш познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђаво 
ас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је пи 
дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си к 
 волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невесел 
згубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслони 
а.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно канд 
 поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} 
 католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверс 
ебра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала  
зрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и  
 да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против сво 
чајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! прет 
вежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових пр 
ко година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од к 
асјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце 
новно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.< 
 Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непоз 
лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и по 
исте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{ 
репише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух 
железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бес 
дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод М 
ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се 
век није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стас 
лосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти ј 
 на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и  
" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред 
 очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена  
 једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} 
с Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава 
 ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што б 
фесор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} А 
 националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљн 
 зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све 
ма.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавал 
газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у 
у због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S}  
е нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Вен 
 осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он с 
мљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, пл 
љивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Сто 
Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екс 
стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жрт 
шту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у би 
тво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за  
 како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тр 
 било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да ве 
ни би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали 
ада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који прод 
ко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су  
 мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост нал 
ало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, п 
чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај исто 
е помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: по 
на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса  
амерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још ј 
 права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа п 
 његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој во 
но у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; а 
гурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају  
} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су д 
 ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао в 
час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао засп 
авали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе г 
ецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како 
Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој ж 
од њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</ 
и могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, 
.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у л 
ам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамл 
гађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз  
и њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је во 
ом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победит 
било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је  
шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који  
ити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности  
н, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише  
} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се 
н осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневно 
 даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалис 
игарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био пром 
ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.< 
дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По  
вим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Мило 
мегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађе 
ама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на 
се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедиј 
а ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати  
љу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S}  
и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и ка 
руге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима 
да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све 
та маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет знач 
так прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{ 
 далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретк 
{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити  
 да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како  
о подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, нат 
нте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се  
ћера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца 
 он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} А 
у или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да р 
тнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, у 
 пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их пр 
шку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да остав 
у руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је 
itle> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу 
ревару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} К 
не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне  
: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се  
ао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универз 
 какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И ка 
: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао д 
ј врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дв 
 борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош ј 
његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљ 
тких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али к 
а Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p> 
а чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бе 
аки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида л 
еличанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунск 
свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Вра 
твари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са з 
е измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неод 
ге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Стар 
ог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се нећ 
исмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi 
деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља то 
ли код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себ 
.."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, ко 
омрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p 
чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове ве 
 туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, руж 
 нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође 
м, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила 
посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који гро 
ептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div  
с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек ш 
агог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама;  
н каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те  
 живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, 
, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обустав 
 поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају 
Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас л 
 њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мо 
и писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа  
S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчал 
пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више  
а сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ј 
мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - р 
 <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке  
 војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S}  
руј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћ 
тивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да  
.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно 
лазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу уну 
еће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи 
био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ни 
иша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те 
тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им з 
ом тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посласти 
ји од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир. 
трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се 
ересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимнош 
а и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} 
ако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло б 
ство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вр 
ква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благон 
 изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело  
већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - проду 
 њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и  
 на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој к 
ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд и 
 подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом,  
p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју р 
ети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>О 
а су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је ј 
то му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру 
но одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n= 
 Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов мо 
о новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, ал 
у породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - у 
.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје 
боди Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдем 
и на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да ва 
и ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај нови 
ЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девоја 
ицу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једн 
Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је ни 
 годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ о 
- Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада 
а тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем 
зарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се о 
питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је не 
ва чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедн 
 си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај,  
 Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена к 
е се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељст 
 једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у  
је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо 
аво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми 
 воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Ал 
ли, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да н 
к моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онак 
оград из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са 
</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас пос 
 на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер  
а сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Во 
је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> < 
о се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене  
добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написа 
<p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена 
ја се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива суз 
и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава понов 
и су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским  
<head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже, 
м очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, зам 
огло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема. 
ника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кре 
која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не с 
овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, 
тилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} О 
се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Б 
нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колик 
- одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми с 
 се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} За 
ледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да  
себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други пома 
ему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладн 
еширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} О 
е воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни  
ј, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И 
сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану 
адају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> 
и одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p> 
а ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да ди 
сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом,  
а даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су  
нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} 
интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти 
 имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи о 
е колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност 
обро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на оно 
ао кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај 
и открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом  
м, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне кој 
мпа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Мило 
есе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно  
ха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њихо 
твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и ле 
же опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без  
емо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава 
но кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти з 
у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти  
јбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да пок 
ка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан фо 
ојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жен 
ошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми 
сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као 
 што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћ 
ве признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми п 
их радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, ум 
их радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </ 
зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Е 
 плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија  
к при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недо 
{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за 
 Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S 
е стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је  
међу себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу  
ога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окружива 
ца које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, не 
тву.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и про 
.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске  
{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно 
стављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, 
 животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у  
ом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит,  
 отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> < 
S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам  
 деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема по 
> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, 
има.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има  
 то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено те 
било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Мил 
твено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена па 
S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и  
 боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо 
 <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпци 
 па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у исто 
ку боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако 
наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине 
имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошниј 
ва сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњеч 
... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не м 
ила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу 
а ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега пон 
 читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све 
 да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче  
претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за с 
несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољ 
група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се пок 
велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су  
ве се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{ 
 јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су  
и су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није св 
le>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, З 
ила скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, на 
мназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један к 
 није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се о 
 да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели 
гану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> 
у довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија ве 
зив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, 
ије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа  
иса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе 
новима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем  
а задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши  
ју више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S 
о ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се  
{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} 
те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - 
е најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измами 
квог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се пог 
оти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим прав 
икао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам н 
ш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, 
ам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај,  
мам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћ 
 обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Зб 
знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог ж 
м.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта с 
но:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну т 
 умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди 
вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је  
радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих реч 
никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и  
ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобат 
зјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћа 
} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви м 
елику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у п 
ао пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа 
 радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашњ 
дућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубич 
му.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинц 
против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у пр 
у гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрз 
 своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани. 
врди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу полит 
, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многи 
а.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од 
ви пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се д 
, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремић 
ти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> < 
 толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избр 
азговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељ 
е Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </ 
без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је  
ни у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад ј 
 воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у соб 
ади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао  
ав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За пес 
 побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну ре 
памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна ли 
е и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цар 
 коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <fo 
убавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да и 
ас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад 
 пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покре 
утка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} 
 он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су  
.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупц 
да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалос 
његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предња 
га срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се чове 
избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му с 
p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p 
био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, а 
једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен п 
једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем уч 
Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си 
 из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архив 
Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љ 
га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека не 
 n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, 
ш је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и беж 
 његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између чов 
тан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачув 
pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> 
тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да ра 
ета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо 
м овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стр 
али да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан,  
родицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не 
нат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакв 
ко су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакци 
би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече ур 
очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је 
 ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до на 
ледњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у 
одицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам з 
ринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сам 
ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: 
етљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш  
оју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти ј 
тити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим п 
етити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити жи 
си се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} 
 сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Креми 
утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут то 
разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш 
орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ва 
 сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се 
е могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном д 
тео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и 
и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утеш 
ко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да с 
 Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21 
 од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гле 
p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - З 
и веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да 
е осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радо 
аљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодл 
 којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као  
тио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно  
рикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори друг 
ара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нек 
стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама  
 У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу: 
н учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње к 
ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми с 
ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајз 
чтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу т 
 руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише. 
а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпо 
ако треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на  
играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они  
и волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хт 
ела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу  
кромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад 
ичких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потц 
лако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{ 
би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене т 
арте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у  
ње да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два  
Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све с 
сника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је гото 
је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве р 
је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом  
ови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време,  
ак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста 
ати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и п 
 песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе не 
} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих на 
а твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне.. 
рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла 
енади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што 
 рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љ 
онити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ј 
у живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хла 
ечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S}  
дне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанст 
ођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Мило 
} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кири 
у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Уж 
ла и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако ј 
p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је приј 
 Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и уро 
 вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имат 
алендаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило 
рила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила о 
 коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</ti 
ека, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве 
е.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава пр 
е да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, 
а које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја ник 
S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је ос 
" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним поглед 
другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца  
, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и т 
акривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у  
ити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И 
 грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за 
 увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљ 
ремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није  
оче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух спољ 
леделе усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради 
литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било  
а је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изј 
>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецељ 
ху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумад 
зура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} О 
ла бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се ца 
S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролет 
инг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања 
 је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну ди 
варима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног  
>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање. 
уме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла 
раде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} Т 
ћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зо 
едом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и 
} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан 
е склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је 
 овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну  
Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијиц 
.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, 
е производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински ј 
орничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и н 
ког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <ti 
ије опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни 
д ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе  
ва.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга пос 
јима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и за 
ран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицал 
0_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицал 
ша отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драган 
 најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа 
дантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље 
н слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма 
 целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова 
6" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломни 
 своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с 
 су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркин 
 удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав 
а</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим в 
е трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Ина 
ишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{ 
у се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком 
жу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок по 
ћ није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа неће 
 и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљ 
 и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{ 
доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намер 
та у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач мог 
виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића,  
 изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљ 
а, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, пра 
 до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући  
јача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекот 
 нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог,  
ојем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота с 
излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више...  
а, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера једа 
p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, кл 
акисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је гово 
то ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затр 
е већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи се 
ер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи  
аможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била об 
престано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају т 
жалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођ 
ру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави свој 
шта нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој ма 
d> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S}  
још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим мести 
 су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак,  
, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да р 
зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да  
 радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка ј 
се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, бил 
222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црн 
врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у б 
орка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} -  
ога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и пону 
и, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, 
 за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле с 
како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало,  
ка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стоп 
ач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, 
и.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица р 
, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелета 
 то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћ 
и.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радил 
води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазида 
 свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газд 
квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при 
 би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажно 
ће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понај 
узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао ути 
исао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на З 
ла његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна,  
у ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи ск 
 сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене.. 
х ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео 
ели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се уп 
азумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини 
е данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p>  
ији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> < 
ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој са 
дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" 
Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима 
ећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају;  
и сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово ж 
а, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао  
Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла на 
то се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроб 
ућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде 
 ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш зна 
S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" /> <p 
идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај 
ву на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд,  
ореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота п 
ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</ 
што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме,  
 пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и  
 право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веру 
 <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био 
 никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде 
ог тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на 
 замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да де 
дом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то 
ву, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док  
адовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, не 
Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим д 
 - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зо 
а тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвом 
 је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да мног 
 ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуни 
ност из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима 
огледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна  
рекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као 
S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју про 
 бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а 
пасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, нав 
, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат  
?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми  
редстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи з 
о створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они 
ошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, тел 
ану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који па 
и, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се 
вни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад  
ији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути 
о шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност ко 
 био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше јо 
јзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не  
њак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> < 
а се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при  
Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао. 
- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Креми 
 ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје соб 
чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихо 
пада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p 
не са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти  
ало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види ка 
та допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да  
ам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те  
пита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом су 
собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и д 
ких попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - 
за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p>  
ле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S 
 мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактерист 
ним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагор 
т правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и оти 
им дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за  
о, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му 
!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на 
изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на о 
ло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово  
 а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван 
рим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово 
имо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није 
ну још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од сви 
се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренут 
крајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била г 
.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта 
сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и с 
 па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да т 
пирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које 
ехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је  
- горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели  
да даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор не 
а простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плете 
е су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листо 
 је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто на 
ког Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с р 
д безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авал 
елости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један пр 
ко! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Ми 
} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним 
орка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била о 
воје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она  
ом Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало зн 
е чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене  
шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео чов 
двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безн 
/p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да  
између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу ј 
а су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи  
шчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећи 
ије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мр 
ајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жен 
 напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа кој 
, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ћ 
у се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жу 
гледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен н 
х за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се про 
су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта приме 
{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, 
ћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне 
ра игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говори 
да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, ко 
.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сн 
и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево 
ежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> < 
 пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драг 
 се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликам 
у? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још један 
ала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита ш 
а другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза ко 
Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мек 
<p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог  
<p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош 
 посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} 
он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n 
 и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног прост 
а црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно своји 
 плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа 
зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од д 
јући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, 
твори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су 
мо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог  
се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</ 
 пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам с 
 и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми,  
ако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку вид 
едан рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, п 
види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на  
га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било 
или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној  
а по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, об 
даде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад 
н, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али,  
ш спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S}  
 више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешк 
ино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - прог 
 опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељам 
них глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би је 
интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, 
 срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на  
озлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb 
а желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте  
о после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S}  
 и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за св 
 мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крс 
ја на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> 
 Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и ш 
десетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала  
{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено 
убав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како с 
.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег бр 
о се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио 
е понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устим 
ба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет 
ововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више  
мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је б 
пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио пре 
пци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар< 
коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на ме 
посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, ср 
ао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за свој 
ложили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији 
новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патр 
ковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпоставље 
упних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и  
упних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и  
акажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику бој 
куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песни 
женио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од он 
ећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан са 
а на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из д 
до.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, кора 
, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празн 
и која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће 
S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да  
 два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико  
анског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче гл 
артију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун  
лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapt 
мост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он не 
{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних  
вот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска,  
пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини нак 
ао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза,  
дски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом дел 
Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања  
љавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велик 
друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то 
специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак н 
/p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, -  
љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста н 
е Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали тр 
аш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало ј 
ислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само з 
Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понека 
, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак 
 му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љуб 
о се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} А 
ти и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ј 
 му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај х 
ик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћу 
 насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак  
достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, З 
} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{ 
ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> 
рка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена 
з пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Узд 
само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвра 
 неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради њег 
еп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, з 
заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је д 
ости у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивос 
 то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да с 
раво ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, 
поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била  
места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе ре 
ао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госп 
 у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопст 
наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или с 
 Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као сва 
реба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало в 
мо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета,  
нуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га п 
вратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па ова 
променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Јед 
као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и прелива 
Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја  
ка?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али  
...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи  
ећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у 
наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се 
пуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S}  
вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих ок 
је ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош ј 
ј део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и 
римицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, ал 
у душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако зајед 
 корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није 
ј није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бић 
је је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, ка 
другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он тре 
 оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душев 
ју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и 
ила исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом исто 
еданпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Ми 
а којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала нек 
ћи код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састан 
или: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да ч 
да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и с 
ли су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном рук 
ци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће  
на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој г 
 ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од иг 
рално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се ра 
тни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава пост 
 се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао наг 
 зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S}  
шања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог ша 
ед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчид 
адљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста 
илошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, 
дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и  
собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле 
едале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљив 
вота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био  
или, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кувал 
рава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали  
о рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити.  
Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на т 
Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено 
:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да  
рговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је упра 
з реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} П 
рочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна 
у у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог на 
 у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толи 
/p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су јо 
у, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој у 
есрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> 
рло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик. 
о као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео,  
љини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> 
одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изнен 
он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да ва 
и или изненађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би с 
сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених  
чајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривен 
е јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао 
 је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи 
остављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са пл 
ији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније у 
зама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчал 
/hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</ 
чене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{ 
- одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики п 
залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само д 
смо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он  
ћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери н 
не заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 ди 
ди.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радоват 
ака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>С 
видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да ј 
атко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се 
синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао 
бе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку  
 готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам 
остао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послуша 
а, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. 
 за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и н 
S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S}  
ик покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њи 
анова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да послед 
 докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с на 
 су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо уда 
фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им п 
жавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољ 
оју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљу 
ед њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са пла 
</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја види 
 била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их 
де да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S 
е уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свако 
 преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и ула 
ин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се 
и слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчал 
ће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, 
келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе  
ренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше,  
Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се 
се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има так 
а Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.< 
рагану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да 
уди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око ви 
ци и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се ј 
ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њим 
десет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју брад 
дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас 
у, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушен 
еце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису  
у коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слеп 
се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер  
испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле  
д њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава,  
но би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chap 
у њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише  
испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове гла 
сматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они 
пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене 
ма, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није бил 
S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она 
но и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <p 
.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је и 
 Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо ку 
{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, 
сећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дру 
> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено м 
јалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места непри 
 смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим  
ведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељав 
о гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам пром 
нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопствен 
једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> < 
 се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално 
> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир твр 
 леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по  
ање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доноси 
на Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстав 
 код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и  
ао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници  
тавићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три да 
ило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се 
ије могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> 
речи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она 
 својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S}  
ом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били р 
о.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених брко 
авају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p 
ди који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку  
рцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски 
ла да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори 
у. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом соп 
} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена н 
у смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се,  
ен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорк 
шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Тр 
ени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није  
 и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за 
 и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском в 
 подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтел 
рлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, 
 сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких 
дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то т 
о да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други  
 који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нис 
та у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треб 
{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S}  
 био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Беогр 
осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, т 
а, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њи 
 а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли 
очничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој 
 него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само го 
асом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- 
е које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гла 
очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био 
тином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јевре 
које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не  
 Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа 
акао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се ве 
S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих да 
ао обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу пр 
и дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, в 
а је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Как 
рата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу об 
дан изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на с 
мили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта прија 
и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ни 
нственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и к 
 заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.< 
поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, к 
 мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа- 
у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се н 
а њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихо 
ридобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и в 
пца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не 
 својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и  
угаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ов 
са прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико годи 
гим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет. 
е нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно д 
намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се наг 
ви су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S}  
ајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније  
{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мен 
вљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча  
е земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених та 
 /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била  
м у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он зас 
ави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се оба 
осни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, го 
е га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога  
није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што 
је свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној 
ећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед н 
ту за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште  
кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио неш 
век није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чу 
свим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врл 
оштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног  
Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном ру 
та осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао ј 
од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лак 
рећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну рук 
ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лак 
јнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били  
ице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и 
 љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући 
 црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешт 
и умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сан 
шљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са 
 хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> < 
е су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама шир 
а мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Ми 
ен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд 
кала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не по 
Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење св 
 као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} 
Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице 
а и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она 
а песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином сам 
њу алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а 
тају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те  
и другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно вели 
 посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонул 
САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су п 
дбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао 
 га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где  
 је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него шт 
 завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, пов 
а све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је к 
су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је л 
топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала,  
 нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском  
<hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече на 
саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми 
та.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Н 
ба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам 
а пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила 
када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти из 
 могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је  
ла вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад т 
 постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - п 
ог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - о 
а и забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад ико 
че испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао  
 али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим от 
шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре во 
и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећа 
 невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад  
е, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у  
ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је с 
ти и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи  
; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно. 
ше не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> 
ећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу уме 
 мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе 
патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да 
 све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Ми 
и да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод п 
.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да ка 
и, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвоват 
ајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале 
То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно шт 
лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужа 
бе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{ 
лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим п 
рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам 
а нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек,  
 један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један  
} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад 
 је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Ан 
 воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија 
ате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Бео 
ђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допуст 
 и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, ум 
огат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ катка 
...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, дале 
 времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, 
 а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање 
.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње  
си поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S 
у доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на  
ебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправит 
дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност 
S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад 
ш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав је 
да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам с 
де ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам  
 да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бри 
деала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- До 
, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне так 
о, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопри 
> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двој 
о га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију. 
S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено разв 
, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p> 
карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те 
а се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћ 
мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо про 
претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ј 
: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи п 
м које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду. 
обро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је 
свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише с 
е отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га  
о вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од 
</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисањ 
рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла б 
е кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови  
рећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље  
ого, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истин 
 га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш тв 
не.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> 
 болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што са 
ти никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној 
ао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S 
иви и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} 
.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам д 
алу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућнос 
S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопи 
Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме 
 да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не  
ном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно в 
лаге симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло  
то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим без 
ца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој 
 не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах 
мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребн 
ам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је  
ли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакат 
p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе ни 
 да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се ж 
p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је 
по сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна,  
о одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код  
био онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар 
 и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће ре 
и оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш ј 
занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, н 
написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја  
чини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и,  
веку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима,  
а један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у 
умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности кој 
ође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај 
 жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико вр 
- Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти  
ала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p> 
!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задово 
кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милош 
S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; 
р и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја 
 вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да  
их односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, манит 
носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја виш 
Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... т 
мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се  
ем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по це 
ајбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао...  
н ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи пл 
их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је 
ако је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </d 
S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољн 
 нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде. 
 и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће шт 
 да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{ 
ала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само за 
авом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао н 
пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко 
лошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два 
ше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име мо 
:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека 
<p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости кол 
нику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа. 
н, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војск 
прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини 
бљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту 
и да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислит 
је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо 
е на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети  
сти, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа,  
 али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођ 
а потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, 
ршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и нав 
ивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети 
и? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са сво 
 магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не збо 
ем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише н 
ку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компр 
арту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо 
душност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити  
ој болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} 
ави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно посто 
 Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само не 
 могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах,  
арала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мо 
p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу. 
ачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" / 
ла разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме с 
а, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико го 
е, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али т 
 са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је доби 
 он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S 
али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, је 
аво, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот с 
 мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да  
дим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што  
да жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> 
ебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити  
да жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да з 
, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног  
ЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем.. 
икао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га  
 шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Ми 
ска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје 
м на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли 
 него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријат 
ослата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на 
 воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толик 
а изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну о 
 педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју б 
 му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи д 
љавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја 
о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече ј 
у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба ј 
/p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, ка 
 не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једн 
е!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему др 
рексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Мил 
 волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214 
евари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење 
ство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бив 
е као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може ј 
их одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одр 
ш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Ми 
} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посв 
/p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу нап 
јатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријан 
ијатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријан 
бу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник 
ја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S 
гледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> < 
тву.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, так 
 урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Ми 
асликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га нема 
им бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и  
} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати 
ости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} А 
акав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба 
/p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запо 
смислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снаж 
 разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу о 
Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не види 
Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се при 
Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему  
анио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p 
} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је 
ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу  
убави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он ј 
тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим ка 
илошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уз 
ело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајт 
хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе 
де си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три са 
човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi 
роговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{ 
терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе 
буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будза 
у кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана  
- За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје нес 
S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто 
p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка мо 
<pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми о 
{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... поко 
е испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видел 
 нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{ 
и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пош 
била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:< 
 брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго на 
 и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје  
пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S 
ткривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог прос 
 Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или п 
ољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су мо 
 Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје да 
јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> 
м.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија нал 
 нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без  
ну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако  
- Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке 
дирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те под 
} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S}  
а отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало 
} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нек 
</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала 
у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} 
егов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зо 
едино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ј 
 верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волет 
лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед 
че неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од  
оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт 
<p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Тре 
ма њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познаје 
обро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам 
не среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спу 
да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало  
аднија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p>  
ог тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због т 
ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја ра 
 баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није доб 
прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p> 
а ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" 
слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољуба 
својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да м 
а, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И ка 
ти...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу ви 
и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге по 
бог чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми о 
 на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још тр 
а што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да с 
а опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p> 
дмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоал 
 пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{ 
а ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од те 
, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти 
а...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт мо 
 срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва даје 
Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Д 
 Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све шт 
дње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да пр 
овек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... тре 
 потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти ку 
о да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наш 
кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбару 
глу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господин 
 танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу  
сти ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разу 
е, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, н 
непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div t 
је пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потр 
тела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су с 
о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље  
жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала 
а да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија  
је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{ 
S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако с 
 Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече 
а уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и а 
а, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене кој 
њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела 
ај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижев 
Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> 
ак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада пола 
ој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више би 
овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, ј 
 две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, зад 
пасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како  
паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не з 
паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не з 
из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођ 
} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да  
.{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му к 
подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p 
гута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој пон 
бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је 
: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штеди 
града за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је уме 
града за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је ум 
... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти и 
орка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између 
 ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да им 
 ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да и 
сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја 
Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам ј 
а који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти пес 
жи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="17 
каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта. 
ко наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те воли 
срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац 
љубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим св 
воту, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе п 
ивоту, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе,  
ати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужност 
- Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да 
и:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле,  
 ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твој 
а сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завича 
а. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- 
и побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не 
и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више  
ам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спект 
 Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било 
и ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси к 
} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мал 
 све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила  
а љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и  
 позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она 
и је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађу 
о оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; 
рас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи 
а имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабасте 
Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим т 
ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више не 
ш, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати за 
ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те 
и ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико нед 
и.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у  
з дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према ме 
ртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта 
анемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "г 
. то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радил 
ге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи узд 
проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То  
проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То  
то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за  
утине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите м 
а имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, по 
идим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зор 
м, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроште 
 преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила  
- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући пр 
 свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вар 
/p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини с 
 и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} 
{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не м 
нати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" 
..</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све,  
} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S 
дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могл 
 Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S 
мам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју ј 
и жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ет 
но болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пише 
жицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{ 
вање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на п 
{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој талена 
ута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет  
 је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милош 
пе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S 
атно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпу 
ј спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца 
лиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крва 
.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не  
да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раски 
брачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</ 
новно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје 
си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше  
адост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена 
орка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да  
Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно вез 
 а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећа 
ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад 
се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и 
ом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја  
и брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је леп 
ти.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се 
ивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијард 
 није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дан 
, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је по 
> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{ 
да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - 
ј свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве неде 
 отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не мо 
 година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима ш 
 ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га  
а не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, 
е да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Д 
шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме  
рвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан по 
адох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад  
устим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих  
че: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ћ 
ли се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала 
то.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опр 
ве Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми,  
у?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} 
/p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, 
</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја ви 
ш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћ 
ету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, 
едаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и  
ико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на к 
то ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном 
вио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, зал 
ј драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог. 
скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ з 
но.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела с 
но место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скепт 
смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S}  
о и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе шт 
премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој ј 
м твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепа 
тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S 
удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ов 
 да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћ 
ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја  
сти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја 
е свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и 
p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А ова 
е Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не ме 
пасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила ј 
м као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезиј 
 стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у на 
аји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад с 
ено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} 
 ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи 
узимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбин 
p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео 
 Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задов 
 жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој д 
 не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих ма 
 не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих ма 
на он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <p 
римити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, 
росте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти  
амо обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} 
на.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ов 
ли.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ов 
 свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p>  
е Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је дру 
ко говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био 
хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је м 
ог тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, ча 
оше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот 
ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом т 
ћно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће 
ви онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред 
чи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доис 
 </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узе 
ме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - р 
ету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> < 
ан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља н 
Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} 
>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желел 
ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S}  
не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посв 
а.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти 
о.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p>  
гућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жрт 
е. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p>  
лако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто прим 
њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истин 
њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и 
 пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: ка 
 пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито 
дем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао  
> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим 
 газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло леп 
унце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју поб 
 се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки. 
аваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Креми 
 хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте,  
аднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се прев 
} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и 
био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он. 
ни!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на м 
а; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S 
у кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим бр 
/p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби 
си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју ру 
 сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош п 
не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се  
срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чу 
нину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја вол 
орба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима  
урова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништ 
емам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај  
/> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најре 
? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфу 
не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљ 
не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам цело 
х дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из наше 
а украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених 
 мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељ 
 то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с нек 
живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја  
ости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред теб 
, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја 
е: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљ 
сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарств 
сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министа 
ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S 
о ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савр 
 својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било  
 бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спу 
} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Јо 
ло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини 
ро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну кригл 
Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је  
а око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први  
 су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било  
у оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколик 
 Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S}  
 не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да  
 нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са  
едељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спа 
звините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љу 
 и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, ује 
ромуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе д 
е, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како б 
и међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала  
бав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећ 
ерујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси 
 сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред те 
, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред те 
ло мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она  
 твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, 
вала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} 
ворила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих 
е заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" 
јвећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети 
један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срц 
кнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво  
онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да распол 
кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} 
hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против  
.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да м 
рекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин м 
иком, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам 
 мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да м 
ка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу,  
авила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.< 
е, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се  
ар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим  
 подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с  
лима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота. 
ћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје 
а Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више ни 
моће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен 
је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, н 
на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један откр 
те.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју ј 
ј заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p 
 дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можд 
реде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући  
 да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу ист 
је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са З 
шу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Г 
 за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило д 
мо ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су н 
ујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица 
јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, 
њава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радниц 
угласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p 
 и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала  
.</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи 
 се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монопо 
</p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за к 
рак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно о 
стеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на 
</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, зад 
ника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{ 
ми.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су пр 
рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаш 
арифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на К 
у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале 
е у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на беогр 
ету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је при 
у са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сен 
ицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог 
 да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љуб 
резнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div t 
ост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био пр 
Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво 
ле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је глав 
зео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је г 
главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затва 
ед лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је пр 
тери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из 
.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово ј 
ако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онол 
 Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом 
а правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је  
егов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи 
довољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га печ 
uote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>П 
S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећ 
{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не  
 живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори 
 <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми 
не о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на бил 
еретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S 
и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове 
цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S}  
аметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У у 
дизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма  
а.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и ос 
ота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим 
тварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако 
у као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена 
 стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не  
 којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади 
а.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и бр 
м да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати,  
, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремић 
i>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом оглед 
ке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијах 
а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло. 
љиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се 
 нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све  
ритискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од  
 да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још т 
ила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнуре 
нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам 
оље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много  
Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се д 
о и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се  
није у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу  
сматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њи 
су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене јед 
. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако 
у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Пр 
изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полак 
Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, друг 
> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога год 
ине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била 
ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наред 
 финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безб 
рубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усре 
есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су 
S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи  
тиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, м 
су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и по 
и преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S}  
ш и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка 
ети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао к 
 невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гла 
, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претс 
{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол кад 
развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да своји 
 ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка гра 
 те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, 
"где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по  
 који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне 
ним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија д 
>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили ре 
блаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову  
загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је 
ивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек. 
ивоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огле 
о од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и та 
е у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и мно 
сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широк 
мним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара б 
е, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом с 
рагутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али св 
ике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коц 
е лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансис 
као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И мл 
 ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови 
азила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је 
и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="15 
те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти воли 
 сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљер 
сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти 
јући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуациј 
 је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и до 
слима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p 
целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издањ 
г мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких 
ља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је про 
му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила  
 најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту з 
та, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би дру 
к. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Мил 
би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели 
којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести 
>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били фин 
а шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог р 
оново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама из 
амурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности исприч 
са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неу 
смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је 
пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је  
 је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу  
 по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имај 
ћ био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер 
че симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је  
у и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не маре 
није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош за 
век било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнол 
лама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? -  
 освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трж 
жедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају  
дна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не,  
0_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi 
<p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S 
у од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постаја 
ч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљав 
 шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми једа 
омах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.< 
сно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пену 
ћ осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не  
говори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи  
</p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само  
е, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са с 
 без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мисли 
говарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно  
проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је св 
и рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцен 
 трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побр 
 болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио  
 је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себ 
 надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим б 
тави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити до 
сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тих 
ко време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да с 
дало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињ 
ом, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш п 
утак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме у 
вета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, д 
ва, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Тр 
са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p 
упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.< 
то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не 
томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцент 
и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је  
их дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од  
 била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као 
ост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за 
 Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девој 
свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош н 
и се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте 
близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале с 
за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране д 
пуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обе 
и се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p 
век, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љ 
је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити  
S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите 
агледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошн 
м у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је  
да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се бац 
, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој ку 
ки и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па 
у кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп добро 
мена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано и 
а човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само је 
моћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна 
 жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb  
} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан. 
е ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и 
 - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша ј 
зишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, т 
ређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметил 
е била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су б 
познатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницо 
 је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему пр 
волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за 
 писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у пета 
 - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ниш 
 на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, њ 
хинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као гали 
 био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на прат 
 могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и савет 
к би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{ 
тало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му ду 
и Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то остали 
исмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој д 
није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како с 
њима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти м 
ским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Х 
а кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S}  
ојим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове 
 да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила 
ено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и м 
рст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окр 
 Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци  
 понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим 
 су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзн 
ату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као поку 
ао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву 
та ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> -  
лост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</ 
од њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој  
ч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:< 
ломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони с 
</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног не 
ушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана б 
и електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју  
лост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Н 
кање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо  
ерзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву 
досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека б 
га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви 
се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејал 
да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или 
 срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S}  
 око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој ј 
еког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком 
ане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове 
 Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић би 
више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овак 
Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>по 
оме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зр 
вано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново 
г рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесе 
ку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} 
ну васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што п 
о се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а гл 
о берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, к 
по тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном пр 
..сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се  
 је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунц 
је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да  
ри.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је ка 
ође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка про 
а својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} А 
} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тог 
акривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила  
кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, 
шила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брак 
итање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} 
тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу. 
заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити  
зан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад св 
 на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог  
е незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да  
змеђу њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интер 
који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца н 
о да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао д 
ена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{ 
p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних 
} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима,  
вали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама ниј 
лог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога 
игурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног д 
, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!... 
рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то ње 
еровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад 
а смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце изла 
 Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархи 
ико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати  
свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су 
ему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледа 
 љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини.  
уцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам мог 
на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио  
 припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух  
их хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног  
писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело ис 
брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све 
лосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S}  
носила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{ 
орком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте л 
болело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао наруше 
 брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало прав 
и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Зн 
, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> 
ије излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би изме 
 /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полици 
д смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} М 
али занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то  
рила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које 
едњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер друга 
е могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских пло 
онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве н 
и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живо 
е ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говори 
већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољу 
ар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одг 
ио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику бе 
ио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће 
ори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им 
 је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с  
 више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да 
ш рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> < 
љом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се б 
} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} 
ац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његов 
 прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у т 
у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак сла 
 успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у  
Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му с 
арџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да  
 сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n 
се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викал 
 пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је би 
 Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p>  
Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, т 
 И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао 
 Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али,  
лику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од на 
а гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створ 
лем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско те 
ао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиж 
еме остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева,  
естар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити 
 сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не  
 и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја з 
прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без т 
е познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> 
fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Са 
привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кр 
да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Ка 
да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времен 
она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати  
никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој  
престано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фот 
да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом,  
на није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} З 
о сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падал 
 да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: о 
како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткре 
 који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пуст 
 На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можд 
 рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити марам 
- Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најл 
 се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепш 
истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће ре 
 се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још виш 
у отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као 
 - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има  
као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног по 
тих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој  
кали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попи 
 на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припија 
ом друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Сре 
 што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспораз 
ковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S}  
о то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји при 
ажим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цел 
, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш пре 
пу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисал 
понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде д 
ког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам доса 
 Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и шт 
ост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао ј 
о писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар 
од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} О 
 пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој  
даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна ули 
аврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: 
pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је о 
.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S}  
руге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска.. 
ну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник к 
о, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њен 
редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p 
 је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не 
а не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити ш 
ек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад в 
p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друг 
> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио 
 да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, 
ио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Д 
е преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам јед 
ао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први саста 
 у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Креми 
 вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је 
 својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то ниса 
води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверен 
де тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А н 
.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутин 
 и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци п 
е далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђ 
а калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових 
тајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех квар 
 силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кре 
елео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу б 
Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић 
!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече 
</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету о 
погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људ 
о га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чл 
на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} 
то пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још 
а брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да 
дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили,  
м, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</ 
у гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} 
цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које 
а је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва з 
оложена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта т 
несе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</ 
д је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно ду 
мим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмисле 
 свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој с 
зори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, 
p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола 
уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се 
је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош не 
дро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да п 
есило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна,  
ости, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео  
ом гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежи 
е електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе 
м?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако пи 
 зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је  
 лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће  
је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жен 
 можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на с 
твовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се п 
 Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно. 
tle>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе з 
кву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега са 
ема овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препоро 
се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече г 
и, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се пред 
астих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешља 
Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољ 
дно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име и 
дном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био чо 
јавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може д 
критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p 
вне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удоба 
ицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се  
целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох,  
> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала 
евојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али г 
жница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се М 
аше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђ 
 у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и п 
 месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, 
ечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био д 
ање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислил 
толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегањ 
ака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познат 
ошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; 
кне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз 
ао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Њего 
 будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад н 
 је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је пром 
а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба уједин 
а.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири г 
, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан в 
уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На н 
> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, 
ају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, 
воје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити  
 - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да 
ј живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади 
д у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је иш 
лико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачуват 
ог тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још јед 
мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} 
ио дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Де 
.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између 
p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвај 
ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту ме 
о на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном. 
ебно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесн 
тима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај  
онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и беск 
д тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литогр 
т налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају 
 као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и ви 
овољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огр 
ихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Бе 
митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећ 
сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим дв 
н.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и  
ку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и 
а су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{ 
шавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> 
 је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и чест 
дина уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из п 
иш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се ве 
обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазил 
 чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често  
онекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече: 
ли. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{ 
дила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било ј 
рећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковиће 
е демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети  
 засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На 
љиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек посл 
смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били 
 одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка и 
веној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погле 
е мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да 
е осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих ме 
је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да вид 
тегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али 
се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо  
се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарају 
 и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једна 
 судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети иск 
сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиља 
а Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} 
> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање ј 
љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} Т 
а.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје  
е пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Са 
ад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и  
о, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој  
наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{ 
очне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више нег 
воју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавиц 
сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му н 
е то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он  
зветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, кој 
аде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није д 
 добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. 
ице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно 
иделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасит 
авање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском  
насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Б 
а је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике в 
ћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све ш 
 Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова 
ти свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свиреп 
ао и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ће 
је из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачк 
триотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да 
ојим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивље 
. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје т 
а је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени а 
ило још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из цр 
н, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимен 
ла једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанс 
 имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} П 
<p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, 
црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је куп 
а стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале зами 
емић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S}  
аром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се  
ане су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог 
ед једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади 
овоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је  
руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кр 
Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и  
и ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Ј 
у водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са нек 
тво, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је 
зрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, ј 
ешава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у  
а улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће прест 
 сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покатк 
 појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши  
{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковим 
вен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и 
рвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p 
е фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску но 
ри, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чини 
т амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сли 
о на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани  
 и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако с 
дали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље:  
мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њен 
, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гла 
 постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона 
аха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и п 
а у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове п 
је човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} 
Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у с 
рошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стаја 
томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне ко 
 прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала 
ла тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних 
се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за см 
ећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{ 
време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p>  
долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месец 
} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мара 
у кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он 
дбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући 
је било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; 
 од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је 
 како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је зага 
о као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то  
ла се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз 
ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ства 
> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> < 
 су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лиц 
ви бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдск 
реме, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваз 
ла, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја жен 
етворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маск 
 уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала  
 ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио  
тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањив 
грлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом 
д мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу  
едајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} В 
се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књи 
а сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како д 
м и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ов 
мишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравал 
се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су 
аш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p 
 прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} 
афију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсм 
е на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узе 
готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет час 
ћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} А 
Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постој 
.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нима 
им што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шет 
</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p>  
које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} П 
о долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... к 
оци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено с 
ма ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као  
што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на 
изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} 
 састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака  
довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом с 
 тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, 
да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли пр 
ни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрда 
н, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на сто 
му није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за 
нске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непозн 
је имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му 
лава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипа 
но да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи 
 обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа М 
е помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла о 
тлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог про 
.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газ 
 остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у  
ди од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би  
еда у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како у 
а."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је л 
 награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед 
кав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој ње 
се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела по 
која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S 
 бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како 
сно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час ј 
ад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распозн 
 тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених 
у сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, ка 
ај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p>  
дан свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали до 
ожи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој  
али по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети чит 
ао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је  
 да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљ 
предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади жив 
> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о  
гали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала 
 је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, 
и срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну  
ампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, 
48" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се реш 
а о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Р 
ш јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> < 
/p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека м 
мљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократиј 
 <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претур 
рична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафана 
ца која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински пл 
ла лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили 
пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како са 
а дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писа 
 снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа по 
 свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског  
ј још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више 
 је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њ 
јке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоћ 
сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p 
њи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p>  
{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтрова 
њавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је 
.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мир 
.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој 
зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно к 
S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић 
љеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обеси 
ан озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била зг 
жни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са тр 
змажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њен 
p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале,  
S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" 
углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам  
 играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред ј 
то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мрт 
 се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А  
ст одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке кој 
сим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са 
к који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} 
И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је  
ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p 
ју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевн 
нила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи  
е познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S 
имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака ко 
на што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није ре 
 другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајан 
p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине ва 
стењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијал 
стењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена  
Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлуча 
абацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што 
ој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од  
{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Ж 
 мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош 
а каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти  
p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.< 
огао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и  
сао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - 
 <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с т 
 Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми та 
уку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p> 
бе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Ми 
еко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Ј 
х.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика в 
ва девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до баби 
а њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милош 
ом, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек 
ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих  
е друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду кој 
ца, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених 
жевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао 
ђеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала с 
кад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лакт 
p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави 
ога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самот 
ркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас врат 
е слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервоз 
ањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су гео 
 два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге 
ју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Шк 
е имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека 
утрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ  
пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна. 
тина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже,  
па Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у пос 
авала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног  
 јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста. 
 недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{ 
 доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле с 
Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} 
 борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућнос 
p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на сту 
е то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позо 
еве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али 
оложаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила нас 
ислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блист 
уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа 
 испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се он 
а која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зев 
ла отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, т 
ија којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, мл 
Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говори 
ти које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове,  
рвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале,  
S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас не 
дноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вод 
у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му н 
 служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од о 
ас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После д 
 на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици насло 
 животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвож 
као.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко  
 као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последње 
} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су 
!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бе 
ветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још жи 
ке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију 
Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су 
ствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском 
="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш 
 и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и 
кав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као  
 чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и о 
ољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, приви 
 званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </ 
тати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али са 
е браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S}  
 Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - 
ћу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао  
односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастил 
вала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они 
 <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада. 
нског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека п 
а исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
у Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} С 
у и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на суп 
огатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка 
ала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне  
b n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на 
мадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Бео 
увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја  
је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, ме 
 жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком с 
етљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је сво 
S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од св 
И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без  
могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учи 
уће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити 
ок се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништ 
о унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> 
 новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и н 
p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за.. 
у има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најсла 
алност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </ 
 рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен к 
ворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале ст 
јатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлост 
мо групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се дес 
 долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског  
ла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места м 
исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и го 
ву ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав  
д...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних 
 дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задрж 
ним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав  
је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на  
оје су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <p 
се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелави 
аде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић ј 
 је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну  
што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се 
ћаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој з 
и њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи 
Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су ств 
дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и пл 
ило му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискива 
обио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао 
 избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава в 
Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим  
 светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле 
ју место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фа 
ети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кор 
ма ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је  
је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је 
да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскош 
и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S 
 упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се повр 
ам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S 
ћи <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у 
деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p>  
це, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима  
ише на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода< 
МЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се  
 Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде шт 
ђају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још  
не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И о 
е гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице 
авом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била т 
пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна ф 
 је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао  
е он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи д 
> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храброст 
која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </ 
авала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. < 
шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало  
частом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука  
се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена. 
 у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да  
иса.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у  
у се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посмат 
богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, 
т, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима 
 неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало  
то наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она с 
лидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за б 
а је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. 
} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи д 
тој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице 
 кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и 
жеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озби 
же своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Ње 
} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дат 
воју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није 
 То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице  
 <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина ср 
у.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је м 
 жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога,  
ба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна  
ио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нароч 
цењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад  
и, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те ре 
 - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне к 
ш се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста мате 
ку, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног  
ља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S 
ан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас материнск 
е потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзе 
платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој б 
та које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страс 
вао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и 
<p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа 
стила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престат 
Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} 
 куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од к 
да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има  
ав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу ре 
вања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланх 
 према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избег 
ако је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене о 
осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке 
здуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју 
ова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и д 
а, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом чове 
на, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још 
 што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један  
n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једи 
ије постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као  
орка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису о 
p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она  
допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили са 
 још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда д 
дећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она с 
е?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} 
е проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границ 
 свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пушт 
ком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S}  
рка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је  
слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно бол 
 и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их н 
а мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окр 
 јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у < 
 несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној  
/p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка 
 у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзаба 
/p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављ 
уго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности мог 
репороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је пи 
јзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак 
 раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком  
то јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, је 
 за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладно 
о да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је  
...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p 
 учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на та 
смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код 
а ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу о 
еба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је 
ом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад  
 да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено п 
и који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су по 
но сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није в 
на приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, вид 
 Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га 
ак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни  
на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је ост 
ве морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није 
 Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Свој 
ио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на 
е.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је 
/p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо зад 
е, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су  
ким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре д 
једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погр 
</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и М 
p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она уж 
и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад слада 
 и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{ 
ланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши с 
ације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, 
ности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном:  
те са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, 
утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љу 
> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња 
овен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом дла 
ead> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју д 
ари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја  
 бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, 
њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека ка 
н, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то  
ец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} В 
није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам по 
- пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео  
ајући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је З 
а самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} 
 годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се 
а.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен шт 
{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај  
.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више м 
.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кро 
 Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срц 
лике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S 
 тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет с 
дно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да  
о што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном 
о целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли с 
овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели  
ј поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледол 
добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног  
ворио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? .. 
љу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао к 
био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ј 
е знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких поједино 
никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело ка 
х који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га З 
и се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неоп 
бешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни  
и магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде о 
о згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјеки 
ј цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правил 
овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n=" 
 дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, д 
 То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку п 
 с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он од 
љеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљив 
ле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на бр 
 себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расл 
елио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За  
е падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изаб 
пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког по 
/p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је 
стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати 
ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни  
окар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су не 
далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће 
ац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису 
а и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљ 
воја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, пр 
 ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се с 
етарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за м 
емељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимнази 
 како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је л 
.. јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити т 
S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажа 
 шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну  
епо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена  
те госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена 
/p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета 
 у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за 
ода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапц 
је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на 
уштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купа 
>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била  
 мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да ост 
.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић  
ило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана д 
едњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни 
у!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу 
човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуње 
обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да р 
ешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где  
Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда 
о ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чи 
шта нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у  
ри је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаро 
о је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, кр 
</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је  
о прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек  
изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да 
поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано кре 
а белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једа 
ега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у 
дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорк 
пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зорки 
 нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми с 
 прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу 
 увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљив 
Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="11 
цима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свеч 
о за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је по 
 склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко  
огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни  
екао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и 
 ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прав 
дала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ор 
} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да б 
рстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравк 
е за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, реч 
вне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове  
ТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби,  
ош могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљен 
о забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих се 
атна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> 
ој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, ј 
ше времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и тр 
еља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S}  
 која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био  
рећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} О 
ајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку 
а, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели,  
 временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као 
већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{ 
ли и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и  
некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су по 
евносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао 
 Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да  
 кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање ов 
има, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од м 
ако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних ње 
о, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или доч 
ју и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку ко 
 ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је 
још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} 
 а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним не 
и онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе  
 добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго 
ринском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих 
ако је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унут 
 није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној според 
сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друшт 
 је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га ј 
разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дан 
и ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није заустав 
 Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време,  
едва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће  
дне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n=" 
је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан а 
астих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доли 
о.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте реч 
Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>К 
о пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад. 
ређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су  
то упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубаз 
ди какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Уж 
ећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стај 
е био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео н 
е отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубок 
 знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот ма 
х, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се цр 
 обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте с 
 је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Види 
м срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p 
 у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</ 
S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је  
млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, 
<hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет.  
да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шами 
 леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био м 
 и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </ 
и срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо  
ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, нави 
ост.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се  
ио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, з 
таво сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мра 
наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, н 
ровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао 
ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. < 
у прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку 
 владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један н 
о у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, д 
Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било д 
заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p 
 улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је 
.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад ж 
ара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Дра 
упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> < 
се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним зв 
рад.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Ре 
 и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо  
лази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао  
и цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Бић 
е фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} -  
 рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - 
не победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са  
зио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта 
ни?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, 
:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред  
није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе. 
спремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па 
и и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, ок 
от није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштова 
ожење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, бл 
 новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није  
ће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожал 
мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан ње 
, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Ва 
вала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избуше 
ки отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене гр 
е, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" />  
е своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} О 
Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велик 
енуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима т 
и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Креми 
реносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама. 
 мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она в 
сет бројева бесплатно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36. 
људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div>  
афима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина 
не хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му  
де ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих  
штене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан н 
тео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећо 
 остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао 
} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опа 
и двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако би 
p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb 
p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака,  
калдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру,  
ш око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си  
...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: 
лнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде  
у је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На М 
та велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, в 
на пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лиц 
мском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало 
 жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и ње 
вке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кр 
своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њ 
 Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако  
е даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста 
авни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је о 
 исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање 
.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико  
и том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око 
а не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S 
.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, пос 
ске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p> 
уна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је ње 
</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и мла 
 смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, 
ошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је  
 оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које 
нглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске  
вога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном с 
а притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради  
"157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је је 
идесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му з 
хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у 
p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану неж 
инова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се  
.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње ј 
рвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они с 
у прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало 
ов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} С 
ма дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и 
ароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево 
S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно доврша 
еца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па с 
 хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављ 
тво да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје им 
воју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, ње 
 за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су ла 
а узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од ње 
толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у  
успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање 
срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и о 
<p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај 
аве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, о 
ам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузим 
сан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div t 
бљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} 
ћ би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати  
зети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за з 
мену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - у 
све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градс 
ум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним 
у је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако 
рејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.< 
 дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слаж 
ровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва о 
 савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале 
, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> 
чинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи. 
а с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер ј 
м позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног  
</p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући прол 
цао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господст 
на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се да 
м месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је  
истој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елеган 
ред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљ 
о.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био ш 
вости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих  
пави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је ми 
аш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари  
 могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечан 
ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка  
емић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну л 
едена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене 
 у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} 
n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Ниј 
 може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ј 
је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима 
а што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам п 
м кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте нак 
стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закр 
есељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и но 
 али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које с 
Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више  
а... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те ј 
жавних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне сл 
/p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - 
 си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обр 
 више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После г 
ш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Ч 
</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно н 
- одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите  
ислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила 
/hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назе 
м и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и јо 
, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромн 
која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада же 
змеђу себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину 
адничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а 
ам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S 
ка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што и 
а и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега 
ило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости 
S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} 
 нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио гла 
hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник 
 ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S}  
овог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрља 
 величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен к 
Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа је 
ошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степениц 
а да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Ех 
еви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад 
 смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет п 
<p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле  
чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је 
ужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обр 
ећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у 
 крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а ра 
т да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно 
хове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако 
и више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S}  
је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости 
ког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} " 
вет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наст 
p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била  
ску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напољ 
је.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је ова 
алевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и ма 
јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти м 
лас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осм 
ти запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом с 
 је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше 
о, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што  
ишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке ф 
ом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празн 
ила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, 
у снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њ 
</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка 
унчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се 
оте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње  
 познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} 
 тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Је 
ад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је 
ло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он  
</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка полож 
 скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске д 
 Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху  
 ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер 
но застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе 
е и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и в 
добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент фран 
меран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до 
 уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p 
ћ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланх 
Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном 
 Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколи 
 знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} 
ја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Ба 
азговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочи 
у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису 
 би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се при 
ве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болест 
ука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје крат 
 се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зен 
које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све 
мо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу  
> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није  
је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој стран 
на ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" />  
 сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} В 
ерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напор 
 пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши 
брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и  
d> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позл 
вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова ј 
ест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност з 
г ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Груп 
е што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота 
о сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао к 
о твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p>  
уке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбр 
јзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, с 
а с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се п 
 Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца 
лош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} М 
криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо ј 
руди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима 
му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, п 
д се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p 
/p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро. 
помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тре 
Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Мило 
чари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, 
осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љуб 
 струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да в 
 расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да 
 она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} 
 Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти пома 
} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу 
ом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед сни 
ом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си к 
д места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш м 
.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, т 
киним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и 
 <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.< 
.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге 
судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку,  
апат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Мил 
 досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузби 
ло му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин  
је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново 
да звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да  
ви је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић пре 
ван.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула б 
ој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место м 
у, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми с 
зеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се н 
е узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препр 
, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и с 
, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се прем 
иле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div>  
ло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне 
ени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> < 
а још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра ка 
два су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се по 
јих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних с 
<hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било 
ред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове 
вом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности  
умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимери 
е изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и от 
али су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу,  
т види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном  
и?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на р 
знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је о 
у диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ни 
 у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с про 
 одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш доб 
 један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје брад 
а, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>О 
се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> 
ков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у је 
е Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} 
 задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан ос 
скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви ни 
ом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не 
, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово  
 у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавск 
ала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а ни 
крчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се 
да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе 
науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, и 
ош у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији 
а, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцела 
еда још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у 
ну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све 
шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га  
ли на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај м 
н владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, м 
ја.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се  
 бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва,  
им плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и на 
пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- За 
/foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да  
Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: 
и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га  
 То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију че 
 млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изн 
стрешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Мил 
лих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и 
уче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> < 
ћивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, г 
ући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао  
зна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао  
е љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено в 
 Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја меће 
буче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна  
p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречиц 
упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћ 
коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли чо 
вца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су с 
арија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцниј 
убоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла је 
е касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог пред 
гове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено  
} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду 
на што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не на 
ни свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> 
м за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да усп 
стови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну 
некле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарни 
 чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и 
, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хле 
b n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао д 
ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S 
и.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ни 
е неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и  
ао да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> < 
 а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није  
воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРА 
ше се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрв 
ила подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; нас 
лава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се  
, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се превари 
ели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било  
 загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, а 
во обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он узд 
ао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне ч 
p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпа 
био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео т 
 себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које  
 да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај п 
рмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други  
говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се  
оново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротиц 
 се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихо 
ћна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чаш 
 женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу. 
 </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли  
рунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде тр 
 Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубис 
 како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Ал 
ла није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као  
 спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске 
 Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према т 
а, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим сво 
ба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он 
 моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је би 
ивуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> 
ио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, гос 
још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњава 
 се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{ 
 Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону  
 ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Т 
и су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, и 
 И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Ос 
 задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко о 
заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом 
убљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњички 
нуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза  
стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потраж 
штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти 
м именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић ни 
дну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} 
леднику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - А 
 дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама  
едини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек ка 
 уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престај 
 нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкива 
лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак 
Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило  
одигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га ј 
убоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи. 
анораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој  
еро? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Пе 
пуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђуј 
 као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила 
 заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пре 
 и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад с 
су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена бо 
ше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p>  
> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђ 
 је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као  
да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као м 
ава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио 
ом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада јед 
наш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири годи 
 завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види н 
теља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој см 
да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала  
сет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањим 
елник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је 
и.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој 
- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест,  
вет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да,  
тајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у см 
/p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило  
 обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је  
 тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад са 
на жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на јед 
 ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч у 
о као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим ду 
 где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Наро 
и, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратил 
дао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је 
ња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове прол 
ш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам  
опије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом,  
ник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао уну 
ша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични мо 
 вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана  
ирно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари  
Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић вр 
да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и  
ли бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Б 
шене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било 
{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} 
бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које  
било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале  
ајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрн 
им не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисц 
д ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је у 
вши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се ч 
у биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засу 
и је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о поставље 
е, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред  
штво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</ 
кнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био  
о је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопало 
зници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмисл 
и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собо 
ли је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </ 
Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - уп 
S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати 
 опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о нес 
о дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слоје 
 све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећ 
 у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не 
} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани ве 
нувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако с 
> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибан 
е била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се б 
} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код св 
S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што к 
 си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div t 
и се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рек 
.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем с 
сне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} -  
да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзил 
аш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... св 
ила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поре 
 данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и уче 
 ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступи 
 показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо 
идају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мен 
орка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом;  
а нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ 
ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна 
и из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{ 
разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је 
... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - 
бави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од 
уче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штеди 
 ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l 
 ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те 
 понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Инач 
.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да 
у шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једн 
т."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једно 
вршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим 
лала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла  
 колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{ 
 чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - 
ћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао 
ише никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу,  
 му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако ов 
алог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње  
ем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! 
де преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих ком 
.. знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио  
била карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, 
а сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим 
е он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се пре 
Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле 
ојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећем 
ечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито 
ечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито 
 на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него  
ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљ 
ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до м 
ао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природно 
 најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је  
 ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то из 
 још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најо 
јаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Офиц 
 волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било м 
ни сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не мо 
е јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{ 
рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, оп 
 осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзи 
 промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, п 
} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се  
жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они ве 
лутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута. 
и глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се 
ао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истр 
е рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на в 
е.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овд 
ати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно  
је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша 
о једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p>  
таш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на коле 
аму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у у 
 чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила  
ила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. < 
 који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост,  
убио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је  
кушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> < 
 познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као  
рити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо 
 банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод 
 <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: 
асала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задуби 
а, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је 
волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све ост 
нског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп поз 
ећ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин  
нађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Др 
естрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза к 
к му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газда 
>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужа 
 његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртн 
чаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашт 
н разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне мла 
 длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што  
рима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић ре 
зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ  
 који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сут 
о назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако з 
ство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, 
Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињал 
ња с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружав 
ли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоуби 
а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, гр 
 жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гран 
ла у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је  
зала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се п 
има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S 
ам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S 
ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јо 
ене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, м 
, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да  
ела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и  
 један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, пост 
 упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан. 
 обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у 
је био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш во 
ражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и 
 због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је 
" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је 
ке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са бе 
шло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као 
и му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га  
вој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је мој 
ошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та 
S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била зада 
 Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" 
ка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умр 
ењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачем 
ј је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва 
ота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благосло 
у, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе 
оручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S 
приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S 
о сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је нич 
?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар 
 <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако у 
и су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су о 
дна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се прости 
.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља 
о осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава на 
и право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема ви 
 знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол к 
в да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла  
љиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја  
јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота излож 
и не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му  
Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим с 
но лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111"  
 Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спрече 
 да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у  
интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како  
аслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмиц 
дер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у п 
име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више 
јало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи 
шу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом ус 
 његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово 
ашинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се  
ви састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обој 
су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао уг 
аљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до  
 година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} 
очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинил 
ра крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично на 
а није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само  
нарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета  
 два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према про 
родужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба 
акцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} П 
по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фе 
 руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих д 
ad> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло је 
емић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку ру 
и познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао 
ћутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила  
дан кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљ 
тво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близ 
 стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <p 
 између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S 
по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова  
ела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, 
а љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног док 
залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливал 
г Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред кас 
какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За  
ца је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса< 
него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може  
накве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жрт 
лога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{ 
 Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми ч 
мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој 
смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја 
и хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног к 
и начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Мог 
ио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Мило 
било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео да 
 један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред п 
 ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао зам 
ажили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, злово 
у да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S}  
S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу  
.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледа 
спа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима. 
 посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкин 
ао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући св 
, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S 
се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорк 
нуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p> 
ошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну 
 љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела 
ко је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што 
змиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређ 
али пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div typ 
г камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кож 
хови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре 
 увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S 
од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} 
 без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље 
о; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртел 
 обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужав 
.. </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубок 
згубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могл 
тајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од  
 попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти 
 кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које се 
ачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба 
ко тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око т 
ромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас  
олико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и ог 
еограда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Царигр 
зела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је дола 
а се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си м 
ала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отре 
ала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за 
 је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да ск 
жљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и пос 
х нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао уду 
 неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типо 
 есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а 
не, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске в 
одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да 
проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празн 
ко је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам 
о на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S}  
и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивост 
ем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{ 
а, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна 
 муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом 
еру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и пос 
 да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, гд 
<l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тје 
 куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити.. 
 свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти 
лоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријате 
 зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и  
црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није бил 
Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Как 
је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девој 
о како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава  
 бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештен 
не чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књиже 
едан део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихо 
задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали сам 
себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је рад 
нђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допушта 
</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с 
 из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и д 
 или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно св 
 у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен те 
ш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се  
е баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и вол 
а шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у мод 
рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим н 
досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинац 
о.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природн 
једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, п 
орелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се ј 
јим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао  
 оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој  
т и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... не 
еђених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког 
!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дот 
 свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му погле 
 давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са к 
ену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја 
није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове на 
едником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} 
ене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али ј 
дан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више нес 
 између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе 
де.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузи 
укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је 
тно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби  
да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још в 
њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теб 
и однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљањ 
 у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, ш 
хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја 
налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао 
после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади п 
уза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који  
а, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на р 
оже задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тра 
м нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по  
ти своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, виде 
 моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочи 
емић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је м 
тицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} И 
</p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није заустави 
знице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околни 
 и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна  
 где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу зл 
и на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хар 
ра, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чел 
у.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, кој 
Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бит 
све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи  
, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити св 
а у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који доби 
ади новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да  
сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам пла 
овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет не 
ан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу!  
 око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све  
невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред 
да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генер 
а.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је 
 ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мо 
{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се дес 
д је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је  
ко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима  
коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен  
 што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не 
лице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погле 
ица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и  
а се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="17 
 способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је  
обље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о  
ашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је подни 
p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада 
S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо м 
 лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p>  
ечи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако бу 
> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ 
 ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач кој 
 према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине гру 
p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угуши 
 зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет  
и су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран п 
, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два кор 
њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао ти 
о њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да  
омисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра с 
 оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађе 
тљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ 
от један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на  
Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у м 
.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жало 
 угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селен 
варе.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у не 
чег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и д 
ом брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина  
која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић 
а Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опа 
равник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-К 
ије видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек  
} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуш 
 пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чел 
 разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштр 
ка, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи  
ље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и жи 
ом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Жива 
тина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више с 
г недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата. 
S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сун 
p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправ 
 сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у  
ли број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у св 
елике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ос 
кту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, а 
ши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узб 
 црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукур 
 не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји 
 да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног вазду 
.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису 
 ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак но 
 - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им др 
 рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео и 
аније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> 
од је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својо 
 да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S}  
 добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{ 
ћи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку мл 
о ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њен 
ладићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржа 
 од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе кр 
 је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, к 
вечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, 
а... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се н 
 и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и м 
p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке тргов 
г саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је пород 
 ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетају 
ој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.< 
 ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S 
ромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрез 
а и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног ко 
.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала про 
у што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у д 
о пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела п 
 процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које ј 
 </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се уда 
а...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n= 
аске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим 
 свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће о 
ите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред  
кло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској  
S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао  
 по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од послед 
34" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title> 
е.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фам 
ти... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубав 
одни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одуш 
S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом  
људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама кој 
бусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би 
мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе  
 Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од оног 
т ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га  
се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све 
ке друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане 
арао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S 
е и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изне 
 је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао. 
Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да ј 
 своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зо 
 <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне  
екуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је п 
ветлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише  
ен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, зароваш 
е у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло к 
.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали 
великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!< 
 је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуск 
ким прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесниц 
ну на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је  
ене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна  
десет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен 
, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по св 
ну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало 
 обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наје 
омашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова под 
ише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и св 
не управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве,  
вој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је ост 
дарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростит 
окторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју  
штен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да с 
 <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{ 
ко не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака к 
 она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, 
вује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је с 
од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живо 
е задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки 
ом шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А М 
а напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и жив 
градског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ри 
вао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Ск 
ма и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мир 
ју, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је  
ишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов з 
 средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито 
ести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није ника 
ве стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу ју 
само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били у 
љу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стај 
војој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута 
о.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несве 
ли, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо 
 јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламил 
оје је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од  
о доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и изли 
.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, бод 
тао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и жив 
х на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S 
 треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соб 
а.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелаз 
на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S}  
изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, а 
 дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао 
упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није  
ије испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући  
да где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да ч 
е баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, 
 и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облаго 
/> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, сме 
ити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, зап 
у измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као д 
ш је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Дра 
јаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на св 
ње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па  
 навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш заш 
е боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тр 
рицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим 
е хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете. 
 прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p>  
на, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а с 
ате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје с 
 видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S}  
и кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом чове 
али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми ј 
сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињ 
стио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа 
"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p 
<p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверен 
е госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, и 
 који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са зла 
иновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, 
пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја 
 се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и 
чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за с 
pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз 
т.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмота 
ске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога  
е неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонет 
} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је ја 
носило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су под 
ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S}  
жења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> 
ио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S}  
 вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</h 
ечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба 
 унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубин 
тва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на ње 
је му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говори 
азило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то у 
 видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би 
ео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да  
{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила  
у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај ти 
ђао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим диза 
јећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом тел 
у морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову згра 
сти његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку ко 
риота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Бол 
а министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје 
> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан  
иром отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским с 
ент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није  
еђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску полит 
мао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би уст 
, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говор 
огла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али 
 на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурн 
ешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је сл 
рајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или ка 
S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, М 
ма.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{ 
аче, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се  
о је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S}  
да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести< 
р.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саоб 
овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући сл 
 чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам воле 
инарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и 
те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за о 
 ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос њ 
 који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је 
 кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав 
тету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало 
/p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза навр 
ме је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једн 
ни струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледа 
рку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа,  
 је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и  
ку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њем 
 Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <p 
/p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да с 
 тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад з 
 на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрве 
/p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не до 
е могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи врем 
ку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешко 
слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре  
ило једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао кри 
о један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад с 
Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мело 
ух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Н 
 ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, 
у је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано. 
.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да ј 
она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једно 
> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донек 
лазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријат 
ко је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас  
а сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку 
једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она в 
е.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без смет 
 мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа 
 Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, са 
 смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке 
трасти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве  
лици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је о 
ремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене  
ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу ко 
вичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора сво 
у ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb 
 равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, за 
н стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свр 
 је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и забо 
 велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових вра 
а својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио 
цама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког  
 се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остаре 
 би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у др 
адовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио 
 могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен про 
лудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S 
 <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јо 
гат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сир 
ао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разг 
е већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта т 
.. пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрен 
 Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам м 
њ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте г 
м лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно 
е је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, д 
е чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од к 
 </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види 
извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зид 
 са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове рад 
 кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори про 
ао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, з 
лице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у он 
 по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбо 
ш заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами т 
 на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S}  
едравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псов 
 и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивк 
ују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{ 
 ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>М 
 зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се оп 
мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Мил 
рема врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вр 
...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежба 
да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан 
ед публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, 
риника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је х 
ољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула. 
S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта ј 
ут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, 
 погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклева 
у је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није јед 
ише моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом 
у те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који веру 
а му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија  
 себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, рум 
е Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="ch 
у се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобр 
/hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} 
лади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова ка 
ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се  
ерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - До 
е спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег  
-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску д 
како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о све 
како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно 
ква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде на 
а одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолом 
а ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млад 
брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за  
орка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне си 
ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који 
и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети 
у...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић ниј 
 била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радос 
 њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у оства 
ај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко 
ар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубав 
бац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ  
о трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" / 
што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Пон 
, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде. 
анствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка 
тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се 
аја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{ 
ма сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка пос 
ћ ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{ 
годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је  
в кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник  
ла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p> 
м улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и м 
ашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих 
тају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим  
ан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огр 
 Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се 
ивоте?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Једа 
писа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратк 
а да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељ 
у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да св 
за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} К 
мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице ско 
ћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напре 
 да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај о 
о, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S 
то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби 
о уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из  
?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем. 
ити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре  
ијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег  
.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео  
траха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као  
да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског наче 
ислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоуб 
 путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориш 
бица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нем 
така песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пун 
робудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на 
 метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да не 
ехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер,  
га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимнази 
је околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењи 
оли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која ти 
оспа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто 
, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како  
ућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису,  
а целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био за 
измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ћ 
ти овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - го 
адовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах кој 
био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата  
ако да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао ог 
погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у држа 
жи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p> 
х пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би р 
 Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио  
сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S 
арапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почн 
ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за 
последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га оса 
нара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драг 
 и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не м 
ни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца бли 
иди колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак  
одина кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се нал 
в је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима,  
учајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику 
о у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и во 
тра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтично 
 воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да прес 
вно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> 
ија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад 
<p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понов 
 - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити  
ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла. 
мвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Прел 
е и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша прест 
 се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за ука 
чено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S 
каза Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кре 
> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се  
Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена 
e> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измиш 
ан да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсол 
 који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пуст 
 знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и 
орио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од 
е скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу ус 
нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а 
и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци 
м, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште с 
S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није 
 професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада сп 
о ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спа 
суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонор 
ије излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после п 
не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Крем 
не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си  
S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане  
S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане 
акривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој  
{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} -  
им други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и  
род</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S 
 допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на б 
ешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно п 
била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се  
ном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду са 
p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио  
су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, 
ко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ни 
има, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему  
ма.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су  
тво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} На 
} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су 
ено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на 
ном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, је 
среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткињ 
ној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог пла 
рце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Др 
дно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је би 
ено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја  
ла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а 
о у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким 
 старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око п 
, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ве 
наков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлич 
ести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме мес 
патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S}  
ти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка,  
 старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те ка 
ју голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало м 
ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зр 
олом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Ч 
} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида. 
p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле б 
вима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је досто 
а да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што з 
да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску  
ам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S}  
 целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, ка 
о јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака  
S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У  
 поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Ла 
у казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежности 
е весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија  
избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после ш 
м више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело кој 
унце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја х 
рне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи кој 
са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговар 
по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђ 
од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрљ 
ник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни 
у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се г 
у.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загле 
 мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велик 
у Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београ 
е народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад д 
але руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је  
је било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> < 
воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке  
разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и бор 
асред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено 
уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено пору 
аму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује,  
ого штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ зб 
ћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео све 
ним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постој 
свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понек 
о не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} 
о.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намеште 
ијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу гл 
ли рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас  
ис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га от 
киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош прис 
је чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно  
но пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу 
радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека не 
 понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су друг 
сли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n 
ила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.< 
заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се 
 се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавит 
таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног к 
.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу  
 отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам 
лошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше 
ко тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, т 
ког винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Мл 
д оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се н 
чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине 
на и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се 
 сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окр 
говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње бо 
 понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није и 
орка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и ш 
кса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласо 
> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чу 
ли.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох,  
е није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, ко 
p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће  
омад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Сам 
 - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} 
240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>П 
да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Л 
омоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили  
но сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а 
 намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на г 
без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао  
игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући  
ач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против на 
чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова 
n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи д 
p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити о 
 сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!"  
ској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће  
 ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S}  
ас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зор 
е пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у 
смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Д 
и.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S 
есту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се глед 
а ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину 
 срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом 
удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом 
к је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица  
господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> 
варао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује 
то дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су  
дог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у  
 себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку 
ом утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показива 
сић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> 
дна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их у 
ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незак 
 икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Мило 
тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим,  
ам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се 
, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га ч 
 ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, 
колико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканс 
ку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да 
 кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле ко 
ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца 
егов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме 
вде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећ 
доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, и 
 И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} 
дите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам  
.{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} 
} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и је 
, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти т 
а.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићеност 
S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улив 
itle>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалости 
етим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви та 
 живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек  
.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћ 
 се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших  
табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако 
.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кра 
 чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам 
, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам  
на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и  
воје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава н 
ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али,  
доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је  
је зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p>  
 <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јес 
мљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се о 
 сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико 
Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> 
је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" 
 Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...< 
мње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способно 
о није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да т 
не воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и 
{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" />  
мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откак 
ти, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањ 
и.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро 
 онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се ул 
це... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није па 
на мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонил 
 без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла 
 прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Пал 
чије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред те 
 једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдс 
ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао ко 
 од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он? 
о тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном  
о давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф 
у</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу ни 
, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па  
мети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били 
ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми р 
 теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готов 
пак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са 
/p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни з 
ко волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрав 
то сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом  
прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њихови 
 могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шт 
ли све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе сила 
 да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, ов 
} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису 
боље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али  
ла је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природ 
рађене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли з 
ећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је с 
 се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела дим 
ће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</ 
нутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред д 
остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, 
.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, а 
у је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једн 
ри што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја по 
нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти н 
а.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака  
штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо  
узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски 
ривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла  
у замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан 
 - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!.. 
и ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се д 
еми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог  
и због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцал 
 ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- К 
 шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</ 
наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је некол 
е понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих позна 
њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и д 
нчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острв 
ине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ра 
је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи 
и човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш врат 
рочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од и 
 дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да 
испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комби 
 овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и п 
ди јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот си 
вничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био 
што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљ 
оре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод р 
је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних 
ечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је  
ине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно  
на по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате м 
инском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и 
о зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелук 
 око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем ј 
о.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти 
шао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног приј 
шта.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и ув 
рилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наи 
 ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић с 
 њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч  
и зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као 
избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право 
ружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S 
 талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим 
репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као гл 
удбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} М 
у, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од  
ађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови смат 
а, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишл 
да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, врат 
 од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене  
о све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна 
утка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за  
истратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да 
рка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала! 
ије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пре 
дост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма  
n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је једа 
чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене 
 се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову ог 
одаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате усед 
снео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву. 
 нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења  
ку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Да 
ар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зо 
S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита  
али тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула 
ретвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити. 
а дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомил 
то је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога ш 
цкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изне 
арала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно по 
ихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту 
 те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што  
озоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</ti 
 он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам с 
{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пру 
ањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за други 
рну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p> 
 да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и пони 
Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао 
доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколи 
рка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста.  
ута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} 
а је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд с 
ве.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија 
је више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пр 
песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене  
је желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба ми 
и.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић за 
ироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао  
Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, он 
е све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, друго 
 своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, н 
не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, 
ао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин 
да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} 
о ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, ка 
 што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, ка 
ра се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га 
мање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком тор 
ико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама об 
е да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хор 
аклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Ми 
је искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Мил 
ва вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да 
осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се виш 
 цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сул 
о нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, 
зближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики ро 
одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је мног 
је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвес 
јим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега с 
ог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml: 
била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне ко 
 осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина 
а је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети  
па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За два 
оје је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није при 
осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разум 
зазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило  
о брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <tit 
целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих 
урите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог С 
p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете с 
и тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако  
овети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензи 
ко је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш 
оз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфер 
а три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах,  
дњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима  
они младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} 
иким образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењас 
ли снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно 
 место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уве 
 до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и 
е још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са своји 
наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну н 
 и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог  
а.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бу 
 остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имал 
 животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, је 
над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах 
ене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи 
то је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао д 
а на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, тво 
le>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Б 
ем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде  
тава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас  
ремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} За 
добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка насл 
или сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао 
ј код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене. 
и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и  
ремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако б 
узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста приме 
ела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме 
сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми д 
звини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Д 
е освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лиц 
а воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморен 
.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош с 
ћи, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као го 
е била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењер 
сле кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с 
ало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јави 
било места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала. 
ЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, јед 
иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ств 
с кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност. 
{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си г 
мо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, д 
засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио на 
исму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми 
S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас  
ије лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} 
одне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан 
о, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p 
под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последњ 
ичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> 
под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко 
.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари  
чи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкам 
 мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у  
изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p 
 пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било  
S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по сво 
ина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су  
 су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртел 
фану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостиј 
 n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочи 
амлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Да 
ентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је је 
от и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p 
ити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p 
Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка 
{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему је 
рак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот  
ако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју 
бог себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S}  
каку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а 
слећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест 
же преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ј 
с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без м 
њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала си 
 ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се сав 
У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас вол 
.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним  
пола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног  
епеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" />  
 наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и ти 
мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сео 
би га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простира 
де и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је 
 он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети 
ко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Дево 
 славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена 
алеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заје 
јевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у 
бити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" />  
а, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега са 
змеђу себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време 
и друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је  
> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети с 
ници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар зако 
оја се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио  
еда у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био  
} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ст 
управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ос 
вог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песн 
 му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она 
хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите 
ио му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре с 
Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао 
а страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело  
сти коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради  
 плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на це 
а држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем... 
акцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Бо 
.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на 
оје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му с 
ње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски п 
ва санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хт 
ресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није мо 
ав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава  
<p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p>  
 ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове 
има бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњ 
ене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, кој 
ично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Ка 
 појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бр 
рагану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од  
агутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову 
у то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Ова 
е ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за  
згледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на 
злаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је в 
 је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сес 
но у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Д 
ници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је доша 
 поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криз 
а тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је 
о гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се  
ш је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у  
зива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их ј 
 у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и 
завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео  
 се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији с 
 парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражи 
грам на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али с 
 избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сун 
е даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што 
рочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим с 
S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду< 
о окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила 
е белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, 
не светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само не 
су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима 
 су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа. 
ајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S}  
с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледа 
у жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче  
ала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Ци 
/> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави 
 прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналази 
.. - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то загл 
а и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њен 
испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада ј 
 особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други п 
згледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога 
жи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад 
тикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига напис 
велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодр 
да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова 
их година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз ко 
видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> 
друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сц 
незверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које  
" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда ше 
слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхић 
једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годин 
да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али св 
ло догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S}  
 и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је 
 да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради  
приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дун 
 она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин гла 
дра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њим 
а.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је  
 у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храб 
<p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да 
ако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди с 
ебе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако 
ј што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што 
а га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем ше 
 моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бој 
о највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју дра 
 јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју ј 
пала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љуб 
вот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило  
, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} 
губила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изн 
S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нис 
ла му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобрав 
о ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га  
то су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чуј 
о мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хте 
ала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и 
моран си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још  
ас скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање 
стану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од  
ла, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, 
ивота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осе 
тима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су ста 
ирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи 
 вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештај 
 камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај  
опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић  
ан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стај 
<pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живот 
аље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се.. 
агацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун гру 
 ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледолико 
ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше  
а места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића кој 
олом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њ 
 осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда пос 
енкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си 
радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је  
једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Нала 
ован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва јед 
г осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реа 
ђе Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, 
, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p 
</p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи 
долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађ 
ао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу 
свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положај 
ао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овам 
.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као 
ји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="8 
сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву 
у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали  
е, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пре 
р не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погле 
еко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец  
кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусо 
е на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокој 
спа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало  
 четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и  
> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било  
ло да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у 
ао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле лед 
и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S 
атрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав не 
а нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и  
ерен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног  
иче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати свом 
 се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ва 
Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, 
је се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, мл 
 руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад нам 
 жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била  
 му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изглед 
је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, ме 
ики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{ 
 оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говор 
дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је б 
е, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам го 
ојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раш 
рвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су к 
 кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе поз 
оба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, ко 
р која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је 
, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом 
осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на 
рех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и о 
, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је 
даљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погл 
{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу...  
неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и у 
ољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољ 
 /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љу 
 видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му 
о да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим поне 
рашно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са то 
рекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће б 
 је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да 
е изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, шир 
 терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био как 
 да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све бил 
 први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које 
човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пр 
једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло  
ријег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није б 
 белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари 
много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пу 
 Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавн 
и шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" 
и није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро 
н је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да с 
а, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта 
к да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили мо 
му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песм 
} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није прав 
и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у 
 уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли 
а и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себи 
е био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна  
а утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз магл 
 погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је т 
етао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сиј 
 одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у  
ново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади чов 
{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? 
тографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавал 
лош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, ка 
а је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти  
ако један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна из 
у свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко 
 је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозни 
иле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе 
а Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих уса 
лако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они зва 
ај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која 
антастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} 
> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чино 
ај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он м 
се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изос 
ошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{ 
ћани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване п 
 ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси  
ликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане  
 да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два ос 
 био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједн 
ти који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облач 
е, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S 
боље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука  
пати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења 
сећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене  
поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Мате 
ду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Теш 
 је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном мест 
н није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она  
према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па 
} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се  
цом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се превар 
 "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и 
сли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на ст 
бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову 
ће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности,  
да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се  
онављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загоспод 
тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све туж 
јан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S}  
сврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском  
гане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и ч 
из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио п 
 - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да ка 
у дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд ј 
 и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је г 
 - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људс 
 је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале б 
осу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили 
ли оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S}  
>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која  
 пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајност 
:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има  
и ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше му 
када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа. 
игу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош с 
увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити с 
рхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, и 
нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле 
 очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече 
 за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изнен 
чине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао 
урила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје,  
узимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чис 
еђу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жут 
иларетама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један  
е буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> з 
/> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спре 
ви, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} 
 служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су  
људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се би 
живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом  
извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</ 
датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора< 
/hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која  
равим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времен 
ђај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је б 
 одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у  
мо да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко о 
о кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> 
д вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Дра 
 варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: сп 
ј улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку то 
у се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могл 
икање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузим 
 им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па  
ко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њ 
S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи 
 је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под п 
 трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да 
нерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе јед 
ош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се пр 
</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису доп 
оју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи,  
рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нис 
уњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и и 
их би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, изб 
би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter 
их је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише спо 
трала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они ид 
} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је изме 
ози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприрод 
о били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим заш 
ледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам промени 
денице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по кал 
 обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим н 
Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава с 
 и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретк 
S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова  
ма горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски да 
да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кр 
</p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопств 
и тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада 
нце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких ви 
у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба д 
ичаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој ср 
о.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ с 
Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана  
а су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њ 
 изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смол 
веној самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капи 
спале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> 
очетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се нави 
ене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које ј 
ли су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у  
ата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широко 
и су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канија 
велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице 
води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ић 
} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на  
 њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско 
убили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, в 
т видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио вр 
 на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила с 
апуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен 
, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Јед 
е били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао 
 доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце б 
ио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је уд 
а земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворе 
ва кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> < 
p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се ј 
не велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радници 
о да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је нав 
</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да 
:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћут 
бина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, ју 
, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево  
ачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова 
ала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Њ 
 говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S}  
било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Ч 
чине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тук 
падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио чи 
мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p 
 <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, 
сну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свр 
 стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао ј 
весности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, 
</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих 
има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изг 
 /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по З 
учка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог вре 
езигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу д 
д, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на 
аког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се шт 
риговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се зара 
 глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене  
дним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је јед 
ргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} 
 А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио  
а у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у час 
ајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице  
и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајк 
да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те 
и, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од  
нготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Чит 
о да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку 
, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав на 
 вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости 
благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други ради 
и се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и тру 
седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла моногр 
ласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та т 
о у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се од 
њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је 
 тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју  
о и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане 
човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му 
 види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је ка 
: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то бил 
на и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пе 
теру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгути 
опирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бес 
е трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, 
штен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, ал 
 њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумен 
и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор  
 гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је ства 
 поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи м 
изе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он 
олега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Беогр 
бави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби пла 
е трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу св 
 амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртва 
ењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заб 
ник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер попод 
 и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих зв 
е до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у д 
 се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је по 
ри им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је 
 и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење  
дино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају св 
i>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>-  
Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народн 
тар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
спавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="1 
</p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се зам 
/p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали с 
озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У дес 
ветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по п 
b n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то 
пштинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово гра 
} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, 
есне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је н 
а.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао  
је Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продуж 
>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n=" 
и Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На ус 
иљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога 
propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се п 
авном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ру 
 стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске 
но.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије с 
Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тр 
рисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био с 
 речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредн 
усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати 
мевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је п 
онера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни 
о него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред  
дало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се зап 
е него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој ил 
p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имај 
ама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у жел 
 толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана 
н поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућнос 
тишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из оп 
 је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који 
ко бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S 
вљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, 
рата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - по 
оред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам д 
ећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе  
 овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при т 
војити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 
ена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, 
или у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, 
 силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених 
ла свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хлад 
 <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их  
На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуч 
 и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капел 
{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути в 
ац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком  
цале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом  
>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред в 
и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену  
 лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</ 
ама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{ 
шчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији о 
рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти  
избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико 
} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо 
 човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој с 
арочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром  
 кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном з 
> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут пол 
вљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: 
шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило по 
реливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је 
 ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су 
 ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади 
Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу жен 
олим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зор 
азвесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да  
елим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљен 
м отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се он 
довољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека 
женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби  
а да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања су 
посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу поквар 
била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвц 
ше треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш ц 
 се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта 
ња: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто  
 стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњ 
:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између  
шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору 
лу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао 
смејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од посл 
 љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремић 
ој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p> 
ји, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које 
еже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ни 
 му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> 
атак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади  
 појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један п 
p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се гр 
е се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, ср 
.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајал 
н оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледају 
 како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини п 
а, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type=" 
иски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто лед 
овек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна 
а је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њ 
на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{ 
стом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу да 
.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се мла 
е.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој 
о са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} А 
 крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црн 
едини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито ра 
и се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и 
вати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си 
нављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао 
{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, сад 
волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава,  
S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је ост 
ви, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{ 
е тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љут 
вај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није деси 
 љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољуб 
 и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе једа 
 и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тр 
еним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их  
 <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p 
S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најз 
ни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одг 
е за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада  
еданпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави 
p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог је 
 уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости 
p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и б 
 поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимна 
ниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита  
</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не о 
раст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, 
е су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар,  
 било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала д 
 парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он 
скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радни 
летњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје о 
ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад ни 
е био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, гд 
ругом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац  
и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би ј 
е Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излаз 
екари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступи 
е.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p> 
е те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку 
} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да  
} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> 
а је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао зам 
а измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудн 
дног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из њ 
ћеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{ 
енку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами зна 
РАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је 
у, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен,  
га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино 
к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p 
е ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још? 
а него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек 
но. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глав 
езбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb  
грејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и у 
идам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевин 
о малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба  
етим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да 
ично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и ч 
 Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила кој 
 исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обој 
степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - б 
упљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старо 
ник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио 
воту, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица  
е неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око  
на.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику  
 неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе  
био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... 
ања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брз 
х врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто  
title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених ус 
, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац,  
је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је  
 видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S 
 облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала 
Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћа 
крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Мла 
 се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те чо 
шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, т 
емић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео. 
е да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, ме 
ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело 
е њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела 
S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, к 
- Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан 
својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним о 
о је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништв 
 пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царин 
 све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S}  
у епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухват 
l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде  
без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за т 
ина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић упр 
S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили см 
ам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да зна 
ав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притисн 
о добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној пр 
како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције д 
и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који 
екају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник  
.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, а 
 државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за 
 оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци. 
ке <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по та 
је му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; 
 они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађ 
рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из  
>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с ч 
 ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чека 
уку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана  
 време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Мил 
, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цига 
<p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи пре 
 после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре  
г пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не 
и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже  
ба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен та 
 своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> 
 се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице 
пава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S 
руди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца  
p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом 
 То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} 
ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели 
0_C4.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није  
l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути 
една суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </ 
премио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденг 
 осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебели 
маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> 
} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак 
10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био пр 
о калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та т 
школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драган 
.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} М 
икером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца. 
торије, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приреди 
ани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица из 
ео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово с 
озориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, з 
би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, 
те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, 
 срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>М 
 готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окр 
ласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у рани 
да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога 
ик прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и рек 
ић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта  
но што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} П 
еш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи  
ти! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан. 
има <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала он 
уп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем 
у, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориш 
ами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред 
емић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде м 
 се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стре 
илу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом поз 
 браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млад 
 куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније. 
</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="14 
њу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у К 
.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједн 
ањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погле 
чи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви 
 јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је с 
та ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p>  
<p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа 
 унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме воли 
ћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Д 
речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази 
 драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на у 
рану и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Лед 
ead>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} О 
ши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> < 
рка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њо 
г камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дош 
</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, го 
д у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама 
вилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Ка 
и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S 
рата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не р 
 су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном 
групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило 
 смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и 
S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености,  
 има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Ј 
е много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу  
к се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кре 
 једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стих 
особности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тра 
менту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама  
деала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали п 
 снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, ка 
 ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах,  
мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од ц 
ти.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно о 
златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови ва 
удских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отвор 
е Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао  
- прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> < 
, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас с 
 дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређ 
.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{ 
о не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{ 
сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену 
</p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нис 
тељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу в 
одног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које  
b n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и  
еме, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе М 
крајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херув 
р био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му с 
 заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни  
ицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље 
вало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари  
беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не з 
у и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очит 
 столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, не 
p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обас 
ца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показива 
и аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић 
.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да у 
, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново  
дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Ре 
ној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те 
на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случаје 
рашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која 
 приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков о 
оцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгл 
ивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по з 
к као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала ис 
ване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која 
уке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав с 
{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане иск 
е, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служит 
у, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb  
изика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеш 
 сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава 
рагану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта 
ли ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати с 
S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати  
 кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државн 
ући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе об 
 Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам 
ј светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Сто 
 пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка 
то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Н 
.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико 
и дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капу 
х љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкрин 
несени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока,  
 црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по че 
ентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине. 
злазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> 
 јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно 
е, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га ј 
{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала је 
 да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Мил 
е ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још ни 
ко је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Тво 
 задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуца 
озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусл 
 и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три ж 
арац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, 
 пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као јед 
S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи н 
осило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p 
несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и 
S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца 
 лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ст 
 пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодно 
адгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе 
е спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро бо 
у.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом но 
де се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није дол 
 а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да б 
у земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36. 
усом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног об 
а крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - 
ас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао пров 
њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно 
 их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - 
ла један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се 
и много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач уз 
ан пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, д 
анте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </d 
 и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се  
ан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> -  
која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, к 
а на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била н 
 по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само 
икуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иј 
косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана с 
у:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба. 
 сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по 
епенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сло 
} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да ра 
н закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, не 
, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа л 
бо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи. 
обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико д 
у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам  
оје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. 
> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуг 
ља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љ 
г видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зо 
ремена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и  
о таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да  
ју заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <h 
му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисп 
ј дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изн 
на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слав 
ца истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубист 
 нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну р 
дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од  
Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кре 
аска у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли 
 како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић  
и код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се чо 
цу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад и 
 да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само 
Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се  
 грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на свој 
 је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену 
ш довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиља 
 снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито 
је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотог 
 пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушеност 
од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио д 
е око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и нејед 
још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепр 
ме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{ 
кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим. 
кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се  
 ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не 
м препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог дет 
ознавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много го 
и Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око ст 
, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не,  
 осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећа 
 Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди 
гутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом 
 пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевит 
реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот  
што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi>  
 воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један трен 
ај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушев 
осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, ка 
е оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, рук 
не.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шал 
воме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срц 
ости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да м 
лоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој 
ерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио пантало 
сници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасак 
, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде  
верзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универз 
а који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њем 
падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињ 
 се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграф 
кви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом 
н намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са  
пода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио 
х на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јо 
ко."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли. 
а; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како,  
ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Кара 
прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не с 
ше од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Он 
си, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а  
 случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на 
<p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Ми 
јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши 
сцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су  
му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког не 
га ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> -  
ног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p>  
ко је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} 
а нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S 
ица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем,  
але две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била п 
да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је прит 
<p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био дал 
ијатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је 
ослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви с 
Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски пи 
мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један 
ратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лакт 
ици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да  
И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, рук 
еденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица 
ржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог кој 
 најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</ 
осла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове фи 
 ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је л 
и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су  
агана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега 
том у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је јед 
це у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже  
рвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о н 
но твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:< 
уту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је прому 
еш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и 
 своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је  
 ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао 
> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S}  
орачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боц 
чи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала  
а? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је н 
оке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе 
ажен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста ни 
кост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измиц 
плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бе 
ала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вади 
 и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у два 
е приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на  
ђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно  
p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржава 
кве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улиц 
аге и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{ 
о узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз виноград 
 опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Г 
а не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово  
>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивили 
 администратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долаз 
ућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не 
квира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја це 
гутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди т 
> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави см 
оку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брз 
ост спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвова 
} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то  
ељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мис 
ост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поц 
а се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место дру 
је.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оск 
 долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за ру 
њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош 
убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} 
{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и  
ицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зор 
било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је  
овином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на 
вати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, 
оме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамење 
Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било 
а лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка  
се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега,  
дање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена 
 још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожав 
хитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако пр 
ржећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвоздено 
- рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко р 
дно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мис 
прегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћ 
ад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао 
, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит- 
ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико ј 
шла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли тв 
ај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву еп 
асипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је пре 
 шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скром 
м, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, 
азну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, 
ека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између  
длучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задрж 
S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиро 
и доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су 
димо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехоти 
пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветрови 
али са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледал 
лишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Кад 
знали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише 
и ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси 
.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо" 
онта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла  
ознајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> < 
е ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију. 
.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе 
за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако 
ило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су мас 
д очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош 
 песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и,  
начило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади  
а се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, сми 
и је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb 
0" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} М 
етињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се 
ом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићу 
кше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њин 
илошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</ 
и осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све  
.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој о 
неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, ко 
ЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој  
, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} 
 да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених  
 да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених  
S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и приз 
бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо ст 
али, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смеј 
стој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог бело 
време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се пр 
и су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличи 
између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>М 
 обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о  
онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријате 
ј пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, 
огледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да ш 
и чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p>  
од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необ 
оново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S 
.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а н 
рко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што с 
о је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је  
олошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке 
стима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново отк 
те.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и бе 
и разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се д 
је би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapte 
једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, н 
о.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како см 
задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиран 
да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина,  
истила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико ни 
ца.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази м 
и.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер на 
ојечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне 
 нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да 
ежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је н 
цније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поно 
уке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у јед 
ојим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њих 
 ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својо 
твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим послов 
 твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот с 
 имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Треб 
је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. тек 
са.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а пр 
свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидар 
а што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране 
 n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћ 
чара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као минис 
 за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић н 
о ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{ 
јем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p 
жи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем...  
лили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - 
.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - р 
вали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака. 
уморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не ви 
{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ 
ли се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У 
по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, к 
ију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разба 
тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка  
 људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца к 
мљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца к 
још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и пов 
ка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске О 
 хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту жив 
ог <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је остави 
ети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја. 
мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од  
писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, 
p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну 
њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му р 
е добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја н 
е и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapte 
атегорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи брод 
 га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне свом 
а, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом са 
винити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап 
ољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из јед 
као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у админи 
е муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p 
вољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћер 
 љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, 
бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљи 
сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ак 
и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали  
да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања... 
"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, гру 
 су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, по 
на носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чи 
, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из 
и, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском п 
емић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је 
 лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова ж 
оје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека оста 
 из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, т 
ни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза друг 
е се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} 
казали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло  
а, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељ 
 кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног послан 
које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не н 
.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недос 
е станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су  
ано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намес 
нерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: па 
и ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други к 
аморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после к 
<p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан 
о такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике: 
</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево леп 
међу себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живот 
, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум  
оркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p 
p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да г 
дио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре,  
кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народност 
у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p>  
е материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је з 
ећ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смеш 
вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одм 
ратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлаз 
трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не зна 
пис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p 
нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата посл 
 Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорк 
S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S 
 дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} О 
 се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено  
и ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци  
бом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, 
игом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме  
неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је при 
 било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра не 
p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека  
} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој 
, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош сп 
S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хт 
нале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>П 
в скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго  
 глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него ш 
 успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавај 
група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих н 
 са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила у 
ање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог пе 
и људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупи 
и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прек 
тао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, 
 не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мис 
о те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много 
љен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S 
љен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу  
к и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти с 
{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</ 
{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог  
, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала 
га био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош оп 
ли су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, са 
из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандарм 
а.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} 
је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле  
утра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да 
м једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења неп 
косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала  
да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p 
ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком  
је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У п 
 пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, 
 једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два бла 
p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљад 
агала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он 
лазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били виде 
</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а 
онеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S}  
ут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S}  
разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема др 
оди на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући 
де.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одго 
ренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве  
лико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Поку 
стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео л 
 спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље 
 људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зар 
илош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урође 
се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у 
{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим 
 доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, 
раз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n 
ично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би ст 
авице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Та 
стајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених. 
ма лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењ 
тали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и ж 
аво.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо г 
њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми твр 
питивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава др 
о је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдск 
во, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и ул 
асвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је  
.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p 
Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љуб 
 - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало  
ћао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се 
 које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом це 
оју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим т 
књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је  
ин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричн 
разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венц 
оз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги,  
 Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта  
 Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заоб 
 <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Тво 
криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род 
n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p 
ји тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслуж 
прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па он 
 сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати  
о одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како 
 Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот 
оја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку р 
пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља как 
 од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr 
е одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја зна 
са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају с 
редништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не п 
 је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђен 
обу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе г 
ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} 
реко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је наз 
 би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у 
ати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div  
на уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те пр 
спослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на  
о, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам 
 речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која и 
 обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> 
бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да за 
о."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S 
ачелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли  
све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прик 
уке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели пр 
еде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То н 
ти поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Ње 
 отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на ра 
обро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену ма 
изоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{ 
о змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па  
ођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени  
т је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њи 
ива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини  
p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандил 
мо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка 
је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То  
 Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слоб 
баве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили с 
 ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек  
зивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити  
 они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и ре 
 ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се до 
 и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S}  
ик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљо 
шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у 
лоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах 
. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је ве 
ване... </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То ни 
о тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осет 
а за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпу 
зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота 
знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две  
 ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{ 
у, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се  
идбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог н 
арства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота. 
з крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао 
 тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што ј 
 одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали м 
e>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банк 
 <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрил 
оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њ 
 Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој  
ио и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један момен 
 је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додад 
{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што от 
p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у  
мца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацн 
деље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити  
 истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га 
д лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом о 
езани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло т 
олео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да  
купила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка 
 при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих неста 
 цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p 
мена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и 
хивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у ва 
 - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{ 
им духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то 
S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисл 
на узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином 
нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог до 
 натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи с 
.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна  
ог дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка  
још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад пример 
 стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Упр 
на у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.к 
е ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису 
 уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S 
рота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упа 
дајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у ти 
 земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уст 
пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се б 
ам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах,  
ско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и пос 
 се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губ 
 се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи 
слом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n=" 
е прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма 
 уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је н 
ким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или бе 
ик зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чино 
p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} 
је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{ 
то.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неарт 
ић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да л 
оварали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, 
е дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану расте 
 море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави п 
ашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, 
 као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се  
 таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драг 
апетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављи 
г драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунц 
расло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свег 
и да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала ру 
о за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, ш 
 да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дуна 
ра,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота 
то им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хл 
азили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад  
ван члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на кр 
ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Ве 
ја је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са с 
луд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по  
већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмех 
>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S}  
у срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам  
ега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу мла 
 дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмор 
морна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она мног 
и су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су  
жи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њихов 
ан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мен 
о што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је  
и изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јевр 
свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу б 
ош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђ 
м са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда 
г твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири са 
исао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је  
p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S}  
је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n=" 
ила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S 
ена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и  
ге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и про 
о радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је оста 
го што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дош 
 однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу 
тегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, 
а га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, з 
аша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љуб 
беде означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло д 
ан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је в 
окнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме мно 
<title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{ 
ли да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </ 
хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те н 
 срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хт 
редстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да  
рљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>-  
 је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p>  
ла за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су 
би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S 
ате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како тре 
ро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после 
.. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу пребо 
 се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка  
смишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални...  
S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{ 
рећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог 
ричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после...  
 вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожр 
ани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце... 
.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце 
 помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с лев 
ј Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добр 
варила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p> 
{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељст 
есте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, т 
 носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S}  
живај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за м 
обан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе н 
 дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле п 
дна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега 
S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу а 
и свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све је 
Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапре 
је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је  
 вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављ 
њег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста п 
 весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срц 
е и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} 
е, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остал 
адак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса 
 важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо  
опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да ј 
што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када  
се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах,  
х; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{ 
ш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S 
га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано 
 нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе ум 
ини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Ми 
.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изић 
 у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном чо 
ако си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не 
а идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не,  
како.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Мил 
ији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} О 
могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с ко 
сти девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по 
најући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу ка 
 из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тре 
а.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Н 
ити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се ос 
и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="1 
 од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом и 
човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубав 
{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајиц 
овом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје  
ена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне нави 
. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале 
ну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено 
ако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе 
у је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наш 
лако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} 
диности о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у д 
 И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> 
Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке 
киног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кро 
рлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} 
ограду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, з 
су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао в 
едите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додад 
ме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и сп 
у, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила м 
м пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чека 
 се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они 
истички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како д 
јеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд как 
 су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - < 
.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмор 
га драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кре 
ј рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S 
матрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> -  
ри сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био  
 и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Стро 
своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суз 
е се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро...  
и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам доб 
 и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</ 
 свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно. 
е тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искач 
де у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилат 
коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си 
 род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша посл 
је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... 
е то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично нај 
у код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце зал 
'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се т 
ико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међ 
примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства 
сетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећ 
но што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је 
јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} М 
S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} 
век увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много си 
о се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S 
 два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада з 
в глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S}  
ам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти  
ју никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде д 
пуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до 
а.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> 
ма, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S 
рчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мра 
био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли ј 
а онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затре 
атити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Ник 
увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића 
бразима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која  
у и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кре 
људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве бук 
е...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говор 
 живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност сп 
/p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он 
нда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту 
јанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, п 
ећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" /> <div typ 
е Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновни 
, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земљ 
 једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати јед 
о и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка 
<pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је парол 
о и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав за 
... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем.. 
у остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим ње 
о једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост  
 ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то  
е нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади 
још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? 
рили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгле 
шњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, д 
а лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу  
> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За 
кар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} 
чарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад ниј 
ћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Уп 
 њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед  
да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кре 
/> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и з 
хвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Он 
оћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} То 
 него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме ја 
оју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљи 
је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко 
ко, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. 
ка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљ 
 све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд т 
рисуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зо 
Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти ост 
ним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју 
ође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изг 
у жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручј 
еших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајк 
ила подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправ 
 Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење 
ад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Бео 
то ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си т 
Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се у 
ме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на 
 се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опом 
е мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придр 
замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног сам 
вета, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита ј 
олела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала 
да, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака 
{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није 
, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао  
као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је 
во што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драган 
не и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на  
 назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба  
ану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од ма 
уга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо  
ећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе 
терску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске  
садила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице 
 урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут  
превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <fo 
а се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и 
ојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да ост 
Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нем 
ли, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била при 
ала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта 
ју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потреб 
Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедо 
чи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... бе 
на жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S}  
рата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} 
ати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле 
ед мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави ј 
ојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, 
је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Шваб 
вивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.< 
да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више 
ло.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао 
бодној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S}  
пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавн 
 пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p 
уди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина ње 
тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</ 
раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом 
тавио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у ка 
е.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једн 
овека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву сп 
пезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ход 
 таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне ц 
> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао 
, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и  
бно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме д 
еме на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S}  
како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код 
ећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S}  
косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, п 
Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и 
борави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја уви 
е јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - 
лико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила,  
а се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злоко 
 жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, п 
ици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, с 
м и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији јо 
у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санит 
а није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда ба 
у изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић  
<p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> 
а јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја 
 једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана,  
ан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да  
јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је  
ко да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине 
 да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на с 
бе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око вра 
хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала пр 
о по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба свак 
м и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} С 
око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, в 
само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шт 
="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта т 
лишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљ 
 Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, с 
 отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, 
 би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу 
другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и п 
рости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да 
ео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је 
 би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" />  
ремена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић 
 Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S 
ну.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била  
.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n=" 
гом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, н 
тране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду 
 који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, 
енутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да 
 Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S 
 велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети д 
потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је св 
ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</ 
> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуц 
како смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад ч 
парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова 
о јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, 
авани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требал 
ј је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и 
.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљи 
влачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена ја 
е се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је ду 
на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још пла 
 лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, 
студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена)  
 раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на  
>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благ 
ланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред  
За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривал 
{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а гла 
ла млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су  
а, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био руж 
</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у гл 
ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, ш 
ски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - ј 
другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра 
 самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S 
 мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, 
осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} 
ко хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце  
но зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском по 
крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он понов 
планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакал 
 допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p>  
жи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{ 
м сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђав 
а није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке башт 
ијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза рам 
урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да  
 по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келн 
уцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дира 
ујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У  
мње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чи 
 да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спреми 
е пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дије 
је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао пар 
 га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо 
кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску н 
, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рог 
 мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она  
сном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у са 
ага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за ок 
бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p>  
ане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости 
ожете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је с 
завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и л 
осподин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак т 
ву у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> 
Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима 
="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је  
и?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Ал 
рини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>У 
ој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на зему 
S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак,  
</p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зр 
дело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министа 
ој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто  
Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> 
што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског жи 
ни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начи 
оликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе  
неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на п 
ба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прил 
рирода задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог,  
трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу  
 се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после  
 пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> < 
било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, 
олази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико такви 
е таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у  
<p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико дра 
ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа 
у да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао  
нковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи п 
шио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину с 
ма.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који  
код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово уп 
челник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и 
.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњи 
атајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" />  
е 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољ 
а жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом жен 
ТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... н 
но води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје ме 
о постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћ 
<p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пи 
ких копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{ 
ен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и з 
 покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана иг 
рговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се  
у је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хл 
ад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш  
вољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна 
е на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је  
 пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p>  
вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треб 
- одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу р 
о, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му д 
окатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општин 
Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> -  
{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му  
 косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе шт 
е необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе шт 
 додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост 
амо у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - уп 
{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљи 
вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму,  
а, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могл 
ито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без 
н другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више 
еза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прек 
ој светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледај 
 су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог жи 
них и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер  
ад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је бол 
ог.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала ства 
и.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити 
броћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су п 
ата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да 
већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито 
агле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде 
ан да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до кр 
reign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је  
е реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна гос 
з твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S}  
 - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љу 
езоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала 
Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чи 
духу се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се пон 
ед собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гл 
 вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет з 
болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> 
што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја после 
ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> < 
 Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Мож 
им оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{ 
к се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хте 
н Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> < 
них девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" / 
е сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правил 
а нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева. 
ац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се с 
.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па  
дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>С 
ије се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дн 
а је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади  
аша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l 
дабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам он 
, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског  
кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака,  
нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, п 
 Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен до 
 у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, по 
 - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си да 
ве последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка маг 
- Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте чо 
еле шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даљ 
пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо 
рно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд 
иве душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, др 
ико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чи 
се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, гос 
ана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док  
p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хум 
јеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта х 
афије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте  
 ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душан 
их речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и 
тио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} 
општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би 
н осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје  
ише смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <tit 
 будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, к 
, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} 
овало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p> 
аженим батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замисли 
побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо 
еко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пр 
 да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније в 
угој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је п 
ом Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зор 
је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред  
ајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и 
ћност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па  
ијатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може пост 
 и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p 
ао стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је  
из Београда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увеч 
ри у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор. 
и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p 
 пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се 
ка причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се у 
чекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тр 
им старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и  
освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p>  
Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, 
је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван  
 се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце ве 
 нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој пог 
</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} 
а видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју ј 
, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пл 
p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец кри 
 која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај ж 
 госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговор 
- Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти 
, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним  
м: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али ве 
.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарић 
/hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немог 
је груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољуб 
аринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири 
 слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза 
главкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му уз 
тим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црв 
икоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужит 
да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </ 
 Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна т 
обринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети 
еоград.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју ка 
{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и по 
ута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је сла 
као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дођ 
ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме м 
твар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> < 
о ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицер 
p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдар 
 рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџб 
шта није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптим 
/p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је п 
дна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једн 
ад.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... т 
 - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало 
ш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да м 
сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час тво 
, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд. 
ши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да сти 
вала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на ње 
етавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на ње 
алимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било  
е уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће са 
астао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На јед 
егове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где 
ак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала  
ек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више п 
у из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист  
ростије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника 
Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства 
ежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме  
ио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не 
 самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист 
ивоту није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о пре 
 једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одриц 
.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем 
жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а 
жи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе,  
на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Краг 
о како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за ис 
тац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па  
 целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно  
ући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске  
ти у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе о 
били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо м 
али нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али  
ена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише 
им другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципел 
 Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, пр 
 и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у  
г.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Мој 
ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, м 
укама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао прив 
а дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе 
ежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш  
 </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и  
ом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај ка 
к је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између 
 себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав  
ам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S 
исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сази 
о је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задр 
ају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине забора 
сли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да уч 
Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даљ 
а као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала све 
рити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посмат 
трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био неја 
иликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он по 
а кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћен 
е рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Ц 
 је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и пр 
убаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и  
ово измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као  
 си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S}  
 си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једн 
 кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит то 
ајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које  
ику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови 
бе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то з 
паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око  
ва испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тад 
вих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је друг 
а изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Ст 
 лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад,  
еартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига на 
ла велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су не 
ан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се пон 
првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз 
ме видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. < 
ме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} 
, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању ко 
"75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда 
ом слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у ус 
ош једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу го 
ла да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али 
 било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{ 
осе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој 
 је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ра 
ед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на  
но, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин  
 недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S}  
рата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му  
ка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа х 
p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, 
е лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груд 
д себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала т 
 њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је  
о да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем 
ице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се  
одио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју  
аде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ј 
 допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S}  
 живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значи 
ама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече. 
 изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико  
а.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> -  
едала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одоб 
ећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која  
а што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи,  
 ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није  
хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова 
} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Ј 
а час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћут 
ницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана,  
итом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против  
а остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала  
ржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> -  
г живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S}  
, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику,  
да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, 
дикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се слож 
оји су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио це 
љиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна  
ечи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је  
ло на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и 
грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мил 
аху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са п 
уто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале 
ац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забрин 
<hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} У 
>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не  
ЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са 
ћно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на ула 
ad>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле,  
 <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам 
"</hi> </p> <pb n="147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опшир 
<hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, др 
 <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p> 
ј <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је 
> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала 
/p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла ј 
 <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три р 
p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, м 
и, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не  
се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S 
 пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пре 
 да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућ 
<p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варни 
p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, 
ве јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} 
претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано  
тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да- 
S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му 
ако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако без 
.{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <p 
на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p> 
у преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</ 
облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај 
p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} П 
сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и 
али га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Ка 
ицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости 
ртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлос 
вено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће,  
} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумева 
последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су ко 
банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао д 
ви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је б 
и му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, т 
 избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепач 
 као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало п 
 што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала 
аза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није мо 
ом бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као 
а сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлук 
ио готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу сла 
бодно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црн 
јим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога  
n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт кој 
зговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пиј 
шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гоми 
 да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред 
да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у о 
ћи се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вен 
ар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити за 
не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да 
 оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута 
> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>З 
ши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево до 
ник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и госпо 
молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче к 
} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} 
ланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вес 
 срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је 
лико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S}  
 знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој  
 то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју 
ећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих саве 
 зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати 
 осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног  
о је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу  
е добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах зад 
 како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које м 
према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био 
, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали ис 
 продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и и 
>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се о 
и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на њ 
вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем. 
> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек са 
нистративно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору 
 иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на п 
title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно шт 
те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде 
 али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml 
е то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела њего 
 кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како 
те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало,  
т кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак по 
мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на тво 
атре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било вел 
језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претво 
у да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за 
да жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и  
стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час са 
реко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он ос 
но спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се дос 
 то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у 
.{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже 
 и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У је 
ише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога д 
као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S 
 и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика  
о одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, 
дно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубиц 
ом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мисле 
ез сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди з 
испевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила 
него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде  
ђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све 
ствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - пон 
обро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока 
раво, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равн 
асквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, не 
ео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти т 
приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</ 
огодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свеча 
.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не м 
} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министар 
арима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој д 
шта јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се р 
е било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да 
 двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављ 
раку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су с 
"92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој сла 
.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из ун 
} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу,  
.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она  
ио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> глад 
нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарц 
нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извор 
р имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, а 
вог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- 
ило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последњ 
о је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли,  
лског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче пр 
се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте 
опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег 
ади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p>  
ead> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>З 
напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога 
ку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те с 
 могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огле 
ек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена  
дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да  
е док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему  
по име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у 
ала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од те 
е.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила  
 у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазух 
ерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми  
сти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, з 
> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили 
ку станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загон 
 чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула 
и овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, 
грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе по 
оје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао  
дам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, 
анцуској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се  
ста. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је  
о ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њи 
ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више 
у док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p 
, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други пово 
ише него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се 
реба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још један 
} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега:  
ја тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама  
тровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош ј 
орима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на 
> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја в 
оју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у 
оји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му 
ило:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција 
о свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије  
ства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале  
белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да н 
атрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију 
војим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одл 
/p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Мил 
 раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и  
отражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратим 
лаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шеш 
 што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и о 
е ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио са 
вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и  
них кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га чита 
<p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања 
 је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад 
није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Ци 
га? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратк 
аре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балк 
воласта Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</h 
оћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је бил 
> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Во 
 хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош,  
да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{ 
лачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увре 
ешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја благ 
иш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи. 
о писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у ав 
дну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одг 
ек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слобод 
Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорче 
дала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се  
осе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано 
е полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће  
их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу 
ега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи как 
 ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки 
а све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би 
и у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар  
у, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још  
р ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} 
имљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлос 
 до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љут 
д свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он с 
ве <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они с 
рисима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах 
е говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади прија 
ало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S}  
 Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како  
е лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену 
?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то  
дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше. 
ка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око З 
коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек 
 уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица 
ново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада н 
а би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу 
увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То  
жају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, не 
оје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, па 
ишта него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати,  
, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих  
/> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да  
и сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, 
у.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је 
{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n 
b n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе суј 
а да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар ре 
је куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне 
ите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим 
адницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену  
ислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао ј 
ижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја виш 
чала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у н 
не речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она 
ила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Поди 
у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, 
мње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад 
а хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Ми 
причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогу 
о, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши ра 
г, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не  
гне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у дворишт 
си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не 
 Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут. 
ти да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као залив 
е падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола д 
а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговор 
е свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо,  
а чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде 
 подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу дево 
ав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене,  
мачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига  
..{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и  
 бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан. 
 тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде! 
претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски поса 
 добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, о 
тово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у т 
 хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан про 
> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле 
ремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S 
огнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошу 
 и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Зд 
ad> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бр 
> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комад 
ј, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као ј 
ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још 
жи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да да 
ла усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико  
 сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу ко 
 сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу ко 
да, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогу 
 ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је на 
ја ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва с 
један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња 
е вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према з 
 врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник к 
.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум 
бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти  
, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У ов 
уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, 
у се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први  
 наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места  
ОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој со 
осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> 
у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам пост 
у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам пост 
је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљу 
 Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а  
отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Он 
 лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчиј 
кушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред сви 
 у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је 
еби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради. 
јој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жен 
шави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју 
рим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка. 
а, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!.. 
вај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда  
слобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне 
 стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом.  
вољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога 
 кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изнена 
удућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да о 
одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине. 
 би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку ка 
ше.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти вол 
лагим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично дола 
није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Севе 
, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна шт 
о важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити од 
нај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна за 
а позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И раз 
ара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очиј 
трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радоз 
жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише 
 дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! 
че јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушт 
ад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу оста 
а поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити хра 
и и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе 
е усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећ 
ра месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, а 
рећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да 
који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и  
а према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би бил 
да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене 
 никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, мој 
ајвише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму  
о су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу. 
птао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претста 
 која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те 
ш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не доп 
ијатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа. 
елеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и к 
овима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не м 
вај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - 
p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја 
 да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра нас 
ишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допа 
тру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад  
ну, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-д 
је срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{ 
 да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошев 
а по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, пр 
 рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Ба 
о крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железн 
 - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остаја 
сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће ка 
е; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би м 
ма законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабаст 
рему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од  
не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ,  
 дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно сре 
стељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери  
ње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без 
> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</ 
за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала 
утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим момент 
ло.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p 
у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже  
ез обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бит 
зирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим ш 
 покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено ил 
е боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божи 
грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} М 
ијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталн 
им наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуал 
!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речен 
ку као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се 
 у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе 
 новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> -  
ма извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>З 
; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом ту 
мењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су н 
.. да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало посл 
арим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио 
тин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шап 
иколе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајк 
доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, т 
тављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе наслика 
 кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви 
тву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе 
сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с 
е.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари 
и, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати 
} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места н 
ала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени с 
ме ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није м 
е потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S}  
у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке  
или посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који 
 своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p> 
а знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам са 
ем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљењ 
 може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљењ 
к и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чин 
не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а изм 
уди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си в 
 мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала пал 
су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили  
и су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори гла 
ла да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали гл 
кученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио с 
о присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за н 
сти коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S 
у ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, в 
це.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који  
рмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала н 
био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак  
о за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на  
ислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испашта 
.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио 
жују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старије 
{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја  
и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не ви 
ри очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад о 
а га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега к 
е се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицањ 
ње у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која ј 
 млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово 
сати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља 
мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче  
ти тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написани 
одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или 
 ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли с 
адно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу 
е била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широ 
 их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се поја 
<p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике мес 
ела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих п 
ош више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку 
Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог кр 
ли, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p>  
 крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешк 
 за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош пр 
 и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p 
реба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као у 
сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, о 
пак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра  
је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био  
за раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l>  
ОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Креми 
рен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер до 
 ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано 
 дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене,  
те заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво поглед 
трао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички 
својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум 
и кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зо 
.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</ 
ако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена уз 
ногоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима 
бра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једни 
ности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну д 
е лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам каже 
томе и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, ра 
едно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало  
ена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да с 
јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме  
 старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вуна 
 му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет з 
на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже 
овићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да к 
д.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протр 
стрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту де 
 Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Ни 
устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> < 
ик налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној 
 била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од сви 
тим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рук 
Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забрине 
Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем 
ије толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, мл 
се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из  
драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си  
</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену  
 и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог 
 све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној сп 
м.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити 
ене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и д 
захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка кри 
убиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је ве 
.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже 
иси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само  
е ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази  
 собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по трој 
цније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да р 
{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са си 
но сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предају 
утрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у 
краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са п 
ер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у на 
ајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Е 
е?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих  
жно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово  
ме кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не гов 
нархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обрт 
 уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обост 
ахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био узда 
ћ осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе м 
ема мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S 
i>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све виш 
 Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, ал 
има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћем 
оју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан,  
ну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је ус 
та јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задов 
ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, 
.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb  
дми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три 
ећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и став 
"Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми 
ити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто с 
<hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и ст 
 очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се  
одадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њих 
 јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио н 
з одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једн 
, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title>  
 Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зау 
иховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше  
блачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} 
драво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја с 
је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и од 
.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Вре 
, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допад 
оњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.< 
се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где 
, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравиња 
} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет го 
го и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и 
 је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим л 
 оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео мн 
ла и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} И 
не, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према 
им једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу,  
тивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи  
еђену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши 
, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио ова 
</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у пр 
само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и ч 
 и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ  
и није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у < 
 волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак уве 
њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што  
 госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери 
оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге 
 за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица 
 </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окре 
и њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би 
ријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновље 
 он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком  
лицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао  
 је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, н 
ас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга 
могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није на 
право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> < 
дна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође  
појну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S 
ме, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико перс 
енгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и  
енгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог чо 
јена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни  
- упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио 
министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди 
. </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, 
ао да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући 
дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали? 
и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје 
.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да 
нао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је з 
трану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку 
оје је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука 
што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писа 
ати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S 
етну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка 
што додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не прого 
е могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка  
 има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен ст 
ма вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у ваго 
{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба. 
 физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је мла 
ртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као  
лестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о 
озоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта 
Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па  
светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијан 
 дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, 
ма?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Б 
и.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} 
година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кок 
је ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас 
уди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић с 
тање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог доб 
ди утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може б 
бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на  
рик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дан 
title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.< 
жем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије 
} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без на 
 увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи друго 
.{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, 
p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} А 
 само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратор 
стратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да и 
{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро 
ни.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не,  
ну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџи 
 прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница? 
вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S}  
, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, нау 
равичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чиним 
p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па д 
</p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био св 
 или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је 
p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину 
облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће про 
је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} О 
о за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и.. 
> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете с 
е верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да каже 
/p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} 
ше по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не 
S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени д 
су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тв 
Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао. 
могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Преп 
зофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свр 
ице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хва 
ивио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, 
и, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресе 
и те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та по 
 свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S}  
илика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, 
дан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми с 
е за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада п 
ке.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попре 
 <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске 
а Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога 
но Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у жив 
вићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјалн 
</p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се вери 
ветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је  
вој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написа 
одаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</ 
ио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је ство 
мо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесе 
 свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указу 
било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећ 
{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <t 
/p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у < 
 шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p>  
Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја  
о.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да ос 
адоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, се 
кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</ 
орода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на к 
прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални м 
о те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се боји 
унила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљ 
нутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад 
стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка м 
ка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину  
бнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак 
, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан м 
S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у 
...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ру 
ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p 
 </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледа 
о да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на сво 
 ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух 
њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на то 
з Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</h 
ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то  
ар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У 
<p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу с 
иче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио  
а вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p 
ете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим 
 и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толик 
на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме. 
ако ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле,  
против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љу 
 живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љу 
 имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- З 
или да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крив 
 ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</ 
/p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде 
- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезд 
Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја 
ег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љ 
рапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мен 
божаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми 
и то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за  
оста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да т 
то ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме 
не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ј 
има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мо 
Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n=" 
S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} 
 се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Ј 
дричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може до 
и је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом н 
p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је др 
у биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, о 
 Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које с 
рем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зор 
да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... 
е тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искр 
 ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек 
иде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још неч 
 упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али 
меша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад  
ства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзо 
ћа не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и 
ушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упут 
емо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где 
онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сва 
оја "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су  
, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови п 
 игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се по 
<p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себ 
злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="2 
законита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред др 
е са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте  
их бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} 
ино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добр 
 пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала  
!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех 
 кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не буд 
адо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан сав 
 такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добр 
ог звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p 
шћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљ 
ити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колик 
јални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу при 
када!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, так 
ом, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли с 
глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали 
 кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p 
 у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној овак 
розору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима.  
ели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пр 
вао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег л 
погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио  
колског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је м 
груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости ниј 
ед плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана мно 
а нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о том 
вио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмисли 
отпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље 
на.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна,  
 n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се  
у издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S}  
прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трп 
мех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном ли 
имала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне дев 
и сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S 
е Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њ 
у парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај 
его ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њ 
а нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} М 
о што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко жив 
има црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им  
диш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S 
 - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице сре 
иле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожа 
а се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је 
е шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан по 
{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила 
} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забачено 
исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и  
о воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуш 
ице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упо 
у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са ма 
да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три го 
ц, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{ 
вину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући к 
еговим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала нај 
ра су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео 
јући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна 
пун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише замор 
{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми о 
S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се дола 
мите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре 
е још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у 
ла кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан  
а зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привреме 
да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их тол 
> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси ника 
ве на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео М 
} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубомо 
е.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала шк 
 су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарап 
сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb  
љаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам 
 рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је 
пи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, п 
ог сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно пр 
ије питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут 
држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли  
- И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p>  
аве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мис 
полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{ 
е кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спра 
какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима ко 
е пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као 
е које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се с 
{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није пл 
ложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Ник 
и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{ 
времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њ 
ца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала 
ља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узми 
убав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на 
собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој 
сликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам  
Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p> 
е се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишл 
који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас 
b n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву кој 
озајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако 
ио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се 
 нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачк 
одели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади пос 
 да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради ј 
му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија 
ко-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београд 
јим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би о 
{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Зам 
јаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, 
 увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од кућ 
 Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабр 
е је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој 
каже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме  
и.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, к 
 Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош,  
рала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала о 
вом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи н 
жи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељач 
ати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само  
, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му в 
а сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p 
аш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увре 
јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, м 
овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на  
е тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бро 
ији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што  
и ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље шт 
е лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече 
ада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани ко 
та кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је 
, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све до 
аш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како с 
аш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се 
било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прим 
гужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како 
јка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{ 
едити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и др 
 наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из 
вљај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу веч 
ли, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, о 
, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био  
 <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ра 
а нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услу 
сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, прове 
није ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} 
ешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла в 
животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Креми 
/hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас 
их ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака  
омиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у  
огледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је с 
 је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детет 
 две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под  
о добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу  
ила је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном п 
 пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, 
не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{ 
и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="1 
бедити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекида 
ти, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости 
и и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и 
јеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг 
м и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, 
стани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упо 
буда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S 
јском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... х 
равља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је 
>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се 
зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом 
и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече  
ле врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у 
орила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији 
 Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивље 
да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта св 
то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош об 
о да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад 
ја их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прав 
 с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузб 
гионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорк 
 заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлу 
Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бит 
рећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро 
 је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек 
и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек 
ислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам  
алу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислил 
проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте  
и не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што 
ђа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад раз 
целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Как 
е ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш 
отично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети  
јажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сара 
>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорк 
идео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је к 
ко да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јо 
 сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај све 
јеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбо 
знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листо 
друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорни 
S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича админ 
а администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем 
слиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разум 
 теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> < 
 на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кро 
е обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова в 
 његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји но 
сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанст 
обар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад  
гутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богд 
о раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник ниј 
иси бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Х 
е.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Д 
привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} Т 
ји, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и  
роглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпи 
.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? -  
Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како 
 њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно В 
и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се траж 
еђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то сам 
нде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>-  
p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам г 
То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <ti 
ава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи кој 
ио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новин 
, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот. 
и.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! 
Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у ст 
аме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{ 
ушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Ва 
азује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не,  
ан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице. 
су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милош 
ији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредн 
ано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизациј 
е могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p 
им да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цр 
е му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан друг 
 с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот ма 
убицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она 
жавни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- К 
овао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешт 
ти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде г 
 - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан 
 се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећим 
ем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти  
иши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се не 
ед мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој с 
запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претво 
> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Мило 
p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била ув 
замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи тре 
портер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поск 
руга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, а 
но том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слик 
, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу про 
ли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах ве 
 ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, је 
волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S 
а цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико в 
желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људ 
 њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили 
т чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> < 
ом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми 
и. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислил 
еш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигура 
 <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука ко 
емић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будал 
мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} 
ој написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они  
дмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у ка 
о њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соб 
лужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони крат 
ислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у п 
стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било  
зани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч! 
ом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш 
{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучи 
ине.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику  
овали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с  
аге, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таваниц 
желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жед 
м проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу,  
у.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам ис 
} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти ш 
 као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и жив 
акле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људ 
ску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну 
сте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погле 
S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си 
највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази,  
и.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечнос 
јмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише у 
S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручк 
ило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и уп 
 од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад ни 
а даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Кака 
алосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пи 
о на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној 
аву, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу  
превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> јед 
нутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао  
 Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имал 
је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у ш 
а тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејк 
а мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело 
ириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не? 
 </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се  
{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да им 
е да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситу 
валио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегда 
рујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да к 
у добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} 
се девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати 
 Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, 
 изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> с 
а Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после д 
да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пр 
једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај  
и од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна го 
места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље в 
е. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p>  
њем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, вен 
на је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и  
ног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо 
егове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво 
ошћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског 
ког цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геомет 
 је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од прв 
} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и 
ла ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{ 
ам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи,  
 осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове по 
, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, д 
? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за с 
ао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, д 
њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пр 
у земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> < 
твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле д 
ца Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке 
тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе 
 - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно  
ажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одса 
мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ов 
 циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тре 
 сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књ 
 и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, кор 
сле једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али 
је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци к 
дан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништ 
ајзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затв 
једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом и 
 сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она ре 
ле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реден 
 собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници с 
рану, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко  
сли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом н 
ести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро  
благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се стари 
Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S}  
сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два б 
и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ће 
кује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио ги 
а своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, по 
</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би рас 
циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што 
иротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, о 
упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га 
био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" 
све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја бр 
к с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>К 
о брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И м 
 је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жен 
роводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко друг 
апели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним 
путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазух 
дресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате 
есте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегд 
 буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гл 
 није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да  
у, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте м 
а сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме бол 
 смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме бол 
са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} 
са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то  
 као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Ка 
 то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука ко 
{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислил 
дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз  
априс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хте 
 је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба  
>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Ал 
му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је та 
ињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао,  
S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био о 
ц. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало  
е поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отк 
ужа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као т 
 их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је ист 
ало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. < 
а и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти бу 
драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кид 
, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу  
лијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а п 
ош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао,  
т, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском расп 
{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлош 
 сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења:  
дарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није б 
е саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату. 
ана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми 
акву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а ж 
да основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везују 
 остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, 
угом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну сло 
 на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти има 
е незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи узда 
е и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове веч 
 би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соб 
 мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брља 
би наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена 
ио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - 
није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} В 
ђу њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и оби 
ка кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељ 
љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, 
према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писа 
пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили 
... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и д 
ни.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је с 
ишта казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; 
 тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш 
ао у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више н 
мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у 
животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим 
S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p 
бринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужу 
 знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, ов 
настих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не 
 ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да 
наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да  
 овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Зам 
лико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише тре 
иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а  
.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничк 
ако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} К 
ита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице пада 
и је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја 
то си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драга 
показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме он 
 ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одгово 
ете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и 
да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S}  
е, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од  
о је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам г 
 ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Ув 
пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити р 
ам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога 
tle>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих н 
, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и 
о му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај ф 
аоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно  
црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти с 
љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срц 
 није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?.. 
ати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.< 
 све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећ 
и и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако 
е мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену 
ест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што с 
Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је ј 
има.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамвај 
ине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме  
творена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека 
е још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, 
еланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних пошта 
ле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купа 
руша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, за 
{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пре 
ама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце зна 
, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати ко 
дске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="179" /> 
оришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарик 
вот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од 
ни, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зор 
спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p>  
етлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета 
жено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца  
нце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић  
 шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Бео 
ј соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа д 
ка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна м 
ла.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, крете 
есени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси 
ажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S}  
нпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан о 
им изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком бре 
имегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, 
и полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао  
е била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S}  
 сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префар 
ед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним 
 уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су о 
а се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту к 
пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих дру 
 као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</ 
је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавај 
продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани 
шао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим с 
иставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују 
е око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се  
ну.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други 
анима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да та 
 њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице  
 животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том т 
 n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић 
 које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде п 
 и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко од 
 за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одуда 
нице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену,  
и су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини 
илош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од 
од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некак 
е да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре 
који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром ј 
 осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.< 
> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Дв 
 пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <h 
ичком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свак 
 у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била ф 
а; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од п 
.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више  
.{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче,  
тојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пр 
едно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини д 
драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окре 
 га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао н 
е код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да  
ава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сија 
бу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га ј 
 себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> 
али?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пук 
Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледа 
ве друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, 
 топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипа 
на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је 
На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено 
падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном 
} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рук 
} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ран 
, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с ми 
г Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза ик 
т, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањско 
окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад ј 
 чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је 
 смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по к 
 ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад  
х је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} 
 <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и оста 
ги крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали ошт 
и, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да 
 што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се бил 
врчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>-  
<p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што 
треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини  
и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он 
поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међут 
лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господ 
вао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио 
два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узј 
а и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу ч 
ма.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и прав 
разним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на је 
у и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико 
; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени тре 
гледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да ј 
лада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже  
бијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у 
иковарошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма 
соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се би 
тприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда 
атеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због ма 
 није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја прир 
 Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако т 
 једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се посте 
иљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где  
бав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео 
ција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као њег 
 да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз 
долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт  
 био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Мил 
оби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Мило 
и своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} М 
арало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љус 
ени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... < 
ила Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, 
х обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја  
ила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да 
ва повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио се 
од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хва 
авиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, 
 рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледа 
ји.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био 
 госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала 
 по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, бел 
 и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p 
наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Д 
осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој суд 
 је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам". 
S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг 
 лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се 
е косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас  
 нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништ 
лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="17 
овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу 
 се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, из 
ије допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га  
, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевеко 
 осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несно 
 га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се ос 
неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> < 
ао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је  
ве зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша б 
лађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мен 
тички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Ср 
трашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, п 
који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасј 
дно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се к 
розора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно в 
о једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити о 
је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо 
а?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и ниј 
 усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осм 
 су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруж 
 да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклев 
е су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу  
свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо  
ави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као ш 
ије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А ка 
 усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> < 
љица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад 
, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и б 
е су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много дец 
>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за ам 
ти око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је игр 
леда, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од не 
родужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је 
 песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, н 
ао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју са 
не.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p 
ио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од св 
егови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила са 
несеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - 
риште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за  
ар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна п 
елике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је 
ине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где 
љуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} 
је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба н 
је увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, ра 
ак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немо 
ројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у  
у то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изнена 
о свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те п 
мшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либ 
</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди  
из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног жив 
ације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу 
аде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајућ 
за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло с 
ј снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе 
ни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у ред 
тари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свеч 
на.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, њег 
их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби ј 
ретварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале живот 
, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког 
је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст с 
рка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла 
промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак с 
а започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнер 
але очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На  
 Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који и 
брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закић 
 хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се к 
 заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавиц 
епо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декла 
 те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек 
мо је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад  
, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану  
} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </ 
 су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог  
} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви 
овориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и т 
 перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мо 
 стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхт 
агласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на  
бави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продуж 
израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> 
о отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <d 
у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз  
} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Крем 
ла се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то 
ио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка 
тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.< 
смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се род 
м болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он п 
недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћ 
е пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још ј 
несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање  
поведаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, ри 
м себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обез 
ен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и реч 
>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, пре 
есе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење. 
и своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико харти 
 се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан 
игурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој  
икао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и посто 
ку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она 
 и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жен 
м, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и ву 
 Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и ко 
лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту леден 
н се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све 
драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узет 
.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} М 
 примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско л 
апита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Д 
њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Мил 
м животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глум 
 сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грд 
од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, 
а њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се саста 
е у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота 
> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само 
циг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч  
еби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су 
бав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као је 
убакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним ше 
а сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка неш 
стао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко двор 
 узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан 
-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од  
> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало  
 покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад заве 
ијао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био же 
ију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га г 
о дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстим 
дно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са  
у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим  
 доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако п 
било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свег 
p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо 
 велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" 
 <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни 
сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је бу 
баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду,  
ару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове К 
ља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крв 
 да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин ј 
а на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њ 
ише.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пр 
а колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води  
овољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, 
њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p 
 тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Мил 
ио царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико н 
дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на ус 
 је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горел 
чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како  
е владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
рне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од ку 
је је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су  
врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела бл 
лике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још д 
икера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико ни 
е све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјеки 
 жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли 
, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе,  
дојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по 
ва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и дет 
/p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S 
та материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело 
али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је па 
ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Је 
да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били  
 ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра сла 
 Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се л 
ис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву пе 
 наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, нас 
pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, п 
хове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцим 
оштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета б 
 часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је би 
азио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика 
 као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, 
 ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта  
> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Ми 
о преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој 
су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов  
а.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за каф 
брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попади 
здизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађан 
 поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе то 
ирока као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред  
 радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је би 
 уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си там 
 Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја 
акве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p> 
је су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лице 
 се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имал 
 Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред 
плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и  
т ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном  
не очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопи 
пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионе 
еде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p>  
ео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вај 
ао ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} А 
 био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који ј 
до!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те м 
 као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама  
ве је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!< 
> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише бе 
нтимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су и 
 дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом  
пао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и  
е свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Ду 
але.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а пог 
мио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје 
ише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- К 
е његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пре 
.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она с 
ше ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме т 
рике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушк 
е планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и 
шира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејин 
hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече  
 живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у гла 
{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују ни 
куруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливад 
вним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И  
ака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који н 
 била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У  
роста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу н 
бранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро  
..легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S}  
ада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијо 
едопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} 
 водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који 
тар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући  
че него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила б 
лик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата  
кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гим 
лио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је  
наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и пев 
подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их 
адржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је  
 <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу. 
 њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног т 
 су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно  
та.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре ч 
ући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром  
м се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној све 
ближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци 
{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песм 
м ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја по 
арији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се ра 
аже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене з 
ам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима 
бра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли 
а, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p> 
елом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два ве 
ика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} П 
чани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду 
стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена 
 им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="c 
епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> О 
лена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакош 
те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љуби 
<p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>Посл 
о да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да  
о часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различит 
тава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливал 
н се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново  
> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хл 
S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кро 
оворио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се прес 
но дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, к 
амало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p 
рироди не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уре 
лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на пр 
угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хт 
 а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би 
м сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. < 
де, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки 
ш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желе 
ко љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који  
ајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по 
 изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи че 
е радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Ал 
 Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се  
 питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега  
> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, поч 
гару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили 
 измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати с 
 у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у  
ута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостоја 
е пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је  
м, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелам 
 брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже о 
лост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силует 
им би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била наслика 
м тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, ко 
пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне б 
није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У  
и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло ж 
рало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити 
долико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као д 
{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Но 
шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је б 
стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на мит 
необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто с 
дала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети ка 
 неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као 
ивети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ов 
лошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Је 
ла од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био цари 
ешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да пр 
еке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан,  
.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> -  
ју.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе,  
инског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Св 
ове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он ви 
у битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе са 
и јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право 
и се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је дал 
а један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла буко 
 млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, 
мена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и 
ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора  
еднака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове  
и су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и 
ви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео 
аш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да ј 
или прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош 
а друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> 
ш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово 
војка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене? 
речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу  
ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад 
воје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лак 
је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нис 
 од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека гот 
ремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али о 
ецијални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растован 
p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад п 
 се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n= 
е.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, нека 
а помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица цр 
релетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исква 
ла и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма опис 
единила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као 
ам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која т 
 чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S 
 тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на тр 
 заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан 
 много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег 
бави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи из 
 мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим 
да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} З 
ртији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са усн 
рнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општ 
} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом 
ош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука из 
евојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирн 
ужом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, пам 
шу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свир 
ма Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке  
пљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препо 
ђе тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка.  
оезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном. 
 због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мрша 
како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Преп 
 њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> 
{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено ок 
Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно ш 
 старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и 
 је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног  
ели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједн 
 још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбу 
 се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа р 
што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило  
 и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао  
чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовни 
ек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. 
Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, М 
 никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној зград 
им.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок  
ати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Б 
крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће,  
и, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p>  
во сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Креми 
но и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} По 
ове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане 
небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте 
 Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио 
лазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само дв 
у среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу 
ресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и 
, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> 
ађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Н 
 пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се  
е другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од своји 
адио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју 
рам љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је виси 
вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p 
брен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n 
 <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један екс 
ли, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч  
Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један  
 мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, неза 
несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S}  
хове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца!  
 душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си ми 
ли се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и др 
ј ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S 
 било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не поз 
 ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо сит 
 у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши 
о целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст плам 
зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздра 
их нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му  
овању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило 
у црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, 
 ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два  
иво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђам 
не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене  
, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио и 
вим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово,  
е одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати м 
 је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који пров 
о бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори 
ка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са об 
са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка 
 као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади 
ешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, сл 
љења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју  
имо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: за 
он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београ 
увала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се з 
 те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и  
" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само јед 
> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Дол 
нама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасполож 
адном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако  
вијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S 
ика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у а 
S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову  
нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p>  
Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за в 
у, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво ч 
иса</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још  
ело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризл 
, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскар 
} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ип 
ово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се жури 
</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n= 
ен болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало 
се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милош 
а пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Му 
о има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ј 
уо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, 
а као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p 
икад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и при 
 <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно.</p> </div>  
а разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младос 
ђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зи 
ред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је м 
карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су ко 
ко лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем су 
једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрес 
билата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као б 
нарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним  
а.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће 
живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све м 
кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због то 
оди драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио д 
треје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно,  
ци, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на дв 
ети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут прен 
Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободн 
, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса 
да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ  
{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дуб 
не које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан 
уцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од вр 
</p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад  
аво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да  
 даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је гл 
, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис,  
све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузи 
био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који ј 
апорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњено 
су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и см 
тања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се  
ци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p 
тови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале н 
нут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је 
она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити м 
{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина 
 ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед,  
коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва ова 
гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи 
еједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је ј 
 и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу да 
орка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у бра 
/p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остан 
таријим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и прек 
ко код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите 
други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако 
 завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разнол 
 већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је л 
вали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанств 
дна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> 
 перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и 
 и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сре 
 кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су глав 
лонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S}  
ма.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдс 
 Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јут 
х дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против с 
p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваз 
 правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због ње 
а горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с  
 рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише в 
, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао уне 
а кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне  
 пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубо 
етња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ћ 
али како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да преда 
и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S}  
 патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шета 
ектричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратк 
ирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{ 
ство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрат 
кусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала  
и том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зид 
ом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаш 
 </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог  
ски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио  
ним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли 
месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско п 
не за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукл 
ља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписан 
вица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Сре 
="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почив 
 драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, 
пљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивал 
ено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошев 
ојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена т 
огу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуца 
о Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад 
По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним ви 
> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадв 
срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење 
Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још не 
 родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, п 
едбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се позна 
жена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним  
страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пла 
ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена,  
о да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станов 
Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> -  
чека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него п 
и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, кој 
 се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад 
м гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући с 
рзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дал 
рупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале  
Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника м 
о раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима 
опажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин ј 
енгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је 
инови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи ш 
p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} 
у да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и  
нику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су  
и довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и 
но да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу д 
лед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да 
 раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним велик 
м нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљав 
клопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено  
зла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крв 
меја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољав 
је Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S 
истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алто 
 и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је п 
и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирн 
е у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан 
стоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последи 
ње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли 
нетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе јед 
т, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање 
 Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун ј 
ју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, -  
у, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од кап 
 Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S 
сама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али 
 духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали 
 у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га ј 
ати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али,  
а широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорс 
 Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна 
ане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала  
мотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није ни 
рганизације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од ц 
а волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хо 
сати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак и 
 паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једре 
тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута м 
езимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ 
олом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балк 
испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и заба 
писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио 
 одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и б 
жице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Ко 
о доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију 
овање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало п 
много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ј 
их пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада  
 куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем  
ахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклиње 
једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, 
узом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се у 
у Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љу 
одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Ш 
н.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су не 
 ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала н 
изати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> 
 смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од оба 
: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Д 
свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесн 
ите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново 
и осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту 
бине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним нап 
жио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или ст 
 и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш јед 
 а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова  
 до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после чове 
а се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са за 
ари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао г 
тпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шт 
радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама 
ене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је  
азао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодно 
е.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог с 
 /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је 
се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из 
 познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори 
о којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су 
ак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је 
лазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су ве 
алдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин 
личе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се суд 
орка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> < 
 између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њим 
у своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Изво 
и: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао  
аницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали 
о дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S}  
ви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За о 
 фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико 
м тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> 
ом се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним стол 
рош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на п 
твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слат 
рода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то  
нички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији  
ој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се би 
светљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{ 
ека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немил 
p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је 
дице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <t 
и, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворен 
 су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвен 
 ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњ 
зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским  
анџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледа 
ађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љуба 
налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Б 
и је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S}  
ају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би 
роје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би к 
 која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Баг 
>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title 
сле доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна  
 предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ре 
- Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она 
су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет 
ад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бој 
е не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем о 
д јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} 
 се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавиј 
мају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или он 
пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, 
што важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити при 
али о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.< 
 се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> <div type="grou 
ом осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића 
јеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи 
Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико 
p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоно 
 дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма  
е чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва  
е изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода 
и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића  
аницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као из 
лу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога д 
а, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није бил 
ренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и у 
 у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се  
овори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Нај 
иши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак  
авом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљив 
е толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и нег 
као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаре 
ра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу цр 
и у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>М 
а ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зу 
дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није смета 
е извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај чо 
 о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мисли 
 брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим 
 на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену  
ала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног обр 
 бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је < 
и би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку  
по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећ 
 мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О,  
олним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и окр 
вио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високи 
али су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посм 
 Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу н 
:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна ули 
мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио 
ра који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се 
међу два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S}  
 да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</ 
тихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматра 
римили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} В 
ећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кре 
жити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уф 
 ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен из 
у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао 
иле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и так 
сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа  
еле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је з 
S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, 
леда сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладно 
и јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла г 
а, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајн 
аву нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сен 
ачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним рум 
{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: а 
шир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе  
ажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S 
у и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу  
не ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и нек 
око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и 
.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно 
знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун. 
и утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави вре 
е растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави вре 
срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ: 
тског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса  
о? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојач 
 мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само 
После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да пр 
де.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви о 
елу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S}  
 где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људ 
ти о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео  
ма златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l> 
им офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у ше 
имегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог п 
виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермер 
суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од ча 
јутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прст 
тали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали б 
 да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан  
о зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују пи 
p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтел 
 дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која и 
чно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на 
, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечан 
 и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и 
главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина 
 требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе 
шицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очиш 
..{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Ал 
 ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. 
дило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад  
лија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољ 
сине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су с 
дњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали м 
ио покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда  
ж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале  
мучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече 
еоград се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли  
ајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кр 
 се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као 
о је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака  
{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са простр 
коврсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Вас 
њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у с 
кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће с 
свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам 
 друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S}  
и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак д 
се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре 
ају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по ко 
{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је 
 <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми  
ли облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукл 
еда, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као безда 
S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у по 
це, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна пр 
ј рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра  
београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чиј 
p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и бла 
каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између на 
трчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао 
ри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао  
S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S 
} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На  
е столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад 
 мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине 
стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком 
 Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоран 
ни хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голужд 
могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тог 
 мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> б 
, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са  
муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве от 
хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катас 
што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посет 
ког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зе 
убав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Сврши 
о нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После д 
дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну 
само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих зн 
 колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сирома 
 шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</ 
репој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи кој 
S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње пре 
те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n 
 Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју,  
 доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку 
дили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних  
, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију 
} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гро 
а је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово си 
никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, п 
ерена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не мо 
е боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су 
 и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био вр 
 Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана н 
е ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране 
 била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су с 
е и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако ј 
аве, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се упл 
и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци,  
е су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у 
ју где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом д 
едњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S}  
ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом глав 
уку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени св 
лободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, ник 
 као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се 
ака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да  
реме, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је 
ости и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити 
од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпоста 
а већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетал 
које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позори 
 нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Н 
а клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била ода 
 тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p 
ним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грли 
анчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и 
ишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну п 
. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише н 
, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран о 
 трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно д 
 - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један рефер 
зио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код кућ 
чар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да са 
та; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје  
ли се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина 
 хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из соб 
латни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> 
 - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали.  
на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа кој 
И</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од  
регу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Дра 
лош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда 
еседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, 
а су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћу 
ица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен к 
о допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одгов 
 балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} С 
е... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разго 
азумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драган 
ви, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули вр 
ији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је  
ркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошев 
напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Св 
е су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине -  
г формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је досто 
 читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно  
 царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид 
зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и о 
а стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фото 
ечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао с 
киној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервиј 
едова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодуш 
д, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да 
цкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја ко 
 Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма 
је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црно 
 почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им  
 знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мај 
сте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, 
 тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и 
иромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S}  
и рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{ 
да тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориго 
исали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио ш 
репорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански изве 
 се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег нов 
ве послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове ц 
 једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што в 
је, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и  
} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски 
 да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је бил 
S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, 
ора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале поч 
питују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!. 
сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> < 
дан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се 
и, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада  
а према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без 
е свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румен 
ј царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} 
 деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом 
око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу во 
е Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свеж 
 <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове  
срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</ 
ик поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до 
њавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ  
ба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутам 
а ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Мило 
за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш за 
ћи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да дон 
и тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S}  
оче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам  
те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека 
 моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом ни 
леда и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну 
ле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам з 
ору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p 
 отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пр 
аво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко изве 
 перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поч 
знату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весе 
газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорк 
во да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неуми 
 пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још ја 
ересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо  
 претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или 
 заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, он 
Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у 
 пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из год 
ве манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му до 
олу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драг 
авао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће 
 се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљ 
али своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољуба 
еко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазил 
и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се гл 
ану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да са 
 само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за је 
 очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означ 
настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се  
у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му 
ај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi> 
е тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трж 
е његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак. 
ад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S}  
ио спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састан 
оварајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо  
ди човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у та 
но.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радо 
 то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лоп 
а који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати 
омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се в 
јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта  
 <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ши 
шљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом  
" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не зна 
ајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Са 
ико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило М 
елицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот,  
погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од 
реник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ак 
дничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се прем 
 отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, св 
 на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душ 
ца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја 
хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} 
ка стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају 
а се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу по 
ољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урла 
о путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам час 
ија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њи 
уди који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p 
 <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и  
а сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ства 
познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, 
ђа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, 
рица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприл 
овог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попус 
привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изн 
, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгути 
о да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгуб 
о ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоће 
и је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак поти 
пше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли 
менљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти:  
е три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и за 
 осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој  
као сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар д 
ред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - го 
<p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} -  
ца предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.< 
 <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли  
 најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу д 
у позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љуб 
сећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психо 
{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Мил 
пољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са н 
испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао сам 
на пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с к 
.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прек 
ти кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочит 
ена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је с 
у би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем 
у.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се 
кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено е 
уцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна б 
 не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна вра 
ако ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова 
е никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобрава 
ум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу. 
 ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене кој 
 Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је б 
ни су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда 
ник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p 
 га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Мило 
прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима 
но да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <t 
 Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсн 
ребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту 
ободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примам 
би, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву 
ст.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан 
дете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позо 
да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њих 
дништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мал 
еђују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не 
ога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у 
им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога м 
, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се 
.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја жив 
и она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече п 
не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај 
елену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на ка 
н Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше 
у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да  
 Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љуб 
ео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина до 
 љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргн 
b n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат пре 
нај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна ли 
 пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и  
очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На њего 
{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По ко 
суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе  
о пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући 
 сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дрема 
на.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после  
етао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволе 
и никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Јед 
екидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашен 
спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - П 
тићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у  
шно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ра 
о грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржи 
чени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневни 
S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени 
 је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу п 
ћ се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S}  
обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавал 
ад.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту. 
и људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, 
га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институт 
 од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</ 
магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се  
и му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозден 
и су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни 
егово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време. 
д на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се  
је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала оп 
одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана 
о читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title 
триотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пља 
 нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржа 
} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су ка 
за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за п 
и руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лиц 
т, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса 
ирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је 
 купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и 
 јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовиц 
а, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је  
ати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала о 
н.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза 
чки трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли  
грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искор 
 олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло 
на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, за 
учности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом с 
ота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи сво 
ћу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом пал 
{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и 
 почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих з 
е: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је би 
ве својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у  
клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног 
ко лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела 
 воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у св 
зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспосл 
 је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S}  
 - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - 
 <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за 
емих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Ма 
а пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и  
једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухва 
мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме  
е оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава 
.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велик 
 Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед бе 
унаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе 
ећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски ф 
ћ ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу д 
а чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанстве 
з једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и полит 
њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање. 
 је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија  
стани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на 
</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p> 
едне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што ј 
је мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног  
 врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, шт 
је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, ти 
а; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и 
дах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале 
, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Не 
ако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се  
S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка 
дна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетс 
д шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака. 
а цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Т 
и стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош 
ни пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p> 
и, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочил 
спод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њ 
.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесн 
ст је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, п 
 живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о п 
>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право  
је хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декла 
ољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победи 
ајјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео 
будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао. 
 а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му п 
 Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S 
ата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а с 
 као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" />  
<hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви  
S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се ос 
е, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи  
вима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како 
топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цре 
атељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, са 
т презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без на 
век решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи кор 
ицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће  
вског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} П 
ма, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом ва 
ванично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо  
алеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смеши 
ује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниск 
је било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљен 
дина.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џа 
т, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким у 
 ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не заг 
косновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана масти 
</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спава 
 срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{ 
 тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се м 
срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико 
роман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди 
сна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој верениц 
ула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </ 
ала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српс 
ијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} 
ловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте с 
аљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, исте 
љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су  
евојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помис 
ве душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је ујед 
 осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилни 
ица, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њено 
алице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, отк 
 - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га  
ња падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или б 
својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, нај 
ати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземно 
еде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину с 
Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бле 
асно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносн 
авник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносн 
 је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под 
озор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још један 
али остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су о 
 кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у 
дали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гле 
ч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом 
адету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи с 
ако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сли 
ма не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе пр 
з уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постељ 
емић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са  
 опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те н 
игенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, к 
 <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном ус 
замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти с 
предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајић 
 с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој у 
.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље 
едан велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне гра 
амо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Бара 
, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p>  
ишта, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло 
једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ до 
ило прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је  
вему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на о 
ог романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у  
су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је вл 
е благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој ј 
владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест р 
е би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него  
ог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годин 
а на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај. 
 оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет  
а, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она 
ца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну 
 грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{ 
на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице глед 
 али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке 
онетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били 
која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, 
ланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тра 
них сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју  
од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за др 
је име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да с 
ше није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по н 
 знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на  
 једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку к 
S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се 
д, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће  
ом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Н 
размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан  
ватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је 
наш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила је 
полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Т 
 видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао 
биле испуњене и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења с 
ви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене т 
упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос с 
 се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји  
аби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све 
ић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла  
/> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевај 
е?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:< 
 Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он 
 <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса 
има.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било су 
спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време  
о са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> 
едан чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p> 
најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је зн 
е очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолик 
ивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ в 
мић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново 
ако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друк 
аменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу беог 
што је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја 
м кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сун 
тко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа 
њак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења 
 желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, мој 
ремена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична беогр 
ека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила тр 
ненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type= 
о састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путни 
, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале с 
ван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - уп 
 уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша узди 
авајући женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући 
за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јав 
о није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад ј 
а осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и гу 
лабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између 
Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали 
бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрх 
 је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорк 
е све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се ч 
 мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свог 
о дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула 
се се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је п 
не и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека  
убави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једин 
 је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S 
 и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за  
еко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом  
руживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Пр 
 она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласа 
 загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану. 
, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је  
Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоста 
њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S 
 Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонил 
а.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за с 
 галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину парт 
ог дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} 
постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку з 
ке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они с 
ио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да п 
есту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица  
ри му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се у 
тељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог н 
ене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, 
мног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран 
чињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим 
сматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој т 
Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци ј 
ав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима дон 
а жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за м 
Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био ја 
лости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру 
амантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p 
} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи с 
ри на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ват 
у везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне 
оришту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега. 
ао круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју  
аличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздравља 
 ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа  
p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких к 
латке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, кој 
После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског  
p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стог 
ено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и 
ој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светл 
 жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што  
 мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца,  
лико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породич 
ј страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад св 
>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мами 
ала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов со 
а Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгле 
њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгл 
> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савла 
бог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске геогра 
S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је п 
уједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу к 
 из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пу 
ивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="23 
х постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубист 
 листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На ест 
pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То  
ледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова с 
ио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да 
унце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати... 
ачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је се 
убљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод как 
/p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драган 
рагутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећа 
 чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп ра 
 је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S}  
 видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене 
о суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, уд 
о њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима. 
мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему во 
шта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било  
 по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислим 
ичанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, го 
хта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно д 
авао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост  
атком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жељ 
 Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим  
 пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, 
је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно о 
овољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио сво 
аснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно приврем 
 драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p 
артија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, 
ој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситу 
рупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њ 
ући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живот 
> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Л 
атрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили  
а томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам... 
ући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко  
 Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели 
остоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Как 
ма.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити  
ка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом 
 у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову 
и на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестар 
 <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} К 
онешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и оба 
сушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те бо 
лави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му зан 
ица појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад  
уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, о 
псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти ш 
 осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, вес 
и су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као  
лата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипа 
унаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>-  
них врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој ш 
 мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани 
возно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некака 
 обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем живо 
г дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду 
н од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших 
насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске  
живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипарис 
подевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чек 
а, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S}  
дским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p>  
е хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади п 
обро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је м 
са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорк 
цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он с 
и како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да г 
ских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт. 
</p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, 
не плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печ 
 којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та 
, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте 
поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били  
али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је о 
неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.< 
а као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="6 
рање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се ос 
ед њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног приј 
 једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стенов 
еника, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су  
 нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> < 
е, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, 
сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи  
S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб п 
им годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћу 
е равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за дв 
еног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност 
 заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благ 
них кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на 
Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посмат 
 Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир о 
стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на 
изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су 
е обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило 
едиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали ле 
на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић 
сале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу  
ј лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мам 
ости, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да 
те, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p 
аком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законит 
 Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискуј 
што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га  
иву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хриш 
и јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатл 
ћао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг 
- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удов 
 срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала 
ата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанств 
 љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка св 
не дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем ч 
 их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким о 
о да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свир 
ли, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати... 
погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином и 
ко, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задово 
жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао с 
е мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом  
оћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се ос 
ку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не 
нати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Чове 
 и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као  
та је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су оста 
овима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се  
но и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарај 
ед ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говор 
 само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се јед 
 Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих дес 
трина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико им 
је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети  
авали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства 
то <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих дру 
ца.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по душ 
ислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку  
овориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог ц 
и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало из 
интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мисли 
 што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био м 
у, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S 
S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна д 
сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад  
лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али  
биле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага  
неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слат 
лазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Ку 
сивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од  
 расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефилова 
више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ 
уче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући 
 сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти  
промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, гос 
ко обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и укр 
 се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не д 
тила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони  
једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Сне 
о у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и е 
приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски  
ао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао  
ји се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана 
имило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да  
ла лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која ј 
 лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде 
ју.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песниц 
и и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачува 
узимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би  
ала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те п 
е осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују о 
их новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без ика 
ре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигур 
м вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде  
 и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које  
.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти н 
ли, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ст 
је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зим 
 запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није 
то где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим  
ако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа о 
 како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце ј 
 није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчо 
јно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с т 
љица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни с 
глед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, п 
 нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "< 
вом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и кој 
откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је пред 
би своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изи 
љави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, с 
анавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које  
жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном 
у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, је 
лница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешк 
ло оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке  
 отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не  
што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо  
весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да н 
пеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао пос 
разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се зап 
ло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео  
ико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не 
а, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону неја 
тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми 
 је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опуст 
ст повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност 
и ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као дв 
ала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је 
 пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као  
љом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се од 
матрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицан 
стојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли  
инт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S 
ли су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује ник 
нар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муко 
 живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубав 
них драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу  
 <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p>  
гових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песм 
инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор  
а и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била н 
астао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} 
ира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избац 
.{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и 
стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељав 
ем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, предс 
ли су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> < 
и; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не х 
продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се свр 
 пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужи 
адоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхран 
е нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</ 
као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода 
споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе х 
ати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и ти 
тело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младост 
ложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим,  
 у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књ 
му се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрт 
 је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је  
Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је  
S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем 
гњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику је 
че нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, 
диш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драг 
обријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао 
е која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао 
ст родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образова 
ривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви,  
новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела 
читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде л 
и би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са со 
чно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Једа 
познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије 
>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> др 
писивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањ 
њи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На је 
чку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула,  
да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле  
а истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат,  
ве очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли 
ш су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек 
.. кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је и 
ј пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља п 
у руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасв 
сник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју н 
ошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом  
рка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши 
Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на р 
 кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се пр 
 у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по  
екића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица  
га шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци жи 
 се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да  
еба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих 
олазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је б 
ним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му  
ј сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у јед 
репис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зи 
 хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти има 
е јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то б 
p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим 
е помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти прете 
та га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје 
ушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> 
илош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор 
ин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се 
еоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода 
и који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису у 
Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњава 
цао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред 
е.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се пок 
о као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхолич 
у од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним 
, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило 
се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се 
о драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он  
ошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У црк 
си и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију  
онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола 
ика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сј 
чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, сил 
осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти ма 
већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га в 
пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапк 
четком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је  
tle> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обичн 
 то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили с 
рпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили с 
цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је с 
ан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се од 
гдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се  
авиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превл 
груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело 
д с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Њ 
 руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне ду 
и тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа 
 уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, 
рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима и 
и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересов 
куша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је 
у за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновни 
 је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа 
жао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Ст 
колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у ка 
 загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени крев 
т ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону, пошто ч 
љиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи ка 
в за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, ж 
и писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног у 
ма, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И  
акшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, унос 
крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприј 
гледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцк 
ојави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, м 
 кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио м 
уштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена ост 
 једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, 
еда, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимал 
биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p 
gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говори 
узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом 
 и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе 
.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и в 
тељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, т 
и.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење сви 
е био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човек 
 накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S 
старелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шум 
еђу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је б 
но увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.< 
примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природ 
у.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се ни 
ледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је ч 
ња трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Кој 
да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек  
ирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њ 
ле песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк,  
Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао 
а.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја 
граду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи как 
и и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је пок 
/p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао уз 
и су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитето 
ани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску  
ући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мис 
Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу 
г правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали 
анцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Д 
ала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрек 
приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог 
ок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотво 
кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег сп 
не.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену л 
оје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане 
ао два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио  
спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главо 
спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над глав 
 је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећав 
 истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и  
g="fr">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић,  
у ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа т 
могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговет 
. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> 
тевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у п 
бог мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре некол 
>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају ка 
 радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају ка 
ла једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина,  
, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би поку 
ију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет 
 да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она ш 
ка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, д 
изовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p 
ови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик шт 
ате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} 
ећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео д 
љај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци пос 
ки листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну ориги 
} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима 
м, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, све 
 горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, о 
ни донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је цари 
им за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте пала 
упи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и 
ао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у 
 мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p> 
товањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске п 
ог <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић мо 
} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају  
мену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смр 
о рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео  
реће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео о 
ик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при 
ао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се по 
 да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љуб 
 не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњав 
.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад 
ној кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижев 
из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, 
ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ни 
ивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог  
дним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обр 
као је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позориш 
г.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној  
 друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених 
нара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и 
рада, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих  
ог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих  
 пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, д 
ице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: < 
ићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} М 
.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена 
друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић  
ао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекива 
сле, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> < 
е целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили  
ан печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и  
аширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једно 
, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све  
, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збого 
и су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто 
лосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих ми 
часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погреш 
 је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста 
се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Он 
т коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је  
и нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Тр 
их урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одма 
 - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се пр 
ка и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељен 
 по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Ви 
е избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост  
реба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели,  
 он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није пои 
и!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслук 
, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И  
о живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је  
дник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да при 
 малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан  
ицима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима зва 
им случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да  
ка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош об 
рна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p 
је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како  
здарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на не 
а мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Мило 
} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усп 
 поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} О 
 метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и ш 
{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико 
она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у  
оје се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара 
релетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз моде 
 да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао це 
/p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{ 
точић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између ост 
 оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном в 
 железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе роман 
, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више позна 
 где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити н 
оји имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа,  
/p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје  
м обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кр 
оју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити к 
тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је ви 
пети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је мо 
д људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим има 
избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</ 
м.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни.. 
- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има други 
} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све  
аво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дан 
 пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И 
већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили ч 
ресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су с 
ко их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују о 
у нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована. 
нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог  
и ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборав 
S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захва 
Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији,  
не самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} 
лно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно пр 
вори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу  
ао постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебде 
анак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико 
... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не пад 
ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже  
људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, 
 право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и о 
ђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb  
о да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су п 
е тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи т 
 билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, з 
да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими б 
трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова 
же милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да 
" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да 
супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p>  
 у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописни 
<p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и рум 
ли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочи 
сао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазрев 
и постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену  
н за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ су 
ом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни 
ћ се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху  
а и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не 
 и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи  
ци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене,  
ше плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну ц 
ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних кр 
уби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице  
ућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер  
ати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада н 
 хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа  
еља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и  
си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме 
ан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је д 
век који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад ме 
е он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговор 
шан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може 
дра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо  
лош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна си 
>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и  
несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још  
сао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> < 
 и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заје 
 једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. < 
ета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у жи 
ала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не во 
илом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Какв 
ном крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не бу 
ко је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује сам 
ло, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слоб 
атњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико гл 
ан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у ков 
ао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{ 
ћивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим ко 
ти.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништ 
 улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле  
 чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист 
, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најза 
ици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>С 
не у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду 
е.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те пр 
 званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{ 
и од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази сам 
p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога нате 
 заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом. 
анства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја воли 
 на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одак 
матрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време,  
м.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p 
о гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{ 
знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић  
је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p 
говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми 
 борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало 
лучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и 
о га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је исп 
{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</ 
е биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино 
вим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јану 
а и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb 
кретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уко 
 који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не к 
гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне сви 
ити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену 
овечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре 
ло дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално  
ћи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{ 
душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срц 
> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркин 
о што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши. 
.. сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође пе 
{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} 
 бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одг 
вде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сце 
век који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је  
своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p>  
живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој терас 
огаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дуб 
 увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје 
, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном куп 
а заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и виш 
 срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њихово 
и свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења,  
ова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић п 
авог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{ 
еговим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Крем 
видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S}  
на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венц 
ири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана с 
 волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од 
в и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и  
ојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се реч 
о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p 
х криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућник 
а помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- 
рада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и  
ак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли  
ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ј 
био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати ув 
 тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би  
ли за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно пр 
Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{ 
гледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси стари 
лед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја д 
војим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо марто 
 Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Ми 
S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист  
ку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа т 
обрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осме 
е на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тре 
> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гу 
S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу не 
им, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио 
} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије. 
дну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом  
ледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насме 
.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био на 
им, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који  
ветом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари 
а је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није с 
не на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан наме 
име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани  
 капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабе 
 ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ић 
, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују 
Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иа 
, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са нај 
 што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријат 
као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини п 
у се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што 
беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор ду 
Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну 
ти чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, оп 
да жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој поло 
пљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вр 
 ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице о 
одила сентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрен 
дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад  
ање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У  
а видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чини 
} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око по 
е сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клиз 
ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред кој 
е, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слаб 
ене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за њег 
а ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штамп 
 неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађеви 
сматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали  
не њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп да 
ла по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </ 
> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековре 
е Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог 
 Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, 
ознавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао м 
као: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се 
ко нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> -  
воју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети  
ке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" 
рестанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваз 
је и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И 
у од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулациј 
иваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила 
позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце  
, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада  
ном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила мн 
редавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да  
едеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, 
пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - 
ена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало д 
угачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње киш 
стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја  
 очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контур 
 брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му  
, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се  
су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је ж 
о наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њ 
а, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један  
је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се чове 
мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> 
отребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није 
 <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранков 
симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{ 
, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} 
е да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да  
нили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у си 
ице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенел 
осле Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали  
 бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, 
аца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и на 
је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који ј 
адске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према изв 
{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариниц 
 руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама н 
здиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} 
овор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кр 
о жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је 
жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од  
ања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни о 
све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај 
ете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога  
ренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали,  
во и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална ње 
те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосно 
те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жа 
љењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољ 
Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете 
и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита др 
ш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у ка 
{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пу 
амо за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорн 
 која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој блед 
а је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кре 
.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...< 
дничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковић 
е знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ зајед 
ио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и  
и га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питају 
и игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми  
ним болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је 
ек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београд 
а, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" / 
ћа Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Ка 
 бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не г 
ближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали 
ћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан. 
; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и  
олико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми ј 
 се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према гра 
вом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао  
8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико с 
е имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогн 
ор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и д 
 да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек 
уза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да б 
} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу  
жеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш. 
трле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} 
тепенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрв 
песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и л 
личног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу о 
ике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, 
а прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Ре 
 лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</ 
фију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> 
о помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде  
ена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине 
пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љу 
е биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Мило 
е пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога ш 
е тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве 
и су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута  
сли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> < 
е бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану  
тити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог по 
отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S}  
и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га 
много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гор 
огађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb 
 још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на  
дени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и увера 
лаго, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шу 
ебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле так 
тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад 
ла твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у 
ла твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом,  
е трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длан 
и, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и  
 из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p 
лио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имал 
 речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> 
ене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на с 
мог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморн 
у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној 
.. кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да веру 
ко није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... как 
мо са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, и 
они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданско 
 је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> За 
ини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ  
 претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни свет 
p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које  
ачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијаке 
ашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, 
 Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредни 
ављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сум 
дећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, 
} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и р 
гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редови 
, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, 
Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово 
м се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угл 
онити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади по 
богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној 
оће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га д 
а. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, ка 
а је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало  
а више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну рук 
вима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у кој 
че бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма п 
остосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - 
/p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још нека 
цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао ов 
висно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:< 
ка бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није 
пет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога ле 
ља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има. 
 старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја  
твар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос 
<p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази сво 
ом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, 
на плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли  
е, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као 
 твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но м 
гу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким п 
о? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} -  
е седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити рук 
и и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој кап 
врши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник жел 
а могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса 
та учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађе 
љала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу  
пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запал 
сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави. 
 је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, р 
и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он бун 
е.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па 
е у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоли 
ећ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће 
рво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, б 
а свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p 
/p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети мла 
 ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <p 
м целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојц 
ам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, к 
и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод 
а</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишућ 
S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љуб 
Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола л 
људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њ 
раскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Рав 
сећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинил 
већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карт 
 боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отима 
 кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се 
ил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона сло 
 и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од  
личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној  
 ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и св 
посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био 
 да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, мл 
миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покрив 
зна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, 
, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских враба 
једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ов 
чила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обав 
н јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много 
остигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живо 
а би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако ку 
вао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала  
е сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је влада 
нковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зор 
бало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да д 
ако се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријат 
а бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као стар 
у те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је пос 
 је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" / 
.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ов 
ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме т 
о и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети  
исом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју 
а пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и д 
давао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, м 
више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле све 
еликоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је о 
моран од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову  
 Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било ув 
дног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише  
ишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> 
а за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао 
у са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали  
ти.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поно 
се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се 
ће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња ка 
д покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје  
. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два е 
пуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисл 
пушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно  
 <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љуб 
драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на 
 се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо 
 еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ  
ица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до М 
S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрај 
ица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она о 
а је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно б 
ним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузи 
 се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна заста 
зе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота  
а, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и  
p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испре 
 било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим го 
агања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онд 
} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио 
а човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену ко 
 своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га  
е на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те о 
 то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио  
 шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубо 
огледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања бли 
 </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница  
 Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глу 
ам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потроши 
</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим њего 
указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се  
за једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разнол 
>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Н 
каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси 
омшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и по 
ј у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и  
.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гарав 
ехничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{ 
вине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд 
ндар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стол 
ји су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну ул 
 се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S}  
ше и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и страст 
 сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити и 
ов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког пош 
изу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од 
ђанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо 
арић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позо 
88" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли огов 
 овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић  
 Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта  
та.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на свој 
ложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, 
ечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Су 
сна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увеч 
, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, 
ас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер  
сти.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одгов 
а једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" 
 оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и к 
лаве покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан ко 
ини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја  
шли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n=" 
воју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаониц 
{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је зас 
ницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат  
гли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Умо 
 Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини 
припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада кос 
 <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p>  
оносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?< 
, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од как 
је било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обра 
>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пл 
p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Не 
у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости  
а те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми 
р универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али,  
pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам ње 
лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалац 
м кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротн 
 је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p 
S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p>  
е остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста и 
н увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино  
 била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и по 
љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља 
у варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека н 
т.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оце 
помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које ч 
ауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се 
гра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко 
д на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p> 
рагутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауста 
 баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво по 
е, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом,  
се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева на 
очитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Сабо 
што бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице  
<pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијал 
му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљ 
влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су 
уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па он 
еше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> < 
пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу за 
Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута 
 под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране св 
ј књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница 
та.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} 
, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. 
је су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њ 
p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S 
сти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, р 
ала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су 
и само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио. 
их пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољ 
 нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у  
адра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесит 
ку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради с 
вили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерн 
руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал н 
уче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних уну 
крипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремић 
оставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног 
.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно  
пео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости 
у и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обуз 
буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био с 
сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о  
са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S}  
 на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пак 
{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог ниј 
от вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите  
вајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и уст 
 се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне  
.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношен 
 има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жед 
последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Си 
.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му  
нпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их ј 
и тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско 
 Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, 
вима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и и 
ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош з 
Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</ 
?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће и 
них маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког ча 
ј узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се ј 
и као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким би 
пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима 
се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је 
е благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних 
и овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радил 
југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је  
и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића  
охвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а адм 
 продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} 
невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Ба 
убац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја ос 
у маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледа 
г да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног 
лостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његов 
 и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав пре 
д му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчид 
стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га  
утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и заг 
ву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је љу 
И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n=" 
вери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише 
и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели  
правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћу 
 рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није п 
г Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица ј 
у његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске  
тав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало ј 
.</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="22 
 и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро п 
у геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{ 
је могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је 
и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ  
, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнас 
 Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку бе 
и чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобро 
о се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је ши 
 виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале 
 нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S}  
агнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено па 
елике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за сита 
се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n= 
онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео са 
е до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала  
p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да се 
жбу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена мелан 
ада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да б 
{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим је 
 више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика кр 
 тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом к 
 чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још 
 чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог 
ојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за  
есне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада зак 
ија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној 
бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По чел 
ли рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да  
 тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препоро 
ад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледа 
што увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време  
јке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и по 
р је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила 
е на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </q 
 и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отисн 
 и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отисн 
оказујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојан 
да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн 
о шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака паробр 
овека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију љ 
 унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после п 
но прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> < 
ар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир 
оворила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра мало 
="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође,  
едан прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено 
заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. 
у, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</ 
 Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њи 
 благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и 
глед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су 
не куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и пла 
бављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, 
>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећ 
 слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао  
тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао сли 
је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити  
допада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} 
сађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све глед 
угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут о 
вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... 
у се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, н 
хита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бо 
е споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним ве 
 избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима к 
о у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, г 
се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се о 
од трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млад 
а њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним 
 Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их  
шила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полицис 
 сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада пред 
 нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масн 
ужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једн 
ква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним с 
ересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дуг 
 крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен  
ечи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним 
 риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренаст 
т се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтиња 
 плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је би 
он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац и 
и.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужи 
d> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што с 
еспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, у 
- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} 
 - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста см 
 куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође 
ш неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице 
 светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је ок 
ој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од чове 
и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, пр 
ово обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и вре 
а залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом 
нску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој к 
 провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, 
тола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио  
 се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којег 
 ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те с 
во није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је п 
д се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шеста 
тело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} 
јено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био 
стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не в 
изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били  
опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и 
а да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још ј 
S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женс 
тки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао 
е поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању,  
н.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све њего 
д одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, ко 
о велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> 
<p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стаја 
 је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> 
у, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - р 
ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, 
аме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опом 
срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо с 
губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клон 
ак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај  
у.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам гр 
строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетк 
длучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребац 
То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, ко 
јих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по 
нове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пр 
асположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било  
и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S}  
>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са  
уди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу. 
живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Бр 
иже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако,  
тављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, 
Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осв 
ко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби ј 
асходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гуш 
јадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београ 
лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече 
 испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, ха 
град, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да прос 
ској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима п 
 постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут к 
 и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из жив 
p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он 
Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку праз 
ањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински ж 
стајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себ 
 био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је  
 и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највеће 
и је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одг 
тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} Т 
убоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, 
 земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна жи 
/p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ће 
биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне 
хладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотал 
 овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово  
еоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, 
но; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим он 
м у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S 
> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезвере 
се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетк 
ио добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} 
 сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и 
скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо су 
се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на ули 
ни ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p> 
ој Капији блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} 
елики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толик 
ћи једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено  
око у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек  
умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака н 
се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драг 
и капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат  
ћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у 
о да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се при 
сма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљ 
 и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане  
а себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њих 
ну птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали оп 
епеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје ус 
а ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна годи 
атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у свом 
а та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Дола 
на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ за 
ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање кар 
би још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш з 
 у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза пе 
би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се  
та.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али о 
зухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков 
 сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка пр 
жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} М 
а се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допи 
одио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71 
<hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селе 
ебу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна з 
зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре н 
д Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим ус 
им моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио 
ко други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца б 
тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се р 
ла. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи с 
</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим  
 име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прв 
S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три  
рпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја 
 - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S 
ако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{ 
 добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љ 
ка слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необ 
 извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Ми 
{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима  
мишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универз 
{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кре 
јских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима 
сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p 
"121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се 
оје је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p 
ајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено ли 
 среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако  
ојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију 
на суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку жи 
којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан ос 
другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на ча 
о бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе  
 вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C 
е осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По  
зумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, б 
и, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијаши 
ма светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p> 
к, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> 
 било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умивао 
ио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе,  
али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља  
е хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија  
врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се З 
 сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављал 
Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове з 
о у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусре 
ирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењив 
 <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено з 
езависно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредн 
 стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу ст 
 Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је дола 
<p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље н 
лио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи сн 
догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> 
о друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изв 
унце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гарав 
во, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим год 
</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад ј 
хивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да бу 
оред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у гла 
и новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа 
лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су м 
нковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати 
а дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које 
p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води о 
тиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено повер 
 животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик ж 
куд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао 
тресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: о 
.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се 
, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је  
ану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{ 
им, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их 
је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не из 
ш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа  
је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и  
. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера 
адгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упит 
е, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао 
ецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да игра 
у таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од  
 ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрх 
атко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да ут 
е скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сук 
дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и 
а је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта 
снама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предад 
реве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов пог 
екти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, ст 
 додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, пок 
увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је уме 
своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да 
са, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га ј 
орхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је с 
 али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео 
его за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се  
да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће. 
писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточ 
ико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек т 
о с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос к 
минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било т 
она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега би 
о два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону ко 
од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и м 
{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ниш 
.</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у 
а од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она и 
е упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> 
олећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад п 
ов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког о 
е госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степен 
 <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих ж 
p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на  
хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и с 
ад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан влад 
 <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрем 
> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Мило 
</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хл 
 да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - 
воја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p> 
чери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и с 
S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде б 
 <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долаз 
а ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам мога 
е срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да т 
м службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим,  
е мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза 
бок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично умо 
го плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође 
о, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и 
 имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вар 
</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Тр 
е био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му  
- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену  
Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних пос 
</p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани нем 
> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И  
ше заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, к 
да нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорк 
> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љуби 
ка њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољ 
 тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{ 
брати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменов 
{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку приј 
а иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене 
<p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се јо 
 <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског вин 
путујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спр 
?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једни 
<p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} 
</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум 
> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p>  
није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је 
бало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да  
> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајд 
е, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред сте 
исао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. < 
- Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Ј 
ад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази исп 
од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољн 
 заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдар 
а Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често 
Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао 
јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна  
о.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако  
> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо гд 
ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су 
p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} 
је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе пар 
а:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> < 
ну са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и до 
и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад  
 између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће 
една бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" />  
> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више 
/p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она 
/head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познани 
<p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црно 
издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталн 
аду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећа 
пора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говор 
стао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими но 
ад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, 
ише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и тру 
о! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи 
сну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су ул 
це у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накрив 
 и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад с 
слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као д 
ву децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера. 
м се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} С 
лнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајућ 
 размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изну 
рише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од несп 
Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а ник 
ако се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланж 
 једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од  
уме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, 
ада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од ње 
срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског 
тка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузе 
</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како те 
ивала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их заус 
 Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зор 
лим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним 
се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се д 
дело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памет 
вршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да  
мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарел 
ка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкар 
а јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да 
/p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арна 
ла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао 
авало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, 
Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно 
{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цига 
обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућиц 
су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити ш 
удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Ал 
вљено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова 
станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете. 
што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на З 
ли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним ка 
римасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено 
 пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и 
немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p 
е друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и 
досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после 
{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкеби 
просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препоро 
о у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго  
 се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Госпо 
p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Н 
е кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и ле 
 једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакц 
продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју 
жи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и о 
ник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Крем 
шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Мило 
ију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпо 
тар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пун 
р, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио адм 
ма.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше п 
е један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно у 
закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- 
- трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа 
 седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка 
росула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену с 
зимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове 
д је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улиц 
о што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњош 
2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Ри 
еда у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузи 
{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења.  
акве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти  
имамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метаф 
 други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који с 
S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, 
ћене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад  
уњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивн 
цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} 
познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, ник 
све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, 
ас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђ 
ергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако л 
едан! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврш 
ава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у  
у...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве,  
. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви уме 
 частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - ка 
Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па по 
одужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте дан 
ош времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зо 
 с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и  
д њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{ 
 није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као  
 ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми шт 
ка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више  
Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће 
ставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> 
 мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n= 
рка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> н 
Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, бр 
 ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ства 
p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди 
ло се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али  
вог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећ 
кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за тр 
државати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато. 
<p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала,  
 су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај преве 
 Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлач 
ам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пош 
ек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дош 
елену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка 
е поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каме 
 куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем к 
дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош  
е одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице 
вом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једн 
удни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне  
оново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак ц 
ивота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зо 
тну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозо 
а, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела 
 пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога дра 
и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколи 
алази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу 
створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима  
ј литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi 
ивено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоц 
гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих ж 
 је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју ру 
ог сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђе 
 На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден ко 
пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли о 
спа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви  
 гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} У 
побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове гос 
есту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешт 
може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одб 
ам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али 
Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми 
Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што  
ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> 
цело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од ко 
а брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз т 
ољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да к 
с и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56"  
 /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Н 
 на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. < 
ан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо,  
чени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој  
 зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на ме 
а сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шт 
дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде од 
ти и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад х 
жа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора д 
и, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђ 
 се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обал 
.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу с 
ле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Пр 
ла се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима 
ење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да ва 
јам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да с 
претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних не 
 и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угрис 
 то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S 
.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, к 
ан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар н 
 говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави п 
совима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које 
го до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло заг 
ност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном живо 
бе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говор 
 је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У 
, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанс 
не.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тре 
јом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним арти 
о да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саоп 
 мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови љу 
кин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би  
 колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршуј 
е понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му 
ој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу пр 
љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово ц 
S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надј 
 <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Ал 
 прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би 
ишао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним 
кламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као тол 
 <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S}  
рду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, бан 
рвих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим 
Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Би 
а плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цв 
слађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим јед 
Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> 
 љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, ми 
обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, го 
окривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути сво 
њег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет м 
 и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али  
ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је 
 објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек  
ма приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој 
и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранк 
на велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сања 
еданпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју ни 
 тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим п 
 не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет 
ижује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, заш 
је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>З 
својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са  
су сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је 
 на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметни 
равити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре  
у.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више 
ра да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није р 
, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није т 
ћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног  
му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угуше 
д осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родите 
ту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај стр 
диже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, 
која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто 
6" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} В 
амски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наш 
 чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навик 
и матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као ч 
е лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title 
ст, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове  
ше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају  
е, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи к 
д, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драм 
ача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао ч 
у, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> 
лади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прош 
мије, иако је критиковао <pb n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегаз 
.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у вар 
уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново 
 да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде з 
е је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко из 
 техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће 
 успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља  
оји сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби ј 
који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби ј 
те у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче забо 
да Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом 
се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца кој 
 увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} 
, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта,  
и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S}  
им украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скро 
то доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из н 
ма?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће м 
као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку 
{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетал 
 зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се  
е, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плаво 
 него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже с 
м... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словен 
/p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једн 
ачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле ус 
мци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лу 
г и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и ве 
зори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљи 
вините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отво 
 се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструме 
>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Мил 
е кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, ос 
 једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{ 
S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да нав 
остепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Ми 
у нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разаз 
една универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предгр 
е жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела с 
и деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> заг 
ао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S}  
ападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцела 
ледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али  
латно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} 
им.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам 
 и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са први 
 пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њено 
.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људ 
ми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налаз 
е или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по  
 да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васи 
 у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жу 
и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало 
S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и 
нце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; нес 
и, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун 
 љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене  
Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда,  
тљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе 
мо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили  
ко и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци  
 тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледо 
дним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је  
д прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кр 
свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, љ 
атила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога др 
/p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао. 
хана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели дв 
 лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветн 
аједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, з 
је званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на 
им канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ 
Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из о 
е у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... как 
есне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако ду 
ње архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који 
имљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаониц 
у и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку око 
исао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> < 
дор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је ше 
ас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме 
а орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било св 
оји се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, -  
погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући јед 
 и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских  
је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало стари 
се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између  
ли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се 
ћ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позори 
 на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - измеђ 
<l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од баз 
поредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси елект 
арице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, к 
ко скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је 
а кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденго 
ечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он  
 низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања,  
осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се нека 
е.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним до 
p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више к 
о један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} П 
ве и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спаз 
епо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне  
>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ за 
бројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у 
го она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, до 
 инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и  
 дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са л 
} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око 
дини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Сл 
 је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n=" 
 да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Крем 
 мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан  
вене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била  
и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне ти 
ожи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- 
 десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p>  
који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да ос 
нуарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не 
овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне 
 откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала с 
 откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо 
арост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад б 
о ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе 
ало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S}  
аст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамб 
је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div type="cha 
 - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Њ 
ану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена п 
 краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у нови 
рила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у  
црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на д 
девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: каја 
х образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човек 
.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S 
есносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S 
Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> -  
S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на пок 
 си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који  
} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богати 
на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене из 
ема Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надја 
епти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно 
 ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек о 
тупате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба ста 
у хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново ра 
 му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики пр 
осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ј 
аном Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било в 
дан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао г 
рмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархисто 
 време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне 
Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p 
ао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није ви 
ја га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{ 
ко се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за 
 усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица  
 збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке  
ржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p 
нашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служ 
амењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S}  
осу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчиде 
овог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и јо 
 проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су нас 
Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да п 
ће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</ 
ова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се  
 <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се прими 
лило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и  
паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се  
ве већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе 
ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{ 
ости, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како с 
рено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} 
илош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разгов 
да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему ј 
 време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединос 
ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу,  
тазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више ни 
е плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње ц 
сматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да 
 неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шам 
и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су  
ћа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који нема 
танак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку,  
е!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замо 
 после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам 
а кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо...  
 задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жен 
 је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила је 
оверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно 
било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; ко 
мијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - 
 да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у ц 
тета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, ко 
е улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од пе 
рађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле п 
 плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се 
рот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према  
 слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове  
одом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за 
рђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревн 
размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милош 
омишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад 
очитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због  
 акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је но 
</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер  
е.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио 
аика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које и 
у и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дуб 
цу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо 
 оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам ми 
азговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале п 
дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су п 
е и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која ј 
мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је  
мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и у 
 силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле  
нако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грл 
јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново пр 
о преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позла 
>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без ре 
и се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, 
рај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ  
мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хо 
ји сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепо 
 зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ип 
ет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојк 
 оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим  
не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужн 
Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће  
о уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих,  
за ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хт 
о је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} 
у; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином 
gn>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железниц 
.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су дво 
, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти. 
епљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно 
огла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча  
 Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и к 
е сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао  
н је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић ниј 
S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка пис 
е, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго траж 
Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један ос 
тима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја у 
као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... оста 
 своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутр 
ду проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С п 
триски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у вазду 
утила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на дру 
овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старин 
 реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због то 
но, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно ме 
дан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалос 
још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам са 
у душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио  
е они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов изва 
.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да 
мена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца. 
 образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца. 
 су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} 
 не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сен 
ће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није виде 
{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у по 
<p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пре 
ако на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним  
брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом 
 неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покр 
еоградској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је 
говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми см 
 Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна јед 
 каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ј 
е велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходн 
падање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да пој 
или ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођен 
и пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, д 
ла је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљи 
дна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски  
 он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те  
ичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосвет 
лости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећ 
нском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћерета 
 као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинс 
прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S 
липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је с 
ела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то. 
изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоар 
з једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се без 
о цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопо 
њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара  
тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се преда 
ељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још  
тана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> < 
ма, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било 
т је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је 
у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре  
ред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна в 
} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си о 
рља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S}  
есијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још си 
} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један  
о корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, 
>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред  
 године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као  
Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључан 
 је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом п 
је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била  
"11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузи 
љупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са  
офица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим ок 
турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прсти 
 надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али  
b n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте 
 њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово само 
тању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и св 
вно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било  
ату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити п 
ве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила  
било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао о 
ји немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову и 
е.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, јед 
 променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препо 
>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и тв 
<pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић 
ам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала  
 два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала ле 
к усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред  
 њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама 
аште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, 
Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад 
ди човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и  
је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице 
 и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнамент 
зале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи про 
ас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљач 
S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук 
ешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутал 
i>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p>  
ње као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала  
ладом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на  
 се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се прибли 
 <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не м 
стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју  
ену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S}  
p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких мес 
вао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв. 
вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је к 
године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кред 
вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{ 
воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} М 
пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и б 
- Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе г 
оспа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, са 
ак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади  
премао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млад 
ва три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и 
<p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту  
е своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су  
 год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодиј 
 у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака 
тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од  
обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог с 
сто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весе 
су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може  
едно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако 
<p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајд 
ства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му дево 
 неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног 
 би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао н 
тних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство прес 
p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љу 
 срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео ж 
у.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи с 
p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврн 
гова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на пошта 
а и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све  
ио радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио 
јку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово  
д јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне о 
гавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад ј 
лно избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34"  
збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и ув 
џба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је б 
пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се с 
 и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваз 
о су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха. 
ама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као д 
S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова  
лице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у п 
.. пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у  
које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном 
едва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свем 
 пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали н 
е фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну о 
прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S 
 четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и 
 не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као д 
је, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале  
био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло 
ружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лици 
>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорим 
 ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете ј 
или заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} П 
ко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу с 
ину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла  
ме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} М 
{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није п 
уноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S 
ану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равно 
ога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографс 
.{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говор 
гати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти  
универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Дова 
епе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Довар 
граду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Г 
и му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била 
 избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, 
ирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те  
 ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто  
 видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остаре 
 љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p> 
ати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим 
о њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупн 
к.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо ми 
 ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу  
за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, < 
таре жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови  
ало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички пол 
неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кр 
штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из је 
о време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим 
их људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима  
pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. 
е.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђ 
 име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо  
учена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси н 
само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад ту 
 препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, уми 
убоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подј 
аздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе н 
једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прв 
 другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они ос 
а Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{ 
 мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узв 
 мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узв 
ом не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу  
 и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - 
.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и 
а је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој л 
рш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде т 
> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, 
кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је прол 
ало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног о 
 капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани  
о помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га 
а?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два и 
е.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене о 
ено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то бил 
скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пе 
н позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провест 
ри.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету 
биство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстим 
сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце ил 
ћам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико 
у је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се с 
</p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови 
и; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлач 
е, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф админи 
 београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала јо 
ат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђа 
/head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну  
мље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд 
 посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку  
ких момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродск 
мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти виш 
 новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га  
а треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничк 
де заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, д 
ошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, с 
еликим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Једа 
е уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискива 
а, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала ј 
чин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти 
а презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створ 
и и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито  
а жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за који 
мо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начин 
 невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати,  
 све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, н 
е; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осе 
длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућ 
икот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p>  
 овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње з 
у жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако 
меравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек -  
утина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпо 
во.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота и 
а, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јес 
тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу... 
облем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p 
коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа с 
с није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио 
н широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са  
сник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљи 
АВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пр 
{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и накло 
} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса 
ли искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, дру 
 рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну 
 је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учти 
јешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени 
асом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је те 
<p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фа 
ријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гле 
чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} 
авице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу 
авице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спа 
 Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под ви 
 <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна 
ића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његов 
угом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни сас 
мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писа 
<p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њем 
крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живо 
се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа о 
а.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не 
рошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споме 
мић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву  
жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је да 
 само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја 
свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће де 
једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{ 
га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер  
.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као ш 
 чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледа 
> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили ј 
уго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S 
 измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог 
ало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак пала 
ало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу оста 
о од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пше 
ска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад 
њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одигра 
</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споме 
и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне  
мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце о 
у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература 
а скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело  
 живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразгов 
 Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, о 
ади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </ 
нетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио исп 
етом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико т 
жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се  
ити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и  
ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од т 
{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од п 
д кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио н 
p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али т 
јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме 
рим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја  
да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, 
ка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица 
благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По ка 
аног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са  
н пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, 
а споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, дава 
 и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору 
у.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице 
ању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где  
овим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Беог 
 Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спусти 
ве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећниј 
 бити као два зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек 
ом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим дворишт 
е му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ бил 
p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у 
о са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека ке 
у драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откр 
је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украс 
 изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S}  
ском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, 
е заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p>  
јне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је  
 додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребр 
 за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене  
тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Креми 
као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да 
стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били 
оштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио. 
чинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не прен 
јају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну по 
ш измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као го 
готу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само о 
оштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <ti 
ма, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и 
 подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шт 
и твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као 
ве мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице! 
о чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива м 
ена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегн 
 дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености  
ји да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се по 
ера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз 
> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништ 
>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избразд 
ње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта т 
треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила ши 
зује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и сво 
кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, 
p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на  
кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га п 
епотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у ј 
пљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и о 
p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке 
сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђе 
гане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити 
ко су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уни 
, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од стари 
и свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледа 
пској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Б 
с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна руб 
илику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Ка 
а и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спа 
о болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао 
и битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! -  
 У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјут 
ловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима 
} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић гор 
тна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна 
осачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, кој 
ло у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као ошт 
 мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаг 
желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли 
цала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{ 
 тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је  
сна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим по 
 лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљ 
тра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљушт 
м и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој зград 
оректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био замен 
штањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободо 
, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ 
ичка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранов 
аду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бом 
 глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гв 
љени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их мо 
 и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао ј 
, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласас 
дговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више не 
<p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је 
осади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S}  
познат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слат 
-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и див 
са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Тре 
не црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки 
е да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак  
 очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је д 
о нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Л 
тна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле 
то у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек  
S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека. 
 зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примиц 
>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом бе 
 паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви  
екиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамња 
к одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n= 
 они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали с 
е извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао  
} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке 
.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино мож 
} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствен 
ла тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и ум 
а у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце с 
лошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као с 
 - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву вод 
 читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Дан 
утрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих р 
а и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим бо 
има, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара 
е све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да ос 
да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, 
{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су 
тидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и  
 из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање,  
анке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка ње 
и, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да шт 
теријално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по наш 
.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> про 
 кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао 
тар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби п 
рично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, 
о осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се ц 
ово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посл 
 весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће  
твена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка ти 
ледње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам д 
 и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми јо 
 кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси л 
 лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје пре 
 стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам,  
и га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкас 
дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блат 
нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па о 
ро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов порт 
.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу уме 
.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуц 
орком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он 
 остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} З 
та је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а 
о сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој 
сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кр 
дговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се па 
словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене  
етерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голо 
{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, 
али свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више н 
о се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године прола 
она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом 
добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених  
е она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина 
 Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко жи 
ах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много ш 
али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је  
 је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно,  
на, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} О 
 станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где  
е познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети  
, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} За 
 сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обуз 
а.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад н 
ао мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} 
рта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало  
ај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Ми 
 почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те 
ла се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са  
ји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, к 
 меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и усп 
и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са 
умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи зај 
ности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љу 
ија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на 
.{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и 
е пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније ниј 
у тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што  
ј је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију,  
<p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити св 
им пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и ње 
.. </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још  
азила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанст 
из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај  
 су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрело 
S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... 
борављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њ 
сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после  
елезничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдск 
аде по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непозна 
 Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} С 
и.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила ј 
о трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у  
.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце. 
актер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим ли 
ва. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </ 
<p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{ 
<p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не  
д и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избил 
е никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је 
да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот 
.. ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још 
А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако веч 
 пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас  
оравити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас  
 везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда 
јлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по ули 
ко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} О 
и још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је  
ју, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац ста 
емачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико р 
сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете ил 
ријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена о 
ам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p 
је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа н 
ве покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S 
к борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит 
 мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузе 
ра, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кр 
, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S}  
се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја п 
ве душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту по 
 према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан.. 
рца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То ј 
осних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мо 
="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој  
сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у  
 млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих  
ва си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве 
е је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао вре 
pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и 
 жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био слика 
стичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза јед 
ри чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти на 
 кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке 
и не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепо 
а овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење  
 планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси  
у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готов 
чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране  
им путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, 
мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога 
у?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разне 
х био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n= 
> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си 
јом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - З 
бично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба уки 
ајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb 
пеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно 
 још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, ј 
 ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природ 
црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним 
 сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{ 
 млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учи 
езде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске  
а зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, 
која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се он 
свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мара 
ава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испр 
е поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> 
ића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.</p> </div> </div> </body> </ 
мљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје 
<pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене 
родно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш 
а прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муц 
<p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и брутал 
табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочи 
</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда,  
глом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране  
д облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, ис 
> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окре 
S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годи 
 глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све 
ви дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својо 
а своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је 
убац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гла 
мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите свој 
Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и  
овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има ч 
ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем,  
лова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју 
су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ов 
ављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то пос 
и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не би 
на ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили 
{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се 
ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку свој 
ва мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
о перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} 
 напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побе 
ним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приред 
 је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S}  
 сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погре 
во, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Ка 
им су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена 
 наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> < 
м шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S 
 од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зо 
 дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи и 
 <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба о 
> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да  
ва као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је  
 била је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је 
д његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчин 
оја је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, к 
лити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S}  
ку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, ка 
е пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико п 
ражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је ру 
радом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада  
 ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек 
а.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, 
карцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и прија 
д тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао 
ио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сва 
а знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири г 
афе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кр 
у и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да вид 
м уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам  
огађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Беогр 
вати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне  
о, здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... нек 
одитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој 
ти да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишља 
рају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га уло 
и од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо  
дној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у  
е образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостил 
оново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S 
 посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог сп 
 све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе,  
дзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благ 
и.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро 
е.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{ 
време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам  
о је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући 
 те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре 
к, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узет 
а и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да с 
 - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба 
сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> < 
ла и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> 
препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не до 
пусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентују 
одитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је рас 
дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од све 
, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љуби 
била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити сре 
Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми 
едао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и 
 твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је теш 
ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци к 
акве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, 
и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <t 
ад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте? 
а.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из њ 
 погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док  
стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пуши 
ико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу 
зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра 
ким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> < 
ad>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови к 
има православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том п 
 Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати с 
, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p>  
елиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог дет 
реднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једн 
и Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - за 
чну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; с 
му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, к 
о ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шиф 
о свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и  
та нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S}  
а је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она м 
 па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде пов 
ни су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти  
 би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је  
зажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући  
попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знај 
ки одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да каж 
та у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква са 
помињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n= 
Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори тво 
агана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић с 
 у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти  
јући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепуш 
та.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео 
ош се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго уз 
 драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заб 
 свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p 
а за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност 
у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, кој 
ли Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l> 
с првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми 
кад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се 
 десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са пита 
 стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас стављ 
а Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав бл 
? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђен 
 среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами ко 
p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што 
дан дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе. 
ико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда шт 
гана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.< 
же Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била 
ротив живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S}  
му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p> 
рицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обес 
Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете. 
олесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми од 
адом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти д 
вао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана 
 Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у живот 
 обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са  
 - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кука 
спала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устат 
е простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се д 
ве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину кос 
S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве. 
о са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није х 
ио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно заз 
<l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l>  
 која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускок 
ице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,< 
} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да  
је драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом 
ледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана  
ати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако  
 <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у  
р мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некак 
ко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко но 
уво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као 
 <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојаз 
ње ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога изд 
ознавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничар 
 с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, 
траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} С 
<p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по ј 
ч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p 
н <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну  
студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету б 
Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за пон 
} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло 
} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у  
и нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је  
стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} 
господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у реда 
а, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни мона 
 позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако луп 
ући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мал 
жем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p 
љу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно По 
 портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузима 
ке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки. 
ити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говори 
ика и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Преп 
нашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема 
и су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су  
ра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у 
ла спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi> 
 и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише мл 
бро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима пуб 
н Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово о 
сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на ње 
ао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око 
 Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и не 
вршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички лис 
} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало  
то каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се п 
ad> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и с 
 главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механ 
 друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву шт 
 праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати. 
.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли с 
дух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба к 
е?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задо 
имак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче ко 
много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За  
, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око вр 
ред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је  
век, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници  
ле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те с 
, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек ма 
рагану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа 
а се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао,  
насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му ус 
, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове ва 
дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ. 
{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије ко 
м мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или н 
то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} Т 
е поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, ост 
гама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им би 
а девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом тр 
орка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на 
у задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не ме 
ем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету жи 
ом Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око ње 
амења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа и 
еног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа 
 енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су 
ди одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тај 
а очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас 
од свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и не 
ош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, у 
.. </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њо 
тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела ис 
"16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што 
од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> 
 њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је 
овог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучн 
е плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике б 
 слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, 
 сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљи 
г тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућиван 
од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске  
том, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао  
} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да тво 
 стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је  
ала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје 
из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> < 
S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, св 
ки позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била ве 
је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао кој 
ао венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описи 
емена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Дра 
када.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, он 
био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посма 
штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и 
празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као 
ију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне свет 
 била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом  
обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех  
сти и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова 
у обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав по 
у и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи 
е на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, з 
е вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако 
а себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао  
којничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Ку 
есанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме  
 јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он  
ек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете 
акве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би  
 како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} 
чког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу окол 
претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упо 
драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да 
ђа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су год 
 Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n="10" /> ск 
ек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као 
 црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која ј 
реса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, об 
ли белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранков 
 егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала ни 
многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао инти 
ом кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас 
ри плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од  
адржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, н 
е слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али с 
замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, 
ле урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својт 
п човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледо 
ак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом 
имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљен 
земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> < 
збраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићеви 
м црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он пр 
био је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} С 
да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погуре 
ад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрет 
оја је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chap 
зари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога  
лавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак м 
 чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душ 
, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око зб 
ва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брз 
.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од 
сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да  
 оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и 
анствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дот 
е Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напред 
гом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод  
оћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једн 
иду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком  
нског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинс 
 су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разлико 
 сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је 
ибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити  
да примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p> 
ћу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници и 
и су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви с 
ти у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лице 
је, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупки 
акала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој 
кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали 
ечитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у  
по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип  
бало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по ко 
ребало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тре 
ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо...  
у њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што 
рвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрк 
рио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу 
могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онд 
ропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кр 
ко лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови ц 
аменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S}  
у из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоште 
ала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле 
ке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сла 
утог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у зла 
 једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи 
и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини 
} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је  
звори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и 
е и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто  
ојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка. 
ого сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и м 
 вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма б 
ције и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши пос 
 људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се по 
јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> лог 
трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала с 
ва кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено 
ворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале па 
ерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S 
уљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препород 
у било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало 
штрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитат 
вео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад 
ј његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек 
жем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво пониж 
АВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакц 
ово о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена сла 
а финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су 
 бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији па 
ше награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железн 
ући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало х 
у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја 
- Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То  
аним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у и 
добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окрет 
м сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну  
ажи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује 
томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поре 
 скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта 
 одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали та 
ерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их  
 кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заје 
шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би 
ти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб 
једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман  
 правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице  
се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол о 
 Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли т 
брати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти м 
 на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, та 
и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћ 
.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p>  
, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат 
 празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљи 
: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упрк 
исно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћет 
ник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски  
реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, м 
и бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти угл 
бав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и сре 
јим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне но 
е туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и  
них власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне служб 
{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то са 
ледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да са 
кивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркес 
 рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је 
је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Умо 
, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев по 
рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече с 
а Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио г 
ораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Неш 
агутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убе 
ло а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и ре 
рао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза ј 
 вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мир 
око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним 
{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану талас 
и тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позор 
ио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке с 
ати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и  
р се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p 
м у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити  
и се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после 
 најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не зн 
ије било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и  
ажи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим с 
 газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог че 
жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота 
 једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да н 
 у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какв 
бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - 
друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку 
вита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише с 
ирока пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је  
<p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциоз 
 - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима,  
какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> < 
с нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног  
воту има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти 
 рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће п 
 од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог све 
ћа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права сре 
ди, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука бе 
ледње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично 
за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, т 
е.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако 
еће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали  
 што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ 
о ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код  
је много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" />  
и.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и ка 
шта друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад 
о седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражит 
 загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и см 
 заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, 
о ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} А 
 Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отса 
ју поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија наград 
ала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер 
 Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те 
ислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, н 
је што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ј 
 што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те 
добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... пон 
у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су св 
арачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жр 
чено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би с 
а брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу;  
p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају  
о што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису 
а куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где 
век и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи приз 
де умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потре 
из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно  
чега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у г 
их политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има пр 
ремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>К 
описује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљу 
ко да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем. 
рети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, 
о тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за 
 усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети он 
ни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни  
Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, в 
једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, к 
 Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, З 
ка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, 
<p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{ 
жеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, 
и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала 
е живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако ка 
 би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S 
атељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрел 
 већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија  
ина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубав 
таци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића с 
>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу 
ема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја пре 
ега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне тргов 
рала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S 
оћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} О 
} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љуба 
ав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса 
ав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где р 
ених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада 
 и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твој 
им украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима раз 
ну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав пра 
ове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Ча 
надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде дале 
оли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење с 
речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пођ 
човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда  
а ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ови 
 ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалиса 
ег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као 
је младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све м 
ти љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти са 
рећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој 
тални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" / 
живањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{ 
 природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића 
помена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство 
 имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из ц 
еријалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за бра 
м он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди з 
м он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди з 
} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није  
 <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напро 
кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{ 
оли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим с 
е баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одр 
_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све  
без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољс 
ја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S 
{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивос 
Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S 
 га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још п 
, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у о 
х, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад 
лош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасн 
Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мут 
н се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу 
</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{ 
наћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.. 
> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити  
 уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у  
је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве 
 од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, вл 
 који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред кана 
ву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложно 
постављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида пр 
сове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као 
ма, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад  
ју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу з 
ети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је през 
оје је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ј 
мије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све 
а, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан  
радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко  
шу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољу 
ти ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто 
з великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због ов 
ква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не го 
наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје чов 
 угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љу 
амоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо м 
уна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да св 
ненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим  
варљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и ра 
намештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом к 
ушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је 
е су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и з 
сти.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Бана 
воље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим к 
ли то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније 
 да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те 
отребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећањ 
олео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних с 
румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништ 
ије после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштв 
сти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер 
биство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је доб 
сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба год 
уди толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и зан 
ле се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно  
е одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, п 
 часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав 
 изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као о 
слуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржав 
кино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до с 
i>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензи 
а макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само 
.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову р 
 из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерује 
 надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више т 
 и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на р 
песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> < 
<p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S 
његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гла 
p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ни 
е окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до к 
м, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вр 
Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да т 
срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје мет 
ати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава  
ост, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, т 
па кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности  
ит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких 
} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички т 
Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегорев 
крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. < 
воме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, прине 
ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други  
р човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као 
ла младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог 
 је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом час 
{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском о 
</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и сам 
} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу ум 
} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати 
 крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци 
ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Ни 
а, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p 
 кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног ми 
 чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубит 
отово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{ 
зик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оц 
 запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} 
у и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} 
била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била в 
ут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом крават 
рлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи,  
head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно в 
 у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена 
ије, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се непр 
у, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери свом 
езрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, 
, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} 
ик исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} 
ћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да  
спуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се кр 
око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износ 
 се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ им 
формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једн 
плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S 
д ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао  
то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасви 
>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Ко 
је отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су о 
коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p 
 само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и хр 
амо колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и хр 
нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену вас 
са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, 
 многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли о 
а је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се и 
ишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам ви 
 запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у о 
 од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о  
аслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош поглед 
 жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој п 
тнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесн 
/p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речи 
{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њ 
есијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је рита 
критичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте 
г младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сун 
е где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују 
а прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности 
а пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Ср 
, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљка 
ва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између 
ако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако с 
неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од киј 
и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не б 
им твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје 
>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запоставља 
и шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парч 
<pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавиц 
 себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош 
ако патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Д 
е, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Ш 
ано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p> 
олицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Во 
 човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у  
ок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би поми 
да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих д 
омагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као ње 
остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца т 
некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца т 
жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумски 
и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у се 
ије било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је 
а би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, 
 се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако  
Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лај 
тње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а о 
 како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је  
дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом  
 Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> < 
</p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног пис 
ко да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и ј 
{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бај 
{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комши 
 да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка  
{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она и 
, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Креми 
</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку 
дости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зор 
то онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да  
 Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од ко 
 правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> 
молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ов 
одавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би сп 
ad> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Град 
 разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријат 
но упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако  
арочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису 
лупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} П 
ead>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министа 
занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њихов 
ба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен капр 
м вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху прид 
обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити ис 
{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, 
.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу  
и.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорк 
рали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да ј 
ом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и пр 
Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њени 
 да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Кру 
слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли г 
из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang=" 
- Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита г 
 му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци 
илош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спот 
ама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p>  
се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих чет 
и су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говор 
ћи ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је води 
вар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од он 
 је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и т 
држимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Там 
му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, бог 
 другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ва 
овице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакри 
д је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај д 
n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може д 
у у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да 
p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратил 
 излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</ 
 Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љу 
аопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како да кажем! 
пит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, 
 Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p>  
а и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји. 
ознам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној н 
crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинич 
/p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теб 
рије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а 
бави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу дево 
а били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође д 
случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из кућ 
 ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш прав 
} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвал 
лене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скуп 
ни остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p> 
 давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уме 
атити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена послед 
е дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђ 
самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div  
е, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њи 
е певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб  
 губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја  
а како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она  
д се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање ср 
и задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех  
 ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због  
на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне д 
нутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно за 
о облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Креми 
пет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда д 
лим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше зе 
си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја с 
а ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав  
 Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ус 
ерење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам да 
о, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми 
ежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти  
 због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви  
 гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не з 
ако је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој 
> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Беогр 
чај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само д 
испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она н 
гну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо  
ио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{ 
а мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два п 
о опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препр 
 личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе бриж 
де идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан 
/hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је 
ао код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропали 
од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... сво 
а, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трг 
ица.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у 
но и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S 
А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је с 
, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми 
омата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, 
- Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе  
афанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и 
којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, п 
отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли,  
 онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S 
ија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно зло 
новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао 
људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле најви 
и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, ос 
 кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на стр 
> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има  
 ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству,  
је.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали 
 савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени чо 
 љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да 
, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе свој 
ај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда  
о да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.< 
и, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту. 
ика, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гом 
ога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и р 
/> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, жив 
ане улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њихови 
душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њим 
ам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца,  
непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили 
тер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, сила 
i> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и куп 
до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глав 
 љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки п 
између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилего 
вот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље оста 
ено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Ал 
и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу 
{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл чов 
зе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад из 
свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница 
ници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство  
ајстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и д 
за, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно шт 
зани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљи 
, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, за 
на је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као д 
нај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова  
ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p 
јама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи з 
.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на роб 
ез мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не мож 
ко силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервоз 
еда, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степени 
 кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у исто 
вљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари кој 
ла жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чу 
сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној 
говор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на  
етакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише 
јих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да  
е су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко 
на отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући п 
 су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу  
 ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се  
не за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се неко 
лива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, к 
а, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кад 
но што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драган 
 опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине ук 
оћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, 
пољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и прист 
одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246"  
асло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуб 
га што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету: 
лудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле  
} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и н 
ма; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, 
илошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није не 
</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав 
е опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом раз 
 мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху с 
Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав 
а. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> 
се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, т 
амог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Тр 
ења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се с 
 велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која уби 
дине кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Обл 
сеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја д 
н и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претвар 
ше да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидај 
све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био ј 
о велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиск 
о под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </ 
>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као  
н, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет 
агом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прст 
 обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још т 
ачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји 
 су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у  
тралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао сам 
, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске че 
ма помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавн 
у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све и 
ени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} С 
убока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле,  
ашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на 
ла је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> < 
и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Све 
причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно  
ијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је 
 градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, уз 
 Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове мо 
врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и 
...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> 
 То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди. 
смислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких к 
ар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... 
 <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и к 
аш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, 
јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер о 
убим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа 
еколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми 
Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко н 
не читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављај 
ље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на 
кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових  
остојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она п 
губљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, циничк 
је мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пр 
 Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је т 
заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам в 
у да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилит 
в осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} 
 Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи 
 се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Как 
уну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, о 
ије било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је 
стоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Тр 
брати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> -  
i>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја н 
себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче.  
ати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Т 
 ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него 
 умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да рад 
 обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забави 
амо у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти 
га што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово  
{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни пос 
садни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за вре 
писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} 
у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно 
 више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила  
ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твој 
е.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</h 
д ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> < 
 не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријат 
а, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Ко 
а мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена,  
цији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су пат 
му бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираз 
, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је  
 га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог б 
пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, 
ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако 
уде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације  
.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала ј 
... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наред 
та: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му  
ке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да 
ора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосни 
жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из с 
илити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи не 
о заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да с 
а се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан 
азила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегд 
ка.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он 
елник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се 
.{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љуб 
ти, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам ја 
како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, 
о лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} А 
ужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени је 
и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калиме 
бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што  
- Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи 
је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их ј 
у.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S 
анимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, 
го.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p 
киној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{ 
ћао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа ниј 
ољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле 
ишта.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносил 
 росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио ј 
рда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вод 
Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нер 
ти.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S 
е ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком 
ебе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лакто 
е за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав прем 
дно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила  
 досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српск 
ва, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе 
ма од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тај 
ажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем 
 као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се ди 
ћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку 
 али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довеч 
} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али 
ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико г 
, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њи 
следње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p 
љиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о ов 
 тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих гру 
.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дат 
твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, ј 
 човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући,  
.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше  
ивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око 
у благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође 
/p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то прола 
бац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила  
 по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће нам 
зику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушев 
е које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на 
лику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, 
живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београд 
56" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао 
че су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, пот 
 ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дун 
ује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог  
b n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</ 
мо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубиц 
ије био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње 
{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори  
рабила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три са 
фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се 
 куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мис 
 ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Реч 
зо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и ра 
ди код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисл 
ет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{ 
о ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, он 
 Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око п 
<p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге 
ена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине. 
 Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S}  
нђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не 
будим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, 
ном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би 
<p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би  
 подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ј 
е Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете  
ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцрт 
</p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи 
 извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли 
леко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању бол 
последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава мно 
 Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква 
 <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да 
судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко 
твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би  
опиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се 
 јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна 
у слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо  
а много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је те 
лим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако гов 
газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кади 
постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мири 
, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиниц 
ећ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стад 
 сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти 
рада.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде 
убице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapt 
> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S 
а поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци 
е. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно ш 
 хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још с 
е.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно 
 па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам 
{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду 
пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех о 
 нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да 
баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било ј 
 дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га от 
е, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p>  
и.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка из 
врни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави 
 устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи 
о је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико трену 
ећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама 
ог дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супрот 
а, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и д 
дити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и при 
је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p> 
туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb  
 умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада о 
Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зорки 
ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је  
зумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене  
ији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми м 
ети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим 
оји нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам 
мо несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није мог 
м, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко в 
 своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} 
арица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех  
 да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин уч 
змиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горч 
је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљен 
им очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако 
но, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако 
ити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све н 
ЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замиш 
жи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одг 
а од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> < 
да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан,  
рође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од ка 
павала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадн 
оја се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{ 
и је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S 
о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом н 
а Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије св 
 седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана 
је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако т 
} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Бо 
 да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да 
има и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се 
ном фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће по 
{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка 
у.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да  
; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије сво 
 Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне 
ао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које 
.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p 
дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се  
своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасл 
ом, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је  
и изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек  
.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукл 
ако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о  
ер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... он 
лошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београ 
ити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па 
ивоту било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радил 
па Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сест 
} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнак 
г постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајк 
е бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање  
p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше  
о уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести  
 се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе са 
ла си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, 
д ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам са 
уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се д 
S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p 
своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од н 
рагутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благ 
унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха 
ог срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пре 
илије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као кр 
{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима есте 
е представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знат 
да жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "зн 
ек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли 
, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свр 
одица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицај 
игару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</ 
.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да з 
ши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се н 
- понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право  
са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чека 
ене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је са 
, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S}  
е окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога с 
ики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај  
ћу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јо 
 сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мен 
 куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да 
отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда 
 отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окре 
ела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи 
м апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сам 
 те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби 
.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је 
а озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и позн 
ве и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну 
 удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна 
агутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селе 
ди човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су бил 
ака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се п 
ду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да пле 
 увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се  
 види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у т 
и волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме уби 
и ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципели 
.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели д 
Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ мириш 
 те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је в 
<pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- 
 попегланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала  
а осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, од 
о истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и оча 
оњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта м 
ом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фе 
нској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости,  
је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзел 
ма којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широк 
е, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једно 
 му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих љ 
то природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у 
д, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици 
мићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> 
 узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према к 
ла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још  
ака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас с 
.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде  
исао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја жели 
амо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним: 
И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојо 
д главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камен 
.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су п 
{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од  
ред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су 
, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који  
ице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње но 
женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интер 
ајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l 
се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи 
 каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачко 
и Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског пл 
иди са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На  
где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.< 
едам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово сла 
рили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и смат 
се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p> 
 лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима к 
а жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од ж 
{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркул 
оје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја  
е носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају н 
још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот н 
ед пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаш 
 искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те ради 
идиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је  
 ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса 
бодно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су  
т?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му  
ер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> -  
? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла. 
е савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твом 
ного патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене 
т-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зо 
и.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} 
> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца ко 
 вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти 
 коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им ниј 
ахвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушн 
шта за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као  
е знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Ве 
<p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, и 
овори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек шт 
го да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били зака 
и је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, у 
 ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија ча 
твују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како г 
ке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам  
ка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.< 
 она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је  
Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - гово 
е знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског  
 његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад  
а, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још  
а око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четв 
ешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам д 
 да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само заг 
д тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још 
ја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi 
д виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је буду 
штен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остан 
ко далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због т 
ерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, з 
ио заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника и 
рош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег 
и и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се н 
 пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глат 
д тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела пред 
 волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их ви 
 Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</ 
е убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпоч 
и да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и с 
p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљи 
ш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз  
можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чис 
но.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта м 
су, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи! 
рећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зара 
ити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба це 
дим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је сл 
.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао. 
ако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од В 
ад изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с  
 у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас С 
нижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, м 
ка разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати оно 
ђу гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без по 
 лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно  
а воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа  
драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати  
неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се 
ки шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у ист 
 о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, 
е.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су освет 
 неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског  
како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по м 
сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у велико 
е под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још мног 
екламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови ж 
били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна греш 
ика министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор 
рави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто 
ље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је  
а Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се 
о пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је в 
емо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S 
рашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала дру 
ићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика дете 
главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и п 
есника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискрет 
простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала  
ог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата к 
анијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Мил 
 уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p> 
о је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате?  
 Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је 
ла још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде  
ђе да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више си 
 си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пише 
ито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из 
 и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поц 
ности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n 
еко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе прв 
н.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење 
ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно поди 
ављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потр 
ним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било  
за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{ 
ко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она ж 
решци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случај 
удио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у м 
} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило. 
о поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нис 
до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуч 
 својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, и 
сма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има  
сма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме слом 
 често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар 
ла ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, 
жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола 
о заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао  
сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не 
ли је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала го 
добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш ка 
било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти 
је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на  
 - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше п 
?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајућ 
ила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростит 
усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> < 
лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде други, - м 
ин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отв 
овек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени м 
Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не каж 
</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено 
старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати 
ање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да  
емо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, 
и сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После мож 
примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих  
- Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не траж 
 мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју м 
 он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема  
 Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Н 
ко кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је б 
и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професо 
и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, про 
вим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очи 
Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао р 
 једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са 
о ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај 
у дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се су 
на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-нач 
справљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би 
ила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветров 
едао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, 
 тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток сво 
е метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бака 
нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав по 
ли још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је  
једно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му ј 
м Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је па 
.. мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Креми 
 очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмач 
 напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је т 
 и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је н 
 она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено изм 
 Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две оба 
има се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним ко 
уче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик  
 био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваки 
ине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и с 
осо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо не 
ко начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњ 
во рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не гово 
шту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p>  
у поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао ј 
> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пр 
 и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показу 
аде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша 
улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео  
.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет,  
.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ  
 земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противно 
разима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве 
 сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао  
м на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. < 
арала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је 
 и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала  
гревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђе 
 против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те  
 слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S 
он званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иак 
кривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над гр 
, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је пра 
.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугм 
ити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је  
у обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се  
окле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двој 
стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунав 
 иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S 
чена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини 
 почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неко 
набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Н 
з редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавско 
ра за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан ен 
је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је  
 своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком с 
 се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао с 
... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлу 
јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је. 
знад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се и 
тављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје оч 
 као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придоб 
које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано  
о му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од то 
воје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је открив 
ришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице им 
ока и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чи 
жеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је презир 
то је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати 
је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Је 
лом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе  
> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом 
претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> < 
ише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди о 
/p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по једа 
иним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет мо 
 види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и брига 
о замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n= 
се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним мес 
 да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, г 
рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{ 
ог ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p>  
 бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, пос 
мић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега 
 код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне же 
 је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он паж 
асавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена 
у од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добри 
 по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" x 
{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема де 
ешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димња 
ад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затре 
неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит -  
физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукућ 
кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p 
 просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже  
а, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике соб 
вона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p>  
склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у при 
се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од  
тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети ка 
ким мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> -  
 који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљ 
ше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- На 
вала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму 
измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булк 
уму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве 
е толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима  
е нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разно 
талих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те б 
еће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољ 
p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p>  
 после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати. 
Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога 
 - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пу 
и по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове  
ољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај к 
аца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао о 
не, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енерги 
шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мис 
 крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору о 
земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво оби 
ошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа,  
 израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је  
етарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење  
јавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се  
сити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се т 
алог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његово 
 заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла  
убави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све  
овачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која  
је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао 
и, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним дворишт 
и љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се у 
волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који м 
аца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш нова 
е обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не ц 
и се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема  
о с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим 
ер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад 
 Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја са 
све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма  
е до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа м 
ој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети и 
обрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и мн 
p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{ 
 <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала је 
лико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти м 
раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме з 
знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 г 
S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ов 
воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци с 
те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек  
в нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љу 
 цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тич 
 у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној пост 
 осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и и 
к који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дат 
 ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш 
.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних  
- Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш п 
и ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ј 
 Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута 
ори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p>  
} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека траж 
ко! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба д 
во што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену  
малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и  
кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да 
 јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћ 
 него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и са 
омах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204"  
ене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си нај 
одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Г 
 могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш  
Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка  
е до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се п 
 се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{ 
} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубав 
 ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} Посл 
их детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекине 
, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће  
у метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје т 
да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или 
кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је 
е му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека м 
 ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S 
е очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} И 
 ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> 
а, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, в 
ач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око  
коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Да 
, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем  
е више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене  
код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увр 
и помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али н 
орам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим. 
ко те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сум 
ем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Бо 
воме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног нео 
стење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{ 
му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> 
орите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помог 
 немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у 
ње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb 
 - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, 
{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим ка 
 назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам 
 да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим.. 
хвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p>  
атим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно друг 
требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу  
уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми 
ренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пођ 
старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породиц 
увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Мо 
 велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку ра 
да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те з 
им љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце не 
продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њ 
ам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место 
 гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{ 
а непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је би 
ци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чем 
 писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути з 
ци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам стариј 
покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је са 
Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испу 
сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа  
су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на  
а.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> 
и, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после о 
роши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Пр 
 може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љ 
овине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборав 
јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ј 
тати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње  
д тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да пл 
тати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу в 
аг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му ј 
 сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја 
ом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не  
} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{ 
у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p>  
јој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, по 
уди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мој 
 ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, м 
ви времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавн 
ви времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазн 
о те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила  
а.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости 
а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и  
ак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код сво 
оди овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини.. 
 <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ј 
 ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не 
ЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quo 
а и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово 
ло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и да 
абрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не м 
жеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То ниј 
иш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више  
ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос,  
олети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да  
нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја,  
 он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S}  
је и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице  
прављаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мрт 
прављаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су 
аже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те 
стави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне 
очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} У 
 изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро р 
одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек 
убав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме,  
... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо 
} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p 
S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се ра 
 <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот 
алости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један 
 да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу  
ио тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</ 
о да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лис 
ода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметн 
ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... им 
м, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мисли 
ш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грд 
Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме ј 
ратору: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> 
би је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклон 
ад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклон 
 срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволи 
а.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да н 
ш и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми 
 истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пи 
тије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује он 
 како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде ис 
е потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена 
је твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више н 
то.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати  
p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклон 
теље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми  
 ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се сприј 
еца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да про 
м увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце  
ишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и 
ице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огр 
га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце  
оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољ 
е боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Мно 
се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за  
близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непр 
 него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> 
нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?< 
ише него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја м 
је имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p 
ћам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} 
ива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} В 
 што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једно 
- Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" />  
S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, ве 
храбрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди м 
аслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш 
/p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро 
ео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, 
рчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без ма 
S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико и 
о да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Кел 
ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада 
их уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу дра 
 мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морал 
, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S 
д другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, к 
 знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Р 
колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, 
ико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући  
 сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Крем 
ци Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - уп 
очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часов 
отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се  
кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, 
абост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ни 
а од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста 
 виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска гр 
можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треб 
, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газд 
ој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} 
ограда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао 
, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је чов 
 су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена 
 - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас н 
не, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очим 
/hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> < 
{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности з 
ј већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је 
а да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да з 
о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе уж 
?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али 
е - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још не 
 Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по 
ротив тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикам 
, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудн 
еле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је  
{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водил 
грешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падо 
ш болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задов 
<p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити... 
нства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{ 
на и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потр 
ило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продуж 
чке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама,  
и, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и 
овом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши 
је знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је ос 
ком свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је стога о 
уди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилази 
ан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи с 
к пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су  
пела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ  
ша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и 
платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено  
ла главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својо 
 је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми д 
ана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из 
ошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушк 
паше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погач 
ји је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата на 
им су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред 
в глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав док 
матрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбин 
распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити ш 
 крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз 
="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба пона 
и, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бу 
 био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборав 
 осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише п 
замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од о 
C3.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно до 
н само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо 
нци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кр 
пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара го 
је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирн 
ротивио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> < 
поређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је  
ободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио.. 
несе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не ви 
м грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот 
и је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породиц 
ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију 
у је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то  
та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само ј 
ек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по  
Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве спос 
ојом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће би 
е Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на сте 
.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А ш 
тати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ј 
а мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - Зашто? </p> <p> 
Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p>  
е бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S}  
 мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи свој 
 сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе,  
а му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p 
као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 са 
<p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим 
на сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се 
е и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа  
нина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, уз 
 си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзо 
можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто т 
 теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће,  
један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајим 
тер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола 
ротив смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај с 
 <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу 
оје смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један 
м.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам вр 
сно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дуга 
>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме 
тити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опом 
о је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на раме 
и рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{ 
јатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобр 
огу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто  
аквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога да 
 љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубав 
иште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... н 
а целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила  
/p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје  
.{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Т 
 поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеле 
о су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дал 
во за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, с 
вим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је тр 
на је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош с 
менитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да  
 уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C 
остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће 
 урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спом 
могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољуба 
 Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb  
ку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места,  
е те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди с 
tle>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p>  
е <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ће 
и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане,  
 био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт  
лим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица,  
бе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} 
- Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош с 
тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата ш 
а најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петна 
ано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</ 
ања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазим 
ка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу 
 срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свак 
ичате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p>  
е је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад б 
није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи 
 кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потре 
, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> < 
гачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </ 
мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље 
а које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} 
цом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном бла 
 ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема м 
 за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кре 
и, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здрав 
Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песм 
епријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе нег 
походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлаг 
ћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку 
им.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба 
дин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уж 
е учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље  
 ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто  
една жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам 
сталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштв 
о ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> 
 он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало д 
излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар  
 све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Ал 
му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му  
начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без 
p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да ј 
 имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, н 
ако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да  
да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме воле 
 Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се р 
{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој бли 
н, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ип 
не.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини м 
а, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме о 
на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, д 
а њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одг 
, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад  
p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, 
 Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала 
е тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од 
лико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што  
о неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити  
/p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те мн 
сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове ре 
мо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла  
ека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махн 
 сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било сло 
 <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да  
 имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утех 
а, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне 
есносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети сл 
ра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад 
ажити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких к 
видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и 
 то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте з 
о лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих ре 
ког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и и 
це лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{ 
деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говори 
ње и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ниш 
 она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш 
аже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са М 
оћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве ст 
о, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити 
ву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу 
/p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би т 
бедила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Сам 
ће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не на 
а је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала неч 
месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, љу 
боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла 
ољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство ун 
, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења пре 
 идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипа 
 да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што 
ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе 
љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на кел 
ећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по гла 
 бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенци 
је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота  
ви, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ  
, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва п 
у, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости  
и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још г 
у поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милош 
мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да к 
ло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од сам 
заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и ов 
ва судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијав 
ључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Мил 
лица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесн 
Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и по 
ајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога д 
 <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну 
ког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мо 
ку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је доб 
е то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S}  
ало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поре 
ше, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван  
 администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - доб 
апита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читав 
есто не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на  
} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на  
То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} 
иновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је ср 
и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се нави 
надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је  
купљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> < 
дала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића и 
љи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слик 
овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги 
ској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и сн 
за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђи 
ео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је п 
 руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош н 
средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за о 
еста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без  
ије жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпу 
чки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба те 
а.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену преса 
оју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех,  
су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила  
 они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по он 
ако сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да  
вету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пр 
 боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао п 
Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у  
да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не 
 Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти до 
 који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, т 
 повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазил 
, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће 
ге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотогр 
не светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у  
г Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрациј 
ијатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш кол 
ило путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра  
аћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титу 
у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњ 
од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или прима 
е стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари 
 где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив  
олико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала 
илошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће  
ива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра 
 шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је дола 
 Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Орган 
агон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте п 
ос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини к 
у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мок 
од је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја  
где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубље 
о сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој г 
алити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечан 
т му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих 
их назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, 
p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорк 
 вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у он 
 крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} 
чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука 
еман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њен 
ру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана как 
ња, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се 
.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где 
} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> < 
је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи 
ога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа  
 не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, 
ћи.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што 
 ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165 
 се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник,  
 синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао  
Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни 
екаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише  
руги праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и нео 
орко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Преп 
аст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео 
од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до оча 
Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} И 
те...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Наче 
ајмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа јед 
ог платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и п 
човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраће 
, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с в 
у их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и  
мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешт 
ежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекор 
 као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово пра 
 храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни 
недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вара 
 зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести 
 и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вече 
е и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико 
тог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног но 
ва, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење 
 би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву прем 
дан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене 
а које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и  
шу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је 
а Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекива 
/p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" />  
 га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходн 
н; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авл 
ог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у 
 поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано 
а пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је  
 је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, бог 
, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си  
ану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећу 
ија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет  
веног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и  
хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што  
ећ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више не 
 живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио  
ојаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна најв 
и прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} К 
елео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запит 
ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уш 
ад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је 
 Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз ко 
ћеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде 
зелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају мест 
у фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем,  
.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте 
ила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.< 
 <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је 
Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јут 
убазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је 
о те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој 
лони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега  
} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и но 
око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалиц 
рудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим  
се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поп 
игну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n 
Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> -  
н од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољуб 
, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="11 
ивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са з 
ди прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се 
 испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радник 
о њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био про 
вора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је так 
бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у пр 
ају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прсто 
ојавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се зби 
еки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу 
и ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју зај 
 два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Ру 
се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још деч 
тељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућам 
ољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници 
осподин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да мој 
. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и  
 уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве  
ветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек 
рош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по с 
о осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p>  
о гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају ве 
о могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина  
но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја д 
ој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди н 
ч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар мор 
постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бит 
гледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земљ 
{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристо 
моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо 
 осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављају 
 ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али н 
, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена к 
- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што  
. како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја 
, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а по 
се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима 
агану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих ј 
 му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се,  
м и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо  
Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти 
 наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми н 
т вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... ка 
овољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек з 
е га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печ 
која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зл 
 мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да л 
е, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакл 
, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем 
ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још веруј 
је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и 
, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. 
вају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајн 
ло да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама размени 
> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас... 
вим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што ра 
ј ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици  
м њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она  
као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, прев 
сти, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после занос 
p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>-  
 твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> < 
 доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p> 
</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али,  
оћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо ур 
а је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем 
и немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседа 
ељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе 
 успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео 
е можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње  
бру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у ж 
 опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше  
ишта чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби 
радити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана ус 
 могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истин 
S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да н 
кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и 
своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је 
 рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор 
е, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако  
штво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет. 
а гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо пост 
ија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић 
p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали м 
 Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањи 
о од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде не 
>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми  
 како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драг 
има тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им ц 
оте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> 
i>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p>  
} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наст 
ма Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан 
, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Мог 
за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p>  
> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његов 
 бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозов 
удио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша 
шем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, прот 
како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме теши 
ени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно с 
ића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми 
мо за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{ 
рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја с 
оје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет к 
е смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога 
.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани 
} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раста 
ри сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> 
p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу ф 
мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никак 
</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се ги 
н може... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Бо 
вичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Бо 
а је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је с 
ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек гов 
 се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађуј 
.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код 
е.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој шт 
 овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живот 
 Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и теб 
ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то н 
где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <di 
раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави. 
 Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без нов 
> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као 
Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" < 
итам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да зн 
S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја 
Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног по 
ла увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ј 
То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше после 
замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном м 
гарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше  
д ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и  
 било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љу 
ија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то с 
 од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити 
{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка ј 
ако је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један д 
а трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав 
елу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> сп 
их пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само 
 Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој а 
кла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састаје 
..{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам и 
ајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не 
љи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p 
м више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} 
све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је с 
стити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце 
итисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} 
а бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, син 
 он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је  
 на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S 
ко мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Сам 
цу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је кон 
 за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу ос 
</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе м 
вараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... 
Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле кри 
радила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати п 
ред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар. 
есечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али,  
ни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми см 
Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам  
 добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тад 
.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само је 
ш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји вол 
S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од 
ше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам 
 на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и  
 увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво.. 
, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наст 
хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не оста 
ка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слобод 
још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој  
о носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер,  
ругло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све  
 и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији 
без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био з 
ните једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите 
 да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, п 
сти и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!... 
ио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако  
ремена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</ 
разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задо 
..{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Б 
 могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, н 
 ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да  
а хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколик 
Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи 
кле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар 
S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су 
 целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није до 
ну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} 
освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба доб 
ошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне,  
 мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је ч 
о.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се допи 
мо о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим 
- одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више 
одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је би 
} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише 
 ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој ан 
 како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећ 
а коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех,  
анковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литера 
јно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховим 
лошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зац 
.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме  
мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш  
и нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми  
видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... 
и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поко 
и волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо  
о Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десе 
 финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спас 
и задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, 
ећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p 
у, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити 
ета су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, 
аних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми приј 
бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово т 
је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш. 
 је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако 
е сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих 
 да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они раст 
.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо 
а која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</ 
ела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и жив 
оје нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један ланац, који с 
} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наст 
едњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него шт 
ОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао 
рекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на  
, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надо 
ећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S}  
ли у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда 
, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене,  
у се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; мог 
 и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је б 
пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао 
жих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и р 
ко, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да 
ше плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и с 
ико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је 
 мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рам 
ло!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> < 
едам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећн 
Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крај 
некад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам 
е и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{ 
.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, т 
оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих 
 збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На какво 
 са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљив 
/p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај  
и ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги 
ланети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што  
во изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао 
 пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, тр 
ријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је  
то мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нече 
а су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их  
воју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, 
 је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допа 
итиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да 
твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је то 
 тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок  
а волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да ј 
 својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац  
..{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш з 
, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да  
 што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пу 
 ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја  
 говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због ме 
овлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци 
.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} 
S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не  
анас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Ње 
е, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не  
ости.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} 
ена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки ошт 
 сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад 
} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стој 
ала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не  
 бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S 
 за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја 
 за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{ 
</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута  
га.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом 
ог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако пр 
е очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{ 
 сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, как 
лази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми 
чи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Ра 
ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што ј 
ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш ка 
ико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p> 
 проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си та 
 све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је 
, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} М 
га ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, сре 
 и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом 
г дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја има 
p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да м 
 те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших 
S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> 
љ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја  
<p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам  
 била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не  
 у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена к 
в.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Мо 
сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из т 
и ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То  
и ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Мило 
лази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме воли 
 ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек  
една и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити  
не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у шк 
 <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтед 
и кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су 
еца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи  
смо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отво 
S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p 
/p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико  
у мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој  
 цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубав 
} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене 
ји је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и ж 
оро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.< 
мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p>  
љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако јед 
:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти 
рављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто виш 
<p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао 
 буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају  
 <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мисл 
!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје с 
 да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важни 
ад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што 
рже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p 
 али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуц 
 љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише 
ише забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{ 
} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да шт 
ону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те! 
да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења 
шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја 
еба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" И 
рца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци 
 здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} 
се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} 
лику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се ј 
ност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се је 
 довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја ра 
послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стег 
ала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они вол 
 волиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они м 
ад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S 
животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} 
 моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја ми 
е више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју глав 
ила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако 
осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су ду 
пишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотс 
 овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих  
је... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бран 
 добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радос 
учник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић по 
 излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски 
- рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, но 
ито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намера 
еоград са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Ис 
p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она  
p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно 
орити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ниш 
савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S 
ој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и ка 
о да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с тво 
х, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> < 
а је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се  
 смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} О 
.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам зн 
S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђ 
 Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти 
 Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да не 
којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нароч 
којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нароч 
{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако вел 
ле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи не 
ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љ 
ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више д 
пак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хо 
S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре. 
трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац приро 
 Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми  
дон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе так 
но поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад га 
жу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта  
сти ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то 
теха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, 
 им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... н 
 Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саве 
стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у О 
и вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони 
се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и с 
се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора круп 
их ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понек 
м да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S 
, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај  
 те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је бил 
виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толик 
 мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Креми 
} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве  
н, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, п 
 xml:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени ма 
останем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из  
а расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и ми 
 некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весел 
чекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдар 
 се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше  
дин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче  
7" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекл 
ш.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Т 
ије довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек јед 
зионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је о 
иш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу 
">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта с 
ић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Ж 
 <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, кој 
 би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi 
ћем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име кој 
их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много 
 да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав 
знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему 
ада је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Мило 
двоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у  
> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја 
је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p>  
 баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле ра 
болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку 
е диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта 
ну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша сре 
ном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас из 
и човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора жен 
арадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти в 
уди досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим  
дна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До ви 
им да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи? 
Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претур 
м моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш. 
 све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више 
ош једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој г 
аборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја ниса 
 дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје у 
и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко и 
p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми 
а жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви  
. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју 
не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за ш 
зне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи  
ачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле 
еш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што т 
и ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он 
 пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог 
а те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је би 
е најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хв 
 не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p> 
цка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара ко 
а као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балс 
, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако 
д сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер  
вена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; 
> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} 
ота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош  
ећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина д 
ула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам  
, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Сре 
 волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом с 
ити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па о 
и је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг  
.. и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да 
еља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло во 
, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без н 
а,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад н 
>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине 
а самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није  
био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под м 
.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{ 
атеријално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме. 
; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи  
те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, јед 
е ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу  
е, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном ко 
пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно 
к кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинс 
м да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам зна 
ријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p> 
још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на  
аха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, проду 
ад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То 
 ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити б 
Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот б 
нате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од д 
етвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари  
</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено невер 
ежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и 
с сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја  
 је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S 
е то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан  
а мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ п 
од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S 
ом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробуди 
ја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце  
огло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том к 
 Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бит 
аво, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, д 
Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, п 
ице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрм 
ао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од  
едницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, о 
дно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје бол 
ти опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} На 
и и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бра 
} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане,  
снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко зас 
врнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и 
ки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти 
војим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му в 
S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не пом 
то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крун 
нам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце. 
ни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како 
ни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш свет 
у болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све  
док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, ша 
 жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три м 
дна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га позн 
х дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је 
сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеон 
Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу пос 
 чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жал 
 удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Ка 
="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улиц 
у, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у с 
ене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p> 
} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у  
ран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и 
оше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> < 
е до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уречен 
ад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка  
ћена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће п 
хвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блу 
ци да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, у 
аже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх план 
Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његово 
 и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И т 
пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у ме 
зао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зор 
потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болес 
ећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једн 
илошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плат 
ред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да 
... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролаз 
пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску  
а да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да с 
 добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно пр 
 са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао  
Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунц 
може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесни 
н Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца 
аширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног по 
те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, оставље 
ла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и т 
правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неко 
белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода. 
e!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио зав 
то стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> -  
кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао 
 ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га  
допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар прест 
шу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обу 
неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> 
изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају измеђ 
 рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изи 
ући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на  
о зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислим 
са види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико  
гледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Преп 
у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{ 
е им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се пот 
 анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојал 
као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном  
 Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који  
сно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на 
образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окрета 
ша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он  
виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љу 
ат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат 
 били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, н 
а.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену 
 црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир ж 
еку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван  
у разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутраш 
лико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гл 
а је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд  
 купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеал 
ле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су друг 
9" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тр 
и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир 
 који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у  
вуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће 
ужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих годин 
уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стад 
дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у  
у хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Нап 
ечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла  
а а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S 
поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зо 
робну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео 
а па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да 
е под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклон 
Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим об 
да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада чо 
г.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку дод 
ак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зо 
е.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио 
упи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт ш 
пим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје д 
да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе  
ебо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју 
не се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екст 
ма обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, 
часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним во 
ја садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослобо 
капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћупр 
 Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи с 
ело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверав 
ерљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све  
дуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - о 
ино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљ 
ј. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде 
те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гон 
асмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој со 
потекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални ц 
ао ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да с 
 у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Д 
а ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Д 
лине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:< 
 уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не  
ст.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке 
си никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада. 
.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори З 
 - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У то 
ечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица оти 
.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јес 
ди имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног  
ћ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству 
екивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> 
кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати,  
е сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако к 
кине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се п 
ико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање ј 
ало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p 
/p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"< 
но о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешк 
лива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{ 
а му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућ 
 Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га једа 
ва помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад 
Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај са 
ти, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пак 
о на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физи 
н његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи к 
жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну  
не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци п 
оје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фа 
> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је да 
редину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачк 
огао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време к 
ио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ. 
гу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промаш 
 али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разгово 
.</p> <p>Већ је било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тог 
ји се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила 
чке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био ни 
оје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, насл 
се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова уч 
> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао 
тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброс 
скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</ 
еста у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који с 
мо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био 
партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненад 
лила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отск 
 кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно 
је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за н 
м плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи 
 стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до  
стић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми 
ице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оно 
- трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа  
/p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p> 
Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! -  
квом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим 
у, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задов 
 разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја 
 <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - п 
и изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалост 
 <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек  
м таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p>  
ести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p 
> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих во 
а нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S 
! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> < 
ерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизв 
ости допирао је из влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што виш 
 души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, ко 
потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ 
адост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни 
 пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S 
 наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог по 
 је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом,  
 постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа,  
</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да тр 
/p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То с 
није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у  
ов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије 
си траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогу 
те поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда,  
 Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилов 
 Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу виш 
} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!< 
 у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као  
вршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S}  
збегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма 
<p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја м 
е збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Веруј 
i>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и зап 
ште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - против 
p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно. 
ост.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене в 
>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Пог 
а.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није би 
е сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> -  
 салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо би 
мрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} О 
 <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и 
ице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="1 
ду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани н 
.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драг 
ва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - о 
ље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази јо 
а и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p>  
то мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, ма 
 воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њег 
 Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим. 
нуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљив 
 на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтав 
и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после п 
ву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена 
чам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Ј 
мић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драган 
енуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За д 
вници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није по 
одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Црк 
 на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вуче 
кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кис 
РЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове п 
А.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песни 
head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија,  
лава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само З 
а кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружич 
 </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безоблично 
а на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно ош 
/p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим  
ју кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жиц 
поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом 
страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала 
ојства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је н 
ио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с  
ји се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао 
ни пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран 
песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и 
 сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, 
 оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се з 
ругог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке  
м је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p>  
аздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога  
м целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовоља 
едног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љуб 
амохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном са 
{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за 
и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима 
ле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме  
у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву 
 нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да з 
руго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један  
чију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који ј 
 канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећај 
ромаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да с 
се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао. 
ер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у 
ћар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих 
остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> 
је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од о 
пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољу 
} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је се 
 са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није  
која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и ку 
а сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима ко 
ђу два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување 
а промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир  
е празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер 
 очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бле 
осадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се 
м, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упиј 
о неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p 
а парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светл 
ржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој ј 
јатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве 
 увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Кра 
азно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних дево 
ји је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентим 
одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, к 
е човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски  
Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо  
би? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све 
там: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене к 
лошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Креми 
 већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити свој 
тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од в 
тку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се к 
иле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> глас 
ћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" 
> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у  
p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми тво 
 овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњич 
гађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадето 
 трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кол 
ше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p>  
ен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се п 
ткуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори,  
 </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и  
 зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова. 
билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} 
р донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замис 
 прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо 
 се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна  
 и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, ци 
еза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више 
оквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S}  
о свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на в 
 <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрш 
кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади пе 
ењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг по 
ама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис 
ead>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу 
ва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</ 
није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачн 
е ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књи 
их дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да с 
ако је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - 
иједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десете 
реди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам 
 разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца 
е на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је  
, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још мла 
р се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S}  
но отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <p 
и шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост. 
ем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Уси 
упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја 
и.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, кој 
а их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слу 
то ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зо 
ит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћен 
title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без по 
 - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземно 
не уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да че 
ољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вреб 
} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да ј 
у разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</titl 
уте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини пос 
ата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... н 
Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутниц 
тсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он ј 
ило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је  
кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и о 
ој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на с 
e>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућ 
есече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> 
 Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи н 
 њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фиј 
аест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи 
ле све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим. 
Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пуст 
, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са  
двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, б 
 пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом им 
београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред кој 
, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
бинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио св 
 нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш 
је упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање  
ла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо. 
је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увели 
портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, 
p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да  
ао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим о 
стила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље не 
{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S 
овори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пу 
, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац,  
p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се  
леде слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, 
 овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворе 
ом договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво  
 <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се ок 
стајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно с 
<p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, т 
, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само т 
у, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> 
о уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог  
> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу рук 
ка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су  
у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене,  
е Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подн 
 изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је ос 
ме.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љу 
ма се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то би 
ишне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских профе 
 се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из па 
а она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми 
век сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела  
еш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S 
{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер 
 волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је 
туре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиља 
 Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи 
овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узе 
зимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не води 
има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S 
маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам зав 
да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да п 
л једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од ме 
одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово 
и ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи 
мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, З 
у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако  
 му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> 
p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} К 
запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </ 
тсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци камен 
е одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да  
ек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бу 
ош верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећ 
вако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p 
а нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а 
<hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писм 
авађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо треба 
 прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Т 
у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Им 
е се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо ос 
 и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора.. 
мо за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не  
 - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи 
 је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено к 
толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољ 
храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chap 
 Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} О 
отен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума 
о били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам м 
ретерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо 
о јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само,  
огли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти н 
а неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући  
за.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још 
ло па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без т 
и, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S}  
то се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с ма 
тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, ка 
ти ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, ка 
 овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те 
ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене 
че које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чав 
онађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се ос 
ла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младо 
увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада  
 који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али  
 излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те воле 
иња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни с 
оја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли  
помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </ 
о сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у др 
..{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али 
и... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{ 
а заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао к 
} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко  
много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бриз 
а позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - од 
данпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш сло 
, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да жив 
наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужа 
ао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} 
 Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са  
 који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љуби 
уке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност 
м сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти пи 
лио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намеште 
гао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полици 
ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S}  
, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом 
 је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела к 
писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће с 
своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати 
ли на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није  
м плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучил 
S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! -  
ске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај  
ело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени  
ла.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала 
к.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам зн 
риска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије,  
а што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа 
ла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој 
ате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправни 
једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре 
</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А  
оров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царина 
} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S}  
i>Београд, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те за 
11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема мн 
вничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у  
га дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку зем 
, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Р 
њигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо вели 
тиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{ 
вају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда 
да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо 
екта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла< 
з Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Др 
овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове 
е зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: се 
гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабе 
 Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> 
коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да з 
ољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју ср 
м жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си им 
вако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p>  
ори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло ц 
- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место  
Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а пос 
hi>"</p> <p> <hi>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S}  
из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала,  
жем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претва 
та, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило и 
уме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S}  
о све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша  
ног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране 
 тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пр 
S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те  
мене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је ст 
ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује  
ли Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у 
ану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледа 
ио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића св 
87" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није мога 
авног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те 
ата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да с 
о како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном так 
рче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па обј 
 да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, д 
 више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јес 
е бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерт 
х марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је 
писан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синов 
тави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се јед 
легање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових д 
им вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то о 
head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јак 
ош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвач 
ај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нар 
а човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зу 
.. добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S}  
ремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не  
 глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну 
 до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и с 
гану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао  
трепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и 
ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је би 
о овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало  
 тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се ник 
јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона свет 
ло да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разум 
ина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред 
ну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле св 
воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз з 
немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S 
, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и ње 
н одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с усл 
?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куф 
е.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у  
афовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија ко 
 покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{ 
воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те вол 
.{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово ј 
живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољ 
жао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање,  
 лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само  
ишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива. 
тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се 
ко је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било 
 миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге с 
 и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и б 
ост у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет  
и врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла 
p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих 
S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је...  
ађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривал 
је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно са 
веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p>  
тама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, 
вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице 
н тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свет 
е по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао 
="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да п 
ља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се  
ови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ пов 
здух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару з 
ве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка р 
јих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Сн 
рда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег д 
ну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> -  
и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у 
ена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, 
шака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>С 
де расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости 
ако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену сна 
жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с не 
фу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао занесено, 
 очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду как 
рављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити  
а бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{ 
{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</ 
 терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S}  
едан.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних д 
> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у ж 
тим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гр 
е или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу 
 траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{ 
гиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које 
тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио  
крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по простран 
и у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се  
вице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те воли 
 пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја  
ће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, 
 узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак б 
ета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била ј 
едно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја 
ремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Су 
ој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. < 
 лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на ко 
ечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевс 
присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xm 
лемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пр 
лошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни нас 
трану, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S}  
писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То 
се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа л 
де на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва 
но <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не  
p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута 
кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пат 
 једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачко 
лико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да 
лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљив 
Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три на 
 и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, 
ци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуб 
сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тр 
рхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>-  
 терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према р 
гнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у н 
чевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и сл 
в свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време 
а личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим ус 
оћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до сам 
дом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт ми 
а твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно шт 
д мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и 
ошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та 
Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се де 
.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти 
из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари. 
објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме 
ре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, је 
јој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс кој 
овео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неко 
еног бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Чов 
а жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој др 
и тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и х 
елену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак 
морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хт 
пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би т 
 блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је 
летале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним 
S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу  
Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што 
ади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено  
а које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела  
могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и  
 </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што м 
рагане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и по 
могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, 
одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговор 
 и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, 
лажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да о 
лаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и око 
, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком 
илош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузиј 
 <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом 
о их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће би 
ћи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже 
ј фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и  
поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да  
дру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси  
као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да м 
 тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "П 
изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти  
моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} 
ој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из  
ти с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} -  
изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, ка 
и по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори  
ла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и  
не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободн 
мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га 
} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> < 
бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душ 
доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много 
а му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, јо 
тао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног ве 
и изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном в 
, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> нес 
 жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без х 
 ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужиц 
мо кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима.  
а се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном  
ош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене. 
у Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називај 
изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата 
омало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{ 
S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, 
ма...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом 
у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="1 
 - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један 
та, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка н 
.{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{ 
21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам ил 
{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност,  
 грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, је 
 заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако 
Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменим 
шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их 
авити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта н 
нце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на 
 бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говори 
кар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Он 
 говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Ниј 
247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- М 
срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће  
.. вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш д 
?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стеже 
и.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> < 
се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мислећи ка 
љубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико з 
х стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог  
алним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и  
p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да 
сила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпарт 
и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико м 
ј пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек 
, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек пр 
зе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове  
утро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвоват 
е собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по б 
 садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни на 
 Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде  
ако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него свој 
ност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам  
еба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш јед 
орка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници дожив 
ак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се 
{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што  
 новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно о 
ју посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица н 
ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса  
ањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече м 
о чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један кар 
по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије 
посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{ 
мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило. 
} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после  
 било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрен 
м мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за  
им на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те в 
и замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш д 
а.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; 
 Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела 
тив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју мож 
о погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су 
орка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запит 
оштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Бео 
озор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражил 
је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше ч 
 није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у  
ледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студе 
на са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом од 
ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на 
S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојо 
овости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав. 
 сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S}  
ад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови пос 
орка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша  
и и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од жи 
без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља 
а ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на  
ратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао 
191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала 
мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Тв 
му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околн 
брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. 
утин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један дру 
/p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен п 
ши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни  
мицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зорки 
.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот ка 
тричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као зем 
е ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна  
и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах. 
је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све  
утали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуц 
 зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстим 
утрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те 
у који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види рук 
е ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина 
 није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што с 
воју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утис 
ружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим т 
али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке,  
 треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p 
ао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце ј 
 појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам прове 
гог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што  
 грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем  
ље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба ш 
оје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу т 
 Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења 
, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је д 
бодно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам зад 
а брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику  
} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се  
е видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веров 
 ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори  
ла. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ј 
> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи 
<p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - 
 <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа сво 
 - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да м 
целарије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече б 
те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећ 
ити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} 
е туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљ 
ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, 
ио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумев 
> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави ус 
е знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на  
т за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три проз 
 човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пу 
звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог  
 искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, тв 
p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и по 
овек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је 
 рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, њего 
ребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да  
 споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, 
зме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његов 
знао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То 
је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је  
је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју дра 
је драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју  
је дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину  
е би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе 
ту, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанс 
ити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових рад 
се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да 
.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да 
есла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - 
> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају к 
шаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласо 
 која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зор 
ма никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кр 
> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S 
толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за ус 
т.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је п 
ељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојат 
у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки. 
страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се сам 
 ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна ла 
} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb 
наге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, св 
и.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се 
б...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда  
ст...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем 
друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га н 
ри Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - За 
 су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет го 
 ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички 
ста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно чов 
д драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно чов 
 верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећ 
о прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова к 
н пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још  
ије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подал 
 корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисал 
ћи, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му ј 
рац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одг 
ш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахра 
јан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао 
то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отс 
нима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са вели 
, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и че 
ли кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову 
који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин 
 Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спус 
ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали. 
ушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори З 
о у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се 
фу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p 
вник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек 
рану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, 
ворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао 
олика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Ка 
, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посмат 
<p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, м 
т.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, он 
сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, н 
урни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, п 
 случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S 
за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност бе 
је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способн 
ад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Мило 
ује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш 
цније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> 
-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се те 
тици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Мил 
 још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не сме 
Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Ду 
ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и 
ега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све 
кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не мога 
оворила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате 
ебе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише сам 
ко да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја нем 
Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за чи 
 како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бо 
 - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио  
зива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дер 
лом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали паж 
али усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га  
ога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не  
ом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сј 
им!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше пон 
аслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну с 
 видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га цел 
i>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек  
читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину  
?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали 
окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и 
ће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Из 
д се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. < 
.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> < 
га што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва  
акође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, по 
е не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки 
- О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се дес 
а потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је  
</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да  
.{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам је 
рни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубиц 
.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали  
лицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши 
.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља пит 
 <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубом 
дим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је 
ли, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Тво 
ћна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од њего 
сли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома 
ба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону мук 
да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно де 
но због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - Видиш, Зор 
 кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој ни 
жи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало с 
 је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша  
лост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ 
овао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити 
о ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, а 
им брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у О 
...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде м 
авља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила  
се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изнен 
ну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се 
м ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада  
и не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога 
и.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је гов 
 нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну к 
а свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке 
е жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова прав 
 као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да 
ших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губи 
да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог  
ога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали так 
d> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју  
ила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну ш 
сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је њег 
топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресав 
рете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим 
 га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету 
 живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што  
 затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао  
ко како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се 
p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестај 
зао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежа 
који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој  
се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећ 
 из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачк 
орка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим 
о да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А 
нат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Би 
времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, 
е уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тре 
сматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и  
волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли свој 
чност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда п 
 Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањ 
> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја. 
о пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била 
 најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око  
а, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата  
кући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упор 
, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју ј 
 је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако 
ом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на 
етих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утир 
о кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно  
зрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или оно 
ерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су у 
ш и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка н 
 у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелни 
била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског ј 
лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као за 
нудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљк 
еданпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену к 
p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губи 
притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под своји 
еније него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, ви 
 писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад с 
 и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога ју 
ши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубав 
а тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина  
запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом стра 
није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични момен 
је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се  
 колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и ч 
на ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи 
а Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренут 
 - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да зн 
ег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак 
ки полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увеч 
а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију 
ги у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте гл 
ц, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким 
 донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, гл 
ивети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде т 
ојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље,  
ог поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петл 
 мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко 
се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у с 
е сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат сво 
свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам се 
чан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их на 
ати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три  
ити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобно 
>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души 
 живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени све 
ет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даљ 
p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Он 
зговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао:  
це спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног је 
е време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ  
решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, 
ице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо и 
и главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вра 
објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јак 
тар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је скла 
ла хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуца 
но: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је 
на, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуб 
 и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет из 
а, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово  
себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао  
руго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав в 
ожи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да 
 предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гла 
но.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане 
обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе  
 љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао  
почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном  
ом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео  
<p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не по 
нутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, бед 
 чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. < 
за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однек 
мо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се  
ше измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех  
Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</ 
 мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео висок 
опуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали 
 изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су 
 као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помо 
е сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво 
и га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зо 
и од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести 
 огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У 
, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових 
иви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају кри 
.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога,  
 твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније  
не била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, 
ead>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тиск 
ише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би  
а млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна 
нос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном ве 
 на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на же 
де и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и 
оказивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напуп 
о, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове 
ајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посмат 
 изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} О 
ста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што  
лима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Бео 
а, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком 
вим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му јо 
 зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> н 
азни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, з 
{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него  
 доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није уб 
 стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упоред 
p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по 
у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде пос 
анска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем 
ики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се пл 
одило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу д 
ЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био  
а је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Ми 
ећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милош 
енађивале голишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо  
ечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Ц 
кви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се 
претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</ 
ењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је 
ала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} 
тника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслон 
ад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и о 
француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У  
ите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из 
ену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео 
и и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристад 
последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били зауз 
угоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће  
а овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је 
моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи девојку ко 
бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе 
е било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је  
која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике  
леко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љуб 
бере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и с 
аму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ ув 
заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобр 
 он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални ж 
ре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје о 
 може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Дра 
у чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} З 
ре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схва 
ир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{ 
и.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде с 
у.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да 
дговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - гот 
- запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам 
 мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, р 
ћу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу 
ређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ра 
ба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце блед 
су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с врем 
је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{ 
унчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олиста 
ца, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје к 
из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху т 
ретварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави. 
ти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шес 
грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне бил 
 на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мири 
јати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од ут 
 светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденг 
града весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Бо 
 засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини 
ле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна д 
све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на  
ћи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, г 
пламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Х 
} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све  
веталог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета ко 
а не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице м 
и ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главн 
ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се т 
е склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима 
о себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могл 
сто одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек  
стара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим другови 
вићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпо 
не природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрас 
егдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више 
ог чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена к 
рупе окресаних растова, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S}  
<p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме в 
...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице 
ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако  
{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{ 
ину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју 
довољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, -  
атим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p> 
 Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због ов 
адао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога  
- Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видеће 
мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и н 
 или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њ 
у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош мо 
 осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те 
д их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали  
...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и  
а комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу рад 
жне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су  
Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, ув 
д свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледал 
а разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју 
имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, по 
а, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обич 
им и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало 
 дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, 
бра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S}  
вагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам ј 
} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за 
његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном уч 
ћи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој 
и свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње дос 
ебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плаче 
 кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} С 
 - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јо 
оју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то  
ли да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" / 
е дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало лар 
 Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газд 
е спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мен 
је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мор 
Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко 
агану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблис 
! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о 
 говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио 
> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, с 
п испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гле 
. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долаз 
 ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{ 
ста.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди 
Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је  
<p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу 
{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти каже 
та! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо.. 
ворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељ 
бљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена 
>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју гла 
у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све т 
ело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и мно 
 друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити 
фани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаре 
е.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба д 
али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, в 
p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се 
е, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми 
обријане браде која ме боде, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми 
 тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога р 
 </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваки 
н.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S 
оризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке  
ликог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриља 
 невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зор 
станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p> 
а се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писа 
и.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле  
 мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилиј 
 - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био 
 сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све  
 изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи 
црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љуба 
в, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију 
а мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писа 
т, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у 
садан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само 
адан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика к 
> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим кро 
срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али тв 
а добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб ј 
јим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог ср 
ад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми 
ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi> 
да, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И рани 
ја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључал 
поцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те у 
, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало 
 испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што н 
а, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који 
 млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутоват 
учају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац 
чера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толи 
ако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадо 
а јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{ 
ог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти 
ље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих  
рећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усре 
 медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да с 
S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја 
 тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио  
<p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи 
а се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p> 
же свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у 
ајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да види 
 лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло попра 
ла је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој пока 
брасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике,  
тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несре 
а рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{ 
г пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и  
ојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са с 
 склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш л 
н је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасно 
нских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} 
очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен н 
удио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на ос 
валио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа 
вцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала  
 свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} О 
кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не  
нако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p 
некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неос 
тив старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Чест 
 <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи зап 
атеринском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> 
се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико од 
ци на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцелариј 
гледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак ј 
шна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где  
а замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је бил 
p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су  
ршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуш 
у је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у 
својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пр 
ивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица 
ти на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју др 
оје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он по 
м двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су 
а начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да м 
 веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити ј 
к у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из 
ао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи 
S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од  
о дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, 
привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А  
говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно  
би.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак 
бе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једн 
 увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш о 
поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до зе 
а и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну сл 
 грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица 
 имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?. 
ин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски п 
оже рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више р 
денгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа С 
ругу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономиј 
азумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црн 
ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" 
ад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли н 
ош уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се  
{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала  
ланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој д 
еликом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајал 
а нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих ст 
 често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним 
ини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млад 
ало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и да 
ећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај 
но, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У св 
лазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочита 
железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту 
се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... тре 
тписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли  
према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, др 
<p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко ка 
мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не 
мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио 
ам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне г 
 ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке. 
х притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читат 
ни који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не та 
твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигд 
{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекине 
а.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се 
ност била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотво 
у и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, 
 било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више н 
гали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једи 
је које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он  
 с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови 
убави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубац 
 <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се м 
авали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама ко 
 њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Кале 
роја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на У 
риге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек ка 
 цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од 
а несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти 
е удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао  
ђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити пос 
љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципел 
не.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су с 
њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није 
ко непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на 
у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаин 
бе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S 
инило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнији 
нетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на др 
и му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена ви 
о је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" />  
гове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца...  
ло остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош о 
ло се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми  
ко се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Пове 
 једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмска јунакиња је болно јецала: </ 
ине стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на слав 
tle>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме з 
 што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо  
ано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је т 
га, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да т 
и си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што с 
{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те  
мала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина ј 
 твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је  
стати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави. 
 празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па м 
есносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да с 
ивот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зор 
а слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби ч 
и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју  
 шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припад 
, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек 
 идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица 
 и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између 
има себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од разв 
н сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи. 
утра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу т 
ству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једн 
н јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати ј 
 гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен. 
није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка 
ме Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни. 
ће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ н 
 могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са 
 говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{ 
м своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То 
ић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове с 
што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себ 
орка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>З 
и ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али 
е, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли? 
им.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш ка 
идим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> 
нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, 
, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мај 
ребам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све и 
 ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од д 
овори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову  
е сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе. 
 те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жељ 
у то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је Мило 
та и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живо 
ћам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, к 
му једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито 
ивота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја 
 коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од го 
спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећ 
оје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјут 
пије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по 
 одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо врем 
S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у  
рошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку бе 
веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - К 
 не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чини 
дан циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред преп 
ика, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео 
е волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује  
, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио ј 
де за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари 
ко не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи п 
ди и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема  
ра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није мог 
длучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све 
 говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се в 
а се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио с 
збиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <titl 
 </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек т 
а, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi>  
утра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</ 
а је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и м 
ала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од  
мрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они  
ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново 
и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још 
е, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегав 
 је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мал 
ледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица ј 
о је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без ред 
богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{ 
ног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили 
p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њен 
знад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да  
ао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат 
вакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ни 
и људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као 
/p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два н 
а је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњо 
ека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S 
и ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар заме 
 болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, п 
, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ран 
ја сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глуп 
а на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није ме 
там и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољ 
д старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - пр 
а се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако,  
прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столи 
{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Т 
одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} 
 и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="23 
и чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће с 
о заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одоб 
ши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој  
олидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутр 
и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она др 
ак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Вели 
 са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауст 
да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свак 
ти.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположе 
Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p 
ли други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта те 
оставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се  
можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како д 
 и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот 
ина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од с 
кав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у то 
имо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зо 
о себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И м 
 срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> < 
е знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте  
бе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја 
реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео с 
 била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога дра 
 све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био об 
лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам  
 потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре 
ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек 
у.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запа 
ма између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приме 
е из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је 
, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је мо 
ошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар т 
љиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена с 
вих веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и 
орка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кај 
ишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима доша 
бавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку б 
 рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтск 
т, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наи 
дићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје  
 те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живот 
и међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брз 
ти овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мис 
најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком 
пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само ко 
сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим ј 
меравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задово 
p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је  
је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зл 
је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо несре 
љути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави о 
да изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била 
ли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Наст 
ртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену послед 
таве".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај  
 да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то ј 
 се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим 
овољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и  
слите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде 
воја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно теб 
ишта што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини 
о једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало 
- упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицо 
о...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се пр 
и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једн 
ене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали 
е једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати трен 
е личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 1 
еће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх  
S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци 
, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети 
ез сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да 
ђу нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> 
о се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо 
Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше в 
Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> < 
кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите 
чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Н 
ћи смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n= 
 да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцка 
тати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не 
а да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни  
ћем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до са 
 ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих поб 
више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског г 
p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она изм 
Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала за 
ислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледа 
{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош п 
 имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа 
је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам у 
<p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се  
ињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове спомен 
а будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме  
видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала с 
а <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имал 
е волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико 
и који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме  
 како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тр 
.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало  
веку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</ 
...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна 
у му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S}  
ити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири 
чито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањал 
чито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањал 
руго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер тво 
 својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између 
епоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писм 
облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад  
, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку 
p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешк 
, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помог 
раде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{ 
 моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни  
м наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко о 
е гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово 
о близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш. 
ће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p 
S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и 
ајзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усре 
ну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо  
ако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; 
тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте 
и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то н 
 смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз с 
.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S 
 Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну с 
 очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено с 
или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров 
 треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само  
ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву стр 
о за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад 
Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје 
не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни  
 и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осм 
ијатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем по 
рецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} К 
 дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се  
Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли ш 
 притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја вол 
оме... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, оп 
 драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су ве 
мо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, 
онови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас.. 
p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, остави 
да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја 
вежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија наг 
оја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} О 
гања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љ 
ћу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће д 
b n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за  
 је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за  
век.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечит 
ну, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само  
 и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и пр 
 Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{ 
а.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има  
е очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити  
ике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спуст 
е могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што  
ише нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад м 
ису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном 
кић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвока 
.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна,  
ше стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађа 
 истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек ж 
т истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желел 
ала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово п 
</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, 
наш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу 
, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мо 
{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја х 
елом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах 
 n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми ш 
ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S}  
мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да пос 
а њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је  
се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осме 
ед тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја 
вити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме  
ла моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три 
ио већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ов 
ерас... до виђења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Ма 
е видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док  
 јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Е 
>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оста 
p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли зајед 
си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло во 
</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог н 
огу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми ј 
сле подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени,  
и, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Ка 
{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадн 
да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да 
а остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, в 
, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оста 
ворени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота;  
сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана  
 тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - 
је место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - 
а пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде 
еђа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање  
 што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али и 
ита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Не 
овољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји 
 само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по  
.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила 
наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш п 
ве што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, мал 
p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехиват 
 лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер в 
рдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена  
, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ 
ере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај  
ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо и 
з канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, 
} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш 
 <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ  
17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживе 
> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, оза 
 је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му он 
ш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стањ 
ам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали с 
наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спав 
<p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је  
.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и увере 
од своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} 
ни ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да,  
 има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот  
еко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на м 
 те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у ли 
знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако.. 
оспођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролет 
 из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Зна 
м.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{ 
 сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа н 
око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја 
ао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут 
а терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и 
, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме у 
.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој 
.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој 
обу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат стари 
 <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја 
сле подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прош 
i>"9. јула.</hi> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло нес 
ем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и в 
наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну 
а сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети 
ици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.< 
сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам х 
ју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацрта 
} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тре 
ам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> < 
p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти. 
далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе 
има.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдр 
 смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S 
мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{ 
м спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица 
: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим им 
в.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} 
 а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветров 
 Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да 
кад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не де 
и твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали св 
 твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој зем 
м у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш 
ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом  
ене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти,  
писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по 
ола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништ 
је осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио 
да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да ј 
е и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Сел 
оју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успе 
и моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав проти 
а друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућнос 
ца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чув 
ну коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако су 
</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} 
о вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила д 
ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијан 
 Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S 
 Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети р 
моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} В 
 сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли м 
немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна вели 
и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти  
риса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живо 
. и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседни 
ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амали 
Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва 
а је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, 
Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим 
 одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и св 
ста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом све 
едницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се 
 личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{ 
, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Бу 
 пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији б 
 старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у  
, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си т 
 ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> < 
уд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло мал 
бе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више нег 
слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико  
ако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се  
вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га вод 
 драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумет 
е Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебн 
.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и о 
који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена  
 пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај 
ан велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази н 
 Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, при 
 што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје раст 
предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} З 
и.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој ж 
в; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, 
сова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје  
ког трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је 
Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је издавао пошто 
ена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p>  
на душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја са 
а ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећа 
мо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују  
да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети нег 
 пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајк 
 Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да чи 
ш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p 
} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је  
} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помис 
.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, св 
.. </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S}  
 отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из 
с би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> < 
ријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железнич 
ила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви 
еленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу у 
 на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да  
 упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца. 
ије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универз 
добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од 
удућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мир 
пуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се  
е да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се по 
Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац 
Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена.. 
ј нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је и 
ка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и  
ли да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро,  
нило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљут 
о мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - те 
 - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и н 
 долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест  
дељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклоп 
начи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу  
о тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хте 
а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је го 
ла се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се н 
шу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш 
ло од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не  
ренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут. 
е које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на нек 
} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> 
начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству 
ељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена остави 
 Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до крај 
ко идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица се 
штво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала 
шла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у тво 
ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S 
ој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалос 
у коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те вол 
l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају  
 извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београд 
} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од 
ој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само  
слити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и  
ближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица пос 
ик осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и доне 
е се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је  
х пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у 
оду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу 
 лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који на 
в.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално прив 
ак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и  
га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила  
 главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто д 
ма и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрх 
д су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу ј 
 наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, момен 
 срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом 
а обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у 
ни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвили 
да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвал 
есече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључ 
емић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он  
.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага. 
 требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине.  
ка рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова н 
туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето 
мила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле  
ед њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видел 
Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и  
ћивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на кап 
главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушава 
ара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комши 
а кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад чове 
 између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће пр 
 пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а 
д куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљ 
лосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љ 
ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутња 
олим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапу 
обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Је 
али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и 
еднога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зара 
ла је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка. 
/p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљ 
јавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај 
ш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу  
ту сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, 
ро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је 
ним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја  
то, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта д 
уту.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била  
ивота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Инач 
г, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас 
ој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним послови 
 Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог  
} Заблуда је мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да с 
сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми 
, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Поглед 
} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми 
ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сли 
.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љу 
теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па  
рстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне 
е жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех 
асамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било кри 
.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у  
ти.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало. 
деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијаман 
и.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били ис 
стављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И драмск 
 на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет 
 Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде  
, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чи 
и у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе,  
ије допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} 
ш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па ка 
 ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано  
приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајм 
и, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала с 
итету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву бе 
егова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, заб 
за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљен 
егове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би 
ивота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и с 
 о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико ук 
јао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан 
ао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, 
јеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини чи 
ете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сија 
ју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе је 
утка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стега 
и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му  
спишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да  
 стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја  
и се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да  
а.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, 
 обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лам 
ништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због 
 гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична мос 
анак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала 
 ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаки 
итички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се рук 
 Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму 
своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке у 
 виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песни 
се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гура 
Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави 
ош трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у 
ничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за са 
а, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турч 
кав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стр 
 <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мо 
l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погле 
кама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто т 
 по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда ску 
ад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{ 
 мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} С 
е са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су 
е младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо тра 
е и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт ко 
е решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значил 
ош мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се уск 
на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша 
довољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитов 
мо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико 
екор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан  
рага, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна т 
 Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, гал 
илошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанп 
.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела 
а увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења. 
ди јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који  
пустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јут 
на рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Он 
рзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>с 
уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио 
 </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног 
ко трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, 
живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица. 
p>Воз је јурио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p>  
ест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се т 
стока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим вид 
а кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торл 
 било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина плани 
е гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и реч 
етпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени р 
 успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто 
веће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних леши 
облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, тра 
ад провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно  
 која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћ 
а дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се 
> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанс 
летане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је тр 
 Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим н 
и бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{ 
апља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади  
сле, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао 
 у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по кој 
станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно  
S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке ко 
ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагони 
ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасцикл 
/hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза  
ли гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је ле 
узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зорки 
бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног 
е дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове 
али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузм 
уб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама ос 
ање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним 
не откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских вели 
ад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хар 
S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се  
е онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb 
ако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију 
еће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут с 
е се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим  
ћу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала са 
ежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази ј 
 чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, 
на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен. 
са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хте 
рала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га  
ш две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа п 
S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одг 
ва прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка 
плашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци мно 
 капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је јед 
ана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала св 
 капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да м 
у огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</ 
оје је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на о 
 је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову 
одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситни 
о осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соб 
ши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове 
заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки нач 
а право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних љу 
резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, ал 
т и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најз 
тку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли 
вите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била 
ом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели са 
 у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну свој 
о једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се  
меју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана 
зирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџи 
<p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то ч 
их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко мога 
оглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмер 
 лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, к 
} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су ј 
ла га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе ст 
зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упит 
, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих нећ 
иве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурен 
 под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам 
 десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за к 
тан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црн 
е умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције,  
кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у к 
а реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не бу 
 му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репо 
ућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је п 
ава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи 
 жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртв 
и и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> < 
ћи по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Ал 
p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је 
 наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубров 
злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртв 
ко лице било је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је 
тињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" / 
лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у  
> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста  
 оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се 
старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа 
 да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису м 
тву Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-ин 
а, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао је 
паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве  
Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто 
ности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и разм 
 Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати 
ешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најл 
Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки п 
 то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало 
ва гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шт 
Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштеро 
p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је мој 
ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак ка 
да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су  
већу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његов 
реба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бој 
дим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што 
сланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како д 
ељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митроп 
а се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод 
на, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан ко 
о у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb 
- Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> 
она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као тал 
кују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је 
.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S}  
Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и к 
, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба. 
 Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, о 
, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} Т 
час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео  
у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле. 
е којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одва 
не груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене рук 
учила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p 
лађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да н 
дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати ј 
ђено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлил 
аква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су н 
ого...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и 
; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба  
с за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче 
 бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да  
г песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> < 
о је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сун 
 уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једн 
р родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави д 
p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник,  
бу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је наз 
авале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној 
ек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од  
није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту п 
авниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати с 
 се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удар 
 он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у 
ог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јес 
а и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се 
е свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући 
у, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто 
иког видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, 
аги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бен 
 отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младост 
 био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу н 
риплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим има 
оред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, 
авије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, 
 човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је бил 
 његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> 
, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче  
, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позориш 
је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, поста 
а трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са  
чку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад  
 плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињ 
у и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, би 
нио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изг 
ио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, 
велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевин 
г спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је пок 
љом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао го 
 кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{ 
а да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска 
ерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срц 
ава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и,  
{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако 
</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједан 
од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задово 
ко дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу ј 
унце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам 
продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта с 
е бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била  
ујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p 
се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане 
 Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види  
куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим вел 
г скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је не 
е црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле с 
ана кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе  
а соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, 
твар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју 
са на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чег 
 на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p> 
за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још  
му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си  
жеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом сна 
не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен 
и грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње  
 прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре  
} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није виде 
оба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што 
и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га п 
ан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу. 
ре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост  
се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак,  
довољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији  
32" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам 
 те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима 
вако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим п 
 страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са 
Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{ 
е гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што ов 
 уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног  
{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је 
ђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се мес 
хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обу 
 књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p>  
, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај бић 
Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је 
це.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је о 
!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као  
о је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ,  
 своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да види 
уче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куч 
у топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још ј 
itle>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p>  
Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити ст 
донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је  
гради драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавил 
ча, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се д 
оследња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се н 
ену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био  
гао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све  
p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у к 
редњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за де 
ремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p> 
>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча  
 је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је 
/p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> -  
ди човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} 
ји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Вр 
старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Ниј 
 из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оств 
независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се  
- упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка ве 
ао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> 
жно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџиј 
{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љуб 
 Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="1 
екао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одгово 
 му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p 
ић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да 
авикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло из 
капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је до 
, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао д 
станака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се н 
 из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{ 
циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњи 
познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија,  
зимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао 
изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане 
вник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варо 
е била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влаг 
бљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили 
ву му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна п 
.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није п 
цу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњат 
правити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излаз 
о и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној ре 
="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће 
упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. < 
мад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Милош је <pb n="16 
ника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, с 
неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава ве 
живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и машта 
каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</h 
е још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала 
није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као кру 
сподин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног слу 
о?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одлич 
ештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одг 
драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује в 
 положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности  
 и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју 
ичну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред  
, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз м 
, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућ 
ивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси  
да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем...  
мићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p> 
ај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало пома 
јдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју  
неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили ова 
је којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је  
агонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род. 
- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се о 
 ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драг 
емићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - М 
лији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка 
 Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не забор 
маш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да из 
и доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђини 
 повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} -  
о, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај 
тавише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није с 
овао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало пер 
ије дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је д 
а само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога др 
осадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не б 
каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког жи 
 коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удат 
ритискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће,  
д љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољу 
адна мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо 
 крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све  
<p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очим 
право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за не 
 је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која ј 
ткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ни 
е готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком 
ародна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. < 
окретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира  
стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пија 
 хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном 
hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извад 
ивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у  
е претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад  
а и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је 
 поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади  
ач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигаре 
 фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежа 
 Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, 
а да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику  
о како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна 
 загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, об 
ји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио д 
сна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одгов 
чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дуб 
мић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно гро 
>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубље 
твари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немо 
крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после  
ари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за у 
ва га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одврата 
} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љуб 
кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја 
азао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, а 
Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући 
> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с т 
амо да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Мило 
> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић по 
> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што ј 
...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је  
усти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво ме 
једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црни 
hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био  
каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде 
м како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Љу 
 прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле це 
а скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више ни 
ло у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и ос 
евих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је об 
тска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанс 
у биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима вид 
а на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих  
му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и  
је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао 
ао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зор 
и јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си  
ка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једи 
у кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је 
ато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - пев 
ологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како 
ено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле пл 
 полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они  
е био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жр 
у, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му 
 /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно 
ари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који  
с... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претсе 
лучај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена к 
} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где је Ва 
еба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније д 
ји је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи 
зију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Унив 
ци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео пр 
галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберс 
е фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана. 
" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни ч 
} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} О 
ти, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упра 
изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на 
ећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубо 
му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће и 
 питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило 
има му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекиван 
х снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпири 
ментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20 
оразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти к 
м која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини м 
 нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће 
е дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван кућ 
 педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је б 
обећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеван 
 сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади са 
вађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако про 
 па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ни 
> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драга 
 положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двој 
о.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</ 
ед најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат о 
ровео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тр 
има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два 
<p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплака 
ња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она уб 
 низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у вр 
у.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крил 
 је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид зај 
 његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за 
вести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо об 
дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ћ 
срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина 
мантичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох 
најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка ру 
заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублаж 
е осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развије 
ан јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној проби 
ог поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} М 
исаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрз 
тавио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако р 
 земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне в 
а, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутк 
улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први 
граду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S}  
 да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном м 
} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле о 
им према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, 
.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што  
о хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S}  
аницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се пре 
сто.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У  
о неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати 
жно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети 
 госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који  
рима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли ш 
{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", т 
амисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на 
од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сур 
 куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарност 
ја га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не уме 
ед себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично б 
о: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те  
и понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загос 
духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота  
м? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љуб 
е он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди  
је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све  
Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{ 
е осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајск 
редноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским посло 
јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, ц 
собан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" 
драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге  
а, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупи 
то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да 
верзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио  
логу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Ку 
 дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле позна 
ова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад ј 
плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S}  
<p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Љ 
намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али 
лал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} 
 му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадал 
Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опа 
вори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових гру 
помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту же 
носио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p> 
о свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећа 
а носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници нос 
 као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се  
лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стид 
 је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем 
 је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице 
требе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне ск 
ве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали ов 
ешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p 
евао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невес 
вари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек  
есне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с кој 
ицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову рад 
вао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних ме 
и, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао 
о мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се  
 књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није  
ој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, к 
код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођ 
у за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по 
о отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се ди 
 је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала 
ткако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних ст 
о калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се румени 
али глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци 
ада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није м 
и човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског к 
емић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, в 
ника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала  
 ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} С 
 црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фи 
ов и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у ов 
ће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом ра 
овољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племен 
ине више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један њего 
 у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S 
звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{ 
хов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Ј 
, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је ст 
оцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{ 
природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима и 
 је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} 
је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Ми 
 огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> < 
ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то 
нципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својо 
а пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинул 
аке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S}  
ана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино шт 
оја је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она 
ји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слобо 
вале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића к 
њад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић ј 
е крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења ца 
лико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у 
ава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позл 
ом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћем 
чало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Б 
арошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна т 
рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека. 
 <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одго 
p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави  
то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска  
рце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону  
n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече  
? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо  
 проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и 
тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, с 
шаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, т 
и ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пу 
и посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замиш 
 Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је 
е бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај п 
леко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи  
е.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био  
 и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова прир 
о по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без и 
 радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мук 
авке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је он 
 n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција  
ме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и 
резало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту по 
вај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уп 
усте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осе 
 - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у ли 
н драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да чо 
аконима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што  
а, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не ужива 
епа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла 
сећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што р 
ћни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше 
ње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности и с 
унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране стар 
ући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са 
као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да н 
ој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја пр 
, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наиз 
срећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку н 
ио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у  
у проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене су 
оче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире 
 на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више г 
рнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао с 
 прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредности, био је инвалид, кретен; док се са 
ћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> 
ава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека о 
ремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Сант 
 да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је сви 
ује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружењ 
 драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који с 
нце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стол 
Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и  
а Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико 
и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> < 
се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{ 
а су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео најв 
к био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим 
е, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> се 
његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страш 
.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мај 
ише нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене сам 
зини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Неприја 
мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - 
{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цед 
ине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га 
етвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у т 
гу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се 
м и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како г 
> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестр 
 било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био  
а га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суз 
ио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник< 
сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки м 
више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунак 
десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> <p> - Идите, бежи 
а Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомич 
пуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа 
се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - 
авати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је  
речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око 
бро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </ 
а боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љуб 
 живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S}  
откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку 
азнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, каза 
оја ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверав 
сно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако п 
у ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седе 
м секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор  
ј захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равно 
нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> < 
народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита 
а. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по 
а која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, по 
мисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, зан 
улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово за 
 уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом 
> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека не 
, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи г 
безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> < 
шина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћо 
омитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили 
а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић 
а у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања,  
инистра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се 
Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног 
.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, ср 
а, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа у 
оро, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>о 
рафских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шег 
p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази  
да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како 
уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фи 
у. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београ 
омилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и д 
 чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p 
основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. 
без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним с 
ашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала 
на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за  
штачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош б 
пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади ч 
чати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он  
л ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, -  
соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она н 
ка.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зо 
едакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица ово 
њао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђе 
{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судби 
и увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу ве 
.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога  
ароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола,  
м; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и јед 
к ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се н 
лази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђа 
улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану 
и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полиц 
и, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позориш 
них старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први п 
којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и п 
 кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то 
ле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су с 
о је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, 
са свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особин 
ицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то са 
, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стих 
ви имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би 
 мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље 
игуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско зн 
а, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоре 
ад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда н 
ом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S 
и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се  
е, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </ 
 и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се  
 из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је  
ршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један  
 њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце  
ркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци ж 
илош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу је 
а његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да нап 
 на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга,  
у задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отх 
да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађе 
лони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали 
т је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево 
на, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перунико 
таклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена звез 
.{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола д 
 вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог 
е пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом К 
итају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, дв 
, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист,  
. како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p 
а њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави  
ди на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на 
двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје младости к 
шеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било го 
сле је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове з 
 Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка пр 
.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!< 
у један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са шко 
ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу  
де и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - В 
 небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љуби 
ир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та  
то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>д 
у, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихи 
оји ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</ 
 Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... ф 
 они имају да мисле... како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p> 
 да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песн 
ремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба стр 
рити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуре 
о смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од з 
стог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље 
ао каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме  
биљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излиз 
ске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштују 
ико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на  
ком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чин 
рата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очи 
4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је  
 сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њен 
ци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од  
 блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да проб 
 Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај м 
ако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов шта 
ибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са по 
је тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, м 
у има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш,  
адника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>П 
а и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима 
лог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пишт 
, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио 
ечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овак 
и дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевити 
егу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово ш 
нута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се 
кле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна за 
ди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет  
порода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунц 
у се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које с 
кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео је 
.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од  
ли момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је запо 
о што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо зај 
довољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад 
ке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и 
тет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком годи 
ско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено грб Краљеви 
и очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим стол 
сно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, ду 
, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду,  
оглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топ 
 нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, ј 
 њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош 
олничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с 
етали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, 
ајлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће пр 
као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико пре 
ција поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајах 
че.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи 
 за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не уме 
ар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p 
анство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била 
рема којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала  
кружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица 
лаву на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из ле 
етварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим обл 
ли, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сум 
ући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Он 
ом прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата  
ем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме  
шеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испо 
 људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки изр 
рали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветал 
аве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешил 
ам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>-  
 данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце н 
на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селен 
а младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагњ 
.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуд 
у арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> 
 На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко 
Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у то 
 баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у 
 у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се све 
теним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи гр 
ама... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад ка 
рску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помо 
вај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уз 
 једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагал 
дених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не однос 
ан, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним ве 
а подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан по 
и мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} 
 је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под  
 склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрди 
раним.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се см 
 Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње,  
га.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео. 
д куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, а 
 је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло д 
ародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што  
.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и м 
i> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад  
, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је цр 
ачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело ј 
утих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа ору 
ачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и веру 
љубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S 
S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псо 
Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто др 
 </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће м 
циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече 
а стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мисл 
ући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из ко 
</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмо 
 Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном п 
ја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, 
учке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шум 
коши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости с 
ло се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је п 
 па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу сво 
ак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хо 
.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од ш 
лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као  
лош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је т 
 траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда  
лака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Ви 
тога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај ц 
ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш 
етку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом  
на.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chap 
> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покрив 
ашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, 
већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка 
мљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац 
тница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју  
елу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остав 
бливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Види 
 кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се 
вно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> < 
та оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи 
тних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која  
д сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје к 
упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине. 
иња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што  
ивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициск 
 булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке 
аки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се 
ан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место г 
и хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула 
а на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душ 
бе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} 
ена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и  
 желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, 
убиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем сп 
ри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се  
b n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се та 
и му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је 
а као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је гл 
 која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој од 
здух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група 
 Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либад 
ријал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништ 
 са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије,  
јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој  
вима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству 
 требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p 
 знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засеб 
 како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она од 
е велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим. 
ити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећ 
пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је так 
рвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало 
собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени ка 
, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, ал 
оћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти з 
авила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново кл 
је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркут 
у тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи 
ље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле 
ава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и 
три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна 
животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад  
кс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватро 
S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио вел 
<p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} 
твари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прил 
S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{ 
ко је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико  
 чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем ва 
и јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{ 
орка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех п 
е сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где  
седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали  
ови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазни 
и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче  
ила је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за 
 било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од о 
му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гром, избриса 
мо бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{ 
ролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши в 
Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драган 
 је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S}  
нског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганск 
 су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није из 
етљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благ 
бица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по об 
ље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расл 
тским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краље 
сти коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су с 
е довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у ком 
 n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инс 
надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим 
, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се 
ва хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођ 
ник, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и,  
прслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црв 
ојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверз 
розничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове н 
<p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажубори 
шта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени п 
ле пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича  
ела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале 
д се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали  
 се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо развед 
љи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку  
емића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S 
ди њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству 
да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, п 
меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало  
гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад 
/p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, 
 и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци п 
олим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком 
ст се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе  
избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} 
ња кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако зад 
е с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} 
Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за  
ганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених 
а му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све ш 
о поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није до 
{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклон 
- Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала  
ви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог 
азе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра гото 
и часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две з 
е се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов к 
тнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S 
ој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је  
а, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од ње 
мем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... 
у, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </ 
ларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева спомени 
орода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде  
ре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра д 
и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, кој 
који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош  
о пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зн 
едно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као 
бранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летњ 
 Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто од 
, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S}  
о, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био уз 
ринарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједан 
али да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака,  
у у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сва 
ала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, 
куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да 
а удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово д 
шиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском ши 
 кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истица 
ши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела  
роши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је  
 собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка г 
ивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над но 
ивот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају 
ући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешиц 
говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, го 
ео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ з 
, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор 
улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да ника 
бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака 
, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена  
ратије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхо 
м поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се на 
> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орма 
х гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занеме 
ца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи так 
здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, бе 
накав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига мора 
ежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази посл 
а суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око  
нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p>  
столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њихо 
 нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p>  
 осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} А 
 длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану 
акла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она  
трах! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно 
 <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозо 
ад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама сам 
ли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жанд 
је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу  
оја се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти 
о преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је  
ети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око о 
гутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су  
но, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ни 
и твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{ 
ош неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женс 
ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у см 
први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p>  
ре у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступ 
или су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женс 
лаго, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане 
ико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на  
, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне с 
 се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и присуствује излас 
је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То  
е разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, 
 водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна  
пита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, 
о опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онд 
иче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" 
а, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{ 
 је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва 
дан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{ 
 Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, 
 Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване  
а магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.< 
вотом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедн 
ро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љуб 
ио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S 
о.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час 
олело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, г 
е се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочит 
ичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> < 
ена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгу 
како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао 
ивади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено л 
д да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покр 
где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује 
} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је б 
и да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову  
ић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на  
и рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n= 
а.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојан 
ост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека нераз 
 никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="3 
иже знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род у 
ној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојк 
ле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, 
они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре нег 
у поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, са 
 јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је 
гли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовск 
 деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није в 
лону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{ 
ржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажу 
них лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у из 
хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило  
етињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрим 
е, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нис 
нда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигну 
сније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао геог 
сака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потица 
ела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црт 
давно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чул 
.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне зна 
вне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код  
 ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вешта 
 да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете с 
ин... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранко 
вај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твој 
задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p 
ти, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су  
сланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не  
 прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно но 
Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку. 
човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпостав 
 Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, 
p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S 
несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очим 
путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром вазд 
 старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке 
гана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду. 
љана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очи 
 за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких сн 
ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <d 
ремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мреж 
сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брат 
{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S 
вљене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан ка 
ан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом 
ава?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S}  
S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор 
ности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на врем 
hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге 
етити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да  
ле биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од  
о, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слоб 
је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари 
 Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљ 
 смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочи 
ежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду  
и своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на  
 тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо  
 календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачк 
а сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, морал 
 и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода. 
 за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видици 
а пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светл 
ена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он  
Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта 
 гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Свој 
ек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га  
од и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Креми 
да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова  
јке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не ра 
ању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S}  
агонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио  
ану - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они д 
 девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи  
 као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p 
о луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је сво 
е цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су 
ама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали 
/p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарно 
ку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они мла 
не.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и пе 
м осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они ос 
аца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" xm 
е рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се о 
фере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под терето 
ру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} 
цепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, 
{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S}  
 затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Н 
 који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Б 
рпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај в 
њом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао  
ао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског цве 
 Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао  
, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања стари 
је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се 
 предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p>  
оцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још дол 
аше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јав 
е, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола ки 
зглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или круп 
ове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег 
о, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је  
} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се с 
е које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за је 
> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S}  
лош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?. 
е је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола  
це је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пека 
 моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош 
е.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њено 
евале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, св 
тем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с исто 
 жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те 
ћи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је св 
ди прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и д 
 отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориш 
 и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задо 
ставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањ 
 се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећ 
 цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Б 
се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse- 
ти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљ 
{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што 
изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањ 
љиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви стол 
е испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како т 
руге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако 
>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по чел 
ју вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем 
бјашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле ка 
, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозд 
ка он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност м 
они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута  
е леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и 
е, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку прек 
ак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; сам 
ричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих  
 влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{ 
а шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изв 
 у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у м 
летео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара,  
обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је мило 
шена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак  
ла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помоз 
црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену  
 обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>смести 
ђаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова бо 
а.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одм 
де досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао  
 <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико зах 
либе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили 
ен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу,  
ци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било 
} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће т 
, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузи 
отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све  
че, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова 
адали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S}  
вици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, ј 
p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети 
ос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила  
 као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, п 
о из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо 
, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа в 
а љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар 
икад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n=" 
ат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места 
 задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе. 
не потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне прија 
дбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар. 
је не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево има 
у је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гоми 
у месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које 
ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце м 
ху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешач 
ође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је бил 
 који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Т 
олим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и ниско 
ле државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај 
{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних к 
ћао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, пре 
 могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем  
али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{ 
е за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и  
p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није доба 
ва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спушта 
ку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је 
 био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе.  
но што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да 
ци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих к 
ежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном  
м треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке 
ог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и  
а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. < 
ава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су после 
ташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ов 
 болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових м 
дела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на 
е мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би под 
лошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрште 
ви били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. < 
чних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не  
и о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доб 
 <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала јед 
 насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од п 
 трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранил 
им двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи 
 су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да  
S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и н 
људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у п 
књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весе 
без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, 
чима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум  
гог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ про 
м, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} 
лики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског 
осветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати ву 
, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се  
тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, 
обом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам 
о се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким н 
алосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити д 
е са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у јед 
богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове  
ишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном мест 
ам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих мо 
шу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја т 
ког цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских припов 
вата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други св 
еју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао  
ече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од ме 
тога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђ 
ила је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили с 
/title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукам 
 са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кре 
 Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис  
им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на  
, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у 
одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну 
зад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих је 
?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на 
ани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини једа 
 њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и у 
 народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех  
пљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Бе 
тао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориш 
бар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тих 
i>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} 
спод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдс 
према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута  
 између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом 
да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове  
 су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти 
помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га 
шати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што зн 
је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад 
тких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри. 
 ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лаж 
већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек сре 
друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загон 
ти.{S} Бити моћан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S}  
мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које  
осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он 
p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претур 
 бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бе 
 вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао 
но врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} О 
 тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек од 
 се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом ко 
?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио 
се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубо 
 тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да 
о, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукав 
 безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, б 
шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде шт 
<p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су  
рдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одлича 
излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и илузије своје  
и? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код т 
и.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу  
рке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије  
 <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли 
Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих ус 
да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити 
ти ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, 
је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа,  
е за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, с 
 по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који  
прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвоко 
у од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се  
ати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме са 
 тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мис 
штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су  
ни споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погиб 
 се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта уп 
p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви  
а разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, о 
Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело п 
 паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању  
и да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју  
ић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, 
о у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разли 
ропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље  
 Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То н 
} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово 
огледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са ш 
аницу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници  
им, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p 
амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живо 
дговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш.. 
рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер 
да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти. 
читом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за ру 
ли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очиј 
очеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> < 
 каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</ 
иткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p>  
и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> 
да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" / 
 један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо  
јске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, с 
ји је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвене 
ли, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двој 
 остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце  
 <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да н 
 отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Ш 
ре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима 
јанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу 
дном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави 
>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживе 
ни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче п 
у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже  
и није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна г 
> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јак 
цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и  
имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, 
имају велике бркове и аранжирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?.. 
као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завич 
олико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - преки 
 време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини ча 
 књигом, а млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разу 
ного, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула  
 до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који с 
 диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је по 
ико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми с 
досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, 
 у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лев 
 Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо 
рни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- П 
 обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне  
оме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало  
 сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осе 
ости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да 
, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можд 
рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка сл 
S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај д 
у паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њи 
баром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плаш 
изу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте  
е овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови ко 
кости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота ко 
 шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки  
 га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне 
а и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ц 
ју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је са 
ост.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране  
е, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S}  
г дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састал 
говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама  
Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластави 
свим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз пр 
авина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У при 
ађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комши 
прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИ 
рукчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се о 
ћа, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на ј 
еш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi 
ске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језик 
евањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>К 
з унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је ср 
 човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачн 
 мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли  
о старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали 
та, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром. 
ви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве  
су из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак доб 
 благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, брже 
урбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их 
ао два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви 
его овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати о 
 Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живо 
кцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама к 
бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чвор 
на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно распол 
пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели о 
сто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и 
ошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{ 
а пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не в 
 једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још  
За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора  
 увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико ч 
лико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, 
па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли ста 
 леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бл 
} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су 
дине у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за 
опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почи 
равала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнут 
а би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства 
.. али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду в 
чувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни  
хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту су 
уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута 
вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка  
 без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </ 
а излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше,  
ош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалин 
.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше ис 
 он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко  
S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихо 
наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју 
откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито. 
а, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема  
pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се  
 измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Унив 
ије весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта ј 
које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, 
рише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао л 
>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p> 
 унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље 
девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p 
ра. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са св 
кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Ка 
у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозд 
> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере.  
 запахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико 
ји је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаро 
аздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа нест 
е имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је ост 
а, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из  
Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило м 
 кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја  
га живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем 
 канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улица 
осна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Мора 
S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек  
?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ обла 
и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље 
од њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно 
а ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него ј 
убину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке н 
> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а З 
а окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стаја 
 сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, 
ао једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} Пр 
 имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве 
екција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S}  
врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја т 
} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и кој 
>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросече 
јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена мале 
 Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p> 
ању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хлада 
 од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њи 
рско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви. 
ти табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џ 
ју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не мо 
шљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху суви 
 да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа. 
 дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ст 
е љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унеср 
 златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади  
 палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p 
еротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалу 
 кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје сас 
о промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за ш 
дан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на 
за једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни 
к у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и 
/title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балк 
ва бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окруж 
љан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте за 
ешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њен 
ета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ек 
ке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцул 
аради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарств 
дљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом 
тан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у др 
 може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p>  
топљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, ко 
 својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био по 
љиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и  
о писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, д 
ретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозор 
ностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено д 
о, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разуме 
 све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се са 
ицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи 
ако је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази ц 
ло тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био д 
.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румен 
епорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и  
ени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну кра 
Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ств 
} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене,  
имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам 
зумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у нови 
а <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симе 
покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети  
е прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани ра 
рка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљењ 
је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним п 
Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и иг 
прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом гр 
 на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свире 
а себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и ост 
зијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу 
трацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко 
село у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово дру 
, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из соб 
<p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисл 
 их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаки 
ало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све ш 
<p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је зав 
е, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотр 
атрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле гла 
ким обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p>  
па неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је  
римети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и 
х добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу ко 
ј свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз  
} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле 
ем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја 
м нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути ч 
S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећн 
ил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и  
 да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле  
 без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна...  
 извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба 
у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу  
лош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, а 
не.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно 
 и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце 
опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис. 
ина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Че 
чима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има једа 
и и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Св 
 срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} 
е баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S 
ћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду бос 
една маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S 
и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па д 
илош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у  
ањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја в 
а између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где  
рка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Ниг 
Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, пр 
ш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче к 
а су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио  
 и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају,  
оред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртон 
вом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је м 
па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да 
.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како 
.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како  
ао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране  
се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{ 
а са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} С 
о један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је  
, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га 
да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је 
само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље 
ијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка та 
ијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако  
око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{ 
а, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p>  
 до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте 
оје су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова 
 задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутин 
државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који ј 
апију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њихо 
млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао 
ни наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане. 
ко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршит 
се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се 
ире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завес 
 али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки 
} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом вр 
ежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <h 
ачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младић 
- она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мис 
се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је би 
, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти...  
ике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и п 
о с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога шт 
мицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} По 
 се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишл 
 се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су и 
весела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно зај 
наке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио  
{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи д 
Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узн 
 пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изнен 
ав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - г 
мачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама,  
едника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одго 
оји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна  
нтна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} М 
бодно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот кој 
бодно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже к 
е трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца 
 Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, 
е да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да 
ечи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољуба 
пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио 
ема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој: 
као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме сло 
а, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и с 
Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је  
једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредников 
а ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења  
ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко,  
иге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p> 
навао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад 
ложи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности она 
риса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живот 
ју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати к 
се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и при 
акију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском 
с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине. 
ве драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је нек 
а само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила уп 
 Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, 
 за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз,  
е је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препор 
у и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече о 
ачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све  
Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> < 
мети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се 
еме да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа. 
 млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз дру 
хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, к 
ини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи ук 
оспа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене саста 
} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава ч 
 сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није 
ога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у 
отребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће 
сталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и тре 
т једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње с 
 видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А г 
ладих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорил 
е бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрве 
 изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људско 
ош више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p> 
 прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати 
бе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, је 
ада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" / 
у ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорк 
лазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелази 
оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више п 
но што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S 
а, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спр 
злаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи  
леди секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош уб 
рима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим 
 <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опо 
шине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила 
и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n 
</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка,  
оје није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом 
ман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду 
у</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у друг 
 своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она про 
 паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инс 
нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво г 
ог, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољ 
6" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечн 
 он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више н 
. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S}  
аћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S}  
ед, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требал 
аних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме ра 
_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет  
0_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после 
<l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа  
мо један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међ 
и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва са 
 што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> 
Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост је 
ку и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један вели 
 кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препре 
вог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником гово 
као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обриса 
ној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучен 
 је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра 
ла за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се  
ио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш ј 
све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давал 
њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије 
да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... ма 
на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала 
амо у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који  
ш је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу  
вај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би 
ћа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у л 
лободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. 
убљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пу 
тературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити. 
илике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот 
је све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каогод Зо 
ло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једи 
оз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје  
има давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слобо 
 не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде. 
 и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој влас 
Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове сво 
 утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. ју 
- Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} 
сец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Ран 
 као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитељ 
ом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи 
 обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као шт 
управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и сино 
јим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-К 
мршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на глас 
брањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како с 
а радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је 
 први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто шт 
и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њени 
а шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило д 
ји је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после д 
 толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли  
 је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима  
ула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S 
тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто  
 Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи ј 
е хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не у 
/p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације,  
ењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} 
тив њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} 
има, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те 
а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које  
ње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања 
е маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек н 
а!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се т 
уњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је рад 
сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај  
ош заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} 
а, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката 
} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени 
или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са шта 
ише нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог 
у цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапре 
</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила м 
здигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуч 
ићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb 
<p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и св 
осле прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то 
а биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, 
о своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним ства 
и више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. < 
г, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте от 
оге реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситн 
јности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори св 
 што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зел 
Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као  
лазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> < 
ени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{ 
мехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> б 
новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне реч 
ености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хт 
енцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} 
говора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без 
елој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена у 
под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена 
леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до 
ти неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је б 
љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која  
на комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четир 
најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико 
твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико 
, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с ј 
 је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једин 
а нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла  
ичног, драж задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се ви 
остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече  
ознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну ж 
шци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било пре 
 /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај 
 ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања с 
најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{ 
да спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било 
ад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било 
} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на к 
 свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксало 
ло спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S}  
артије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разноли 
и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика.{S} Господин Живан ј 
 као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> В 
ед степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и п 
за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p>  
ао дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећ 
S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова  
има муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је 
е, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласал 
 а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да је хтео проч 
 Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена је везла монограм на једној се 
вот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те  
 у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасни 
 је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се у 
сио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој чо 
ада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема 
, био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати в 
љивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере  
дале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред  
мбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Ј 
и послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненад 
.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у с 
ма празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте вол 
 Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље 
ти поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писа 
н осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан  
аланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву м 
шта.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду по 
а.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И т 
чи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p 
 времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите 
олико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Та 
Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не бр 
њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним 
ти.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем  
S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се 
ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S}  
а о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, 
све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да  
ог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од 
</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоре 
 чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допус 
мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, 
 и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту неви 
ао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један т 
S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - 
ца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на ч 
ца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> < 
ашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој  
онат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише  
жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој па 
е кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам  
подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.< 
ора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мисли 
отив здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавн 
у.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело 
је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу 
зилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако 
епенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било 
це провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у свом  
јат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао пру 
ли, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?. 
 потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни 
јта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранков 
ости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак 
нистратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено л 
са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову  
његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећ 
 диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на 
 једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и  
ом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из т 
S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она  
} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за пу 
ће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна к 
По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано: 
 девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} П 
астичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} По 
 добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остат 
енуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и г 
осао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!.. 
прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, т 
ориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <d 
е кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејал 
за таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама  
 бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мисл 
живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми  
 јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него над 
ако би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени,  
а на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p 
наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као  
ачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ в 
<p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кре 
г звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{ 
а и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала. 
, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> < 
као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој 
задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним 
ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело,  
есту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па 
 шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} -  
 или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала прису 
завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, к 
уку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бо 
еме је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учин 
вета.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе 
ати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газда 
ислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div t 
 забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати понов 
на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се  
ваца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај  
да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{ 
м сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала те 
аше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варо 
title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у чи 
удио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са  
! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>О 
и од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p 
огађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије с 
Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... 
 гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> 
ћате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати свој 
 долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти 
Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p> 
ли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стр 
анства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између  
начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се 
јавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S}  
ка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти  
м за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до н 
 мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, п 
и, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити 
ужи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне 
стави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог 
<p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p 
нствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је  
 силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места 
не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи  
ети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S 
 за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све доб 
 срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али 
и налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају 
о.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпу 
 не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је  
{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала ј 
едељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да ј 
ТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено ре 
ава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пор 
њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало  
одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{ 
 и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> 
<hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на вели 
p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог  
:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог  
 било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама 
ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису бил 
а учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризо 
 грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади чо 
вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искре 
у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цр 
у, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, к 
ежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била об 
 господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелникови 
 купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден вет 
уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пр 
је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S 
ости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђе 
х, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али 
конита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас 
estone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пу 
{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по поврат 
 последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је 
а се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, к 
дом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физио 
 јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је на 
ст од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су м 
буркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанств 
остог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској 
и да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Ми 
> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хт 
ко изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству,  
, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу  
раменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом у 
екале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехоти 
разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник  
није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорк 
м патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек 
презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, он 
, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат,  
 за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пу 
о боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гес 
новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој М 
вота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима кој 
е Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно. 
за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он 
жем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек ве 
нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места 
више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срц 
<p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандарме 
 за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики р 
 <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које 
ед држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је дава 
ини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Мил 
рвом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, 
голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети та 
у баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што  
 се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о  
оје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мењ 
 која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са служб 
добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку стани 
ан црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S}  
јатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додава 
ости, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника кој 
м стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београд 
могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја во 
е ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се 
p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим з 
ем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, м 
{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом п 
на, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе 
дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје 
а се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да 
о љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом : 
 се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је з 
или слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто  
их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша 
тају највернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабук 
 је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део  
том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме,  
ји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу 
о покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала 
} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спа 
и историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и оп 
, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} 
ереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад свој 
ричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинац 
пак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, 
ава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, м 
волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби 
p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из  
д му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек  
е као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осме 
тало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и зала 
<p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извинит 
!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајава 
дног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S 
н шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерн 
ма.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једн 
 младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник ј 
 ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - На 
рала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам ра 
тезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пе 
једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пи 
шила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се ч 
ници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пош 
Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви т 
а на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уре 
еограду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> 
то веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ра 
радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само н 
сати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи с 
пусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбег 
 - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео 
и су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење  
ос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слуша 
и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрај 
ајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате 
n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај 
ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истражи 
 Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си гото 
 један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велик 
 са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног с 
 рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ери 
део има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе п 
ликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим  
лободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и  
к руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивал 
осле нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последњ 
највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јел 
у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим о 
ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти 
ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како 
непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова  
о је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце з 
некле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратарев 
се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један  
 готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Заш 
орио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улиц 
и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кравата,  
ог одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко  
Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимни другови  
воја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} 
} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} 
{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи це 
ашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} 
вему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господ 
 радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој живот, усамљен  
рци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија награда за мој  
 - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер  
писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које ј 
и кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад н 
о кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад н 
што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... как 
.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три ве 
бог још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад са 
бог још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад са 
ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад св 
и, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек ник 
х загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је 
лутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао по њеним у 
м и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па 
зују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа к 
себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав пр 
стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изг 
а још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и 
ом великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и  
 живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућно 
љен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад 
Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па  
их другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући д 
но дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове у 
, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, 
љена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо 
 низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомен 
дно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се 
у тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле 
не, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском руж 
и.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> < 
 извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу с 
е на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, ср 
а стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број к 
 после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни  
од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml 
 планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају то 
 да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв 
љала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији,  
ши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у 
ћите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе он 
м јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је на 
наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безбро 
е ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити то 
 Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне 
p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на мо 
 какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице 
сти које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, ка 
бави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је о 
и прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ 
нас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учеств 
ичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазо 
х могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их  
а у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових рад 
ени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам крила да пол 
 јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p>  
убици, мада је, и једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се б 
је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си син 
 прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p 
гли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепш 
 <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен др 
цом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школско 
естру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразгов 
 мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер < 
 су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питањ 
ри ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а  
ције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштен 
тепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак. 
после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали 
 саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задово 
материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити. 
 све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад 
 ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је 
рена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци 
е их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима с 
 Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног см 
вати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су у 
а да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави своју дра 
 ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уз 
 ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави ма 
 ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живо 
и да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће  
сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патил 
 слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он 
 која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кре 
су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао у 
рнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипно 
узет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - о 
 те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} 
тица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живо 
нђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају ка 
ио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет 
чан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у 
ла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред  
жа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама 
ледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са 
есиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављ 
 пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су прити 
и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свог 
гледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова 
 овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово зап 
 одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p 
синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска тер 
дне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути  
{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то 
редила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то в 
х покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао ј 
 од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду 
дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмље 
Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском двори 
вољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је ср 
осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким  
да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{ 
ост.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у  
ремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној пад 
ј мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим дел 
ћ друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборави 
ребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни де 
ту, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годил 
скву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главн 
 </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, о 
 му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново пред 
 <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствар 
 ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче  
ли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха  
ала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали 
 На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на 
/p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле 
праведни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који об 
, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су с 
анови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је нај 
о.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{ 
ја је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унак 
он је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, 
ма другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гл 
и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш 
огу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше о 
/> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плех 
ако они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири 
ш рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те  
одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти је 
да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} Т 
- одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хте 
рочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео  
варена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевит 
ку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подав 
и ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - о 
нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи ме 
p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја,  
смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у н 
 скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стај 
ће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S 
боље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у ср 
с наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега  
, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих  
шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу... 
е волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} 
демо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју п 
 љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци за 
 љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, г 
 срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весел 
путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос са 
зо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он 
, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људ 
о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S}  
 те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене виш 
ам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен 
и се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, по 
гне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</ 
вља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих т 
који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што н 
аја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећ 
сушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родн 
рески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} 
 мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу,  
ије било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су це 
мрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше 
 нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после прине 
ате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког з 
 а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо 
воту више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај наз 
нтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловито 
.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако г 
мају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пр 
} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба 
та.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта 
агане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта 
е далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око на 
ало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао 
} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, з 
 лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их 
ану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек тр 
е!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шк 
то се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједн 
 легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те  
 нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли м 
 поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и т 
не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.< 
бичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпо 
ње није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједар 
9" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и  
, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена  
ти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског с 
 смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за 
ветски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утоли 
а.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове ве 
гдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубоко 
писујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да п 
али робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да 
више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били 
 дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више о 
тета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се да 
еменитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био  
м друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у  
клињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као  
 врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и  
ојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила с 
и песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у по 
решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кесте 
покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихов 
но што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку са 
тајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, К 
 на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му 
 прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидан 
а за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега 
скао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кре 
Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична 
 опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице. 
 још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубав 
евојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да шт 
ло.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се понов 
а, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му јед 
а живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Зем 
ко топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори бил 
тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо  
уде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Ду 
ад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино по 
, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа млад 
в скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа 
ужбе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практик 
оже наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула 
шуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаница 
ереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Пр 
 помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишно 
што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га 
је и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе проз 
ед млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу ошт 
дним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатко 
а поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића 
.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одгов 
 му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили са 
p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђ 
али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли бил 
а природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; зат 
 би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљи 
емена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола про 
 по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио  
зијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен 
гове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у катего 
џија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и о 
људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жен 
оложења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе 
избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други кра 
 прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упита 
} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слаг 
те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је  
та неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </ 
ужи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, он 
но све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна т 
 шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које с 
а јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, 
оме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки во 
 загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је 
 хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекив 
могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они ком 
сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија  
стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто п 
дин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Преп 
адала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је о 
е таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из  
 прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би ко 
и.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb 
ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада ж 
ју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се т 
а на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам не 
да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се  
разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније  
воје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, н 
не.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се поне 
чун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p>  
ој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у  
ло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здр 
{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите т 
ећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе 
ене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се 
ици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен д 
житељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила 
 њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљ 
ђе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - 
авађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жен 
ојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да 
 собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје 
итао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште  
уџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у по 
{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што б 
јала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је прире 
Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимег 
</p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце с 
било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да  
љно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код <hi>Москв 
 већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он уради 
е буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до 
ала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и з 
м. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и 
није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пун 
кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле  
је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар ј 
де посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило  
страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изи 
алу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два у 
вала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео 
је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и н 
ја обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S 
послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био 
.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколиц 
7" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пи 
сти.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> 
шло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више с 
 разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред каф 
ту као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се д 
нику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, 
ада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина завис 
е, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} 
ћ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно  
ути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се заустави 
Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи це 
72" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и  
 испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ниш 
p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се пр 
само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је 
мрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога св 
Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко  
C3.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назе 
о свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а 
есла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитал 
 замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се 
ба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!... 
ече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка про 
з сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица  
бично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је 
 као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш 
орају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особи 
х очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у  
последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S 
5" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и в 
 с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун пр 
{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко  
 не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на за 
 киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике  
би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољу 
појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраган 
пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који 
 што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S}  
аде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба,  
у, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричен 
ом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остав 
и свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али у 
ј страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мај 
инито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужив 
амо са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек сп 
 светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућ 
ама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална 
 или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених бо 
Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} 
/p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала  
ао заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и  
м ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле по 
 разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код кој 
ани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и 
ш се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну с 
, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху  
кару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хип 
му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с л 
лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула њег 
ли лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, 
 љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздр 
ајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су би 
познала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло  
ало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очај 
> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки 
у само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрш 
p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види је 
тљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим кој 
едима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали,  
у му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се с 
ог Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довик 
 хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светл 
иверзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У њег 
извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног 
етњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да  
обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и  
гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гута 
ну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу  
ак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три 
ви су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну др 
кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златн 
вим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа  
једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду 
 који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом кал 
 готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од они 
 нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само по 
ине или госпођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{ 
 остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе,  
елила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} З 
стратор Душан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у а 
днице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су  
грнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на  
} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац  
т дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот б 
т дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот б 
о источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у  
ек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко 
лим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим ср 
рло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад 
ни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда друж 
 местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где 
доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења 
ће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S}  
ружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треб 
ада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја м 
сте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле мо 
 молбу, загледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хар 
 разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио своје д 
ту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тад 
кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали 
е морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли с 
 и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између друго 
ко дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју 
еднолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку 
оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас 
 непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање в 
умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који ни 
 завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно,  
покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао днев 
руштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није р 
ила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> < 
ну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства к 
ши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у 
могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плач 
ала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у гру 
њала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у гру 
ај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце  
то те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Ла 
т запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић оту 
ли плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p> 
 тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш 
е могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, ал 
а.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти 
ику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама  
овек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам  
тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је 
што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, п 
бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S 
о своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје к 
се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?.. 
био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствар 
ти се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <p 
 Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у  
есто пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас 
мо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми виш 
обаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски  
се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу вид 
 ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, 
видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жрт 
нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од не 
детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на  
нити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кро 
а краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зи 
S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли о 
што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>-  
а тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа 
 широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујућ 
је поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује см 
 волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети как 
 Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се  
оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу кој 
оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, гд 
рижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љуб 
отовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по  
 глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућн 
ост.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да  
им срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је жи 
 не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајк 
ије или доцније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и пост 
лима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка 
 сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, со 
ас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали  
уга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{ 
 нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад  
/> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам б 
се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај  
ња за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сас 
ћи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S}  
ругог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од 
е далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да  
ле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и  
 једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позоришт 
бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради,  
и пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други р 
мо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих 
 обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочи 
моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зли 
дном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку 
ојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и  
о и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна 
и нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње  
то сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p 
ш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо 
чинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далек 
зничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне 
 према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум 
ди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег  
раница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада дола 
варено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето 
ном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измами 
ом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударил 
е... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, ј 
ше.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће  
алну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног 
и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас  
? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду 
то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо 
} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не 
одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{ 
ду.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и при 
ику или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са 
ас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да м 
ом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан 
у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада ж 
д оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозу 
 све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ј 
јим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљи 
 њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и 
и, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, от 
је, крупна као див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по прос 
епреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може  
дин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љуба 
г разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у  
.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, ко 
де.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да 
ного мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.< 
 бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим т 
рошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се о 
- Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - 
о постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњ 
м дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошља 
> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путеви 
удили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота"  
 били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити 
пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле с 
сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећ 
аобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је у 
ање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка 
одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли оста 
, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} 
рмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, 
е која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не 
и воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се  
По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као 
 руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S 
е буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те уве 
ропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и  
ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно  
ечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад с 
S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те види 
 у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу  
хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки с 
 и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса с 
 него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p 
и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде 
ко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груд 
веку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шар 
орка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву  
. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S 
једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} 
ло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очек 
 Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набије 
лену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му 
 кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду сво 
мина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред 
 на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по н 
где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био бо 
> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и ус 
а углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао 
сади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је стр 
та, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познад 
књу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне ч 
а један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слоб 
е заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој 
ико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је 
 десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто наг 
ене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сас 
не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу  
начи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам п 
з. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја н 
вори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и сл 
рис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је приме 
ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли 
, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећај 
и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> 
бојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у в 
, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{ 
вањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и г 
 црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Ј 
S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S}  
осматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори 
радова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без бра 
се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац,  
> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Ј 
/> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад  
дног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{ 
pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у во 
споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе,  
и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао с 
а тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова,  
урлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S}  
ло равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар  
ицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како  
p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и  
рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како  
о.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у п 
војих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађа 
већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су  
</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како 
еса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхв 
а је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк  
 Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И к 
совник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S}  
репорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се на 
о стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво проч 
да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потму 
ретила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жал 
другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, ко 
нутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, 
<p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од с 
 на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жу 
о гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и два  
а је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошт 
ише себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према в 
/p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће ре 
вој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној  
долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију  
има се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук 
 у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још вре 
ати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари  
} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и же 
ака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива  
отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те с 
задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту 
вртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу д 
 њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка 
ра.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећ 
сом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му пр 
ужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откида 
и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари и 
.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављен 
а слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде  
 са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим теноро 
ле бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао понов 
 допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и 
оспа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру 
 она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не гово 
атији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са т 
S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љу 
сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као 
к, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а зајед 
е и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ни 
садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, 
орених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зорк 
траху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће па 
 су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на је 
а она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме докле мо 
 па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених 
4.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужиц 
у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опо 
вако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су 
напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и д 
ео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни са 
осно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако,  
 три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној же 
је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на  
а или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он 
вописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као 
> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у  
је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак о 
пуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину 
Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од ст 
оже, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - неста 
 издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о ово 
 <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У п 
 траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на д 
, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи  
 време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се са 
журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдар 
е жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, н 
шица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Сел 
колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање 
 шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</h 
и лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стар 
ије непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди д 
ло постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало д 
 и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен  
ки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу п 
и бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по н 
енерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном к 
који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале 
који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, 
и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша 
ица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош 
во да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви 
азе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у ј 
рзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да ва 
дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми ск 
.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало  
оја је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} К 
ол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљ 
 по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену 
н за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S 
ликих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и  
 вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги 
ако да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширо 
 муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, 
 Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиск 
 ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, т 
варао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познаје 
но звоно зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао  
ртије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује д 
> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. < 
наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и п 
мади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега  
 нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, 
- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и прониц 
ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било  
ем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се  
е један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут  
 да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику с 
а богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо 
која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој  
господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица,  
век се навикавао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад прак 
</p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским  
рале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би е 
чна лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћено 
 ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је 
а динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један прев 
p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми 
 сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре 
ца, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ 
и ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да 
чношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а ка 
ољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири 
.{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи.. 
 један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребн 
а још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - У 
ги хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро 
а добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превар 
 ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи ко 
н-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну 
дговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" 
, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње  
 </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одго 
аги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S 
их двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи жел 
им пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, 
 све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је ста 
д би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву  
ти...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, - не говорите 
ије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила с 
 у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај погл 
о, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ниш 
варом, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле  
 и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је  
ебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове  
а је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од  
 једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште 
свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена пр 
ђење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... 
а ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњ 
 је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуч 
едињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су  
з једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави  
рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним 
удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у д 
ко близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" / 
ајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p 
и снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двор 
S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само не 
ан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик  
 Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у  
вља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме  
илити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ пос 
по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим по 
е намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="2 
зо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести 
а сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док 
 не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо је 
толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само 
о је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што п 
велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, виде 
S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водил 
едни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике,  
 ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници 
 један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац тр 
ВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, б 
наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погорш 
да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стра 
 презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега жи 
 овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, вел 
.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за  
пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у зв 
чаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ов 
е на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу 
S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Ка 
ожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог сто 
p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песм 
ти ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, веза 
рце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад мо 
 моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презре 
 свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били гр 
 обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Упр 
!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме бо 
им о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момена 
..{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> -  
ко ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја т 
, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграб 
старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великодушности и пако 
то мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољн 
 да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити  
слио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је до 
ам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S 
ешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао 
 Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један гус 
S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек  
ајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу  
рекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> ч 
исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, по 
види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет 
ађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кр 
Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењив 
ка, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и каж 
. видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S 
 женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пун 
собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се  
 привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у од 
ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут суд 
знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али ист 
те...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да 
" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изн 
ли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најне 
воја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, 
ости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитет 
дари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постој 
из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу  
е зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом 
лиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела  
мо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <p 
?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, 
Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Че 
и успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да 
има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је о 
инити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат ил 
у ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп 
кад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико 
мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих м 
 </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се роди 
инцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице 
, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне. 
једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво неб 
в рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жени 
има, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њен 
... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не  
смо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја 
итуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуаци 
другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос 
угаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања 
је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се ниј 
ржали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанск 
ари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да  
ги су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђива 
а, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није 
едовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је си 
 са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да с 
ш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало  
пе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не од 
, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом  
рогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једн 
убав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом 
них стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао п 
има једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол,  
јег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће т 
 поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста 
између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извеш 
е крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на 
} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви 
бале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане 
 излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова 
ad> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, 
букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за хр 
развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ћ 
чимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо оч 
ондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и  
и смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо ње 
вет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га 
а, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твој 
буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чин 
к, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх м 
их нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, ча 
- рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо,  
личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у  
ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мал 
дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву тре 
ме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем 
<pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она н 
а ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу верид 
арству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорче 
ше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} 
, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мр 
њена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испиј 
} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и куј 
Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p>  
 кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај 
 сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од  
 сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} 
а Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Ми 
еца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико 
ам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више пл 
чали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јог 
 црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па 
само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та 
еба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк  
кше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас  
 могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све  
 Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? . 
 живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не позна 
 своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зорки 
леда паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми 
итао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књ 
о челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десе 
е не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој с 
ар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав н 
ар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав н 
 сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се ни 
 пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва на 
ти.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који  
.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била  
им не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав 
ак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у б 
дну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како т 
ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће сво 
 да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да ј 
S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад с 
ше да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овак 
, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим т 
, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је пр 
ша је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се 
е човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није вид 
вао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По ли 
меза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само ј 
рећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S 
 Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S 
о да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као п 
едан осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њен 
двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна пој 
. </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка 
ротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је ко 
 <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су м 
 матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву 
руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сут 
е на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду 
наш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и 
ш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и 
је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала 
нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један в 
обностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена при 
 људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радо 
 аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати п 
а, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овак 
Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе с 
дан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} У 
победним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било з 
ама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђ 
?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, 
сле идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љуб 
излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не  
ише има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кер 
Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им поде 
н је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа 
дити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Ни 
о да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p> 
.{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси 
напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</ 
та ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} 
р ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код г 
.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кос 
аде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је  
 што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас 
е много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити  
као мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитив 
} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Ма 
та и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи 
едактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлат 
призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем 
а први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој  
мо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, 
а би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изне 
ен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде д 
ја од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога шт 
} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно  
ивота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури к 
а и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика ре 
 ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{ 
ецу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како ј 
е да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и с 
 наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} Т 
гутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од  
те јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре г 
е, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви може 
мој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били  
 додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из је 
{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић ос 
м својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твој 
а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривен 
су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песн 
она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једв 
, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Бана 
. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклет 
{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана 
 боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p>  
 је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} 
.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p 
!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварил 
т, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости 
рилског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици  
а јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, удар 
а ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p>  
е да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су  
 трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја  
а не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и 
} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно!  
> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо 
је веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, 
право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио  
вота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисл 
побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас н 
 као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако  
онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову д 
 онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову д 
<hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвал 
за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна,  
S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала 
</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да 
д, 21. јула.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам 
еним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме послед 
жна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам 
си способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како м 
куштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешк 
ни један извештачен гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се 
идиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S 
и ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у  
<p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам 
 <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборав 
 ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много п 
овне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} В 
љиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Крем 
те богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ к 
ш Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешт 
живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> 
 женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми  
а после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори 
 своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како 
љаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} П 
 имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недост 
 да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} 
а напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - р 
ко више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање 
тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој 
римити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, 
лошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ј 
:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Мил 
 се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <p 
е прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озб 
ти, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био  
 се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела  
одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S}  
а паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, не 
испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубиц 
то је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законим 
з Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти пат 
S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како 
јекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на 
} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им  
несено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме  
 очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадв 
S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова  
ачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад  
.</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали 
 тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не 
и Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док с 
аби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави 
! - благо га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти каже 
не речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си  
пцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји ши 
 њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче  
и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би 
ад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то шт 
p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучн 
гова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо,  
 Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се 
 Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 год 
/p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, 
и овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала ј 
досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S 
Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се б 
с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново  
 он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у  
ем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим 
 како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> 
 шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка 
ћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти  
ш.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то р 
не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми на 
о уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорк 
постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији 
а промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми  
м да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од с 
аја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам изм 
 ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч н 
 тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није 
шњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те во 
, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на мо 
ви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече 
ош више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива цр 
е мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у на 
жива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако  
ну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спас 
 уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата  
е.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али  
</p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, т 
. фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим кр 
 вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини  
 <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек 
и је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој 
тати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - 
иш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ов 
{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на  
уто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за ј 
огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба по 
 јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на св 
набе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> је 
ереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да  
а госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један п 
 </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Д 
на.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклонос 
о да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S}  
.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Д 
 млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену. 
о у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, 
 те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био т 
 Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без велики 
м све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најл 
рудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је 
ао тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим  
и његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да ра 
осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би  
 идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за  
е сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми  
.{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се 
се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве с 
рца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном ос 
То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без  
на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако ка 
ник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам и 
слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам  
S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена з 
Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да т 
и и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и з 
 се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се 
жичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица 
еш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни  
да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена  
} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћ 
е препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих 
је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не  
ане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинит 
дити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосе 
.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора 
дбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богда 
а да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду сла 
и излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из ж 
тва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке уну 
ину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели о 
ло оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали п 
о дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква 
але машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије ко 
женско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гл 
век којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност 
истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај о 
 заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам н 
репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хл 
у плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S 
з среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће 
стану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, а 
Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, тре 
о хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, 
а пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Беогр 
<p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кр 
 госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговар 
пломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практи 
Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што паз 
Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p>  
, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> 
глу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није зна 
ир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одго 
, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бле 
ја су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар  
 нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не пр 
ише је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у 
упали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p>  
 или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли  
 Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијеси 
екакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у 
сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица 
упити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих  
, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се 
му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и 
ог мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора д 
осла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па 
 заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега о 
гађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђ 
самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од р 
ј је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S}  
у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати 
 држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су 
вршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p 
pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говор 
олео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S}  
изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били зај 
дног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек кој 
S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Над 
е познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га дога 
пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткв 
ине, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесп 
е, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S}  
ти време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка  
.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одго 
ла и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S 
 од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа  
би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам стар 
 може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризну 
да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} О 
још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгра 
едан сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у се 
изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћ 
највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зл 
отреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, пр 
бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на ј 
, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј ми, да нам је могућно постојат 
ђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несре 
, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот сврш 
 јунакиња је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S 
а глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли св 
де, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико в 
стој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је ј 
 омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну н 
о <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши  
у ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим н 
у ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примиц 
ек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зо 
а име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећ 
 Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји  
 не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или пост 
гдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане  
среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушта 
пет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Дра 
јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које ј 
мам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и 
бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем 
ст.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S 
 најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На  
ка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он 
гућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле драги, како бих ја желела д 
/p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим ма 
 волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства,  
 волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарст 
познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу п 
а мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас р 
е ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али ње 
 да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да 
 нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да и 
 ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах д 
> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк  
љско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево  
, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом ск 
S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Ка 
се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч кој 
себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ип 
у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и о 
е, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том  
х да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p>  
 крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следова 
ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одо 
, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако. 
а никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако к 
и и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико уж 
т са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за не 
меш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто 
 месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да н 
е разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво г 
ису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је 
се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. < 
ог кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртв 
ине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у 
дели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скром 
ети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она  
ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава. 
бацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавск 
 бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одго 
 наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми с 
о.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} 
ој постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније,  
јају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењ 
вој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p 
уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне 
 се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане 
сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песник 
ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је н 
к покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да  
аку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S}  
знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S 
брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>С 
ла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми врат 
екиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремић 
 у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз о 
еним своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- 
: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} 
у међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p 
Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његов 
стао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добрин 
{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у вар 
асићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео  
љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} 
 из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се смат 
. допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, < 
е допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Б 
е што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би 
није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шт 
 руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје дра 
о од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о др 
прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам 
го што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од  
какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш 
м мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гл 
ољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да  
 три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у нед 
та свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је жел 
ш је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекај 
ше него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужиш 
лици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чини 
е она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен г 
гавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p 
 себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног полож 
ца?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Мило 
 <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка не 
.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак 
на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај меле 
десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова дев 
би реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, румене 
 штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због  
нити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После  
 рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, 
} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућнос 
које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или к 
 је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога  
о је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зор 
а муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит ве 
Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси с 
 се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био 
ко лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да им 
} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних лис 
же изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љуби 
>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја с 
ао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И т 
видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - 
нас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим свој 
p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радуј 
ве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они 
.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њ 
ођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, 
p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је 
 су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што  
и, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи чо 
ј дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко с 
чици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође  
 Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, кој 
о у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ства 
а и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен 
и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове згр 
 ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно 
и што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети!  
 кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем. 
смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају. 
све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се  
> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али 
, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> < 
оспођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, п 
ћна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење наш 
тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасуд 
несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнуто 
мбра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због м 
а пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џи 
ени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не,  
 <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош ј 
илошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вре 
р ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи,  
 није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо де 
 себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај за 
о слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао по 
 њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се вол 
воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мис 
ошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо з 
осима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је пр 
те накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на једа 
ар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А 
 Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S 
 требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости 
Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p 
тати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се 
у и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не 
ље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ват 
историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - од 
, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мук 
 реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах,  
о од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у  
о од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са  
 га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Тр 
ако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вир 
јања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на  
го што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да 
морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ст 
.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S 
но рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се 
све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S 
 и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на стран 
волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш 
 те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја  
оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} С 
 планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је  
S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи к 
д видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.< 
их предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам  
 Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме  
остао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће  
атиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што и 
е говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја в 
драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не би 
тов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За  
ео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице,  
е, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју 
о да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце  
аших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остаја 
 питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз 
пред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше н 
S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раме 
се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити н 
ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, дра 
а непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плаш 
S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драм 
ама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у па 
о, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме  
ном и Љубицом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било и 
 својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена ј 
.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролаз 
<p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... не, мој Милошу. 
у довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S 
, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буд 
вештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> 
ћи се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, ж 
 Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач. 
ити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам  
p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у р 
 ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће 
 би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, М 
e>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби  
смехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи 
утао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друг 
овори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</ 
ам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него 
мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка гласом који је изда 
слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ћ 
... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, п 
/p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да 
ајопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако без 
мрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напре 
 а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина би 
 да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклон 
ођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да  
лазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко 
.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовањ 
 млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршен 
Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна. 
ш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико коли 
ошу вољени, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је  
мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мисли 
ирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити  
, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Св 
учну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет!  
аримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи мн 
људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душ 
ио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био  
да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, 
 све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радим 
рка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{ 
м да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> 
?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли  
} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се 
у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хо 
трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је блед 
упци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да 
 петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опа 
лу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе ма 
није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милоше 
S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране. 
 се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно о 
 сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао д 
је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим с 
и опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме оп 
ла на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разу 
 ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се р 
да? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да каже 
Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш  
елим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је већ 
 ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја же 
 пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим најве 
ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да  
служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{ 
ређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја 
е, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја 
ио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу  
 продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се им 
 да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је 
 премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима му 
по ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="1 
тву, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике  
а.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све да 
n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу пр 
једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - п 
Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он ба 
 раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући мелан 
ко је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од нем 
 сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S 
 лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час о 
ог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код  
или су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе с 
е шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвен 
ако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завид 
 - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Г 
нично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S}  
лаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усн 
а тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.< 
 свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња откри 
ав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме  
реме прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у ца 
тов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете 
ису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој  
били сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они с 
 идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би 
ио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста 
љало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог ка 
овеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није б 
 Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и и 
 Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и и 
људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошев 
них речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској  
у целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутк 
тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се  
и.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и  
ек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} А 
ног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова 
ну једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори пос 
</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паме 
ра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју ј 
а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p>  
/p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>-  
се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, на 
шни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио н 
, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми сам 
 доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде т 
} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - в 
а добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар н 
јку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било о 
кују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око 
доцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, м 
илошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина 
 писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да  
 не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здра 
 своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца. 
 дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у 
убица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава 
; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам д 
она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако од 
а ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p>  
ста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све у 
нам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том  
ам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли,  
змеђу нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?< 
град.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушн 
 синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да 
елика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из  
која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала  
м уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладил 
е покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као та 
решни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S 
они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њи 
и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из осно 
 су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да 
м ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у пок 
о се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто д 
ашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи  
нат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих б 
 <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зо 
 кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право,  
пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинт 
.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе 
а замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати. 
>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршит 
одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Канто 
е бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.< 
вао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шум 
ди, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који 
.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добр 
љиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n= 
ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда 
 срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... как 
ао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озби 
е треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да св 
м се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за те 
 ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем  
ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћ 
 Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S 
ад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја са 
алист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да ка 
p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које  
оћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ов 
тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новин 
м који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорк 
о му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p>Већ је било месец дана како је М 
ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да ка 
е у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је би 
е одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала  
а собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољн 
ним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на  
е разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју  
брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој ж 
тију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се пр 
ихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљут 
ти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Циф 
ом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки 
лета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам  
5" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на 
а купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем д 
Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb  
, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је  
намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p>  
и му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет 
орбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патр 
ђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се п 
 пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашо 
али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су 
 погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће  
мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него шт 
ријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, 
бало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у двана 
е, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна 
S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново 
и позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар  
 не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом 
 неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој н 
они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари 
 очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, т 
привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседни 
а уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци  
.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не доп 
 далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо  
{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пас 
га.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, зајед 
 се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, 
осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох 
не као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош. 
и тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима д 
бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, 
кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али 
тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво 
кле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама? 
 довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударит 
се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима н 
понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју к 
махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живо 
/head> <head>НАТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на св 
{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш 
убављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као ст 
одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окр 
узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него уз 
је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему с 
а је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - 
зан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали  
 да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био  
А ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место 
у јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди н 
ага мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрост 
 га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих х 
да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако бл 
 Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела 
рода поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је 
ем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и в 
 су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала с 
менова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се о 
леће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безб 
и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала 
 прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила ј 
о твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој ма 
рена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Јед 
вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде 
трано.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала 
 дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско с 
рчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вреднос 
љун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <ti 
 угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време 
е лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред 
нскињу измамљивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу  
је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна 
драв последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу  
 и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је прово 
ас, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала 
ела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се пр 
.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша суд 
пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било м 
 пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао 
ало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се  
ици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зи 
лижавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је из 
, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у пр 
 витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчо 
 широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива  
је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, 
о се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде так 
ладом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње,  
Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових 
лих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и трепер 
ором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао 
ад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како д 
а се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку 
Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, 
ш проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити киш 
 теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с 
p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежа 
атељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где с 
 била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свет 
одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољ 
Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам  
тљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она 
 између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрс 
гинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је  
 околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти 
лео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - 
е заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упо 
ази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћа 
о.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне с 
ећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p>  
и писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђ 
от. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица з 
один-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то ниј 
, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији м 
едбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице сед 
 мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти чо 
 са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Држав 
чан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела млада же 
 додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је на 
 њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истрг 
едне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве 
лачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао  
гана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" />  
сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске  
.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div>  
ости.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут позн 
е потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она оча 
а је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетај 
 чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуш 
 господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> -  
слили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико н 
! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху  
није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио 
д огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си п 
, добрим беседником и досетљивим духом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да 
о чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему  
 Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на ње 
еснику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{ 
 нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта  
ем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навик 
... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, м 
дник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли с 
ћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, воле 
во да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан 
нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на 
ву нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлос 
една мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се 
бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публик 
 да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} С 
е код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зор 
дних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита 
иђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у 
, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио 
 умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће  
х веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњ 
8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> 
 жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред  
аље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пр 
ени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се  
а трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке  
- чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - п 
а, господственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздра 
 у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није  
х.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена 
лио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он н 
ла... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али 
ње, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље воље за писање 
да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан 
убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора ра 
 џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе 
о бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим 
ично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпр 
ироко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type= 
ните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише  
аткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном 
 пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све д 
лу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, з 
да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно  
лаге романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног,  
, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољуба 
ића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања  
ебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање  
је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се 
у мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо мој 
 коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но  
писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај зб 
о дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} 
ну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њен 
 тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Н 
а јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољи 
 Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромнош 
, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више  
 тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито. 
орка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако з 
иљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>П 
гане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са  
... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима,  
<p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазив 
тај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било оду 
 о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него б 
} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у н 
вари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала ј 
ека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глу 
га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш св 
Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају варош 
рцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам  
 ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада 
 вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душа 
тињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна о 
илошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујућ 
ш, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не 
едодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није 
ам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш 
и овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену 
преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше д 
етпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</h 
ви нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> < 
их руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала прв 
 не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем 
шта ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит ств 
еврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око  
> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то 
да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади 
света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност 
ико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне за 
 <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је 
p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита он 
, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi> 
 се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати чи 
ој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље 
</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагод 
а.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мен 
е умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се за 
} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много н 
 је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо  
рно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана 
S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама 
ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја р 
а, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, рос 
викао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја д 
Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош с 
у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи сам 
} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада  
полагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу ча 
четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан по 
.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не 
да изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људск 
е него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја 
суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се п 
дан леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгода 
ошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја 
мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсим 
асли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него 
емо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема н 
портер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш д 
 Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућин 
head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови су  
 га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекив 
облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, пр 
 ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Х 
чан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слоб 
едства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо спосо 
ш слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена ч 
 је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод то 
 Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њих 
м свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љ 
S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страст 
мевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што 
ута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у  
стом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности,  
ирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао гора 
едмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну с 
но путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S}  
, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S}  
{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједнич 
 живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта марим 
 стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S}  
 му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спре 
и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{ 
ћам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то мест 
Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у  
хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искр 
скућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства 
p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који ос 
е, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на ме 
м, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S 
е био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помо 
 се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја. 
сто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука 
- Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се с 
орну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Б 
мејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Ал 
. њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог 
ена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо  
х радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим 
дић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безн 
леће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунц 
о! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака 
убице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млад 
реба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <h 
 што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо 
један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорк 
ка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S}  
уци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - 
јало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног јо 
о нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Ал 
лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна бли 
прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност д 
скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S 
 оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни ле 
рад, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би н 
уснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остан 
нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S 
исао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S}  
тко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S 
а, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</ 
<head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад 
 за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један п 
о млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Ка 
 и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, ж 
а читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнан 
о поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњо 
 срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи ко 
њака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао 
поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашени 
оворио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да  
на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и  
е Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div 
 ли начелник добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било бр 
тлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загл 
дужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости... 
мо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену 
ање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у ца 
бе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чува 
 ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да ши 
воју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S}  
ледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних  
 глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неб 
 решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је к 
онодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p 
утим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима,  
 било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепе 
ишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га  
гове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, доб 
 гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја ш 
} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја  
{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="2 
а своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж 
ао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет  
 калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се п 
и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која о 
могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од свак 
у, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао за 
о ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празн 
ина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се  
е на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, ма 
 маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену ко 
 престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала 
ем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова вели 
м шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да  
ли, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> 
 на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их  
 пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју 
необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамн 
по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитос 
ка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у 
т.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао 
ора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом 
у два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, вид 
рзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно ок 
</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како т 
тварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и кул 
еђено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трч 
овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатниц 
амало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво 
е звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утвар 
</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна 
мо људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само је 
е нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спа 
о ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад 
/p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:< 
ао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као по 
{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да,  
 и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети  
 како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико  
руга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хт 
так, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити св 
ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... к 
наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас 
 тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у тво 
још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, 
асполаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - 
вљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се вра 
напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцел 
се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си 
а је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека  
е! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство. 
е три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један  
и и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам по 
амо неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да не 
одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{ 
, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузи 
 дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта  
етерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ства 
у више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми м 
руживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених с 
ти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S}  
ао обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од жел 
ком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се  
се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином  
стељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим ств 
оред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!... 
ог кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пако 
} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У  
 Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само јед 
 прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са  
ас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи 
{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам  
 вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивал 
простити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- На 
 мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у ов 
 новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, 
а самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу  
 видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро  
са ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, су 
и запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај 
бдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима 
и, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који  
, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао  
.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још 
шао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уве 
и, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p> 
е био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две о 
отски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жу 
хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуг 
ја се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније ј 
 однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велике замисли и летео високо.</p> <p>КРАЈ.< 
санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео  
... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам гос 
радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си ка 
авник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је п 
у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто  
степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се ос 
м плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је  
 <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си мој 
други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош п 
Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом 
оњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Амалин је  
 "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му  
жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без проп 
рене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мр 
вац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он 
 недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима 
т, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује 
исале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао 
е предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} 
е ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити  
.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит с 
ега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два 
и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, см 
ост ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи  
. на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Н 
 Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у 
ала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погл 
 бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена. 
ишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, кр 
оједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа С 
се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданиц 
ад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта ј 
ичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским ус 
з кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни ј 
еменом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као га 
е је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандар 
дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и куј 
в, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стаја 
ко благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано ос 
у ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шарен 
ркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на 
ситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа К 
, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао 
и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патрио 
и фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо 
 чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод в 
а, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не изр 
 Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени 
вом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном к 
, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци,  
 се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо. 
опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{ 
 је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове засп 
ебали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> < 
.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако  
>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао 
ићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава  
е на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој об 
ости.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима 
СМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош  
а девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше зб 
, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртв 
а, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву според 
 какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никака 
у хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митропо 
је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као  
ила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних  
ста за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} При 
 је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у 
дакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, он 
 зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S}  
авски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрип 
 С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S}  
 оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он по 
S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа 
не пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шу 
 креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши 
е радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у д 
а мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен з 
писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} 
 застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима М 
ше све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момц 
о дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} О 
рипијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како с 
ен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, г 
 више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да с 
стајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно 
 Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да 
саним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара,  
p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме з 
> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> < 
мо помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке. 
мој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити з 
е.</p> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Кр 
ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У  
и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се прибл 
им се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни  
а!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је с 
>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Б 
n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S}  
м очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услуг 
 води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и  
</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - 
езе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због то 
его на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му 
у усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је  
обу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је це 
 затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка 
за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе 
 свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег са 
 могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који 
ули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лак 
и ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тр 
немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се 
еди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Крем 
Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге ду 
а, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке,  
т, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су по 
нава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал 
ло се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала с 
то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видет 
 на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном  
сини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се г 
 све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну сли 
ила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> ни 
 сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпоста 
ромиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец зашо за 
еиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у н 
какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска ген 
па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених р 
 другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини м 
вори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и н 
ге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, ул 
тарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, 
то је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да покв 
овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n 
ви по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносн 
душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтал 
београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра ко 
ције која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да 
м какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију.. 
ним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, ј 
/p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа  
 се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме б 
Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споре 
адржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунч 
ве на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше,  
тражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и 
истаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну 
 ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фот 
дини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали с 
понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која 
 лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра 
Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензи 
сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој 
фом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то де 
вело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала. 
 књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских 
у ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше  
о.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на 
 у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S 
} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од нови 
S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза  
 покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски 
ија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео 
 траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац 
 му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта 
не шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке 
ара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и  
 једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са ба 
леда се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.< 
 четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно суср 
ивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди  
нео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву  
навао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите,  
ицама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су од 
{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али 
 али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и же 
у са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило  
 био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре  
ла му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Нада 
 немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у 
и даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идеј 
Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је би 
чери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито  
ланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као  
ам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар п 
ајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим о 
ћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Ос 
 то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како ј 
орнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета обл 
е грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то  
срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</ 
рада и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе 
ндук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот 
и је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу 
аде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му 
 је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То 
ни су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као друг 
им батеријама и викао: дум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{ 
атиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кр 
ош неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> < 
е драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где ова 
ругама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, н 
ише не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели 
ли на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржа 
 и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба. 
ок се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне пре 
 смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле ти 
осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ов 
лони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. 
 својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> < 
 два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је д 
и ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој друг 
и брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маск 
ему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се  
 се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичај 
губљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мисли 
 сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од  
навао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опт 
кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да п 
а рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то о 
ој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да  
вољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пу 
{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врл 
ама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису до 
ћи по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене упл 
и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових пла 
орка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без з 
ана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем  
уо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина 
о цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се дес 
гупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и 
 не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, 
е дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, 
> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретош 
е усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му  
 <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - В 
а:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то н 
тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има х 
очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се  
ења, Миле драги."</p> <p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално  
/p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</titl 
дим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да  
 ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет.. 
 има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да от 
ма.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајан 
лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја н 
да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и пр 
ара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и  
а воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, у 
 су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу 
 </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И 
 на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћо 
осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и  
и доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја ид 
 очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад  
жемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Он 
... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте 
, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, ј 
шу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам  
сало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино рам 
се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више  
ка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два 
више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнин 
ом као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут... 
ко да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година н 
} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драган 
учне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће 
одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није ос 
веторо, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се 
p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да м 
 ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија с 
95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак 
моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљен 
ке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раст 
Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S 
{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и п 
гих које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах 
на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једн 
то што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>По 
ог крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав,  
 оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало  
ти шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца пор 
шир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју  
ула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера 
 за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је  
ње интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спров 
а ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да руко 
и свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} 
ренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други  
ла, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро 
<p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису  
а.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између на 
е моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смр 
то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљиво 
/p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју  
 мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме 
 је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледе 
не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђа 
тао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколико пу 
/p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? 
смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S 
олимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и ш 
/> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увред 
еде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са  
се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта  
Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с п 
вима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему 
 и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови ве 
 која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није б 
 n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и сви 
рзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем су 
страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава 
 <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би  
остојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији  
сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме и 
, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фија 
ју и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S 
рекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих љ 
а нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш са 
у.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} -  
за задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, мног 
ила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које  
ави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане 
а стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S 
> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна  
иле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и  
 истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са д 
шћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да  
новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, 
 њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле с 
а и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском б 
е воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </di 
Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још ниса 
 што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у св 
ене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске преде 
ма је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су зап 
посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаило 
аном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најз 
а бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде 
та тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; м 
овој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежно 
стано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотогр 
о не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари ста 
жност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је он 
/p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула мисао да би то све мора 
будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј с 
 да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је к 
ш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се 
ad>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио?  
пуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече  
не, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после 
ли.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и раст 
ји осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња 
аком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву  
њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хлад 
ску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фот 
о јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која с 
што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да 
у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и др 
зимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао  
рали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз 
еба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и 
и рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песм 
 Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалит 
незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награда за  
н не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу,  
ешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>-  
ање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој  
чано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу 
тричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и т 
кој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као ре 
волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много другог  
волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{S}  
нетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло 
што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па из 
ене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита с 
 Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на д 
изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било  
ад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтел 
<p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама  
 дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила 
оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те 
а онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде 
збледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Мил 
 немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Из 
 косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одва 
ине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је 
 комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У приста 
 исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој 
.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао 
ући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> 
 нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале 
ди човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је пр 
сле... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, је 
сме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Саст 
у никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене 
а је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То 
а није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа:  
 се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу д 
ила што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдан 
о глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном  
, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, 
дном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим к 
акве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душ 
е седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке  
њу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори оч 
тео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да  
с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне 
реба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ст 
<p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошев 
и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, ко 
тајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="24 
ки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутр 
ји јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мр 
ло.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да  
{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим 
ита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје за 
да прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, н 
 место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао јед 
ане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим св 
е око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као 
шће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страст 
 остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су  
е свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су св 
ела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где  
у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име 
 ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љуба 
ње је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје 
" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни м 
ких чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важн 
анимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> 
атих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и пр 
д наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносн 
сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за с 
{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{ 
је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су с 
ала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препорода< 
и с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да с 
ане песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинти 
а Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му су 
и, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се пр 
човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући м 
а у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и уда 
већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, 
же главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити 
о обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То ј 
и човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса  
убавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и пр 
.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они  
и у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он ни 
рчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и ка 
тојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и 
акозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да с 
цање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које  
у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија 
орби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који прола 
дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан м 
падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, 
50 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> 
госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на у 
S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне  
аницу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што  
Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама,  
 ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног п 
 Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - 
 прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући глас 
 сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Обја 
, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цр 
е да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него ш 
м да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} 
{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно  
аобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} 
" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је 
, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.< 
и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и  
, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у ми 
еђу Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи 
звода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечер 
 Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} 
 Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма б 
S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме уб 
е су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче  
кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Ка 
је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је по 
т не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један с 
> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полиц 
.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица. 
а.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-С 
 она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у наш 
лавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали 
је мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Си 
 већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Си 
ће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво < 
ст извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да поз 
онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију ц 
рао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које  
ог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уз 
га, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Ме 
о усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: ис 
стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.< 
огађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо  
ху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стр 
ој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У  
за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, 
 се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен вр 
ају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен вр 
се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наје 
ролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се висок 
 гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли 
ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које зн 
етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсниј 
а смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се 
ћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се 
 дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим 
еванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун,  
лио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> < 
која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на насло 
дбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и буду 
Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мисл 
сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи по 
апала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала доб 
једанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима 
p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговор 
ли, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан ј 
мицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одма 
 су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писа 
адоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки ча 
ла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју  
акве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S 
pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да 
и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на 
 саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изоб 
милу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обр 
p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се. 
 су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа 
бнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што и 
ве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна чо 
акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао 
да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком  
оришту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и г 
 за ближњег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликам 
знежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо 
 Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као  
еселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње 
укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у м 
оћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се 
човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали  
ти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Дра 
 <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била уз 
- Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакак 
е да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из ње 
ен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</ 
кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зав 
а.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напор 
еде од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужа 
ништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а је 
о кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уж 
ши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испре 
 сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у  
} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако мла 
ишта се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекода 
аментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жен 
те са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађај 
 не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза пр 
га које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије  
погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија  
} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољск 
одећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима св 
ве зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропас 
 писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред жив 
шим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити 
који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка  
 ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се сп 
неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситн 
неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних 
али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и  
 поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
а је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада уп 
ио стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до  
есто најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво  
ве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад та 
ачинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је  
, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је к 
 пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на  
ом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Т 
ри уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једн 
слити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по д 
на простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђ 
јасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је  
адала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
ашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је  
се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, оставље 
ко да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешт 
 би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка 
> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротство, кризу у м 
годе у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> 
 Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ов 
е плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја с 
е може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без  
елете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме 
> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена 
 осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио п 
помен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца бе 
ила врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <p 
 радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева б 
знути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>М 
е умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. ју 
ва ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срц 
рве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани ранде 
а те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно 
исам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жал 
ај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и  
чнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити  
ко да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње 
и, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње 
адости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна к 
 мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису  
, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је 
овори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - 
чи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима  
ана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Бл 
то он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту  
ли, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти виш 
 Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот  
ем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан  
 пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" /> <div type=" 
ек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред  
{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинс 
више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила ка 
рло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све ус 
них ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S}  
 и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист 
квим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види т 
која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи п 
покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је  
 добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смеј 
ну.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гле 
, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преор 
лош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је  
 драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори К 
зан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била рашири 
у од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љу 
м возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигн 
p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици  
ти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, как 
на.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно у 
рим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају н 
оја је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и  
, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност вод 
попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило ду 
ррр... - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И админи 
тседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, 
p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{ 
па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мен 
мо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротињ 
ава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очек 
мопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви дос 
д дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соб 
дала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S 
и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, 
 реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А 
 тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако б 
а глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} 
} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи 
{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрет 
; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, 
ац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха 
нио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се леп 
дили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљ 
ринарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре 
војке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену 
 нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и  
упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} 
ене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> < 
подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га разве 
и?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који  
рве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да  
 узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и  
 врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва м 
кушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовца, везана за један лан 
зео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{ 
о кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око в 
овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети 
а и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу 
зо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - д 
 прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек,  
> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о држав 
вара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену комп 
вати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </ 
 Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир н 
> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.< 
го ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p 
 се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p>  
мршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била  
у, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми ис 
 он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више 
ва загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја ос 
 - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.< 
д то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно. 
, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је р 
p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је  
иш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да ра 
ако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- К 
трпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја н 
ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати о 
ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то ј 
<p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} 
, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ј 
шу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздах 
в портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка 
оји ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посве 
е говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си 
поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занав 
је прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у 
оја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потре 
л.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти 
ли, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још ј 
е.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да буд 
осталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и  
неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како б 
 понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата  
им што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{ 
p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живо 
ла.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они  
 а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђења, Миле драги."</ 
лиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово пис 
а, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекив 
ло ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколи 
убила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега  
ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапо 
е свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - од 
е могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно 
Гомила младих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} 
ог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог 
.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> < 
о се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао  
ћи ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице кој 
а борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Дра 
ругом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, бор 
е код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор 
Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да каже 
.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и п 
ене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта 
 бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад по 
путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је 
владљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од 
ма, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине. 
ама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан  
жно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и 
ност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао ин 
.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, ост 
 погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у 
у, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој  
бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необичног, драж задовољства које долази као награ 
его што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p>  
евод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника  
вари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћива 
елиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Мил 
соби било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне  
обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се насло 
м их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли ј 
арода и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дува 
е каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да т 
есеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је 
</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима 
 пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на  
му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изиш 
можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само  
кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} 
 умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</ 
аших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једно 
ренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљат 
{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, о 
ограду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батерија 
сећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је нека 
ка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, 
ом тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S 
мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад о 
нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да сту 
о, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и т 
ешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарел 
љубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена ш 
од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је св 
лади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног,  
 је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанстве 
/p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да  
е, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зара 
је свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећа 
 него и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен му 
раку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало  
рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. < 
 и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и  
је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као д 
а и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га 
о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатск 
S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, М 
у, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> 
 Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не по 
е, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће 
уцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе дево 
њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да 
адићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. 
.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног мо 
} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом к 
пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој  
ијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убед 
ешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га др 
ј, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> < 
 младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се 
жандарм и два болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој 
о тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам 
 у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним 
аширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p>  
та друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му б 
никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам 
ши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </ 
авог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело 
подин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p 
преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја т 
ед његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материн 
 не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један 
тни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога  
жи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у  
из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог 
одине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрил 
не је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њ 
ас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> < 
дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је забор 
е: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} О 
 му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није мог 
- Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... о 
е, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се пом 
>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори 
ли кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога ј 
ско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово м 
e>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине с 
е знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју на 
шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдр 
 се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану  
у, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по це 
 Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече д 
 се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд 
ржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у сво 
викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи 
.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мај 
тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што 
учерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{ 
личи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загр 
бав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи  
 да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји н 
кли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поста 
а до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се  
.{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако 
ем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад м 
ћу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо. 
на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба ј 
прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се  
ила широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно  
оју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто  
{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Ш 
к добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се т 
нила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</ 
оје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ст 
ивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, за 
очено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби З 
је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда ј 
 па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венч 
дете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p>  
 глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла се 
сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без реч 
угар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више нег 
си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видел 
ва, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог 
нку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети нич 
ије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, ве 
рода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је м 
девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</ 
} Наша будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} 
товог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, од 
љно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што са 
х ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо,  
убави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео ј 
овати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам 
p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао 
на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста  
жена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света,  
 где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен  
} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, 
ат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Он 
, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим 
- ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога 
говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео  
ико, да знаш како ме мајка изгрдила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла. 
а и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају 
рку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> ал 
и њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, к 
 шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине г 
идљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је на 
} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само 
Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћем 
га је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер  
</p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> 
и, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је пок 
средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уст 
 ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопаж 
 и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди,  
ну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, п 
а је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој сво 
атак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто ост 
е осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним шт 
p> - Веруј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> ње 
оје је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зор 
а разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било у 
на Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић  
ушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот 
вог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота 
то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>. 
и разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црт 
дно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав с 
 врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад б 
у. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни ви 
јајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S}  
ћност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће  
е први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Би 
дане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нис 
ко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, 
ајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће  
<p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче  
еће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p 
илошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ј 
им што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно паж 
си тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} 
урског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских при 
ело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдар 
ом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремић 
бухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други 
 Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вред 
и кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су вере 
знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори  
је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога трен 
е или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхолича 
аве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће 
на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам ва 
вари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број и 
није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових по 
за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</ 
бичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица  
паде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </ 
епријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити 
 једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да  
однева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише  
шачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце 
ски напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> < 
.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одр 
 Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огр 
то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{ 
на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на 
 полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто п 
 и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот ис 
 и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима.. 
ивала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игр 
шевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајућ 
рата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научи 
Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се н 
броти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обр 
 Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појури 
ом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи ње 
ио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао  
и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом  
 се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тиши 
ремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону л 
лади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом 
е ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, 
к кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале њего 
чао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успо 
воју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли до 
{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брад 
итацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече б 
д Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљ 
керу.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дуг 
 умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познав 
Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мисли 
срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она ра 
је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је 
е ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син ли 
ђене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Бео 
- рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од 
нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ј 
еш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: 
шташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад  
овољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много пати 
ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну ош 
емештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу 
рочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узв 
оји се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и у 
S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир н 
ате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој с 
S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице с 
ли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како  
и без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и  
 било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодне 
кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништ 
дом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна све 
ао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих ули 
м небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натр 
 све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p>  
биле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна  
се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског к 
и се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p>  
аскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова,  
мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не з 
 кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже 
ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим ре 
рину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је по 
омењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ ко 
ника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у  
је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде  
ношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за б 
а.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим 
p> - Зашто? </p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди. 
о никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надат 
ла, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра у 
е да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између  
еже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да остан 
и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте ве 
ар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико  
сте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на св 
ако да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако  
 синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужич 
он.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог с 
 тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бит 
оред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је 
 кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и  
инити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако  
а.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било  
 материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопу 
p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица  
 нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и  
век! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета 
 бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - гово 
</p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи  
од наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана... 
 чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. < 
к, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је  
 оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се у 
д је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео  
ш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S 
тин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то 
песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi 
неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> М 
аги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што 
га врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је па 
} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разу 
и да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам ми 
у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног во 
е тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава з 
ног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са франц 
<p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не ра 
док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спа 
играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо  
пада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазиј 
 био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су пре 
 око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су  
 - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам каже 
> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вешт 
 лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> 
ман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто  
} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је 
но упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.< 
шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и 
е.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутк 
ио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бу 
p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку  
вотињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце,  
ршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девој 
 видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам стављ 
шег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога 
 пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним  
 још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према 
срећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, к 
једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за цари 
све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <h 
ебало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео. 
иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио ос 
не у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да виш 
ца, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, 
 од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и  
олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње 
а-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и  
е на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њ 
{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и пр 
тама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, кој 
у по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина ниј 
ка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S 
, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље. 
 живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за н 
ош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може 
дно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао  
изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и н 
осна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и квари 
рилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску ре 
а се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да ва 
а из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да 
p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот 
изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем,  
аћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја 
е ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} К 
преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак волим! - мислио 
</p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје непри 
ч.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа 
одозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S}  
наест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред њег 
је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а б 
 јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где о 
> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уред 
памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на 
тарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у  
је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове др 
<p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S 
ост беспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек  
ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свим 
, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном? 
ма.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S}  
па и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да ј 
што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њ 
х јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавк 
сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хл 
је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви. 
> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гац 
ј чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако  
развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поук 
лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он 
тискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак 
е неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој 
и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује они 
а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, мл 
етлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Њег 
даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред м 
>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</ 
њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи  
живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он  
 кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоре 
е њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свег 
 титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо  
.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хар 
 своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли 
били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник ос 
 нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштв 
 ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је з 
 овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се т 
ећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само моното 
е...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редак 
м путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао с 
 Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тог 
шта неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку ствар 
 је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p> 
 умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и 
а његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику скл 
иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</ 
 још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тв 
своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су  
ћ је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, 
о их.</p> <pb n="37" /> <p>Љубица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила 
утина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је прир 
АРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани 
а испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао 
виреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро 
ритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакц 
у одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна и 
које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Ш 
ка стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су ше 
о против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} 
х облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем 
} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потраж 
ротивност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је мо 
а ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет ко 
 речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, гд 
е усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} В 
На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца 
 </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећ 
о саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се поми 
и врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као о 
е да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писат 
 као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваље 
ек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад 
а путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је оствар 
т обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин поз 
његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око  
 што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами  
 приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражи 
што рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу...  
 мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално  
ошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она,  
риште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{ 
ном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. 
увао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се толи 
овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, 
е била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале 
S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносит 
у све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало  
у у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црт 
 n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоли 
 неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, 
ла из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним 
{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја 
о се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га  
ондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S}  
ападу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад  
ему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и по 
 Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друш 
нарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канце 
Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{ 
ака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од к 
њем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од  
дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљ 
но:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео  
 заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се јо 
о, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вече 
ом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му ути 
оши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца мог 
ограду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивањ 
свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ 
кала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чел 
до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигу 
 насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику 
ку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му 
>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са об 
скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан ј 
прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје 
 морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџ 
0" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан 
ог места које га је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на 
рироде немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио но 
хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- 
 часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у 
афектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-з 
живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, ст 
 n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно свој 
S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један  
гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног ки 
ве више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага,  
и клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао ми 
"6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла 
 Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви 
Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S}  
меном на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само  
ом лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> < 
облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива веш 
лазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угуше 
полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ов 
или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му ј 
 жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љу 
човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S}  
нално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба  
корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му п 
 је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како 
А</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош када се састао са 
о дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слобод 
е.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не ви 
 све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто  
он, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам. 
ротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезвере 
.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допра 
{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је бил 
ижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили 
ном Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га  
 заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао с 
го.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурал 
и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане 
оњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био н 
> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се з 
ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе с 
ну, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и  
лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је иск 
излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на стани 
 јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Мо 
ва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Рако 
 намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, чет 
ражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му  
-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добр 
огао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном све 
осред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њ 
 да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном 
и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p 
 је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари њего 
ајчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али о 
уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат  
 Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист 
н желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жу 
то су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њен 
- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз 
пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} 
ш се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако  
раних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за стал 
арству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а 
м... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен ње 
ор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја 
</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која  
 и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су 
 он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишт 
прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Ча 
ули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како ј 
нским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и с 
тим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике 
лињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га  
дао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара минист 
/p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана ви 
зе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, 
тем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му 
у.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p>  
прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је 
о његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицо 
 одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгу 
бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S 
ика и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да 
ед његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више, к 
} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једн 
Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се 
S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се 
арала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био чов 
> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је  
о прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако пр 
а једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов 
 преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регио 
ије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а ф 
отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нис 
демо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске Мал 
и сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако х 
срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Напољу је била  
ану и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора  
рада, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - 
рило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Ц 
д мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим к 
и... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни  
је оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пун 
але у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамење 
јали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упрти 
а свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, ка 
љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налаз 
оје му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усад 
говору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово др 
ћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, пог 
</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко  
 ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} 
олико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечи 
у љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљен 
де.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите г 
<p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако з 
 погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет не 
исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>дру 
уна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати с 
а живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који  
авати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је бил 
вори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро,  
зненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{S}  
е сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То ниј 
! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кида 
исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводи 
а да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш 
 кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутро 
ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није до 
/p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи пре 
у биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она д 
<p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и  
ко знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вред 
 тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош сво 
тње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да  
на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који 
Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и треће 
а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је сталн 
 и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме  
етао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није 
дсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава 
еочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као гр 
ш хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, 
} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш ч 
"174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се м 
ко пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао  
фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сут 
је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељуба 
 својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отреса 
ева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан вазд 
есника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p 
од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је зависило све, њ 
 обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На праш 
е толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се пон 
непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прља 
 биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> п 
е на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедо 
бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њ 
плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши сво 
ре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познав 
о на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да п 
мех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагод 
ује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила нео 
есет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срц 
е топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића и 
ве своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио,  
е свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љу 
змучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечан 
маз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархист 
сподин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.< 
у њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у њ 
м лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против жив 
егових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p> 
да погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе  
и ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша,  
> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут 
e>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb 
вити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак  
ош док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала ск 
ао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће т 
м мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Зн 
поштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна -  
ку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живо 
 за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати...  
су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се  
и свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се 
ем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под стар 
ршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Бео 
ва судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није ве 
али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново  
ну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са ко 
ај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена маг 
и се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који 
лош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила 
о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говори 
воју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Б 
обудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{ 
е без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случа 
 прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади чове 
цу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обој 
вао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, 
ти љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мој 
 да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се к 
 увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</ 
ежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка м 
раво...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову з 
и се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које м 
а би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која 
а, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуд 
сли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не м 
 могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио,  
не ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прик 
ужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пје 
х, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не зна 
гутин је, напротив, био блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је л 
е говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су при 
ични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, 
 разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север об 
и човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран. 
тио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} 
{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим  
један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мис 
убица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу 
ад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима 
тави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориш 
} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>С 
p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми 
ербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нит 
 ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше н 
 ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја 
"201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се боја 
же.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто шта је рад 
вимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нис 
акав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја  
 које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што м 
 мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће би 
 је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао по 
.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако л 
лош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку 
ћу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</ 
ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох,  
изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S 
ског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и 
, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом пе 
хом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто  
кочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред сво 
 далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једн 
д све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста ко 
та.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један ј 
ве друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам дале 
а је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника 
 изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S}  
а зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не по 
азиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе  
убоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка. 
мене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песни 
маца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас  
јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје о 
" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју пл 
а је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како т 
<p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Из 
ира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико 
ће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их в 
> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је  
рку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто шт 
ти живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер 
> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош с 
p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности 
itle> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> 
ење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети 
спели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми 
код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди б 
ила је нека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, 
 појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не 
 рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакв 
 се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је л 
S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, цр 
небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би не 
пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Беогр 
црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ  
иви такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знат 
 <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S 
што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушт 
траст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од о 
ка и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кра 
адник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно 
та непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико п 
е на добро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити ва 
и много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, 
е тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезиј 
 указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек  
 младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да ј 
љавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених вр 
 није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и 
вет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S 
S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, п 
 ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Мило 
о Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана 
ад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд  
 види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на 
смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и п 
 Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да зауз 
ућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог 
{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да жи 
уго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} 
 да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то збо 
страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... држ 
ересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ  
рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волел 
у падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као ок 
ешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из 
м.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворен 
ва, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Пос 
, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од стра 
 нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело  
 изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или кратковид пен 
ао што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и не 
ете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опраш 
 одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.< 
{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су  
постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију  
убити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид  
ана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Ал 
рска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се  
непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари ко 
смо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била 
м ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму к 
 ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само  
из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши 
знат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушнос 
врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутуј 
> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима  
 доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p>  
шао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим 
ј згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> <p>Врат 
е обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се  
 Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се  
ако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светл 
 према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра 
о оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Мил 
ним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра о 
 о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - за 
.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи  
а.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне < 
 су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S}  
еби, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и ј 
трашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> < 
њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, ј 
 су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризл 
 ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти 
 насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет". 
крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово  
 Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p 
 варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, он 
ће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, 
и да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" 
ету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се  
одила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга пол 
болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{ 
ема њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новц 
ресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S}  
ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило 
ом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав 
 И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то т 
е нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка. 
о ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само  
 руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад с 
 је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако.  
вече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужн 
 те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне в 
лушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја са 
 Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак  
ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187"  
<p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не  
- Не, немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се 
 који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - С 
и само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откак 
се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што с 
т? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад.. 
То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче 
<p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је не 
 - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико 
а вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{ 
болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Ка 
љастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош 
е водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На  
но тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја з 
им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177"  
еварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на  
тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и 
 му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот де 
ан жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потре 
Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} 
ан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> < 
ђују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако  
n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну б 
 воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138 
 њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плаш 
{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> -  
, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју с 
е.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна  
ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти м 
да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити. 
 на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време 
за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једн 
 меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p>  
> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхт 
да за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти  
рдер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је и 
ћи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми ш 
то ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да с 
> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми 
међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ј 
оди у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, 
е вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, ката 
врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах  
аш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама,  
понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић  
нуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могу 
 горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно ка 
/p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та т 
ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом све 
рах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, п 
ја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу 
ја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме 
и у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и 
ач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свир 
руди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" / 
ако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, 
<p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То ниј 
ако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам 
кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце п 
а ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла б 
 ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се о 
о не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S 
им баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је св 
 и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S}  
 мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав 
 моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и т 
јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади ов 
/p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечера 
их, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хор 
 много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пу 
ишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао и 
дол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајно 
орачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> 
 је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош 
влачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене  
, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љуба 
дно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворил 
 Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојно 
<p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљ 
је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње 
кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо с 
 се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је је 
има нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што  
, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.< 
 јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остат 
овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете јед 
{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> 
о бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се об 
тичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се видел 
твари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина т 
дужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвуч 
ице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили 
 тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{ 
{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар  
нерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу н 
 завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе  
ихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне и друге ген 
ак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су сед 
 ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пр 
м осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полиц 
ad> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те с 
т кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је теш 
је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="2 
дну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осе 
у у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} В 
старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покр 
патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан 
{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхта 
ног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да ужив 
 на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су  
осну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њ 
дејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живе 
гледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види  
укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале пол 
ирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних к 
 од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, и 
и су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице б 
 жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског тр 
<p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се  
ко те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријате 
к, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока браз 
ене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је ув 
нце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљено 
су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>П 
њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су и 
и састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и  
>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата 
друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали  
на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише с 
бог тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине н 
{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их о 
на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="14 
/head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све ч 
н млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод  
би су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје јед 
ја их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно  
вало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљива 
ко <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику цари 
рили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали  
 њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, 
ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да  
ред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар к 
али све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замак 
агледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може има 
ешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка дра 
свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста  
ка. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка дра 
сно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, 
рава љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак и 
 доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствар 
а срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су рук 
едном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из 
е нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образим 
е могао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на с 
 нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су пога 
ови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драг 
ма собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је 
 право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину криву 
д се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} М 
ознаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађај 
и расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, н 
ша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да 
вих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, ст 
е да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> 
, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на 
у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња  
одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст про 
отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је при 
ше не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стр 
 занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викн 
има.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње 
 оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био 
њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далек 
 остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, бла 
ија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећ 
чном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић  
аре госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута 
 чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и 
Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава, п 
е старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва д 
је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; изм 
на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у  
- упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, 
ош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан чов 
му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се  
ко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мал 
p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, 
 Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле  
 у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од о 
до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо д 
жи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно  
дна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове  
и пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматр 
 залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи в 
ако је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{ 
им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт  
сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљ 
а биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Ми 
она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпос 
} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити 
ћу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ниш 
 се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си 
ка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си м 
ажим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p>  
 срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева 
од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у двориште и  
сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види 
ао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заист 
за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто сво 
 бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је  
раш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мен 
Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, кад је допратио с 
} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господ 
 знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати  
Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једин 
амо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бит 
жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанск 
је, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове д 
ло неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у се 
екао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му ј 
 она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи 
! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>-  
ти и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи 
етвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами,  
један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече  
му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине.{S 
бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка 
озоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да  
о да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је  
њу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако 
 мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по п 
краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересу 
; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p 
од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао м 
озом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срц 
бало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред м 
ђе.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да к 
већа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно дру 
нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друг 
глу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{ 
х све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>На 
, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су  
још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... 
ној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије  
ма</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стуб 
 да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне ф 
ао од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у 
} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста 
ра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо и 
ех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занес 
ут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић  
топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није с 
ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али п 
 да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Д 
подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S 
: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жало 
} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима ко 
адост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист  
е, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш  
} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три 
реће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана.  
кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуње 
оновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не м 
свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неје 
е враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београд 
а и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се  
 Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други  
 добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... о 
 се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале д 
је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем  
> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, м 
 изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила  
поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе 
</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначе 
г заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орд 
то другоме.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вред 
> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да ка 
</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже  
и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је д 
асавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила  
p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију о 
дни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутр 
а, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100 
, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је у 
и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрве 
ти... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> < 
о од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{ 
 Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам 
- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прек 
 зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се пода 
ешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. < 
је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ј 
 ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те вид 
ебе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним ок 
 и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошев 
вини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ћ 
 <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у т 
вог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су 
 онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p>  
ала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће  
родужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени 
ога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј  
} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p 
S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо ка 
ће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за т 
{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сув 
ност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане 
 <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна миса 
тка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам прож 
тка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам про 
 Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смеш 
бјављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куц 
д дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Јед 
његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио 
разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама,  
ету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - 
 галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Об 
.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење прела 
можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено 
трао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју 
ништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продуж 
и се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе  
ог што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{ 
 дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим не 
ела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив  
ок је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете,  
ислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо с 
... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title> 
<p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан 
ако се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би ј 
 Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разло 
ије то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да он 
 створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - 
 око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесн 
убим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: ни 
Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист м 
цало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће  
у газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је б 
јим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи 
и.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се  
мен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, ум 
окле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе  
мић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, 
не, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене 
пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном распол 
 поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна ње 
ом раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова  
лошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, 
глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца 
све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а в 
ја</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу  
 је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је то 
 код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао ре 
суља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на 
 неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} 
тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да 
сти и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима 
ди човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одва 
м имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигна 
.. како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже,  
под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, 
 да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао о 
де ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка 
ером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у ин 
та и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p> 
веним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и с 
ига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледал 
рдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и дав 
ији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске ли 
 се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приме 
нас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Креми 
х вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву 
руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певуш 
 ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена 
мостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико ј 
пођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за ј 
ошћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, по 
да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и  
ији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p>  
а фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су има 
доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Ц 
х Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је  
ао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не зна 
кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте 
о је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним  
} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим к 
>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем а 
уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ства 
жем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду  
ео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на п 
го после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су 
ња <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај пр 
во у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао  
већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да 
 је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У ке 
и Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватај 
 се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он 
ош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title 
Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима ј 
трани.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафа 
о их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио и 
ите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пиш 
и напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронаш 
} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост 
ове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад г 
ешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамва 
ојава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао сх 
сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непому 
х бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је 
 удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад н 
овим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилостиво их  
S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимниј 
те је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунц 
 срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{ 
 ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хт 
је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је 
 је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и не 
о:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се 
штај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћ 
што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <t 
је никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек к 
егово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p 
сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којо 
в разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бак 
звини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислим 
 што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпо 
што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једно 
 Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош позн 
пахнуо влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико ра 
о један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S 
ине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и 
асности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио та 
.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, обл 
кана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколик 
ајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се к 
о је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљи 
е су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и от 
 Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам ко 
онску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних 
ња које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било њего 
д јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У бело 
осом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> 
актали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се 
им сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу,  
е сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, п 
 спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb  
раза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађу 
д, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти 
лавог багрена крај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића.. 
се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне јед 
e>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима ви 
иоска неко викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића. 
ином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али 
с сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилази 
и, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама  
струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага ок 
а.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на  
ди, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се  
није њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија  
одземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде к 
ли слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле гру 
 У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и н 
 светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагр 
му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутит 
оду, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је ви 
а ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свире 
 изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ран 
арадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио 
стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби 
а је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила. 
а је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалост 
розора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле ус 
би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би т 
зећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тих 
тених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млаз 
не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и 
ваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили р 
е груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала с 
уза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p> 
 некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, ос 
p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза с 
аплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балон 
{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећ 
ина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црн 
н радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил  
ик, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил  
 ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти  
 ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Ви 
Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило 
би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избија 
једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter" x 
један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на  
било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било 
на, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видел 
човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од  
дан од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде < 
 је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну 
з, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Роб 
и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој р 
ле тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш  
јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош 
а године више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један 
, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му  
дска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и ор 
је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електричн 
азили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног 
} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упути 
а као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је дола 
 куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулд 
тричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је сам 
а.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен  
них породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве  
 ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала  
ским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела св 
о се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, с 
другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Д 
црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где жи 
 био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дун 
, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на в 
асле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим преде 
" /> <p>Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су и 
{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и 
аље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Мил 
вршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степени 
p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ ти 
{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} М 
које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика ст 
 једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и 
и дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, ч 
у у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха 
тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико трен 
чекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшава 
ницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и зао 
та и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо  
очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У 
акласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у 
а, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало 
ад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази 
S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у пис 
боравити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе ч 
и си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{ 
} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским биће 
е сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је ма 
а."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладн 
ок сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а д 
е су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљал 
а возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао  
м кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} П 
док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим обра 
јега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично мрачна и дрхтава као љубавникова д 
еклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бди 
ш јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{ 
S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p 
оже волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела  
 никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву ос 
 природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" /> <div type="group" 
ам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја т 
ад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака,  
, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисал 
 ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се  
јављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе нав 
</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је  
 срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је лега 
- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко 
 је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака,  
гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на  
е, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетко 
 Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па  
му.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекар 
ћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који до 
го у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су  
 дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вука 
За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући с 
 ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети п 
 Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једн 
вена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два блед 
риближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој с 
селина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису в 
ети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> 
орки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, шт 
S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког  
 као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко р 
ветла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцр 
C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш 
није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним пошта 
сле бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више по 
о је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу,  
ољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, н 
 Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и рад 
 Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту ч 
тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћ 
им вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, а 
коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у сво 
ношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила 
 му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Не 
> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, мл 
јаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" 
наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте. 
е треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна маниј 
 својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њи 
воно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправ 
песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласо 
ржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и ди 
 можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} 
с изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури 
у старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као с 
еди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила п 
 јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да с 
о не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро 
могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али к 
рејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да  
ине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је  
и може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој 
уга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буд 
еравала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а зн 
атељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав 
 ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаве 
ке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу виде 
је је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и в 
и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али г 
ог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући с 
о зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да запове 
прициозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} 
ћи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била и 
олети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у нед 
ео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене  
 мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је 
је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу б 
ицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, о 
Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њем 
p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се пали 
 надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме 
млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити 
атри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милош 
нско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и  
 и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жел 
пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>се 
ни кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да  
 заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> 
на чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав 
тнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је в 
вајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских ч 
ио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати 
 избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пр 
 у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку речени 
 на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике с 
правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост. 
н корак, није најзад могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао 
у је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене м 
 ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточић 
ало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћан 
а овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно праза 
 своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он 
у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он 
Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, к 
ким бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљив 
азбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се в 
овост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ 
, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огор 
, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му  
е Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капу 
 не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{ 
менат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се 
 одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао  
он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми п 
из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио  
n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осе 
живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, М 
же и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p> 
Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли с 
змеђу човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти  
ада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, 
риге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено  
е да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} 
м бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{ 
 је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа,  
 чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак г 
седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ 
пелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмен 
зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочи 
араге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је поди 
 зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледолик 
 Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, к 
по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се  
та: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену бо 
 пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи из 
тмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне с 
омоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То 
 човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један 
да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се уг 
 даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрада 
а овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж,  
, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је 
пљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми 
знато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је  
много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- А 
едном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</ 
ста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapte 
о такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошк 
 помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је  
 осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S}  
тву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало пр 
 на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и 
се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каме 
о је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском  
г живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно 
а.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка  
а.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l> 
е су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} 
о је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не те 
 никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију 
али очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Бог 
оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене у 
говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што с 
 десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора 
ако да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нов 
 десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити 
здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако  
бодити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрж 
бре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена. 
а је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар тре 
егова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не нед 
увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужич 
обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му  
.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник.  
ављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка би 
е вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима 
е поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маск 
у се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју н 
оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p>  
е Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> 
убио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезве 
исала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једн 
упца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и 
 <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку из 
иставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, 
егама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори 
ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, 
{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би н 
 прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Н 
 при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је м 
 мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров  
а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад  
ретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа 
лади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По це 
 се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На исток 
ради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркес 
. </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише ј 
ао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била  
и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалуд 
менитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p>  
 био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутар 
и раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и ц 
јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситни 
рве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо 
мети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је 
</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато 
, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А,  
 је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све  
о независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лут 
слио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година за 
а дубока бразда, коју му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак 
не газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану н 
тао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са искварено 
проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на 
ерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустош 
ао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја 
.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се ук 
- говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си  
да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који 
ном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове 
 <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и  
било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос изишла, и ко зна д 
ма, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запи 
але, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, к 
почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати св 
може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и заустав 
S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена н 
облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо ук 
матра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког п 
S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала њег 
и више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражит 
 од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом 
 кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... 
собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још пом 
 му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје  
дицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би т 
з јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распре 
све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изго 
вале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после в 
и он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n=" 
ва је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S 
кње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поно 
ог плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила  
ја је нећу злоупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред неч 
 испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњак 
дан и ноћ, Зорке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала 
ј поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош  
ш, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како 
 - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се 
и, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових л 
ну последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} 
.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брат 
о би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимн 
ост, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити  
е прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад  
у је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан св 
} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једни 
то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, 
о сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} 
ала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубин 
 верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти зна 
ма ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико с 
спи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и ср 
у вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је би 
у упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао,  
га.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао,  
9" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај  
 Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.< 
 као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у ре 
ом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привеза 
 можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важ 
 само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пер 
ремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажањ 
елем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце 
ма и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који п 
гуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и 
к што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над 
о роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне 
p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку рес 
 изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би 
, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био 
вало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Ста 
на коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом,  
а успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чл 
ештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао пор 
вао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отвори 
или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а с 
и живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио 
ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </di 
ао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познај 
ј чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју 
<pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранкови 
вите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оно 
ју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјава 
н притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим мла 
ћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и од 
аслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако н 
х и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се нав 
сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости  
роким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице 
к који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија п 
у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од р 
le>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у о 
их. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С ви 
оз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као 
а врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, об 
анила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </ 
е немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити 
тику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патриот 
 видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај пробл 
, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и из 
и живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала пл 
г сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље по 
 који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зј 
мљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а о 
е поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је излива 
ко како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S 
се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био  
иле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно 
во грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја 
је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до  
 да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су б 
ић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје д 
сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и ко 
 је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како  
одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса 
оље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила  
 попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико  
ве би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако  
ри велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, ст 
ога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хте 
 чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и ње 
арство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспект 
д с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово  
апише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је ма 
ве благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве в 
уре, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене м 
планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и ослобођена 
 му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} 
ла је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала 
не, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како  
смехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташ 
га га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да ка 
мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу 
 часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату 
 вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слобод 
о смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p 
/p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне  
нат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку ре 
зе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од  
врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Д 
овали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} 
а.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S}  
н се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао  
е познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На цркве 
а!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегн 
ћан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је ст 
.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост  
ајмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведе 
буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више 
надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрациј 
лекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала ј 
 жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се чо 
 па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото ср 
над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно 
ла, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> 
знео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа 
оја га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помог 
открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних  
итим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више в 
су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, г 
 Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена 
лбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>И 
ти за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S 
т?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је м 
/p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има 
адним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру виде 
ам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претва 
p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} С 
ати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо  
же кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова ср 
умирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га 
нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути за 
о насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети бриса 
 кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави ка 
нички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p>  
ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела 
 очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном  
биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота,  
а вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну 
ислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорк 
а.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, н 
ди који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз  
ромењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта  
и је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки је 
... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила  
обро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес...  
скошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сив 
<p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега само 
 су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, тре 
јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем б 
="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} 
одственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао ос 
лед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашен 
своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школ 
ав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} О 
а му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на груди 
ега дати нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - б 
ишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од 
 ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око 
ше на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде њ 
и ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног пл 
унило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског 
сне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он  
Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у  
д се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико 
вилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, кој 
, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од с 
подин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те  
неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покв 
Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{ 
p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка  
тима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у кра 
b n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје 
 био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних не 
о је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тог 
 самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци,  
на средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једн 
 добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које  
нове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег ср 
иди прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се св 
збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, бе 
ичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њ 
{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске ре 
ав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и р 
вала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да  
општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S 
тво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода 
еда <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби 
р, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још  
 Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, о 
ивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут сви 
 паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до не 
лади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{ 
 се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугоднос 
итици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да интимн 
ну и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш  
 се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас ск 
е готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се заг 
 тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој франц 
тан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није так 
ких приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и  
tle> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно к 
Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни 
, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамно 
 слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен  
е појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног 
не, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу,  
како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је 
у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и д 
е презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, где је завис 
рак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, 
тлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне с 
Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо  
 воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светл 
 разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена д 
ока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> ј 
кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским 
 у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до  
је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с 
угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за разми 
ојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, чов 
ним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако  
ним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако бла 
њости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом и 
о ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се сре 
ћао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумева 
ве старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепк 
 само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз млад 
p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне 
то са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни  
ји човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Ал 
ко пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она 
су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја 
тво, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав к 
кла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на њег 
 </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они о 
и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и м 
арица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</h 
 се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врат 
еног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је  
живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство,  
м пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно дво 
рну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка,  
 држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је  
једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне рези 
еним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим зб 
ном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="6 
 су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе 
на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити 
е о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и дру 
свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p>  
а благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на ње 
цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо 
 белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући изме 
е и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било св 
обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелни 
утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више о 
а.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним с 
 има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са ов 
емић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њен 
чино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос  
вијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније 
ан поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољуп 
анствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош ј 
 после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један ј 
 сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се из 
е је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио 
научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што 
рштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветли 
а овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много с 
и није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се 
гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њ 
а.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле свак 
 су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику  
 адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, цр 
 култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао ј 
ио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима гов 
з Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S 
свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматрао 
агла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> 
а се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покриве 
ашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа. 
о пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <p 
репавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца је 
са и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстин 
има самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како  
, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљ 
{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутра 
брижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка 
а вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост 
оста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ов 
 То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорил 
ледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорк 
е који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју  
е резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичиц 
јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави,  
 у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех 
рку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала з 
зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> < 
а драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питањ 
м старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има тол 
одина свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек сл 
чно би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стре 
</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај узда 
ка као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јун 
 лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркан 
бузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако 
да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је б 
 желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним вазд 
рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка отк 
ј прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, по 
оведа.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и 
ли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кров 
на.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој  
ресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост 
, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли. 
му, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога 
 прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост 
м изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништ 
 просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кут 
је видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом рук 
астих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.< 
срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном. 
се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатк 
мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> О 
ђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, ко 
цивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи харт 
ви за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уре 
ијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу 
} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Кру 
ма.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Кру 
Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и ц 
емић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку рани 
{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао < 
ила сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су си 
га и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> вр 
 његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љуба 
требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкар 
> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пу 
не, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене 
ог овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ј 
 Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила је 
ти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицо 
је су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која ј 
их очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне 
ја се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у веч 
/p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крви као мрт 
животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су  
кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као 
ја је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош 
а фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију. 
 којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, 
уку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>О 
њаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала и 
ме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она  
 умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних му 
ветлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих прам 
ине, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем,  
ћ се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска прир 
ашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког ј 
бачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избиј 
оја су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен пр 
у косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје с 
бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку ф 
но износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу. 
антска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у м 
у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у по 
оћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, 
протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и детињство, и за час 
воју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости ил 
кња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртав 
је разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Ме 
 и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, скл 
е, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезвер 
ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, за 
ирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кр 
сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на јед 
ке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим  
 постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој ку 
ве њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, 
ве њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа 
 се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рат 
, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у  
} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне 
донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, н 
завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала 
 их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене у 
 волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори  
заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p 
у на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње 
, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна как 
} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога пре 
ворио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с гл 
ђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да кр 
где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног 
 од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - 
 ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју т 
за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече о 
- упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари  
више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уз 
ош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на  
 пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесети 
накињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле ње 
ен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметаст 
. да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест 
за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи неку 
м погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере  
што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јо 
 врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило ј 
лу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и мајку, на младост и дети 
 унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављал 
помене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и 
ојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> < 
 њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњен 
а није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић уб 
а ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити 
долику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, 
но кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао  
 могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла пров 
у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика 
и ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан  
 очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у  
е више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао  
љаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{ 
југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> траго 
а, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој 
ом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколик 
ћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали си 
 било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге к 
али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир ус 
рка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.< 
ом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши чове 
p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети  
осу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је реш 
скине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из т 
ма ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим ули 
о се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што с 
о мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{ 
чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи кас 
за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} Мило 
чке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шт 
амо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена 
трљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му 
нику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Је 
.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек  
једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја са 
ојим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, д 
ркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, кој 
бухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свог 
је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство 
 добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела пита 
 своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио ј 
Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да 
убица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности нег 
к је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љу 
за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, х 
 порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним посло 
у као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Вас 
Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али нем 
више стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могл 
рено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му 
идећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зор 
то неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих суср 
им љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе ка 
 а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко 
један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болничара.</p> <p>Кремић 
 кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разноли 
е прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је долазио из најдубље 
{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у варош 
 њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и 
хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена 
 живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово  
за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љ 
дали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, 
 обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</ 
мо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електр 
 сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да т 
оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубок 
 за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је р 
ше му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго  
а: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се  
ан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случа 
 заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм от 
аба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао  
, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошло 
њижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по к 
ће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа з 
вам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету,  
њала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, нали 
 се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{ 
воспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена згра 
иге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачк 
 сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћ 
 и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кре 
твари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у З 
тних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили с 
писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се. 
е, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчид 
она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтел 
 ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Д 
S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви по 
 кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба кр 
а се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено  
Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место,  
или коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва 
е прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе  
уће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али  
 до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим 
а, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витле 
S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног в 
.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један п 
на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију,  
очиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S 
јао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> 
нуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини з 
 стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p>  
 група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зо 
ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у с 
ним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их  
што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ н 
>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови 
дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситни 
 других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S 
} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S}  
е човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима мног 
ловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n 
осле би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у сла 
и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу 
 пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја  
му били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препород 
кад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот ве 
не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја 
мају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... 
мају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, с 
/> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору чо 
лог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њим 
оцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, за 
ојник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на тргов 
страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива  
у часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не вол 
о се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади 
раним небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и 
 Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово  
трчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио с 
јена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се јед 
ку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био  
p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној ши 
 без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком о 
ити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка ниј 
а пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељск 
де, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас.  
евали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у ка 
р је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњ 
дна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од у 
оја води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужиш 
у.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше 
гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрт 
ажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обн 
оки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна ка 
ти сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци м 
и практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је б 
ли на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле  
ао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је љу 
 и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, музик 
 опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затвори 
их.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу пала 
што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и за 
досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас  
све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S 
ћали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покри 
е од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући 
} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сил 
ево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: ј 
p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у  
ешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу с 
и</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све 
 </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске о 
једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генера 
и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила 
ко ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се  
њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе 
.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другар 
е му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничка места у партеру 
ално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у ка 
лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о  
зетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>-  
улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, 
и се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пре 
и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани с 
 бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости кој 
ица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јак 
е већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте са 
у са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим о 
отово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људ 
ји ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће,  
жали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Ј 
на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближ 
кова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубин 
једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној м 
љу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и  
сана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!... 
и трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Св 
 дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, 
S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољуп 
и дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S 
љена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећаје 
од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха к 
што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних  
Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и  
по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој ул 
{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено 
и до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су  
 поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихо 
све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а на 
падања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; а 
икој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они  
син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле је 
 у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само  
S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали  
 и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, с 
лаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, мо 
итно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S 
их газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кре 
цији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био  
и мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима 
ијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће 
у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која ле 
 ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђа 
одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јаблан 
раћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота план 
млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толик 
.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила 
су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка 
руго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака с 
у на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз вод 
 бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуг 
i>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила  
а њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки 
ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бј 
Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор би 
 горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане с 
изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и с 
 ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени  
рени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на 
ш један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се 
, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба,  
рату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би 
кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је  
ледице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свак 
о сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их  
 гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова 
лоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав к 
 дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази 
 су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз т 
дају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што  
гану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још ре 
се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу  
 <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљиц 
мехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као  
ве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача,  
лађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S 
е самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на 
едног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем  
 поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједничк 
 је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим с 
их, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратн 
длегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опорављ 
, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија 
во лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он  
Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је смат 
што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из  
је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - З 
ко исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само  
ко исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само да 
се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.< 
и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност  
е Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се т 
аљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно ла 
 њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и 
тво био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом домаку лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била те 
а који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>З 
е окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч 
ниверзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којо 
дан до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли ка 
таницу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chap 
</p> <p> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је та 
 да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута пес 
азили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима  
, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала 
S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после неж 
и Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су 
а једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се пр 
жава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, ж 
 окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог св 
т почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бл 
 знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утоп 
hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетри 
ки род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тре 
 очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових 
мо користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извуче 
који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође 
ицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој 
егово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплав 
о у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосни 
ли на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
метна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео < 
 тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити ужива 
рка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде с 
ћа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не вид 
ку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је  
гу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде 
део у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера 
, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полак 
 нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле по 
 /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, 
 нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бе 
.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, пове 
ма требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p 
 цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, 
и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="5 
је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одво 
 улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава  
аре познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба 
која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у  
е распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге 
 у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако бл 
кренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а п 
моћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обз 
одили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку < 
, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и  
а Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари  
се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока т 
и, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говор 
репи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже 
ти се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онд 
отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се  
ром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</ 
и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се 
дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није  
м, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу ј 
овољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p 
а њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њ 
ла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су би 
ико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол кој 
а младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких т 
стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицо 
 где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили д 
у бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пе 
 кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасја 
Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први р 
 била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко 
ја води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју 
 као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, н 
 него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз вино 
 војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у ј 
30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се уве 
и.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да 
зе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>Пос 
а бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваз 
ра свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, ч 
е била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да < 
ј бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не  
 од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њено 
о волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам 
 оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, 
p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети. 
.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињел 
ад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље 
војку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и ж 
 Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што на 
S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу про 
 та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје о 
облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Бан 
једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При т 
ог утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено п 
вот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи  
и дрхтава као љубавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане 
самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се р 
ала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује 
p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство 
једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Мил 
 уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је ле 
ича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{ 
а бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се боји 
ао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и  
о браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љуба 
о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасн 
и ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хте 
е за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку 
век знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и и 
 моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељен 
е девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим за 
утра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те в 
оке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим 
ци нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мисли 
 и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко. 
 се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кро 
она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи о 
рка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим.. 
ад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што 
ји је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погл 
 недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби зак 
кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му 
о несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде 
о несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управ 
сничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече св 
 деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p 
за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да  
ас до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридес 
о.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита: 
асу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог  
..{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске  
и га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и б 
бзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности,  
 је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обр 
 с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћ 
е, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну стран 
 да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чи 
ћ се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је 
ушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и 
м очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет час 
Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде 
ри, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само 
е.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није  
 белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих  
о се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које 
еског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била  
не новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава 
у само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су 
ала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{ 
цом, али да не иду на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих  
 навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну  
та.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све виш 
д оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дуб 
окрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајућ 
нама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било  
у.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику пр 
сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <p 
да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о на 
 заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али 
рећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не в 
а!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <h 
угоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју 
 прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима 
убав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и 
не...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље б 
ни су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, т 
тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству 
а, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорк 
у измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{ 
ко је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он  
 су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад чове 
 сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Н 
астанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена  
ас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели  
ша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле. 
 забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше усп 
вљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се 
м како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори сам 
а, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја  
<p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - 
у чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне си 
ија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> 
не за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је 
једном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избе 
ти и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао 
 Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, ка 
совала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и д 
ећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све  
{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мр 
се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb  
 <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, 
, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици 
ди кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да.  
и и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не  
пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде. 
Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је  
омшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </ 
зно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети бри 
{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њ 
о, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S} Нешто дивље га  
.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина ди 
књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школско 
обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и 
Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици 
дговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> 
орку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио ј 
<p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се д 
Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забо 
нављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој 
рика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне 
кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У бе 
лош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није пом 
говори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и 
 док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне п 
ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишк 
и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се  
} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати дост 
- одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писа 
S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p 
м, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку н 
с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у 
њег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па  
их девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот поче 
а, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом, било на 
ло доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препи 
ма је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шт 
седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, ве 
чему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због то 
и, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју 
повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж 
оложено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непреста 
 људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини 
 му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>.</p> <p> - јесте... јесте, кад иде и 
месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у  
тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Тво 
тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке с 
 чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој 
ртман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке члан 
 онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли  
За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је би 
покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Ми 
а.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпу 
сник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су водени 
 Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као 
ош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова 
 природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке заво 
и увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} 
дврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код  
 - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шу 
у због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p 
урног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хо 
таца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, 
м сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се пог 
и указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, 
се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шап 
</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је 
S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> < 
 превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем 
 до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како не 
ако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зор 
 хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрди 
 ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> < 
{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врца 
е јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p>  
таху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изнена 
ином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Ка 
ву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој тр 
а једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} 
голела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, 
и... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла  
и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p>  
ак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Мил 
d>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - 
о од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да  
а је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици 
теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазиц 
p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе  
пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на наш 
оја се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова  
ра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обал 
ад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} О 
ју тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, 
сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји м 
аме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама  
ини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб диј 
и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад во 
нимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помеш 
а ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за че 
којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ 
у споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и 
вну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико с 
p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињ 
морног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и пок 
згледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још н 
вај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли 
е први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> 
 црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S 
крипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврну 
ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постаја 
 јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног  
овори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљ 
ока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су  
 Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и слив 
поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво п 
не у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови по 
подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из 
одижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи кв 
платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да  
убави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима 
не ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, К 
љубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подноси 
 облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Мл 
 пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p 
мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> < 
и.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која  
својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижу 
леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму 
ију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугаше 
е по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три 
ветлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице. 
 једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је ж 
самљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за с 
ине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, исп 
<p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинск 
... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно  
ца? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb n= 
 којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност св 
 грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом св 
и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледал 
агледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом сво 
н је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и нев 
 био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипло 
е био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке от 
 дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно 
ма госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов 
ена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на 
ма, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца ка 
 Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друг 
њчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пут 
вио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испе 
ућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" / 
и човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. < 
аћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унут 
, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се в 
ско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса 
цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат 
 слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отво 
аду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може 
нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> 
 је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Беог 
 којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућк 
оји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се 
на, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p>  
та зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се  
 оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дуг 
 драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакл 
, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје с 
исала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође 
етњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говорил 
е, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако с 
нице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних пре 
ије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је т 
љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео 
 Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S}  
/p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-С 
угу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно друг 
ио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер на вратима.{S} Кућа је била распре 
и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупа 
своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смис 
буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовим 
ла очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> 
падаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је глед 
 да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја т 
а мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p 
ашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> < 
 нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спу 
анствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама 
живала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p 
рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце 
а се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по по 
животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S 
/p> <p> Војник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, 
едати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Е 
} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем...  
овара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, 
ржавне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне оч 
ејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми 
о му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, кој 
осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је  
ла се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно позна 
цао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S}  
ади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се ре 
су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницал 
p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто 
етњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопс 
и кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озби 
гу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све нов 
ц. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило 
 И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице  
не...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што 
 нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се  
 јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, обра 
а и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан мора 
ћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава на 
што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задов 
ази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>О 
а дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих људ 
обу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развес 
ивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се 
дити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива,  
лазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао п 
ка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче х 
а иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестења 
, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвра 
им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознава 
ристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклон 
> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је  
.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији 
ило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и 
Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен о један ексер н 
етворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кућ 
ја неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се 
 опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај в 
вници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, ни 
орћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чека 
 његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за ш 
писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном 
ужио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак ни 
велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између до 
о је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не зас 
 је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква не 
 вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да б 
, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме 
ара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште бил 
одине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, М 
рити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p> Његова машта била је 
 живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који п 
у на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очи 
но у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се 
 се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му с 
говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} М 
 је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позов 
во време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она ј 
 везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се с 
абаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{ 
 враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им 
 мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задов 
- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је  
.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе 
пустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S}  
траја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као цр 
лу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљ 
правно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела све 
 архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, 
м пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљу 
у ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да ј 
село.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним  
планак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћ 
 била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да с 
а плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски вета 
их, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реч 
 <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и М 
е у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече  
а питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама с 
рећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, тал 
уга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваз 
S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унут 
ва два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане про 
аре Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. г 
Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали  
ова гледајући како између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведе 
атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, л 
а Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јес 
ку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош 
м августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Пар 
а планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; 
људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом. 
задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могл 
утали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Су 
узу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорки није никакав ро 
у се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p 
цу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од б 
 <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета ка 
ао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе 
"138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та 
о сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напо 
гледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије 
оког неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо  
а вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је т 
 добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на  
да жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак труди 
 доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што с 
а слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја н 
у кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке  
ти кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} 
 да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илуз 
озивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код трамва 
емену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ћ 
преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и в 
на не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на ул 
 у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жен 
е се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим  
ују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је  
мени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мос 
е пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала  
им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у  
ли се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији збо 
или коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и уверавали 
На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве оч 
рент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем при 
ругом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и инт 
е тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме  
мо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срц 
утом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио  
и накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео и 
је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише според 
 наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њи 
ише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго поло 
могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке 
 су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности к 
м у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвова 
а њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и призн 
дави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело р 
le> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се сав 
амиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био г 
амо да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојит 
 одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у пор 
лазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће иза 
се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се  
 име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане проз 
акисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покрив 
.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек  
да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја ма 
 Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена  
 набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не ус 
еба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осм 
к појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам  
 ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше под 
 мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у мој 
чиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу з 
е развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико 
 имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.< 
b n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке 
внице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза тала 
 шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо  
скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезв 
му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би св 
љуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе н 
една мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згу 
, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која ј 
 то ипак није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних о 
пурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Дра 
.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту  
а ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.< 
> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издуб 
се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му го 
сао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошиш 
и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамо 
је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уз 
 n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уст 
 изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни ветар је завлачио своје мл 
о је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Дв 
ак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које 
је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса па 
 на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких па 
у.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедно 
таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од ж 
ута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио јед 
џиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Г 
 терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим с 
острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, дал 
.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци  
е пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазит 
чким мислима и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: д 
вом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Мил 
огледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лиц 
</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост! 
ариског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво  
по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову 
те.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} -  
 Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не по 
орда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богат 
 Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрост 
и? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, ако  
ољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> 
од утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутк 
, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без вел 
ли доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихо 
b n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд 
? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши 
г за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све  
д човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке. 
лико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутр 
не црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је х 
њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантн 
е нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газ 
зили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем неш 
ом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене корект 
т имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:la 
оји је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S 
чила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена кос 
ну у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво 
.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изг 
сподине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластави 
ог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушл 
ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огл 
 - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То 
 - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пија 
, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон зва 
надно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p>  
то по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била д 
 да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи до 
 стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и 
{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чисто 
њем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се к 
и да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - 
љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, чове 
ма свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, о 
 говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ 
утрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је раз 
пственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p>  
ла планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искрена, несебична жалост.{S} О 
ва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио,  
спати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покатка 
уку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, п 
е и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе ј 
а.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих б 
у и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илумин 
тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и 
е се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад  
в прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а 
рцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> < 
куша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити с 
 себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, а 
тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи  
, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сц 
о довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} 
е из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају 
 тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадн 
а што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло и 
вања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p>  
ивао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са 
је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликам 
среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да ј 
а грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим великим и необичним.{S 
 трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p 
о се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, 
 део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све 
утрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> < 
че:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздр 
и идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да 
 Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кро 
менат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гр 
ом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју 
 су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па  
и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устре 
а торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти 
есвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље. 
шицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb 
пи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? -  
ало је из ње. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} К 
 и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа  
 озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе 
Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је обл 
иже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан п 
... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до 
ољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још 
аваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао д 
 набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да 
стављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано  
оја је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, не 
се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело ј 
ехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, бе 
 ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68 
м.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном  
ао камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им пр 
и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са кол 
S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском м 
 оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама та 
родужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају м 
рада биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{ 
продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом у гробу, зави 
га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по  
.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви љ 
мали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да св 
ка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуње 
</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и 
ања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час ка 
ене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти 
е хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора 
овек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се  
астрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S}  
 које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица п 
> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају м 
 би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му о 
 дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила  
 изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и и 
у ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је 
 које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белин 
се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши;  
 - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљ 
тите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај по 
врх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим докс 
м сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како са 
дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња 
води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> 
у ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у  
 n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више  
 њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновни 
p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне н 
саца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига 
 пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе 
овек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој душ 
 интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо  
ећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и 
 или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени 
шеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред п 
о остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и мл 
аве, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је п 
а, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети  
изала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку  
стом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овд 
оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од ко 
м оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да  
читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена,  
ви рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Беогр 
имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд  
ажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећ 
сти што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репорте 
сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њ 
 радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли  
ало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморн 
рљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добри 
била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се излив 
, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p> 
бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и нест 
убав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав загосподарила целим њеним б 
 собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али 
ену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добр 
х глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до  
н сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према  
ом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашил 
 брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен н 
био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пу 
аном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир ко 
е намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не  
ани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар  
 нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која 
<p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама. 
 свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за ме 
вот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, по 
ек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из јед 
але две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом св 
аве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињств 
у централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пред њом 
и увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и гов 
мрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да  
оји добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче  
м досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми 
{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, пр 
увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити 
ка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу год 
 на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била инд 
век волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела  
 блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног пор 
еђеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разгов 
дућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи 
утир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као  
еводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који ј 
редано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом м 
p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на м 
ми ова величина ноћи која је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на 
е који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} 
ечи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из д 
еке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Мил 
од своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо 
им сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео ј 
о <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке с 
тком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад  
 пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће 
?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот  
oreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, трес 
 и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жр 
јама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место  
епено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији,  
и и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовит 
чи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи  
Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му с 
х могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ н 
је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну 
сова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, 
драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годин 
 начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске  
бише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер,  
вотну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од 
навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних 
тин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.< 
дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је  
тавио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови 
 је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сач 
лужи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрал 
поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S}  
ћ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам  
ивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархис 
еме и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, 
ка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда им 
ориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф а 
ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са 
јатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади чове 
и просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све  
.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер 
 кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле пос 
ама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p 
дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац 
им гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То  
ја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да 
брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди 
 и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видит 
мена из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за  
о час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; зб 
и део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је оста 
рти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, уп 
жем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму 
ић је волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би с 
ебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Го 
ажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S}  
- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала д 
агутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај н 
одније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су 
начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртвоват 
дужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S}  
 треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлу 
и живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разг 
универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа,  
еби млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да  
питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око пр 
све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и 
м замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско  
 који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црв 
 није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, 
коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у ман 
ојима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p>  
 сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га  
а очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне  
S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи  
 мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на 
шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да 
 љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања  
ву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћује 
рицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одме 
 стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песни 
 И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново  
 није крива мојој несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не г 
је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође 
ијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreig 
 тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан 
> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неиз 
е машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода 
ао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини  
</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си  
згледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута проведеног 
арено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њем 
оже бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасн 
т."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело? 
а.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо к 
.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану 
менити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе  
у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а о 
хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће њего 
оубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драм 
још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек 
 и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада чове 
ине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне сл 
>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу. 
и се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му  
ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршава 
ал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу 
 како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говор 
една жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то да 
овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском ико 
у јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је 
.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и в 
тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта бо 
ав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако м 
ио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани г 
ла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћ 
илом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његови 
есник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света 
претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео  
е све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, к 
о се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да р 
пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили м 
алодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћут 
к.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће та 
ари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чи 
што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без прест 
> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала< 
сли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љуба 
p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори  
та одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали  
Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- 
адимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети...  
скрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети  
лачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле. 
 погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је  
 љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Ср 
лимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта 
че јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој ва 
За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала ј 
ревариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било ос 
 - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће 
се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала сум 
ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и ж 
 са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> 
знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречен 
{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ проле 
 нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње 
{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крај 
> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли 
но, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да см 
потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата. 
{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, п 
дострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији о 
 једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на  
</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео са 
шио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ  
ред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана ј 
а га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи 
 Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако м 
S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника...  
ошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви 
а будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и мо 
ет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао;  
 Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <h 
је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу. 
у.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у ово 
чима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држав 
> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује к 
чи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изри 
ој Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено  
ј задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој оп 
ју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол. 
ју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем 
и овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{ 
руго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Поми 
ца је намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као 
ави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p>  
 јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су ос 
Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и 
 Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах  
пала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а 
у, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S}  
г цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, ш 
три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p> 
pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p 
шиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом 
бе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је  
p> - Могла бих једну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице 
сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може  
е изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се ок 
, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка. 
p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу 
е она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S}  
.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на ра 
другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, 
о и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош ј 
н и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нам 
 ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним 
- Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да зн 
ризнати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасн 
да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе та 
 рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} Кад  
азила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми  
е више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео 
као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се мож 
ући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама  
 стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату 
е дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за  
 ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна ком 
та тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено 
о целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за п 
већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је  
 Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој  
јем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} 
ат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газ 
згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су  
 Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Ос 
екиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац 
То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих  
а утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала  
 очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој при 
ерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу 
ш <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима р 
штале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом  
н посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме 
писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са зд 
p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цви 
од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и 
уго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну  
Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали  
у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више  
ет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и 
д из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово  
 кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи  
састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубац 
га ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губ 
 испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини во 
алом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврс 
пља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване реч 
ледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују 
д стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских 
рода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гле 
а ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савла 
био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше з 
тку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спом 
осрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да 
вог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобо 
} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те ј 
b n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не  
 је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребр 
ји је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео  
д тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују 
вит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови пре 
кти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, 
ри овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видел 
pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у с 
 вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му  
нске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд 
, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и с 
.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли и 
иле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен  
супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом  
сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали  
Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом ј 
, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или пон 
надно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тр 
 наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све б 
ено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који с 
их послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњ 
у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино 
вечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу с 
новима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од ше 
а једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јеж 
ајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећа 
их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесам 
мену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах,  
лук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само н 
ила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што ста 
 други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали 
да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка,  
 се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зен 
у.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце бо 
 није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведн 
оју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж трото 
 нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и 
>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и 
е с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пу 
 <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Не 
 ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његов 
 зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} 
 свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске  
 вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба нап 
а.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог 
веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине по 
илошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускив 
 на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећа 
биљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам гр 
именталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која  
и, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се цело 
вод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за  
<milestone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколик 
редљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају 
живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разла 
а свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и 
леба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разло 
ад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест ча 
а Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем  
их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу  
та облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру 
оку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на 
могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другом 
 варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиг 
осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољуп 
ке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чи 
ва женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афориз 
S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и приро 
а тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја 
ко ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађу 
 шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж,  
д неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева,  
о се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он к 
се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позор 
 напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их  
 и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што 
="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећал 
ти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам 
драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки м 
 миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлог 
зну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгуб 
ено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипа 
 вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се нада 
деном маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у да 
га дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да  
е палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а  
глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} 
дном и другом, било најслађе говорити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи 
 Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз на 
ећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твој 
иву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни. 
а бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван варо 
се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас  
свесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумња 
високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том 
е нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је бољ 
досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче  
илује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова 
зда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Каже 
а је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа  
 ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кос 
конита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за 
и ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то 
 према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </ 
одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кре 
p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали с 
лом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између  
ану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који на 
шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он 
 године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских 
 увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Беогр 
 n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродо 
Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему овом што се изме 
их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних 
о својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше ка 
н тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземни 
} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натпри 
их злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- О 
S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како  
ло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по  
. ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... 
околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћај 
ено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећно 
чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас  
 мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смеја 
 са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S}  
ело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жрт 
ом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да по 
ог струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њ 
на и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја п 
другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били  
м се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш 
То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора с 
ло је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да 
... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка жив 
вилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама  
а одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја б 
ам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекуј 
ам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељ 
а, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. < 
х дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, 
познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас дво 
ад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, к 
н добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и тр 
како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправн 
рос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само 
ли, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад 
а не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке. 
но ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом  
да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је 
 <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђети 
је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај  
о не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и  
 /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p>  
е и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Па 
а је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледал 
оштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљ 
, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се 
 Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јеврејске 
поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са З 
 осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на 
че ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те  
 Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мај 
есто поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један  
 ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препо 
отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и за 
 обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} 
 <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? . 
ану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорк 
 као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао с 
е ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много. 
 како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, св 
ет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на 
о, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста. 
ојим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, министар је био потпи 
 да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p 
а се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је ов 
его највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!... 
Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док ј 
о како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче о 
не...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> < 
а радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало ку 
 рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово ве 
он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико см 
 Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога д 
 покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог дра 
ацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог створио  
 Милошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила д 
S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срц 
н час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком 
и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањ 
е једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам поста 
енути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог  
рце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се  
да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна  
чан новинарским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, 
да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолута 
 је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли т 
е куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сун 
 је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је ле 
 бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-наче 
рагану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотри 
и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крва 
не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски 
 силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> 
ојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно 
 био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као  
ћа него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног м 
к сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одра 
 по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво 
цима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гл 
одржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи 
> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју 
 чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навик 
о осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они у 
у, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мешта 
 примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи св 
ким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>И 
 је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сир 
трахом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p 
 и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао  
ојави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се 
 већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ  
> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Креми 
и и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећ 
{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S 
{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништ 
ла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Град 
ратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у каф 
, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много  
 узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљењ 
 ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти пок 
као о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што  
ам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам  
једно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да 
} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по њег 
еле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше шт 
тавила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног да 
ђе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и к 
 - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу кој 
 Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пу 
им.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њихо 
 <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на пр 
ијево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мр 
из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуш 
ла се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капи 
гу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те  
му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S 
 бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост та 
 њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово  
уражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне 
ави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Как 
</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади 
укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S 
писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S}  
и кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утица 
у собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се  
 чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих ка 
зад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на С 
 ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око и 
 <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмо 
тво овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки  
о слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна 
ијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су напада 
Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је о 
мна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан. 
еда у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на ли 
а забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? -  
ишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу,  
pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац  
и као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И мест 
је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му до 
ињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гл 
ију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо  
што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог свет 
ем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опад 
латна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући 
кошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао ј 
 ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог ово 
, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Та 
ој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену 
{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се 
, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидо 
Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете ов 
 се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми д 
 друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер  
ку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови велико 
дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле задржавало, и није веровао  
оје је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекорева 
</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трго 
окалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан 
осластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини 
шати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у 
лижњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отима 
лижњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који с 
сеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свир 
ош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником,  
менике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S}  
ев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа д 
воту.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више  
тали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године ка 
еда: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је жел 
 врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама ко 
, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ове гомиле, пе 
отографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке  
ј драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час 
ушу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан 
пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> < 
истови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у своји 
 уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једн 
p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео  
походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој  
хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задр 
 се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих  
 појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће з 
и пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати л 
риси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{ 
пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стаја 
 неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див  
воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него  
јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара  
ломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрек 
ади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе  
.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада 
а.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је  
том повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице,  
рт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ и 
 а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти 
понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не пл 
а ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.< 
ји је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чл 
>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна  
, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се о 
це...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа, ништа друго.{S} Ве 
убави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, д 
е тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време остављал 
...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће д 
оја је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако и 
 Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, п 
олико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађен 
ичине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише 
само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су б 
како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури, мисле 
наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол  
белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} П 
вице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије 
 један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извр 
 Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло 
наче, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их ј 
ро, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипал 
х државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења  
шћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стре 
моубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му 
дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мрт 
 се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљ 
ао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног неј 
душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напу 
а сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу  
 врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно д 
мља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Над 
змицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно ос 
ти срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на ма 
p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између чо 
ад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Миха 
себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам так 
саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам дово 
ио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има н 
стави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе 
престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фикти 
а.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сј 
 лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изоби 
 Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Ј 
се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова бан 
оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и кри 
али Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред 
ила већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту  
та киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они н 
лисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дуб 
ново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове  
дина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јес 
чану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост к 
ј спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт јед 
>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка 
 излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада чов 
p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S 
<p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{ 
к знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и исп 
ли на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога жи 
а.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирн 
 Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p 
ко Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Мил 
та, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, јо 
, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазил 
.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје гр 
} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти 
 главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје 
 погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црн 
 ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не 
ајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у в 
, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужи 
о, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја воли 
ела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједн 
 запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о насл 
аједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али,  
ак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <p 
мам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p 
е само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које  
ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што м 
и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мрт 
потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатељ 
а је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{ 
ала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте ц 
 мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што  
њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликов 
амрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза н 
аси Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са тр 
а и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се н 
ан...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </ 
ћете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ће 
љиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући т 
 да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да  
понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш 
{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које  
</p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду 
ени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био за 
Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S}  
г око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опро 
ријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Мило 
На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p 
стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p 
рка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада ж 
без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново  
без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснае 
ремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још ни 
 кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу 
 Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело 
 одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони  
жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост сав 
 донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- од 
ла.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла  
зда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиск 
рагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју ј 
га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није мога 
радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. 
ли, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје бил 
i>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ во 
гово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после 
.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се до 
ила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао с 
 у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је бр 
от.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да 
пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, поста 
ост, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности 
трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао 
зимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у по 
ајвише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо  
а предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ак 
а предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ак 
ћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цр 
едник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами н 
олетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и 
е ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и за 
itle>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да  
 <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтал 
рзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали  
није.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их жу 
ничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима 
 покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници  
велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те 
оду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са св 
риметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његов 
афани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама ј 
г посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу 
а и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, 
Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београ 
еђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за ова 
 време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> 
 и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба м 
старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спава 
 живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сир 
кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p 
пир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истери 
ржавни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препоро 
е једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори 
{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла 
ештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило 
зује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе 
ог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једн 
штампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића 
нства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се си 
д њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице изб 
ави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и ко 
арности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>мудра мисао</hi> 
.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, зликовачке 
S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно с 
.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле  
ма чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се  
њера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су с 
н град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим 
сто, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени приз 
има пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату 
 се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољ 
а једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застад 
амка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовит 
од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови 
а поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, проп 
 заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа д 
ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је 
ачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатс 
е склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фија 
оле.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршено 
пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, т 
ти да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовоље 
и око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидин 
ости, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао,  
 поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширил 
дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У 
!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се д 
около је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке 
.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему пре 
 који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци н 
ак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су 
е оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледат 
оликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. < 
беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из  
астило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропад 
.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друш 
кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - 
ена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи  
њали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудил 
Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика п 
смех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крвав 
но: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог  
гано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља ми 
нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам  
љеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је ост 
борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима ок 
 одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да  
о тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се р 
а дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико 
дан сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају вели 
чке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав прем 
овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са  
{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се 
есности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како 
е овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за  
} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколи 
бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Исп 
ељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само ј 
одолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба изме 
 васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му вр 
вштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који  
остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који 
остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, св 
стина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Мило 
ш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки п 
племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао  
ринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злоч 
ајлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад  
ајлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад  
расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само т 
ке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више нег 
кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држ 
ио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, 
Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али  
ић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари шт 
их идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као  
ead> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му могли откри 
олете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа!...{S} Да ли је могућно 
капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог мо 
а ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се  
могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво 
оји познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одл 
ао веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </ 
ад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим 
ва, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
 бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="1 
е та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је  
ог до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи 
.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{ 
, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао  
аједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена 
ли пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу 
сна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених са 
сном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="1 
"43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху  
ки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у п 
же свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сока 
лим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло  
 сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцр 
{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад  
јдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како  
о што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју 
за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, зв 
ај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали  
еко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и  
ош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама 
ала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од рано 
се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти 
браза, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за оп 
налазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да  
} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари п 
еселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба 
чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облак 
јдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом 
} Изгледала је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице  
аједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се п 
ако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, 
аним вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> 
о су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих зак 
а закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку д 
лектричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица  
урила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва ви 
 поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатова 
м кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгуб 
д неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу 
а.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободн 
идано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - Пос 
рудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бо 
стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правил 
позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још 
апарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошев 
ушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.< 
е се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима м 
у пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <p 
ије љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила 
а туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не  
ње, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила оглед 
ити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји 
равом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако при 
>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није 
 јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене по 
ма је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силаз 
чи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote>  
це ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу 
ед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пун 
есма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Ј 
кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш ка 
 ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S 
 да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовс 
укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Мил 
подина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дува 
у.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} 
 Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, ст 
ај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад нема 
ађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави д 
ше.{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, т 
p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у п 
ли, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зор 
е је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и стар 
у допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату  
м крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су пада 
ила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра ј 
 рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администра 
е.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога  
орка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада 
о узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му ј 
 сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су 
ју оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од 
ово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, 
су личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи 
ек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје ми 
унско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера  
видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека од утица 
} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве  
 груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се г 
нац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се из 
груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Ње 
ореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Зн 
идите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму. 
ворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{ 
ега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпу 
ла више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које  
<p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави им 
о једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем т 
дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Види 
г му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из  
она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело р 
тан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио 
ену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће п 
 <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најза 
{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвор 
} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку 
ене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} 
је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Мла 
 од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице 
иче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су је 
 образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка бога 
т - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужиц 
} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у  
з службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчин 
 уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а 
куд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала  
 и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један  
S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, ма 
је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мер 
но гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилати 
9" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни ув 
увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради,  
Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, ра 
речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што виш 
рвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила  
p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на С 
равог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један 
{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога 
S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже не 
тива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" x 
д њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и ста 
у.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и  
 све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p 
ову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље 
ог села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полаган 
Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста брат 
лим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Н 
Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздв 
 похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског 
то и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену тит 
једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као  
ка остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и креп 
{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не  
 свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену двора 
а и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе 
зничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице. 
 на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само 
ињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким прити 
поредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један  
 дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданим 
пустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину пар 
љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часо 
це.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако к 
 и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даљ 
на одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и зан 
вор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје  
<p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S 
 и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она к 
се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се сврш 
тко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прили 
којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, 
вест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су 
а трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указива 
 су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је с 
/p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и о 
 Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маље 
ријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љу 
це и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице 
ном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун пл 
мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећу в 
аку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све 
 упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме пре 
страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, пр 
 је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> -  
 није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао  
 сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} 
 утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трго 
о нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледа 
н стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зелено 
ћном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју 
ући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, 
едности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестра 
цу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то так 
ти и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Ал 
 има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које п 
че ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да 
ицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у 
у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; извлачио је из Банатске улице 
ао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени ка 
није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве нас 
одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S 
ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољ 
{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> < 
ти да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се 
ликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Он 
 свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опом 
 не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја ос 
за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му 
 сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Мо 
 треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један п 
жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} М 
оље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче с 
! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Мило 
 <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе,  
> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди ра 
зора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као о 
ула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу 
ђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l> 
 се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепен 
е горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег 
 склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо 
 овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајућ 
оји је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S 
 сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде зако 
авлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним  
песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{ 
исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, 
првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb  
 отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и п 
меја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну  
од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа ј 
, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо паж 
ства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што  
 Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још јед 
Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је 
ног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, с 
чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине ср 
пи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутр 
ко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: су 
 боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје на 
а улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за уг 
 друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацим 
свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препо 
ихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било румениј 
еба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита 
 Близу је куће.{S} Може нас видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила 
девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - пи 
лена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у леп 
 на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна д 
хова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и 
иснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и  
 према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али  
 светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним 
емићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења 
 за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор го 
безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зо 
 руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра мест 
ви зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је д 
азговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било умес 
абаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би м 
ад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени. 
е хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових полит 
ти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати 
ађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека 
гову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су о 
етврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујућ 
се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод ц 
 Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-С 
а и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе он 
сок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у беск 
p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела 
<p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да бр 
 зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспре 
 једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је  
како зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да зап 
у и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену п 
е прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више ж 
 каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање. 
атећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ бил 
к и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одг 
ну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далек 
ама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на 
Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, 
 можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити је пре 
Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одраста 
аше тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада ств 
иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ов 
дала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријат 
ни њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких 
 није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - 
авом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и  
љарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе  
адске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се 
{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и г 
ца колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границам 
 никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот 
тено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве к 
е су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које  
 Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђ 
лагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода д 
а слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, 
 посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже  
ремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре 
за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког занос 
е могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро к 
мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{ 
једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна 
>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су  
асан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попу 
ла каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар ве 
ти тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајућ 
е волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у  
о са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејза 
сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једно 
дном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не ва 
ва корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у из 
је воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим п 
било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти може 
Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и 
еобојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствен 
днака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасав 
ике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, ка 
ав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Ми 
 послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да вид 
превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је би 
 лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио  
једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, реза 
ну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабриц 
и једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељ 
лаву је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка см 
Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају вели 
јао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничк 
а, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилин 
оград изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли 
ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} 
и се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као 
аком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супр 
а се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле  
ла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а т 
одужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах 
е био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца  
есао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридор 
ао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ћ 
а, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранил 
 и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га  
 срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник за 
и излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из сво 
вој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост с 
на горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалисти 
ед њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у  
дминистративно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о тер 
а јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје ј 
отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где 
отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд 
је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је в 
pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније ре 
ази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених з 
е, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав. 
јићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једн 
о капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Мла 
а никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос 
7" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору 
У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а 
ти глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p 
вски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спушт 
> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виде 
 плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за су 
 снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо 
унавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и об 
м.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плаво 
анцуском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p>  
е све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто шт 
ош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на свако 
м одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној 
ша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под је 
утрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона 
 црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чин 
а Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака  
чети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли,  
тео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 
 и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу 
својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса 
ијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часов 
мевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла д 
ачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и  
 <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разр 
три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарс 
ћаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буд 
- збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радоз 
 се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад 
има; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија  
тио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, с 
<title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</ 
анимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није им 
врдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред  
боравише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они с 
 Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у ме 
рада у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета  
сцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће 
и се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар 
} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и зад 
вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе  
и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, 
жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обда 
ему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да 
ка ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све ур 
као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, к 
у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> З 
 бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпу 
 познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико  
ко и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јеца 
да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке 
от и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дан 
 ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је см 
е још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја 
ајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је бил 
равити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено,  
изонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по 
 волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породиц 
њавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је ми 
 тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити. 
 ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакида 
воренија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој  
 које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најма 
2" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја са 
ије увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Бе 
ли је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужит 
и за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка,  
м срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале изм 
ј, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати  
е левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се  
оби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у 
воју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена  
љиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све о 
Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кро 
р војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на тр 
да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештав 
.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вири 
епао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} 
бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, б 
 цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздира 
удима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним чело 
ено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против стар 
т, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе,  
им писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних сли 
чи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p> 
 писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, са 
асења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се  
дрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{ 
а другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно 
и да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати по 
у познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зор 
<p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош ј 
лободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално п 
злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збил 
 до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на  
атном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки,  
емених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пр 
 </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попре 
 овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу 
а једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну 
приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="cha 
ик добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и прост 
 на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово  
 што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек  
о је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба  
стаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници  
цније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S}  
 и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљи 
 Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а  
 Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и  
.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти  
аинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде  
порода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дн 
црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке ве 
ну од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих осо 
ма Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још 
а цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Ме 
о да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу 
Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ с 
рло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, 
номије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош  
а чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p> 
ораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана  
оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли к 
антно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је с 
{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које шт 
е приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име Бога, Зорка, 
оло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду сл 
ико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је 
Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво 
ију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се  
е из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није виде 
ечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономиј 
гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина 
S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакљу 
 - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете 
 књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гле 
је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у ру 
.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекуј 
у, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце с 
ош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседник 
јено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђ 
ом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче 
жда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својо 
ао и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бој 
овцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све 
и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родит 
 се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покр 
ије добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао 
де на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Треш 
ила је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и 
ођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали о 
лењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми  
нице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањат 
ку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црве 
>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песницама бр 
 који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су о 
а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодни 
p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда шт 
чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потв 
како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би 
 за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао  
то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type="chapter 
p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не 
ш мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} М 
 <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду,  
 изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обу 
независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече  
лико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недост 
сове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле од 
о ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике др 
 прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне 
 неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгути 
дницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како  
девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и  
на и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђ 
" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевој 
> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећа 
<l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошак 
алосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, 
 је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се н 
 од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до  
у на Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само н 
 било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље  
гов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - уп 
је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти глав 
ова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре  
љом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бу 
дућност. </p> <p>Богдан је волео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да 
 знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад 
 ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео ос 
оме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисм 
и Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом 
p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и 
акли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори  
228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке ш 
ви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људ 
обу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисал 
утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомиња 
ријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завија 
не бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би ср 
 после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси  
едаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознат 
ћајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твој 
 имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост 
село и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пис 
га доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима. 
 и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици  
 увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно л 
ш, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на к 
о из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у дес 
ри осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисл 
 Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена 
д се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, кос 
нуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно 
 Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже 
а се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ 
ме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Ал 
ој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате  
чи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећ 
овина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничк 
опало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало с 
на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - от 
 потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у к 
е требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће с 
ретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац п 
умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се ма 
стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа  
ести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су  
о се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који ниј 
млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина  
Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатиј 
кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву с 
ке, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене 
ео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весе 
>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледа 
а иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су зас 
ки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства,  
не и извесна жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и изми 
се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како 
исао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова  
<pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели заје 
шта на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако раз 
најем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива 
меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, 
и је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој осо 
а и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо  
рвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без со 
центујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њ 
 азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали свој 
> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загл 
и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је 
да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак  
 ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи  
тида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мик 
та, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигар 
могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш м 
иче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети  
адост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се матер 
амо дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</ 
и сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте 
о му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још ма 
>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p> <p> - За име 
е драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу ку 
 гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви 
ен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио ше 
 богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је да 
 прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, с 
љство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, п 
како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је  
и на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, в 
бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама 
 Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан п 
оше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> 
дали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака ка 
оград изнутра...{S} Ах, да знаш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си  
нтског језика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрил 
> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак ха 
змислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти каже 
 мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да с 
ица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p 
ање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна,  
аче... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки д 
остојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији тел 
равде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи 
д теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена зем 
а обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата,  
чана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика пови 
ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те воли 
> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене с 
омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и 
са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p>  
презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не 
их професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љуб 
 и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својо 
у годину!</p> <p>Милоша изненади овакав одговор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекл 
 <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх п 
нас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сар 
 горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има сам 
ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као в 
есу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих 
о, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је  
ита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S}  
понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили  
êtes bêtes, tous les trois</foreign>! - одговори она. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, на 
та је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад 
у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош.</p> <p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не 
ите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Мил 
м ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме достави и ми 
p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и,  
. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> -  
исам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући речен 
 Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба 
леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици 
тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркин 
 ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p 
/p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну кафу, али да 
овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде доса 
шено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе ис 
 n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче.</p> <p> 
ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем д 
.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правит 
. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касап 
оја Зорко...</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p> 
/p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, ви млађи, накупит 
мо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме  
p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ра 
кружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада 
ан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несре 
чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Гото 
> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово ос 
 кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, кру 
еда.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене 
све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p 
етима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смис 
Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствар 
.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>К 
 <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> П 
 како да кажем... на дипломски испит, - одговори Васић Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је т 
p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> 
то је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... 
пљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз.. 
во ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави 
ловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и  
о <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић  
S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{ 
 Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђ 
се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисл 
у хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И п 
м женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате 
о као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево рам 
Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад с 
а се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p> 
постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кра 
Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Госп 
 осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали циг 
схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> -  
рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја п 
p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title> 
ти ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, а 
ичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{ 
 стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам о 
Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! 
вога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p> <p> - В 
шутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће 
е последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ни 
, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у посл 
ло!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорк 
могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само 
ле дубину њених зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној де 
ела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу са 
<hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, п 
 <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једи 
 ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљ 
каната у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновницима што зави 
днога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја с 
е и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Терази 
- Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша,  
ас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Мл 
оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и 
се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је  
S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондици 
обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајућ 
те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике  
е удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу,  
ј станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плач 
ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по До 
/p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га 
се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и 
ака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред св 
отрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога 
девојака.{S} Ништа на њој, ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу ј 
о је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од богзна како скупоцене материје 
жно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Ч 
еговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Т 
клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао  
зда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кикоћу се и п 
 уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је 
p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становник 
та, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна ба 
ине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијар 
распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се 
 који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Оста 
вника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше, на горњем спрату, на 
не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави  
ече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? 
вина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашњег броја.</p> <p>-  
мића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мр 
 - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако х 
к изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити с 
пита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово 
ила је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекив 
бравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неоч 
а и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека с 
 преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија нег 
 станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су 
не воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала маг 
з њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта  
а</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног 
 обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша од 
 њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар 
ад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њака 
 цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо ускли 
ивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила г 
тоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су ствара 
 био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош  
ћама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред 
ана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љу 
кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p>  
жавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! -  
да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се са 
 пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор 
изања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи н 
же донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, т 
родицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година 
о, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?.. 
е певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - ре 
 кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад  
 Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излази још то н 
г далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Д 
и се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа  
Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао  
Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> < 
а за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица п 
аједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и 
 ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог 
, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S 
залудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за  
но поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги 
рашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; ш 
ише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p 
ио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да  
{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не о 
S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете. 
ар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од 
, да их намести један до другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео З 
.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да  
 <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутк 
ак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - 
ође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема н 
ће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадник 
и своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мис 
тали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од друго 
огледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет п 
 се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе 
ном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - пон 
 Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је 
 пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у при 
ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су прави 
 У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p> 
а! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била 
а чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p>  
овратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда з 
 сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Д 
а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи б 
а одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где чове 
пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се  
зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У јед 
ш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови  
волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да  
 неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад  
ећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје  
да је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на 
о и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пиш 
празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака 
. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слуша 
оме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, мла 
ају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрља 
Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</ 
нао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних љ 
е поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо  
о роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, 
</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју 
а ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам ж 
ча полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђа 
презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обра 
викну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, пос 
јци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мар 
наје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осм 
сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима насл 
ор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих поз 
} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свем 
ерљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p>  
ила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за 
са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледел 
е што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у св 
, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутра 
ла назад, <pb n="172" /> није допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиж 
 љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма  
.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{ 
а Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мо 
е да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало  
 комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепав 
е није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турско 
јан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само ма 
 виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p 
и увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробу 
и је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, ова 
> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драг 
и, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређ 
а у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да 
е Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придоб 
 као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене 
ици трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и 
еперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди  
вицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шу 
и ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} 
уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" 
 ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људ 
се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је би 
ек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао 
о!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обр 
p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад имао велик 
е, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је д 
 свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељ 
двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти с 
у радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао ј 
 капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и си 
 да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу 
о природни и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, н 
9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу проти 
 Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска ру 
> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, кој 
су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи 
 И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа;  
p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p 
 године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље 
е толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толик 
љао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{ 
био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волим 
истојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова  
 не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Рад 
у што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала З 
и у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <h 
, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рук 
p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да 
 оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако н 
це о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име 
 први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања пол 
тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење 
а дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} И 
ађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојал 
е гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих ли 
лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај је 
 већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску свој 
е девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, 
анима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим слов 
<p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нар 
ок се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из  
руго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем свој 
ћ се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопт 
де је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из 
е радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, зб 
ваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је  
 све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је с 
} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од у 
ћала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадаш 
S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило  
и осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Неприме 
онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих 
ј дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је  
вати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора се 
 од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја н 
треба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је мог 
добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали,  
 рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном  
, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се д 
лем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бл 
мо једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих  
 нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</p> <p>Милош можда н 
има критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред пре 
а ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је инач 
га морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, 
ити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, свој 
су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и роди 
 живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама,  
ако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово је вечито.{S} 
ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш с 
ог дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако зн 
е да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала  
 Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непо 
ан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и 
дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ј 
 видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог 
ребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову т 
че њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена 
то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник  
ена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистро 
на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је 
 на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је 
 прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете 
подин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло,  
 желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да т 
својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зе 
ма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S 
уреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему т 
апада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле,  
 сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове ми 
гово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p 
 примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је 
била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице 
и да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје с 
а, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, 
се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и крв, на љубав и жртве.</p> <p>Н 
овите ноћи благо му је испуњавао груди, одушевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозн 
а.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово п 
одне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један писк 
лади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем 
како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="8 
тка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба  
 троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалост, љубави и мржње, великоду 
ман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима,  
 у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друш 
их лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на ње 
е говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети 
астера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са сво 
увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како д 
ва и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш  
 <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом п 
е и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав пре 
тума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу  
.. читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути с 
мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, кој 
и нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили  
 далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак 
опа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали  
 лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све х 
себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако ус 
чух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из сл 
идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бран 
ђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју п 
 данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више в 
оју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p> 
овинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред обла 
единости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којо 
ива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и невесело као задоцнело цве 
 на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> 
г плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скораш 
{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p>  
 тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S} 
у се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим нога 
<p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са 
 која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старинск 
а, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбан 
{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза 
} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима  
је било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара 
 осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно остави 
оју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> И 
а својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепши 
мић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђа 
учајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по  
 кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од  
иста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали  
ила често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста  
hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно болесна.{S} Лекар нема много наде, а ја нимало. 
морна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из ком 
{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиш 
им столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по какву  
авају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да  
-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у 
 кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле  
 целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак н 
ругим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</ 
занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости,  
но бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пр 
челник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би нареди 
цао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку. 
е она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" / 
јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ј 
ања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњам 
тао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n 
мвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима  
 и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требал 
ти победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био тол 
еизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било 
којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли  
ликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног н 
ом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, п 
p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу 
који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале н 
ушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса п 
 у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубок 
 против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како? 
хо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима ко 
а се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> 
могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забра 
ас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује т 
све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, 
кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за  
је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком 
д ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошу 
 а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и опт 
џије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли  
ји нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и  
зован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свим 
саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало ди 
јанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се боја 
пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни 
та растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице 
следњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S 
има београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</ 
бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре  
Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бр 
...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ј 
о једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко  
х упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глуп 
као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један та 
ом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они прод 
 видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Б 
а се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош  
 и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене за 
борној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покриве 
 руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад до 
ило увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних  
} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тач 
х водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело 
 и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загоне 
е њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Д 
ратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на  
н доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако  
браз.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и прод 
ша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро о 
ао мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанп 
а онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али  
а метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То  
дведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход  
</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам 
ицом, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад? 
S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту н 
с, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у  
ица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа 
својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. 
 који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако бе 
а душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише дра 
Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где ј 
Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде. 
артије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезд 
ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство  
оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој 
рали се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једн 
о небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да п 
а.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас ник 
 Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више не 
о говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим 
ребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала  
о плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим  
не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{ 
ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи  
рестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка н 
 артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, 
ода обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да 
ради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходн 
сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури ова 
 остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорк 
ви се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред о 
ао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна  
громне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Под 
</p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би 
ди човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не 
тити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на  
во му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај мо 
, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p>  
и са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад не 
арена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина рад 
вио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S 
о, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале с 
их мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природ 
ни од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова неп 
ице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна 
оме одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше во 
тима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним 
је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господ 
ни половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који  
е снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и 
су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169 
пред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш какв 
 дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црн 
ремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао 
чном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео  
у се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале жен 
 доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су и 
ђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И  
мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским 
ети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га нек 
газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја ви 
како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с 
оље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мен 
дужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је и 
ама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје др 
ле старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S}  
ове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - 
спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мре 
а прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај  
понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} По 
 Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем 
је губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове ун 
избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је  
римети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зра 
ивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се 
и је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се јо 
победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и 
ви пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под 
едели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам з 
 <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим  
 пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишћ 
су своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.< 
ш или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него што  
мејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда б 
кад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчи 
<p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде 
 да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно 
.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопа 
а крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања 
х крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања 
оме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су 
 упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрек 
и, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољ 
, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарск 
кви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били п 
 предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ниш 
сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњ 
х дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупц 
ктрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позла 
тално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{ 
к их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S}  
кривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што ј 
боко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извирало из песме, м 
о се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је зат 
 осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца пр 
 је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љуб 
ртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није тр 
а неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који  
који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева с 
 она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драг 
удског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју  
тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек 
му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да нек 
у.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одл 
це на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су квасиле Беогр 
маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозори 
 удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је 
улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које ће му  
пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја за 
зало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, с 
противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације,  
ећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од  
е земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се ос 
 које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу сво 
ан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих  
и да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није  
лико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на у 
ојих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је д 
...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="3 
 беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изиш 
шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није х 
азила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и з 
а.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом д 
одужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури. 
> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили  
о иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила 
, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле 
вој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети величанстве 
тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао  
 <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће  
<p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх 
рад, засветлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било п 
 сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије 
ачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болн 
а улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{ 
 Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало  
оје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и п 
 трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да  
им распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари кој 
нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одлож 
 падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} 
.<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> 
ут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два 
а.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часов 
о и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресиј 
ио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним поглед 
ћама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откр 
p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, иста 
Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p>  
нила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинско 
ај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мисли 
ат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме м 
одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањ 
 не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа 
итком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело  
отив његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је 
<p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао 
едати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и стар 
оја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сат 
но забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом  
а руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу 
подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана  
егово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе 
, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта  
ао што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све  
помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све ј 
не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Креми 
> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопствено 
е милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n 
о самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни држање н 
њицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и п 
овљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јо 
да, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; та 
ише новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указу 
дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три 
е скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти 
а га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упит 
p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута 
уда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да зна 
 n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће 
и који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у 
 преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни  
S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товари 
 је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је до 
 наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна 
крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метн 
 на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљив 
јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајал 
летња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S}  
тазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне све 
ле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао  
анине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и пла 
одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божије 
од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе у 
а у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала 
евет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут р 
 је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи 
викивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: го 
ф администрације био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године виш 
Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као 
и правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредн 
 зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто са 
, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима 
измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p 
ву мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одговарао кратк 
стрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивал 
p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачуд 
водне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књ 
е један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њ 
рт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали  
ао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је  
а Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допу 
ио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећн 
шав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних  
чку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно 
сом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен 
 Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и  
="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, ка 
епаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да  
ринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, как 
а се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и  
> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкан 
овима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се 
, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у  
штанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости  
својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту 
што више.{S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну  
ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној 
о дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерск 
то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већи 
на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у 
аком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио с 
ије било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кућ 
ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? 
је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имаги 
оњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и с 
гдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="ch 
дело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне прир 
у нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женс 
и на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко,  
из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала 
ложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласа 
ну око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити 
и у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по д 
сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су с 
својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхт 
ко се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је за 
па, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Т 
све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да ј 
костим који је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прил 
х зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје вољ 
ушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице  
ац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није п 
ући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и  
а није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљен 
врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... 
оје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезн 
одређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сва 
т.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је дели 
нално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол прит 
 задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је  
о више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредуј 
који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> 
рпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро,  
ани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је  
.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је го 
а ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p>  
ка које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S 
уга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је н 
ироди ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два др 
ости.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида 
>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му по 
де га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је 
 је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни с 
у жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, 
а.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да 
он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове 
ахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој за 
наредником, - одговори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију. 
е жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Ал 
меш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p 
реклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да  
гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више  
, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју б 
човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S 
 да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ств 
 надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара мин 
 свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који 
ене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне гр 
стаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је об 
гокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностим 
ли се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе 
једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у сл 
но укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му 
ректно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по со 
ао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао јо 
инило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове др 
а.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада жена, угрејана 
 о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о  
а за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску  
тави однос једног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомиш 
авиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обас 
 Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка 
 ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тер 
је хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi 
стављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло не 
се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се се 
вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице 
то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу н 
но после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млад 
 блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, ко 
} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту  
 везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањ 
ишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се н 
се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпос 
а може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и  
зном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са  
 путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна 
, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он  
докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћи 
 јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за  
итварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад 
ивати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, в 
чни моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нар 
е ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински 
во од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала 
 са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што 
кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене м 
 Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута ј 
е утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S 
к. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауст 
њем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све  
ашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога да 
о тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чини 
аци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је свак 
носима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх 
грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са око 
скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природ 
 поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђ 
цем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живопис 
, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу 
дим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта мо 
одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али 
води на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак  
овора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако  
 као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену 
ешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јо 
једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и изм 
оркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те  
лицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </ 
ругу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку,  
 се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати по 
нковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздр 
 шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млад 
S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може  
ају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, борани 
 и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере бу 
дне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономи 
ева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити 
нао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не 
 замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође 
бе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, 
дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који д 
ц ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам  
 сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити  
ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам  
 жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори  
оз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да 
 </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје су 
и, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет 
моћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милош 
ети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког 
за сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S}  
ари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а с 
ко невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела по 
ти да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те ге 
гана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега 
 за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст 
S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он 
ло.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се  
 кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али  
оје је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве р 
тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њи 
 и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њ 
било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскуд 
ебе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је 
ати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! 
а Зорком, искрена, несебична жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и  
е улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- По 
јено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весе 
 у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свог 
и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и сво 
мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности 
седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио 
ело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза св 
оглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом,  
ожи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, 
а да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n= 
 су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, и 
 налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу  
ких способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који  
цкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за ње 
ом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе и 
Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како изб 
 гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није код куће, обешен 
, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је по 
 и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?.. 
екао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml 
једно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зорк 
еке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> -  
ресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена 
> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се ј 
} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! 
риника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је 
Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S}  
 мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из  
 он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све 
ке?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или п 
еодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто о 
јеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вр 
орка је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутр 
 се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам ве 
ско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да  
цу имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он  
ђу њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интереса 
зо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право д 
 излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењал 
а о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је 
има, али још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те н 
гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим,  
 овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду< 
тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино 
 био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честита 
не слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.< 
 Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурб 
догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како 
о место неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његов 
7" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један 
је, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад 
 век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја м 
вала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему с 
међу његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} " 
<p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити 
м један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у јед 
и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној 
 је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот  
p> - Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле  
ад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за 
не жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ  
/p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи. 
ко да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само  
сти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве нес 
 л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго 
> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој н 
ећ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то м 
пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и 
 и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредов 
али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Н 
елим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задов 
 човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у неп 
 тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се б 
то би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је 
ује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане пос 
ренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да 
у стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихо 
ј.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писм 
еђе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко кас 
ишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је  
ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале  
нцуску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како 
> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шу 
 - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није рекл 
уге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледа 
 ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> 
купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на  
добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч кој 
ребао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, к 
томца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење 
 пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све више 
 сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то  
ене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од 
 ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ 
 сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвил 
ивот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је  
 та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад из 
Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад. 
топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{ 
. - имитира Душан ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администрат 
т.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ниш 
бровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца 
.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} 
м ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S}  
арету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру 
</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један  
ево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</ 
о у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна с 
е речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако 
у поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух с 
ала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака 
</p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била  
/> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почи 
н, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас: 
 <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он  
адало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и  
и овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али с 
вог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач  
елена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао с 
учај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче  
ека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине  
ених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S 
онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао ј 
оћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео 
.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он уг 
 да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са дес 
е, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</ 
ајвећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци ко 
ео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио 
који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасира 
 још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драг 
а природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је  
 неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њ 
рош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два  
езати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p 
чи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај у 
се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p 
нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти  
г који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не гу 
 нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће...  
.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са ј 
у.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам  
p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже  
овори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лаг 
/p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих 
ој љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека 
и ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне ре 
паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његово 
 су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мен 
S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас 
е.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас 
из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао 
ости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције  
де тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану,  
и.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p 
да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо 
да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допустити да ми останемо не 
матра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизо 
 обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био  
 око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке  
нетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} 
 се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцк 
- противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер.. 
ено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило 
јале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је 
 и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад ни 
о имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане 
крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да п 
ехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.< 
> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} 
 бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био ј 
редомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добр 
</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која  
ена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{ 
евитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре сво 
сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отвар 
 да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе зас 
осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала  
пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео сам 
та ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пу 
тала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да  
ео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лиц 
е занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега само 
жава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, 
 Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена о 
д још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила ус 
 мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти  
а ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на п 
потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излаз 
<p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео  
је су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је по 
лепа, још има лепих жена; ако је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са м 
ва, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од 
аигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчис 
Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, р 
ја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, т 
 свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим о 
 туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја? 
ош бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим пу 
била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која 
чали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнит 
о зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p 
рочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, о 
 такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, 
име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, написа ш 
 не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и из 
је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипну 
 у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те  
} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање  
а за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече  
а, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S 
ћи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим  
, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, пр 
ледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, кл 
; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слуш 
у седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју с 
а.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити ре 
ке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је  
ћ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како  
а истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у У 
јка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном карто 
рироди, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно. 
 грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју 
/p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, 
, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слуша 
S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све ти 
е можеш замислити.{S} Без муке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити  
е трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S 
чна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за 
љајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек 
а.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама 
 земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог 
тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене 
} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње п 
о сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија 
и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши п 
за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка  
о и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављ 
а му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у се 
p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне радн 
 - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и с 
и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу;  
 проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу 
</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једин 
о велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и пре 
ла сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И т 
илошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени  
- упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} 
ка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због ово 
атреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спо 
грабио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Н 
 већ захваљивао на добивеној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелн 
, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта ко 
љупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила т 
а се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћу 
је куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; 
балу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском 
ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Чове 
ући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површ 
колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - Д 
Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста  
м!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Ми 
авнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјај 
е воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорил 
ратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!... 
 са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p 
овољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матер 
 Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се с 
} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту,  
слове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, з 
у.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љ 
лог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су ј 
е све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгути 
ити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да  
детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива с 
ознавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњос 
а је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додир 
/p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да г 
b n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична 
а. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледа 
ва је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобр 
... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средст 
 спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад пре 
рстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељ 
и у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа 
миле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни  
ако да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да  
ао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзово 
то дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавит 
 љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише врхове моје мисли.{S} И ја мог 
едан нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена 
еспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и ме 
г репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као  
ј Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за с 
ушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи и 
х, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начиње 
Али, ја више ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S}  
ела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p>  
 таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прика 
ну светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један 
уд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем пород 
ажио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем 
p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потреби 
ају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве об 
се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверств 
г ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж кој 
 тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем по 
 болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце 
о носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исп 
ичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом  
а остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радоз 
година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује 
 ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала је 
<pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је  
адало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мај 
еч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана,  
е, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике ни 
више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим,  
тисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Ј 
жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди м 
своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у  
. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш...  
јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учил 
о је још блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила ку 
и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, о 
г датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На ли 
а, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних 
Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </ 
рт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли гр 
боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S}  
 се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, кој 
о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. < 
дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ови 
их и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не  
.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће т 
, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - 
 <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, 
>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један н 
ође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и  
, добацише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дун 
ужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремићу, имам нешто да 
ешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош  
ему што је на њој видео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да  
е стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p>  
о су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>-  
 Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} П 
и у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дуби 
ла три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче 
м ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пу 
тњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио  
 јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама. 
ну собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и  
 увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад  
 Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу т 
оченој црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова ха 
ектричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три 
шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер 
 кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quo 
лош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка  
 занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то зат 
ешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зо 
 каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самог 
ила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи 
 ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са он 
оји је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах 
видети који од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дуго 
.{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела  
аницама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p>  
дину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у  
долику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одвајкада и које се  
е податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упит 
А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што крив 
јгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да  
помене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акц 
околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивал 
{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми 
се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је 
ти, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, 
а срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју  
 с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми докт 
а ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мо 
н? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољуба 
но без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом 
p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има леп 
је готово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном чове 
 да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у ма 
тавши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заво 
сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз  
Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислил 
ти коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као в 
и песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су во 
 оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши н 
 ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p 
е она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је св 
е како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде 
д не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у 
Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Ста 
ке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица к 
а. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. 
 свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на рук 
у.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенито 
у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс 
 мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим. 
ли, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па  
На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми 
хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора  
ави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег  
им друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоц 
драви вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} В 
о човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубље 
уги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бес 
стењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - 
 потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те во 
лио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом. 
То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио ку 
 Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се кр 
д врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пек 
е сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући ст 
летеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p> 
ницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јо 
вилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи 
 три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац прав 
 њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа.{S} Дисање јој је било као и рани 
> <p> - Ништа нећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У  
нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} 
нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S}  
s, tous les trois</foreign>! - одговори она. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C 
к.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове де 
ко је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле в 
осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да 
окуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве  
ке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнац 
више лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осм 
азвијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепа 
 својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и 
 је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S}  
- Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја 
и и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада  
ји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош  
узели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три ј 
ди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. 
S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ д 
оју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно  
<p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а З 
очитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре нег 
риродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо  
којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је ист 
е говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око  
 се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга,  
ћу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мисл 
 право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излаз 
о ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави 
 је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја по 
, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући ма 
 да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош п 
и ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место 
 мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газ 
н довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди пам 
Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поре 
Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи харти 
е Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта 
век слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно 
тељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила  
уди су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је по 
твујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, М 
обра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепа 
 поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се 
Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се 
пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је пр 
егова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, 
е да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради 
једна комшинка бдила над мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу 
више несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насуш 
до, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бит 
ма.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже глав 
опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро  
и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме 
мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на кам 
цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у прв 
та и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Сел 
ету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се дома 
ољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чу 
 Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} 
убоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му 
, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без кр 
, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без к 
елика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} 
к разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одрич 
де рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што ј 
ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити то 
tle>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балкано 
 се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зор 
 /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Пре 
 жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у 
се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене ж 
вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе 
{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности крит 
ина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за сврш 
 што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи ра 
вој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару  
 и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класн 
ела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињас 
х је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S}  
 тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изнена 
је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између 
е један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Мл 
 је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је 
што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила к 
чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и б 
Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и 
ањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, 
а.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замач 
от, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је 
ба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S 
 материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад н 
ајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка 
ете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут! 
в ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љу 
дан акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарско 
убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом с 
одинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним пита 
е и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти  
поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покуша 
а га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места ро 
агосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек  
о фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра  
 драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како 
ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра  
к је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су 
а драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе! 
ром, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историј 
та никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћит 
 разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана,  
ало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жало 
и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непоз 
дно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пу 
подствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне лутрије, из којих као да 
но, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ни 
сти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да  
е своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спреч 
} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли о 
да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак 
е бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генера 
што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете в 
ницу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, мож 
шта.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p>  
овор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен гла 
 плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек 
 стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти измеђ 
ракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође п 
иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ 
новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто д 
 суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ће 
чила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито 
а седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} С 
собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу 
Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било теш 
ник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу 
мена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је до 
 биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се  
бицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи до 
на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Ни 
ри.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети д 
у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим др 
ту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у с 
лу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и 
творење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зо 
сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања п 
 воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, с 
ише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шеће 
ни и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, г 
што недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга... 
прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београ 
 ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете  
д успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, З 
</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> < 
 нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме пла 
 <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умек 
о, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи 
 да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи с 
џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, сту 
ову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води  
је да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, пред 
S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Ми 
 могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - 
 никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочи 
ди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили д 
</p> <p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је пос 
тиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће 
озоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се 
о распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су оставља 
а се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и бела 
вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опан 
ћа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале,  
тазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црв 
у се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трули 
исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опа 
е.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и с 
 стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не  
дан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, 
х мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p 
е низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече по 
дигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана 
дости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да сво 
>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То  
 отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих гла 
. <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би  
 такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу 
авним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Мил 
сно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говор 
и.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују никад да  
и си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после 
 извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене измеђ 
баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он 
о су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Је 
уше.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети д 
гане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле искрено.{ 
ов и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се с 
са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Је 
! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb 
Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обал 
јну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе 
 и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али 
ати?{S} Она је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим ко 
 Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина. 
 поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте г 
ешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{ 
према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по д 
 моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципе 
говори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се  
х, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико  
 јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних  
S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шап 
а обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окам 
а. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим  
нта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по по 
ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голорук 
о је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се 
ним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једн 
 све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му 
} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S 
не црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју зад 
је више не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не ве 
и као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи  
.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих 
на са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора 
, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали свој 
це, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>П 
е фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између ве 
то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... < 
{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже но 
одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је 
 трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе по 
ена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене ус 
д урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - 
ене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави? 
ли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од бесвесности и заборава?" </ 
ебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже саве 
е улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну ви 
? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових ми 
ована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их дос 
твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је с 
, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћ 
речи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке  
 у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољан 
рхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отвори 
их и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмос 
S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, огр 
и у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекл 
овечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, изм 
х може одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су мог 
у ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљен 
раво.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мисли 
ш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити јед 
х.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чек 
из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали роб 
</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, 
 смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око 
кажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној пот 
 двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те ц 
дно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џб 
> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у 
ерзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часов 
/p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оста 
 природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске 
хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, 
станка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи  
одној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних на 
 као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим позн 
 и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми ка 
аго.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и догова 
би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи р 
утем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и реч 
ели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и 
И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волел 
" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не у 
је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац 
а својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и пр 
тим и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе 
тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним  
рију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако  
и на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Ко 
капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица 
венуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, 
ешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити с 
 ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе  
пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најб 
ДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали с 
ма зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за д 
и би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесн 
 ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, ду 
 били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{ 
 који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ,  
ом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се 
један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто ис 
 младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нис 
аца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости мест 
 обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и  
, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу м 
им двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и  
а, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се ц 
атељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{ 
нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, 
 на ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, 
 под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не нар 
 што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два с 
 опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S 
то убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, 
приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи  
ено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њ 
едног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у г 
е мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај  
 случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињу 
ји се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до п 
а ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњ 
 осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла спасти,  
да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се 
Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили 
мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне  
зи у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и век 
 добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала де 
гледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама  
ћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, д 
е ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или бр 
ствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појав 
ја их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> 
медбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле... како да кажем... на дипломски исп 
о лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра цр 
уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише: 
е дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих 
мао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист у 
охтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - О 
едној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лиц 
трошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{ 
Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ј 
а овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер 
ук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадуј 
нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који  
вали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотск 
> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као де 
и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје 
и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити је 
тографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева 
опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим о 
у бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну  
реји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </ 
еба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, т 
аузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је з 
сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек  
даше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и 
пта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:< 
 све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... 
к их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, изв 
јатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S}  
 је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мис 
То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни љу 
х њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који з 
и на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезариј 
ротив новог доба, које корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у усп 
, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде из 
авља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја 
и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо 
о је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи с 
нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз 
ог мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом 
це, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету х 
кад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да при 
 ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде из 
им кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у 
.{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланиц 
шу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише 
- Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош п 
м; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога 
зговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тиши 
есец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љу 
ња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је п 
јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан 
 двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било зад 
 трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успо 
 раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једн 
дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друг 
и.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један пос 
јло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју ви 
је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим  
оле, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три реч 
ет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, 
а.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свог 
од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види  
м комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погод 
, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати ова 
н да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног њег 
ло на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта 
чи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, 
уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као  
слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих 
могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Сав 
ле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њ 
су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама,  
 n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, 
 да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - об 
а себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мај 
ош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> 
 ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и д 
х њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво с 
бу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околи 
ати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, к 
 сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике  
погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S 
 је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног д 
оришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, дубоких и изненадних које су још бо 
рала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не грме, и више главе Милошеве б 
ла га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> 
Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају 
 ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и  
чкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p 
 ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само не 
 трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да л 
ићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у  
рете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном т 
м тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варај 
корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извес 
цом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике  
 један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком  
е стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као на 
и, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бић 
хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу ле 
јом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и  
у, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све ви 
те и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n=" 
зале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова ус 
ти његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и 
> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће би 
.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су 
о нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака 
ко нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> 
ад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп р 
 се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p>  
н.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика.  
ворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори К 
еша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Пра 
а!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путни 
онити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разу 
зора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако сл 
им него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ран 
н израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том трену 
ада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женск 
ла је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зе 
} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи 
ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допуштало да се  
ти да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом  
 мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi 
наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обл 
ан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> 
ану оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да 
ровиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених  
а да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена зам 
ме страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летећ 
арасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже...  
или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на њег 
 мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики вен 
ајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека  
 ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело,  
и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S 
е предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непо 
лио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо 
е изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, гд 
итао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је слас 
 једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштање 
ада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жен 
Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Ва 
сао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону  
како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, д 
диш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја  
говори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или  
а се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно во 
дила.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Пре 
 вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам прими 
на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало по 
 уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких  
шеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаник 
 жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... 
а уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје 
Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинск 
ена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим  
бичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан на 
 године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на  
о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка 
р селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромн 
лошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{ 
лази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type=" 
црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда  
и за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим ка 
и који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не зауставља 
а се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао,  
 боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја т 
гледи на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не п 
једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра 
 држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{ 
!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја 
ош имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут препи 
оступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане,  
је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пус 
да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пус 
, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена  
драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да из 
е је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање  
з поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Дра 
једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш 
тални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много тру 
плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци 
је добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче пог 
.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просја 
упротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" 
досно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала о 
 виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, умора 
ти и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у с 
у помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били ши 
 ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био  
зе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то  
 твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</ 
и посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Бео 
 раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја пон 
шкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме м 
 центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа!  
 влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} К 
то овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом мест 
 ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљив 
лужбе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине у 
уку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њ 
ало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирис 
да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакрив 
 веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p 
d>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кре 
 мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кр 
 пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео  
ној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена н 
татистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друг 
ку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први сас 
е.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном жив 
јој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до он 
е већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би угр 
не, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, гов 
рици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о 
е буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко 
в и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држа 
се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот 
ругима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који б 
идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вуч 
 тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа 
но трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног 
 је нечег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које 
ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој н 
младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се сво 
није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, у 
и један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, он 
<p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко н 
тели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С реч 
пркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Мла 
реба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке по 
бог овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банк 
о паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто 
во предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ с 
 дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циг 
шао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пија 
о да аранжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој  
.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глу 
мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас  
ли Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према 
пиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p 
иле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситни 
 пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени 
 би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали 
еће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према д 
ош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није из 
рском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредн 
ије му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свим 
ћи тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} Н 
у природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му 
 и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћер 
а, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ств 
врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изј 
де напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на пос 
то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова 
{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику прес 
и четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb  
оме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју п 
 је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта  
ислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једни 
го другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познал 
го другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познал 
на поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви  
 сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела с 
жено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку 
 био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе 
 сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела  
чних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим 
, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, ма 
обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али б 
Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који  
ић је лично... како да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</t 
 један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва и говорио да је њен сопственик у  
ових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао ун 
ришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.< 
 одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и 
дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица, пл 
у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички т 
ве љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још ј 
цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је  
зације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је  
нам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква п 
г наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године  
вања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје 
ихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, 
ца, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава пр 
у, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</ 
 сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне 
 <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, она 
</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мири 
ила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су  
и су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни плани 
неки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су  
јаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, раб 
које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст с 
о несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успа 
ватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун пров 
анулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обо 
љашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног п 
екло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи љ 
о у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћ 
тва и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима 
је дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како  
 учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те 
много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била та 
ав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, прос 
рлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове п 
ебе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пр 
це, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварим 
о другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали у 
а се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика не 
обом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је прв 
д сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као уве 
епу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несв 
ко бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, по 
у такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузета 
одила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколи 
едно због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Д 
М ОБАЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један  
аве целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослоб 
иже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад м 
о осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је диса 
даше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била ноћ, 
за степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милош 
друге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранков 
ти, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових  
њан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало што, остал 
 женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже  
/p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава в 
сник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створе 
 пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћол 
 неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало с 
њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довоља 
ом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце об 
> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p>  
, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче  
тком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење 
ио древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} 
 је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те,  
 и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти к 
<p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, З 
е право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није  
се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе  
а кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као 
асник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ев 
пасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада м 
тра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира ј 
} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву  
n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почиња 
 је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса 
а који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског на 
ви полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l> 
днице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком суз 
и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли је да му одговор 
арала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчен 
оворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човек 
ачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша за поход 
 тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке  
јске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изгл 
едну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p>  
, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове  
н.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>-  
митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p>  
тију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитск 
место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, за 
је лака као веверица, живља од живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се тр 
зихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S 
 млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужн 
а му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета срк 
Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се  
еоград.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је ос 
 овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе 
гог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несв 
вих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> 
<p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја ш 
рећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ража 
на пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Т 
ре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p 
е дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у приро 
а песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ б 
p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тр 
лазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што 
, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, н 
ачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова  
>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још ви 
бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код кој 
ца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - 
а, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим свој 
ада Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, неда 
људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и 
се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> -  
њем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претв 
тити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за  
гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стече 
ија и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Сту 
, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24"  
оју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба н 
ом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец. 
 заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће  
 да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај 
ек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="7 
рија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу 
ако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем свој 
ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чи 
емићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потре 
 тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те 
ам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те н 
виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена 
 пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искр 
убоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом ма 
емић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он  
147" /> <p> <hi>"14. јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Поч 
е кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме 
је врсте наша љубав, она ми никад не би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју  
и је долазио из дубине груди:</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас в 
уго и нарочито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новост 
 нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп 
 као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тиш 
слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не в 
 новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био зауз 
е за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта са 
, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори 
 бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Зн 
/p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча  
S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетн 
је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних људи који нису р 
но хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи 
 планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањал 
тубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли ви 
 лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу 
су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај 
поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка  
еју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се 
вот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канц 
рба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само ви 
га у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као 
ју, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио  
 скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бри 
те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> 
има.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој  
 Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17.  
 </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно 
и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког  
ризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p 
е испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти. 
окорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што ј 
 масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за нау 
агано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевој 
а, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и п 
 дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали 
дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и пр 
а залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} 
љен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; тр 
ода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса в 
арим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће 
 би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Ду 
т, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још  
слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незгр 
рског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо 
драстао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по своји 
ољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у там 
од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, 
ају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку 
аненим завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала  
танка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карта је падал 
рактиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне први з 
лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз п 
на служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; призн 
ије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l>  
.. како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није памет 
 сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентиментал 
родно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена кома 
ић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="2 
великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа једа 
удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="1 
 седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала! 
ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p 
Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још с 
ху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где 
дане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реал 
ити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце 
завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лу 
 би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; а 
а свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је треб 
агледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађа 
ом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Ода 
 сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни то 
празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му и 
посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте ра 
то гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p>  
S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички одговори Васић само 
 који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупо 
државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини ј 
ило ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S} 
аднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о 
 млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није 
х се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци 
 <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас у 
није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимисти 
ује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она ј 
дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осе 
оју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, ј 
 му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бит 
ста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника 
ња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав ј 
ке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, т 
и су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они 
ао црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крешта 
 ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што ј 
ри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећ 
творо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио 
 се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Извините, госпођо, 
енадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} 
е зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости 
 сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек 
пуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S}  
и пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зеле 
 /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, 
ише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} 
ришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред 
х београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле 
гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са  
од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе 
еши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, против 
} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плав 
 од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије. 
 али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали  
 се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.< 
о је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест 
д се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био о 
штица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије:  
<p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији  
0" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за поја 
 указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није до 
 успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је р 
овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаш 
 игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не  
 и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила с 
љеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к оно 
д Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен драган, дах великих емоција, да јој се 
 упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да ли 
о одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред 
 <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и 
аустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа са 
ави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући с 
 лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гласа, које је говорило да је ов 
о брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво са 
живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузим 
 царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које нар 
ерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задов 
ш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зј 
а је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ни 
ј који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око сво 
е јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај не 
гућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се реши 
рш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасн 
но се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притиск 
здух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси 
ушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу д 
p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе 
сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изна 
ног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> 
ти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских облика.{S} Ч 
Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства.  
 овог великог видика наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> -  
грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падо 
и где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена  
ао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, неш 
три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то нек 
 ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке 
м ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, 
ујао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђав 
олим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, д 
јој нисам обећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разић 
иховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило З 
а је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Раз 
и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних љ 
ко му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али,  
ости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је уте 
тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком,  
зичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој слас 
 нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је 
учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није т 
једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племе 
 вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребит 
еприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност 
опасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> К 
роди, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске про 
 ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S 
обођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да 
авао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљ 
 њихов заједнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и 
а, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развиј 
на грцајући.{S} - Кад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То 
а је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњав 
ом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} О 
ново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици 
 Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чи 
широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треб 
ду тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за  
 тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он про 
каза јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од кр 
је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања 
 између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће 
орака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек вези 
 драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - 
о има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом к 
ме, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зо 
во неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S}  
 тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје м 
не у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у груди 
устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су  
ату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба  
ненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, м 
 са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хар 
n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и приме 
 својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајива 
веравали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" 
<p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да т 
 прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</ 
пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је мало 
уше, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказан 
и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности него наклоности, понуди такође р 
ајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их  
лоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам увер 
и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и искидане.{S}  
ше.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису ж 
} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долаз 
на која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите. 
ен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад  
ош више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је  
бинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе 
жа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <p 
оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој со 
остима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена прилик 
сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симп 
{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, о 
ре паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, 
омогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла оног 
т његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је  
и на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се обј 
да, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облак 
на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момака н 
 службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за  
ост.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била  
ризнати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пред с 
а девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи  
ан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису 
мели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зор 
 на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у при 
 овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није м 
а Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако пр 
заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одмо 
собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно м 
:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, 
ољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од на 
е симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао 
гу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пус 
жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загр 
> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала св 
ост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала св 
живела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То бол 
живела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То сте 
е бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу 
- Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним 
д је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин- 
ав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То ј 
еба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, прост 
јчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сва 
акшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, -  
еко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива. 
ти?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам,  
год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не вол 
и спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, о 
а се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S}  
а се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једно 
 <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - г 
у.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да  
бледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, т 
</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он 
.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> 
исам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ј 
ам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута  
е ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо,  
И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један до другог или бар одложи з 
још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом с 
 карактер другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да с 
} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима, али  
 може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније  
ом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Јед 
hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се  
 неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p> 
утање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драг 
</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гом 
ам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако да 
 пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била 
бале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта ми 
ћи ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва про 
осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају према добиве 
 може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, ј 
пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић ј 
 претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p 
у.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала 
оку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, жи 
утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра з 
са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке муш 
а поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним  
ити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покуш 
утака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осе 
и у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди 
 мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све сме 
а шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од 
ила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га ј 
ње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му при 
рука, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли 
S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој др 
о нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто с 
ересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су  
н део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови  
 смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као 
S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у  
 Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити 
мљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који ј 
утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало  
170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један д 
ри проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, вид 
.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи ра 
, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која с 
јављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге 
лици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топли 
г сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што п 
екао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p>  
 путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вин 
 окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала  
 се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман,  
е на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог  
постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и све 
чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та ис 
ивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала с 
осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, ка 
та.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из минис 
е није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето п 
чима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га  
ли се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој др 
лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су врем 
благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше 
{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало 
ају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио с 
 Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена чове 
ех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одрече с 
слоњених на дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није при 
ичне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} Задовољство кој 
 животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну 
и и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом 
 који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да т 
инима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џако 
 јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код к 
еликог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог 
о навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и ра 
ињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер 
д се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се св 
з левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да 
уку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смр 
хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустави реч која м 
 и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се инте 
их ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више 
о планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њо 
 једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И  
после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли 
видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њ 
не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S 
о добро, али као његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> 
, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Сел 
ако је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{ 
 табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу  
а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну високу београдску даму пруж 
> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у изв 
лу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад с 
остранији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зиди 
м прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтел 
er" xml:id="SRP19100_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Нем 
er" xml:id="SRP19100_C3.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагу 
er" xml:id="SRP19100_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се д 
 рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те оч 
еће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n 
 теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ов 
о Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она прост 
птао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер 
смејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Крем 
м вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извини 
зге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се  
Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гоми 
е кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајски 
у кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се  
ко уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња в 
ј човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у 
вљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових 
ша сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десн 
ојави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћ 
- тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти 
це и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа шт 
, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је  
 она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори 
д? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосре 
помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n=" 
ве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бећара на брак или каква <hi>муд 
 мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним  
на електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном 
ик није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак 
о сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Он 
ој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике кој 
се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, 
</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма 
 да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене 
г човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независн 
одина и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако весел 
звао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви  
, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз  
/p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се м 
 масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно 
 нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши  
о испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом. 
у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој  
омоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћ 
корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било 
т!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна  
баци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у бе 
а још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте сво 
а треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад 
му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате 
 хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> 
а вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A pro 
стурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које с 
8" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S}  
Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погле 
г писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас ч 
 <p>Зорка награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми с 
 речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да каж 
радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који је лутао п 
нови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и  
 завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено  
е, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A propos</fore 
е можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ј 
да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло н 
е дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као д 
p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним  
и један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпу 
биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док  
неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што в 
ечи</title>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то 
ову једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисли да га Зорка заиста воли. </ 
ш се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне 
м да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове  
а сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлаз 
кица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде вид 
 други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је 
на у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се  
савршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упита 
да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности. 
онос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{ 
Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спр 
које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, 
 ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека 
е био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново друштво, јер  
године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С ра 
ара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од св 
лесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који  
{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се 
е мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S}  
ткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за сво 
свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при 
о пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да с 
било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутр 
 научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам ч 
публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе,  
авила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунц 
елео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим тв 
 мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али јед 
Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге 
и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те з 
и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те з 
 наклоност... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шт 
тним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{ 
ниверзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима,  
ју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазн 
с пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама 
ао што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и  
 као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у п 
ски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празни 
кант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство. 
се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, прома 
Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе 
/p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гу 
свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по 
о њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једв 
ола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до То 
, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим 
иле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да с 
било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради. 
ју у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како 
су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из  
чије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих писама и  
о као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећа 
обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе! 
твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође 
реклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{S} Ја га нећу више.{S} Он  
 у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци 
био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пен 
 човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си  
ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опро 
е оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупот 
ј великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да  
ограду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону ист 
е Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, жив 
ариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана  
> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p 
исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према 
тајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове  
о онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд  
убиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадес 
 младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није 
{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n 
 треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, 
ака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот матер 
 ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да  
 ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја  
} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type="chap 
аци. </p> <p>Али како?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препор 
} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како са 
ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до  
так, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише много наде, али ми један од њих рече да опасно 
оју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га прави 
се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и 
здуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам  
е корача брже него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не раз 
} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да,  
тила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би бил 
боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу моћи живети без теб 
код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отв 
времен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале  
 њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је 
је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве ка 
разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{ 
а Дунав, и не говорећи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S 
лу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха 
 свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео  
ели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су  
едоликој девојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди. 
, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи 
 тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда.  
п собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на с 
е, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош б 
Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зо 
А.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> 
p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине з 
млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</ 
Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S 
ва водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрв 
 што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошл 
 хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша о 
Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је ко 
 где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала  
 одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црв 
тављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом пес 
тављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у сво 
 звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог вр 
, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} Н 
трану дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала 
тови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се  
о један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, на 
 примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ,  
ко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу. 
ћи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, напис 
ицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да из 
} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао  
 деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одво 
ите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Виде 
г метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} 
 сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се у 
де, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан 
} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме в 
араму и остављао канцеларију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчино 
дне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> 
заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново 
ала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала 
.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, е 
огађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород 
ег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, ј 
на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Г 
их ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Ду 
ази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.< 
претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним оч 
је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с  
 београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S}  
це?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </ 
же да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овд 
ивим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као шт 
ило толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубље 
авало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која ј 
 поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> < 
, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и 
платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу, куварице и војнике, узели једну  
ужно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго биће, један нарочит створ, р 
руди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолк 
меници</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире 
ух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена, која је већ једном ногом  
реме, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у 
 се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осе 
на билијару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p>  
нзије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је уве 
вог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била с 
високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна от 
авове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у п 
Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репор 
} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом  
а жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још има лепих жена; ако је доб 
м оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12"  
искивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговач 
између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} Т 
S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се  
и се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љу 
 плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туг 
 хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у беог 
а ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне п 
аци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </ 
S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који ј 
се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није мора 
 измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписо 
ко се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче остав 
о кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица,  
ке.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Гос 
 им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били 
о вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жал 
ужане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је  
маз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда ј 
е завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раско 
ни држање ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је  
и мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него му 
лаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесена 
 се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба јед 
родичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </ 
чи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана 
 вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност женском свету 
ог сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срц 
 други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти ј 
ј старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу 
ај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу 
p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје срећ 
Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} 
ређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто оста 
, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по опш 
о остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка 
ошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро 
иста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у ж 
тена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш  
им све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се 
оже... како да кажем... допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже  
ан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже  
е волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врат 
то до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли,  
p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S 
во упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... ка 
их људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну ла 
хо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки 
ца, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: млад 
е остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и уд 
ну алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично 
о најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових људи по 
ћ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити  
 шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, чо 
адост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и пош 
гао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једн 
ку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} 
itle>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да бу 
и, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плашта 
кцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, изв 
 уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врат 
а је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} 
вичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најс 
у је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S}  
оброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара  
се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у 
 њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почива 
тмурене.{S} Његово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вара 
басјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити  
а је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би М 
} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се 
ог, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она п 
 димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, о 
девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам  
 бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободн 
 бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без з 
ве Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу,  
Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наш 
го детету. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека жи 
 или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, об 
у више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш 
ивено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како је твој ота 
оликих као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како 
 и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам 
 три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да 
одине на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ов 
ти последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отв 
и су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали  
својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су  
ко дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш доћи и  
о узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме м 
е бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша,  
ридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем ст 
е све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја  
 спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он 
и да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека приче 
голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, ко 
а је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p 
/hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из год 
робу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне  
су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су с 
постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражах 
на притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што 
е и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у  
ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и  
"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло т 
љство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромн 
а, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она  
в и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31"  
отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва  
ло мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у 
 сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, т 
 Никад, никад не кажи ми више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да з 
о широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу 
ка долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости  
дан пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова о 
рдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису им 
 себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о врат и 
е?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како ка 
 Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђива 
ицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> < 
ше.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је 
{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми ос 
reign xml:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један каме 
у га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском др 
енке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче,  
 не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је 
p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио на 
смехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо 
 на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, тру 
ата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} 
тера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је 
ају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене  
имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се  
о пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једн 
 њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала  
еност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава п 
очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окре 
 рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болов 
</p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" />  
 претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обе 
ђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочито 
пава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој 
игурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се 
Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се из 
елити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, 
анице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу 
НКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика  
.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан. 
леном траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вил 
еограду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету 
и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</ 
. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебдео изн 
 пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="19 
се у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на 
целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> 
цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим 
У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформи 
него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p 
 се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљено 
корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фатали 
обу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад 
ан омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђ 
 и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде 
 свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасниј 
винити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ... 
е у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје праз 
} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак б 
едала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако мо 
едала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако мо 
у, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну  
</p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове ма 
мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.< 
 /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да  
гарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан вазду 
p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча 
у и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на р 
љиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле 
ој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и пл 
јури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну ци 
е могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хт 
и застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде  
чи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворен 
ћао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S 
арање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад ње 
ше се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно неб 
 стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на 
 Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут к 
зговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговор 
арче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмис 
довољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, 
говарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је тр 
} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у  
 сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић 
 није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас сп 
ва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Се 
цала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кре 
арали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S 
грљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног п 
чу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је б 
ре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена ка 
а ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на 
</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и песни 
у се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачи 
> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како  
а из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзив 
о донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уст 
 начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је изл 
 дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо  
ка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> 
ем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црн 
џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина  
лничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљ 
ајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се мож 
 не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и по 
ао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајл 
 али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми с 
 Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>М 
оји хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сирот 
ољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и о 
ог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њихово 
ада, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њихово 
а леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зл 
ила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао ис 
ва мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом п 
ећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако пре 
био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S}  
може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забашури 
 трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху 
београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене ра 
Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље с 
Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са 
помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његов 
ахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те 
је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="22 
.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море 
ис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољно. 
е говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лута 
у.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник при 
паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од 
одити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се уса 
S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих на 
ила тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да 
ој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчиде 
на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надо 
одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познаје 
ве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресани 
што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом 
 ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p>  
тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош мога 
јност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далек 
им само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, 
 мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја 
p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један 
.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њен 
ратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек уве 
 од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и за 
з године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовић 
азишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада 
но и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај  
р.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, так 
орију.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, 
ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> < 
деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове 
оже пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{ 
е човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај,  
ља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади 
жи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у 
.{S} Мајка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љуб 
вео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнин 
ати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети 
а да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{ 
це,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноок 
от какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праг 
. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, оз 
/p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала 
е је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој 
ња...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p 
вица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази  
 и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамја 
се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска ули 
 размажена од људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се  
, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с  
леб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног крај 
 ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, 
лужби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p 
ворећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су 
 велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догод 
а се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита 
 баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љубави, и жену која му  
е црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознати 
 ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећ 
ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могл 
рте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ру 
мне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ру 
тна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се прет 
е у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили се у све 
ивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је би 
 овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мај 
 празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима з 
ова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говор 
ојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> 
ти да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео  
кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали 
а већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зави 
 сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те 
 сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S}  
начини науку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и по 
вање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога бед 
икантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења 
ег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> < 
> <pb n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</ 
криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама уви 
а, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и у 
ку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није до 
и јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је нек 
вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - јо 
ис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно  
к неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остаре 
и он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила 
нтско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> 
слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке о 
вима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико 
 њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполе 
е, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и 
 њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стај 
се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафа 
охтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болес 
 претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна го 
гао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p 
 раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грл 
као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љуб 
легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису  
 оснујем један велики књижевни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могл 
вних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљ 
муна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и  
p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош 
м је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој 
 око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по 
дравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p 
ез кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.< 
 Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и 
на се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност о 
е воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепа 
вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири  
авао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као а 
ток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњи 
апоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - пр 
римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} О 
ећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опр 
{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног  
он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не ус 
овори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги 
руштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не позна 
ебе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади чов 
и поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на г 
несташно му добаци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type 
ла моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас рас 
село, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе 
ам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћ 
Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти при 
квих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиро 
у озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пуш 
а тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захт 
 испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, ка 
 приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географски атлас немачког <pb n="6" /> издања, 
вршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да 
другог или бар одложи за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драга 
аже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посл 
ела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од  
егледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши,  
 од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који 
о су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у ба 
пуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне ц 
p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље. 
амо пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, 
о лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - 
е ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко женско тело које се  
ига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није пос 
, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну  
ико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске с 
У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих г 
о: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окре 
ће... како да кажем...<hi>нечег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опе 
нам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? -  
да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао 
сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде п 
ити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде пр 
{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Пр 
ољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Бе 
бом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како  
 слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка  
ш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - пре 
е с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме по 
у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чи 
говог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жа 
 борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих  
га и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, -  
>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш" 
доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од срећ 
а лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те н 
Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Кла 
видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбр 
ављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог д 
{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене бо 
угим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, о 
груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мик 
пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би сам 
н.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да  
мехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један 
грлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један јед 
м правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог д 
, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>бел 
тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан 
S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек 
и ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам ка 
х побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жен 
<p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад из 
и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан 
нер, милијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> -  
о потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила 
Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и ре 
дан сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно нара 
Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико  
 него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, 
оворио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре кој 
<p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара з 
 цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликуј 
арму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни 
, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће прав 
 је био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} И 
ије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије,  
тоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чек 
.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од цар 
иково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован < 
 да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмере 
авоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S}  
отицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски с 
то сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрск 
 обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Пут 
уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацил 
ука, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена уш 
комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за је 
ми са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152" /> за практикан 
и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S 
ут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само 
 жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њега може  
цији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде уме 
е.{S} Иначе, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p 
е мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S}  
за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, 
исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако  
а подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате 
оји су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим мом 
 мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огро 
на пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се о 
истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети поб 
е наде.{S} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је ста 
осталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ве 
зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом,  
во, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по  
икама.{S} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе  
е без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Св 
ику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се 
} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не прог 
/p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питат 
било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта 
м стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два д 
ти, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузимало. 
таних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и ноћ, Зорке бле 
јен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао 
 у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је д 
шао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу н 
иви животом младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и 
 песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија де 
репорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да 
лити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно з 
S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве с 
Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као 
е није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ  
Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад < 
ком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу во 
 намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отвор 
се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан  
лаву на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити 
ај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>Т 
и и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те 
рницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зел 
лужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шапта 
етарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{ 
 приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на в 
 оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце 
у се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узб 
 да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су  
јемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају  
а гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно 
о је војник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко. 
то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким 
 столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ств 
> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљ 
у.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао 
лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела  
е им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према д 
<p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџ 
ак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и н 
аписаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И  
та. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе 
агрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по кој 
а.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би го 
 Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони м 
вао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући  
њство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима с 
љу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата с 
вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и  
роведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} В 
под шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било бледо и ос 
ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у бо 
p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех п 
се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и з 
а погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и 
ашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој 
 будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске о 
S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме 
белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, л 
из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не 
а.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно 
ришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш  
та је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва 
/p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> < 
је су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</ 
им би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; 
дајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пи 
е преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи к 
, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Ми 
оније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне 
су.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних к 
ре дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико с 
ом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као 
о да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом  
а своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао 
мена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још  
штене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштова 
> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некак 
ико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила  
 се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разго 
 људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, ч 
 ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз жив 
т женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из дубине душе, те је с 
 кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његово 
> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То с 
ош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том 
е руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец да 
данпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на с 
> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним д 
ена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубо 
е и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звони 
Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мач 
 Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна 
е која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те  
ан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вре 
спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочи 
адосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против 
, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} За 
 ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S}  
} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако м 
е да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да 
рата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се б 
има који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одм 
им погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе  
ну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n 
и?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја с 
P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi> 
 веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="6 
>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опш 
 страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банат 
, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да 
ма, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја н 
ако ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фот 
м поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, чове 
и се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запи 
 сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бој 
але су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чинов 
ћа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и  
ва заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким 
S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма 
о пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и 
не посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта  
та смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> -  
едео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих  
роћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи 
х једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки трен 
атвори очи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану к 
ја, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, д 
 од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош за 
азуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се м 
тале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и гото 
рао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} 
у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и 
једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале 
 врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а 
љена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> 
ошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу  
 био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафон 
ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и  
придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} В 
ен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих с 
Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење 
</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби пад 
ага и дубока ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n=" 
даљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а  
га или онога, због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је в 
итала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало ј 
ених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети. 
лава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао  
у нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечан 
о који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је бол 
из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разгов 
 њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био бле 
лажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањ 
неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун  
 од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте бо 
е држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>б 
у која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако  
док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада  
ајнлегерка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n= 
ланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале које 
лигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна 
г постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да 
тављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затв 
свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме уве 
енађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је ч 
ка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене  
а.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Ви 
 та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој пок 
по да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена х 
е у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</titl 
а умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те 
е седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у непри 
така.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, 
 мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио јед 
у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и  
ни призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица  
дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против н 
их осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да свако брани  
 Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозор 
уке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један ма 
им приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је 
у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја  
ве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју 
 гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбри 
целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране,  
већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опази 
, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одуз 
 куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну  
ајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме... 
уве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с в 
у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у 
и део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> < 
настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што с 
 је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне  
презно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или жи 
летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов  
она некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се смести 
е која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S 
чи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Ко 
 мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених  
овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш как 
биљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: 
оворио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица  
gn xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору и 
в и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још  
 људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Мило 
и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је  
 се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекл 
 вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо к 
вима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се 
их лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћ 
асак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он  
г босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво 
оге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, мо 
.. </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао 
испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њ 
дбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегл 
Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њ 
е, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило ве 
лач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p 
рве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило. 
аку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је сум 
н од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти ко 
вати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијат 
у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан онако нагнут над лозове Класне  
...{S} Бога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сирома 
ћи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S 
.. какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што 
е.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</ 
алицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у л 
је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био закупац сви 
кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале.  
н оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, с 
ем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјача 
етна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог г 
кућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p>  
 за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре 
 који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се п 
лих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски послан 
оји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу. 
e>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је 
 суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека  
им Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било  
ли за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, 
 њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су  
p> <p> - Дете, ви млађи, накупите дрва, па има времена и за кафану, - готово заповеди госпа Сел 
па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете 
жио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, ал 
 најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први ко 
еђу раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с мук 
иономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно 
песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потр 
а је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном н 
тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> -  
а што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, 
Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упраз 
д неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак 
агог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где је 
времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, који је 
и лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Н 
пчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша  
иној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне 
мам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да 
 требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрач 
иле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан  
шу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се  
ка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободн 
ада за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хла 
својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда:  
> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте 
се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног по 
мени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не  
их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часо 
н.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Зати 
ош првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза к 
год пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> 
>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече 
ајвећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изн 
идите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Преп 
ушу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да 
ео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет год 
head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{ 
едно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који  
пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка 
ругова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падал 
, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде 
умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, пр 
о на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муш 
ки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпа 
ко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те до 
/p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195 
 Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи 
ремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у двори 
и свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љу 
траоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка з 
 Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, т 
где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p 
ано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на 
 пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, ка 
се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе 
- Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидан 
ни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим ме 
оље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и п 
нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на ле 
, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али нико 
ад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богда 
ра ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве... 
а уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се ви 
оји су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мра 
ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на 
рисилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи 
ђе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> 
сипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао св 
слио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића ко 
 него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и ч 
ађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" 
 свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... од 
 не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја  
ац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметат 
а пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слуша 
 вест... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div typ 
и се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотограф 
твари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волет 
и се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја к 
ећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, 
ле и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик 
да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад  
у све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само је 
лази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост  
у, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим 
у беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} А 
тасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде  
на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје раз 
 награди драгана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо забора 
>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава 
ез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом к 
ктор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пуш 
о створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} 
е.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} М 
ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се  
 кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу м 
о иза облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге с 
S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је 
ети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и з 
им?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S 
 се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо. 
 Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, поз 
ног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пуст 
S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати 
и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грањ 
> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> -  
овно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> 
ашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па 
венско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како  
 "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала 
 да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује п 
} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, п 
, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" / 
аменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. 
ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писм 
, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за  
 посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто  
елефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p 
универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- 
 осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немо 
азија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви млад 
е да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађ 
криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога дра 
и поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија! 
јем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро  
јавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, ш 
ићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је 
ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до  
огуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их ч 
вирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе  
 жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту 
e>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се 
 Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би св 
тва, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана заг 
 вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху в 
 треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па 
 железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом п 
осача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите с 
алимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и сав 
ске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине  
аз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом  
{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p> 
вај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - как 
икога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, 
le>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се б 
ском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић 
н.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Ку 
вала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p 
да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну к 
оји Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упал 
, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се  
- рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и к 
оубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брз 
 ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драг 
оворим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зор 
месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... к 
уше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово 
ш треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p> 
некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p>  
о да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша посл 
, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богда 
е него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари! 
тив њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од оста 
им и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети и 
аута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администрат 
оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ће 
 нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга 
оле, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, д 
ва зелену вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још  
рећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим 
ову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорк 
 зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у как 
ше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Бео 
да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом,  
егавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Он 
n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од  
плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добр 
ло врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води  
едан тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све  
 да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти  
ја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од ча 
на одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не  
не колибе за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су гр 
ме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне ст 
 Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша 
 како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, 
 оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p> 
ма државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи 
но, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеш 
на мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригина 
гих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећа 
 <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!. 
о се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обр 
или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења 
ље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је врем 
} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу д 
оћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} К 
} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.< 
 - Како је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота? 
Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесе 
вим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа 
а оставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на  
човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра 
а несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети који о 
ратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте 
После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не зло 
0_C1.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубав 
 ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако ј 
 киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је  
ролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и  
а и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула  
срнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и ж 
емић замишљено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на јед 
pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се мн 
а мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти с 
м се дају, од осетљивости места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скал 
ештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да  
е.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава д 
змите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанс 
мске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, п 
, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јур 
 поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да  
самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу ф 
ле су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, 
лазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати 
нца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад  
је, односно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, ма 
 нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било н 
осветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div typ 
 неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише н 
шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушав 
у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где ј 
ини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала 
ило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, маси 
 су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и вл 
е.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; милова 
а љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао м 
овима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљив 
 поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава исп 
енке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљав 
био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на зе 
жа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се н 
да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у по 
 маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У  
 је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком. 
несе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу 
овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакшава и 
ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних б 
то што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поч 
 је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига 
це отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази 
 Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа 
 ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском ко 
 Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> 
у на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета 
боје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друг 
нтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини  
оби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава.  
кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала. 
и оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по  
ац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафа 
ароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чинов 
 ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенаст 
век здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће  
 му долази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одла 
забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних ла 
ир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зорки 
овољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} Т 
ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се би 
нас од каприса његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједни 
еправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам мог 
 сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског п 
, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао д 
ког сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слик 
билачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за сво 
редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жали 
у се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и 
 насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и 
се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и  
Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Не 
нерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у п 
упних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске 
аљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зор 
о избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важ 
ој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи 
и створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, он 
 сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког об 
бави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавал 
и трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> ча 
 је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могл 
зума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и ј 
углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с ч 
S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати о 
а је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који м 
 било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> < 
 врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{ 
 једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно  
те за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са  
на је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отм 
 у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погл 
отле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и 
о осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог 
 <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене 
ледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај  
оград, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризна 
е.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ст 
лазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да 
pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измам 
вега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, прекл 
бро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо сврш 
УНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранков 
ини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручил 
ци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није 
 хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и  
авити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости  
и чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако с 
ен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.< 
 да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> < 
оси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком  
и, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и д 
 звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и груб 
нер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га 
ухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом сна 
 - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вам 
 хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње  
ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два 
р Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi 
н својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у 
ад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао изм 
ице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што 
творено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко < 
не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, ј 
на кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази 
верену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му  
к неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне рези 
 кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко 
ад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа,  
занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућно 
ше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је З 
су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас виш 
чјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите ј 
ји се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема 
 постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанп 
се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лис 
ке воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај о 
 њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} К 
пособност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врст 
 јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима све 
S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се  
 мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну 
S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала  
жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела н 
познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју верен 
 се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбин 
 среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p 
Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он 
ким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајал 
али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.< 
алост, љубави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и 
ао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И  
ешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који  
 јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S 
у примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S}  
илош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а в 
вредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што  
д старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не сп 
заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је 
 <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би поне 
 никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету 
 <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови 
 руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим пр 
 и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми с 
 виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тиши 
их руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> 
е за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој је одгова 
ли су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој т 
.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејан 
и безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S}  
руги свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ће 
 тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{ 
p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се 
{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постат 
вао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подиж 
ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти  
} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} 
рилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title> 
Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мисл 
ло високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила та 
чна београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S}  
 кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену 
у, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надим 
е знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, 
а младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} З 
ошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брин 
о?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа  
овој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост гово 
г, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је  
узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед  
илош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па ви 
но може дати.</p> <p>- Али, Зорка, буди паметна...{S} Настрану, како је мени... <pb n="188" />  
 жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се 
оји силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p 
 ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао 
таде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p>  
његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине 
> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - 
орио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од в 
... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шч 
не, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуг 
а устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала ј 
 што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчин 
 седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој нед 
т, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други ути 
ак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна 
и.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учи 
е, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати с 
рапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и 
ало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је било криво  
ред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати  
ље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће н 
су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у з 
даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај вид 
ском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било 
стом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ства 
ју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ 
мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, 
на деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула ро 
ле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било  
 И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јев 
иком једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дел 
 спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка,  
 кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким и 
гона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је т 
ек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. < 
ту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго реша 
д ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен д 
 <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која 
 уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све се младић ви 
вориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{ 
још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сар 
инанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћењ 
е одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У том 
поведи госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али,  
Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови 
шког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и ост 
читу привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири  
/> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је вод 
ајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица  
утника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ за 
одјекивала је од корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек ни 
ај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потр 
слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се доп 
заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео 
 Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој к 
рио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на  
о, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али 
 На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби 
баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та  
тави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош  
ан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љуб 
foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави жел 
, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице 
.. јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену је 
 отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат. 
о свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у диплома 
оликом цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он о 
Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пре 
им стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се  
дрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као п 
 ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> Парк је би 
 да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у вр 
менити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођав 
олица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули  
азда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге ст 
и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бо 
и повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је теш 
а је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети ово 
, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, про 
ло по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта  
 вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли 
ашмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим  
 на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се 
шине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседам 
ен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хл 
хова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојањ 
дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдс 
ста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, вид 
иви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромн 
између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата;  
оси рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{ 
усти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта 
хићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уре 
било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се б 
сео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, д 
та се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дам 
оже отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претв 
ишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, 
 ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше стра 
при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни ол 
ојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугач 
 рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија 
за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта ост 
морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су њ 
 <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, 
у да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови млад 
она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а 
ци наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћа 
! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; о 
е наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, с 
лима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и т 
маче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега био живи сведок 
} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, а 
нтима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор 
могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи 
поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пра 
роз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона  
д свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу. 
 писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над 
ло је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она  
, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо 
/p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише  
ата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина  
S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој в 
але под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове пос 
 су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да  
има своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.< 
 дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стад 
 хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорк 
, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледе 
, која је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?...  
 <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они 
 драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спас 
 о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске  
ла, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидан 
 Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од 
ам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од 
 она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта  
м боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем б 
инило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског кр 
</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног ч 
, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би мил 
ма гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{ 
се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, уж 
{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> 
вернији мужеви и љубавници који највише пате.{S} Милош Кремић је окушао забрањену јабуку још пр 
" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука мес 
ак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали  
но се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле о 
ојим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи.{S} Мени је мило да овако говориш о 
е, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти пи 
све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и ов 
оже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је прост 
ла је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно зани 
 она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто  
а да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је 
не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{ 
адри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белеш 
ност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као 
о амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Н 
ађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p> 
S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која г 
 навике на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S 
знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне 
е.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како 
задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се 
ће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{ 
лава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти ов 
 име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у 
 више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, 
 таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајм 
се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде  
ждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар  
али су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто у 
ихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколик 
а велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад 
, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихових веза разумевао је као 
олази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако ч 
ном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал који се измица 
роду дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њи 
ироком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отво 
ређене меланхолије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пр 
tle> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати г 
у, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да к 
ан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити др 
исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та  
о да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита 
ород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и прол 
 тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чист 
носили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне  
 Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и  
ог кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад дава 
.</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из своје собе и круп 
уна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих к 
/p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њем 
{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p>  
алкански извештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патри 
ити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још ј 
ћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне грима 
?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и  
ујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несрет 
S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је х 
е била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ниш 
е ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога 
е, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову београдску ноћ и  
мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели  
 оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озби 
сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућа 
д би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и ти 
ивота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу ра 
лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p>  
је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела приро 
сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се изм 
сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час  
едеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, к 
гије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p>  
калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећ 
<p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран  
оје су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" 
оди разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаш 
ова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Т 
м, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p 
 затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни крити 
аље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... месечно.{S} Све је с 
дну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну с 
рећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и н 
е хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљ 
егов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне  
 је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијав 
а је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - 
а.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече  
р; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је иша 
 је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{ 
ле с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени 
питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог и 
 једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се ко 
тно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестаја 
исла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогов 
ца где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по 
ану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да  
?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је св 
штала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је  
 живи где јој је воља. </p> <p> - Каква пензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе ниса 
прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским с 
је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћупр 
Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S 
 собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу и 
ала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - Каква 
елета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом,  
о каква гувернанта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако 
itle>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S 
вима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један бесп 
рефарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, 
а његове другове.{S} Осећао је као неко пенушање крви.{S} Грозничава ватра запламила би му, с ч 
ограда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчиде 
трасти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је ув 
адило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије  
шта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку мел 
м шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који је облачио недељом.{S} Али, он ниј 
 понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал и 
зи једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} 
 Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је до 
пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, род 
 кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и гот 
S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>З 
РУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Зла 
>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и н 
и, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са 
Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти жи 
не.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео 
n>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући с 
та се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи,  
емљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пр 
ношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за 
S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међу 
а његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се 
ио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампа 
> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чин 
аокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капљ 
е му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој 
оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академи 
знити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S 
 се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала 
 ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила 
ена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног пла 
- Нема много личности... неко извежбано перо!</p> <p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка 
некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{ 
цу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с в 
дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељен 
 с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео н 
/> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако  
- Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно ј 
ко персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтив 
 хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокач 
 једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита нач 
лонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву 
го трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најз 
м уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмск 
, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бу 
ку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се 
е на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог. 
стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један од они 
рености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Рад 
нског дана дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{ 
ј улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој ули 
p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од ста 
овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање  
енским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умел 
сећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мал 
и његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</ 
а други олистали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а тре 
у.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху т 
боку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред с 
снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у 
то се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi 
тео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм 
, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није т 
 поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је п 
ји брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{ 
дало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} 
и, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који  
ле ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба за 
есењем ветру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љ 
да</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту д 
S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћуте 
талност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености која их ј 
его што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу 
 ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по сво 
не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које 
ише него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај мо 
} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевље 
 је кључало весеље, које је извирало из песме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћ 
е могао задржати.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га нај 
арош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, 
и је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљен 
ечи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. < 
читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај пр 
раћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав,  
.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона. 
 ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их д 
убави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао по 
збегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се  
т новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцел 
 жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми 
{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S}  
 <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и п 
едан тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те  
а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге  
ђи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p 
ио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије 
а колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Шт 
зречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S}  
ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена н 
ла испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила  
љи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов гла 
ом мисли која га је одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на  
ше могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који  
зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су так 
ла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав  
пски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му  
и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита  
ађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет са 
е на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује  
одина ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој 
рка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није из 
 задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поно 
ју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике,  
е ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од  
и ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!.. 
та, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и 
ле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни р 
и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту басн 
але његових личних интереса.{S} И млади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој ов 
рао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био видео ни го врат својих др 
свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести  
.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдар 
те публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од к 
роке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зорк 
е ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{ 
амог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у кори 
ет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа нас 
гану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нер 
чан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату извр 
 Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p>  
руштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам 
језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све иш 
УЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако  
ицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа бо 
ели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику 
ирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхта 
?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва п 
ву песму.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио живо 
Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату  
вови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине,  
ене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро 
ан осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p 
влачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Креми 
>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио  
ворена личним патњама и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо  
 срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих п 
сподине Кремићу, - говорио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{ 
 да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па  
администрације, намрштено и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>-  
не постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба ка 
енити.{S} Један мали број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене же 
ри су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су 
их запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину 
S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилик 
од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа,  
 песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мај 
а људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Н 
 часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастион 
ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, моли 
у. </p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још  
о на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Н 
 је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али  
{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се б 
удбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је пр 
ала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, д 
смо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која т 
 као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио  
er" xml:id="SRP19100_C1.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА. </head> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна  
er" xml:id="SRP19100_C2.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи праз 
er" xml:id="SRP19100_C3.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и ј 
er" xml:id="SRP19100_C4.5"> <head>ГЛАВА ПЕТА.</head> <head>ДРАГУТИН И ЉУБИЦА</head> <p>Милош до 
или су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно зака 
а ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише мног 
мо да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео 
н пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Др 
 га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи раз 
 сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је ус 
 се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пут 
бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју 
ам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским р 
наџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фра 
а крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљањ 
ле или жалосне, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p> 
отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средс 
/p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Т 
ој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорк 
</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је за 
дно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Так 
 се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном к 
коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> 
је љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против 
н. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препор 
нпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Мил 
ређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње ста 
ом отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву к 
 ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за 
 овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол...  
вим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчини 
на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто  
, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Дра 
ала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S 
, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. 
имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му ј 
ело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за 
свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- К 
грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, на 
ане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем ч 
лишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам бла 
дно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало 
велико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаск 
оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви ч 
ран.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S}  
ин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све 
ог зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска к 
да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов 
с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом... 
 ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју  
Зорка?</p> <p> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} На 
е да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим 
 постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе доб 
 <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љ 
 што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, пев 
за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша  
е Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је  
г стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео живот јед 
великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњ 
аналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју  
једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испу 
кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски ес 
ве Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се нала 
 Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} В 
ла да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.< 
аро пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џ 
ној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друшт 
и новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један ф 
ји тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело 
игде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још 
вори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао 
је чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао п 
ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради 
донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на ур 
анда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у 
зних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачк 
 <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску  
с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила  
 осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран 
 гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се н 
емић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и  
 говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи 
, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио ром 
а те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми с 
> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазн 
њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Остав 
аке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди 
Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је јед 
ак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изнена 
х зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на  
а очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљи 
није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По 
никове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, с 
шта више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући. 
ко пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико ре 
није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се мог 
 хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. < 
Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавал 
ну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остало ми је од јесенас.{S} Врло је  
ена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заје 
слећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић б 
део изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почи 
егледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосн 
а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету харти 
вори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је д 
ници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амби 
ти перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незао 
ум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi 
/p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси 
били видели, отвори једну књигу, извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у 
> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад 
сећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош 
 док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име,  
м... ништа друго до неколико избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за 
 лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме в 
енутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне пер 
у је написао кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи ст 
ћа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} З 
и.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и м 
ме, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од ути 
мбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликам 
а усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече г 
ошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она ј 
итог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести... на немачком језику.{S} Затим су д 
Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</ti 
кчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена 
је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати рас 
ређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је  
, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свр 
о на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од ос 
као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед,  
е моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S 
азила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појав 
м на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два  
је хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се в 
ећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?< 
, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне  
 са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком рођених Уж 
снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p>  
 соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо тр 
 али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине август 
 ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да 
али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</h 
ом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра би 
ко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје  
.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојан 
о сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S 
p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош об 
 и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионист 
ао да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је 
и речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу 
рости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити г 
 их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p 
ије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Тал 
, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управни 
Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је треб 
итељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Ре 
{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко извежбано  
публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p>Као одговор, дворана загрме још јаче, и  
ствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се и 
рили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак 
усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непозна 
/p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа 
ој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</ti 
речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да 
за.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран свој 
 је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p> 
дужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удов 
</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званично питао: </p>  
чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма 
амо од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или доставе, од једног знака или несмишљеног кора 
, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне к 
Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најб 
Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најб 
 бојом, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој из 
описне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разр 
 грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени њего 
вог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош о 
 мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен с 
/p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне 
 се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења! 
ом себи како је могао, на основу једног писма које не каже ништа, на основу једне игре, да мисл 
а срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n=" 
 <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиж 
 јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем 
довољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читав 
је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму  
ко је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S}  
p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</h 
брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцелари 
pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од његове мајке.</p 
утин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно к 
ива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела пр 
естењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поп 
рафски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале,  
а ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико п 
<hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у тв 
рошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био в 
 зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком 
је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писм 
 му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавно 
на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} 
Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је би 
исала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке 
та је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу  
 <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{ 
лим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим  
 ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и др 
зуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да  
вао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво  
 о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S}  
у:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p> 
 љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно дол 
ли из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани. 
p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не з 
{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем 
/p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о те 
о у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још 
 <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му 
рошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим 
це, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, как 
е буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за 
је дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцепао завој 
е био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасн 
а ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у  
врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је 
 му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није мог 
о; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег м 
 канабета, Милош опази једно неотворено писмо, наслоњено на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он 
га песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не 
и није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник нал 
 једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш уста 
, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се 
/hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба 
 то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршав 
ости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукопи 
Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и три оса 
ко знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопи 
нака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на с 
, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p> 
сти.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субот 
га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог  
ртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p> 
ом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје пору 
S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}"  
није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу  
страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жало 
за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негде далеко... даље од железничке станиц 
еђеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пож 
ород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики хонорар  
 за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то 
племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n=" 
. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за једа 
И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="cha 
као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, ра 
во и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма  
земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца 
, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку пала 
јући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе? 
тку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога 
војим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју д 
ену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осет 
е волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш 
твачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птиц 
онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње 
урбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један госпо 
них зеница, замоли је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узро 
мић је збуњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи  
ом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападат 
.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109 
али своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатк 
утрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14"  
 другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецит 
ју одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два божја створа, две ч 
</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од 
у из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио жив 
е осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према ови 
ио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царина 
тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборављ 
з питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили и 
љ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављ 
лициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{ 
ваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су новине крил 
Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} И 
но. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, 
бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити 
 <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>К 
} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, 
етлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе 
<p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз кома 
а његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакр 
 А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам  
ути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а нико га и не задржа.</p> < 
 учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} За 
ену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p 
 да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како 
 Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздиза 
ој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајућ 
тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-М 
ио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{ 
кав јеврејски глас, који га је званично питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> 
овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И 
>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен жи 
на појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави  
врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако 
е не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да 
ове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио  
цу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове  
ња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и  
лом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, рек 
иво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нест 
а брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано  
ије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око 
низму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро свом 
не усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће о 
; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатк 
 <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дан 
у које ју је опијало као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вук 
далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се 
илош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интере 
>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима кој 
 ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драга 
исли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разу 
ч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} Ах, да  
} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли нау 
{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говори 
дравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног пошто 
l:lang="fr">A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајда 
р.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, 
ици... оно камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар  
Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ  
сисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао. 
/p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје вр 
} Видиш да не видим добро; нарочито кад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити...  
 <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање. 
слима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обр 
 се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, там 
 сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> < 
/p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} 
ку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну 
 ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, 
p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изне 
сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су 
адовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То  
{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци 
 он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} 
 се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио б 
нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна как 
ана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси 
и је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам д 
.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она 
зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да  
 али не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем. 
 ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Ни 
во писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је 
сна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</ 
ико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш ко 
ио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџиски.</p> < 
ече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи 
одног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из  
ти неколико паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он мл 
о паметних опажања. </p> <p>- Пишите... пишите, господине Кремићу, - говорио је он младом песни 
чио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно вели 
есту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је пра 
нка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом 
о у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монотону ужичку  
заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних 
морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских др 
поменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p 
речена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136"  
ветао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зим 
овориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећањ 
ек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да 
ки орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p>  
ам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако  
а, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У њ 
ривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо  
ака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигну 
 се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди 
 падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код 
{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово лице је било блед 
ну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена 
p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица ни 
 још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као к 
 за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу с 
је желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се  
о.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала  
 лице бело као алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја 
а западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и,  
рка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред  
ономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод 
лагим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иг 
!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зим 
јатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунц 
оро пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске,  
љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ј 
ајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао ј 
зе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка пог 
ветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увиј 
оре од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, к 
аћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кр 
ак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана дрхтало је изнад ов 
удбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће на 
 сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову неб 
ивало крике из груди.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је про 
, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и 
ених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се прости 
и насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посмат 
 куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која  
мехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, ко 
м је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита л 
оркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замоли  
а три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је могао одвојити коју пару, к 
!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра 
а Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора.  
 схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу,  
и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева ко 
ћу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div t 
, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и прит 
олазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како 
времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и труди 
 држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали 
, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће. 
 су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и после 
S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио ч 
е веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му ду 
ише да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој 
рани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да т 
 уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келн 
 ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у двор 
бав има златна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l 
 У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао он 
 код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу 
"fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору између обрва  
з живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </d 
нца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као су 
затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и ра 
, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробни 
ироку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и с 
атно и кад зид игра од његових вунастих пламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити дал 
 спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негд 
ао Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз ст 
, земљи, <pb n="203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти 
 који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се 
<p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти  
S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песн 
езултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Ми 
о ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које  
, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса н 
.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно,  
а.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p 
 обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао да 
стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <p 
p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежн 
, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом б 
S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепрш 
а Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи к 
арапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе 
верљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима за 
, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније зара 
шем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, а 
ада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зо 
ји се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчи 
и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и ш 
он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи  
ојим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се вој 
 оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених трид 
громном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на дан 
воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубиц 
ама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну м 
ише нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко 
ако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зг 
на.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим  
у сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љ 
ву.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до п 
што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су 
ико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Ст 
а, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очајавајт 
је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је 
и месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата 
и да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, оба 
зненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; 
> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с вен 
Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; 
радовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку  
учак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гост 
ко је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да види 
и сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатил 
м новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се тр 
наче треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан р 
ди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао с 
оша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све њег 
које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становим 
ан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве з 
болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку С 
рова, посматрајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се свак 
да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у 
ила повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса  
што непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ре 
ом мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста 
у, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале је 
.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Гал 
аоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на 
е блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена  
/l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озго 
редник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>пре 
таје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћ 
ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљену плату од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само непра 
 излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после пост 
у.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала пр 
ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно кри 
ојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна готовост његове драга 
става.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад в 
ове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мен 
тих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седел 
дничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и пр 
а је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више 
овори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} 
та ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> 
че колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао  
а! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну  
а њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен 
есрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, ов 
ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Ми 
и Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb  
ти сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како  
 Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао м 
те које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало  
купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То  
n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио  
, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела све 
окуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила лице све ук 
 не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу тв 
едини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</ 
мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш ч 
 утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајући.{S} - Кад год додирн 
 била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече  
речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој 
ој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје  
а и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p 
на у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену ср 
а осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> 
и треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође сво 
тавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p 
оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше  
а радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све за 
се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био  
ију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Ми 
а која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на  
у.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим  
идим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви н 
 питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у  
евојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћ 
у кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз на 
на могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави те 
 <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог пе 
.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је засл 
орка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх 
Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нис 
и гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош.</p> <p>Али, онда је и даље о 
ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у варо 
ког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну с 
кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрт 
S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био од 
еме и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону,  
краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, 
једно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место 
шао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао  
он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан 
 мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, 
и <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отре 
м све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и т 
празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја  
 пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја 
0_C3.2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвоструч 
обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле ч 
ли од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли  
 ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су траж 
pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; т 
атора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није мог 
а већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешн 
а се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{ 
више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Спо 
 сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу со 
орка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај  
а стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртв 
би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју 
сматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати паж 
миче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном с 
 Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један каме 
агледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви  
бучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смис 
ц зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика иди 
ла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула  
ј су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у 
 београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао  
вијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела цр 
м што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалуда 
 ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела  
о, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S}  
једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра доби 
 се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћ 
е. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је  
физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, М 
графију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породи 
указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пун 
S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихо 
S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспи 
крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшал 
а уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том 
 дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цел 
 Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p 
сница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок т 
крио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситни 
суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S 
тској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима беогр 
вима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито деси 
им.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим њ 
 од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком кан 
дном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек вис 
.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око 
мић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се 
 њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и с 
} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.< 
дске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Забо 
улдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме прија 
егови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бле 
Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете как 
 ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није н 
бо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма  
њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трб 
е дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње  
, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем д 
другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све  
 ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи  
нега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="2 
нао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, 
, по <pb n="164" /> Јалији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око теб 
а, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> -  
 је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне кон 
 водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, 
оле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле по 
емље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, 
д плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали ра 
ске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воден 
лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} К 
адиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се к 
топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се с 
сташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од ду 
света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрве 
достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у 
и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне 
кова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је зв 
е онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у деб 
ала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови  
асциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неп 
не наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи б 
ад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале бо 
у се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, к 
} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом јо 
 том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.< 
о на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад  
ка, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} М 
оје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ. 
обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцве 
ица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који с 
кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљ 
и у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове  
је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</ 
з разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритон 
гнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављај 
 и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији је прије 
 легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета из 
нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила 
дар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показ 
рзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светл 
и, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сва 
е и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала сво 
p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце кри 
о би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану је 
оје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане таба 
>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога жив 
а плава мува зујала је и лупала крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - рад 
и, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се ви 
оштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и ув 
љусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић  
а друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и ј 
ом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <d 
есетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува п 
 небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика но 
ко слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ не 
оју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоће 
акаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, 
и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је 
сило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана 
} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису  
евог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како  
навао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамид 
исерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде,  
, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она  
е за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и  
{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да  
</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би ж 
ла.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што 
 Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љ 
ло.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се  
лице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} 
 Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p 
 виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадни 
етворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су посла 
ше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што т 
ле, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају гол 
игле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом пл 
сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - м 
паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и ј 
ила нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле 
>A propos</foreign>, отац ми пише да је по јевтине паре купио још један камени мајдан.{S} Сад с 
 није дала везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Ка 
="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на св 
 среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове дим 
ом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку ст 
ла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: ду 
 тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S}  
има.{S} Један јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се 
срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала 
, говорио јој нешто без везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, ули 
 чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета  
у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког у 
ом орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на М 
 Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину  
 наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то и 
а широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле о 
се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин 
а.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили 
ма за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Од 
е хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су ј 
одна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на пр 
о шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк  
а и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно из 
ала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, г 
м да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна з 
злазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живо 
 и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих са 
ог задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и ти 
а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а кам 
пеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још м 
 завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац би 
г другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од остали 
и! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично з 
уба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у 
рану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече м 
 сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је сам 
хну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих дв 
{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај мраз 
огунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Гос 
га, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} 
ца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за 
дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{ 
ветлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" 
ао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове с 
.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјек 
како је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умно 
гаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} 
глу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакеро 
се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и из 
кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико инте 
су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог  
беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физионо 
ило је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, ко 
та и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратнос 
с у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно 
ом он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у  
куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које к 
ј љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрац 
 Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> К 
.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који 
 све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колик 
ји пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Тре 
оше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом  
редње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зла, између дужности  
вита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак само 
тих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да с 
ошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јец 
м ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за р 
 у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су 
, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као  
евима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред К 
ово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доб 
е по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p 
анкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце  
озофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" 
ка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те,  
љаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач  
233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p> <p> "Време је да 
је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов погл 
везе и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му те 
оару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролећ 
 за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична  
е, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огле 
давно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа с 
шавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да  
нија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред 
> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује 
ешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окре 
увернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац 
очетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу  
драсли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{ 
силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се к 
аник добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да с 
ов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи 
ије, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око 
лишав Зоркин врат, истржући младој жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и прит 
д свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и 
онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли  
ос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико 
м... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} 
или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да  
а ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакну 
је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто 
ништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препор 
ли се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{ 
о о нечему на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељ 
лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно пал 
ала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори 
па Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из кола је висила једна мртва женска глава 
а је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртв 
аве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрм 
же одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале 
ао да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишин 
правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразм 
 </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка 
{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш 
дера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и м 
а је грешна.{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је  
н, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада  
ићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде  
ушу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити в 
он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује. 
ку својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска н 
Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није 
} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу. 
 што добише дипломе, ови младићи, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној 
.. како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозициј 
уштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га  
иговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нече 
један велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца  
мац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке 
о у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних ми 
, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика раз 
 и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обриј 
 самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до т 
ио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је про 
ша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас  
ар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос д 
пшим изразом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио н 
о време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он  
} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгу 
то није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао са 
ти и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, к 
 Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>,  
ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што  
ара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати 
> <pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} 
егдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не пос 
аценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране 
ку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S 
{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{ 
и и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак,  
њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песк 
нако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном  
н јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тер 
тала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској ул 
рвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кесте 
ла као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао л 
усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је 
 <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас по 
 је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, 
део просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су  
 није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним немилостивом  
ане, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ов 
 и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на проз 
 сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Крем 
ло.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су проле 
овој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој  
 недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће би 
их трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морал 
Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци  
ољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ,  
јим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаж 
је, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} 
ут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави 
а.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су стр 
 ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем мно 
ка претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака проле 
чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један б 
 умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама  
ричекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредн 
сти.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу 
 се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и п 
ике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечи 
илош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити  
дала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један н 
 истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бран 
 не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка ј 
 а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из то 
је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасв 
репрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> 
ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум  
азумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Изме 
ајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак 
 и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој 
мети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, 
мо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти в 
је је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних доли 
диже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерат 
вост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан њ 
ко трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} З 
ило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су 
 не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас добро позн 
Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да каже 
тална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила  
идова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље,  
са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није  
ју, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> 
лилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многоброј 
папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби не 
 као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p>  
 су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе свој 
та су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чиј 
илним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико зн 
лији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је 
дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатк 
ива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали  
м очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и 
ја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара  
ог капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се  
> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухватила Драгутина ок 
 пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{ 
старински златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод ов 
азио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину 
а у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста 
брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њен 
 <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, ника 
, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> 
ако да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. < 
мо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако 
био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа,  
дничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање буд 
иге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа 
 то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p 
</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је К 
без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли начелник добре воље?{S} А Милош је, не 
 обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо... како да кажем... одметнуо нам 
сто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај 
>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вред 
са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље... 
а нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, цр 
ем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ  
то је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принци 
рити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па по 
ешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С  
унце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чи 
Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари. 
а трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна план 
 зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, к 
ка имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било ц 
 љубав нуди зелену оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша  
им лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав  
ника, неки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхоли 
ко треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не дон 
м ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти 
еном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом ово 
ускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Ваздух  
 је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока  
љао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад  
 трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка гото 
пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први м 
цењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар св 
љене, одржавао исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљив 
 они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је  
крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршав 
 што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су  
и земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком к 
им да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих мог 
 једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто 
празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је  
злог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог пост 
и маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице сре 
азговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није  
> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш за 
ко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову 
проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Ба 
ра.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упад 
у утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развиј 
 <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помет 
има и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим 
шло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја 
игла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и  
{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љуб 
 по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка с 
еће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњак 
Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Т 
мљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још прима 
холичну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Пре 
а љубазна, али од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и го 
 има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној сп 
нта, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, от 
знавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шт 
јући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољуп 
која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву ст 
ечи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудн 
 <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло ра 
"93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допир 
>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, 
оришта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у св 
Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да н 
ам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>Зорка корачи два корака, али  
икну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> 
рећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу  
е?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хр 
ој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту  
дско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду поз 
 умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош  
х, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb n="247" /> <p>- Како да, ка 
фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво;  
} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обуче 
виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен.  
ице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте н 
{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је  
етне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коњ 
ише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од  
обље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примица 
о.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" К 
, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши,  
, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им понов 
че хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић  
иједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нам 
, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши 
>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је  
 невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, ме 
 заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, јед 
ражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео 
 ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и гот 
 мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помисли 
војој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку исп 
јава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слик 
градском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стаја 
кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај  
е.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже,  
идели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра 
да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награ 
г и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде  
ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која 
ра тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као њег 
 сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S 
ћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јо 
е у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост  
ватра је избијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је св 
 руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво  
 собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S}  
 песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набр 
Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељ 
авлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искре 
 ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се 
оме коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да исп 
 блеђе, још невеселије.</p> <p>Зорка га погледа и би ганута.{S} Она је била биће коме је љубав  
говори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок 
осподине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода.  
вали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и  
"40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њи 
> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зр 
 за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је 
p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смиса 
латиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он 
рка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену  
та би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том поглед 
 пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p 
би је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова ст 
уди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, 
и, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног п 
 уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Д 
м Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утис 
ко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се мож 
Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво 
ави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро не 
е ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам го 
 слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је била од оних девојака к 
</p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. < 
 нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се 
 Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва п 
е нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осме 
је онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Мног 
на снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа о 
 и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е,  
о пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас  
у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу 
Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Ов 
е, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Мил 
хова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да  
ену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непого 
е, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено  
м огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу д 
да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S}  
а доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S}  
ад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се пос 
ати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од не 
 вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из  
чким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и  
</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на ј 
раво да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавн 
и род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чуди 
н за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа 
ру и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и об 
ђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови  
 девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовал 
одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погледа  
ј свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док  
и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блуз 
</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала,  
мрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазни 
ве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и при 
ом тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован ч 
 га је погледао једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се п 
 рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе  
погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, 
упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, н 
је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се п 
. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједн 
 велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скуче 
ладо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако  
тки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио  
тко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести 
е једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и оно 
свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хт 
ењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, 
шта интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето 
 се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом  
евим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко шт 
ира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за с 
 </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S}  
н професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врл 
међу две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, в 
итуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и не 
мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} 
ратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бунило га је  
ко тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазил 
 били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој прв 
аје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ов 
 један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља 
век, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часн 
хотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p 
а једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући  
огу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њ 
се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча  
муклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак 
жђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушн 
, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели свак 
у бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало,  
} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племе 
ло што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је по 
а дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми б 
ној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан  
 озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигош 
 Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се  
гла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут  
тела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце? 
постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце? 
ише него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину ствара 
на, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држала главу нешто нагнуту унапред 
изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У праши 
 ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала св 
њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали п 
S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада,  
 навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и 
лећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, с 
 од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне 
ду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугач 
} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено р 
ћ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет јед 
и.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се 
е било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала 
ичној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S 
е леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде  
 у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куц 
 ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану 
ко њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се пр 
{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуш 
и, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо 
и се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу стран 
ца у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало  
није видело из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S}  
 умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је из 
 памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких го 
 је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ј 
 толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они  
 су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да оче 
рда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Коли 
S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драга 
човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је приву 
и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, 
} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певај 
глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и  
нзионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само д 
м, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према 
о обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снег 
 за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што ј 
јно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице 
помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стаја 
 силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле на Мали Кали 
лела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати с 
им покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на д 
 Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потр 
ше ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по ко 
ка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је 
и да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затвара 
p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим  
лађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и 
свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не над 
нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S}  
своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изаш 
о, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до ко 
 и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у 
 и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела,  
очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чел 
се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} 
било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у стр 
младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хла 
е.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена 
допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је 
ма, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалниц 
к спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да 
трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може куп 
ли густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и 
ећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су мој 
еликим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то 
х зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао с 
оба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то 
 глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан 
м ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је с 
у се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људ 
рео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без п 
а два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе  
Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Цр 
језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке кој 
есто где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде белих праменова како  
...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замиш 
свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: јед 
ву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад ј 
Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем 
влажнији, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо  
 готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мал 
> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу 
 клупу, на оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} До 
ог дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигнута једна бина на пивским бурићима.{S} На њој је  
пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, с 
зобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напу 
и.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављају 
ића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> < 
 како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде не 
је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза обла 
уња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, кој 
де један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче  
анице докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитет 
> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку 
ако те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око п 
уст облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од 
сно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ј 
p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> -  
нила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Та 
много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и д 
 у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису т 
уштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се 
ко дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне.  
и на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти ње 
 навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поч 
{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала 
лади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безб 
и су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и  
и, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... </p> <p>  
Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође ко из публи 
м неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, овај дубо 
и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, 
ш ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића  
 до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми 
ке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима 
 као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса про 
 дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Мил 
у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> 
 за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> 
а."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти 
> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан 
hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме  
.</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо 
у у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{ 
еоградску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио т 
p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се н 
p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, до 
још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим цели 
 назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину 
> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озбиљно 
а најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и админ 
а једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> -  
ве би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да напишем две  
 пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ос 
} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена при 
о Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа до 
 још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их  
еле су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, преда 
ј живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као 
ивијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног 
о се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало о 
уци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће 
 твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео 
, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </ 
 напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје млад 
д утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог н 
ј мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} За 
о породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпо 
сет...</p> <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, 
орачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратора Душана, округло као пун 
 пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је  
у.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње му 
S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује чове 
ла се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S 
е у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који ј 
ше осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати с 
 У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би н 
акшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем. 
 у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> 
ио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта  
рети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо проби 
ткрије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојиц 
арене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дн 
орак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као мес 
ао походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе к 
 - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови ко 
} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратим 
p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мисл 
сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима мо 
емештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S 
ише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p 
е разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око  
мену их да је време да иду кући.{S} Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На 
е дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на д 
наче: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад  
 његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{ 
раза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, с 
атити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи но 
адне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p 
и и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа 
тир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу 
им целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изн 
 је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита  
и нешто ново и непосредно.{S} За његову поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је  
 угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођ 
ан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а,  
тим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Млада ж 
p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће 
ске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део в 
 њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди пам 
 је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздравља 
а званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде 
е од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је би 
варише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је прати 
ио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види  
ра...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем ј 
ивот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне 
а налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка 
срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Креми 
у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у ва 
кну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зо 
тави писати брже. </p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш  
и обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и 
 смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.< 
ију без збогом остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем пониже 
 рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S 
бровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима ј 
лоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило л 
а разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те 
затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га  
ника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то др 
ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто 
који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу,  
 царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> х 
која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више 
задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зор 
о у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драг 
о вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај с 
, кад дувају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покриве 
се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се ш 
е на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне 
} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10.  
.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S} Поздрави вјереницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не ч 
 топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Николу и малу Добрин 
мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као чо 
<l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце 
ма за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и тр 
ео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p 
шу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите му да ми пише.{S} При 
по изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнин 
је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брз 
сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако о 
и је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбр 
тале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.< 
, 3. јула.</hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клек 
говом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово го 
S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем ш 
 за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало 
е и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило као жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, 
од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на ма 
је мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их приме 
нута.{S} Она је била биће коме је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У не 
оуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је круп 
али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пи 
ине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</tit 
.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега  
</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:< 
приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Т 
ри га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано  
биса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца< 
tle>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећавајући му велики  
.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане н 
над бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио двор 
регу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва  
ане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се н 
није баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољств 
и се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p>  
 портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено је 
икових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало соб 
ећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољ 
о кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна вел 
слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.< 
одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је долазио из 
маче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође ми 
веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па 
ј се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <tit 
М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини 
е приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{ 
ици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно 
е под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха 
Он је видео јасно да је близу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже ју 
ка, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмеј 
ици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико пам 
/p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, г 
е боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жи 
није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, в 
ике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гим 
међу којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе ок 
овргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене  
е <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове си 
ао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио и 
 <p>Од <hi>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зере 
га Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд  
о задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек  
ој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се  
ца допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те годи 
с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S 
таричино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигн 
у.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрн 
овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости,  
 на пепеоницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је 
} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милош 
емазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке  
у он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, ј 
ско друштво и волећи девојку која га не познаје или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледа 
} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговор 
нове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му 
 свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би с 
вљу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као стран 
ају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где  
џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од других може доне 
вај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да  
не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због 
ике зверке!</p> <p> - Да је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p 
ред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарад 
тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, 
 не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им д 
хну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи на 
леко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће  
ти у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећ 
 један или други начин.{S} Ја вас добро познајем, Кремићу.{S} Мислите да вас ја не одвајам од о 
с десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, н 
 да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај  
и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете...{S} И молим вас да ми нађете једно место у  
p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S 
ју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; госпо 
простила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраш 
} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, 
 Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да 
 ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја,  
 ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја,  
м тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, 
навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја  
 је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па  
о је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који 
им урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S 
.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажњ 
асно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му  
 највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љуби 
ролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раст 
упе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле п 
ао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је 
Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио  
 Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене 
 Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њихов заједнички живот.{S} Б 
/p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неочекиван и злокобан.{S} На њиховом  
ашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. < 
е вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p 
ећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посмат 
и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом 
а пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је  
ства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> -  
ук по ваздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник 
ма.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, к 
, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може д 
зу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од 
ко заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек ко 
ао својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно време, млади песник је био једини у с 
еђивао кроз зубе да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговар 
 и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упо 
ше без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Ј 
авише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су с 
омшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се д 
.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и удари 
у мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се 
ни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превуч 
вако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задово 
S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у 
рсонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l>  
ао да га она замоли да не излази, да га позове натраг.</p> <p> - Милошу...{S} Милошу, воли ме д 
а је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му ј 
вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си река 
о се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S 
пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би с 
ом.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени п 
а теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој г 
што на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није бил 
цу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, 
 као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, 
тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је 
, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се 
узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} 
отпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма к 
артеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{ 
еданпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се п 
S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </ 
већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет 
кве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и 
јавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S}  
S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} Г 
ијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</p> 
ма и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радо 
сам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Г 
ишној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица 
је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискива 
та, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац 
p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао  
оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију 
. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито 
чи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запље 
кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да 
 тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те  
јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она  
али само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити  
о у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је напис 
е ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њих 
 тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер ј 
евна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S}  
/p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорч 
 од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима  
шавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа  
ђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук 
S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантни 
 обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на  
пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је сте 
ст и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутак 
е... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву  
али да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао  
јнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика 
све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа 
ј души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се  
Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... е 
је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо  
.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, к 
ли слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и за 
и ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Ни 
етка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјава 
p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана</hi 
танских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У  
оказивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, 
а неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, ц 
у долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Ми 
 келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ  
> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама 
них груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебо 
пчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Зада 
 се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати  
 њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не 
ки језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинар 
а се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала!  
видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам 
а зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге п 
а тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не знам да ли је ово метафизика.{S} 
одно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе љ 
о очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов г 
але у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у пр 
 дала стварног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је дево 
 купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он 
кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, д 
онуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико ме 
о фиктивна, без ичега другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављал 
к што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне м 
ове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде 
е проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у најситн 
еш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гл 
перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима 
 догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси  
арош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле јесени сврш 
 Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на  
то сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред ме 
о тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом  
 обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали с 
о, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њен 
је четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и више деце.{S}  
ј се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чокола 
 морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам .. 
има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродим 
нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам  
за једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да уз 
се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, 
 љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како је жена  
да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих друго 
само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљу 
као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућ 
ли не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што са 
ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме р 
им рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми с 
а само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разу 
м, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило ме 
удра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{S} На листу је писало:</p> <p>3.НЕД 
иве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и  
Зависи од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема  
у ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш како ми је јутр 
уку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, в 
ђаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још с 
твари су мало наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у поче 
асипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, 
рне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, м 
ји су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су  
ао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јаг 
да.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару. 
и Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели  
ути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чи 
артија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико с 
ој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брд 
и дана, кад београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, оби 
 лепо озидане куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бака 
> <p> - Гле, гле, Моше! - викао је неко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљеви 
та учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном ка 
ио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног 
и се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где  
ом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под ру 
 с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфе 
оћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренут 
рачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог разло 
ило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало порекло 
 цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да  
 те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло ј 
 несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} З 
 рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p 
ћни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре д 
смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> <p> Поветарац  
.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - 
ћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим г 
јој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да на 
тањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише п 
својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога ж 
вет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од ц 
 новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско д 
решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себ 
војом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио ку 
 догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она  
есавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа 
.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективам 
а у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посв 
ти за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ип 
м од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на дру 
Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да  
могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена п 
</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао  
дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, 
и и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, наш 
пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само м 
 црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле  
 лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога де 
уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош 
сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити нове борбе и ... 
очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичн 
рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војн 
ских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице једа 
 наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} С 
пало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове своји 
n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, 
а пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окре 
лободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти н 
је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{ 
 ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему ш 
о њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило готово нечујно.{S}  
а у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру  
а што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да 
 административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> <p>- Ал 
.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак 
ако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Мла 
 перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, треба 
једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади чо 
ђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек  
и.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се 
фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек  
ше се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два  
{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на  
налих погледа, младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим година 
, на љубав и жртве.</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љуби 
непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима 
неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка би 
ежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, ро 
ске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена п 
 као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и бу 
идајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи 
p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и ле 
прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година  
го на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> 
ла је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била зал 
дан тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста ј 
м.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> < 
о на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" 
лед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на 
 је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испр 
а, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежиц 
ану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна о 
е су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих 
ка и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну  
 његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била и 
дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорк 
акане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубље 
последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеј 
лаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу 
 кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> < 
а пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне ста 
и су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет бе 
{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Св 
равда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као чов 
у је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим  
Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да  
у присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S}  
Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегн 
ти још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу 
остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p 
ња, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и 
менима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говорећи јој:</p 
ије било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, 
/p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> 
> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као ка 
зну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни ре 
према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова два осећања, да их намести један д 
 женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад 
p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је госпо 
ица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице ст 
ло као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и пла 
грешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави одн 
имо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у  
ретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито таласа,  
чен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с 
м на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су о 
 мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, л 
сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је би 
да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S}  
сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо. 
вио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како 
их зајаукао од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} 
потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће пр 
ом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба до 
ици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са уса 
да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухва 
нице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нов 
табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - 
ула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а 
шановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је ве 
им и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању у 
 се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођ 
сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра 
љен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу  
прта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у  
небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа бу 
у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и 
лашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" />  
еним брковима и намрштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у к 
ка.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, из 
не, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извешт 
рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислим 
 димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога вазд 
то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њег 
 због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и забринута. </p>  
" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фот 
и трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишл 
ила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду к 
видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду ко 
им.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију  
/p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао д 
љене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ 
једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јесени, кад с 
 Милош несвесно подиже главу и одговори полако као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разл 
ј разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових св 
е макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задов 
 света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим ду 
 кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо у 
, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, н 
рилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи ње 
. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну рук 
него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као  
и, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило  
ајдубље мисли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмеја 
сти.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки да 
к <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балк 
успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били на 
у читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек  
а јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао ј 
 на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са  
{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi>  
} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик пр 
гове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође  
ија које остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети 
 имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извеш 
руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју саб 
едва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици,  
ини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је  
 </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Ни 
ула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москв 
.. да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто та 
доше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади песник замерио што  
био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и к 
 већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходник 
елим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жанд 
уд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опи 
 да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S}  
оји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S}  
 њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Крем 
а прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије посмр 
писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија пр 
ао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова  
су дани били још кратки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и м 
 код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и саврш 
p>Како је млади песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се 
се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети око 
е покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, к 
 мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, 
вањем, обећањем за брак и перспективама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак ни 
 неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - 
ети за жену због мале плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој сам 
и, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила сво 
 превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> < 
смешише детињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу 
ку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и 
 Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час  
у се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве 
ић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љуби 
и код наших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историча 
S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l>  
мпиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео  
аста, али овај оде далеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу 
утњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег саста 
а несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необи 
отпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав 
, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да 
асипа их мутним <pb n="73" /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране л 
ио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио  
у потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позо 
е одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да 
де се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јеврејске Мале, налик на варош коју су 
ој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијал 
зоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лу 
 два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xm 
м пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мр 
прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта 
 кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из ње 
слањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="ch 
дним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трам 
нске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И 
леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белил 
жити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље д 
уну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобн 
, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје 
о цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале про 
 Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана 
н.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену  
 су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се к 
оси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низ 
или далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по 
ије ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад 
Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је 
} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог у 
уди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и 
 Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе 
трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној К 
 и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сва 
алама, али је волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште 
ритичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... как 
, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и проц 
истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице,  
знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио  
тку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тог 
ка које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зо 
ијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p>  
<p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пр 
деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} У 
зликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавал 
е, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене  
во раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности,  
ежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом 
.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипа 
ану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што зан 
Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и  
оћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> 
азећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан из 
 ништа више него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој стр 
зора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још  
онављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздух 
пцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти п 
ш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" / 
заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, а 
и.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те н 
ш би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и пов 
, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко би 
амо за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" 
не и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак з 
Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они бе 
ва срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је корела млада 
 руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош 
и се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb n="146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна 
S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти 
 драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али. 
алост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Мило 
 тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p>  
који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свак 
а паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје ру 
ам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млад 
спод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" /> <p>"Драги!{S} Женица је врл 
крити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се д 
дничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, З 
 рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошев 
на. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештал 
њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су т 
у скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осе 
онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим,  
е те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} С 
.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђе 
 Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они зависе 
им, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо  
је злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. 
пољубац, један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја во 
Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је 
енади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављани 
 ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне  
во као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при пов 
ош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је уп 
нио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хте 
и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Др 
биљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те  
.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се јед 
су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је било претстављено и 
тао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гр 
жна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам п 
S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног 
 писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p> 
уку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, 
ик не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затв 
запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - 
 Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки,  
>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кре 
} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p 
.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До 
И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твој 
 главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубље 
сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло доб 
 заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Дра 
 пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> 
 пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p>  
г, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С ч 
г, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка 
и нису желели ништа више од овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је вр 
.{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који дај 
S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који дај 
 остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој да 
ао љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђе 
 за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и обећао 
> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена  
х ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као  
рми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је дрвеће засађено по Душановој улици, ко 
зи од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>М 
 се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мир 
 и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} 
ошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла д 
аса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу 
ајвише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти 
, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена и 
; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била т 
а ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љ 
ану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јо 
ког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које 
ољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујт 
} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекл 
јалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она 
 је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она 
љно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените 
а уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи 
 му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, 
а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским 
 с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још посл 
мишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љуби 
тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи 
чком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} П 
и... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем  
 да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријат 
о не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити 
езда, ако који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам  
 у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{ 
а...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати н 
, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не  
 у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајућ 
 Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала  
е окружавао, излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> 
 Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Оста 
д се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> < 
већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакак 
о све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p 
види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде 
 некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, ил 
 од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља 
порода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="8 
 одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које ј 
ућег вучења, али га ова Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о  
име у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући 
ову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обуз 
ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље,  
Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветље 
пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилаз 
!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још в 
давао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, го 
т сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисел 
ваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође 
свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела 
них београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни дога 
а што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да 
ле једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, изла 
.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку 
их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крај 
у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се сте 
 љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мил 
Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које ку 
ца пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" />  
ој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову ј 
које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај до 
нце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето руб 
о и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља неср 
за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам  
н шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква мест 
лас јој задрхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, ал 
 није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не  
само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродн 
ста Љубица и моја маленкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> с 
 је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да к 
.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је  
/p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље  
немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био сигуран д 
се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, муз 
арђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао б 
, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност 
вај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила о 
е су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и  
 као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може п 
 помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падо 
отребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелен 
остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилију 
 руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки да 
шења: његове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њих 
ористи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са 
и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је назива 
шта.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како д 
а се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући с 
човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће в 
е, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари к 
ом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што с 
окуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се  
 по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоа 
је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљен 
ела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу 
е и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да в 
</p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео 
арске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и гото 
е, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па упола 
 ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се 
вари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам 
Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати ова 
и мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, к 
> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на т 
у помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, к 
а тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остав 
 потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око  
</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је  
S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, прот 
адо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и су 
таве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с М 
шу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p 
ај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен,  
ек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико н 
то је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк 
 лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога т 
о доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.< 
плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треб 
е буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева,  
да задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и ка 
и су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боц 
уну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе  
ена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју  
 летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву тра 
роши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улиц 
светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а зидови љиг 
S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а по 
 као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијеп 
бис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне  
мо да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку ис 
сне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, преки 
само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру  
са.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љу 
ца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{ 
 <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадни 
е и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о  
еба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њих 
и су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз  
ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се  
 утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотреби 
ао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене рет 
> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{ 
} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, 
а неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно та 
обине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан  
 је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћ 
д озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S}  
 прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је н 
Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми  
мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер,  
S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глав 
све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих  
слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света,  
ење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из  
с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао п 
ћим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, 
 био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге 
ш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, Милош 
аже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p 
садни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби 
сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиш 
 мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутк 
аљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном  
во пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, кој 
рипијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу  
се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, о 
p>"Ох, Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мн 
ја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p>  
- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пре 
{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни  
аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици  
д осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тајна љуб 
 речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и у 
без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас 
 Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за циг 
 што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва  
свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, с 
ући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност,  
- Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рек 
свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша  
егове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учини 
на пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама 
ање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година 
твари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадни 
ма нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе  
где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена кап 
начност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у ек 
морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно шт 
 твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твој 
е, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуш 
авидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш  
ених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, 
Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба 
ртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црн 
 - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Т 
вори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је изм 
 који би нам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} К 
а отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склоп 
е радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта  
 пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој с 
 /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односи 
 дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, ст 
а и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{ 
ио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, б 
је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S 
уби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погле 
>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек 
ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чи 
дају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњал 
а Оштрилова мисао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем ж 
/p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и 
апут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p>  
ди, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрну 
уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове 
е облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу било тако хл 
о пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет 
ну што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде  
Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго 
ли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе поз 
 дилетантско позориште, док држава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарни 
е осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти  
наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро. 
зио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледол 
 јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред др 
и да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењ 
рка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може п 
>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужи 
свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из др 
било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је 
а ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и нада 
драв, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се н 
усти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приб 
и ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега ка 
 својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак ко 
ришни жандарм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући с 
 испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангуп 
убљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb 
м, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао рук 
 и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p>  
 а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо  
угог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решит 
>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете,  
Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо писати поново о њој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу 
оследња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом,  
.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хв 
а будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио к 
 драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк 
и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је  
ра постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и 
то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако 
 да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не 
и! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више јед 
тије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје  
у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и меша 
 али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни  
још није могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрен 
 вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до 
.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p 
 али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка  
 је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог н 
а.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безимено 
у га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да 
лике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балко 
гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цел 
е сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докл 
> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу 
јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно т 
о, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класич 
 ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} 
ици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која  
плашњом која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити с 
е да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од  
у из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, к 
ичке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је би 
ој виткој особи било је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и 
 где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте 
идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју ј 
шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и 
ње.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао 
а.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским кол 
/hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при н 
осећајем више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она п 
е могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих 
о мене нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од  
јало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане  
окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млад 
 је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек ј 
зила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред 
игиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда ј 
к, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му 
 била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају полиће пре 
е крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп,  
:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{ 
ај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на врати 
едостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим  
о коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила мала, уска крава 
ебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један  
ничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужи 
ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те  
hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, 
 Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ сврш 
ни ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате 
био.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара 
 слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ 
/p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се  
 Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p>  
дост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, паметну главу.{S} Али, т 
е на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини,  
 срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо. 
, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубо 
ао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S 
ичим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као купатило, не знајући ни сами како 
 <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа т 
што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је х 
а кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доаје 
е у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталиса 
ако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више  
ного штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву  
олим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за  
 <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један лега 
p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, и 
до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити 
атрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних и 
 купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим 
посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи та 
божавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Ст 
 питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је  
, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет н 
пушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачк 
{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже  
ијег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види 
о са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S 
- Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зор 
 </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић раз 
о, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем.{S 
ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као мато 
 пива и визит-карти.{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p>  
о ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на  
ој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз  
е он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песн 
а друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да п 
алости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да уср 
о рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отп 
мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да жи 
i>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји поро 
ајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не  
 кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећ 
уо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју ј 
рипада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зо 
нисам знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на.. 
 је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз ма 
</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопа 
очит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их  
ече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставн 
љена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно н 
ка пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане постоји поро 
 Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по сви 
их глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски дире 
а штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какв 
буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Б 
им тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у да 
 позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да каже 
аци за ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он н 
 и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам  
 визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке 
о упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбрижно пра 
болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам ми 
p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги. 
ости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред 
у.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајк 
Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бл 
авек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба 
с по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш 
.. чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче 
а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се пре 
није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му 
је <pb n="169" /> желео највише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њен 
ече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај ч 
 Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било  
стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да  
иже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско 
S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне е 
трогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Г 
S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио  
 не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорч 
Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на непознати п 
 цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, п 
 Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> 
 па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћ 
ез повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна  
ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад т 
фом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из  
не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, прогово 
- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурм 
а Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и  
том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики п 
 су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у  
римакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које се налазе  
мо како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта б 
вредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радо 
> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мај 
ту. </p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где  
ћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој 
 ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, а 
 година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дан 
ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, 
 тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео З 
S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по к 
желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово ск 
желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слоб 
 само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гле 
вала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту м 
ролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као  
говарао кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста к 
и.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено писмо, нас 
ним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ће 
<p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазил 
 дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{ 
врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посм 
 се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејск 
 Па не излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више  
рило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зен 
ило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, за 
/p> <p>Двоје заљубљених живело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али ј 
састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз 
поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми 
љеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер  
 је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} 
, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који ј 
} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског  
не Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и лег 
раду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске к 
е и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин  
<p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео. 
ту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све т 
може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца: 
зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га 
 Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на друг 
е одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Мил 
амо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље ј 
и који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</ 
а отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два о 
.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред о 
, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су у 
оје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према  
о, десеторо, па и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се нази 
сто, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - прес 
зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку 
ј показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују  
ње син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београдском дру 
{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко  
и има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом н 
и има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш 
м.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Р 
то услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини дога 
оји му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један  
те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученичк 
ла одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је становао Милош Крем 
стављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било  
лоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражи 
о у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са 
културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене с 
ате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може 
м скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса сво 
{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отро 
е допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши вер 
виђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, планови за одлазак на ст 
 ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина 
оћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много п 
олети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много  
љиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страс 
 њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, 
чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и све оне ситн 
.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Јед 
ан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце кој 
саћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога окви 
рила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти так 
бу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотог 
о је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели с 
о једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је ве 
клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове момен 
и никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, н 
е добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну гла 
а штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по с 
ок не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем...  
 ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у о 
на могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, 
p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје поро 
еделом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и 
е долазила ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза к 
 сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало мла 
есењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у К 
 били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора 
 од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондукте 
асвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на 
 могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци  
е први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково место.{S} Дадоше му и његову др 
рисуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требал 
Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кремић.{S} - Већ ништа  
ј рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари! 
ажи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио 
нцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питањ 
овек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан  
 налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази 
S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала 
кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио ј 
удско лице одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и  
да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај 
гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити с 
 трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махи 
 то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам  
возно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на  
а измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> < 
згледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <p 
би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подб 
ешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се  
дну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног  
 да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно  
 да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно 
ти ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи 
а и подижу једну врсту култа око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - 
г случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један г 
 страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређива 
врејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капи 
 једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се к 
о, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављ 
својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штаг 
 ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо 
 радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће  
 тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Виде 
ка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <titl 
а и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Ал 
.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове за 
е су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувернанта Немица или крат 
била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb 
едној падини дивљачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачиња 
ведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два 
је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда во 
ем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Рефор 
ва га је и познавао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до 
ну? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабран од голодије. 
 ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па уда 
 раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канц 
 Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би  
о да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа 
 дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђе 
ву само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубље 
тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга  
 <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код  
p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре ј 
лим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило 
 времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности. 
i> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута про 
олуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај 
ла један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, с 
- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци прогл 
оте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права  
д је један мој земљак добио за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао  
рсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а к 
ицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закљ 
речи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - 
кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има 
један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разум 
и довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како ј 
, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S 
оче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му ј 
 наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас. 
М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зоро, данас је пазар 
ћег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се пр 
чна персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој ше 
их криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љуб 
 <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Изви 
се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да ј 
>Милош је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и лега 
 хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око ос 
лицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафани 
ТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију д 
мо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да зауз 
а и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p> 
м, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, 
Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нем 
са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориш 
све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после  
и часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У т 
ише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} Има времен 
ишта.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу 
.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на  
будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - 
цу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих запитало ш 
свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај чо 
ком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</h 
им столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} О 
 куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прв 
е само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово кој 
ољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стр 
> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од оних бића која вреде 
земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S 
уставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се заг 
 онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та дево 
ло свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник 
води да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима,  
овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и у 
дски трговац од грађе која му је остала после зидања једне велике државне грађевине.{S} Трговац 
 САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, 
а изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и ве 
авају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да пос 
потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовни 
р сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треб 
образиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више  
нови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </ 
етити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућ 
н тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће  
а на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би р 
ршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност 
то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд  
 од оних најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> 
 је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под  
руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p>  
а то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{ 
рата нашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то  
з наше воље и живимо као печурке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Једа 
рама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније ме 
и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњ 
м се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не  
аме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, З 
њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне мо 
ти... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} 
ог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и 
 волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губимо наду.{S}  
ста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек изл 
с и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и осл 
ти.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампи 
 <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам забрањујем, г 
ави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ј 
па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и 
ад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситн 
</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини д 
после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те  
hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зо 
ови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник на 
стајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па  
приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем  
ко да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грли 
оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је мог 
шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, -  
гово лице је било бледо и остарело, као после какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, 
 да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више з 
{S} Овај ведри мајски дан који је дошао после једне кишовите ноћи благо му је испуњавао груди,  
још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж д 
а створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим др 
рда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио глав 
боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и мало после, воз однесе Милоша Кремића, младића који је некад 
ој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се  
аж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматр 
 реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то 
ћи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као 
бним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се про 
јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p> 
> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку 
гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка 
утрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као 
руги разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском у 
а.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их  
 је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на  
нићанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук 
о је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим проме 
 и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је ж 
а.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечи 
азумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади чо 
ти искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напротив! - реч 
нање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очим 
и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p 
о имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој До 
потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поези 
4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. го 
су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зр 
, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад 
ој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, ба 
сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила ј 
 негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S 
робудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у ко 
век били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја пати 
су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је до 
ицу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада жена узе га да г 
и очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено,  
емогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која  
ао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнуто 
је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S 
0_C4.8"> <head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку про 
вају јужни ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топли 
о због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ре 
p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах  
у.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету 
ске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је по 
дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположе 
и, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> < 
гусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S 
еће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне  
и више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, с 
} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео сво 
а треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никакв 
Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу  
са, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме  
утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете 
ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и по 
м тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном 
би као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоруж 
 бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка к 
у онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене 
моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{ 
/p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је з 
а је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот 
ог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану. 
леда.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао  
те ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогнит 
 преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка  
а за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заб 
актор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - реч 
јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S}  
ивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милош 
<pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогл 
а у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, назива 
 мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љути 
град је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош из 
бе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} 
бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја 
е уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се м 
ије дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и  
/hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера 
поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? 
о матори људи, поразговара о породичним пословима и бригама, и да види осталу браћу, која су ве 
она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица,  
ков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити т 
</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непозн 
јеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и занаџи 
а штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> < 
 говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошим 
а!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{ 
..{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на с 
p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- 
p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p 
свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођице, на некол 
позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао на добивеној напојници; 
ма.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао  
ике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав с 
десет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен,  
и око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти з 
ађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <p 
авао на митрополитску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у а 
 митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитеља, отсечно би наредио једном од својих колега 
двојио од ових мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државн 
ади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у ар 
е удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и п 
ним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, забора 
лугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или  
Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно ј 
зима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усре 
а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S}  
ним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тач 
ба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и  
е то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова глава 
ним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} " 
продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градског платна, које се видел 
и мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп? 
ану, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, к 
јом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на кој 
Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> < 
 у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је  
т на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p>  
 у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од неспавања, како упор 
здан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се 
 свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле  
или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друм 
p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна с 
г крвавог комада меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских бо 
стазом која води поред градског платна, посматрали неко време љуљашке и остале забаве за децу,  
оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије,  
лазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко ве 
исе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најз 
 мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га 
 иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се  
 са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се са 
ћи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој 
и је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи св 
ом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у  
аја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунил 
мало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју њего 
вог дана кад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>Н 
укао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и  
ог мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо  
дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се  
 драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се п 
 усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и пи 
н урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је в 
и у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили  
а што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинск 
вољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћу 
а положи докторат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а  
{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака к 
ну од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је о 
наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце ј 
во лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео 
љана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживал 
олуразвијене груди, остављајући до воље посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда 
а.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек ј 
ко мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био свет 
амењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На 
 на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било и 
ак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи  
заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и жен 
и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није 
оји жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живо 
итко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу  
} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше п 
лате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондо 
е се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и п 
нцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас ка 
пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љуб 
можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми н 
лута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осе 
ао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.< 
 више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p 
 чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу 
о.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не ми 
диже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се с 
раз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку  
ан одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење 
шавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S} Он је био јо 
дари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну загонетку, од које зависи бити или не 
 челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видит 
ипови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријав 
Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете 
 <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се 
меријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, 
загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвов 
тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p 
је да му одговори на питања која јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиств 
ија да би Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку 
ужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин чове 
Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку  
јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читав 
азили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је  
 доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис. 
у пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање уса 
шта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Волела је да неко пати од  
азведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, к 
тне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко 
S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био н 
.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалк 
 Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених  
пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхта 
 се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су 
ви, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, је 
ћа која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових кру 
ћа која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чоп 
, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашин 
ути, невини као јагњад.{S} Од ових људи постају највернији мужеви и љубавници који највише пате 
познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам д 
познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам д 
 и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више ни 
то моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима живота, у 
у једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: 
да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином уме 
вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, з 
ну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Он 
уде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за п 
м?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осет 
ма с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весе 
донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо 
дуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами к 
кивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која 
ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти р 
уше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим злат 
а, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од св 
де и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S 
нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој ул 
екад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је ци 
ну, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње,  
у правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - 
латку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су 
лакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треб 
вало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је 
, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не одговори ништа. 
а код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка. 
поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас так 
било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишл 
S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је доша 
вилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му 
то и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник  
ва.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи 
</p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавал 
ко себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори вр 
е.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинск 
вљао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону 
 знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, диск 
 неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, 
{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године  
и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове ст 
витало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јас 
више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки проплан 
што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и че 
на за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дел 
ну успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је б 
гљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз капље мас 
в и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постан 
абости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како 
 без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</ 
ом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби  
м се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, 
рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>-  
едити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и  
и се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у 
 и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом нос 
ашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из д 
е између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београ 
ђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Мил 
.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно п 
ад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало  
и схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш. 
ет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данск 
о својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али,  
 да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у де 
 замислити, веруј ми, да нам је могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно 
ове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто сталн 
благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{S} Ово 
> <p> - Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног 
еко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} 
 љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном ме 
 како да кажем... поред живота идеалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и н 
 је оставити, јер поред живота идеалног постоји живот материјални... јер треба примити живот он 
 божји закони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа,  
ед љубави има и дужности, поред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском  
ед љубави има и дужности, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} 
што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> <p>Данас пак, кад му Васи 
оји ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губим 
наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже,  
ућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим 
pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши чов 
ђица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру р 
хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сл 
јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном 
ја последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас 
бе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих в 
тап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа  
ошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено  
{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са ч 
сто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готов 
, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали 
ча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више 
дифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> 
ош и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш как 
авали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за 
, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци маг 
 утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p>  
S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према  
ох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p 
добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба 
круживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне 
рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас јед 
авале између Милоша и Зорке једну врсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни са 
тила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и  
е полако.{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местим 
ле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="21 
рављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срц 
епсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звук 
ју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају  
естаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{ 
љи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег  
сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно  
арочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: < 
е запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S} 
 те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом п 
, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство 
{S} Али је било доцкан, министар је био потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у  
гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучит 
 {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одм 
то изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познав 
писа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписа 
на жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и ра 
, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, жив 
у му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне племените напоре које је Зорка каткад чинила 
и.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види  
х.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{ 
да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једни 
 си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} 
већи несрећници доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је сна 
ложење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства 
познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она 
уњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се лич 
ом љубављу.</p> <p>Милош можда није био потпун Зоркиног мишљења, али јој је одобравао и говорио 
 чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се з 
вора и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли је то 
разовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог 
 му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако св 
овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао по 
ма начина, али ниједног јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио:  
ницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ј 
рима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини  
ила је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и 
{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да  
ле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељ 
 сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијо 
ђено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред м 
у да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе,  
увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младо 
p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још ј 
мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако да 
неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној  
ш се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће 
вјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали  
жа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p>  
ивао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - у 
 најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с каф 
а седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су  
: </p> <p> - Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И 
сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио као обично, кад Зорка није 
.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом само 
Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до с 
 безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јо 
 после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зо 
} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је готово неосетна.{S} 
имо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обузела млада човека прем 
а је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам ника 
<p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он 
а.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици  
овима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који ј 
сти.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се  
ервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад  
жете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код жене је  
чног ђака.{S} Писао је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике жи 
ли једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се стегли у гр 
 скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена м 
а, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта 
се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али 
оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао пр 
нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p 
2" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она је помогла да се  
.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад м 
би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и зауз 
ила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S}  
 ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагат 
а ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти 
 и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје 
 што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извес 
ећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира  
ати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гл 
осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав 
 ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да з 
 после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде уважен 
емић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку и 
 Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и окол 
, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове 
 сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра де 
ита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да 
мамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S}  
убакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете б 
цима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад 
пштег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је б 
} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушт 
е покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканс 
а све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је  
 честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо,  
дговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њ 
е пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" 
ан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан м 
 сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу 
аплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом 
риотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене допи 
ан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте бо 
и овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на пош 
олазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги,  
дњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није з 
озор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико 
воје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div>  
одитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фа 
н каже, али на помен његове драгане, он потрча к њој као без душе. </p> </div> <div type="chapt 
 <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се к 
ње њеног драгана. </p> <p> Поветарац их потсети поново, заголица их и очеша, па после отрча даљ 
дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето,  
 поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, до 
око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по в 
она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није  
p> <p> Младог песника не дирну Љубичино потсмехивање песничком језику, али њена последња фраза  
а порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић  
 бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> <p>- 
е срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је 
т година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="1 
ти са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мај 
учила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говор 
ају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниж 
 /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, незави 
природно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо  
{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали 
 пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам  
ри који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зуја 
да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старо 
вог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је  
о неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одлич 
види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ход 
... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуње 
ад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n 
о како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкч 
 да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се 
астави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да т 
 утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече  
ости.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, 
дом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <p 
рце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На 
оња, баци жени и деци нешто бакаруша за походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, 
S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али  
шао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га кел 
p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове 
 Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја  
p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонц 
примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београ 
ом купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између ко 
је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада си 
на.{S} Крај њега је била дугачка клупа, поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да с 
 задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној све 
а два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по кр 
х и осветљавала воду, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група зб 
а <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава роман 
но огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пр 
 метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по 
јао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, 
 гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био  
који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је 
ш јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још не 
ч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави је 
дени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини  
клони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почи 
а су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упи 
ст се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савл 
о позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само  
орка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи:  
 гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји  
зазвони кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, посл 
> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је  
 он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно и 
Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао 
се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове рад 
г и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није 
а је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђ 
Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове  
 од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и п 
чком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни пот 
се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао 
кође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну овог пре 
{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте 
 девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворен 
о.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати.{S} Куфер је жуљио главу.{S} Креми 
ема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми дај 
ијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, дра 
е ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Ник 
 видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је 
а обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће  
 Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који доносе п 
 универзитету није било благодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући с 
да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему 
ад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} 
ке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећ 
риведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади пи 
тало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мења 
рају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта т 
ЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуном 
 човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе  
додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од 
 <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да подвргавају критици и с 
ћи ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњи каскаху 
оз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин почеше да наваљују, она на Зорку, а овај на Милоша, да  
нутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се 
ана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се  
гушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као  
 јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и бу 
Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да  
..{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p>  
ате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао са 
ва у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њи 
 али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадно, и напољу бил 
ају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоцнелог ц 
итску главу начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао 
 су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па  
асно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предгра 
ена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких б 
ћа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S 
а који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па  
по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби  
ад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано  
и је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он д 
а се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред н 
 је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек 
привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине,  
itle>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад с 
ије осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљ 
је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је дожи 
оме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урође 
="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ова Оштрилова ми 
на.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка  
да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} П 
био још један заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо,  
Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материја 
али:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћ 
S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они к 
="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> < 
 Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухвати 
оноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро 
ом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Лапова.{S} Већ 
p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза 
 - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p>  
 унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p>  
ети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне не купи писма по Дорћолу.</p 
рили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S 
ош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште. </p> <p> - Дорћол! - брзо одговори Милош и насме 
природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита п 
ак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и 
Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних  
господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спреми 
 који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и не 
 се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p 
ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или в 
а</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му  
 пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> 
во када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће,  
а, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуств 
био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљају 
дини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S}  
> - Мој очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истер 
 онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне 
ада за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раниј 
 само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Ник 
м, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да од 
римите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад  
6" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је  
! - додаде Зорка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ прету 
у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке  
ило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n 
 је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умел 
Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му с 
оницу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су мом 
 сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи 
т.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди  
естати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост ш 
во писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после  
о ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цв 
е песме, о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби 
 начелникова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величи 
 волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја  
ана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег з 
ћи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахр 
ји је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрас 
на, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до  
гим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чист 
едо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубина тамног ок 
ена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина ду 
не, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} С 
ушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна  
во последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то  
било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под њег 
плома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту 
обива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољу 
м, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држ 
ао да <pb n="83" /> ли она има и каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ст 
ди ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" />  
и дужности, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж 
 самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса,  
; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у 
во, ја нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S 
, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу. 
е?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, науч 
илостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и 
 и ових подземних борби, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорк 
ко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је д 
ади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што сед 
зови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса све 
ш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, 
ј племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, зб 
 њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас  
 Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био 
</p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком про 
боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти 
узети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не в 
ри му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се чове 
ој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, зб 
то сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрљ 
живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од чове 
, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је з 
иш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој в 
бране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно 
а.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти  
 кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужиц 
о као болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећу 
еда га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је на 
ад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{ 
човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се к 
упио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> М 
тојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи  
дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале по 
ио између две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се  
ли слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доист 
P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је ч 
а и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код сви 
ш се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрн 
S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне 
 звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још блеђе, још невеселије.</p> <p>Зо 
безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, не 
 намештала наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и  
твена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... остави ме, не 
рава, млада, богата, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жало 
нав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покриве 
и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и очи небес 
, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долаз 
белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чу 
није и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим  
њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још 
ити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се 
ћу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку бил 
ч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> < 
жили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затр 
и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као ра 
 воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме,  
> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа 
ње јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могад 
нагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене 
 у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> < 
 у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци,  
p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је  
чи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су  
што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га  
везду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови пис 
им капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је 
елим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити 
ћ спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени ни 
сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p 
о сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме ш 
 је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господи 
Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може допустити да ми останемо  
 Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар он може... како да кажем... допус 
 Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На  
 жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзитета,  
а.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{ 
 Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била п 
 сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним сама 
а, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у  
 Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да ми је потребно да мало пр 
 није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остал 
/p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љуби 
.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузе 
 била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у жи 
 одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> < 
же табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од < 
ојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас ни видео.{S} Него иначе к 
 Како да кажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} 
едно канабе!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да б 
рћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу жи 
дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу. 
а, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнил 
кле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p 
и се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с  
ноћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Јед 
авала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се  
да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, по 
не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине  
рне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И 
крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве,  
 /> одговори му Зорка.{S} - Али, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, п 
 и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле нев 
онтрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави 
раци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, гре 
если лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђавол 
, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове своји 
и ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутал 
идер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за дворишт 
S} Нико није помишљао да и ја имам неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога са 
 конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофи 
вој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} 
ли се сети да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у каф 
.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у оч 
рно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, м 
Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојк 
ти као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут толико  
ем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S}  
ла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи к 
 је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све уч 
елене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два 
рећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћ 
питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а ка 
ежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ј 
ежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети с 
кога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву б 
дената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзит 
 врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра 
ј ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на ч 
сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - А 
дна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том ж 
за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног 
огао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зор 
.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p>  
а је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речник 
а сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у 
, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пр 
да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви чет 
ежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити наш рођени град би 
 Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице админ 
утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као 
> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај  
о си га видети ових дана како је обијао прагове од једног до другог... како да кажем... човека  
S} Непознат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је 
ставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, п 
ађе напоље, неодлучно застаде на кућном прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се ни 
рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионис 
, где беху избили. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{ 
се.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свет 
ћа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се  
тички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурен 
 је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S 
 се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, ц 
ио ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне  
ио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхо 
на да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био доша 
 врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчев 
 из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, 
казују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловим 
ен двадесетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским  
ла и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледо 
а.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понес 
е упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење вре 
 крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана,  
у биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула 
 сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам та 
, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина 
вај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава г 
е канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајућ 
> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће 
тола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном руж 
 панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност измеђ 
тлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Кисе 
пред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен,  
у си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити прија 
 послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорно 
е послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем  
зија, кад Милош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пр 
а и обећавао му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре не 
еколико његових другова добило места за практиканта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, к 
е у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и к 
 Пето писмо писао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти о 
кав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ов 
ђанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква о 
следње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и 
у тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зоркину косу и својом златно 
{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би о 
уменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до он 
подигао главу, видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју 
ладе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодиц 
а. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мисл 
зак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки 
стром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који се в 
азнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још  
ма?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... д 
ним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар која је давал 
елој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црв 
Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белил 
убица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело 
е се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло 
ог платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођо 
аш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада да 
а љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је х 
. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били ње 
празнини девојачких дана, она је кришом пратила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, инт 
нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или по 
крштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај ј 
а је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.< 
.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на ср 
са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да д 
ао, али немајући друга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Ми 
ан млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јар 
адбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раско 
Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Го 
уви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и сл 
г пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве г 
, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат ј 
ош примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" / 
.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков.{S} Х 
мрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хар 
ала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена  
ом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зуј 
рупу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре в 
ујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним зв 
посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном 
човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећуј 
.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћ 
Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> би 
авио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он ниј 
осматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желе 
за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у с 
ан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавн 
и далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пе 
онуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у  
овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завича 
оље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је 
er" xml:id="SRP19100_C2.1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, ш 
er" xml:id="SRP19100_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госп 
er" xml:id="SRP19100_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је при 
RP19100_C1.1"> <pb n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичан 
 се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, к 
ада је ова гомила мирних кућа била наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме кој 
о није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} 
 ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, ње 
неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорк 
 је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; св 
раја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њ 
ак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми к 
 је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на  
натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грм 
унар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уоч 
ио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећни 
а, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може 
ицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може  
 греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала споко 
се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубав 
 очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</ti 
таде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом жен 
адић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који п 
вот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог  
им.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S}  
прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у  
рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с п 
т човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има 
, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Ни 
/p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као рак 
езија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Ха 
јка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша покол 
 тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његово 
>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући ј 
на кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} 
имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би по 
башури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више о 
 одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - 
кочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у 
о и онај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео 
ве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да ради 
а себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцеп 
апред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи з 
а. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широ 
или радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цве 
у и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покој 
 лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати част 
мињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас видети к 
 поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини 
 њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способно 
осим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они 
к родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њи 
да пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њ 
мо ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну,  
јави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </ 
пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по кален 
d="SRP19100_P1"> <pb n="3" /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и пл 
p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала 
есели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од јед 
же је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина  
о био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} О 
 - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је л 
свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би з 
 обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Бе 
а пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији 
.</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> -  
ави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љуб 
 су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у маглов 
ш Кремић је окушао забрањену јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље ку 
редмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је с 
е се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе,  
н гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно шт 
рафа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад с 
он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} 
 лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешки 
ши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да з 
} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Је 
о и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па после нежност, блиско 
 бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одгово 
 врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала  
постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна  
 је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} 
мање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао  
е љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапц 
леко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Београда посматрао са  
себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак  
а је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи,  
м нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из  
мима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина 
саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредно 
е то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу с 
овукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена буд 
ну, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све виш 
мао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична  
 се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, п 
 комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> < 
е и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће  
азна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из  
г као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још са 
S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини т 
нергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио н 
коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који с 
био за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S}  
p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се  
оварајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од то 
ло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div t 
> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка је озб 
омогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближ 
као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини 
ј краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о је 
 да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене по 
е да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила с 
 мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада 
оји неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у јед 
рни капут, који је још могао да поднесе пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала 
/p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба 
 школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по једа 
. . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију 
љства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зо 
 је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се 
оћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те  
<p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успи 
> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, ов 
 је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан  
мети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и  
</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала неср 
у их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђе 
а убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је 
} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне  
ад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> 
а се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам гд 
адио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебру 
 шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата 
/p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све с 
љење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ј 
ене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре не 
засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама 
е једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је бли 
 шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време пр 
ли трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} О 
p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову пост 
н... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпу 
га здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... 
аво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. < 
ам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежн 
дака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај по 
младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласир 
. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љути 
 по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и по 
> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да  
 није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред свег  
е на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занес 
ла фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног кол 
 да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били так 
погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, 
p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић 
>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе н 
наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивн 
и патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и ра 
, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} 
о сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.< 
ане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, т 
рено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда 
Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - вика 
 ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши  
аво да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да  
и то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила 
она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје ма 
но <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p>  
у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слик 
остепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо она 
то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари из 
ороду</title> а да ниси забележио једну превару или несрећан догађај, катастрофу или банкротств 
м према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја 
ама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, 
на тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозб 
- одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летими 
у живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубав 
, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, р 
рсона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. < 
ма кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је 
 чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и р 
зик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемер 
и иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ле 
она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... < 
а чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар< 
S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отара 
чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто и 
о се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p> 
мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?.. 
сподина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвој 
узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га 
оне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, 
ста.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо и 
 је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био 
а врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре и мустре без вредн 
раз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетск 
патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <tit 
и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прош 
ерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази гд 
ашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обр 
крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S 
ст просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју ј 
ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама 
им црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње 
} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оце 
ку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и теш 
да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и 
ицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њ 
а не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећа 
е и има ли кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрми 
ужба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Б 
 по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен 
у, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> -  
ељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом ч 
ачио за живу ограду Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од вазду 
и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маг 
авранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очек 
 је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или 
ала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад 
аздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова 
догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{ 
роши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборав 
о исте навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очи 
 на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S 
амо калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Дра 
ћи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сун 
пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај вели 
о гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је му 
душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој во 
на је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завеј 
а света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и  
еница кад ниједног кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек о 
 дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С 
ала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, 
</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухва 
нтичне љубавнике, који падају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, п 
че виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и  
о Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчиће 
S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који 
 у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p 
ађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са собом смр 
а атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном 
 назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало 
ко њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовоља 
ећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да  
енке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај  
розори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова,  
 крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Дв 
 И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце,  
и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и коњ 
игом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег.{S} 
о, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S 
е са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и 
срећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица до 
е остају вечито младе и испијају полиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка  
историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Д 
 се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они с 
 дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш  
ма, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гво 
о скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, ко 
S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се са 
м из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен п 
ету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зор 
пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја  
од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не мож 
суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S 
а и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је  
S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм от 
/p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала  
из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се 
доше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампион 
ила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и 
олови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само  
ном.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као д 
а доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих по 
ала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражи 
ј непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачи 
оји после мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе  
плија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у 
p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је зјапио као отворена рана кр 
 оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је 
цу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака ко 
мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А он 
адиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матк 
о примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш 
- одговори Милош, и глас му задрхта као пред плач.</p> <p> - Верујем вам.{S} Али, каква вајда!. 
м ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{ 
празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали  
авних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блаже 
еме које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једног београдског винара у Душаново 
спод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом св 
бдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова при 
ућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново ч 
и руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезн 
ихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побу 
утем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се 
 готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узи 
ш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и  
" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} 
То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице,  
ота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању. 
г лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тишта 
м разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја 
 овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, ок 
да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су с 
ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних е 
о је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно,  
цу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зор 
n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} 
p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи плам 
} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и ф 
p> <p> - Ја вам забрањујем, госпођо, да преда мном грдите госпођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев  
кад је ко имао да држи какву беседу, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела ј 
и, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго нег 
е искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певај 
ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да  
 још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љуба 
овим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене 
има отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у 
у ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.< 
аветника; на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица 
а десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од 
 осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бан 
а жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ в 
ун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и в 
ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој де 
> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и 
тава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић  
иста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све  
итиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо 
илош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његово 
ко, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих н 
ви и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</ 
јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је иза 
ређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам 
јући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, мој 
ни раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стиде 
и рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остав 
м како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану 
м како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану 
чке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински 
n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било 
 зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Образи и подбрадак били су  
ајвише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, к 
ши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакш 
ео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изнен 
своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поко 
војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани. 
p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први  
ем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милош 
си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до кра 
адског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два  
о је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантск 
од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледала 
или ону интересантност овог београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на  
де чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p 
 капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна  
боку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју га 
зводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мис 
етљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, пр 
као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена с 
родних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S 
д се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих  
вао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>О 
{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји 
млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто нов 
ез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади чове 
мо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi> 
S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила  
м дубљим истраживањима кад она имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? -  
ривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml 
од.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се  
обро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За њ 
 уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лиц 
иновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Мил 
 ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се  
а шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} Т 
.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ б 
 боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S 
ута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с  
могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за породичне наклоности него за смутњ 
ичну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку 
 играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа 
а и долазило је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек вол 
ио још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, дизао култ природ 
оменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p> 
ире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о  
ст једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драм 
</p> <p> Имао је још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоц 
у војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрс 
одине и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старост 
и донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим ста 
 још добро није познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је 
бави и мржње, великодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве ст 
иче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви  
леда слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на 
 утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди на 
.. и још неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежа 
о-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда пршт 
аде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милоше 
се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси 
те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, те 
ција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбано 
ебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита 
ледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињал 
сио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс- 
д се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојен 
ило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржа 
Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није би 
са своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најзад одмахну главом, 
била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се н 
так удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцка 
Ах, Зорка, не говори ми више о њему, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не 
не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам нов 
исли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама. 
Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим та 
ог гнева, а до краја живота изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познат 
 у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора  
ћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, гр 
в против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте 
о нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао звани 
ва. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је гр 
од сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потр 
се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео с 
пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових би 
{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жал 
а, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала у 
овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </ 
је, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p> 
> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка је 
ој тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се 
лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се  
, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кром 
 на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњав 
е... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, 
n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Н 
 мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде га Зорка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него св 
их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и надом, и баци м 
ма хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад  
нда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармон 
рани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је пост 
азговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву  
есто мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечк 
ва болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех ко 
 могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, 
ти.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби ј 
 да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрестано зову да и 
..</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све 
е. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати. 
и.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог  
сти и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један та 
авила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Ал 
ршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче више и опрости му: он није хтео и 
бе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам неш 
ве што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га је 
ом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло 
цала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунар 
гама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне вод 
те.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотик 
ли се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле с 
авио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у 
глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало 
жа од међеда. </l> <p>Један воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p 
друзи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кр 
рузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширно 
не бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као  
о је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати 
 по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражи 
и се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div ty 
иш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши 
 шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га љу 
{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све ш 
су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео  
ао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више само да ду 
су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче  
вукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погреш 
и.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је зна 
ова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку пери 
између врхова дрвета облаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе 
си главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини 
лаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о 
о се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S}  
опов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </ 
поредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, воћњак на једном купастом брегу, г 
је долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га неко гони.{ 
у да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Пр 
ед киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S 
ћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме  
Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извес 
њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се бл 
орено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи  
комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p> - З 
и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без икаквог повода.{S} А 
бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p 
 своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта 
е избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају  
н у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио прек 
егавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, М 
p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорет 
корила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се наг 
ло и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас  
алканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво 
ијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ћ 
ршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове  
 мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасни 
елу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, о 
 Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још б 
акоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разуме 
ање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би бил 
едан другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом 
к, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово 
грали су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво доми 
р није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и  
бале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце  
асима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарењ 
и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципе 
шавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привез 
је мислио да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар к 
, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој ул 
у је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно в 
тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се пр 
екодан није долазио кући.{S} Изјутра је прелазио преко дворишта <pb n="34" /> брзо као да га не 
сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он ос 
ање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Он 
та лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{ 
аскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљ 
о онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није д 
 далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дота 
се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изглед 
е несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећна ниса 
гим из њихових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек дод 
као изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за 
чи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да 
о од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до  
ити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот 
век ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме н 
ака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране ули 
о је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју к 
ростасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, н 
светљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред  
 је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је  
- То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хте 
S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висин 
сати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра 
 хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са  
ијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, о 
западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљ 
 ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слик 
але плате, несигурног положаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све с 
ложаја, обавеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - од 
ица живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад 
интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшан 
чком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош 
а на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао б 
лава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена. 
мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо 
 виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја рад 
м да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у  
 претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштр 
?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужи 
ва осећања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} О 
о му је кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на 
ј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш  
ом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац о 
о тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, и 
о једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале 
нца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.< 
 дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила  
ио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зор 
разе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, па пос 
ди, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити обја 
</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти 
иш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} 
единости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој харти 
е нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, ј 
 <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су  
о ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који п 
громни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања 
о онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S}  
аница.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког г 
његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да  
тезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Ка 
пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је била жена, и  
мем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S 
 он.{S} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ 
м биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на  
је.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било  
Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и за 
осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измир 
а заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира и заштити нас од каприса њ 
нити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да 
еки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје 
су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном поста 
 буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На  
аше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшиј 
ћању ниподаштавања које коцкари осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где  
ино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити послед 
} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим с 
ими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n 
а боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су 
, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме  
р где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тр 
о жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спрем 
 ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила  
заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом к 
оше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, 
о је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статисти 
е далеко касарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између  
ислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово  
ени, нађите једну жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љуб 
ушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p> 
ајзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p> 
ко моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листов 
та, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осе 
и му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, 
 гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакал 
неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је о 
игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће дол 
} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како тра 
 дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, 
њу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фик 
га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе 
 рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно времена.{S} Према конк 
, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветуј 
ко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у з 
иње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очију, постати опасан кон 
Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу 
ко ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љуб 
ливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободниј 
гачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде адми 
дио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запират 
у публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га 
ема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само 
штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму 
еда зачуђено.{S} Познавао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S}  
 Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у 
ве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић 
<p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, мо 
Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у ње 
S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пен 
натим именима и забачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S 
а штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чек 
 критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојн 
еографске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику, књижевност и у 
<p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику  
озив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све 
 Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико  
је само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео З 
ћ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>О 
о назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p>  
здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изм 
дио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула ник 
S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од пошалица на рачун Па 
 слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему густу прашину.</p> <p 
е у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје  
Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: < 
у, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га. 
гдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био 
усту прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима 
Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на он 
емала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђ 
и знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо 
и новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <t 
о је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уочила Мило 
очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и  
из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, ко 
тири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну превару или 
сац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га п 
сао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било 
на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и 
 ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. < 
 нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или  
ашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ва 
кати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Поб 
а љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништ 
е разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати с 
тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичар 
а несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на с 
 једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разл 
 корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, д 
 које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и бацала  
ргичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора 
исали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сез 
} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао 
ник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S 
шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешт 
 према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакциј 
гоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: тре 
 сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, 
 досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве вели 
 изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је 
е.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S}  
 нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног пор 
а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају 
ограђену живописним брдима и планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и  
у од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- 
догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда 
бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гла 
робио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако до 
ених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад с 
како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве таба 
еном мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зорки 
{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се са 
осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још нера 
 нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по кро 
е су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика К 
о себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> 
таро лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно на 
е и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обал 
 До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена до 
му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} О 
е брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз жд 
ини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градск 
било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} М 
а.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми  
је гледала Милоша забринуто, плашљиво и пресрећно:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела д 
 читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз ка 
{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се обл 
на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду 
 тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити задовољство када је остварено.{S} И млади 
тан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" />  
алост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мен 
акри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разб 
пно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице 
срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераз 
дам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушт 
јка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у шко 
нарске Вести:{S} Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово н 
дала да одвајкада пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је 
равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ 
ек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да ради 
вом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Беог 
јављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши про 
ехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен. </p>  
литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу ов 
еоградске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са 
а којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом 
ишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S}  
а се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој д 
зливала на њих двоје као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку д 
 Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се видел 
еви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се ог 
у овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила з 
да паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да 
а преживеле нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Ва 
наге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не  
сиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природ 
мен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове а 
Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људск 
аса живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно  
адске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икон 
38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило бу 
 је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га м 
ети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол ш 
могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју  
едан болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог 
>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не дога 
 се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцрт 
 Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на ча 
 и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се би 
 се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладн 
ужили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје оч 
ажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи м 
за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23"  
ов је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична  
што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми  
или су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је  
ем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуш 
како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S 
слати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не п 
.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде  
моћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да  
 те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у души о 
 и како му је будућност још магловита и претећа.</p> <p>Ова два осећања, љубав према ближњем и  
ше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најз 
е она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се 
орне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни пр 
ли се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S}  
јатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку 
сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо н 
 нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се пр 
 поцрнела од кише и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако 
х је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p> 
бро!</p> <p> - И ви не допуштате никако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судб 
затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S}  
{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту повиш 
е навике и желео исту повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пу 
за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала 
тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тач 
обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што изла 
 <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отварање капије, 
и су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му  
е мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле 
огдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси  
да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; 
лико је лажи, претварања и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S 
оду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо 
Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти п 
 задовољства које долази као награда за претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису мог 
о би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма 
ајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек и 
пута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на малу за 
} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве соб 
учени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часов 
 је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који  
познао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, на 
S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити. 
 се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлос 
омила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S 
диних округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарен 
.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима ко 
ње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка ј 
ољуби излизано платно, на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић н 
два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учено 
ма старчевог, ником корисног живота, он претура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се се 
знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута дола 
.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака ко 
ан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама,  
ена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелиц 
сних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка за 
 Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео  
и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве млад 
<p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином 
е, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и 
d>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе дола 
и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. < 
о се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао. 
ну је општина већ била метнула неколико префарбаних клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су  
отоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им  
јући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи 
жа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразв 
јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмин 
, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, к 
сети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: </p> <l> На глави му  
ема голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Д 
рајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног  
> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није вид 
ођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и ка 
ци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном н 
} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је гледао з 
а се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се м 
и, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају  
е...{S} Пољуби је!</p> <p>Једне вечери, при повратку, кад је Драгутин већ био далеко одмакао са 
 планинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у вр 
зеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мај 
ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице приро 
S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине ил 
а представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута  
етало младим људима да буду задовољни и при добром апетиту. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчин 
т, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учти 
која није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - 
о на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуд 
аћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних но 
аједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправи 
чини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет  
 цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег ј 
за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља  
ну поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али  
у и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонив 
оштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми 
јала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у 
 длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био завр 
ала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, 
ђен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, кој 
шћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове маг 
вака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.< 
Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, см 
множавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчал 
и оне кратке моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не  
{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као кр 
и се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људ 
да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао 
бивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно др 
аљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, говор 
е се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапури 
S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако 
тио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више н 
} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би се узели 
 је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </ 
м да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она не 
 што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покрето 
афише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} 
ојава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажен 
 с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватр 
Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S 
 који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да ос 
њују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љуба 
да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и остал 
 ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који с 
ух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дуг 
удентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Мил 
ји је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису б 
уле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот р 
оптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да је немоћан.</p> <p> - Ах, живот ј 
ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужно 
 с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу 
 хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак 
а једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио 
да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, жел 
све његово биће беше заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног би 
стави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем.. 
као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му  
 као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не г 
убе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико ве 
а...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продуж 
оји се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам с 
оји се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ства 
ању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И  
рач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково ср 
рења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди та 
 бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно другом.{S} Изненадна блискост ук 
крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвен 
у две обале и државе, имала је нарочиту привлачну моћ на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок х 
мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати  
ијом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум 
смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од  
еди лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек ш 
 газдарица почела да гунђа, а ашчија да приговара.{S} Непознат и потребит, Милош је обијао праг 
м шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога 
руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дуга 
реде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S 
о лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се 
ног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и пе 
сећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="chapter" xml:id=" 
ице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене  
која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање об 
ала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које су  
атраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири, к 
сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се ск 
рт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући речениц 
о мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав ди 
старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена 
они се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - М 
ти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кр 
Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па, пиши ми... - поче Зорка, а глас јо 
ко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече 
 животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у к 
ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> 
 даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е 
вљујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је до 
од, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: ради 
и се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је са 
.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости и п 
ругог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста с 
г Орла.{S} Не малакшите, не очајавајте; признање <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас  
али, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави па 
га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице т 
отмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не  
рло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово вр 
победе, похита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шле 
 ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-К 
, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како 
 перуником.{S} Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n=" 
лош и Зорка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, теа 
} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он  
 некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Н 
љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује ничим, и жена 
 те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, ка 
лиш и како ме волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми н 
м.{S} Да знаш како ми је јутрошња карта пријала где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да  
рашну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Б 
делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене за 
остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси 
ио откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна све 
 баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш  
асмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која 
 људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишо 
на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што  
авна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за 
азна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има са 
head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју  
149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што т 
есило између нас; да вам останем искрен пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам 
тајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без пово 
 и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и 
ао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је има 
ка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Ми 
ви за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан ов 
и га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: как 
о код гостионичара, газдарице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обуч 
што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гоми 
јатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и  
 клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све нај 
дну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им  
- Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним пр 
у има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Мил 
ом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш;  
S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борит 
 n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни п 
.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад тре 
аље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло малим бројем пријатеља... 
> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних кућа била 
 није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим так 
има, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављ 
и се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се  
 здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо молим да  
тало друштво.{S} Довољна му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, 
уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад 
на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улиц 
занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја б 
аљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се 
p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега и превучено неверицом и 
рка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одгов 
м жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољу 
м жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољу 
соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке  
сети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза сво 
захвалност, па после нежност, блискост, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите 
угом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар ви још мислите д 
ало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је бил 
уди са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искре 
{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину над 
разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, 
ћању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад волели?{S} Није љубав она с 
жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим з 
жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим  
да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за  
 знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од  
Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав 
ком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљ 
идео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род 
а: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки т 
мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накрив 
младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео  
вета, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заје 
метријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећи 
от нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живо 
штери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа зали 
орено зелена <pb n="43" /> и бујна боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S}  
исам оволико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да 
ио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S 
ије разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она дол 
 беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских обл 
није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ов 
 ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, а 
 одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је  
мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу. 
о млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> < 
у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш в 
у је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки додир њен 
, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су дв 
 изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности кој 
м великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност  
је садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено отскакао географ 
би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" 
аке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације  
знад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновн 
о диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уко 
 о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни  
цини му изгледали као галија на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих 
мен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Н 
та је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју је видео, њу и  
је драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују мес 
и који је одваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања з 
енска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме,  
.{S} Кажи, драги! - говорила му је она, прилазећи да му даде други, дужи и влажнији пољубац. </ 
ачан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p 
од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је би 
Али, кад је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на 
 више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> 
ам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кр 
рља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се 
буђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Оч 
шете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао 
сте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на п 
е, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО 
беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила  
 али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} П 
/p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довр 
и, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробн 
 потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозна.{S} Воле 
о упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у б 
ло му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајал 
 не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ра 
зију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није би 
е.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још једа 
 црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на 
ојена избледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењен 
е много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати н 
Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад поме 
бе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склон 
бодно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео ста 
ог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гл 
 на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другарица.< 
ом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како ј 
утрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се о 
ао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под  
показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштед 
вога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротст 
 тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Ка 
ад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно жив 
мић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пив 
ако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бескон 
.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје ми 
ист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и н 
а се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо- 
о у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није могао да верује да је он дошао поно 
кратко и енергично.{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ ј 
 у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене.{S} Људско презр 
но на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један господин.{S} Не познајем га.{S} Сиг 
незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше о 
е мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане 
оје падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и ла 
а словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он  
би плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу го 
ра.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од 
дног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Б 
{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предав 
амоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње  
г другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не осећам никакву потребу, - о 
 обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава к 
} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми ј 
нљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти п 
вљао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послуж 
} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} 
 чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са 
 <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло један 
бру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се 
жда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, кој 
 се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог 
дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту г 
и слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" />  
 ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у н 
 било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</ 
Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и 
и Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да 
е остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а треће: ме 
илике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је н 
 Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, о 
ућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају деветоро, десеторо, па и виш 
има, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и д 
д, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Мил 
страсти, као једну наклоност без везе и примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љуба 
 из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зор 
оја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити  
у излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vo 
 То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира 
 заборавила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом 
p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислил 
 А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Гор 
и.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак  
о би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећ 
/p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Уж 
ево имање није давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те о 
 тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од ц 
ад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p>  
а је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други оли 
кивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод 
овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а  
ика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, вид 
 баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе 
чна.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима 
 Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијал 
</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и кор 
матрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одгова 
к са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је 
залуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је вез 
у младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве ка 
т буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке 
, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> < 
...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} 
и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепео 
у, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у п 
а, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао 
, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од ц 
злог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми 
{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ни 
м се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</ 
воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на ми 
ити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени  
о још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је м 
одној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињ 
p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбо 
ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} 
Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и в 
 још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ј 
 ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим. 
говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који д 
 и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајућ 
а уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад 
ти и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Због 
i>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче 
ремића много и кажите му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi 
ије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав је.</ 
 постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, никада!{S} 
> <p> - Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем та 
јка опазила како је озбиљно болесна, ја примих понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе но 
д зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу 
 БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи  
спод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и о 
ред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну  
 био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширен 
ш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи 
S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ 
а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а 
} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну св 
дник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се ув 
ежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администрат 
пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што  
p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, 
нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим врат 
Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сф 
дакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку. 
са.</p> <p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћ 
 њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно 
 је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И ка 
ује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим  
г дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зид 
р жена не одваја љубав од брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док  
> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{ 
 дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без над 
звезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... 
ца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме 
што је осећао да је она његова, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он 
ала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S 
тнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, 
ватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} П 
троје од оног дела пензије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, ј 
рија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ћ 
олагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, 
у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чув 
ако је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош мет 
боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S}  
могнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да  
 му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} 
иких украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оц 
к одличан.</p> <p>Зорка је јела добро и припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све с 
ити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар 
му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, к 
ада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму  
н је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критича 
сле осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један извештачен гест каваљерства, -  
е измрљана мастилом и буреком.{S} Млади приправник зевао је над граматиком есперантског језика. 
 његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку акад 
то изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мисл 
пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Мил 
 на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се  
на рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велик 
азовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су 
годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и 
годно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивал 
било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој страни у 
оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ће 
 на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе к 
} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене 
о коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропи 
ди, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незау 
ева, кад је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило д 
и око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташно 
е су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> 
воје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, ка 
случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} К 
ње.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови ут 
бе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље  
ео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - пит 
мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним 
и оном инстинктивном окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред с 
ано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а 
емић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега де 
једнички живот.{S} Бујна машта осетљиве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} 
, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас, и није га се тиц 
<p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља,  
зором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Ис 
и долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По пр 
угога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав унос 
 нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражи 
 ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да с 
S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла д 
лину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад  
та.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, 
бом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је 
ући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале 
ла, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи  
{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се  
м се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> 
о немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да 
ако трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црни 
м.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, 
т свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, 
стицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене. 
 свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и  
ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?< 
 ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обостраних односа.{S} У ваши 
ања одрицало постојање Бога, дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се з 
браћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужи 
качио један прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га и 
качи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p> 
итог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од изли 
тински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </p> <p>-  
скрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматр 
ало.{S} Он је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта 
и би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се с 
 му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S}  
у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњу.</p> < 
 која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву,  
укописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је прав 
бљени пар је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, 
нас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да с 
 косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из  
 цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало ш 
<p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао 
гу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уред 
ветлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се св 
после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око 
у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да шт 
ид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгут 
је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, 
 занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младо 
лов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру 
} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаница 
и окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико брод 
 страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву све 
 су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута ж 
} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је  
i>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић  
бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно одело придобијају посматраоце и одобровољавај 
ли онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звез 
ике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади 
ици... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватит 
ртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужн 
>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} И 
нице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакоднев 
а обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошев 
е на лађу која долази из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био с 
та не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине р 
/head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи 
аздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело би 
оја тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p>  
 и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми 
мо плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мислио је да би му доста било  
аздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело  
ао у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у ха 
иште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од 
 рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљив 
е, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се 
ко му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је с 
риге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да знаш как 
 се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да 
и се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се 
е не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе г 
ик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се  
астионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да ј 
аш пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја 
на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се бу 
т само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће т 
 Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити. 
е, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и затим трећи 
мам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане би 
ћи цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је  
ио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра 
е написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ 
 да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке су 
p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива 
 да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... како да каж 
ишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила око п 
ућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује с 
а неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред ле 
лизу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти јо 
 <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој о 
о.{S} Комшинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>". 
преме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идил 
..</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не 
им причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба т 
анковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је овај превео, Васића Како-Да-Кажем, а Бурм 
у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе 
Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је та 
 шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит? 
/p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да  
о заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловањ 
и.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Је 
ама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност  
ш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су  
ајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S}  
е ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они на 
 људи, и да Зорка остане напросто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је н 
 препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш та 
ила откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би 
ла.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене  
промицали густи облаци магле, као какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на ст 
тидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних  
бе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако 
јима је започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је зама 
 му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћен 
ре гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пу 
влачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било  
де је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за с 
е мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије 
х примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, ко 
.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то р 
прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Пом 
лошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као н 
азапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, своји 
ми у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Вазд 
<p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћи 
.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто н 
ећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост 
у!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кре 
андал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} 
ци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор  
ње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отвори очи и зачуђено погледа око 
ој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештал 
 торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} -  
е, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што в 
="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме  
.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било 
а? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се на 
 његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на о 
ула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љу 
} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ н 
амних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све 
гачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. < 
зонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред со 
ачињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се 
обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у т 
х понуду једне Јеврејке из комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих 
атак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили об 
 њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на њ 
ктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре раз 
о алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одве 
езде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је не 
рце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се ун 
ижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја поштујем, као свети путир,  
трепавице, а једна појединост из живота проведеног поред драгане искрсне му пред очи, и млади ч 
месец дана није му вредео једног минута проведеног поред његове драгане.{S} Недостајало му је н 
ред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Дел 
ј неће поновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влад 
 дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобро 
о доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице,  
е и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш 
 само да још једанпут види место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у 
омене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са 
гнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да н 
кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још 
у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући женско друштво и волећи дев 
 си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише 
 </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој ј 
а мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај 
у дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мис 
почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви по 
ви, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја раз 
би у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту преск 
 с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> < 
пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском двори 
сењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо  
и који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем и 
едним врло малим бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ов 
тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се 
 наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између вр 
ди и блато покрива калдрму.{S} Милош је проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад ј 
о говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко врем 
во цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача  
 Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем. 
етири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропал 
жичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу глав 
м, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вичу прве године на  
оје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећ 
у последњу вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала 
него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише с 
е да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, она полете на њега: </p> <p> - И  
p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет  
им су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви з 
и своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као 
апали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује 
седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је  
прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање ј 
</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су 
 Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута п 
 тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А 
есељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у д 
е да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала д 
јој дати медицину, али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших 
 <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му баци још, и најз 
био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу  
и можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} 
гнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљувачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте 
, нису данас вределе оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли т 
ирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељ 
нистратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и гово 
ла се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клону 
а живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако н 
овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабачен 
сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на 
амо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно п 
шњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуд 
 да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали људи, ова матора жена 
ти све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису к 
 Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се њего 
остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује  
х отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само ј 
тичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, те 
оје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и 
своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није 
е.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно. 
/p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догод 
дин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе из 
p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе до 
дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој доп 
код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су п 
Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, т 
еко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак мн 
о и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која  
Препороду</title>, - одговори Милош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се боја 
е, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна же 
, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у 
о да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У с 
 Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је су 
штву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. 
езверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са сте 
си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? .. 
орка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p 
му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица  
оје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да 
исао није дала лако привезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи н 
коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досад 
њима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p 
бом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да  
ије више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било м 
 Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога ниј 
ац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у не 
у стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећ 
анка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калупу.{S} Обра 
дна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од 
је простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и дос 
требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште слав 
о и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара 
здарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек  
ашнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у ист 
е име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, ни 
десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зор 
овори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући је 
било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима 
а насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је 
ост, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се з 
тог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, го 
ти се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без пла 
но, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у 
, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао о 
а ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, нео 
дну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с рад 
ма.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је 
да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> 
{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један ве 
ко тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, 
тима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек с 
орка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле зап 
рећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како  
срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како  
ко ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и за 
</p> <p>Глумица која је играла јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је би 
протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мо 
 да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тог 
ење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет  
="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се талас 
асну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао 
дили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако  
лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> -  
ао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане  
на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који  
тово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још 
о да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту 
м прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамота 
бро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени  
} Благ поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакар 
> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у 
лиха које је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авли 
и су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим 
авим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је с 
, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p 
писна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су  
скале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом.</p> <p>Кремић 
и она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себ 
ала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га понов 
лост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ва 
 и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прља 
ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица 
а један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, рас 
а би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад  
све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне прили 
тановници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залева 
правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна куг 
а шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто феб 
 уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, о 
и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила про 
е расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пу 
оново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није виш 
рнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде 
, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, оба 
 као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p>  
pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, прем 
а посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле 
ј.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, које су кв 
ица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су  
, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади  
јци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Мил 
штени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади з 
.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је пун стран 
тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, богенлампе пред уласком у 
и паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана чове 
ода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце у 
прагу.{S} Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата бил 
ом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и 
 велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег мо 
је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао к 
двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</ 
су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворе 
</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекариј 
АМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зор 
екунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран о 
> <p>Ово велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нар 
"123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсект 
о и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на 
иде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић ј 
у које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцела 
 које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>На 
у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Не 
да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао посло 
да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим 
и трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Ф 
ује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци јед 
стрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао с 
икодушна.</p> <p>Недеље, месеци, године пролазе, за које време два људска бића иду свако својим 
и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не  
е врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кре 
није није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и леп 
е све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здра 
 губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је  
своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само бан 
млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот пре 
.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су бил 
били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних кафана које  
авом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту  
 твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури као да је 
 као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу  
 поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске јес 
ла на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После  
м, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ов 
Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо ози 
 свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљута 
ђе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади чо 
<head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, т 
, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено,  
 <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p 
е у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S}  
p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непо 
е њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све в 
ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</ 
итним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном г 
ма на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала 
рад, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош, - д 
... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, с 
 заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих гр 
е, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Чов 
све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост 
есметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На  
ме, музике, вина, гомиле народа и млаке пролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи 
нкост.{S} Ох, кад помислим на оне бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под паз 
та допирао је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов 
но фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се к 
>Најзад киша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Д 
} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисл 
ичке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози помодних београдских тр 
у боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво  
 љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су 
не Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио  
 у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани  
а.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна п 
ење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узне 
ле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања...  
, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар  
рок авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широ 
вци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црне 
савијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са а 
ала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S}  
о и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђавол 
 осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа 
p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још в 
д земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је греј 
алажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на покојниково мес 
Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у соб 
есно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Туз 
кшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се спра 
"5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш, 
НОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе. 
п.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је  
а се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића јед 
 а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узви 
и у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови 
мбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хте 
тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спуст 
 остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и д 
ране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча 
 су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака с 
ућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, 
имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сун 
S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заост 
анцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била пр 
, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор го 
али су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и неједнаки плотови пружали су 
ла се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није н 
то волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Магацини му изгледали као галија на коју је 
а, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила б 
че са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био п 
еби.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве 
тор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам 
 прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p>  
ле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, 
гледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и вла 
p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје саста 
кажем, осећам да ми је потребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш 
вао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме 
ма толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени 
>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна 
.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У ово 
а жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ниш 
 постепено навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темперамент 
у столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу  
<p> - Идите, бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, 
аку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не заборави ме.{S 
 почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Је 
le> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, рече неколико 
 остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да је хтео  
ре.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отм 
е у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подероти 
у, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало  
 шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђав 
 у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљен 
е полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он с 
шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимо 
иким хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> 
бежите, - одговори му онда промењеним и промуклим гласом.</p> <p>Милош је послуша, погружен и п 
 насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васиће 
ка, вижљава девојка, ђаволастих очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" />  
дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ов 
како финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p> 
остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Ш 
p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин 
вај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се б 
 збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p 
ротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и у 
бе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је и 
> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пре 
, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих  
Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и 
 би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стоја 
и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Преп 
Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео 
болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Ч 
а сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, треб 
х људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb n="66 
 мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и глади 
и.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трг 
имназије, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су чи 
ржао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од с 
 ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је д 
и проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и б 
ваничне форме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, ко 
анин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријат 
тражимо.</p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичи 
и се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ов 
проштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти 
 све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад 
о ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насуш 
аборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште  
 Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе. 
лева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат в 
вала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша 
 човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљиво: је ли на 
 <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са д 
А.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи  
о, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} С 
<p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти уз 
/p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од бу 
> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури с 
ширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве  
} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из левог плућно 
 да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је говорио оно  
али су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе а 
 је добро и овде, - одговори им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно  
ије који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није б 
са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ра 
ираним гласом паланачких госпођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</ 
И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, пре 
рва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца  
ивала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачи 
ком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и 
о облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде он 
небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје в 
е примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани гра 
врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима 
 очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим обр 
елика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично то 
е наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи  
уара, пред облацима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје се 
ћ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке,  
ој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон к 
споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бун 
ног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвен 
имније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло 
ила обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у  
а кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, и 
ли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседи 
ћи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест ко 
мом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу,  
у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја  
/> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{ 
оји је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и оду 
амације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које 
дна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је нава 
исли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где  
 се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је  
вога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да к 
очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким 
а једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом 
ежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је  
центар државне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без иче 
акву потребу, - одговарала му је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад ј 
рави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Некаква потајна гроз 
аре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте боранија и пр 
ви воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и постељу, и  
 које је Милош познавао, и испричати их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није бил 
в, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику 
то у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су  
 У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим к 
 златан брош.{S} Главу је била повезала простом повезачом од белог платна.{S} Испод овога се де 
сећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих друго 
ју се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Ви 
p> <p> - Несрећна нисам, - одговори она простосрдачно, - него ме је потресла несрећа ове девојк 
пуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нуди 
убљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике н 
е примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> П 
јало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурли 
 рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад 
, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као  
але се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала  
; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варо 
а тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно не 
> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! -  
рак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали 
ед овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје у 
ку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на је 
а под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су н 
ретвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пуч 
 скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој п 
еном.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирот 
 - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S 
же се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први д 
иближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића из виђе 
први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот  
дала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Кремићевим пог 
о као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала 
 сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; од 
ци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто р 
 хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њеног драгана и 
ти храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка д 
и што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућ 
 она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје с 
од родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе са 
 <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос све 
 он побеже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од уж 
тао њен глас кад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја 
, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је. 
 будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти воли 
и ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика 
} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред 
и у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што м 
ним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и  
тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што  
а је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам  
гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, за 
никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкуј 
и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно  
ли, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да м 
ко нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренут 
ново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафо 
 по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него они и немилост 
 његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та 
потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је! 
.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати свак 
емић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћута 
ушевних мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим  
{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да  
ћност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност д 
на овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам  
орд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Обра 
чинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичн 
е кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан 
асмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима с 
озоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна  
ретљива, већ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи т 
 дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу 
овек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... пр 
ој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја оста 
Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма как 
ли да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан т 
 кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света.{S} Два г 
списана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
авикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је 
уског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није било од б 
артија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне  
помене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у нав 
нутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{ 
е пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрит 
му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову 
ти.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као  
Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади  
који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан 
се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадес 
а.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> <pb n="105" /> < 
, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> <p 
 место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које  
ко да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. т 
и ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти т 
биљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. <hi> 
 тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада з 
лина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S}  
} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S}  
ти учен правник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{ 
ем учен правник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу,  
 вешт дипломата,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женско 
, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипломата,а за дипломату изврстан профес 
} Међу њима је највише било гимназиских професора. </p> <p>Кремић је збуњено одговарао на много 
 порекла, неколико новинара, гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешај 
ојих песама вајао један бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишт 
н бледолик женски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу 
ала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме.{ 
и.{S} Непримећено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока 
, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају 
осподин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стај 
ости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву  
љу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе звезд 
раме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац један познати држ 
Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде  
оји задеси младога песника кад летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Мил 
ећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p> Ма како да 
ревијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загледа још једанпут диплому,  
и од излива љубави и нежности.{S} Милош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се 
ци на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шт 
p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, 
тено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање о 
аку, да је куварица његовог оца, кад је прочитала девизу анархистовог листа:{S} "Ни Бога, ни го 
си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу ј 
на брак или каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли 
 <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мис 
.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољуби 
исмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ип 
 по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, 
 мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу д 
елу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су и 
ивезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочи 
Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење,  
е задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био графолог, 
колико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснут 
менат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито  
и је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, ник 
и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се 
жно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се мили 
, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли зајед 
 се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали  
Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је 
, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, 
ене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу нај 
да је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, 
видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и ч 
ажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води 
вала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих о 
ше појединости о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ст 
напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} 
{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики К 
њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци 
а драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> как 
и да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагл 
арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо Зоркино  
} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било између нас.{S} Ти сув 
 још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> < 
 Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли 
еоградског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила 
p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{ 
 као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године  
мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила г 
ове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових  
мао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није 
> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између њега и Зорке ниш 
и под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отв 
али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назе 
е је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити посл 
и рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то она сад 
те постају још примамљивији због мириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p>  
гово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мр 
кав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S}  
идео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и нај 
ом на глави и дебелим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљив 
 посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S 
а је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланиче!{S}" 
ли, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили са 
 од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити 
о видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с 
аве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго  
>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свил 
воју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усн 
олази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно шт 
ћи по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топла р 
е свести, ону муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и сп 
се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пиће, дов 
т, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је т 
варање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште  
 многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да  
p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође за Милошем да види цр 
.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> 
које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој зем 
ирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и по 
ложаро, - викао га је Милош и претио му прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје с 
рагутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ,  
ше.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не  
 је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће 
 Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пу 
лости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железнич 
 била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је стари 
. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и јед 
ног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у 
 доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим 
хо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахо 
брижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала,  
а врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стоје 
дграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није видео ништа о 
као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда уда 
и.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сја 
 је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или м 
те и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава  
а живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог жи 
ајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један 
 n="67" /> једну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Пр 
е тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструл 
 шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, 
стале гране од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђ 
ју људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљини 
 за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p 
иже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, нач 
ицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје  
ти у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни 
S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јо 
тпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници н 
унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да 
то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде 
се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за  
општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног к 
рку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ни 
, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А је 
<p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по 
мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, оп 
емић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатељ 
ас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуд 
 у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле  
 има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио  
зе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себ 
му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p> 
е у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљуб 
 од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кида 
је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</ti 
рао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окис 
авао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на ин 
ика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски ше 
етру.{S} Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</ 
у на немачком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљ 
S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима  
на му је била ова пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што 
иви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи  
змишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозор 
у.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p>  
ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се о 
>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Гал 
адовољна лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се 
ачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је 
ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније вре 
 петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смеш 
је већ било прошло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ  
пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак звани 
ву као господин Јаков кад му дође ко из публике званичним послом, наредити одаџији да донесе ча 
етник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title>  
зи претседника министарства, изиђе пред публику на малу завесу, па објави ко је писац. </p> <p> 
пирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада 
седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може сп 
итељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада наш млади песник, Милош Крем 
је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у зв 
 /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави пријатељ 
 романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају 
на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су пог 
градском друштву; жеље и идеали простог пука и намере обазривих државника наилазиле су пуног од 
е играча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде 
анизују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадише на 
.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговор 
 таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња. 
тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је ово премештање ј 
{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још 
хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пре 
ивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су 
Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба 
 он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на с 
ван.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љубавна писма.{S} Бу 
г дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дав 
pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очиј 
итала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја 
 посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предавао се су 
а</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телет 
и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару 
 таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и мла 
осила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика детета 
ом, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би  
ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и 
гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећања... ваздух који је тр 
х станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавшти 
 Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ник 
и другог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, не 
у, ја презирем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби с 
у на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без с 
ада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у тер 
а освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване 
лице администратора Душана, округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - 
н сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и 
би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао  
ола је висила једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорк 
 је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек  
ад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скруш 
дигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ноже 
 ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не малакшите, не очај 
ен живот је био једна дуга поларна ноћ, пуна брига и дужности, а без иједног задовољства и прав 
а земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована и олисталих грана.{S} Многе  
а му донела као ником његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидиј 
изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа с 
еном пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха,  
смо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умира 
уж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу 
да је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински прима у св 
д је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће 
да хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена  
аравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изјаве сау 
це један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је о 
док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београ 
јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесе 
очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жена к 
0" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се д 
 Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По  
Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше. 
ивене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуч 
етлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што  
у јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита. 
тнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њ 
 кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накривих као у п 
шу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку  
ремишљала је она.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и 
ла жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим с 
заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим  
 му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на св 
осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су с 
т заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </ 
товима које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу  
ило покривено високим пространим небом, пуним звезда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенц 
има је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених 
.</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Мил 
а, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу н 
 компромитујем, - одговори Милош гласом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени м 
не од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам к 
ља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи.. 
 завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и  
а зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један 
која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је чит 
је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хв 
а зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{ 
{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и ње 
сао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење. 
мам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба,  
ставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те вол 
тња ноћ, кад је небо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи. 
црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Ис 
речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени ко 
ио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом к 
ју један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter 
намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Н 
ано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се орга 
покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног 
олећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана 
S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здра 
иво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p>  
о се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> < 
им архивима.{S} Млади песник их је имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем 
о цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри д 
за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велику љубав, онакву љубав какву с 
државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај хо 
длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљен 
буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубок 
{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, све 
за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми отк 
 Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општ 
ије допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима 
{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње 
 човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја 
ише ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто о 
каоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном  
 му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би п 
детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи  
естењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од ово 
у нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице  
уди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одговори му она грцајућ 
 наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила је Зорка и крила 
е да је превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка  
 Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобив 
</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није 
еприродног гласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргн 
 им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и  
екивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, прет 
међу Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају 
брати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски безимењаци, п 
ци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто  
</p> <p> - Ах, живот је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - б 
ајлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освежавају 
ајлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жуборе бис 
ко је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти во 
 немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вр 
е, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посе 
а начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед 
ак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Ју 
ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне  
ћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у вез 
а оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало с 
 коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријат 
ош више појачавала дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао  
на упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с јед 
а степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" 
и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трч 
гње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна  
м да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не сме 
tone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} К 
к се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша 
, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш 
?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу  
Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Т 
ужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да с 
воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и ку 
адовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се 
је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове ц 
пи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако 
, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете 
 ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења;  
о све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој душ 
се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно  
вори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини 
нај неодређени душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта  
анке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, -  
е да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ц 
адњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале  
онио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од л 
у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они прим 
ила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мис 
мвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студ 
S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да 
идео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку меланхолију кад 
о се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Дал 
пола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко мос 
 Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p 
о, ја више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабр 
itle>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S 
 ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео  
орода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њо 
ад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар с 
 мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руко 
амо ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које  
} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мн 
ући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{ 
Милошу, да знаш како ми је живот понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврш 
Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не 
иске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; 
већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео 
а ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S} Изгледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи 
ећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p> 
ви.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љуб 
ади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намештаја, који је за њега би 
 <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио пре 
е, побеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастро 
Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> 
.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му препречи пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале 
рану груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем сре 
> <pb n="201" /> <p> - Како је леп овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да 
ег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој жи 
светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају  
а.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче градс 
илош прочита писмо пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је  
м свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не м 
и су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју ва 
се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла св 
дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који 
лош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним п 
строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени св 
мере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232"  
на, мој анђео и моја добра вила.</p> <p>Пут је водио између две обале.{S} Изгледао је као прави 
- одби га она пригушеним гласом.</p> <p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране прос 
ограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивал 
о време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било с 
ку.{S} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да  
 будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш врати 
брани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена. 
177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја ис 
ку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиство 
о?</p> <p>Господин Јаков.{S} Каже, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о  
 човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећал 
иш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без теб 
p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} 
ва постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, ши 
која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре воље.{S} Нестрпљ 
. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а он 
ћи око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он ни 
е карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Беог 
је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> < 
{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селе 
> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово би 
ојим литографским портретом.{S} Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у сла 
{S} Ја га нећу више.{S} Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је мног 
 Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на 
о да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмејавао драмске јунаке, романтич 
лу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке,  
било је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи,  
 ју је притискивала.</p> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај зад 
ладиново кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p 
ко обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију. 
ни исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободн 
азнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборави 
 у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша 
 не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка,  
ић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом 
тати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао.</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - х 
 постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни 
врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно о 
кренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити  
итао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врл 
 пирио кроз младо кестење, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још шт 
, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" / 
примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се рад 
м.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испиш 
 деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе 
новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам јед 
ити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њен 
о певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затв 
ним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изнен 
један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за  
 у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зов 
ко било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S 
ија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпу 
 у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.< 
ајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану,  
 да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош 
ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. < 
е материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жанда 
војих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" / 
 рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били пр 
хиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се  
оворио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p>  
о решио на женидбу, он који је по десет пута загледао једну крагну док је не купи.{S} Је ли том 
средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђ 
ни се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница при 
, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га во 
еле на зло.{S} Не водите ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја т 
заслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или нечасним, дође  
војише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води  
рти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке за 
је продужио да иде даље неким прашљивим путем око кога није више било кућа.{S} Он није марио шт 
 на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша сит 
заљубљен пар, који је био пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадо 
p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ип 
 време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} 
<p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путем?{S} Никад није знао...{S} Никад није био начисто  
тио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а 
руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву 
чи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баште на Јалију.</p 
новом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, 
Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још  
 <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l 
их заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, т 
 и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова два велика 
ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="1 
Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се о 
е пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку 
и из иностранства и присуствује изласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и  
арнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњав 
дармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, кота 
н.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S 
 на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> < 
ер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади чов 
ва глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није  
осан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се срећа см 
вет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашен 
отикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам  
ичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До  
ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уоб 
.. ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати  
свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина,  
 потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они 
ти, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време,  
 осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу.  
довољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе...  
Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек пра 
је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси п 
 трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер о 
 и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улиц 
решњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да престаје.{S} Поред пута 
иће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркино 
о опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Су 
е сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли сит 
 Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.< 
 предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прам 
е која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав 
тране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је уза 
и наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече  
овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се  
Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су виш 
се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Он 
} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и 
 на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и  
 и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што  
ћао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и несносан  
тих животиња.{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве д 
г келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у  
аредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед с 
одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се поквар 
ногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама 
ирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, к 
игарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће.. 
а натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушка 
цу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо 
 је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се поја 
 и многобројни народ, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био 
и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна све 
епрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљив 
гледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску 
ла је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш  
рила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гутао  
о запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине не 
и и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да по 
еђате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> < 
ава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кре 
вати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све 
снаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужи 
са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњ 
рбе и ... </p> <p> Његова машта била је равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност ч 
робија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; 
{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат ч 
, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао ис 
гано преко Булбулдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модро 
њичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворен 
 прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и пи 
стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је б 
ло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги оти 
ну прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан према њој и да је више не воли.{S} Она је би 
але су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је  
} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао измицање овог места које га је дотле  
га ни ми нисмо волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, 
е, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, дв 
екла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пу 
кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> < 
едњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној ус 
и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јал 
ости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изи 
човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује ж 
сле дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Ми 
у.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</ 
а људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак н 
егова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише 
ко се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде н 
је слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, 
ош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то ј 
кова послужитеља.{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одгов 
 ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шета 
тео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави 
а стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих папри 
радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пр 
арски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по т 
оје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имал 
 да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања 
.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне приме 
фер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не мог 
да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад, а кад ништа друго не би могао, Милош је излазио у  
 не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена 
 завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам р 
к, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја ради 
је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх с 
олико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па до министара; отуда и то 
интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићев 
а, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући 
а... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без па 
оју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори дос 
да и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, н 
.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све  
е способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дај 
ао земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели  
.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p>  
снаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује г 
 пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам кон 
пуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било т 
 сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је 
ицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си сврш 
 се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали 
свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је ст 
авала Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Њего 
е мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p 
ичној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три вел 
ба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло к 
 један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али с 
ју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се 
раду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трг 
оје је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се 
о.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му  
верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веровао,  
како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се з 
 и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај хо 
на изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник продужавао је, несв 
а је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као посл 
ада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена о 
е спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао  
допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се  
 и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да зап 
 а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што  
међу обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очим 
ом окретношћу коју је природа дала жени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољу 
.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорко 
{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо и 
идео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и познани 
 средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно пло 
S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана он ће 
огата и безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајк 
 кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној в 
Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и пре 
 те су и даље остајали један за другог: радикал или консервативац, националац или југословен, с 
Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се  
ла, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова дев 
правила га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Дра 
је припадао Милош Кремић била је јака и радила много.{S} Поцепани на више клубова, млади чланов 
 је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упи 
оме нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о  
, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку 
шу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој  
 Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је уд 
гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуб 
66" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очим 
м заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје ди 
и песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим бого 
живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S 
главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још 
о продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивал 
 утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном чо 
име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Али, зар  
етовима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину  
етовима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари... 
 небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - " 
ла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S 
ти жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p> 
реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и ј 
одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрица 
о кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут п 
а ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да,  
{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} О 
се овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарица 
исао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си бл 
p> <p> - Како је лепо кад овако заједно радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треб 
 колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем с 
араш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и 
коса и је ли му врат одвише дугачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шер 
ако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од 
холије.</p> <pb n="7" /> <p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој 
нао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости 
 и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријате 
ве што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна св 
уче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</tit 
и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на  
ке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремиће 
 сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: 
 кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које  
насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Х 
е био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене. 
ешеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, 
/p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само 
га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? -  
ица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.</p> <p 
а мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</ 
 сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p>  
аврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке нед 
све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S}  
у се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну сре 
то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} 
 јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Зб 
 мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{ 
днети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, 
и живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, ра 
естано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Милош је био дошао кући, као и обично 
ако се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је 
рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену л 
љени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденг 
 себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, им 
ни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - премишљала је она.{S} 
 била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију,  
е и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрп 
Кажи ми једног од нас, једног од јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилеги 
="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти с 
- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним  
са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав.. 
 да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено 
аписала лако, не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p>  
". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали  
ав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и бандиског наредника, па је описујући зам 
е у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је ки 
ло, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то 
ла и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено  
ранио од даљих комплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> 
> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јевреј 
ио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао  
} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун ста 
разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике брков 
е звиждукао један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике брков 
 сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота п 
"245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са 
ола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са  
ти једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео д 
сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали 
прљава, огледало пореклом из неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотог 
ио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људс 
ољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одб 
е... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је  
х тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</t 
вести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затраж 
та и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или  
 те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она пред 
ду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p> 
та није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моме 
, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек 
чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешт 
 седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашл 
енац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној лож 
...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризо 
есело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола  
ог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина брига била да се 
би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покретом,  
а <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је п 
ту поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао  
омплимената.{S} И други радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се  
ита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме прекин 
да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек п 
 је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гле, М 
у шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми су 
кама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуц 
 премештање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, реч 
наш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љубав велика.{S} Зор 
 на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлеп 
уком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини цим 
</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново  
ним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са 
S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n=" 
илац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је би 
рећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од сво 
}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из 
је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како с 
њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остаја 
сетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навир 
по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком про 
је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао наизменце.< 
 поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да 
 човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна као јагње, насло 
 Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предлож 
> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју пор 
{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете сам 
аг дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад с 
вљено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости к 
да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, 
одне.</hi> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те 
ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак,  
пио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са  
 добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у  
о раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне  
и пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје и 
оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најис 
оазу коју освежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и на 
 живот престаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, 
исоким дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне гра 
вежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване поб 
нутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је 
 све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> </div> <pb n="36" /> <div type= 
 сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n 
ебно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се 
дети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S} А госп 
лада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добил 
 земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објав 
друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација којој је припадао Милош Кремић  
S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и д 
 у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он 
је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је  
, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам со 
S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечј 
се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и бе 
са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем ј 
бав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице 
рујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар ост 
- рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади 
е на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} 
ављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбр 
>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страш 
р и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако 
ијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намешта 
 суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са со 
вршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање  
исли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се к 
о кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на прозору.{S} Јектичав кел 
еоградску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лу 
 и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре  
{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На  
емић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушене и леђа наслоњених на дувар.</p> <pb n="48"  
е волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија 
здигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да  
ћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су 
ла стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата  
 као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети по 
гласовира, на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале  
е их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред дућана.{S} Пр 
 па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују  
.{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му 
ала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женск 
ба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба  
ко да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио главу! - пресече га Кремић горко.</p> <p>- Видиш 
> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним у 
, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије праву боју ствари,  
ме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електр 
pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разгова 
едећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постајала свет 
изма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим принципима... 
з целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у пр 
о сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочи 
весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овам 
асположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и н 
карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика развија последице наших радња, и ако су наши поступци б 
ачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њих 
 духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане 
"195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} 
убав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, код које ништа није кадро да у 
казивало његов омршавели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више. 
руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута  
срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломи 
ена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура  
едно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељств 
умане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класам 
p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађ 
мназист! - одговори му Милош и зачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су  
>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столов 
орка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукл 
ем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је отворио очи. 
омина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџиј 
дели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, меш 
чито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз гла 
у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили свој 
вала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао р 
м прозором и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један  
 ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста 
ад Драгутин нађе један други предмет за разговор.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
а и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости коју су н 
тана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу 
. све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је М 
" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремић 
еколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној  
них увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и другом 
упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. 
а.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, 
м, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p 
а леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као  
анжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p>  
ако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по  
везде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако м 
ли, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нар 
 </p> <p> Независно од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и ран 
повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љ 
S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њ 
 испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на д 
зде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких типов 
} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p 
ањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, 
 су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, м 
ње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, планирање будућности и  
нита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у  
да.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пијемо љут 
угу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предава 
да се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао 
Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а  
шла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагов 
 Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи  
 другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107 
} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово 
 тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све  
задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем 
ни као мандарини.</p> <p>Одаџија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављив 
гу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удар 
 смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно др 
о мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други 
поље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош 
> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила 
 <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жил 
душни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је  
наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу ве 
га и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса  
и и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунч 
јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, т 
утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се н 
е заузето изненадним привиђењем основне разлике између његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у  
а робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким по 
осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице. 
 друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерк 
а се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ак 
лико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од осамнаест 
рка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Из 
гови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан Васић, који 
је је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што 
 посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји 
Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек ул 
болесник.</p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем ка 
и од комшија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговар 
о је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хо 
чар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мржњи и опадања ча 
јка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би нашла други повод да се љ 
д да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њ 
рагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне то 
и, један по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих уб 
ш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова раздаљина између нас...{S} Мени се 
бузму изненадно и без икаквог нарочитог разлога.</p> <p>- Да, да, Васић је писао дневне вести.. 
ићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, го 
оспођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа  
зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да т 
се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од људи и живота, она је још откако зна за се 
 осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажена приликама и околином, постајала је каприциозн 
 је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа.</p> <p>Кремић, кога је  
 очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби један 
охвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку к 
ојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети.</p> < 
не их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија л 
, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећа 
а је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема с 
дра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али он 
ац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом  
 лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одуш 
 ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С на 
наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што п 
о због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја  
 јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима  
ћ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> М 
глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна. 
ао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био го 
чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, д 
кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе 
 била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је о 
окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он  
ротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећа 
утке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом кој 
ку о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између с 
ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћ 
еколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да  
а послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајућ 
ле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде  
зрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на прика 
.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета ч 
и тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушн 
пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магл 
ршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између се 
рту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској харти 
се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S}  
ор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <h 
есло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фамилија цин 
љу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је вод 
иле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге  
 чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ог 
свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{ 
црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Т 
и је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари  
тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Ње 
и у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена -  
 воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки ка 
Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, 
ј мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је 
 Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те ј 
писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говор 
<p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један  
Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењос 
 Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове тр 
ек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јак 
начавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Ми 
весним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа 
о, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Б 
 само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном 
ш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{ 
155" /> <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавн 
 гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је че 
ервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд пре 
} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, дивљих мрж 
 је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у не 
 сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интересантна 
рви пут паде између њих, и заћуташе, не разумевајући једно друго и остајући свако на својој стр 
а је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од њеног, један начин 
средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не 
разумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу 
, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборав 
е на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крви и живаца 
 патње због недопуштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да 
о се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале 
ају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један  
ријалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштено 
о испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџис 
ашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота н 
ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p>  
још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p 
е љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечј 
 песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне го 
длучно одговори Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути 
на, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код д 
обом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћ 
улисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана 
далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:< 
и већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спре 
ико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, пом 
ана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени. 
ао што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, ј 
тавим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S}  
рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да 
 тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} П 
из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{ 
жем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти  
и у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S 
ише до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{ 
 кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан кора 
у своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неут 
љу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, н 
 говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p> - Ја вам  
да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје  
ро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати 
угарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} 
, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у 
оја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да са 
јци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало д 
ико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Ми 
 ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на  
д да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић  
и и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је св 
шој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да исп 
ого људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља награда 
угом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Чес 
не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те  
 претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма как 
м да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 годи 
Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе 
руго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш. 
<p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растана 
ена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиш 
S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису 
S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више 
од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што м 
пштег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загуш 
а много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, 
вет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!.. 
мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе пада 
 Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Н 
е се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долаз 
остирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош 
ти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих дрвених зидова и  
 зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даљ 
о у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би које од њих 
дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у гово 
д пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозбор 
очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком је 
финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, нак 
узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда зас 
 да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан 
е што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динар 
ик, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске рад 
трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог велико 
а буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ра 
као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавског краја и прилаз 
 и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка." 
итним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика 
та.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која 
пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде 
склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе некол 
рже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем...  
 час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном округлом врату, који  
 драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку од капута на очи, на 
i> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> -  
уживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структур 
е дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} Један јецај, 
 се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </ 
је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњи 
стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу сво 
без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студент 
стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљ 
кад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33"  
ти како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој 
евао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l>  
аци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако в 
, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S}  
ка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су  
S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина диза 
, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кућ 
а, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је т 
ругог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од л 
 јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те м 
ом ове жене који је зјапио као отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с ч 
м у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је слад 
са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако с 
 изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p 
убави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У ср 
/p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са 
њима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља би 
епше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи 
Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој  
рцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на о 
и човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огор 
олико да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p> 
пственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога,  
жеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} 
зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, кад нас живот уд 
воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како 
лест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових млад 
 ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само 
ама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира кадрил. 
а; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла  
о забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то би 
Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <ti 
..</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да,  
ремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уре 
и ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице гру 
вори ништа.{S} Дисање јој је било као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицин 
> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кр 
ју.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Бићу готова око де 
 овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица у 
ише нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу не 
ренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противи 
 Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p>  
 женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једни 
то: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, 
ди тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене 
ако им није било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погл 
 погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} На 
сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је млад 
бадвоје било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајн 
 се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситни 
еда да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p> 
 близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде ку 
 чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити  
{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде 
 Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. 
ненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли да Ранковић путује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упит 
г, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обда 
друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средин 
својио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице,  
ни и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на 
ила да понесе мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако о 
ни се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој тр 
ог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранковић.</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љут 
 да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био ј 
ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што са 
ве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, а 
стао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао ову девојку са Универзитет 
.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема  
тихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је говорио да је боље отићи кући и урадити што 
... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан до 
S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне приче коју је  
</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S 
 себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара 
 Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Мил 
ицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериски 
боне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у пос 
ска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... п 
и те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш ми 
утину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену 
е не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} 
ка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> < 
марност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно обр 
који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник< 
изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, с 
 кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, узди 
оке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> <p>С 
тити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузе 
у то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зо 
арима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од о 
ојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа их мутним <pb n="73" /> и опа 
и ми много.{S} Загрли ме и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело кој 
 боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, 
 његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао ј 
о Зоркино писмо задало му је било једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци с 
ме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма  
ме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма  
у на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је олакш 
стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину  
и кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да 
едаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслони 
тавише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се пр 
"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>ДВА РАЊЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избега 
је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што  
ука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се 
 боја пријатно одскакала од наше обале, рапаве и голетне.{S} По бистром ваздуху изнад воде губи 
у му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за 
та: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да 
кокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавр 
за, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опста 
аслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна  
аде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ј 
 опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање с 
а челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем.</p>  
 у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се  
а степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све  
 је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не 
лима дошао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раш 
 бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је т 
с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима о 
м, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи се 
ожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих иг 
века промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја. 
 Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај изви 
ета и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубав 
пала.{S} Пред олтаром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и 
ме био разлог новац или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очиј 
право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски отоман, поставље 
о дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диван 
њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења 
и помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S}  
астом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у  
е његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости  
на, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало 
ку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намршт 
егулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигн 
 Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као  
м водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а  
ало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чув 
син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стар 
у воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да ж 
би, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева колико га грло доноси монот 
 стечаја који је Народно Позориште било расписало за једну оригиналну драму.{S} Од двадесет и ч 
о господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном звани 
лаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p 
ни мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења царинар 
 пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што  
ешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S 
какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се 
о долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како  
 стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли по 
љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драг 
ао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> 
е она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо  
 али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то припадне тв 
који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђа 
јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, обилата и густа, окруживал 
се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да 
пут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако 
зима драмских јунака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, к 
њем вашару.{S} Обузимало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све по 
лагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног с 
е о једном кратком и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наши 
 Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко 
бе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на п 
ога ми, вам кажем, - говорио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек. 
е бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке  
о </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечи 
 се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тр 
 по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву 
ести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напољ 
же ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања  
један ексер на вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи  
ша која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на меку перину.</p 
и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једни 
именталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је  
 све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве б 
арице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мир 
ини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} 
 то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зо 
што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да н 
и не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} М 
ј више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена  
 мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те 
Он нас је много пута мучио, дуго нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омр 
, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је к 
ене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли 
м тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се  
нати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поре 
> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од  
ом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно 
е и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас 
и затишкај ову рану коју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и  
 ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врл 
ну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер дол 
>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена  
> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле 
оји су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помиј 
е као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог,  
 је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако 
 од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати о 
ролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се  
усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све н 
ане просто и практички, баште по којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хо 
и њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} 
е је сијало изнад једне групе окресаних растова, господственије, много господственије него у ње 
>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига 
те.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се д 
ред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село 
енија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој сво 
 за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша елект 
ену оазу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју  
, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке зав 
ове обале, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а ч 
го икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и самож 
и, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу с 
астовој гори, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком  
рним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко пли 
азивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се 
жичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни  
душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банат 
иске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београ 
ајнлегерку.{S} - Неће он више којекакве расходоване... </p> <p> И администратор избаци једну ре 
рупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бац 
 ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Ј 
овија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије сво 
сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене вл 
иклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприк 
да</title> одјекивало је од пошалица на рачун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде уме 
оново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав ц 
 претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки  
нковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, са 
шли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку н 
.{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>-  
те да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да  
дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> 
веравали га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била те 
у једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала 
рем данашњи брак...{S} Он је пун лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S}  
се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућ 
ивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски р 
који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више  
ди дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова несмишљена љубав, они 
адањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} А 
ада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живот истин 
ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не 
ристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... 
, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свиј 
мен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - 
{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мис 
да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, ос 
ади песник виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помир 
лош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на  
 жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оно 
јала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се н 
} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка  
е; не говори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у 
е. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се  
што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите 
ти све што је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предат 
ао је да му је дужност намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичност 
тлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долази 
утамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у  
, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла  
 - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> О 
 око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва  
твених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је 
шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије. 
ших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} И 
ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Волим и ја њу, -  
убав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму 
мљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентс 
пис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало о 
т не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу 
 ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како ј 
београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="1 
леда је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{ 
скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газд 
.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац,  
скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за с 
нава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњуј 
на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </ 
огледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који б 
 добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје  
кости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страхова 
Зоркино писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} П 
tle>.{S} Разнолики огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама,  
згледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне си 
мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине 
Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко 
р нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у  
ног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> < 
њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим детето 
ао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Ц 
остојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова  
јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просјачке кровињаре око Бије 
дудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној пр 
ависно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му  
 му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно с 
се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрз 
p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене 
22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свр 
еда у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да никад неће престати.</p> <p> Милош је с 
 <hi>преписа</hi>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је 
нићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, пресец 
i> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко 
везати за књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо  
нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и ли 
} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млад 
ући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом бербер 
} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу,  
зграда Опште државне болнице иза једног реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи ви 
ерова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S 
 чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу 
ћи се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p>  
тио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што  
кад је могла добацивала Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били  
никаквог посла!</p> <p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да  
по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рук 
 двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љуба 
весну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се они  
 <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре 
title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинара: 
Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове кап 
 није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капиј 
, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један от 
и слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло 
е бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скрив 
 ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећам  
ено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици  
ВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сасви 
су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је 
овке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, п 
ник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на за 
едан од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжирају кадрил на за 
ала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да подн 
из предграђа, и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озби 
дима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и сав 
ог коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућ 
 је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфи 
 Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> 
 зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радознал 
и да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим р 
на глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позоришног момка.{S} Од <title> 
наш млади песник, Милош Кремић. </p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, 
ну по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњава 
-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да је писац комада 
итам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . . редитељу, еј, брзо, објавите публици да ј 
ла прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој пр 
е решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На 
 очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутал 
тајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S 
у сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек,  
принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино писмо му  
<p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва. 
 позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због 
опуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кро 
ачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом 
ној напојници; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски п 
- љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звон 
м и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становниц 
е краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, 
она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О  
но су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући преко дана, а Зорка није излазила у д 
редник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели од 
акутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S} Иначе, нигде живе људске душе 
 Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме,  
 По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на ж 
каза Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица  
рна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене 
ољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања  
} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две  
 интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по 
туденти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се  
краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, измеђ 
 године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписа 
{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране  
балу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи 
- одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре месец дана била индиферентна,  
али.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{ 
омилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на нај 
 хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да  
како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одго 
> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зор 
 Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем ал 
то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно да  
е имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око  
ник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене бил 
 на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би 
м месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Мил 
, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима и 
ивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доист 
аске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно  
т...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и  
која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била п 
 <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p>  
ланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој ра 
ролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој земљи се в 
део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнело 
 немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</ 
 притрчали неки војници и извукли је из реке, она је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита по 
а женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће д 
а се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говори 
је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад с 
Нико му није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схва 
ло чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколико пришпендлан 
, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео  
 величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја ви 
ом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> 
ло душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском 
вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас. 
 ни откуда, обасјавао је њену порхетску реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и по 
ш ју је гледао занесено, и желео да јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани  
риво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, пон 
itle>Препород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнау 
и тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако бо 
м:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас  
 корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једн 
ранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да п 
Ех, није него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати ци 
лому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пруж 
 прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрт 
ко да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како 
уче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметни 
дан пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина и 
оретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану,  
једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала с 
; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много  
зуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуш 
l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>, Богдан Васић, вукући 
ст јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да заглади ути 
упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... како да кажем 
>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо...  
обио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице 
радницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским комбинацијама, довео је ово 
аучна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана,  
арији од њих, Богдан Васић, који је био репортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "как 
ог листа:{S} "Ни Бога, ни господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео 
ли за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у  
{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад  
адају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу 
љености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... как 
г платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између се 
ока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера  
! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Са 
 године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору д 
опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, 
ста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су 
одио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{ 
а мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... 
у она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем 
 "Матковићу, краљев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго паз 
а, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се н 
анатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао ов 
 нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали ка 
убине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви сво 
зненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог  
.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Мате 
и могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? 
алу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не 
међу Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити  
о је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде  
вао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S}  
и кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страст и 
м.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p> - 
 ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуни 
ак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га 
тигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div 
служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се позна 
Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, за 
тао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле  
из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} 
у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му 
 загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке  
 Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив м 
 он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га 
 њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин па 
утати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напо 
 изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелни 
p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скри 
зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мис 
Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништва ка 
рка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворен 
до, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекциј 
рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право  
јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S 
 их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ову обал 
аметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео... 
е са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем св 
ку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним приви 
јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити ш 
...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наж 
највише врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је бил 
реба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p> 
разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно 
рка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи 
ћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, 
ЛАМА.</head> <p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад  
роз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Но 
а се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар  
село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генер 
- Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази 
ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збогом!{S} До ви 
говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p> 
, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми више: не!</p> <p> 
ад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме 
едан теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш 
 видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млад 
 Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се  
унце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад го 
у:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Васић - "Кажу да је Бог добар и пра 
прави, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави ра 
ји пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку 
итус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих пес 
тварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{ 
е био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једн 
Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз  
{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претп 
у филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је изазивала другу.{S} Његова мис 
уза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и пр 
а сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је  
има, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка 
д ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S}  
вему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво. 
предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у ко 
 наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У дру 
ни који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за 
од сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум и показа лист Милошу.{ 
> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била из 
нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била подвучена) да од наше веридбе неће бити ништа. 
 дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Виде 
ку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити с 
оди њега.{S} И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радит 
ртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вај 
Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се ис 
вали два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су с 
 с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружи 
м један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно  
. </p> <p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису ист 
акве величине крше прсте за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ј 
љена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста об 
ен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади пес 
ко!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако л 
како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да каже 
омери једним погледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор  
ана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>З 
му и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што 
аборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на ул 
је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује стар 
} Кремићу, ево већ и последњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p 
а је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу 
је они изазивају.</p> <p> - Напротив! - рече Милош.{S} - Она је правилно мислила.{S} Живот је ж 
х, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало 
етлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи нико 
розора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се жу 
одио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно 
сад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <h 
S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу  
е одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до н 
ти и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазил 
начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душ 
 </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> 
уо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> 
це од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице н 
туације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, т 
>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са 
п овај пут.{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снеж 
чна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски 
 десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S}  
у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак 
ао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича 
 фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> 
 низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено ста 
и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </ 
ну да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још умор 
рце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љ 
> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући 
ам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја 
у очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</ 
не Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S 
актеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико плем 
 у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим  
а?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> <pb n="37" /> <p 
. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не б 
<p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши ми... не  
- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже таб 
<p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове 
згубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испа 
Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако  
ка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражалостила оштри 
ете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, А 
<p>Знате ли да вас је опет реферисао? - рече Милошу његов нови колега, један млад царински прип 
ра.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галериј 
јфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Ј 
бити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлеп 
ам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{ 
а једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> није добр 
агана једним љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо 
кино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са  
е.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На дру 
згуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, дипл 
.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће  
к га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">La 
иротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста 
овори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете 
цало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извини 
 од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се уда 
но дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p 
а се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треб 
е сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденг 
изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигне 
извади писаљку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се пот 
и више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику. 
бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пр 
но прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је дошао после по 
доше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> 
тре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе и 
 се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што то 
 зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох 
 сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да 
енадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се 
орка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; 
 ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава 
 жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против мене и да је срећ 
ни.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је чест 
 забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S}  
а за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и  
/> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{ 
орацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што 
к са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује м 
паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не могу замислити, веруј 
у.{S} Кад је била готова, она му једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје ба 
уги радници приђоше радознало.{S} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И 
знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здрављ 
тко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разум 
{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капи 
 очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, не 
м.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми.. 
је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад 
 се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могад 
у били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко вр 
да је био потпаљен.</p> <p>Кад му Васић рече ово, Милош несвесно подиже главу и одговори полако 
ка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страш 
 даде му писмо и добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да п 
е како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица</hi>. 
ово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо ј 
ставише много наде, али ми један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам 
 чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љуб 
} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S}  
их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати вашом женидбом 
ри које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима нагласи главну миса 
ко ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има т 
илош, па продужи брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути  
 говорила му је млада жена, прекидајући реченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не 
еднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као да је научио напамет:</p> <p>- Послао ме  
с воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене  
 га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} 
</p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја вас већ волим донекле 
ењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претс 
паван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у с 
о шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегнути, али се перо по 
ба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба ра 
а ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су 
ијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на то 
 Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини  
> <p>Драги Миле, не могу да напишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p 
аздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих волела изаћ 
атриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људ 
 умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада.  
"96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и заћуташе, не разу 
вечански напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: < 
љиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>О 
д мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљ 
ио спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу,  
сла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жало 
кву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прс 
на колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, м 
p>Пријатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене 
<p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах ниј 
нила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} 
онкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, 
ична и начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густ 
и непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на 
ијатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не б 
 старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног м 
<p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, 
биљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је 
је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</hi><pb n="194" /> и <hi>рас 
арски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај занаџиски патриотиз 
онетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао с 
али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре је 
рагана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево ра 
ладих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега 
ад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар мл 
знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је 
су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали 
утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутк 
ла је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра п 
о упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ро 
 схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> < 
.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја ма 
езиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких 
а младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је бил 
јанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобро 
отискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупотребити.</p> < 
о, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се н 
прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љуба 
<p> - Молим вас, госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> 
пак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам с 
, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ћ 
год угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким имени 
 хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку  
жати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> 
 малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је потребно писац да каже,  
<p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и 
S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, шт 
а, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које није хтео да каж 
> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S 
 је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као  
ао и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у  
ја је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи  
 до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом ск 
а, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и остал 
анством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} 
а Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју ј 
ама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ваши вршња 
лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазнош 
тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог рано 
не табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна личност је иза 
 једна мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта  
дност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштр 
ор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти  
шан енервирао, и грдио једним нарочитим речником продавце новина који су долазили у администрат 
ћи никоме ништа, не остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали н 
дно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се  
њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу  
ју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да  
Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства 
ију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје с 
 чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза пр 
део ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужиц 
Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S}  
се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, она 
ве на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономи 
инистарској седници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Рефо 
> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир н 
е чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарада, дужност да помогне стари 
а.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних 
чним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отв 
1" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још  
 него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се  
 могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафа 
више рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Кар 
, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена до почетк 
ле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, за 
тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости к 
безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао  
ад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, за 
о промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута загледао јед 
 запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут  
апипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо 
 та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за б 
Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се ч 
 појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је  
једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како 
 стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правц 
биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жу 
велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста 
ниједно задовољство овог мртвог лишћа и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и с 
тар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрве 
мршавим.{S} Некаква потајна грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само о 
би.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за основну школ 
 се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле 
има који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише на  
тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отресит војник  
ad> <p> Зорка и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве не 
де тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама, пуним 
иштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке 
ијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би 
у пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом 
 он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или е 
е <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p 
алу, а из дна земљиних груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједан 
ди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се к 
банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна  
шумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризо 
де зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна  
пља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у нек 
ца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљени пар није виде 
стане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела з 
ном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> -  
есам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах осетио да о 
интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књи 
раду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску  
рно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S 
да је није ожалошћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p>  
етљени и решеткама осигурани, личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну  
 банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да каж 
земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како ј 
ављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је ку 
8" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све с 
једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Ал 
еограда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне 
дама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од сит 
кна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао дебел 
о где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек  
она му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили 
ека друга жена, која Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која ни 
ојка.{S} Ја је познајем.{S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено 
ео, закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе 
сте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ет 
улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да вам кажем, нисам вас н 
 несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалосних стихова који су м 
.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца  
о потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварал 
>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави 
ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и п 
, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће. 
S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није  
, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљ 
уди треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши 
и робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна  
траних људи, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по  
добравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишље 
мисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло ок 
 лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се 
ерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута  
х особина, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов си 
вде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо ( 
 своје каријере, примали очеве дугове и родитељима заслађивали последње дане по цену своје млад 
 ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код 
оје овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади пес 
ница:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Позд 
ије у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту пр 
дао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} М 
сањао за десет година откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежно 
сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде преко"; и пред њом се 
, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде преко.</p> <p> - Мило  
 два антипода држао је Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био 
е, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити пита 
лица изненадно промене кад помене да је родом из ове вароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало с 
шћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћ 
 железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за к 
ијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Некада је ова гомила мирних  
н имати одсад више респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељ 
, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав преда 
S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку 
 савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се 
заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа.{S} Праг који би нам овде могао заменити на 
 и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, разв 
те ме више кривим путевима.{S} Ја нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима с 
раг који би нам овде могао заменити наш рођени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили жи 
и онако како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она ј 
м га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса 
љства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} 
 Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманита 
тра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом 
 није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да до 
, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозори 
lepage"> <pb n="2" /> <p>ДОШЉАЦИ</p> <p>РОМАН</p> </div> </front> <body> <div type="group" xml: 
тарности и, пажљивије него машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мрша 
силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед 
е се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са савске 
 косу и од кестењастих праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош 
 млади песник исмејавао драмске јунаке, романтичне љубавнике, који падају на колена пред вољено 
агреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се доса 
ркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну сп 
е тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, ст 
та, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала. </p> <p> Зорки је  
како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер о 
и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; оба 
не, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критикова 
о своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за пл 
дан бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике в 
злагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости,  
, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато 
д свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао међу нас мирне и 
креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</h 
 је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава цига 
доносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух 
 подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облак 
ло плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и ка 
ла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да н 
крило и посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске в 
еврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светло 
о и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бе 
еког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркал 
ручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у  
амоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопр 
 запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несве 
исту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уре 
ј Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Ин 
а је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом св 
дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове свет 
ска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку 
 подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако уда 
 по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и 
а крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Бог 
е месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифатал 
се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила 
 им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} -  
чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба  
ећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још 
ећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, 
 девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стој 
{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала 
0_C3.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - з 
о, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p>  
ариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне љу 
ма тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо од 
ешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врл 
чну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанст 
/p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, презирите ме и  
буни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена е 
уктер је затворио врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све б 
вијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала  
во.{S} Лице јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала о 
чким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа 
н је био, дакле, од оних људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова ви 
падаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке 
еговим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шапта 
е ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред  
н тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу, што 
егову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од л 
не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у  
ролетњег дана кад јој је поклонио једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном м 
ј ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за 
} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он зас 
 Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.< 
осматрач могао је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песнико 
, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из дунавск 
несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој ве 
 у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак 
и рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу  
е све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста ста 
решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парч 
његова пошумљена острва, мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој иви 
 <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забаци 
она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p>  
> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле  
колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Ал 
ги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S 
чне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше 
ше, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом  
 права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у к 
новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата  
ола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади чове 
</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја т 
ако полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их 
Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "П 
ни се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и 
и му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од оло 
ише једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурал 
ла је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала 
 је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим  
 је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслући 
ком кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила с 
уд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је свој т 
 пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је била обухват 
ару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Бео 
етим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајни 
 њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то б 
ни туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о буду 
ажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p>  
а: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој  
вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се  
епа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изи 
оспа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов ста 
анички, они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, о 
нутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - 
и који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које с 
 паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, на 
јчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ  
ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим тво 
ше:{S} "Погину од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком б 
 тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у 
овољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p>  
о, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој  
објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна р 
ао да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој прит 
е како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико в 
овори ми више: не!</p> <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем  
валија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изнен 
е хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без  
p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је  
емић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син ј 
Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубис 
е ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време  
етстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Ве 
и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназ 
Ранковићу, како да кажем... - и лупи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, ве 
од... како да кажем... - и Васић показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <titl 
ој драгане, - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пу 
онекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}"  
 село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живопис 
ик поменутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p 
иким образима, заровашеним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове 
Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Чет 
в би пажљиво затворио мастионицу једном руком, другом би важно притиснуо дугме електричног звон 
којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчић 
е.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанс 
{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лаб 
 и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију 
не кафе, али му је грознице нестало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, кој 
њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто гу 
еше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и прогунђа:{S} - До ђавола! </ 
ожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Ми 
но времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, једнога дан 
 Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи дана 
оницу.</p> <pb n="240" /> <p>Он познаде рукопис.{S} Писмо је било на њега и долазило је од њего 
ч који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, као да 
моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми  
емић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слов 
ог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпос 
а је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији с 
аба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам? 
{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по какав превод или белешку.{S} Његов  
ао је мушкарац правилним практикантским рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!".. 
 неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могу 
олико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме  
е предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарка.</p> < 
их волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показ 
ге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и З 
тељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један 
 и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.< 
бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље,  
 охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не б 
еним јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више 
д својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као 
видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S 
ругог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих ус 
 састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код јед 
у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све б 
атој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове твр 
ао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе  
Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју  
уче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме. 
 <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним  
p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се мла 
лује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на 
 изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свако 
окретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на друго 
т ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса  
жалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, 
м црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо 
дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушеним глас 
ој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>П 
упише врата.{S} Зорка покуша да истргне руку из Милошева загрљаја и да побегне.</p> <p> - Не, н 
ајвише да буде поред Зорке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је ш 
тити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од  
у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред ул 
 <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не 
Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ п 
па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави 
иво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као ве 
рове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то  
рце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече 
но оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене 
осле спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висок 
ла, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За 
} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мрша 
 с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p>  
н, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
акер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не позн 
љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да му одузм 
 благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - подвикну му Милош, наљућен.</p>  
у за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{ 
 очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње  
 Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p 
 некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом опште 
е поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који 
оку београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напо 
ју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише  
 стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у неред 
ка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да с 
у и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кр 
евљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби на 
е једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима 
ега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, поново је поднимио и гледао у изрец 
аже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у об 
.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме н 
на као јагње, наслоњена на његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била  
ош више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак  
 тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако п 
о се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старче 
 младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да  
иљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад 
воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених очију, као да је хте 
припијала вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче ко 
ли.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи јед 
м њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у 
у запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која се  
але болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на ње 
але болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецве 
је, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаки 
ле са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен ви 
 преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе 
ачинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани ј 
 сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Дра 
га, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад и 
м тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и вра 
ија, - изналазила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, реши 
 дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава  
ама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јужни вет 
х дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, 
ош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар ј 
праменова правио романтичан оквир њеним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p 
обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је и 
ојом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне  
друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено лице, безбојне очи, образе брижљиво избријане, у 
ла.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се кућ 
ји се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се в 
било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао у 
рећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од  
ру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају о 
ранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим  
зима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена 
а. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пр 
гат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи 
анске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у ја 
ицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас 
 мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну 
о пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорц 
{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} А 
воја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S}  
а и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам т 
ма.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљ 
, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Ма 
pb n="77" /> <p> - Не много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гл 
ен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, 
срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који испу 
о што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, п 
годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S 
зо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећи 
е хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала 
и исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који пате једну и 
ваца, брзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши ником 
 доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу.. 
 дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, 
 се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он 
а не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја 
 је био дошао кући, као и обично, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да с 
това за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на ме 
ињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам  
 је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, 
језа и зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде М 
 велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим ш 
S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падал 
у; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те 
а није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зор 
 собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги. 
/p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ни 
м.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, з 
 је могао видети обученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а по 
ише од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени 
и и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах  
 најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> < 
ер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна вели 
ање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где  
ић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније  
рка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="10 
хом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупа 
 остајте.</p> <p>Милош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређени 
{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забуч 
ница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згодитак, <pb  
ео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш  
а срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и раскошним сно 
е и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна с 
а види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз х 
простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове  
канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> < 
и.{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све згла 
се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb 
ка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним миш 
и ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. 
ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и 
не зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и  
д живота и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S}  
аје материјала за...</p> <p> - Е-еј!{S} С пута! - викао је корпулентан и званичан позоришни жан 
м резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубр 
пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, к 
."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би з 
 позоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанс 
.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му јед 
су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршав 
е била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и  
су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетк 
p> <p> - Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим. 
у се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца к 
{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нов 
 се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено  
овољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа о 
на се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су 
о се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису бил 
<p>Пут је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избра 
праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S 
и миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком,  
l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у с 
свесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Т 
ила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други праменови с 
је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим 
 ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким  
а, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је на 
 она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S}  
творила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо 
 обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка св 
о је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако 
етње блузе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта 
 заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после 
да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је  
још један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухв 
елим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један 
ане, претерана поверљивост према лицима с којима <pb n="23" /> је већ једном постао интиман, сл 
и је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанст 
 тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже са 
ма добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела пи 
мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег де 
њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита 
ачуђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мис 
 <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је с 
мекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се сп 
к заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра мож 
ас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај заповед 
 име.{S} Ах, како је желела отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова,  
S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора  
ла преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у 
S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити 
ворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Ј 
?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе мес 
та своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио 
итан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том слу 
теља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи 
лама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то  
о се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бист 
та чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књи 
убаца и пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и  
уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, 
 а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жен 
ао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено, он  
 ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у  
се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јут 
јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S}  
 текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску  
сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите м 
но заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо широм  
ибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред 
и не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавидети 
испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Пари 
е Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу  
оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домин 
а, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз ви 
 својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="176" 
ега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто ф 
ог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео  
ивала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене бројеве <title>Препород 
} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толи 
е унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране ст 
 Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет једним осећајем више дужности н 
ник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти  
де у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски пи 
е за Анђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, 
 баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржа 
ду девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећ 
је порасла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пос 
вета.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним  
пред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је да 
p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p 
једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригу 
ема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Креми 
омислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од  
 икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву 
нтљиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S}  
видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада же 
 са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њене мршаве груди.{S} Наочари би  
о ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде ода 
е треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила  
везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и с 
 собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и разв 
Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била от 
тудената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универз 
ик.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом велико 
у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан 
осле све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнији 
коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с п 
та мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је дивно за путовање.{S} 
.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгле 
оришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гимназиских про 
 диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако 
 Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али 
енска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... 
ао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били  
едно исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу поз 
рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други ч 
ше врхове моје мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била доб 
се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у 
оји те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш  
е је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе цел 
сачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се  
а је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који 
џији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се  
ти што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје ра 
 су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, В 
чезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио:  
гледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљ 
е у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти је 
ва мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је 
е, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња,  
иром који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као гро 
им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заи 
два и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стој 
 Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја 
е 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се у 
ељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела увек  
архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који с 
{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла  
 чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила и 
.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још умор 
министратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и го 
ујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су  
доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> < 
о вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не мога 
адак.{S} Пролетњи ветар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заг 
ва дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној б 
устављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у понеки куп 
д Милошевих другова.{S} Кремић није био с њим ни најмање интиман, једва га је и познавао, али н 
одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину по 
рају кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасја 
> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао о 
 жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је 
> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљ 
ћутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на Дунав и не гов 
во, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прош 
ем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој за 
 ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуа 
дника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се ос 
аде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз  
о, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на  
великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бри 
ка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из  
поветарац је пиркао кроз отворен прозор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно прол 
 и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и 
утио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом 
увана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположење 
 ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви л 
о као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не говори ми да 
атле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Мој 
сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако ле 
.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су  
S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о бо 
 уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине  
ао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>пер 
ђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> 
 се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарско 
 говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p 
n="5" /> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме оставља 
не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{ 
та ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те  
раве Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се на 
не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у тава 
 нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на вре 
и лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим о 
.{S} И ова природа, весела и обновљена, са зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са 
 више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштикл 
капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је пр 
ге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и 
у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са кос 
</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi 
ајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако как 
едан отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једно 
м Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столет 
јао је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S 
кве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала је 
/p> <p>Милош је био пошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму к 
ада, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом сило 
 обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијен 
} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с  
а на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана 
 оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо  
 знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, је 
 и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спу 
тава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове с 
ва и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима кој 
е, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, из 
зону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланц 
д какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу само кад  
и смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да на 
о ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала за руку и поверљиво му ша 
а куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једним врло  
ше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пе 
постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на ст 
он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>. 
јтежа за имитирање.{S} Прав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским црт 
 на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb 
ајмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као 
 је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, дајући н 
тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са 
пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница дод 
тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у в 
невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у  
рштеним веђама, како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане к 
изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли ј 
Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњако 
чила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезвер 
велико канабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мил 
љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним каранфилом крупним 
не косе и меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, уреза 
о сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледа 
може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p> <p> - Ах, којом Љубицом... како  
ле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикл 
ео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p 
пута говорио о <title>Препорода</title> са Зорком, а она му није поменула никада да је какав ро 
о махали главом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{ 
 мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава п 
енцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа  
/p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог 
луждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, 
достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројн 
але се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша, и мрак падао  
вршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном плашњом која му је давала одмерености и пон 
зражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, о 
у кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одр 
 и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милош 
без књига и портрета знаменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женс 
ла се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да с 
машта, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузиј 
"118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави и заноса.{S} - Ја несрећна?...{ 
ви, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који 
ува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је мла 
<p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових по 
ко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или дру 
их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иак 
 А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> 
, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске  
жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да с 
 је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изиш 
 љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се он 
изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији 
сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{ 
 сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{ 
Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.< 
 Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придрж 
> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и  
шетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубис 
ријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненад 
отив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотограф 
би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи,  
ијакер него она затворена болничка кола са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{ 
 задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> -  
мије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да  
тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?< 
се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буно 
ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избр 
>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом  
и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа глед 
фаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да 
а од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне 
познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћера 
моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти п 
 у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S} Цео њего 
утито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори 
ицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо т 
от тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Ве 
долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> < 
и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила 
а спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену зем 
 пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити 
да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није м 
а вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој ж 
а њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и при 
стала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, ов 
ју песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлу 
го ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојк 
<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошља 
мо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање ил 
ш била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у 
се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка,  
{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе гово 
 Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружених и очију отворених, као месечарк 
кушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - ре 
е.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уз 
могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо,  
ано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - 
а су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Т 
- А гдје је Љубица?</p> <p> - Остала је са Драгутином, - рече Кремић Зорки.{S} - А, ево их.</p> 
девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичин 
ке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом ви 
 се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, 
 у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској ста 
>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за  
вих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{ 
 бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих  
обу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>З 
 разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посврша 
това.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, п 
ици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасл 
ио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе 
е је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - Поред љуба 
де је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред драгане  
сталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и  
</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управн 
ку девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три  
ре бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветар 
ицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубиц 
влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које  
аштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</ 
знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја  
задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> 
 Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену  
 белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог видика наше 
д.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Писао је песме из насушне п 
шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро. 
. тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену  
мо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један трен 
ства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом занос 
био нејасан.{S} Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div 
/p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгу 
 и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек забор 
 благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би 
о са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад с 
ским комбинацијама, довео је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда по 
 /> и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе  
ред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док прома 
штала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништва.< 
зналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Офиц 
од, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у 
осад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошево 
 - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких погле 
м испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би се 
рећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши ч 
 али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она у  
 разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, 
 - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, 
која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша прест 
о с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтич 
едности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновника  
 очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p> 
шева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који с 
.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога  
 поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала о 
пало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Б 
атије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Жив 
 за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душе, који  
знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због св 
ке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурним стварим 
вале.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене б 
кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распу 
ити коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{ 
 природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да та 
век је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од он 
примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шонд 
ов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="1 
амном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, једва промуцавши пардон, промаче поред Крем 
ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнул 
овека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" 
ица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог  
ивот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија 
а анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је је 
ући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд? 
исаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом леп 
те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p> 
 Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на које је неодређена меланхолија  
ју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад т 
 досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш с 
досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велик 
ови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија< 
зидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су с 
ad> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је разгова 
еке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима 
тане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац ко 
 <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за допуштење, а н 
се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови 
око, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисан 
би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада,  
чима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, к 
не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце н 
ри дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а ник 
напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким степенима ос 
ови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је 
ити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам 
} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачк 
а имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску 
спуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим укра 
смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мало разочаре 
у.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагн 
чију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци назива 
лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао 
орити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трп 
 остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јеф 
 удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом са 
су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш,  
д овом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош 
ба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да будете фат 
Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати  
 <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим  
љним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, 
ју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али 
овек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној  
њу.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађ 
ојавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила поб 
а прође.{S} Она је прошла разговарајући са мајком, и, неопажена ни од ког, повукла га за пеш од 
о да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састан 
</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори му девојка.{ 
мере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренут 
ас се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узда 
е мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на с 
иротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа поглед на подбухлом <pb n="15 
и су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p 
S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећа 
и како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те м 
о цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам  
амо како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p> - Не го 
 ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> < 
ло ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца  
ђу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећа 
једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли им 
Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место. 
уди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му веру 
> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у не 
очи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{ 
игде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твој 
утим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је из 
ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети 
<p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је сарадн 
ојна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово побед 
лутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод  
сти коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им  
ј посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу 
 од зиме.{S} Леден ветар, који је дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрз 
 говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с 
ицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говорио је з 
 кад је Драгутин већ био далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио та 
је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали 
устити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао т 
 оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољаш 
пио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свр 
Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, су 
и окренутој Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељас 
ад је по повратку из Београда посматрао са овог места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му 
адно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, 
ек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p 
S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео ј 
дина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао ро 
очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца 
 и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао,  
 био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом јавом и 
око удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко 
вот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево ра 
екао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! < 
градску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком која га је држала 
омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов из 
ају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по  
наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да ра 
вијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га по 
м руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па 
риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по  
pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му мож 
ић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ за 
део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само п 
а, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно ч 
иле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски ути 
 саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људ 
да наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пива и визит-карти.{S} Весеље још више порас 
грала јунакињу проживљавала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су 
 кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао 
 се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му ј 
вару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и 
.</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вра 
колико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је како му занимање са њом блажи бол  
е уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде.  
> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар 
ратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе један жандарм и два болнич 
катастрофе, да нам после принесе кондир са животним напитком, благи мелем нашим ранама?</p> <p> 
 ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове бла 
ладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој б 
мић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле  
се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана пе 
 тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још д 
увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађ 
вим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није би 
алачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу о 
ави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је на видик,  
то је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до немогућности, Милоша би леднула ми 
циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепши 
но у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомен 
ту, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и  
ијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као де 
е постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дет 
ојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом ода 
која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузима 
p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него 
анковић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гим 
е.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста т 
ео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђ 
 ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог д 
а ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао ј 
 попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка." 
>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да про 
је су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно дав 
паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне 
железничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и 
инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију. 
 бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тр 
а и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио д 
Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво о 
све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>Ј 
ad> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Крем 
ео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из со 
ђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</tit 
.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузе 
егов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике  
е дувао са Врачара, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим  
ршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, смешио  
ије хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна гран 
ладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков  
зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су  
ш приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Бео 
 из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја 
 било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> 
меног Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и за 
сне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по о 
уран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одво 
 љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем,  
, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p>  
и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не п 
ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испр 
, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подић 
терујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и за 
овим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђе и 
 и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бол 
одужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очи 
ознајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне  
авши испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунц 
и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави пис 
ју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој је већ време оста 
трвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парфимериске радње и неколик 
 покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре  
ла.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвоз 
</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су п 
 јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших гла 
еларије не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава 
Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала ис 
 које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама,  
ти своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некад 
ике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и она желела да осети, као и њен  
моје биће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је би 
овлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као капља живе, губили се у недог 
бише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом оградицом и перуником.{S} Они  
и кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пр 
едњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одб 
 смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саве 
гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који 
ст напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу 
кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео р 
 што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у 
и нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене има 
ину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету к 
ла код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S 
е расло пред њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које кор 
о је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори Кре 
би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под з 
 голодије.{S} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога 
 да је нови писац један познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре  
 је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је предавање син  
дан савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p>  
 од господина Јакова кад год је могао и саветовао га:</p> <p> - Бежи одавде!{S} Видиш ли, ова м 
плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и стар 
ан воз затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим 
лији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у  
 сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употр 
<p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бис 
ој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали 
 који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љу 
д је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав зна 
ум.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуг 
спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да 
емићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као што волов 
Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гледала га целим својим очима,  
ку обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној с 
ме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту х 
у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизв 
ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али 
итај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. < 
рунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела  
а у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> < 
Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теб 
 се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је пра 
трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Пох 
треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања  
ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим пл 
ише никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си 
цале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - 
 младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих п 
њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри 
чег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења изл 
страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутраш 
бе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет смат 
 надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла с 
о преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода 
 се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и ј 
агано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они с 
пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што 
одно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лакован 
облак од дуванског дима је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и п 
Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветара 
Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шу 
 ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> < 
желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S}  
је до пре месец дана била индиферентна, сад је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први  
 приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који 
 и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас пос 
не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге  
ено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут кој 
, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по 
 за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће 
ек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај стра 
 он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједн 
купује лозове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S 
ринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љ 
оваца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету  
 могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у св 
е ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. 
ак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он је равнодушно гледао 
а, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И 
, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био  
S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му  
Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је пров 
 остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне бол 
рицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећањ 
Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И ка 
 сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили п 
на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> -  
зе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пр 
 може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и д 
је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимни 
p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му  
} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те 
ио навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могл 
 паре купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p 
село око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу зад 
знанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све 
она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је  
бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S 
кажем... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... как 
а, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће 
 били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу ш 
> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најп 
квариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али  
на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њ 
ак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених  
а и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од р 
шта више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} 
д драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улица 
ад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад по 
омене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на к 
.{S} Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двос 
е, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> < 
ала му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја са 
 који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт не 
не.</p> <p>- Оставите ме на миру.{S} Ја сад немам времена.</p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми м 
.{S} Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p>  
ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против 
и пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш 
ораке и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта 
 бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициско 
лаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> < 
} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћ 
им читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и да 
ead>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после подне.</hi 
 оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дуга 
ће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња?  
чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од  
д се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познат 
која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се про 
 што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољуби 
има мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја са 
гом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима које 
љив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за ј 
атки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су ис 
ата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала  
убим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка 
него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али б 
а још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка бил 
ту од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се  
и човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена  
дног знака или несмишљеног корака.{S} И сад је оставити, јер поред живота идеалног постоји живо 
вој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она про 
и се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, п 
мене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је сам 
дају на колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог дет 
е, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу 
стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у  
а.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљам... како да кажем... онако како сам га виде 
прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, 
нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не, ја је нећу злоупот 
- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у  
ника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цв 
 <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може оче 
и кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, тр 
ј електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне 
 га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, драги! - говорила му је она 
ремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незнал 
ли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јур 
е да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би о 
лите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош п 
а предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указ 
крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према ме 
лачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш  
је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо 
 му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнск 
ко, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем п 
оја сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Св 
ољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети сав сј 
ма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ши 
ори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p 
малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, гд 
ој бол ми је отворио очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетк 
ао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју, као  
 сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да м 
е тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми  
м још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла  
{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{ 
 раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећ 
 уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широк 
кав разлог који ми не можемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоћ 
ности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не повр 
гла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете нап 
су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> 
ајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао п 
ма, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S} Је ли м 
- Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и оволико до 
 <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестиј 
од вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на овај зап 
ем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба 
ље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, паз 
колу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, по 
о се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао једни 
ко је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мај 
ака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазивала лепе спомене из  
 сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у пр 
оме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си м 
, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он  
и да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио  
и кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, т 
е старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капе 
ве среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S 
рећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју  
орима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и крилата, п 
, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити. 
јке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај м 
ма, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} 
ћом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угло 
, које је општина помало облагорођавала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готов 
шенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крс 
описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Ус 
То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову кратку реченицу: "<hi>Дорћол</hi>.{S} Ја 
плашљивим <pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напом 
до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана 
, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористит 
е једна психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео осло 
будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и пл 
е казну за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених 
азном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га  
 у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогн 
е разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њи 
инимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb n="243" /> Боже правде... како да кажем.. 
инимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и чов 
 по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо ск 
{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кре 
ћу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang="fr">A propos</foreign>, от 
е, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. </p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћ 
ао да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским 
це које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и  
"214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} 
, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она м 
рну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - И 
о тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики 
е ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на св 
167" /> баре од последње кише, ове куће сазидане просто и практички, баште по којима расте бора 
гедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, д 
ти онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима к 
и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини 
утра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је про 
срамних размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких 
да којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Мил 
но томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и 
 је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутраш 
 не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство  
утак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао д 
ас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша св 
милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?...{S 
лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка 
ера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару 
ао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се  
.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инсталацију.{S 
ћи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све 
таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је  
.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде 
у, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако как 
це је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом слатких мис 
ако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пр 
у, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они су долаз 
шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стол 
ја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - одговори 
о се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило 
ство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{ 
х зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се је 
 онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера  
Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Бан 
 n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидб 
.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што 
ео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле јед 
кожом.{S} Зорка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његов 
есама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>П 
ањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S 
ик је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје прођоше, задовољан са добром нап 
ње.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type=" 
о што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познајете.. 
да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати ка 
слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо  
и напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја 
жила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту 
 ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p 
д сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, 
која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени,  
 не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још  
ише.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога. 
 и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме ми 
 се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S 
и ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом мест 
да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима < 
а то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опрос 
, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Ш 
ечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце 
а једва и оволико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене  
м...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, ал 
>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се з 
мо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам 
 Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те во 
> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она  
вало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер н 
pb n="109" /> <p> - Понекад ја желим да сам богат... врло богат, милионер, милијардер, други Кр 
> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{ 
 и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изиш 
но.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић  
</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела опр 
 мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>Али би Милош одмах  
ана.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да 
им сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> < 
сам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито м 
н гест каваљерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори  
а више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје 
мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу  
а не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао д 
моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p>  
 допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се  
<p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи 
ја не могу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти доб 
>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напре 
а се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избри 
гао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осе 
стојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - прот 
стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одго 
ну срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам к 
</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко  
емена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а  
е борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи,  
е и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролаз 
утрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, 
оје сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p 
о.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је по 
е једна комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих  
, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина.  
{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p 
лести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам р 
} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам доса 
 свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавити на оно вели 
</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој ње 
 да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> идеала, крах св 
дговори:</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас 
 онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и 
у.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам границе мојим осећањима, јер 
 крилима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он  
ољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... как 
е нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач. 
- охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, 
на жена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту ре 
а прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети све 
ли крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлач 
још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компроми 
- мислио је Милош на Драгутина.{S} - Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико годин 
 не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер ј 
 шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угл 
жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> -  
о: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га пог 
 <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад с 
{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник би 
дао привремен, био помешан са надом; ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p>  
слице!{S} Перо као и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно  
ујем вам.{S} Али, каква вајда!...{S} Ја сам за време ових кишних дана много мислила о свему ово 
ви и заноса.{S} - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је ж 
- Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла 
рабрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошали 
ивала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простор 
Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба  
о је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам ис 
није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је као мало дет 
е растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> 
јих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме т 
..{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више. 
 тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три б 
е него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S}  
.{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може  
 нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да прими 
 ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми  
а пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њ 
а плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и д 
прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S}  
д хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му 
а мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <h 
доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полаган 
е разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржа 
ност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је  
да за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ц 
да за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем  
оји није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму  
и не забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља 
 хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу. 
м друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркин 
о вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према 
ога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши 
рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Ал 
и, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> 
и немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} М 
 једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је ж 
е.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут. 
нисам мислила на брак; без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани 
ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам к 
 у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што м 
р је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове б 
вршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је он себе, и у  
о је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Б 
ид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим 
 су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећ 
 долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи во 
тина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољс 
 сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио 
 сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио 
{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову о 
{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову о 
орка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, 
говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је 
дух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то н 
о си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јас 
аслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пр 
ан жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце к 
ине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми с 
те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изг 
нема много наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из  
а поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} 
а знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује 
..{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној вла 
мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, 
к тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{ 
што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се по 
овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта тре 
овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва 
ем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метн 
ки пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с 
 што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је немогућно завршити га.{S} Ове посете  
е много!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас 
то ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како 
мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо  
беси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, с 
.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S}  
им се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то  
е ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код д 
 утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{ 
п рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како ј 
цу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Мило 
/p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види 
ко три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудит 
еле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе! 
 поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p> 
 Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још м 
и.</p> <p>Одатле Кремићу паде поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је цел 
кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те вол 
е допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију 
жем.{S} А и ја испрва нисам веровао, па сам га питао...{S} Вели, <pb n="187" /> литературу може 
 Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} 
ја.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи 
, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени у 
ово кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У 
авет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша исто 
уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и г 
 би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - питао се 
 први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало  
о мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести  
нији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као дете к 
 хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да пот 
асом пуним мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кв 
.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић усту 
а рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој друго 
 Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутра 
и, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се о 
 је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам 
 све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S}  
 те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју с 
 те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју с 
оме што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала  
оме што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала  
а замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу  
" Али, понекад, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ј 
тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весел 
им крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећ 
ше.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка  
може дати, али...{S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вр 
ца.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојч 
поред мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за т 
ирају кадрил на забавама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с велики 
ом.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у  
ћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћ 
 али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двој 
мена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, ко 
а се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која ј 
ицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста м 
та у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли 
S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што  
 један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут 
тах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имал 
 су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна  
{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страхо 
што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твој 
 о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говор 
ај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду  
ори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</ 
 не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се 
у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба 
ознавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на с 
до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро 
олиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржила, мирише као измирна.</p> <p>Милош ју је г 
се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао ми је добрих савета.{S 
 "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те  
 су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадули 
 Вели, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими...  
икада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је  
ју безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и  
пијаницама, изналази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упоз 
у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресе 
дник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се уми 
отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и па 
.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти 
ш.{S} Ја сам, истина, много патила, али сам и много љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако  
понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци. 
ину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти  
вај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То м 
је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је  
 напор да говори. </p> <p> Прве речи ни сам није разумео, али после његов глас грмну: </p> <p>  
ако би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али  
едњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и 
како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Мил 
 Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, повезани 
>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и  
ио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не мо 
атства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам ш 
еоград.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом. 
 Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба  
} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S}  
мишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да с 
ари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на с 
ија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - И 
{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га  
ст ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p>  
инар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Куј 
ош чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и привучен инстинктом његове задовољене с 
нине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења п 
 <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово  
еби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на горе.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси 
изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа  
ађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... нек 
, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао 
у марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, господин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа изв 
ао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био довршио и и 
оша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>-  
е писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју м 
е.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бројева бесплатно данас...{S} А где ј 
лио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Тв 
ак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} 
один-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легни 
ead>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Ми 
А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка врат 
ад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред вече.{S} Пријатна девојка.{S} 
ликих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми даје наша 
ме прекину, - одговори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</h 
тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- М 
више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - о 
ио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто ш 
а драга Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, 
сантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо пис 
</p> <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоли 
> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није  
:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши,  
знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле д 
? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам дирек 
у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, гл 
ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи тол 
лим на вас.{S} Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело свој 
обар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> к 
оје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљив 
замишљам... како да кажем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тр 
ћа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, 
Дај ми један пољубац...{S} Да знаш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пру 
вериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесности.</p> <p> Место одговора, М 
 <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавол 
браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је н 
ници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће там 
остити, госпођице, кад помислите колико сам био заузет опером, концертима, музејима и свима они 
осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ пријатељског, 
 би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав 
небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све виш 
лужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав 
си весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да 
ла, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад вид 
шио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си чов 
агана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гле 
ћности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је 
постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она волела у 
мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што  
о срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велика ср 
ирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју м 
д тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што  
<p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> < 
, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Н 
ку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти 
 јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом пор 
е ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добри 
} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не раз 
 а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Че 
у црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја 
и.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја 
на борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу свој 
<p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми см 
/p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема пал 
те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту  
лади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постариј 
} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем 
био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ва 
интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више д 
ште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ов 
да сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није  
х, Мико, опрости ми... ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она  
јутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка 
си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не каж 
 Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајде 
Ја немам ништа, ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остав 
м те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над 
лети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред  
тећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Ал 
смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти 
ју ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се о 
ју ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса ко 
а грозница ми рије кроз жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се,  
м га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеј 
ати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - 
04" /> велику љубав, онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је н 
мишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трп 
нати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Ј 
 лажи и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти 
оја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твом 
оја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у тво 
ку.{S} Она је била избила из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је ра 
монијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицам 
на њу, лагано му дође мисао да је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколи 
г заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет 
о осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми т 
о мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, 
срећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је 
ављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да 
сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само 
 се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година?  
је глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом к 
и је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености о 
е би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај. 
} Лако као на крилима, из његових груди сама излете једна реч коју није био тако давно изговори 
 за прељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело 
кућу, једну породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жељ 
д мене!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за трену 
ље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се 
д она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби  
{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога написано је јаснијом писаљк 
тављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твој 
е сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него  
ки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S}  
а.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице бил 
ек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала г 
ултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без  
оре од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег ра 
мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{ 
ни ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао. 
ев посланиче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарц 
или су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим  
празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S 
безбрижна, али не ради њега већ ради ње саме, да буде весела и савршена онако како мајка жели с 
рава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране  
ко је.{S} Мајка не воли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге в 
 све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хит 
 како сам плакала.{S} Допратио ме је до саме <pb n="145" /> куће.{S} Мајка ме није грдила.{S} Н 
много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малоду 
о.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се  
од <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p>  
.. зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="cha 
здах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није 
ко пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове 
Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њих 
 је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у св 
ева, благог као купатило, не знајући ни сами како, они попустише без речи Љубици и спустише се  
ком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце ви 
.</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате моју мајку! - додаде Зорка  
 се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ва 
 Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавних радник 
догађа него да идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p> 
ала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно ка 
е се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их уд 
е у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас по 
 све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас 
осле вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S}  
 се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кру 
купље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} О 
глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да  
зала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барут 
у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба р 
ијатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити је 
вала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом  
ите ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, љубазн 
ња и брига морала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојават 
стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она ни 
урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још кој 
.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био  
уна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писа 
> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић с 
 <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико 
вари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала 
г месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто д 
ућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> писма или дост 
 шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога мах 
пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређаш 
акав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су  
 су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он није довољан, - благо је к 
них и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али н 
е Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио ку 
аје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p 
лања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде 
 ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благ 
рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим  
 Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужи 
во место.{S} Дадоше му и његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{ 
ама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартиј 
еном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој д 
ом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио 
да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Ч 
Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{ 
>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским  
еђу нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим 
као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре 
уше.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и но 
и.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који  
} Она је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ак 
 хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати 
 округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S 
.. тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Зами 
и поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах х 
ог мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па  
 жиле.{S} Апетит сам готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро 
- Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног техничара.</p 
у...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни С 
им степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да с 
У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви  
itle> њен вереник и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву 
ки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је нестајало ваздуха.</p> </div> <pb n="46" 
је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи остварење свих заносни 
ли.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу  
машује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је т 
 београдског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Мил 
инту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је би 
ко; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут 
 се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђа 
не улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољство са 
 <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста с 
има, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишље 
јте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те у 
ет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</tit 
 улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбри 
орби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и свој 
пширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра 
.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме 
 нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећо 
р свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: пор 
уди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи -  
ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву 
и не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придајемо.{S} Јесте, 
 од 150 динара месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар 
на светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама  
а све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су 
 му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала  
, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази у уред 
 је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као он 
ли смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потражимо.</p> <p>Али, зловоља  
дим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђ 
орску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду  
ни да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео.. 
 <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се в 
{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су ост 
S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро ја 
сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом нар 
а неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешир 
ле паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p 
>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим напором, истеривало последње зраке, да 
ену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише:  
ав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од  
ном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title>  
ом.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у  
ве оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занаве 
ивот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју. 
ивот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју 
је треба крстити различитим именима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, 
тојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији ме 
 сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете... 
 да ме она већ воли донекле.{S} Од мене само зависи да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брз 
но тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако,  
сна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да  
е пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турск 
гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса 
вој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мук 
тих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везал 
е заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кремић 
е грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом жен 
дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије. 
шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасви 
лариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутрије. 
ђање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све бил 
онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су н 
ини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време удар 
лету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина бри 
ићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Ту 
ко да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш пр 
а онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, н 
 њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се 
 Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и бе 
 ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане 
еликом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутиј 
 баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала ста 
 залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак 
Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је  
н стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Как 
да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, каж 
 он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један  
 <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје бе 
 једну епизоду.{S} Он поклања овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена об 
препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободно и допушт 
воју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пе 
лас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ј 
шћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљ 
епоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак ранијих дош 
крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи из 
ми и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пр 
 ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја имам неко п 
зана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> 
Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње 
 треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три  
м да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави.{S} Пиши ми много.{S} Загрли ме и з 
во писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме с 
Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када се одбије  
{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Т 
 и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, ч 
 Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нарочито неједнаким ст 
м нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод ру 
 волели.{S} Од нељубави и равнодушности само је један корак до злочина, а злочин, као што ти ре 
 Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловањ 
 песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео 
. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и  
речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. </p> <p> - Н 
 да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послат 
{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си  
ао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало. 
{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше и 
 на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњц 
тила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем 
 између њих двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као  
уним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне,  
 Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад т 
ки израз замишљености и дубине, повећан само једном количином неке неодређене меланхолије.</p>  
 чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда с 
а ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је истицао своју слик 
м све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена 
ва које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љубакање.</p> </div> <div type="c 
 и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу дол 
ку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем о 
де његово име оцењивачки одбор је нашао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично  
 умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено  
тпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најлепшу  
лоша <hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, 
а и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не боје 
 не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да,  
 именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да с 
 да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на пу 
У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и  
 душу.{S} Мислио је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо- 
, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p>  
ди грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Ве 
- Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али 
бица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како  
не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину 
м... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да је г 
а по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи  
ма, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и каже 
ватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репо 
} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније,  
ао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљена жена притиште руком ле 
ем жутим и енергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узм 
о онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила с 
ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се дес 
 опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума траје до  
 која је од које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, -  
чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне ст 
е помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поре 
p> <p> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњо 
поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској 
градских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са 
на, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родите 
ти и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Ж 
сти израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - 
 било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје би 
још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштв 
 велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш само како сам жедна једног пољупца, не љубавног већ при 
{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољупца, не љубавног већ п 
а си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S 
, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самари 
ирну.{S} С високог неба, прошараног још само по неким облачком, изливала се милина и радост жив 
/p> <l>Бледи месец зашо за гору,</l> <l>Само један гунић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се  
ки хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека 
спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом. 
у, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У  
мићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је чове 
 Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми иде 
хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао.{S}  
 од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се увер 
} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у ње 
то чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне м 
..{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... ко 
м: сад мој лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни,  
 заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љу 
 Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа ни 
ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорк 
, да њему припада, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостај 
 На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S} Тре 
аће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ов 
као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену 
ега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... к 
ошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само 
 да жртвује ону коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе о 
баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе <pb n="117" /> не избија ј 
 човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S 
а, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић уч 
а га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је писао кући била су све кр 
 и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило с 
з речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p>  
дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, 
 није за вас и од које би задрхтали при самој помисли да вам буде законита жена. </p> <p> - Ја  
авеза према породици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је  
инског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило 
ио је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била не 
 љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да  
стао без дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примет 
p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњ 
воме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуб 
ад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које н 
ће, биће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи< 
 изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S}  
ављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз др 
о свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са 
ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзажу београдске околине.</p> <p> - Јеси ли  
203" /> на некој другој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више прип 
е ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој Миле.</p> <p>Да з 
p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљеног пар 
ободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса 
ејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> < 
{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих јабланова вод 
ред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се 
г гладног пса, покварише му задовољство самоће.{S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пс 
ске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и  
оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жен 
/p> <p>Али, зловоља и жалба за пропалом самоћом, која је јасно била исписана по Љубичином лицу, 
<pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво на 
вљао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са  
сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} Из љубави?</p 
к трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и по 
ад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви 
а собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном 
а пустила кад <hi>драгана</hi> извршује самоубиство, претпролетња мрачна ноћ, њихово лагано отв 
е једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију г 
мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема 
ност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве  
дом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су д 
 среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, 
данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја сед 
својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао 
тересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотрио онде где 
а и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену мас 
рка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљ 
је Зорка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, 
Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не обол 
за, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутр 
се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се 
 је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на т 
ало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најср 
<p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотин 
абакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и 
то пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мука 
су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Ан 
о је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници 
ала претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, треба 
ша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али сан, као какво неваспитано дерле, само је додиривао тре 
цима прашине, повлачи да проспава летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене 
 Ох, није могућно, ја не могу покварити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је пра 
тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} П 
 годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сирот 
лошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по по 
ине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желел 
тине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела от 
ебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја вид 
и боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да  
ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу  
рала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу покварити са 
то се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су 
је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ст 
 као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је једна мрља, која је стаја 
би њена глава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица 
ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЈЕДАН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако  
тво ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвра 
као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од они 
а у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота про 
рећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико крат 
ску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машт 
ледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених 
 проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} А 
 да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе.. 
а пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око  
дао куфер?{S} Да не испадне откуд каква санитетска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и в 
долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари св 
ла, нарасла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно  
{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих п 
у, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја  
олуотворене и насмејане, као да је душа сањала некакав пријатан сан.{S} Овај осмех кварила је ј 
 га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, није могућно, ја не могу 
би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ј 
би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S}  
је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p>Али, нај 
 љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету 
зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи д 
 Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме ме 
реба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година откако је оставио родну кућу и по 
исам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био  
 над овом незграпном кућом.</p> <p>Нека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S}  
о пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, бе 
/p> <p>Забачено, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних пу 
зу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано туж 
 шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у држав 
ју; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправн 
их игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце 
Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом Љубицом? </p>  
их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је до 
еко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и х 
ебе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ств 
еденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве берберн 
а душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се н 
 да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанк 
м оне бугарске географске карте, био је сарадник <title>Препорода</title> за балканску политику 
сам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди  
 палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи својим друго 
лагодаран овај позив, - мислио је млади сарадник <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси н 
е су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво 
а као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Креми 
 Г. Милош Кремић</l> <l>престао је бити сарадник Препорода.</l> <p>Кремић ово није никако очеки 
рло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притискивао је левом руком срц 
ересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title> за патриотизам и умет 
ћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је  
 је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> загрцну и сам, и запл 
пела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидн 
 да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На листу је  
Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љут 
тајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он з 
S} Долази неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p>  
 су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапињали капуте. 
е ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Им 
 у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вич 
аст ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније 
p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежани 
S} - Личи му ко ждребету кашика!</p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, бе 
S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетациј 
о да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с вре 
да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне 
 појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу  
ед ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:< 
ко свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није било више дивних ужичких б 
а ако ови воле искрено.{S} Њима изгледа сасвим просто и природно да деле и кесе кад деле и пост 
дари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двој 
и не наличи на љубав.{S} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису ис 
глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сир 
ије чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то д 
 Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од па 
ра се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би жи 
а је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и с 
ле мале почивке, он продужи, али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? .. 
ласку путника.{S} Међутим, посао је био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у 
<title>Препорода</title>, Кремић је био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом  
ита на бину. </p> <p>Овде је призор био сасвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глав 
зад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отом 
рем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с  
су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота 
 грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим 
ање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S 
ва Брда и по модрој Савиној води, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи  
S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он  
ији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у пра 
зила у једном лагуму, који је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лаг 
и глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут 
нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било  
ставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали  
криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од к 
 патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је м 
 ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта  
, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спо 
вела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} 
д му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола 
и, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмица 
о двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош 
ти за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> < 
ио жандарм", на месту њихових некадањих састанака, Зорка нађе једног носача, даде му писмо и до 
 вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружит 
"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи 
рком.</p> <p>- Онда нема ништа од нашег састанка, - рече Кремић љутито и претпостави да се одре 
као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ће 
Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> <p>По не 
 и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се з 
пи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекција.{S} 
 те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота 
или све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгути 
 свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједн 
 ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово с 
друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке  
 </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се 
што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бур 
не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, п 
ило досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москв 
 тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити  
а нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и  
у Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и г 
и, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} 
и царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из ин 
i>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.< 
 звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних радничких т 
иком његовом.{S} Кажу, пуна му кућа као сат.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал  
ј ми... како да кажем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник 
</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам т 
 /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - уп 
 весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина. 
ебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњ 
о ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничар 
био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву са 
а дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он 
на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мар 
као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско су 
чна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овог 
а да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо пр 
"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како 
ћ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка  
ођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћ 
,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> 
У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не треба болесн 
о неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - 
 да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам прес 
ног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправник начини један  
у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око  
{S} Па кад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} 
 је киша престала?...{S} Колико је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се заустави 
у слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач нао 
овник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљиво затворио мастионицу  
имао пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али ниса 
е! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она се 
не мари ништа.{S} Бићу готова око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржим 
ука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S}  
асовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, 
 на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била препречила јарак поред тро 
{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обично 
ном марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао 
она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака? 
е био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред ск 
S} Нарочито ми досађују посете и изјаве саучешћа.{S} Досад нисам знала да имамо оволико познани 
о руменије од драгог камења, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају 
ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезо 
ов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоће 
изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док изиђе из куће, па после идите куд в 
вну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, ко 
ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге 
мао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу н 
младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгу 
Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} В 
ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ј 
, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, сре 
да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - 
ве године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати  
чје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над 
 задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, бела као онај снег  
чак, - испрекидано одговори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узр 
свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне праве, највише љубави која 
онео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене гру 
 до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита  
{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну 
 прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао с 
ближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних образа  
атско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готс 
Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби ж 
бав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се п 
аки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања вољене жене, само да би разбио облаке њене с 
.{S} Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге го 
а ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Начелник не прима.{S} Има један г 
 Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} 
има.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо 
</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, -  
p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љуб 
...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S 
имећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито 
 куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{ 
ј пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу 
олим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благ 
егових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и осл 
S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са ка 
вом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још је 
ило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу 
м до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши с 
ст сати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десил 
а беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од не 
и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она 
а он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред  
познавао.{S} Далеко од Зорке, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, о 
леће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се ш 
 и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог 
} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и по 
тор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се њего 
лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Вазд 
ас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за ме 
 ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била те 
ршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то  
е само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно п 
 грчевит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се  
ги свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница 
 ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песничк 
анки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања 
еће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле више да траж 
раду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепал 
шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога,  
а тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала к 
- "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на 
 задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрав 
ати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред с 
алеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право З 
их најслађих загрљаја који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - 
истог мишљења, а нарочито наше последње свађе, ипак, Миле, она је моја мајка и ја патим кад она 
> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се јед 
унца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као д 
 пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћ 
ка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим.{S} И Кремић врати 
е путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велик 
една срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен  
ечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађени, те поста 
е те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо з 
ени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још мало.{S} За то време 
ло Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта  
дин Кремић, наш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да  
пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорк 
, а без иједног задовољства и права.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, м 
 и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну м 
неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p 
разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему б 
.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па овај зана 
ју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је 
али обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} 
е и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве но 
орба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, доне 
шање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Ви 
 очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док 
} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p> 
...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Ми 
>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није рекао <hi>да</hi> на сва питања во 
, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отезао рад 
међу пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у  
е био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} 
ност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба па 
очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламе 
е се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог беде 
танци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бригама, пл 
ла родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, мо 
о од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, нећ 
ехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је, и једном и  
пак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је 
, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружен 
к осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћут 
а питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?. 
су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{ 
ности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава са 
} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одас 
мству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га друг 
ма је отсјајивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде  
едну игру, игру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као  
обро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом св 
дану растера му занос поезије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку  
ис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: < 
> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су д 
ици.</p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то ни 
 не разумевајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа  
ти, навикла је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да ов 
, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они имају да мисле...  
> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свако осећање за поштену жену, - рече напредњак и засме 
лазе, за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно п 
рпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим кишама.{S} Ј 
ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је гос 
о сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бан 
што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао стр 
а у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета поч 
ну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива 
лаве један лисни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи 
е у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p>  
за кроз које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. < 
, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу ште 
ћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су не 
, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мора 
еће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвет 
ојављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана Милош је примећивао понешто лепо приновљено 
бе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Т 
.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је д 
 он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које 
азначио.</p> <p> Паде прва реч, обична, свакодневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава с 
тво смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са 
хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у г 
 речи, она би грдила Зорку, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само  
у тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можда и лепших 
о.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{ 
и, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренци 
ољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад ни 
{S} Живот вам поставља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и на 
, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубок 
; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују  
е чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму,  
 Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и немоћних који 
ити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме 
тив жандармериски каплар је бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капут 
 јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју 
ерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрх 
 то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око 
ет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви 
адује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколи 
евао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече 
 била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{ 
елом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, жив 
, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосе 
 је мучан.{S} Он је пустиња која доноси сваку невољу.</p> <p> - Милошу! - благо га је корела мл 
више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну прилику где је могао загрлити своју драган 
ремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На  
ах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други преде 
орио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се пов 
ном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити 
је остарела!{S} Још коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p> 
а ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она 
м ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим 
азочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису да 
 пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој  
<hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе,  
ставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено,  
 пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универз 
рећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом у 
ће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео  
кафу и испуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз та 
и нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисл 
Кремић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фе 
исао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је т 
вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застајкивао, све 
акле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти нем 
уди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише п 
нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се заус 
нас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се и 
} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мен 
у два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </ 
некад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притис 
урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски сне 
 пар више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији 
сец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено,  
стиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанствен 
p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овак 
ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, 
блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог 
ове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрез 
ко се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје  
им.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, л 
 столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју ду 
S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова п 
. </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као прир 
а не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сар 
ћ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекор 
ислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост 
ла! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи 
 да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живот 
 њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети  
дици, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У по 
а, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала  
кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао н 
 задовољавао, и желео их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргн 
ека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати теш 
су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су п 
е одвратно.{S} Овај новинарски посао... све исто, сваки дан исте речи, исте похвале и грдње, па 
 љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на  
.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и  
а је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, јед 
ном самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једн 
умњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове године, зарад 
земљу.{S} Киша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као 
дале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио 
мљом, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог дом 
{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: би 
ених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пр 
ута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p 
знало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам  
бији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претво 
кле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно  
анично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и 
ућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољ 
мену.{S} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} С 
постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи  
 очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч 
 срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло 
вино.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је с 
днем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... кад је наштампа 
 динара... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} 
вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</ 
пуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка пог 
и дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови 
ији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуни 
{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица в 
</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и 
сећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је ју 
 и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа,  
могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајте милости 
 Ако овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не т 
и, ова болна готовост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи гре 
од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, 
амо тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти 
оту и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да је све свршен 
ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{ 
авим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће 
све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте ха 
м сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломи 
њижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен 
рибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви  
новника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне 
радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог 
о.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мисл 
бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је доша 
Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу  
 добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с лев 
ти на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна 
 се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да  
ан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражав 
ао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако  
а и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, м 
која се разливала ка западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растоп 
мвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div t 
своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мрш 
својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он није хтео да буде при 
дговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад м 
/p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселост 
е био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце кој 
 посматрала један облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде вид 
 га љубоморним, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин,  
 способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S} Размажен 
воје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је му 
зиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тел 
својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред се 
ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено  
у све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде к 
д из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маш 
тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако п 
 цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да  
арница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут 
 нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки  
S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанств 
био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се 
ворио би јој њен драган, заборавивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S 
ко јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p> <p> - Мико! - прекиде  
црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу  
д, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво уч 
ставим једну носталгију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на сре 
... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... ка 
 задовољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и зах 
читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути та 
и.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати? 
а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стој 
 S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме  
 Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љуб 
стократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог  
на борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сак 
кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао то 
прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још 
 крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јес 
} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Нег 
е жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</ 
реувеличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један  
Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема  
лико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да  
иве природе и двадесетих година ишла је све даље и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју  
ао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали  
е било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крста 
елу руку голу до лаката.</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпу 
љака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка ј 
а на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до орман 
и рак с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нек 
ње; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиск 
вцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S} Он није био 
 овој културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам н 
где је све познавао и разумевао, где је све било његово, блиско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> 
: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини 
иле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула  
> - Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узим 
} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој је све играло.{S} Изгледала је лака као веверица, живља од 
састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена 
ужи она, - али, од јесенас, наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S 
бави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела кл 
 свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је  
 видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с в 
нци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза 
 право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <title>Препорода</title>, који је сри 
 откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо тр 
 на крај канцеларије.</p> <p> - Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S}  
у.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да  
...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромн 
 пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово  
а песничког заноса.{S} Видећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна п 
езависно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је  
 погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали залогу.{S} Пуким сл 
а ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам 
ајситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госп 
во и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обра 
S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака пес 
 неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено дугиним бојама.{S} Видео је да не 
лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му ј 
ре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи 
ој самоћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице  
их кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се за 
се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову 
три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу 
ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо са 
д жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се в 
 је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по ли 
упала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромн 
те врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долазила ноћ, брза као киша,  
 су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране ми 
у хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво  
гу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мал 
се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и  
 опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њих 
ао до краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио там 
уго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави 
и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} 
ајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији члан 
е бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко о 
 гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја са 
о лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији с 
 о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их св 
ламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p>  
учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуче н 
о се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, пло 
вца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, 
јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p 
се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра 
 неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све д 
мо министра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p 
илошу, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, 
руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ниш 
ироде и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице 
е биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>До 
 ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рука 
 његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако далеко он у 
ки удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што по 
овај рад на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његов 
брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад зав 
е... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, н 
ами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињ 
{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> 
к се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала 
оплим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући овај поздрав, да с 
ке чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега 
да ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да одређују и у нај 
одичним бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају  
ца, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младос 
, а заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе к 
и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрада 
нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, 
 јој рекне:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим до 
тету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са 
 нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео 
та.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изненадним привиђењем осно 
 излазила је на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавни 
ли праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишл 
ивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пре 
ад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер с 
 се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Пр 
је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави  
ветлост просу по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало 
походњу, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у 
е знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти пр 
озору поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} 
обиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију. 
а смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништа,  
 ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам д 
Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиш 
у моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко,  
драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје зна 
и, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно  
им.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да ника 
ејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Вид 
 су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзихтскарти.{S} Ове 
, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја по 
ни град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зград 
на сваком кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза 
атеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оно 
 је приметити да Милошева рука привлачи све више руку младе жене, и да је песниково срце све то 
људе као послове.{S} Све разумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који 
 цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> предложи с 
 ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ј 
ам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, 
во је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како 
ем да ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећ 
p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражит 
Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видите господин-Кремићу, мени је незгодно 
>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја 
ји, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пол 
лада жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен при 
 је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све ово, да бежим, али куда? ...{S} Ми не осећамо колик 
латна пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бј 
енију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Ми 
се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће 
ене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{ 
вог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике. 
i>Круне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћ 
 и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, 
е неискусног песника, и он је наваљивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћем 
 жену од ветра.</p> <p>А ветар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег пос 
зио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година  
а, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале п 
ивот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је не 
, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било свет 
оли, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не  
 ње нашао и веровао да је боље зна него све жене које је досада познавао.{S} Далеко од Зорке, о 
а ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> 
 тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драг 
слећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј на 
ором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега д 
 који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div ty 
 по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајућ 
ћево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до 
<p> - Ох, овај загрљај, он ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, 
 нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми ви 
вала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p> 
тавши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него с 
 кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш,  
ну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико  
 образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине 
е се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p> 
азилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тај 
игарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, би 
е равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза  
је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца 
> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било  
дравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесн 
еш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не раз 
ај критични моменат од кога је зависило све.{S} Он је прошао и донео Милошу победу.{S} Да, ништ 
више живот него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојс 
ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми поку 
 ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз  
 нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све 
ересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> " 
лаго.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само 
 је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова и 
вог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, 
лим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на п 
ече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања 
је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њега 
 помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како ј 
ности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обара 
дом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о п 
рошлости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли 
д брака.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и 
штовање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за  
 децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има 
и; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија 
 ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољуб 
и моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја укр 
...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и ко 
е како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце  
на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега?  
а мисао, брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у  
и очи поново.</p> <p>Али, наједанпут му све би јасно.{S} Лако као на крилима, из његових груди  
, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да 
ти.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два  
ремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи  
, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево ве 
>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?< 
е родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драг 
иљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на о 
убоко, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако 
на до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да п 
ио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке,  
код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и миловала разбарушену к 
 пламтела пред њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било р 
обруч, као један велики грч, и мучио их све јаче. </p> <p>Глумица која је играла јунакињу прожи 
кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, жив 
жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чи 
од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да 
- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све 
онови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије за 
ем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S}  
ш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио... 
itle>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мисл 
јку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... 
а ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја  
 шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у ре 
сна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="207" /> овд 
имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња  
техе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би бл 
хану вртешку наврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су 
ој влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је тр 
 ову зловољу која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не попр 
Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теб 
а и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада  
<p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту 
 је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен  
 тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које је био жељан дан и  
 научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Бе 
липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна ка 
ра надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп п 
е и покуша отурити мисао која га је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће  
иси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе,  
, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и 
вљати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угле 
 трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према с 
{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него л 
више од осамнаест година, а знала је од свега понешто.{S} Она је била од оних девојака које тај 
добре воље?{S} А Милош је, независно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије 
де да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што 
а Дунав и не говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежн 
а будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да 
 нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њег 
једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто шт 
принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је волео  
, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла главу и 
 пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као зла 
банкротство <pb n="244" /> идеала, крах свега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја  
бави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће! 
ебу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону з 
вог намештаја, који је за њега био живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је ста 
 јасно била исписана по Љубичином лицу, сведочила је противно.</p> </div> <div type="chapter" x 
ио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S} И 
и Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да на 
д мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша је лила 
тства.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би св 
ик и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говорио је уплашен 
а после подне.{S} Напољу је било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило из 
на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на бледоликим образима младе жене, а јуж 
раскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по  
латким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га  
алупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у 
е него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице неста 
у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњавао је све.{S} Његова мисао била је оту 
дубокој паћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> 
е, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавањ 
 увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле ноћи је била раширила по небу завесу сив 
ену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајућ 
тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупц 
м су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло прод 
 оживљавао њено лице, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пр 
} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник  
ма свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се 
ут доносио кафе. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљ 
ређашње болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевш 
тао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупи 
у сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p>  
а видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра неколико струк 
м срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође ш 
ирило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на бо 
 време ових кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да ов 
ког начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је била на 
 је пак Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је 
абави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успет 
 и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{ 
p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрегоревању.{ 
шта није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки 
сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела 
треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џа 
 госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгути 
е имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали 
ислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружит 
 једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе 
 се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богдан  
"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац п 
неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безб 
ен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне  
а се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му је заоштравало бол  
на кратка вест? - рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну  
најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав грешн 
 нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањ 
а таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</p> <p>- Погледајте само наше 
млада жена поче да осећа муку и губљење свести, ону муку која почиње од краја прстију где се св 
родужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали. 
ховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се ста 
} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил 
<p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упит 
p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав сканд 
се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер 
осле, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта 
 има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај и пакао.</ 
S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута т 
ем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано платно, на којем је  
, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.< 
има.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као п 
шта на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, 
трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе бил 
.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега 
на је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде п 
у као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој 
ити, али превара ...</p> <p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше же 
ако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ови млади људи ни 
 заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ле 
 у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, траже 
и грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више новаца него 
није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да каж 
ли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запуш 
ко недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или н 
ку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замал 
 пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим 
а, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за  
ко.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те сре 
 неко право, право да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја н 
е да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава р 
 - певуцкао је Паја, сарадник за женски свет, још мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта г 
е слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кремићу би јасно да га је видео Богдан и 
ојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где с 
ек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју 
полит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p> <p>- Наче 
и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако за 
мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта,  
га што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима пуним љуб 
век не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S}  
м... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и живимо као печурке, никле после је 
вног пара. <pb n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и сел 
 утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мисл 
ну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свад 
ада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја  
вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњичењ 
често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада призна 
миле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан рад 
лаве поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је т 
боравио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="ch 
ићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове т 
био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у  
ивот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илуз 
и и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрп 
ас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, м 
{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио 
нство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна 
е и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Беогр 
 бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно 
о!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога 
ка безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> с 
у вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Т 
о још јаче, јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам 
штене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређ 
 тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово  
атраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још  
ца маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је 
 ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост из 
S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог стар 
преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте не 
и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завич 
 које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се  
ву кафану код <hi>Два Пања</hi>.</p> <p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало г 
> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, н 
т је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не 
 целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и 
т до куће му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, по 
 због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола пред позориштем,  
та.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини ви 
а Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од  
 на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а његова машта, раскошна и кр 
е ни одело, није је одвајало од осталог света, али Кремићу је било лако разликовати је у гомили 
 требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живот него мучење, гд 
ок је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде доб 
 страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу  
лази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом 
ног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мил 
 сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} П 
ење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стој 
о сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојн 
има тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица 
је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче све.{S} По природи пршт 
ила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских копита.{S} Д 
облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада. 
противно нашем обичају, није било много света.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у  
ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера 
 и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи п 
> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се  
 успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама чов 
 из министарства. </p> <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно 
како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни с 
се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришно 
 за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа Дорћолко, коју волим ви 
кав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, 
оведених заједно, како ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког жив 
 светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади чов 
авом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залу 
орке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, кој 
воје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под р 
лила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потрес 
а и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша 
амен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њихови 
коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и 
мениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао ј 
је руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дуги 
 топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодл 
о, киша престајала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почиња 
био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђи 
и су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимств 
било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је н 
S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фија 
је висио позлаћен лустер с многобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлост 
ли и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> 
ј, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У усти 
са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, 
о.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинск 
> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветља 
ога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као  
мње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, као шт 
и је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош сво 
p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бив 
, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и осветли све, пред њим  
злетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је с 
а, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону 
е у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од 
е није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте се 
ле су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити н 
е сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себ 
ло двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p 
идемо овако сами, вечито сами, кроз ову светлост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да пост 
горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу 
 облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским  
ош неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је била врло 
ош неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је посматра 
, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним бледоликим образима, заровашеним неми 
ве ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Конд 
 осенчен непровидним падинама, до којих светлост није допирала.</p> <p> Кафана је зјапила пуста 
ност биће ваша најбоља награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, ко 
ошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци ч 
ље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош 
 у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} 
 <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је уша 
иле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руме 
ке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно чело и открије  
ирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није долазила ни откуда, обасјавао је њ 
а.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав  
 је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њен 
ше на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њихове груди раширише се  
<p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играл 
има и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је бил 
ње видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћ 
усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> < 
рка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч к 
жне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече в 
штала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и из 
и још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Мило 
вај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у средини, ве 
даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала ј 
ала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрач 
о градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска 
уштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале 
а овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки кра 
з ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S 
ктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са 
је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било сув 
из мрке боје њених образа и под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед ј 
ено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана 
е маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишо 
сагледа лепоту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S}  
рбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стр 
пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера  
а некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко неј 
овек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња 
а за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="S 
сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> < 
де... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> 
ла.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би вра 
улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по пала 
аво упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихови 
У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од 
ван, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена китом лањског босиљка.{S} Па ип 
м сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид 
слобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место одушевљења за којим је чезну 
 је ово метафизика.{S} Ја не знам да ли светом влада једна највиша памет или постарији човек са 
а.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинк 
едност ми придајемо.{S} Јесте, нас деле светски и божји закони.{S} Али, зар међу нама не постој 
тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардон, Зорка, можд 
је добра, она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико ост 
p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на до 
лошу... воли више него највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Ш 
ав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> 
p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима живимо одавно заједно и у  
 ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="1 
.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љ 
лош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и  
Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хо 
 стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, 
а је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још виш 
вирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек ко 
римећен, одузимала је могућност женском свету да позна његове мисаоне очи и мек глас, који је д 
ви хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигур 
а му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме  
м стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Ва 
ава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед. 
S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав 
ист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никог 
 отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се им 
и у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би п 
мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те во 
што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S}  
сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с пра 
РТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <tit 
е му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је очекивање Зорке, које 
 столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уре 
мењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош  
најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе  
м пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче мртвог намешта 
а свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} С 
ој. </p> <p> Келнер донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута 
е је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После црк 
 кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад 
ина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмићима се провиде 
 Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат 
де у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред  
дух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник ма 
није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљ 
евајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче. 
лерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.< 
 долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, п 
 радом на интересу народа и неколицине, свечаним резолуцијама и немим гутањем жаба.{S} С димом  
 сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из р 
ио потписао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна п 
} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног п 
много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала, војници, пушке  
око у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној 
 се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на јед 
{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Диг 
 га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и вештом женином руком 
емељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апар 
 црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали н 
јно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова група на Униве 
ли смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар,  
шавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграп 
 пред њеном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко т 
 <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја п 
што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на поштен начин.{S} Ал 
дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, г 
ажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше  
ас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана. 
едам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и зади 
у, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио св 
ви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што вид 
, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо  
авље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S 
ли нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштени 
чери нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На  
а је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек  
ета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је  
грали домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и  
рија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу,  
уку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на н 
це Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb  
ише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунц 
ћи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачуна,  
 је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта 
ри пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p>  
и би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дун 
е, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици људских и животињских гласова.</p> <p>Код тр 
ог дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што 
онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош је дошао на место састанка нешто ран 
истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао по 
шта од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, др 
елиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} В 
рад са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искуш 
моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико, поне 
ш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не говори ми в 
дио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине ав 
и хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане напросто једна прљав 
 браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од ј 
умње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише м 
ред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса долаз 
ина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића приви 
еће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тро 
 средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта 
, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је во 
осек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога 
овим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они ж 
довољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> < 
ог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто  
жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао ову  
 још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и приј 
 склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, жи 
зне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаван 
е живота и неке дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и дома 
ењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ва 
пошао њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести 
о далеко одмакао са Љубицом и кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "По 
едним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, п 
ајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало ш 
, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Ми 
каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече. 
 слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мо 
{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним 
Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвиј 
е видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећива 
с ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену б 
ећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји с 
те боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S 
 јој је било повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} 
 гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} 
плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост 
лена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, 
На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео једа 
рашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене  
чали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих 
 је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за предмет једн 
гу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је  
 он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У  
} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекива 
о је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>,  
брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљубљ 
естру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у 
ном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорк 
је спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вр 
S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И  
е може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито ј 
а светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на же 
о заузет опером, концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном  
 је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милош 
а, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb  
ш спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, к 
head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег др 
} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на 
тшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача пастува па д 
у претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако сх 
знобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма,  
 бина на пивским бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирал 
ао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио 
м и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, 
е врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, 
омшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек 
.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S} Јадна моја Зорко...</p> < 
али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша д 
ски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове  
 оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <hi>Круне</hi>, наниж 
{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе пошалице и заборављао на крвава разочарења која 
цити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотичн 
тографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би под 
 да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не запла 
C4.9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога пес 
и држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош је п 
{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрес 
си.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао је 
S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте н 
ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> раз 
ду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, једног од јавни 
лија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагал 
S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много, ја заслужу 
е на алкохол и коцку.{S} Милош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или  
ава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити сре 
шу.{S} Помисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати по 
оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, чес 
сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, непот 
ећ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и зан 
ан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p> 
е.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на 
а се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се и 
 у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око кочијаша и коњских глава постепено се ш 
драва циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, зв 
Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог разума, упркос свега и бе 
.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чу 
 открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачн 
о није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао извесне природне елеганц 
 у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али 
посматрао.</p> <p>Зорка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу 
о гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору н 
 биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом  
сом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа мес 
снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах 
о од једног његовог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте. 
 је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице  
и реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да  
ко није знао.{S} Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му  
е расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав кел 
 која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади  
е пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се ф 
иљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог места, које је било с краја једне од последњих клу 
је и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот  
S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста таја 
наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу  
 пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Ма 
 и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је ве 
ћа и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Ј 
накиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка кр 
рама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га З 
<p> И администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољуп 
рујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све 
но навикавао на ову неочекивану промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глума 
ље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења 
е кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пишто 
подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи с 
а је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни 
 је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је  
 сам провела поред моје мајке 30 година свога живота.{S} Делила сам с њом њене бриге као и њена 
 хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти к 
м више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје пес 
теља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> 
 Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.< 
се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, 
же.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> < 
кафу и жене, не плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или  
иком говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке бо 
во упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове о 
чине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, с 
стати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутел 
илошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покрив 
на откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далек 
аклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њ 
</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, 
 и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који 
е је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, која је била већ принел 
валила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комши 
а гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, он 
 је био везао неколико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да  
 из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужи 
га нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник н 
ли злим, поштеним или нечасним, дође до свога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао  
овој вези само један моменат, један део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не заус 
 баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала сво 
 узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан до 
ету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли 
ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} 
.</p> <p>Љубица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада ди 
у. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу 
ста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} М 
иди место где је провео најлепшу годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених оч 
ла је Зорка и миловала разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Доб 
лот од дебелих дасака и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, 
а остави за други пут? - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је  
асовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две заја 
ане старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту 
 Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце кој 
 зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кр 
репона.</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја 
таринском плану, са зиданим доксатом на сводове и једним високим димњаком, из кога су куљали пр 
еби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим сле 
далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако изврши 
ила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу о 
ма <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом св 
чно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на гос 
="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прам 
 је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и 
м београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је  
 Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настрану оно ш 
ачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око  
<p>Милошу није било пријатно мислити на свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао  
лин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост  
нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чека 
 млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену 
ке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погл 
ак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као по калу 
 истерани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи сек 
Бол од пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом бол 
и <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p>Али му Зорка јави поново  
дним светитељским покретом, и наставише свој пут, руку под руку, као два рањеника, који се осла 
 ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматрајући једно парче  
ени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, 
још не познаје.</p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и 
 као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши  
идело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, по 
у те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја 
ше само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у ку 
 од ње, јер она мора да на неком искали свој гнев.{S} Мене је већ двапут изгрдила. </p> <p> - З 
који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Он 
ивала варница одлучности да свако брани свој захтев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину 
е болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је окружавао, излазила је 
ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у д 
о будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако  
је оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са о 
и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунц 
ов куфер.</p> <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа н 
свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју  
, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Р 
чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да к 
удим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p> <p 
више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником  
 и рече Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас п 
илазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усре 
у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Б 
нагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви прамен 
евојци, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Је 
ој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи  
иде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и уг 
ице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче коли 
е величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они ос 
утити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, по 
у време и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и  
и су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више од овог другог п 
ху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког  
би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p 
 крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, уб 
е!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде своја разлагања, погледа изгубљено гаравог дечка, коме  
ећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала свој 
их места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивос 
и, познаника, другова, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црно 
рка одрицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућ 
ета, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност, не питају 
ње све неостварљиве жеље <pb n="115" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и с 
злаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке,  
и да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, а 
томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> < 
коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа ка 
ој групи са Љубицом, лако му је било да своје састанке са њом сакрије под вид заједничких лекци 
и и да на Зоркином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом,  
себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слобод 
сио жут полуцилиндер и гладио два краја своје браде <foreign xml:lang="fr">à la</foreign> Ристи 
стављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој ст 
ост овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први п 
ас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро  
момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучил 
 да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сенти 
уци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бледоликој девојци са тамним о 
вало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сиј 
ади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да ј 
S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тел 
уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неп 
а на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима  
им.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смеши 
а мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не  
 весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је г 
а знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава чове 
</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој 
или науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души 
доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S} Кад год је м 
енавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црт 
о росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо 
ки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста 
 Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још  
еже из болнице, не знајући како, против своје воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p 
асто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у ист 
орављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p 
, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић је посматрао  
ош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Са 
ени ради одбране, истави оба длана пред своје лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на о 
оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала 
{S} Ипак, његов глас не изгуби ништа од своје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треб 
ом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n=" 
горчине.</p> <p>Милош, давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичко 
има, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не 
а мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title 
/p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекл 
S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као  
S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S}  
а на Зорку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по ча 
предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи 
и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилик 
>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш д 
у одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без з 
рати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... а 
то сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њен 
одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> 
копис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржавао исте навике и желео исту 
 на драму коју је био довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је  
ла, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематериј 
та, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и му 
ивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хте 
уставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека ј 
 којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабра 
спозна два бела димњака и плаве прозоре своје куће.{S} Али, сада му ова кућица није више изазив 
шивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима засла 
 кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике меснате носеве и прозборити као за себе:</ 
је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више своје главе један лисни календар, где је испод сваког д 
ега; ја не постојим више, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и 
е патриотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске маш 
ега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, н 
годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољства.{S 
 љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>" 
 отварају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре 
 Они га једва дочекаше.{S} Милош остави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати о 
ру писама. </p> <p> - Нека свако задржи своје раније име, - викао је Јагодић, као да аранжира к 
Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стиг 
ли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p> - Ја не  
овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор 
моменте кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и то 
сти само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, усред разго 
 искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју  
ги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге бес 
 Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у ње 
дваја од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са св 
ена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој  
у жену којој можете без премишљања дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа 
ци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, ма 
о је добро код великих народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав  
 ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допушт 
 ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава 
једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђ 
а?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са  
и, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на 
адоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду г 
зи, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S} Сви мо 
ек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и з 
е чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} А 
ражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, др 
</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним оч 
аним нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхт 
, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало 
претрпети млада жена, само да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало ј 
а летњи сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорнички 
 шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су 
на, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је ст 
ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на 
 био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се бил 
ић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још до 
цале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роптао угушено, к 
 десило, али је Кремић, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу,  
а младе жене, а јужни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменов 
ша, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> Испрва је мислио да напише драму с 
лажи које је сам подизао као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта 
је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси  
о за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била  
 Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно 
 шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично н 
} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипа 
чког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су  
ку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p 
ут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако реше 
ени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> сво 
и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа 
 на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у  
лима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љуб 
зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне 
} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео како се о 
о.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, 
ено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и право на живот. </p> <p>По у 
 хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ов 
 патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је по 
 </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напред кроз свет, не познавају 
енутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка  
 њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пић 
пљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, 
енило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна т 
ељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савремених 
 као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај, он ми је врат 
ка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и х 
 нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане. </p> <p> Војник је дискретно измицао, не 
и у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p>  
јем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентимент 
е отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске еполет 
 врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само један мали бели 
се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је у 
ећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклева 
овост његове драгане да све прекине, да својим понижењем и одрицањем искупи грех који су заједн 
пута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p>А вет 
истарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} 
е, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност да раски 
а поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам  
та милосника, који не помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који  
к је обухвати око паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче с 
ли што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на о 
ко који не може летети, мајка га помаже својим крилима...{S} Ко је мене помогао кад сам полетео 
вом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борб 
еп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</ 
ао што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вече 
, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљал 
адник <title>Препорода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за ма 
ова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{ 
мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, не питам их одакл 
ри се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један све 
убљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово, кад Милошу дођ 
авила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има само ј 
ред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као пут 
 ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове како  
то мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више нег 
ма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те ст 
воту, које руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају 
ковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави 
 кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом.{S} Оба пак пута престони 
их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране к 
ту нашу насушну дај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из 
вест развезао да прича администратору о својим принципима... како да кажем... за брак.{S} Муж т 
за које време два људска бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред др 
 би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовни 
, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролета 
својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко 
м, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и  
зимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S}  
, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То  
ли у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} 
ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад  
ноги од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне способности за буд 
едина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколик 
Сама је бирала лепше колаче и нудила их својим званицама. </p> <p> - Зини, - говорила је она Љу 
 појурио кући.{S} И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепе 
Зар није боље остати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он  
наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно лупкао прутом по својим офиксани 
. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осет 
Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег греха.{S} Ја сам грешна,  
ема грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посете, али су  
на. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна ти 
н конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попушта 
служитеља, отсечно би наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види ш 
ш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима 
них саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном преде 
ко сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здр 
које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грцајући под незаслуженим обавеза 
транцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на 
гачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и з 
а, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S}  
ме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажа 
 муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али с 
загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p 
је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби 
о реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски профил, један 
аже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захваљивао  
вори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу,  
 овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна,  
се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љ 
талних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији је једини до 
 поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p>  
, који досада није био видео ни го врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним 
стора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ј 
 му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје  
раљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнасто 
 Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култа око њихове посв 
ено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу  
а пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својој драгани и да крије свој заљубљени поглед.</p> <p 
 да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песник покуша да измири ова  
 карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, ни 
лендару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка к 
е за електричну инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили он 
евајући једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, 
ну.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје м 
 прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша својој мајци једним плашљивим <pb n="26" /> гласом, кој 
бро дело - које је Кремић осетио кад је својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S 
аво Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади песник састави пажљиво стр 
то су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могл 
 гледао и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук  
 те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину  
избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на шко 
весела и савршена онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад ов 
 да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време дошло, он ј 
 озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам, поред с 
никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се раз 
Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза м 
> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У 
скви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици,  
тимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што  
илошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој природи, кад овај разлог не би постојао, она би  
p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмашава и изглед који се показује са 
волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су  
и којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, п 
 нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и ув 
.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Мило 
а једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети 
, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољст 
витом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну  
мићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Шт 
овек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој ве 
а, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, н 
жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> 
ка.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жа 
обично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варо 
 </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је  
је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар,  
.. како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, 
н осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену за патњ 
ање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону интересантност овог беогр 
ме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је постигао да накнади оно што му школ 
тет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу 
цесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p> 
речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже ка 
ој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријат 
 Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорил 
ојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног  
лош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мај 
ати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p>  
по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови он 
<p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати ок 
него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачк 
ивот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади но 
њаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена рум 
у или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и нап 
способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од талас 
реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличав 
њи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чуднова 
, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Б 
амен зракова падао је на Зоркину косу и својом златном бојом оживљавао њено лице, румено од јут 
еднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле 
 примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> <p>- Ваљда они и 
ема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ног 
што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја 
ви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више могли познати.{S} Једно  
ако их је он оставио.{S} Месец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је б 
ма ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прог 
а је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бирала лепше колаче 
 Кремићем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чи 
вијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не н 
сни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S}  
 ову мирну паланку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије с 
ак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на же 
кују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долаз 
оје пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је 
ада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо ми 
.{S} - Ја сам радио као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.< 
своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу. 
о краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</ 
љама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомотива писну жалосно негд 
сти шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и  
баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нар 
њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала све више и слађ 
 на којем је једна млада жена разбијала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су  
а драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала дубоко.{S} На њеном 
е уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Кад је била готова, она му једном рече:  
це.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста  
авно воли, да му је оним писмом открила своју љубав и да само од једног његовог да зависи оства 
/head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спреч 
е оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из 
на морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је воља. </p> <p> - 
ланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алу 
 би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад г 
јац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, набијене на очи, с 
теде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p 
сних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда  
о је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом 
и даље.{S} Млади песник разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живот 
сваке речи, да њом нехотично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њ 
S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле цело 
слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Спо 
је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је познавао ове натписе п 
није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч  
ешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго...  
тпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер види 
помишља да ма кад својим именом крунише своју наклоност... милосник који је готов да остави сво 
је <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених нокат 
енутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини  
ећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја 
ео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску озбиљност, и, као доајен послужитељ 
{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је једно по 
чепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло 
ћам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас.. 
} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи  
оме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја забо 
ост... милосник који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој т 
нико не поможе, зашто ми нико не понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене он 
 на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла суд 
ут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова  
 се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он ј 
е је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много у 
> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју драгану.{S} Али га, на пола пута, задржа једна ми 
 да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</ 
је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров и освајала из д 
 недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S 
рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је на 
лош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...< 
 на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу  
 и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати м 
 речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, 
оја је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут  
ку згодну прилику где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не 
љеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта 
ђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње податке који су 
ш за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изгле 
анпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шетк 
роши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пожели да види мајку да ли је  
 насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао н 
 се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излаз 
ачелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брад 
а трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник исмеј 
ну високу београдску даму пружајући јој своју руку разапету као рипиду.</p> <p>Преко дана, свак 
 ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умор 
, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мораћемо пис 
лостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и 
Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написати.{S} 
ла у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она 
ком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њене патње због недопуштености њихови 
 је плакала мислећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство  
 понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену с 
 се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> < 
ео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скид 
као један згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене  
оја лепа Дорћолко, коју волим више него своју мајку, више него гроб свога оца, више него браћу  
рка.{S} - Ја нећу да ме волиш више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све под 
елике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, због њеног лица или 
} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо о 
д, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драм 
у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љубављу.</ 
пита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила  
ај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очи 
-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{ 
ди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима 
.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више  
ниш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Већи 
ода, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, ство 
лико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свиреп 
ове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демаг 
 задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све 
 упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: г 
 тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје пи 
је даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је  
ли ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам з 
оследњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој дол 
 до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је 
волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто о 
 клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи 
 Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа з 
илош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао п 
било пробило облаке и изливало на земљу своју благу светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по 
/p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p 
> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p>  
p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати једне новине, обешене више се 
<p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек ј 
по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p> <p>Млади песник  
 Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није рекао.{S} Оч 
орио је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, госпо 
ећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59 
игара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у 
 устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења 
е волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као вазду 
е потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да  
а за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} 
ма, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост.{S} Постепено, пред Крем 
злазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разнов 
о две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог. 
ли, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су  
дно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те  
његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека  
до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу  
и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на ост 
дан пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала љубављу за њим 
и се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Раз 
и се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену рану.{S} Раз 
, она је писала некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива  
з основа, а све ово остало је исто и на своме месту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо са 
гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</ 
га написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже 
 и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо 
у своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај во 
атног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда,  
неког обичног љубавног састанка, и рече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити шт 
" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза. 
а скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не воли кад одбија ово ш 
намрштити обрве, раширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати пер 
 још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је 
Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</titl 
 шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, ка 
> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја ва 
 свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини,  
ична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукав 
напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи од 
упоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост.  
 главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике д 
љни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и с 
м Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући.. 
а лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосе 
и који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагледа лепоту њихове душе,  
рљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне гр 
се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S} Она ј 
 право... </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да каж 
, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и др 
идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него ш 
 себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја  
ети без ње.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> < 
брачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Ми 
о ја разумем, гледајући мој живот преко свршених догађаја, јасно ми вели да постоји извесна дуб 
еличава, Милош је већ веровао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један вели 
к с њим.{S} Један дан долази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бо 
инистра.{S} За недељу две дана биће све свршено...{S} О, молим, нема ништа, збогом! </p> <p>Вра 
ао да је све свршено. </p> <p> - Све је свршено, и ја сам један велики магарац, - прекоревао је 
... како да кажем... месечно.{S} Све је свршено кришом, кроз капиџике и без конкурса.{S} Драгут 
 није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију,  
ри пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Д 
 један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Ни 
ар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и ра 
 Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову рече 
 капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се ш 
твени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју  
едставе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута срећ 
} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Речениц 
и саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може  
! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави ад 
дио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарадник <title>Препорода</title> пред 
 брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарск 
..{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелниче. </p>  
и нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се  
, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само коли 
 како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа,  
је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мисле 
њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, нова банка и велика страст! 
ављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p>  
емо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у д 
Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отиш 
а површну осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу  
жаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни посао, опрала руке, оставила настра 
а ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњено. 
нику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне п 
дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S} Кроз разапето рубље 
р у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа п 
воје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично, али 
с ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респект 
ђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту,  
о од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више бил 
рговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђа 
а писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба на 
е скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} При 
 клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и вошта 
 много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, Милош може ићи.</p> <p>Кремић није жалио изгубљ 
их амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војс 
 то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљ 
 о њему, и знала је да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну  
би је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ј 
 и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се о 
ински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "еспера 
 за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене 
 час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Милоша, али се ве 
 и познатог народног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му  
е бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се рад 
итаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским п 
 сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти неће 
е главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мисли 
ерину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се 
 живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он  
а видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали  
каз; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског ј 
оша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извесном пл 
трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити 
е и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја 
рикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорк 
поредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знаменитих 
већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, 
 већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом жив 
е њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није 
- Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - 
а је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизал 
бави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који их је мучио и опијао  
ш је дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са  
 ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у 
 ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како  
 ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Заш 
S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја  
а ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p 
н својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} 
 је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му  
је рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи на државним чиновни 
шту горео је само један лампион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изн 
лонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n="157" /> разумео  
ишпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје  
Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.< 
олико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе на врата  
сале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадн 
јно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div>  
нат и потребит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свим 
амо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без сре 
ке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и  
 заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су с 
тура по памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, 
је у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна овог крвавог комада меса, нез 
p> <p>Сарадник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ни 
ок у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на св 
дном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се с 
астављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то  
тала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастиониц 
 себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отво 
 постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} 
ротив бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу 
 зна одакле она долази.{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где ч 
нствено између две обале.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су  
> обнавља, весело и безбрижно, покорава се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег шт 
 по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу о 
ивао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре санду 
је не говорећи ником ништа.</p> <p>Сава се била откравила, нарасла и јурила мутна и прљава.{S}  
рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који  
е, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је  
ив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми 
> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али 
емарне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, бр 
> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} 
г, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> < 
о да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: < 
оку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је  
и више деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео па 
ено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ва 
 Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи 
тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је држао, 
 Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} 
 жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може от 
везачом од белог платна.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављ 
и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је  
анабе, намештено према прозору, са кога се могло гледати на Дунав, било је нарочито мило Милошу 
уба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само 
нички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова у 
оји су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Ш 
 Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи 
вао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вија 
 олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, 
допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да б 
 још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја  
што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести,  
замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на којој  
 јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи прек 
 да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Св 
е могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се не 
} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца.{S} У тим  
аћутало је ослушкујући овај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и з 
свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здружити само људи са разним особинама, а нароч 
} Један рече званично: </p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање 
 своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко  
гију дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на ту 
 приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пиј 
ју критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје 
ги крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљ 
а себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S}  
војчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају тако 
рирода обдарила неодољивошћу лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај 
, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док с 
 то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних 
остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и 
ом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Пе 
 врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове 
ака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену 
единца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повиј 
је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она 
а пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још 
тог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека,  
 шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ м 
д и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме в 
чију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош ј 
ара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну  
ли да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, ме 
 да заузму њихово место, па после... да се и они изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом 
а, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему друг 
омио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на с 
или излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би  
 претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сами, вечито сам 
S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{S} И он не могаде да заустав 
раза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распрем 
ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Борка, Никол 
о, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због чека другог 
 До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> 
 <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она ј 
и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да ос 
езадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га  
тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Круне</hi> му 
 учити... а министар навалио на њега да се прими... каже, није могао одбити... </p> <p>- Што ме 
и.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и траж 
и, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комед 
ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио  
ди, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У јед 
 је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судов 
је брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му 
ом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове  
<p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може брзо остварити.{S} Али сам веровал 
речи ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој ј 
ошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, 
 једног покојника.{S} Она је помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, р 
т понеки пут досадан, како би желела да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{ 
и пут живот досадан, како бих желела да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{ 
 стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они прибли 
едалаца, којима је једина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то? 
ина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су 
е напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - 
>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге. 
ника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ов 
ве кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за 
рачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, постепено,  
"221" /> наваљивала на свога драгана да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је ј 
 као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био р 
- Разумем.{S} Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади 
<p>"Мој драги.{S} Нема готово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу из 
ки посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће поновити.{S} Госпође и госпођиц 
струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да 
ђе из канцеларије, а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину мла 
 него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били з 
о је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утица 
саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то к 
а веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности 
е нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, мо 
 новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за  
 нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не 
исање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима 
е маторе и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео  
тала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написа 
и постојао, она би нашла други повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и он 
ки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане тре 
зане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Н 
норара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што  
ка пољуби плаштаницу.{S} Кад је виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на и 
S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не  
 себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. 
екад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, 
Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта м 
нским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи чов 
старства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право 
познаје да је извештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео  
 се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која дол 
едници... како да кажем... решено је да се приступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухва 
ећа ма од кога појединца и заслужује да се за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и прем 
 се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава парти 
 жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклиј 
 рече: </p> <p> - Да не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селен 
елики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том  
ом збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, 
ао добро, али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давал 
илош не рече ништа.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једно 
p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже  
азите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и заг 
ајвише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта 
о себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирн 
натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази 
као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши 
тала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и о 
сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сам 
к да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се в 
> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на 
ле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика 
зирите ме и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали 
 познати државни саветник, који неће да се излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <tit 
бок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућу 
а упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи 
о уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инстинктивно изађе у х 
уштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се  
Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чи 
великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођавају окова људске пролазности; о 
е што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужиц 
 Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да 
 да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је 
а како, ма било помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> 
е да је прошле јесени свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај мла 
а срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја неш 
нас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и т 
звештала, заслужио је да се одмени и да се са његовог кошчатог лица истре кисео осмех мучеништв 
 да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене пр 
 и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није в 
 то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, -  
, - рече Кремић љутито и претпостави да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њен 
ше и времена.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави 
сконачност, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у 
 је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тр 
не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће  
ита Драгутин.</p> <p>Љубица предложи да се иде на пиво.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Т 
ИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо! - викну Кремић Драгутину Ранковићу и не 
оште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јаго 
асне априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна. 
каквог права?{S} Зашто њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју с 
еће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-н 
у је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито ос 
плака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су св 
ште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженити.{S} Један мали број од њих, махом 
ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам  
 вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилиј 
нити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умет 
 варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју 
свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} 
ије давало.</p> <p>Кремић не примети да се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори  
{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не доби 
ења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим вид 
ноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - 
а ово време.{S} Имала сам могућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и он 
"18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кре 
о прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио на слегање  
што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности,  
 да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жало 
цу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови о 
нац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме 
очињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубиц 
тиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Мило 
јих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Милош је нехотимице прелетао поглед 
 само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се изв 
последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може сва 
осподине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Ошт 
лаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт 
могне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку  
е Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> < 
 сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалос 
љку из копорана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, 
 да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али ш 
ствари да се види, али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући 
своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; го 
ако си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опе 
ако је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како и 
ена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка.  
енео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који  
младости. </p> <p> Милош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да  
одне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског тур 
оложен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије п 
 девојчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега ц 
лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отва 
брзо и не довршавајући реченице, као да се бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео р 
окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком. 
не један лак разговор са Зорком, као да се ништа није десило.</p> <p>- Погле оног келнера, - ре 
? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је ок 
иде неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из  
 мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милош 
Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме 
ка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега.{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, б 
азивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Мил 
је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је 
 нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу. 
оред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изглед 
лош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, од овог белог платна, почадилих  
 води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грл 
 својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је пос 
рви мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинал 
 нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се у 
љутио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као о 
азвесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{S} Нешто  
штала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло сл 
д олова. </p> <p>Милош није помишљао да се лечи.{S} Знао је да му само Зорка може помоћи.{S} Он 
p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао ј 
то око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су п 
ој пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно ш 
рка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} - Девојка има да  
је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће  
d>МЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад ј 
ао Зорки да не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p>  
и да се одрече виђења са Зорком него да се претвара пред њеном мајком, говори <hi>ви</hi> својо 
о? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! 
 волео више и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p 
о диже завесе с прозора, да би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је да 
 влажних зидина.{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} О 
ићем, воли га онако како је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам соб 
аности што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репо 
имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако ј 
Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до  
е нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно н 
на и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њег 
догодило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило  
већу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види мест 
дну кафу, али да ми је овде... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукн 
рку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нису заказивали, састанци на Малом Калимегдану били  
ицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је 
 се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута 
моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох 
ан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песме или свирке.{S} Па и с 
ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе 
велико и блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматр 
 да приђе прозору да га отвори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку н 
г догађаја.{S} Али би корисније било да се нађете овде.{S} Потребно нам је људи.{S} Наше комшиј 
ле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћа 
ан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам нечему, - настави она, без обзира на шалу о ње 
ов друг.{S} Кад год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједнич 
е господин-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да  
е бити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да каже 
да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испа 
уди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли  
ласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, 
, и који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се 
опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражн 
 Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој ова 
{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> 
стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет  
ри, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из 
, пријатељство, и најзад немогућност да се од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива 
е чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежн 
ам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S}  
оли школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi 
 покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казни 
жу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите с 
а практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте чим пукне прв 
мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од  
и је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао  
потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потп 
{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте му да се сасвим пролењи.{S} Је ли научио да разликује вуну од 
во, кад Милошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p>  
ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало говорила, а највише чувала пр 
 <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да се обратим, знам да би ми одмах наредио да оставим Беог 
их хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S}  
ати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да 
ва сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да так 
дове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{ 
уши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</ 
сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пр 
француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... к 
о да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш окове нашег 
гарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љуба 
Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити сло 
 и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без с 
за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да  
 црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много,  
 згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиро 
половина плате, колико је остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновн 
е било досадно, - говорио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Мо 
Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати неш 
ступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ћ 
се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузим 
, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је  
орке да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек 
ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним 
протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, п 
је је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз про 
и човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осе 
не, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака т 
ш се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страс 
ћ? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p 
 културне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте 
тиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па 
2" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по ст 
тиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим жен 
зроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, 
вите ноћи на крају зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они н 
које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог б 
... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћем 
исала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се дизала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног баг 
о да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се ди 
Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинић 
ке груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој 
>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго. 
потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се мил 
ету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Де 
меном путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она п 
</p> <p> - Зорка, ја нисам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S}  
ен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одмеравам, н 
исам кукавица, ја се не бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мој 
далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа је гостопримљи 
исати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја зна 
и ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још 
ад год додирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не  
с видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам повредио... бојим се да и в 
, рече гордо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, про 
лим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" / 
овац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милош 
бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црн 
е госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто 
а наша прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> 
ија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p> 
у ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, 
нке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врб 
а, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново 
срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење  
 <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини суви 
 сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљ 
 свима мукама досадањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја 
.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић није још дошао.{S} Два ми с 
оштену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби об 
 дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас сам много радио, па сам прилично  
<p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим  
потребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни 
ршаваних пакета на дан, а интелигенција се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко  
, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном, и држ 
ојих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио ј 
 тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала  
ди пламенови једне партије Дунава, која се светлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфе 
сак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за послед 
је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом је 
еког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од ост 
тали глог и запева.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отег 
е да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зраков 
по стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свил 
о ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Блед 
 <p>То је била једна велика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љуб 
.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, има 
к одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам 
не јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{ 
ио утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и постајала све отворенија док с 
јке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среск 
дна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо ка 
а мрља долазила је од згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више 
 изазивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послуш 
т, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачуна о предра 
ео да оцени његову праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларациј 
 примећује лиснату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племен 
лео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први  
 се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по  
па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је идол - пада са свог амвона ниско, са 
ло железничке пруге - једина књига која се могла поносити међу својим другама да је купљена.{S} 
</p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је. 
ше скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом ноћи и која их је уједала з 
своје мисли:</p> <p>- Да, ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} 
 је већ јаукао:</p> <p> - Ова бића која се неприлично називају ближњима постају ми несносна.{S} 
и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут в 
епа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну с 
је несвесно наслућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврн 
ија се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календ 
емена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабан 
ове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош 
 достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три  
и од оне љубазности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је х 
цена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој живот са животом који ју је ок 
бави, од оне праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог. 
е.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се чов 
 испуњен још оном подземном влагом која се <pb n="81" /> ругала свима људским обзирима, он се н 
као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија  
арице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степен 
ника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао с 
весност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном ж 
е могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је 
жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе 
 гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник 
ао их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препоро 
порода</title> загрцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколик 
о добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом 
лошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на младог песника сваки онај који није  
ри сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непот 
 лица, изиђе из канцеларије.{S} Публика се начети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужи 
акопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} З 
8" /> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p> 
кући, - ослови је мајка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говор 
 његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о руку, као да се плашила нечега. 
Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електричн 
 пажљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дис 
ила жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе разговор с Милошем о његово 
 Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је он 
лио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да г 
</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошевој и пође са њим, руку испружени 
мски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Бли 
> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је  
не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на пол 
 мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се осмели и пође на ниже. </p> <p> За кратко време, па  
гласом и пређе на Зорку. </p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужи 
варала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оде 
 трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако  
ед њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али ов 
ској кули изби једанаест сати.{S} Зорка се диже и рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба 
 све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатк 
што раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од 
ецембра.</p> <p>Али, једнога дана Зорка се не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш збо 
ла, као млада бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Н 
собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала насмејана и бледа.{S} Готово сваког дана 
жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису добро осећали на овој јакој светлости.{S} Измеђ 
црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог  
а је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p 
S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју јеткост, која није била црта у  
јте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепај 
ов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обу 
 - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је очекивала овај одговор.</p>  
ом месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, 
 се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> 
на сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се ок 
срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним гру 
сам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си јо 
 <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сап 
ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену св 
{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да их види.< 
ог још само по неким облачком, изливала се милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је  
оши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морс 
а жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S}  
а је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су 
метала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за  
ад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да  
велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошев 
 у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која је плавила земљу куљајући из дугачке це 
ова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај 
ог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао 
рком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи 
<p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само  
S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>-  
хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отво 
} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њи 
а, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фи 
ца, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски к 
 груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне стариц 
ао сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> Куд жури  
ог чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у 
ивота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би  
таву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударала са овом 
а и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, а 
рвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун 
са пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише 
рају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком 
боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се 
 била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим пор 
 кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су с 
мо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Пан 
, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S} Остатак неке светлости, која није  
ти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замр 
 волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S 
/p> <p> - Али, не на Дунав, - одупирала се Зорка.</p> <p>Ова велика река, која јој је до пре ме 
 и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S 
вне власти, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог д 
је, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна личност из живота допуњавати другом сличном, д 
ез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, нео 
p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, неп 
врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S}  
дне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} С 
астрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом теч 
лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Ли 
Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и из 
да стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час 
ала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p> - Молим вас, госпођи 
 добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико је остајало када 
 од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове 
и.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и уто 
се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови м 
око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно  
 Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гла 
изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S 
 народ, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих ом 
ветна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевски 
ла наочаре, исправљала новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је ум 
. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викал 
ећ дрхтала пред нечим новим и противила се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чам 
а је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{ 
а и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута 
жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се само са булама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Ту 
- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S}  
p> <p>Доле, далеко испод Милоша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледе 
облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и 
апљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењем ветру.{S} Вазд 
Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме  
 по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, 
га мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан п 
нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам ни 
јајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунава се ди 
вих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Је 
ко.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p 
Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан вид 
дна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи с 
д њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини  
 Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност  
рекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао  
ожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type 
ека сањива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је  
у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности 
и је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са к 
 глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка ср 
адозналим:</p> <p>- Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из О 
а обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на др 
да продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим  
ем.{S} Моја помоћ биће искрена.{S} Веља се неће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подуп 
 Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђим 
бију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње 
так у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госп 
и звали Патриотом, а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патрио 
, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</p> <p> - Не, господин-С 
ила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би 
} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је почивао де 
јник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече  
але у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ 
авши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће, које се  
али су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од п 
лу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасак 
у јој биле покривене капцима, по којима се видела још плава мрежица њене крви.{S} Око помодрели 
ка идилична моста од греда, међу којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, кој 
е поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног чо 
це, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кукурузне њиве и видела се разнолика бр 
 <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не м 
атне и практички сазидане.{S} Међу њима се издиже, као каква орлушина, достојанствена зграда <h 
Двориште је било мирно.{S} На прозорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворен 
еврејка. </p> <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? 
 брисали испред дућана.{S} Пред вратима се пресавијао нов еспап, нарочито добављен за пролетњу  
н, почела је била да жути; на дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви 
ла му притискивала груди.{S} Пред очима се ништа није видело до неодређених маса маглене сивине 
уло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала 
ло; и друго, младо поколење, које је на се примило голотињу и дугове својих отаца, и које, грца 
и прекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна 
 помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p 
веним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступа 
p> <p>Драга госпођице,</p> <p>Ових дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и 
едостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим об 
одневна.{S} Конверзација поче.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{ 
их крила, поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Сав 
 читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме драгану сва, као болесно дете.{S} Крем 
? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској з 
и су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштал 
сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају само једну џе 
к и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице. 
онетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нест 
зумети значи све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бо 
ђевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Ми 
то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{ 
обу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се и 
а заборави своју муку.{S} Без речи, она се пропе на прсте, положи руку на Милошево раме, притиш 
убави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека 
ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, метну ми руке око врата и рече ми како је с 
ила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју сла 
<p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опр 
мо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, М 
 и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за сла 
ила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зарумене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усн 
говори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, он 
 Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обичним животом; она притиском збу 
а, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек ни 
} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош  
е шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина,  
/p> <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући 
еђу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом београдском небу и мрзовољно  
 нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена уст 
да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе.</p> <p> - Па 
ан облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи г 
 од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадовала и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у  
 том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и  
ве речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми дол 
су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је поглед 
бац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природ 
сваком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи та 
г грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне 
ћа и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и в 
/p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим у 
 обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је 
е на ниже. </p> <p> За кратко време, па се изгуби дневна светлост која је допирала са уласка.{S 
љато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провл 
оцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљ 
ојим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме  
ао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} Пошто је проћердао све,  
го што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак  
ође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајућ 
е да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која 
и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик пр 
еду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али  
његовим рукама и под његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбиј 
 да играчима можда не би било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загл 
о диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Ка 
лезничке пруге која води на Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом прод 
мегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску 
га и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низати неједнаке београдске куће, и  
едахну, а коњ клисне пред њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих 
тављао примедбе и замерке, без поговора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} К 
, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим  
.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно о 
, да би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја 
твовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би живело друго, једно од нас мора 
збуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак  
у били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канце 
е до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Са 
но: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред  
клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала  
човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и  
ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад 
 зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић ј 
што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада  
нито дрво, и он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" / 
еденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сар 
 <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и пође на врата.</p> <p> На 
<p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му није р 
} Гвожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} За 
} Прочитао га је већ двапут, и оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хт 
 њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мај 
и се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му доне 
сило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како с 
о речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S}  
ив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила З 
медбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута го 
ка тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се поз 
глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пре 
тајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Јед 
иво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога код 
ане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да  
шао и донео Милошу победу.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између др 
веса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране 
олико дана, а између њега и Зорке ништа се нарочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он 
 И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна драма, једна од оних драма кратких, ду 
и сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> 
радени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Не... н 
човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} 
ћао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за двориштем.{S} Пред Мон 
 вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуштао лаку, једва видљиву па 
биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по балконима и ложама.{S} Обновљена слик 
ише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветље 
сле пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написат 
н се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајапурила, да је ватра била из њених пуних 
 и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију. 
То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива з 
а што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим  
ама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хл 
д туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гл 
ц је и даље марљиво рубио облаке, Дунав се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали о 
 поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли у 
 исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је че 
 мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али превара ...</p> <p>- Само нека с 
јка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребрен 
 се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине  
ао <pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати. 
 заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p 
чун Патриоте и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник ов 
 продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте  
огом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило 
 /> рече му Зорка врло расположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки  
рка га је била изместила из салона, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да М 
Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" /> гладна г 
ала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адрес 
лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње шт 
г живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје  
алазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте нек 
човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они  
а под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кр 
ије био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раши 
к лист не освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има  
 </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био  
потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не  
к не наступи велики моменат љубави, кад се голотиња открива и другарица постаје метреса.</p> <p 
ити и кишни дани београдске јесени, кад се небо не види и блато покрива калдрму.{S} Милош је пр 
ој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако све другојачије било 
 је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изненадна светлост просу по његовој души и освет 
 био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигаре 
 </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жилавог багрена крај <hi>Балкана< 
 те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била вр 
Како је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља с 
 она најтежа атмосфера за новинара: кад се подне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и ад 
лагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи 
е упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, 
кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је 
речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да  
 нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Пар 
ма и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је освојио одмах сво 
ворити о овим двема другарицама.{S} Кад се баш није могао избећи овај разговор, млади пријатељи 
 видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађ 
 него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па п 
аки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бун 
ете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не мог 
новника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је  
> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од 
н ми је вратио све! - рече му Зорка кад се мало отрезнише од пољубаца, и мало помало, као јагње 
ол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље п 
ве куће била се једва мало изменила кад се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупи 
 У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и о 
често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим м 
ија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башт 
ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где  
тва.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало постојање Бога, ди 
ема њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било те 
 онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављал 
 сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допадне 
све више и интимније.</p> <p>Године кад се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан ј 
 памети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаш 
ошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало ј 
о Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сум 
ре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и 
аукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког другог бића сензуална п 
укама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у в 
аца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А је 
уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с про 
} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то 
што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили  
остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак врем 
чи.</p> <p>Зашто жене затварају очи кад се љубе?{S} Зашто оне претпостављају ноћ дану кад одређ 
 њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је тр 
аменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>П 
удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га 
 и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радост 
нај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на  
ова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим други предео.{S} Није б 
алазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилима своје мисли и летео оној бле 
ић.{S} - Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хле 
 <pb n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радо 
тво, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика 
ад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох, не говорит 
дник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закључак обострани 
.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах за 
уче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољст 
знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи, ја је зовнух.{S} Али ми она 
улим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, они опазише да се и њихове  
о и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам с 
Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p>  
д смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од 
Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година 
другом своје најтананије осећаје, никад се сад није заподевало питање <pb n="42" /> о мислима к 
и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити да заборави на другог, нити се т 
давно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали искрено, никад им нисмо шир 
а час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша престајала, атмосфера постај 
{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ов 
 у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црв 
, овог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изглед 
атак неке јаке и енергичне расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне р 
реме.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озби 
оје један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријат 
ало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.< 
е купио још један камени мајдан.{S} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p 
и на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло свети, и неко од нас мора да плати кривицу што с 
на и победила је све препреке.{S} Отсад се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља. 
.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва ц 
се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна дуга поларна н 
легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој не 
аше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана,</l> 
S} Између једне и друге генерације дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинам 
егов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, његов глас не изгуби ни 
 наредник је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели 
 више измицао, а други застајкивао, све се младић више примицао девојци, глас био дрхтавији, см 
лу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу,  
ћи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све се на овом свету жалосно сврши: нов капут и младост, но 
, обавеза према њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетк 
иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на др 
.{S} Лице јој је обливала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служи 
 <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољ 
о си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</title>.{S} - Траж 
о што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је м 
у на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је  
/p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Мило 
i> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише било гим 
ије била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није бил 
и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава ниј 
жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах крене 
о оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој љубави.{S} - Посматрао  
 жене, аристократије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од изв 
овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза је 
лом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола кила пасуља до анзих 
окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна прилика.{S}  
ло би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде вид 
ени још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубље 
има говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S}  
 димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и београдски живот, пун с 
о калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, расп 
аздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам т 
еш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{ 
ебит, Милош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима  
лих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где м 
д оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, причају се безначајни д 
, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена  
обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђа 
ужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји 
одира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом дру 
, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче велика кућа  
Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Ј 
суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен 
 од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом материјалистичко 
у муку која почиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу н 
ше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блистав 
а је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стај 
ко већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају јед 
та је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S}  
ост и благ пролетњи ваздух.</p> <p>Каже се да постоји један добар Бог за заљубљене и пијанице.{ 
уке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> 
 пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока  
<p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у д 
кају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број  
 Према Бијелом Гробу, на истоку, подиже се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је на 
постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо 
ошћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњос 
ба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја ма 
 код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, 
 сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S} - Све 
 мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не 
а тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као несвест која обузима оне који  
 да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслад 
ије веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинит 
је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје 
а кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као д 
илош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи 
у и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо влада 
ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија...  
заборавио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премерав 
ске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан 
у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочито догодило, али је млади песник осетио  
адне неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S}  
 страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смис 
 потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта  
лима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p> <p> - Знате ш 
агодејања.{S} Почетком године кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Ж 
х код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и 
амење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупља 
, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајући једно друго положено у 
ју.</p> <p>Кад се коњ изгуби, ово двоје се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали н 
ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недо 
ами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је  
ли убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао одрећи.{S} Он је вребао сваку згодну 
ајући једно парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток ми 
жини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост с 
е.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сно 
е је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је 
ећа живост него зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок кој 
 поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације 
рад није дао замислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом 
и у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је  
вате да овај живот вреди оних мука које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно 
ао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и 
као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нис 
знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу с 
шли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и ос 
 једне од оних многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метну 
изали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Мило 
е су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису  
 и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на које 
дале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се,  
ш био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује ста 
 јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек жив 
допуштено; да подиже нове величине које се подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да 
} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржаваног плача, рило по души и с 
на мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, к 
веник у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још з 
волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ов 
це жене која је мршава одвајкада и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је 
 љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Уж 
оју драгану, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао н 
о друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају мајке које  
а скупи материјал за љубавну драму које се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао 
ека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и н 
воје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.< 
начајни догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији ч 
има.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само 
е, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маш 
тави своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шеши 
 загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да ви 
ма.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љу 
 скривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очи 
ника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> 
од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је 
тране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће, али већ запушт 
 бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љубави за ближњег. 
јао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{S} Са истока је долази 
купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног 
народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да ниса 
е, губиле сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него ш 
} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране воде.{S}  
је су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишин 
{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен 
 имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{ 
ље.{S} Давно прецветале лале подмладиле се под мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили  
 мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности  
оград, као горостасан полумесец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура  
једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови  
је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве  
то, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног порезника... </p> <p> - То ни 
ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, ус 
спите и писао прве песме.</p> <p>Одатле се пружа диван изглед, који по својој романтици надмаша 
, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала другоме све, своје ужив 
ената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходо 
ој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мис 
а би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће све 
етнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје тело 
ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или не 
у да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме д 
у драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мо 
<p>Али, из полутамног Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим м 
вало као неки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спушт 
су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} Неколи 
ћ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опрашта 
осматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити обзири 
- упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет 
тала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којим 
све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} С 
з укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред  
и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио К 
 ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескрајан видик, као над океаном, који је гут 
 Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо 
 <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице,  
Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша 
ше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда 
пре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ насту 
и загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је трепер 
а окрену главу од свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изнен 
ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала и 
је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</ 
S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити 
соко небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p 
ђе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га 
ила препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш 
</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена као 
 к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p> И 
бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Он 
вој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још времена  
о гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} З 
а досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милош 
.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала с 
него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, ка 
ила чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза 
 Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, 
ешио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбарушен 
p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевал 
а бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се 
а све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која 
ле Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{ 
 познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао 
онице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> < 
је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје драган 
мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам 
чег</hi> из Официрске Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди 
ла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитивачких по 
е дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кре 
олиће пред механом.</p> <p> - Не губите се! - припрети Зорка прстом Драгутину и Љубици, и пође  
ву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p 
роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Он 
се лече и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима стр 
најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате неизоставну потребу да  
мехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће јо 
>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да к 
{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се ви 
о рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на  
е Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној  
сматрао осветљену дворану.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељ 
 да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> -  
и су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се уна 
себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инстал 
 <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужи 
 је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа,  
сној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укоч 
човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово време  
ицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за вра 
тати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да од 
 су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одмори 
ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p> 
Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да  
ако је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет н 
је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још р 
да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати  
ецу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - од 
 у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више раки 
а ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далек 
 уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците на 
јављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи 
 сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве ника 
 само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листови с 
у поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлаза 
>- Мајка је легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Је 
 зарђале машинерије, која лупа и окреће се а не израђује ништа, достојанствене и троме машинери 
продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците накратко ваше лудости 
ве.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се 
ова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван  
авели лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упада 
/> <p>Кад се Зорка врати, Милошево лице се озари ватром задовољства, и он је, да би се што боље 
мних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> -  
дна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста 
анџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мр 
ка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале  
 ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањ 
 поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипало сјај 
 страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S}  
улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке 
бље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на 
емилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу  
е полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. 
 извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и ш 
подвикну му Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако,  
дудара са законима и обичајима.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од 
 у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно огромно: <hi>-ац</hi>. </p> <p>Велика зав 
ених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајућ 
 излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p>  
ижњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надј 
улу девојку, пуну крви и живаца, и више се на њу није љутио.{S} Здрава, богата, размажена од љу 
кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S}  
и и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај 
 познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно другом, једним светитељским покретом, и настав 
збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику.  
еле као млеко.{S} Њихове груди раширише се на пријатној свежини ваздуха који је долазио споља.  
њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под млаким притиском једног пољупца.</ 
ретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје из 
е. </p> <p> Двоје заљубљених обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле 
прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више 
 Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише  
ни попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске  
двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивиц 
</p> <p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам 
 Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што изма 
лога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{ 
.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, па онда груди, а за њима глава.{S} 
етлише као дијамантске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило с 
 <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>А 
е застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубиц 
 је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо ка 
брани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у дру 
 се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p>Зорка потрча да још једном види свога  
ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изиш 
 кад при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој жи 
зари ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А ме 
ен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом пред 
агонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћан значило је заборавити на 
дио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити на тај отома 
 само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку 
 угодније време за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога 
 јој пољубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Мил 
а дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и по 
 спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и послала му један осмех пун љубави, среће  
аилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која во 
ште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да 
ек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка 
 од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске Баште.{S} 
чито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао ре 
оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз п 
чу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запева 
сти.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти м 
охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се довољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала  
 које не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непро 
 тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старин 
атијом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он 
е би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена 
рема Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се нашли Милош и Драгутин, прошли би једанпут кроз Кнез 
и, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велик 
ила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помене и уоби 
ељама приближује њиховом детету, оне би се криле као прокажене.</p> <p>Зорка приказа Милоша сво 
} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их који би нам могли позавид 
отреби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих 
ило их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од дети 
чицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом 
амењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, гд 
ед, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали 
ве што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језов 
ош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два посл 
ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, з 
ој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажаљења. <foreign xml:lang= 
и, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се уре 
 као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке.{S} Бол од пада није осећао, и настављао је  
арм.</p> <pb n="223" /> <p> И поново би се појавила каква госпа лако потскакивајући са фијакера 
отово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима,  
арче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи 
гову осетљивост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије,  
 коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна з 
сам вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више р 
росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала 
ана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођ 
имао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним с 
огао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n="170"  
ен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, 
о је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентила 
 дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца. 
ам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље...  
а меса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би см 
ј жени по један крик. </p> <p> Милош би се нагнуо нежно и притиснуо би јој пољубац на исто мест 
ећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај бедан изглед свога дворишта, 
 се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} К 
а не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнин 
.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо ја 
/p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ст 
тавља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несиг 
ака и с белим крстом на вратима, појави се један полициски писар са лекаром.{S} За њима изиђе ј 
д мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош. 
као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S 
млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} 
ред жутим зидом болничке баште заустави се изненадно, као отети коњ кад осети пропаст.{S} Кураж 
поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} 
извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све в 
.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји  
Нико не брине за њих, и други праменови се журе да заузму њихово место, па после... да се и они 
} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница  
ечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их в 
 четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Милошу и Зорки, да би забашу 
и домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафе 
е дубе се непремостиви јазови.{S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико 
ју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили 
36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} 
ика <title>Препорода</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориш 
/p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као јед 
ице се запале и ова гробница живих људи се претстави још мртвија према хладној електричној свет 
ајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним или неч 
p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Оста 
 Ристић.</p> <p> - Који Микић? - зачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога 
срећна?</p> <p>Ја несрећна?{S} - Зачуди се млада жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од њ 
ина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске 
ог краја, готово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само 
Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту кој 
ст за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писа 
 еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радоз 
 галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустер 
говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао себи да 
 Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покр 
а и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је ш 
ог и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а м 
 Тај мост везује главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим  
, руку под руку, као два рањеника, који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног  
је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа 
зеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по млади 
ла у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био не 
енке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је тр 
 запазио неколико важних момената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну це 
 друм.{S} По обали је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и од 
<pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се није видео, просипао је нежну светлост по њеним блед 
рамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова 
о, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S}  
осподин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S}  
 се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p 
младићи би једним нежним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали сво 
следњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у ва 
сму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун м 
, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву ав 
се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, за 
а зликовца, везана за један ланац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са ов 
о овај или онај наш драмски писац, који се боји пристрасности критике, други су пак обећавали н 
S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута 
има, заостали иза једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали 
ином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом детету, оне би 
ба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага, и које убијају болес 
и сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је 
и места на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљењ 
 овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њих 
ограда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих бежао од њих и њих 
крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, је 
ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрз 
умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном ци 
војој романтици надмашава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока  
ијала из њених очију, а њен поглед који се није видео просипао <pb n="168" /> је светлост по ње 
, дирао кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званични 
е подижу, да обара ауторитете масе који се обарају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи 
говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других кој 
...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И 
ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послат 
и мрак их је изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољн 
е дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али 
лосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно,  
 и љубављу, давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних 
е, али није губио ни најмањи детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред  
 Они застадоше изненађени призором који се отвори пред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиља 
но поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p 
тварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="2 
ровим актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчен 
го, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и празних очију, махинално као ш 
нде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је 
 у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи тро 
рчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет 
ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, н 
 баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена 
здраво...{S} Велизаре!</p> <p> - Зна ли се ко је писац?</p> <p> - Нема много личности... неко и 
ињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92 
{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S 
<p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си 
ма.</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предо 
лости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, ка 
крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и осећао се смртонос 
ег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч  
елариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинериј 
 чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесел 
р био је млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с нај 
му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао није могла привезати за књигу, и млади човек б 
е још времена до почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је 
вори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се н 
 памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику девојку.{S} Он ју 
ити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима. 
љивало и на прозоре од канцеларије, али се ова једина противила пролећу и остајала мрачна и сум 
Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предо 
ла и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одв 
Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте 
лади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су 
а свој сан и покуша поново заспати, али се само претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим  
незаокругљене, разговори натегнути, али се перо постепено загревало, мисао поново капала кроз к 
ешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао 
летао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној со 
бу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p 
цу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле 
већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и продуживала 
 Вода је још доле, - рече војник, - али се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно уду 
на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код нас не води рачуна ни о људима, а камоли о ствар 
није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад  
за, не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под  
же главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врб 
рила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о  
е требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био навикао да на њих мисли као на неку идеју 
туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p>  
ћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити 
задовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао коли 
вор с Милошем о његовој поезији.{S} Али се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је 
 незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од сваке речи, да њом нехотично не открије сво 
а ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила 
 пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком циниз 
S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлада, да не би расплакао мајку и рече:</p> <p> -  
p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на к 
арнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као  
а! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погле 
сти, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао 
авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љуб 
аоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У 
 везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и расуте куће, и умножава 
а.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени ок 
су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љ 
оша, белила се два димњака и осмехивали се прозори, обојени избледелом плавом бојом.</p> <p>Мла 
ругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допир 
први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале  
у, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом мл 
вој долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамн 
у руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Ње 
уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да 
а врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивш 
четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиств 
едним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему на немачком језику, мешајући по как 
али су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим зало 
ролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува зујала је око пећи за пржење ћ 
аске или пријатељи од детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали  
шла река; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{ 
звршивали духовно самоубиство, одрицали се своје каријере, примали очеве дугове и родитељима за 
 детињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изиг 
} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња језерца. </p> <p 
.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне светлости на главним стаз 
, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банкрота, који су се 
госпођице, на неколико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме з 
у у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал. 
, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмла 
 која је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Исп 
S} По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда к 
ли лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, ко 
рала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, п 
ав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била шт 
а седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко не опази.{S} Преко рамена младо 
ја се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданско 
и:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред биза 
 реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они  
ашине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намрштено и готово да и 
м нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а ша 
о је од његове мајке.</p> <p>Предомисли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита  
це, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - рече она 
, док она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова 
шна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја је непрес 
је била као обријана.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Т 
ли белом запенушалом водом.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се 
је одобравао и говорио:</p> <p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас. 
дај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Б 
 ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се  
е усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, ј 
 тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих као за браћу и пружимо им цело 
орка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац."</p> <pb 
за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S}  
 око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад нећеш вратити, - рече му она, савлађујући 
тавити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p 
ице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожа 
 Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке, позва ме.{S} Мајка је д 
рзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, ј 
{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> < 
ише гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја 
> <p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе мног 
ину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво  
чно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Мил 
бра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем на пут око света, а ја тада м 
} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један 
ек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а 
гао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не г 
Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чи 
лу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуш 
е могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу д 
...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- 
м ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији 
ка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају,  
ад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам би 
 ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излази...{S}  
} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти с 
 лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ј 
уни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој п 
 првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{ 
 <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на крај Јев 
твари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги во 
ети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас 
изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао ле 
та већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, треба 
атно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина коју је Бог 
мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега  
у ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у р 
у собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да 
 лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам 
ште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти 
чи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S}  
д не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како т 
 твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња 
оживи коју недељу без бриге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако  
е дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је вр 
и сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима 
рава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Ос 
нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Ос 
ешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S} Она  
, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву  
ротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на груб 
д мртвим гранама јасмина.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у свет 
 по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За њихове пољупце знало је др 
ла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су злокобно гракт 
тку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Безименог Друштва.</p> <p>Ред 
а и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су 
чунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не и 
је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p>  
ио замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се по 
ли, ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини  
а ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас  
 плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насм 
ила само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застал 
е.{S} Једна се појава сврши.{S} На бини се појави једно ново лице.{S} Реченице постајаху маркан 
о море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве 
аста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна  
 вече, Миле.{S} Нисам болесна, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне по 
е забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено к 
оја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здрав 
елена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и  
ла своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њ 
је воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне  
.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранковић и рече Ми 
 без борбе и пораза.{S} Кад падају, они се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убија 
љунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} 
што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путе 
тана...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је  
S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се нес 
и се дочекују на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало  
и...</p> <p> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Д 
чаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{ 
ија наложница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између 
 не могу даље, - рече Зорка,</p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош преба 
, ноћ падала густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица 
о право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љуб 
p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постари 
ог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срци 
па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали свој гн 
чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану 
дним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они 
о га је корела млада жена.{S} - Не буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар н 
не гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, 
унић плови по мору!...</l> <p>На Ђетињи се виде неколика идилична моста од греда, међу којима с 
 у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, 
љубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="chapter" 
 је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољу 
. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{ 
лаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зорка,</ 
p> <p> - јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>П 
огао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће,  
з овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га  
е је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љ 
н јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти  
p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без 
p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати  
ом кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних б 
.</p> <p>- Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе! 
е се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељења 
казну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{S}  
о.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју ср 
сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем тво 
о више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој несрећ 
ећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </ 
волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зав 
и на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да,  
ад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико да 
 <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је боле 
не, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- З 
ти на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како 
ко изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја т 
што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још мно 
е волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је б 
ме што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без пр 
. песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да ка 
 ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бит 
S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живо 
 знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да те 
икао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћор 
.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те в 
ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити ис 
 мора се жртвовати за другог, жртвовати се сасвим.{S} Једно од нас мора се одрећи живота, да би 
оје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш и 
онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу 
и кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Мило 
хватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне пољубац  
у његових планова, љубити, живети, дати се сва за његово добро, али као његова законита жена и  
 оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да 
ање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, по 
ве, разликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешина 
ућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе 
 да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако пл 
и се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама 
писа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погл 
 питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађ 
н шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест.. 
 <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати се репортер Патриоти, па додаде поверљиво:{S} - А Пајо. 
 ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавш 
{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужи 
лој води, прескакати буњишта, и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би  
ти испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, на море, па онда у П 
ожића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> < 
але између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време  
 за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди 
 Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, 
ако ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се с Љубицом и отићи с њом на југ, н 
ез мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овако знати да је никад нећ 
, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и  
 Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што да 
ао наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{ 
 им је одсад немогућно лагати и бранити се.{S} Нека неодређена нежност привлачила их је једно д 
и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав с 
ражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе 
х народа, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, 
но, па онда одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона  
чав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кремић је осећао нем 
 госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више 
ог дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у 
јави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бе 
еш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо 
ко сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те о 
то!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље 
ој када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта  
оћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана  
а преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он 
и заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> < 
} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала 
говори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драган 
зити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Ј 
итне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта с 
у, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало, киша пр 
своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, зап 
 Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта 
на јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по  
ол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена 
Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада жена, кој 
ањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно узвишено место, 
пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говоре 
хова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за  
де још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође 
дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу  
.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Мил 
епане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} Остало друштво се 
 су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми 
/p> <p>Они се кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики плам 
о место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљи 
... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости и нестрпљења.</p> <p> - Драгутин ме  
од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, 
х је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка 
пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек 
</p> <p>- Право да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национа 
 главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S 
мосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под тер 
е возио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локо 
о голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открив 
 се можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност  
 су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, 
b n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се свој 
к.{S} Не размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са 
ле, - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро 
оново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај 
пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и не 
ву-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарна, а пре месец дана буде преме 
ш узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p> 
весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потр 
ом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више и овај м 
м Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ке, никле после једне кише, не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или  
ост, садашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу 
јало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух роман 
ину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао з 
 се отресао од игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново пева 
атеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општи 
шу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада 
а и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду Општинске 
е кондиције се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{ 
ечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се роди 
ојник је дискретно измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављив 
је или је ван Београда.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледал 
аги мелем нашим ранама?</p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје жен 
честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу ве 
вао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густ 
уно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрш 
тири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је 
је гледало на образ.{S} Доброј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или ст 
неки род мојој жени. </p> <p> Сарадници се погледаше збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се ч 
инатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне  
о за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред 
, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одје 
ама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша ел 
е непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну 
 Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чок 
лош обори главу.</p> <p>Пред његове очи се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде  
ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi> 
оја је пасла на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> 
ћи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње наш 
јом сам жудио, - мислио је он, раставши се од Зорке.{S} - Истина је да ме она већ воли донекле. 
лико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему били разли 
рскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни д 
добру напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо. 
ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</p> <p> - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта  
ијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и о 
олео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{ 
о му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је  
тина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љуб 
и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који  
довица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Је 
претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други, без великих напора и 
азиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који ож 
пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је и 
 прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S}  
ења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног кв 
 њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће б 
стаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb 
 је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} 
њен драган, дах великих емоција, да јој се груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос. 
што новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} 
нце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по в 
 је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита  
ој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је познавала Кремића 
подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих нада које се усправљају 
ба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена поче да осећа муку и губљење све 
, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кр 
Бљутава егзистенција девојке гадила јој се као лицемерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није ули 
се јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, ре 
ку песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вест 
 фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и зап 
} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно но 
 и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, приро 
а хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, проти 
не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још ко 
а је заобиђе и продужи пут, јавивши јој се само.{S} Али га она задржа. </p> <p> - Господине Кре 
е око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду рук 
е хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и покуша да јој одвоји главу од дланова, го 
 Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{ 
ио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода 
читошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми см 
 улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове 
та у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.</p> <p> - Ја сам го 
опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задово 
склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот з 
ече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики 
се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница 
 је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се п 
дио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, В 
 ретко, јер вели да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала 
односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је 
иле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео их је још више... све в 
ло, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио д 
 примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним наро 
</p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази... </ 
еците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на ј 
ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S 
> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима 
и ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка  
 месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S}  
... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби 
, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану ок 
нине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао прв 
уди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова послужи 
гане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико пе 
еделом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и 
мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, уз 
вог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, св 
и трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћ 
раховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцеп 
две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна  
к лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори глас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</ 
 драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p 
влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни догађај неће пон 
 добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро! - рече о 
ји не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чист 
Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој мисли, али се она оба гласа насмејаше  
ао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. < 
 је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радо 
ама, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме 
S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте 
атре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа  
а светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих п 
 фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну 
 вредности, био је инвалид, кретен; док се са највећим поштовањем говорило о неколицини чиновни 
а западу и постајала све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Зап 
 па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куц 
анац, који се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако дале 
се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново 
ком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" / 
једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори  
зних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да 
 ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за  
ед ње једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опш 
јак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед 
, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју не 
} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца 
То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш  
 него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутр 
на оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колик 
пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска 
hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се 
> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још је 
је тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико има потребитих и не 
ћи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у  
вања од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам до 
оћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их добијемо на  
не жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, л 
А Пајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му  
S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </ 
 право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу  
ј неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и теш 
а, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и  
} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S}  
 забрањујте да сам близу вас.{S} Ја сам се навикао да мислим на вас.{S} Има неколико недеља как 
Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отвор 
Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отвор 
; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово је друго, ово 
ажи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ј 
... овако да се не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па 
ого!{S} Мало по руци...{S} Забавила сам се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} 
гнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} С 
кандило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Рус 
утили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отвар 
ага Зоро, добар дан.</p> <p>Одморио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, кој 
а, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на кр 
есео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти  
/p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си  
а.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразго 
а сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам  
тпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> < 
ачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на жел 
 су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно 
у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још 
виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S}  
ајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила 
чине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се као дрво.</p> <p>СВ 
замишљеним очима које имају деца кад им се прича о медведу. </p> <p>Зорка је обично долазила ок 
јник.</p> <p> Кад избише на врх, очи им се засенуше од дневне светлости, беле као млеко.{S} Њих 
<p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би коју реч, 
м је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом  
во, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало јед 
На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> тр 
шим да вас овим нисам повредио... бојим се да и ви нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана  
дити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не  
 <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад  
једним дугим, зачуђеним погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S 
лази где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим 
 свему и задобити свакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и 
по његовој души и осветли све, пред њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити  
и кога код <hi>Москве</hi>.{S} Пред њим се губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама 
ло пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је  
нђу.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвали 
асла, да види најстаријег брата и с њим се, као матори људи, поразговара о породичним пословима 
ребно да мало променим ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на 
о тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Ми 
оране је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пре 
уд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво мес 
место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих  
>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> 
 остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што 
рони земљу на једном месту, а на другом се повлачи; обала се мења непрестано и кривуда на свако 
пољубаца.{S} Они зависе од воље с којом се дају, од осетљивости места на које падају и начина н 
д га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патриотском збору, те је мислио да  
одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову н 
а ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне. 
е показивао разорен Порчин град, за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда ср 
адост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких трену 
није... "знате, овде преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први ранде 
оди ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је  
тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила при 
ли живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко за 
 да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена,  
на по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви пок 
 је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заро 
на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</hi>.</p> <p>Кремић је радозна 
изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две  
ео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјеки 
 су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која м 
лаву и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док 
распремају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p> 
чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са Љубицом.</p> <p>Љубица се била сва зајап 
{S} Богдан је био пристао, али Драгутин се није дао осоколити.{S} Кремић је волео Драгутиново д 
м.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се  
1" /> ругала свима људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као к 
колена пред вољеном женом.{S} И сад, он се, понизио као роб, простре пред ноге овог детета у су 
м на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у 
ађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске  
и пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала  
се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао брзо и гледао да је забаш 
е новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави између раднице Анђ 
ије могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену к 
довољства, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли  
га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та 
итало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрх 
 верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му иједна ствар  
ирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је 
уп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима:  
ло му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драга 
била његова душа која је плакала.{S} Он се баци преко распремљене постеље и притиште главу на м 
упљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивал 
ишта.{S} Било је време да се иде.{S} Он се окрете по претсобљу, загледа још једном старински ча 
од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> <p>Кад је киша престала?.. 
 би осетио лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирн 
 руку преко рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког  
има између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да 
езије и пресече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе п 
о рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој н 
ине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хла 
вић је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздрави 
м иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада ж 
, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија  
сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изн 
о раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља  
ела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на 
 за доцније њихову отсудну битку.{S} Он се клео Зорки да је воли као драгану, као пријатеља, ма 
ри осећају према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, 
дан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија 
ао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена та 
зненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p>-Мико! </ 
 чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајући се да му је далеко касарн 
 Београд, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само 
х.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јадао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} О 
ећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које  
ш би више заголицао младог песника и он се нагињао и љубио најежене маље по врату своје драгане 
рирода се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она 
тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чиј 
тично не открије своју љубав.</p> <p>Он се диже и пође кући.</p> <p>Са њим пође и Драгутин.</p> 
p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Ни 
л притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је с 
.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само д 
уку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању, помешаном од среће и  
 и женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушн 
<p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову це 
 усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збо 
 фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна  
 поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазух 
ила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву  
ве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћ 
две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљутити  
 је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан 
билазио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са с 
ове варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол ис 
е раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балов 
свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама. 
аке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Ми 
уна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и мучио их 
уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пр 
е може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна к 
ија утискивала као један печат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом т 
трига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од харти 
ре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да 
на пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада  
меде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка. 
 да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били 
/p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад д 
овом потпуном самопрегоревању.{S} Бојао се био да Зорка неће изићи са предлогом за брак, и већ  
и нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало ј 
да и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан шт 
сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се 
ћи, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и ов 
зне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p>  
овна кула; на западу, према њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној 
љу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S} "Матковићу, краљев посланич 
илошева душа.{S} Певушио је, разговарао се са сапутницима, дирао кочијаша и псовао рабаџије кој 
сти.{S} Ветар је пиркао с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена но 
у светлост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n=" 
ава поново клонула и неумитан сан играо се са овом поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватал 
ном руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p 
имао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гл 
г притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког  
то.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{ 
света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све  
</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто 
сећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његов 
ене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ од 
 је сати?...{S} Где сам ја ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја  
д њене мајке и њених пријатеља? - питао се он.{S} - Зорка ми може с пуним правом замерити да ја 
Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се  
и.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p>  
Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од ц 
в живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено  
ини, која је за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоал 
ни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - 
ажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зел 
иљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часо 
се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се 
ала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње ск 
које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне њег 
га дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се уби 
то шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, са 
нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом 
ио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ручка.</p> <p> - 
озофију безбрижности и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, уми 
 је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да 
 продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих  
ећ загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љуб 
т пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мирну и озбиљну светлост.</ 
ао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена си 
 откако је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> у 
ила затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S 
n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женским грлом, и чула с 
љених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новост 
ужа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним још неразвијеним грудима и баца 
редином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На 
.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му ј 
ори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од проз 
> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избил 
ити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говор 
у није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он 
 због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао са 
е за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени још више, подиже главу ка небу, где се среб 
рали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> <p> - Господин Душане, а 
мић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону дец 
ици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициск 
нцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лозове Класне лутри 
ку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар м 
х у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми 
срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном ла 
да, који је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерско 
естрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Ова 
ер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да  
{S} Брат полицајац, мршав и кошчат, био се наслонио на своју сабљу, и испод полициске капе, наб 
а дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао јед 
песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао 
УТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с 
виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, пр 
 осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" / 
есео жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу 
 сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматра 
дух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да 
 путу, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само гру 
 поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се његовој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио 
се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог ст 
 <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео кр 
и се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на не 
 човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манир 
мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњавао, отез 
већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског попод 
дговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> < 
 од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра.</p> <p 
а мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду она 
познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... како да к 
ње њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима 
> Један прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа к 
рисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која му је као венац ивањског  
лу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио се Београд, као горостасан полумесец, грлиле се две вел 
цу Зорку?...{S} Она није овде! - бранио се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! 
 таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу  
S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала к 
роз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића  
 крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официр 
 је Зорку да похита са облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псов 
чети око врата. </p> <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се т 
ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек с 
{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је живио од својих руку и био свој г 
полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала оз 
ицирске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код 
д.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је пиркао  
урио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> <p> - Гле, гл 
 којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне 
аринарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Ка 
спореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у ку 
 ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после жи 
{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашла са Љубицом. < 
.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; гот 
м потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љ 
 су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда с 
в сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је 
- потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помис 
н шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је и 
бијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Кремић је био редов 
е равна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећ 
а да се једном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{ 
ељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и  
а то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ.. 
а да се једном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна је 
ће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови пропадају, све пролази, и јуч 
 - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче волети него надајући се у вечност наш 
/p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао  
видео би милијарде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, в 
ни утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала виш 
војчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати такс 
нађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио 
е сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шт 
ела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и 
дити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој мисли, корачао  
пут, Милош је имао прилике да види како се лица изненадно промене кад помене да је родом из ове 
чне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу  
м Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зау 
 покушавао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зорки 
ћ приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце 
јући <pb n="29" /> само име вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, пос 
p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с њег 
е познавао.{S} Он је дубоко осећао како се сам променио из основа, а све ово остало је исто и н 
не и дубоко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и к 
а пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се 
ста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је с 
х двоје, ја не знам.{S} Видим само како се свршило: јутрос је Анђа отишла на рад као и обично,  
p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко 
 му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S}  
 жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа как 
{S} Зашто?{S} Он није знао.</p> <p>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један  
 боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто говорила, али у  
олитици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових  
<p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних година, озбиљних  
 спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја нема 
Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју 
 n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} 
жем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером гађам  
 преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла 
ав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која 
сне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити од 
и од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, бил 
стати овде и радити међу својима колико се може и како се може?</p> <p> Али, он се отимао овој  
 границу напора.{S} Ја сад видим колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно ш 
вршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља 
еда Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је по 
Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам 
олико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неуг 
 је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад 
рца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ. 
S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n="83" /> ли она има и каквог прав 
, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за нас није бринуо.{S} Никога ни ми нисмо волели.{S} 
раст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мут 
ог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опе 
им, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак не 
ље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се  
да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на 
огађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све  
дног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да ва 
е се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, 
е?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час ост 
о <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је би 
осипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p> 
, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на 
бље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, 
ина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</ 
, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризо 
ароши. </p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{ 
мо да одржи сан своје љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и ос 
ивело је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам с 
ају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечеру.{S} Огрлица, бунда, дијамантска гр 
т кафане.{S} На високом плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико д 
рану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p 
 Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану. 
омична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на рамен 
} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гун 
криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табак 
елици наслоњеној на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обр 
 као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде го 
талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p 
а породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало  
ли, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па с 
?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало никаква спомена. 
} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао  
о којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала 
а пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио тра 
тво.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојас 
ло се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и 
них скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзеленог џ 
 на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на  
ову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен п 
е кише.{S} Неколико водених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на в 
га онога што је било између њих вратило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад с 
не и помисли на самоубиство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробиј 
ризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је тек 
-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С  
рала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим не 
елу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Ј 
чишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало 
арије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пођ 
тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили ра 
е. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани  
града, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило об 
 да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно 
гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је била н 
ешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, т 
 узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа ви 
љно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред 
 жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка 
мети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p 
S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још ни 
иш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро 
појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у д 
- говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се п 
равили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div 
о знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она п 
 И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S} Тв 
ако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за једног  
авно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчиде 
бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била 
ен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваром, и 
нили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затв 
ости да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уве 
 Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одуш 
срећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје доб 
метњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и ле 
с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида 
а јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма о 
 <p>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине  
 постављала се јасно и неодложно: једно се морало жртвовати, да би друго могло живети.{S} И дра 
љена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио поз 
 из Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету каши 
с похабаним канцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; 
ашно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пре 
 <p> - Мило ми је, мило ми је - збуњено се Кремић захваљивао и бранио од даљих комплимената.{S} 
 Око кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније укази 
а.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се с 
ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под р 
све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тиск 
а проперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевит 
ворима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасн 
давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоких очију, које  
о челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један пред 
ј пошалици се опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу,  
не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико и 
 причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</ 
} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем 
оезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!... 
алом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, к 
е.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, ч 
ша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист! - 
 су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и стр 
> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по 
 и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је вазд 
 округло као пун месец. </p> <p> - Зато се ми ових дана не виђамо! - добаци му он. </p> <p> - С 
и и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја баба-Манда дружила се са 
>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на гл 
рши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и мил 
, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претварала  
ко јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је  
бом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у с 
а старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно 
ично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних кри 
досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створ 
 и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко пра 
благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљат 
ба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за п 
ар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S} На у 
е нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S} Са 
за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из ба 
х које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не ут 
уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну св 
а црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</hi>  
де није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да  
лици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово н 
г.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и глас  
 волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убил 
 вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бес 
олицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то  
а горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријатељ и  
ачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама  
 брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то деси 
d>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови, ис 
да се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он  
ку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана зн 
ол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мис 
тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то 
ку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он ур 
них дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не можемо п 
од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си 
има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, зашто  
е мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жен 
звија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одсад не 
је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није хтео  
о пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chapter" 
ми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком  
ишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи јо 
о од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију  
ара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва  
че од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> 
илош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љубав 
м да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас лепо м 
а као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику к 
кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} 
ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у бра 
ом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напор 
бру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{S} А 
а мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створим 
тварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title 
жило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно 
онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне кафане< 
ких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто 
емић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био забор 
 било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Мило 
ашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину  
 љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у час 
ечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана не омрзнеш.{S} Ах, Мико,  
и једнога мога друга...</p> <p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама з 
ј очух је био древна пијаница.{S} Пошто се оженио, опијао се још више.{S} Најзад га истерају из 
 претрпљене бриге и патње.</p> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зор 
ежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, 
ежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом,  
ј је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p 
никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли 
је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учиње 
дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на време у 
S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друг 
 учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове спо 
} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави  
н густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво 
прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао није дала везати за књигу, и лутала је по опас 
 означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је 
е ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвов 
 за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се бојао да испадне неозбиљан.{S} Писати расправе није  
о је она радила само за моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је 
 види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121"  
н пријатељ и брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је пре 
"182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили к 
ав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас се разапињу замке.{S} Живот вам поставља загонетке.{S}  
иш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу 
 нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се воли 
што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју ос 
што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жу 
ик <title>Препорода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш,  
убима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице 
hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднар 
екивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је 
 била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости ко 
е, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је  
исте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, ш 
же обријани, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које ј 
 и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу и стр 
ата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким 
{S} Како се зове?</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се узд 
лош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, 
амоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у  
свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, ј 
у звезду на пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови  
ајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки дале 
аја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, а интелиге 
е један болећив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у мла 
 једну ружу, говорио о новцу и први пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланен 
Београд, који оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да п 
је био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има  
више ништа није опомињало на Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S}  
н не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још  
ј.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штамп 
 <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били  
равали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показив 
у од зликовачке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом п 
а, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади чо 
 су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је  
дно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види 
говани.{S} Поред све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, при 
упи га руком по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi 
ран од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за конду 
о од предмета њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву п 
је дошао на крај Јеврејске Мале, Кремић се није зауставио него је продужио да иде даље неким пр 
>Пошто га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао 
се на свога драгана.{S} Међутим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утеш 
</p> <p> Кад је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту ул 
</hi>"</p> <p>Кад прочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с крај 
оји је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био заклео да ничим не злоупотреби њено поверење.{S} 
добивено или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и н 
ислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се окрете и погледа младу жену једним дугим упитним пог 
прије пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мер 
вао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао  
а тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је  
вој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде кретање њених лепих женских  
рз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрл 
ка завеса се диже. </p> <p>Милош Кремић се нађе сам на бини пред једном безобличном црном масом 
занаџиски.</p> <pb n="119" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па п 
аже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђ 
ђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у 
о злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукама по ваздуху као да се хт 
>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко мож 
- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{ 
 викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожури да отвори прозор.</p> <p>Воз се крете.</p> <p 
дговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се насмеја и, гледајући мале вене на Зоркиним капцима и 
очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати  
 овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити 
, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече п 
о оно:{S} "Дођи драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Жив 
г дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и 
 мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствар 
веде сам на Калимегдану.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p 
у се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац,  
их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колико их ја волим.{S} Да знаш к 
јима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину,  
аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из ми 
кидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопшт 
нтичну вилу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају таја 
 могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет позн 
ћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је за 
 које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље  
ају, нови људи који једу проју, вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања ст 
им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила 
се помињу само непозната имена, причају се безначајни догађаји са важношћу, потцењује се све шт 
ли оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно до 
 пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толик 
узију људског миловања.{S} Испред очију се пружало бескрајно море од празног простора.{S} У даљ 
даве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава 
орио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише,  
који се ослањају један на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div 
љина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке 
е одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргов 
вршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери појурио кући.{S 
али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто ви 
имају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.< 
вече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била с 
пектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклон 
д Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S}  
а собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <h 
ју нематеријалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{ 
 у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не  
 И он не могаде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не 
е.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао га један занос за нечим велики 
зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та  
 пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у  
 <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Заш 
 се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> < 
виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хт 
као на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извал 
ало га неко наивно расположење; није му се ишло из ове куће, где је све познавао и разумевао, г 
ила у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али, испуњен још оном подземном влагом  
е ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечно 
жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзорју из 
илош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{ 
сти и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са  
гонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасј 
ри.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућ 
кочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.</p> <p> - Мислила сам да ми се више никад 
у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећа 
 озарена одушевљењем и надом, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина  
ио начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p> <p> - Ништа нећемо жртво 
ј, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, 
ћемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, припијајући се око њега као да ће јо 
ен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако простр 
з Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху  
S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима 
ладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али 
еки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, т 
 је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка воли, црта 
ан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xm 
го молити.{S} Најзад је пристао, јер му се Љубица допадала.</p> <p>Ранковић је донекле познавао 
ош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно 
ену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу  
ио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма  
вечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање  
о чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> < 
 глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глумци су 
изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом рачун 
 више нису значиле ништа.{S} На носу му се видела дубока бразда, коју му је нанео један његов к 
ико најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, 
месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежност 
ји је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнил 
дера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним путем, који се провлачи кроз 
 су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још  
оравио? - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно.. 
ебало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што  
орћол! - брзо одговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка.  
 <p>- Море, каквих педесет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђ 
мци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се 
трпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{ 
 је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелник 
штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола 
.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге 
осадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p> <p> 
и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том трену 
западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколењ 
десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну с 
а ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада пла 
иких карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили по 
е су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галериј 
 све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше ситне  
пено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје,  
> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разгово 
 њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом. 
мни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом 
р људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вар 
а деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Некол 
 биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није р 
у.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Ф 
и ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких дав 
ну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, 
р не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела д 
 су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечано 
висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве машин 
слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматр 
ивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; ко 
, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичу 
и за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник ви 
 неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом мал 
 у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет 
ао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодеј 
> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још  
 врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледа 
е наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом  
овима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S}  
<pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свем 
вити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележил 
олте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од пола 
 сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једина  
лих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала сп 
о живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, 
вано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко че 
 врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну руку 
црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светло 
де, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на вре 
ног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне  
аивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зо 
ушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролетња  
 у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час 
е црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу 
 очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне свој 
ући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније  
 била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под ови 
ајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека топл 
ло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од буду 
су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво  
дан нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цеди 
рхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало,  
ушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог 
колико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним 
рели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново  
ре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црн 
и насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито било  
а, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала 
н склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале укоче 
</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једни 
ављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који су  
 нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору прим 
 од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица ос 
ју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргнути. 
 црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река;  
одинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје би 
ане својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n="1 
чи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила мл 
 блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе 
е без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и там 
не и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слобод 
не способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од та 
школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђе 
де су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Свет 
 са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</ 
млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога с 
оред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муч 
S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удв 
и су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаш 
раљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно о 
орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада  
утећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој 
у.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па т 
уди који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</ 
а робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} Поку 
е јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општ 
о мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих. 
сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе  
па.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и на 
е путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и б 
ле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале пра 
ао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из ј 
Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала 
 је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним је 
МНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно иза 
ао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила н 
ише силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се прави 
лико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из тамн 
ла му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њ 
 њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} И 
ни нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је би 
нски робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само јед 
д би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да шт 
</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко  
се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> -  
и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штр 
КА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући пре 
е су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сак 
 можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућен 
S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и 
 са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети о 
 сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непр 
х усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац! 
S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоћ 
} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали  
 кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећу,  
 Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици,  
евојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад  
 шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Так 
зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прска 
тке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намешт 
веса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око глав 
p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се одвајали једно од другог.{S} За доручком су седели з 
ио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатл 
од немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедере 
чину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је за 
ивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> 
ом собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са 
да и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупн 
ма на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бродарских момак 
тићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко 
у који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје  
ети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш јед 
ети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш је 
 бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе  
у са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца.{S} Није се осећао ни најмањи дах в 
а додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би 
<p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ради савијених леђа и праз 
 Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, са 
к кирајџике, које нису из места, кикоћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је  
И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави. 
више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лет 
 из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде 
 мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао  
ла у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још  
/p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> 
е.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и н 
 <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још 
такмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике  
ако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујиц 
и су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али  
авио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те в 
е то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још више.{S} Ипак, њего 
и, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не забрањујте да сам близу вас.{S 
ићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, 
 ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кра 
мо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S 
озове Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога м 
на не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: каботен, надрифаталист...</p> 
чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, дру 
д кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца  
ју изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је  
 сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувш 
чевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и глас Зоркин давали су му  
е и видела се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S}  
небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> 
орка је била од оних девојака код којих се избегава говор о годинама.{S} Време и прековремен де 
ум - дум, и још неколико људи без којих се Београд није дао замислити.{S} Људи за које се мисли 
 оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> го 
је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови јед 
азумех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја г 
 поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле 
зали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шу 
још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим т 
 трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Доиста, моја мајка је љута по својој при 
а рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се нави 
ле какве велике болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - 
е те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан. 
али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке бл 
 од све жалости коју сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мо 
адам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p>  
ковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} 
ује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плес 
 троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца  
ка и мученички осмех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говор 
p> <p>Место да се збуни још више, Милош се наједанпут освести и куражно одговори:</p> <p>- Изви 
виде да се већ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требал 
/p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног пис 
 у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубомо 
пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p> Она је била обучена у 
аћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n 
си да ме заволи потпуно. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S}  
е збуњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода< 
а се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише.  
сти и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош се изненада заустави овде, задржан једном тамном унутра 
и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} 
 "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p>  
Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао на ову неочекивану промену свог  
и нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег за 
ице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају  
д корака овог заљубљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек в 
а, резао је као оштром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, 
иваше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али ј 
ржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њег 
 на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пу 
рске производе.</p> <p>Првих дана Милош се интересовао послом, занимао га је специјални царинск 
 <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Посл 
во.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фот 
и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао 
га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст на 
 <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала велич 
 него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао 
у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вр 
 није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки да је намеран да ид 
попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отера 
на?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Милош се надао свему од Зорке, само не овом потпуном самопрег 
о какве прљаве подеротине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави 
тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте  
ћи свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из 
дним артиљериским мајорем.</p> <p>Милош се изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућн 
м очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су  
 мирну и озбиљну светлост.</p> <p>Милош се саже да пољуби Зорку.{S} Кондуктер нареди: </p> <p>  
ко било лето по календару.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега 
оћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред болом ове жене који је 
зе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне светлости првог пролећа. 
а игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. < 
 подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су зам 
ли два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу и позва их да дођу. </p> <p 
људи и живота, она је још откако зна за себе научила да свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi>  
е дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окр 
вовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, д 
е срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љу 
ло против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за своје <hi>ја</h 
Вараш се Зорка; ја радим откако знам за себе и ја сам се навикао на одрицања.</p> <p>- Али, ово 
бојим борбе, ја се борим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, ме 
и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </p> <p> - А јесте ли мислили кадгод како да дође 
лике меснате носеве и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз н 
>.{S} На листу је радио ревносно као за себе самога. <title>Препород</title> је био још млад.{S 
и је носио дугу браду и некад мислио за себе да је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у в 
ирајџија остављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умива 
ијатељу.{S} Пре месец дана не бих ни ја себе разумео, ругао бих се и потсмешљиво говорио: кабот 
 одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад 
опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било ве 
а те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај лажни положај који је овде заузимао 
гла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али не буди невесео, преклињем те. 
 ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S}  
ге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетк 
о ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту м 
тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао  
обијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који  
ла својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да покаже како је њена кућа богата и отмена, како 
ад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја им 
познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не б 
> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украс 
 бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за  
утом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави,  
су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трз 
га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Се 
- Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и т 
о кратко, вукао је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су 
гла да свом драгану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов 
 је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић 
чена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, Зоро - плашљиво ју је звао Милош. 
измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвоји 
 још помоћи, како мало има да одвоји од себе за другог, и како му је будућност још магловита и  
рти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући п 
изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне 
 Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и глед 
ити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на  
а позивала кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала н 
аљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му о 
у и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула д 
а сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p>И кад му је Зорка била обисла о в 
едним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади песник се 
вом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовим 
к... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на канабе, и поново 
ивало последње зраке, дајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир. 
, па дохвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве ре 
а, браће, родитеља, своје драгане, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је  
жалио искрено.{S} Жалећи њу, жалио је и себе.{S} Њима обадвома је било детињство отровано.{S} С 
вога мишљења, дају све, жртвују имање и себе саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом ранд 
а ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго за мајорске  
м су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар д 
.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не 
о узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Ранковића, и гла 
 коју је волео, а одвише саможив да сам себе принесе на жртву.{S} Ипак је себе осуђивао.</p> <p 
 - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</ 
едан велики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној 
ану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не може узети за 
S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју м 
 слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка, који после мршаве вечере буљи над књиго 
да једно мора надјачати.{S} Он је волео себе изнад свега, али је осећао да не може бити себичан 
 за своје <hi>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствени 
го.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена 
.{S} Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи  
S} Он отвори очи и зачуђено погледа око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окреч 
ртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут,  
зненађују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} О 
 - замишљено рече Милош и окрену се око себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} По 
 одговори она и задивљено се окрете око себе. </p> <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се 
исли, нада и планова.{S} Погледајте око себе.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не 
ила на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке као златни крст на гробу Господњем. 
? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је 
ћ је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко осећао как 
 би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нам 
што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени тр 
егледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није видео никога.{S} Изненадно крај једн 
воје љубави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p>  
 он је осећао једну дубоку празнину око себе, као пушач који је остао без дувана, незадовољан и 
<p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег  
ао јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и му 
меде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и го 
чито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долаз 
, вера, народности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички тре 
еговим годинама, покушавајући да између себе и своје драгане постави однос једног голог задовољ 
пе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису ни постојале, а младићи <pb 
оса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по ово 
ане књиге и објашњавају се нешто између себе, поверљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се  
езмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у ти 
у повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног бле 
к се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети 
{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш 
ирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} 
Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимала поред  
у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смеј 
ћања, љубав према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осет 
тва, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без 
една група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су с 
 да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Ов 
ошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је своје претпостављене, одржав 
о је песме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на с 
умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве став 
 себе, немај гриже савести, не пребацуј себи ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри д 
S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chap 
ликом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, -  
шким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено:  
, гадећи се на свој позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у 
рдо и потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здрав 
тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегули 
ез дувана, незадовољан и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер 
 У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачунџија, мародер, као последњи чове 
елу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> 
сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма које не каже 
ће! - оптимистички одговори Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title 
 Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништ 
- Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже зав 
га да је потребно да води више рачуна о себи и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и бол 
танак, на којем ни речи нису говорили о себи. </p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена ус 
ас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад  
ја сам врло саможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се ов 
ожено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано 
ове рекла-казала, али је сада признавао себи да није говорио искрено.{S} Да, он је сада ишао и  
м Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начин 
није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник, од оних  
еш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволико интерес 
ри:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, 
е се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је т 
ук до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, 
рудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?... 
- Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код 
а, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подероти 
љубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је јед 
> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p>  
зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису м 
и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљен 
 пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, теши 
i></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот  
јети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети,  
а, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> <pb 
и, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} 
ли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{ 
> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа.</ 
ило да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S}  
рити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен живот 
/l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ 
ад свега, али је осећао да не може бити себичан и свиреп према својој драгани.{S} И млади песни 
 је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{ 
и ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терал 
е, ругало се овим његовим мислима нешто себично, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво к 
ало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да из 
 ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се  
ина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града,  
г кириџиског коња нема пред њом.</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, П 
брода скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и о 
а самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у  
 светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сун 
 у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb 
 легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер са 
е Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо -  
вским орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржа 
ли смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми д 
а се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{ 
иш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље ниј 
4 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искида 
p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника,  
е, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које  
хлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у  
ло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио про 
} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдар 
 се пропиње да их види.</p> <p>Зорка је седела близу Милоша.{S} Са плашљивим и дирљивим дивљење 
ирепих, прођоше, <pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштају 
несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и безбри 
ике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали с 
.{S} Да, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош  
спод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да 
оста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу  
овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је мирно око мене, те с 
ви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде квар 
јали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{ 
оручио криглу пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својо 
ртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена београдска фа 
еског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске кар 
ери не избаце напоље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а  
орком, осећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ с 
г друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; 
разговарали о политици.{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим т 
ек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво м 
јајне врвице, на меком канабету, где је седео поред своје драгане и пред њеном мајком, Кремић ј 
јно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику је 
а са белим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у 
ара жена дремала над новинама, Милош је седео близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој  
оменти и за нас комшије кад би наредник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је св 
други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и реш 
увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у 
дан јектичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више  
ла се да се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка б 
>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место 
ли већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељ 
 поведете једанпут.{S} Госпођица Љубица седи код нас...{S} Али, знате како је.{S} Мајка не воли 
> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан 
ило му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова 
натска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{S} Ина 
{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио 
о овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свиреп 
> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p> 
јама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том трену 
а и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лу 
r" xml:id="SRP19100_C4.7"> <head> ГЛАВА СЕДМА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соб 
er" xml:id="SRP19100_C1.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА</head> <head>ДУГ ПОЉУБАЦ</head> <p> Они нису зака 
er" xml:id="SRP19100_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било ти 
{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо  
 својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, н 
у ласкавим речима и готово је натера да седне, док само одиграју још једну игру, игру писама. < 
Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </d 
и сан.{S} Парламенат је завршавао своје седнице, испуњене беседама и псовкама, говорничким гест 
орити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да се приступи ре 
ученим због пада предњих зуба, са косом седом као прашина, клонула би с времена на време на њен 
мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} -  
оше на обалу, они се пустише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их  
на, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу клупу, окренуше леђа публици и за тр 
ре ватре развесели двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца с 
љуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у сво 
/quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Београд, који оживи крајем августа, већ  
ов еспап, нарочито добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганск 
лико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних л 
 на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> 
шева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредно 
 <p>Напољу је био светао дан, кад јесен сеје благо до миле воље.{S} Давно прецветале лале подмл 
, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} 
плим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и заборав; кад се природа буди, потоци жуборе 
ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцелариским капутом, лено се ву 
из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и б 
и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Онај господин који се толик 
х мрачних година, озбиљних послужитеља, секретарских величина и ове зарђале државне машинерије  
брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сиј 
 како губи од своје вредности са сваким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изн 
ију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади песник  
и пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} 
у и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, 
 румено прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ 
рда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њ 
{S} Онда би изишле на Мали Калимегдан и селе на једну клупу, на оном вештачком брегу који је по 
де. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвен 
у што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Пре 
</p> <p> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај р 
 сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала 
ead>ПЛЕМЕНИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима сил 
а госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да  
еца свађају око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле ј 
еко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, ос 
 провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и д 
ао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго п 
ороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од главе до пете, реч 
дарица не долази преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> 
i></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да госпа Селена није озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће п 
ем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена је била купила к 
се Кремићу није из памети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гл 
госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући по нишки.{S} Из ко 
ца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позивала кадгод ово своје друшт 
жа!... - продужавала је разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а 
се пре годину дана кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је би 
о јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} 
дну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову  
о отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила  
полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми нек 
етају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> <p> Кремић осети сву неправду коју је мајк 
се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она је била љубазна, али од оне љубазн 
> <p>Одмах после оног дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади пес 
ко деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад см 
илошу дође Љубица и јави му да се госпа Селена одлучила да и она изађе са Зорком.</p> <p>- Онда 
на и за кафану, - готово заповеди госпа Селена.</p> <p>Оба љубавна пара дигоше се као на команд 
>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу Зорку?...{S 
јке и Кремићеве газдарице.</p> <p>Госпа Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које нос 
ути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћ 
а плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе руке, и, као да је х 
подин-Милошу, - зачу се опор глас госпа-Селене.</p> <p>Место да се збуни још више, Милош се нај 
јка.</p> <p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју ј 
ка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћер 
d>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S 
шио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та 
, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је било и даље свеж 
заћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош  
 трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окр 
а Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске 
 ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, лагано му дође мисао да је Зо 
вајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошу 
у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим речима и готово је натера да седне, док 
и се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју 
>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је ч 
требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... 
тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута 
је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког мес 
и циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, кој 
у.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже  
јунак, па остати и победити зло.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се остављ 
 у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми лутамо из земље Бојк 
ки посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... к 
ила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћ 
северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, на 
еме угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овд 
ри, пустиња, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког таја 
ржави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба  
им уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама 
вну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали  
 са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни  
Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њ 
вет.{S} И дуг ред бакалница и механа за сељаке, проређен којом берберницом, пружао се до хоризо 
 у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с брда на брдо, ни посних њива где мрша 
ато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе по 
{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја  
 хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му прсто 
, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се  
 питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз  
вку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљи 
ајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла 
 хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја во 
унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње с 
и да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Милош 
њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина с 
амишљало да је и код сваког другог бића сензуална потреба прека и примамљива.</p> <p> - Ја не о 
леди прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо 
да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприлико 
ис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова падао је на Зо 
догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је мог 
рђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се  
 је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, 
цију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњ 
 које је виђао по анзихтскартама, пуним сенке од кипариса и опојних мириса, који се дижу из бел 
те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да с 
ни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љу 
ње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош занесено.{S 
ршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради 
тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - 
магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и с 
оса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватр 
рљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића које  
 становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног к 
 Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у с 
 и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај жив 
 и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се с 
је дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, п 
иналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле 
младости.</p> <p>Ипак је његов дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав,  
 крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од света и тела.{S}  
мић је био већ претурио далеко неколико сентименталних криза прве младости и сит је био својих  
оград, па ју је и даље кушао поред свих сентименталних криза кроз које је пролазио.{S} Али, пос 
 пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих година којима су ове песме б 
тале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку меланхолију и 
а.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без 
леду девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ов 
у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мрт 
едно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p> -  
а.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издиза 
еним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех  
стивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив о 
вај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Т 
к је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посматрао своју драгану. 
 кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{ 
</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећај 
 жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и 
моћи блиске природе занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на ди 
еђу две обале.{S} Изгледао је као прави сеоски друм.{S} По обали је растао глог, који се савија 
сред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је о 
ао да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају вечито младе и испијају по 
ух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја  
 млада жена је везла монограм на једној сервијети.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао  
цепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће г 
ознавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултет 
ко то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учини 
ко мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај 
 свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу 
 него гроб свога оца, више него браћу и сестре, више но и моје песме, о, песмо моје младости.</ 
 последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се о 
онако како мајка жели својој деци, брат сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебича 
вала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам је пр 
Пожели да види мајку да ли је остарела, сестру да види да ли је порасла, да види најстаријег бр 
али по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочано 
оли као драгану, као пријатеља, мајку и сестру, као себе самога, као све најзад, али да је не м 
лео своје, волео је мајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је треба 
вршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима тре 
ех свога брата, Милош се <pb n="241" /> сети његових речи, оних које је говорио и оних које ниј 
них Божића и постова за време мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.< 
 стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за в 
 да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још осмехивала.</p> <p>Милош јој приђе. 
упила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и  
латко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољуб 
 запита се Зорка. </p> <p>Млада жена се сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задр 
мети и осмехне <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше п 
ражена будала! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозор 
мић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда не би било право, па се предомис 
лом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и ње 
му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане  
ритискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је сврш 
 тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Б 
мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је она мучила Драгутина, правила га љубоморни 
амисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А  
алом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, 
ли замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге 
и, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму же 
а се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад н 
инки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила са 
ј невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Бо 
 од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су ро 
ави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је 
ош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи  
 брат...</p> <p> - И да вас се до гроба сећам! - допуни га Зорка гласом који је прелазио у јетк 
ођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па с 
 је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли  
прва варош после Београда.{S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој  
ред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота 
>Како се нашао на отвореном пољу?...{S} Сећао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ве 
, клепала, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамо 
омени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао о 
 <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да  
адник <title>Препорода</title> се једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није  
оравио на мрачне дане кризе.{S} Није се сећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали 
 начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренут 
ко се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за 
ив бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу ко 
о, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него  
 му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећ 
дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од 
у дугу:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу. 
ћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепото 
н.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунц 
од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег  
игне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне зе 
 ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе ж 
- Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} 
кох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли  
> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </ 
мо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и 
у нежно.</p> <p> - Не говори ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох,  
 телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се  
рм".{S} Надам се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ов 
ео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја  
удеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје во 
овости и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја с 
а знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Нап 
бом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Из 
ли на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпу 
о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза 
тиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми с 
т.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одго 
ш... пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је забор 
 да кажем... претрпео крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи  
и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да кажем... претрпео крах идеала, нека си ба 
Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Ј 
е могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код кућ 
 то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него с 
 све, да посетиш сва она места о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S}  
 суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, м 
ворио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си наша 
сто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} М 
кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади  
д?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, чов 
S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S}  
драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја 
знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута ј 
поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, јер је наша љ 
о...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је пак Кремић друкчије го 
зорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио лед...</p> <p>- И разбио  
а је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те бун 
реме је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, мангупе!"</p> <p 
алности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну. 
Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си ми оставила кашичицу за кафу? - обрати се она Зорки  
ак, - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да има 
ода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су  
и и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставит 
У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна." 
но што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбу 
тне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>-  
волео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе во 
:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али гл 
едан јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да  
- Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то 
но срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум брез 
гетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, 
ага, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накнада 
 што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти катка 
се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да 
е.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Прот 
 твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико  
м великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p>  
о и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва о 
но га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он ј 
чала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам ништ 
це све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела тв 
оложена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљен 
у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када  
цирске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S}  
да, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохвати  
љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несре 
ог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ј 
и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад 
и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад 
а, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна 
 како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево, ја  
м целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, 
драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па 
<pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости м 
нутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код  
 n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људ 
што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Поне 
та ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{ 
тезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p> <p> 
о пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само  
 Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко друго  
S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се могла 
раги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и м 
мо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај 
 и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало  
њима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и за 
т појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће 
.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта с 
 имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад  
ну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{ 
о!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан 
требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</ 
ко да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од једног 
S} - Још није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да 
у децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Как 
и нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек ко 
</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио  
 Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?. 
р <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хт 
> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу.{S} Пиши као и други,  
 све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у ме 
 се док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> 
, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други н 
и, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју  
ло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у њего 
Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на  
и проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb 
.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани? 
ам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем  
ну мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - гово 
 кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди радосна, моја драгано, ј 
че га Кремић горко.</p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репорт 
и...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама. 
е га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари 
јка ме није грдила.{S} Напротив, откако си отишао, она се помирила са мном и врло је љубазна.</ 
> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одвра 
- Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зин 
ица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је п 
кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју 
е маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - О 
оба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама кој 
е буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад с 
 - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао 
о са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.< 
 Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S 
вог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку 
о заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још имам да једанпут прочитам и испр 
онакву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме 
лим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} 
лим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосно 
ла.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пу 
амога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пус 
самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако 
о, Васића Како-Да-Кажем, а Бурмаза Како-Си-Госпоја, како је овај ословио <pb n="67" /> једну ви 
 фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бист 
 огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу де 
 као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала  
У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене проз 
трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Је 
рисала плаветну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски 
аздуха. </p> <p>Зорка је посматрала ове сиве праменове, посматрала их је како се дижу и губе, и 
але се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два бела димњ 
оје су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек 
вљу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој  
 и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњеви се појавише иза једног угла и устав 
 долазак.{S} Из росних долина дизали се сиви праменови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних  
По бистром ваздуху изнад воде губили се сиви праменови дима, заостали иза једног пароброда који 
 се разнолика брда, иза којих се дизали сиви праменови магле и обећавали леп дан.{S} С лишћа је 
ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, к 
/p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном  
њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у 
 маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини. 
 тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе ру 
није видело до неодређених маса маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, 
ротивило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На з 
 текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву. 
ле ноћи је била раширила по небу завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући 
када пада и не мисли никад престати.{S} Сиво небо висило је на раменима.{S} Све је око човека б 
S} Киша пљусну.{S} Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри п 
ице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очим 
ем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је д 
ажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађе 
прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна миш 
г јединог који је потпуно <pb n="86" /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар  
на, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао колико је ово тра 
ри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја у 
ио да ју је већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети 
</p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно сигуран, - охрабри је Кремић. <pb n="79" /> - Ја сам ве 
све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то ј 
то више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198 
ан женски рукопис, које је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у 
Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> -  
и од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срц 
ђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ак 
ње: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се ве 
 маглене сивине.{S} Ипак, он је корачао сигурним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи  
а један господин.{S} Не познајем га.{S} Сигурно је нешто важно.{S} Већ сам им двапут доносио ка 
 отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да 
 земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, т 
оста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p 
фолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње п 
вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог  
убац, и предаде се будућности онако без сигурности, као Колумбо кад је возио ка непознатим земљ 
пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова ни 
њу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и 
ра у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата 
гон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза 
ије откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, ма 
 обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели  
> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов... љубав према газдарици.{S} Досад и 
није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били коси, већ су п 
ице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <pb n="167" /> баре од последње кише, ове ку 
ешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Њ 
вана и олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављи 
у биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији с 
и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад с 
браза као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља; н 
 среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај  
те, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежев 
</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који  
рна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ  
један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се претста 
Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да  
у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовим 
и се правиле дубоке баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обв 
/p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним уд 
 Београда, по коме се палиле електричне сијалице, ругало се овим његовим мислима нешто себично, 
 воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растова, господствен 
љу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и  
вожђе на дугметима његовог реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим 
д сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости 
нце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није изишло.{S} 
них електричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</ 
љиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S}  
е се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али 
Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од  
ци?{S} На каквој полици, кад је нема? - сиктала је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{ 
е, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам по 
траст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло 
 требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> н 
тида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране р 
оправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом. 
 велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура н 
а какав посао свршио.</p> <p> - Јоване, силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са др 
уклим гласом, кратко и грубо:</p> <p> - Силазе!</p> <p>Господин Јаков је облачио свој плави ибе 
о сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Рим 
 Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p 
адао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрат 
чно пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим из 
ут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасј 
су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а а 
или на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и 
, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а други застај 
рке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и  
једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом зап 
востручила своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} 
адрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152 
она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="chapter" xml 
д својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са  
је могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов  
сећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго  
43" /> другим делом, и својом поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове в 
напојницу, па му рече, осмехнувши се на силу:</p> <p> - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ст 
{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повијале се према ветру и расле све више.{ 
а и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и 
лу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели  
 златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним сти 
у се на обзорју изненадно јављала једна симпатија. </p> <p> - Ево једне жене за којом сам жудио 
м...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се 
рема тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је о 
од других може донекле прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срц 
 врат својих драгана, жудео је за новом симпатијом, за једним женским бићем које би се хтело пр 
љске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног. 
ољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног по 
питају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њихо 
.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његов 
на његовим катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала 
S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У 
рећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог 
а... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> 
 другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кад 
ром била је подигнута раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири  
камијама седео је син простог сељака до сина државног саветника; на његовим катедрама држао је  
.- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној ш 
грцала и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико с 
иња драме, и кроз свој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто 
омрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живи 
 старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак му би жао да каже како не познаје његов 
одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капута учили с 
} И једног дана две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на дв 
вне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо 
само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике 
во један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је 
га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео је јасно да није право ово што 
авне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја несрећна 
омношћу овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник 
 је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију 
 које је било покривено једним облаком, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост о 
строфа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше псовке на рачун Без 
а се ради онако како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне пр 
ка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Рад 
говору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чини 
 пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да 
мисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира, које куче прогута на највеће задовољство; она му  
 те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро, - викао га је Милош и претио му 
 у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим другови 
екша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да 
купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> 
аспоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто О 
, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене 
Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек 
трије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад  
ут на пример, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист  
 својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигу 
 сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе к 
е кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је ув 
нара да однесе девојчиној мајци.</p> <p>Сирота жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао но 
 је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему виде 
ине и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да 
огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе  
лош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце з 
д меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само,  
<pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умет 
и мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, т 
м.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос оног 
нзија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72"  
од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{S} 
а се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу,  
осило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кр 
ољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено је промуцао:{S}  
гибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По рђавој калдрми се правиле ду 
г гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосн 
ед ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јо 
о само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тр 
аја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не 
Наместила си се као грофица, и остављаш сироту мајку саму код куће, да се сама брине за тебе... 
руга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p>  
зивају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који  
зивају ближњима постају ми несносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних пас 
ко сентименталних криза прве младости и сит је био својих једностраних несрећних љубави, чији ј 
, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка 
ренем, свако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намешт 
ли за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство б 
 Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама. 
ет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би  
спођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један успех више у  
 није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвај 
близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачуне.{S} И млади новинар, гадећи се на свој поз 
 лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кес 
и други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ов 
b n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могл 
бригама, планирање будућности и све оне ситне нежности којима заљубљена бића обасипају једно др 
 на оној благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском ст 
ица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош 
ке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњчићи, с дугачком длаком и оптерећени 
ав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога  
на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и 
мице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике сло 
лазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљи 
ора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за дру 
не на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе пролетали су г 
жариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљен 
су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко п 
ве радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села 
 Све око Милоша поста сиво од милијарда ситних капљица воде.{S} Он се сакри под једно дрво.</p> 
е без рада и мука, али без ових злоба и ситних рачуна, без пакости и ових подземних борби, живо 
ам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих б 
} Сит сам овог Београда, ових крупних и ситних паса који се отимају око исте кости.{S} Ја бих б 
оца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици с 
еки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, буд 
т неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се ис 
астована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се нес 
ви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моме 
ом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивал 
вну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгле 
их фотографија и гомилом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а 
корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бри 
били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су  
ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Једна несмишљена реч или неспретан покрет к 
Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кремић су 
 година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који 
икодушности и пакости, предузимљивост и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су  
е, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Т 
зала магла.{S} Живе ограде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима р 
оплота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са  
г да да он добро изиђе. </p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране по 
ане погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, а 
и вели да постоји извесна дубока логика ситуације и карактера.{S} Ова <pb n="245" /> логика раз 
рављају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације којој се не може наћи излаза, - рече му она б 
ло помоћу једне лажи, и да се извуче из ситуације која ју је притискивала.</p> <p> - Неколико п 
а, да личности излазе на бину по логици ситуације, а не по команди редитеља.{S} Морала се једна 
разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице 
овао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и заг 
рнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позор 
а.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селе 
 испод земље, заљубљени пар примети сав сјај пролећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је 
 све.{S} По природи прште један бисерни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на о 
 У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су с 
е, ишчезавао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трг 
е песник, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мад 
азеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се 
нуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког 
лила је она несвесно. </p> <p>Огромна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанств 
ена, онај низ кола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава н 
м ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео поред св 
први међу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом в 
мећивали само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће 
 коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њен 
е парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје он 
 пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и  
ја драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна дра 
, бесна, и безбрижно правила планове за сјајну будућност.{S} Њега обузе жалост за Зорком, искре 
о зениту и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У то 
 ништа није било равно њеној величини и сјају.</p> <p>Насред механе је буктала плехана пећ, чиј 
огледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују 
у, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не могу даље, - рече Зо 
 у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник уши 
а у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко д 
 веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гране на грану, и гледала их упит 
 лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S}  
 развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успе 
десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распре 
 врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики  
чина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усан 
илош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{S} Они  
она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p> - Зоро, 
слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина државног  
е они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој ве 
анатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те ј 
авао је и београдски живот, пун сјаја и скандала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, н 
жи разговор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да б 
 тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа нег 
затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа ко 
угиним бојама.{S} Видео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у  
арала од ситне гвоздене ограде модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између  
мима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет  
 <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрве се намрачише још виш 
јене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p>  
ну. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаки 
ке <pb n="124" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио је 
 је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се пр 
амо двапут.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискуса 
стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разго 
жи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разгов 
ече свако одушевљење.{S} Он се намршти, скиде Зоркину руку са свог рамена и приђе прозору. </p> 
х. </p> <p>Дрхтећи сва, Зорка покуша да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе 
/hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговар 
се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут свили и крзну.</p> <p> Зорка се 
ни с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.< 
гу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао и саветова 
 на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била каква госпа, огрнута тешким ог 
се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим акти 
и себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и  
како би могао бити.{S} И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих  
хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком искали  
д при свршетку драме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот 
а би живело друго, једно од нас мора се склонити, да би начинило место другоме.{S} Иначе, ја не 
ша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{S} Већ 
о их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту 
арног документа, и још више му појачала склоност за површну осећајност.{S} Кад је девојка сврши 
скусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преувеличава, Милош је већ веровао да ј 
вота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, прете 
 запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала дв 
е априлске ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} 
 што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа  
ао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали 
.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлин 
аступила и вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмеја 
ветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} 
Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} З 
S} Млади се привикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија,  
твари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладни 
утин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ћ 
тварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и 
.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, л 
ако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом  
ликује вуну од памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољ 
асте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност и милов 
какав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела,  
ена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, 
о место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си ве 
 и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{S} Дечко 
ом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљ 
ла јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се појав 
је добио главни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, 
> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова рад 
а је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи вазда 
м и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S}  
ум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као рањена, обеси му се око врата.< 
остављајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукл 
ску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и пу 
свест се наједаред вратила.{S} Зорка је скочила као рањена, једним покретом се бацила на столиц 
арушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на  
т бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу  
 предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, 
јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где  
 његова законита жена и ослобођена овог скривања, ових лажи пред светом... </p> <p> И место оду 
љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>С 
љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон 
 он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао с 
 Не мислите да је ова ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Ал 
ки диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за 
е играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По л 
вој осмех пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S}  
, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</ 
биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се у метал, док  
но ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било с 
ари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту  
т <title>Препорода</title> била је врло скромна.{S} На прозорима није било завеса, већ су се ле 
 Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћ 
илика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био почасни  
ао див који је залутао међу нас мирне и скромне грађане.{S} Она се обзирала по пространом беогр 
ошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле 
на светог Николе.{S} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S 
а провукла кроз овај капут, дело једног скромног кројача из предграђа, и дала му име: патриотск 
да својом лепотом сакрију ову претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер 
ругим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} " 
о се о њима мисли, бића која под својом скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара 
варити вољу своме драгану, обмота своју скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Т 
рају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да  
} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који др 
 раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне же 
расе.{S} Сад се пак она приказа Кремићу скрушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у св 
 болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој  
но у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драганом, узе ј 
орме и извештачено господство, пропало, скршено и оголело; и друго, младо поколење, које је на  
зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кр 
иру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да 
м старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, 
ушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље 
предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да јој се то н 
ошао из редакције, са најбољом вољом да скупи материјал за љубавну драму које се завршила на ду 
ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на  
 чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <p 
или рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније  
и сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају надничари с мотикама на рамену.{S} Време је ди 
елиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано преко Булбулдера, Ду 
јну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која се рђаво подударал 
елу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи  
ајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, падала, лагано и досадн 
какала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао  
и, гора од катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дуна 
и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама досадањег живота.{S} И ја се 
/p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што ст 
у срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није им 
у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био платио ово место.{S} Био је свршио гимназију  
а.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана 
во одело, које није било од богзна како скупоцене материје, било је модерног кроја и боје, увек 
ј трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне 
, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњ 
е прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гом 
ним кораком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обас 
сматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад виде крета 
 </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно прошлог  
ен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад  
и ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби  
 и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Н 
чки и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у 
 на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Истрвено огледало му је показивало његов омрш 
подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отв 
 што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је ле 
, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, п 
 дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, о 
n="23" /> је већ једном постао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S}  
вори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што  
ка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не 
е питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже  
ђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и постова за време мрска.{S} Сет 
се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S} Она пажљиво избриса ову мрљу мастила и продуж 
бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, играју заједно домина и не мисле ви 
ува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику 
 тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и 
ријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - го 
пролећем и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и нес 
е због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало проду 
о и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и  
ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око 
 знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p 
, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја сам изгубио свак 
ји је почињао од Калимегдана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда 
{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је 
ички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у 
е може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јела добр 
мљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности. 
о и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често п 
до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а ж 
нергичним, подигао би главу само кад би слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, п 
осподин Васић није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста т 
ше појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</ti 
ком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и 
ижевност</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам 
асејано.{S} - Истина, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је не 
 у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја нећу м 
ега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најс 
у драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је т 
ај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша на 
, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb  
гано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на загоретину.{S} Једна веве 
шле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо прек 
ом љубављу, љубављу која је начињена од сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибиј 
ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени.. 
 на његовом рамену и плакала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. < 
а.{S} Зорка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и поме 
о се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пит 
: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу  
 Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе. 
ра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и иск 
.{S} По голој земљи се вукла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког на 
ре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title 
кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да 
ју болести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у мес 
 нећу више да плачем, мада је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Уста 
иш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за др 
пљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толик 
 дубоко осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са дево 
али није имао довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да по 
 и љубављу!{S} Она је била пуна славе и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво г 
 додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, 
раве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које једа 
ије могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који  
за се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубав 
шевљавао га и вукао изван куће.{S} Нека слатка грозница преливала му се кроз крв.{S} Обузимао г 
 хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки 
 мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено ј 
, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми 
ако је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми пр 
Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - Остал 
 и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом 
им образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{ 
 наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо  
а нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} М 
дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале 
, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се у 
те ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одричем.{S} Али ми не за 
 је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње пров 
д састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цр 
у му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти д 
ветле.{S} Али, највише, ја љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох,  
им годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним писмима.{S} Знате ли ви да ва 
пуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се  
ије опасност зла под заводљивим обликом слатких мисли, пространих нада, племенитих илузија.{S}  
а те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијам 
села, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то  
х брда и мирисао на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смет 
д све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвално вртело репом. </p> <p> - Е, сад  
 је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назад 
ва земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади п 
.{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није м 
решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Мил 
ко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро  
овања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи к 
твар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски Свет. </p> <p> Кр 
ше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам с 
ред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напр 
на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} 
нијем друштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у < 
о у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђ 
еси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, ал 
икице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S}  
гле оног келнера, - рече јој он, - како слатко пуши, сакривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав  
ила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала највише вр 
p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега па 
тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му  
 и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насу 
 није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе,  
рио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепави 
душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох, овај загрљај 
 у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као  
ћао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По приро 
са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шт 
ка.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле 
ди, али је на свима местима наилазио на слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство У 
своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена  
каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; уз 
 пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим см 
едајући мале вене на Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину 
метал, док се њено лице руменело све до слепих очију и гргуравих праменова косе.</p> <p>Милош ј 
богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, 
спод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескра 
p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с на 
обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си т 
ала по балконима и ложама.{S} Обновљена слика Кнеза Михаила достојанствено се дизала изнад бине 
те ли ви икад волели?{S} Није љубав она слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S}  
вима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео 
је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што са 
говог да зависи остварење свих заносних слика, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опе 
е.{S} Зорка је откривала разне карте са сликама, посетнице с непознатим именима и забачене број 
и била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст  
 коју пару, куповао је дописне карте са сликама и писао дугачка писма својој мајци и браћи.{S}  
p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} 
ене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих теб 
ла на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртан 
 тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављен 
који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо  
ињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.< 
о с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као дечка,  
смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p>  
 или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена  
де је некад куповао буквар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њим 
. и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до ра 
 је зидни календар, литографски рад, са сликом једног комите, Београда и некаквих паприка.{S} И 
меланхоличног осмеха на лицу, са једном сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, 
 овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, нар 
чене, која је била прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} О 
дан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах  
его машта једног романсијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очи 
у спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је  
ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки п 
лош је патио свирепо.{S} Он је изазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га 
дан згодан оквир, који је истицао своју слику, слику Зорке просте, природне, госпоствене и у ис 
 је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p 
жеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших 
ко је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних стале 
твеног уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи.</p> <p>Више Милош 
ко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека дру 
узу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се  
есма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он.{S} - По 
песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, поред  
ој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S}  
S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслужио је да се одмени 
ј је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне потребе?{S} Не!{S} Потреба коју ви осећате код ж 
, војници, пушке и крстови.{S} Сећао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скром 
ти и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању ниподаштавања које коцкари осећају  
чке кровињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је  
ивали ово осећање непријатељства, доста сличног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зорк 
дна личност из живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазат 
е.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодређену  
 се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само једна празна реч!{S} Куд могу да идем... ш 
Бога вам, зар ви још мислите да постоји слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног распола 
 се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту им 
 <p> - Опростите ми, госпођице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, 
у, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, 
м био ђак, живео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош  
ош једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети поново обесхрабрен пред 
 ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш 
има.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти  
 га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, 
 у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у 
, а кад се двоје воле, они не могу бити слободни, они се не могу раставити једно од другог.{S}  
Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себи м 
ађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући по 
ошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако 
жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без ве 
трани видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> < 
а.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је р 
вну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти  
<p>- Само нека свет не види, па је онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Н 
на има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, ад 
и само донекле, до оне границе докле је слободно и допуштено; да подиже нове величине које се п 
убавним пољупцем, сигуран глас, који је слободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витк 
ко.{S} На њеном округлом врату, који је слободно излазио из летње блузе, била је набрекла једна 
и гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био р 
аборави <pb n="22" /> на себе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад 
ше томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су и 
и на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви не допуштате ни 
и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју 
век поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју 
фу женама, - одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.< 
{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих ногу, мало накриви 
ко витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мал 
 шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о то 
уарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог јутра није и 
шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отворено?{S} Заборав се даје опростити, али  
је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куца 
и слобода љубави?{S} Зар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S 
ио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти 
да. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љубави; ипак му се овај њен облик допаде. </p 
е превуче преко прага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се пре 
изао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког др 
мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од кар 
м потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се ј 
i>ја</hi>, који би покушао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нек 
римећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да изиђ 
м, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - реч 
>ја</hi>.{S} И он је волео себе и своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S}  
и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> -  
угој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић н 
Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господин Васић ниј 
 су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје похвалне примедбе.{S} То ј 
дмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{ 
ено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и г 
а накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да ни 
џике и без конкурса.{S} Драгутин иде за словенско право... </p> <p>- Није могућно, па он свршав 
 Реалке</hi> - како на њој пише златним словима.{S} Ова кућа са својом симетријом, очитом солид 
је је писала једна сигурна рука и свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p 
т.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја. 
о после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекако.{S} Али, очух се опија 
еза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје оригиналности.{S 
 објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да ј 
 социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмет 
вао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p>  
ојеви.{S} По рафовима је почивао дебели слој прашине; миран и неприкосновен као господин Јаков. 
 бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и мирисао на 
да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољ 
чисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје радње нису 
си.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, л 
го наде, а ја нимало.</p> <p>Ја сам као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срц 
његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - 
јбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пр 
иси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На 
ким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за 
 живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама свој 
ву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром  
дећете како је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{ 
и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се 
е свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се А 
алности.</p> <p>Милош је остао до краја службе и причекао да Зорка пољуби плаштаницу.{S} Кад је 
шна и достојанствена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене пос 
кања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих п 
о се још више.{S} Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пенз 
лом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један ис 
АН ОСТВАРЕН САН.</head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{ 
а посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има  
} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, мол 
 идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> -  
воме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је 
град и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> виђења, драг 
ан прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију 
аго на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би ин 
слио да је најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школск 
о је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотера 
да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са за 
 он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренута 
вршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесет 
пита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш к 
је била још измалена да јој свако годи, служи је, ласка, да се сваком допада, да овај живот сма 
азирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништ 
ао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пус 
Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и н 
 и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази 
ета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. 
што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње  
 пролетњег дана и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'т 
ином лицу нађе потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изра 
у јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он застаје за 
 да покаже своје право, да се позове на случај својих другова... али, послужитељ му је већ захв 
н.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненад 
га девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нереално цвеће пр 
ницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све плано 
 Она не зависи од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо п 
 бића иду свако својим путем.{S} Логика случаја доводи их једно пред друго.{S} Они се погледају 
ови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Гд 
з опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати 
 њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Да, по разум 
ча који нису били дали залогу.{S} Пуким случајем не погрешише само ово двоје који су овде заказ 
Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> 
аности.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у ов 
 три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности 
колико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом  
 је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта 
ме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у  
и постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би задрхтали пр 
т и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора. 
. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p 
је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; 
 свет зависи од ње, да се <hi>њена</hi> слуша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима т 
је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ је време да се иде кући, - ослови је 
е, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Милошу.{S} Ја сам знала да се овај брак не може 
рила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против живота, драгане.{S 
не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калд 
тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку арију која јој се допада.</p> <p> - А на ш 
а плашљивим и дирљивим дивљењем, она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док  
92" /> <p>Зорка је била подигла главу и слушала Милоша који је био блед и замишљен.</p> <p>- Да 
> <p>Млада жена је била подигла главу и слушала га.{S} Нада јој се поврати: једна од оних лудих 
Обадвоје би се предало својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у сусе 
 прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка д 
="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза ле 
матрао кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет  
лу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једн 
Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на  
ан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и мислио.</p> <p> - Како је остарела!{S} Још кој 
19" /> <p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мис 
 био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка прона 
нима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуд 
 у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад б 
е, кривудаве и искидане.{S} Они расту и смањују се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их  
а је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о противном не увери, она несташ 
а.{S} Она приноси љубави на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбо 
ска, да се сваком допада, да овај живот сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за талена 
има не свраћа пажњу околине.{S} Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова  
 периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека 
а деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S 
от сматра као гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом обр 
дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су  
д њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми 
у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда ку 
 господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужност намрштити обрве, раширити н 
едничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у с 
и.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мисли 
х друштвених бродолома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, кој 
 лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S}  
р ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао 
р ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао 
а и мржње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на тре 
 дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, к 
ко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде поћи ка Зоркиним вратима.{S} Бојао се да јој није 
вилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником 
ињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после завршавало певањем циган 
на.{S} Испод овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе шир 
на рука: очи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубо 
од макова зрна, док се Љубица задовољно смејала госпа-Селенином праскању. </p> <p> Напољу је би 
м да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Моск 
, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станиц 
ека; несташно дирали маске, гурали се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Ка 
веће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са своје висине и као да нам је хтело рећи:  
 димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљ 
тних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама о 
руштву, он би се сад распричао и слатко смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Моск 
које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невеселих слава, оскудних Божића и по 
налне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, к 
ао да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она је п 
.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се свакако смеје, - одговори му Зорка, и глас јој задрхта још јаче 
два пријатеља, проговорили би коју реч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се пор 
м!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - Т 
хвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не 
јендецима и рупама од отврдлог блата, и смејући се кад би се ко од њих закачио за живу ограду О 
мисли да га Зорка заиста воли. </p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по  
/p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи се да не разуме како се плашим за  
ске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског б 
 много да саопште једно другоме, а нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Зб 
егне.</p> <p> - Не, нећу... не могу, не смем, - бранила се онда.{S} - Ја осећам између нас нешт 
о нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео да говори своју муку, која га је гризла као отров  
ш се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се још више не разнежи и  
јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми је мајци много боље,  
верским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, док држава није п 
њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици 
его да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, 
ушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у каф 
а да скине рукавицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и не 
ко га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га ј 
} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру н 
се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> 
лашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од  
> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај  
е спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога 
уланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и при добром ап 
напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више ни 
 улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око 
оји је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка с 
.{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..." 
о најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом о 
ана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали,  
д се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обичајима.{S} 
згледа ми да отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потр 
е примицао девојци, глас био дрхтавији, смех нервознији а поглед светлији.{S} Кад би већ далеко 
до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео  
вила обешењачке гримасе и изазивала луд смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обас 
/hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још више једно другом.{S} Они би с 
> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не п 
тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли во 
 Ваздух је одјекивао од песме и псовке, смеха и вриштања.</p> <p> - А гдје је Љубица?</p> <p> - 
вонила од песме, подврискивања мушког и смеха жена.</p> <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли  
треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вучеш око 
емо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би по 
ије умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S 
 у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прош 
 волети је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје 
ко сам могао?...{S} Да, ја сам директно смешан, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред 
 одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љу 
могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се пробудим, оно је прво... а ув 
не која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добила карт 
и врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу  
 натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одуше 
ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, кам 
 испод полициске капе, набијене на очи, смешио се болећиво и кисело.{S} Остала два брата су ста 
о од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допад 
 погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пу 
itle>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанс 
сани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује званице.{S} Благ поветарац је  
ти сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од ме 
пе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне д 
> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет 
ута зора забели на прозорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама,  
 прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљ 
 <p>Али се Милош савлада донекле, поста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи  
ице.{S} Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</ 
и.</p> <p>Кремић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале  
 замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад н 
упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: 
е себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете располагати 
ересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} К 
оли позориште, а ми саме, девојке, нема смисла да идемо. </p> <p> - Драге воље, госпођице, - од 
е осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам не 
аљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и 
емић.{S} - Већ ништа паметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофи 
унце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телегра 
овако знати да је никад нећу видети, да смо се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је о 
то! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и лане излазили овамо рано, да је био Ђурђев-дан 
 у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке  
> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је 
бећао.{S} И једног дана, кад осетимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако как 
.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се познајемо одавно.{S 
емо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан из 
добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика врућина.{S} Изишле 
 Најзад га истерају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени  
ли тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили овамо.{S} После се мајка преуда за јед 
ју, - одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста,  
>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону 
ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топ 
прстом.</p> <p>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задов 
у...{S} Да знаш како ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при  
 је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево в 
ез сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пи 
жем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам за 
>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све 
м улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се д 
твено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођи 
помен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољство 
ра.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали о 
апољу је била велика врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоск 
арочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним на 
 у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S 
 Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{ 
ћајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> -  
илично <pb n="114" /> пензије.{S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка 
раг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде д 
д пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на једну клуп 
ма једна жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добр 
 хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на н 
ад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност коју нам је дала рођена кућа 
ако да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пардон, Милошу, ја са 
 онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер 
ћи излаза, - рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не р 
ез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S} - Ми немамо... како  
љна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зара 
а вајда!{S} Наш пут није био прав... ми смо били на рђавом <pb n="232" /> путу.{S} Сад се зло с 
наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и ка 
pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошли кривим путем, да Бог да да он добро изиђе. </ 
евер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на  
ене бриге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је  
 јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, са лажју, преваро 
, поред драгане постоји породица.{S} Ми смо сви били песници, али...{S} Видећеш, после заноса д 
емамо... како да кажем... куражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{ 
пе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Бе 
асан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срц 
а чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и  
гућности да се објасним с мајком.{S} Ми смо се поново сложиле, и она је отишла Богу на истину с 
з прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тр 
је другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} Ми смо доле, на Дорћолу, велике зверке!</p> <p> - Да је ба 
ђени град био је затворен за нас.{S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и  
јер је око нас био непознат свет.{S} Ми смо мислили да нас нико не познаје и да нам је тако лак 
о, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} 
 не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо  
Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p>- Мој бол ми је  
и смо се подавали нашим осећајима, и ми смо били слаби и затварали смо очи кад их је највише тр 
ко да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо 
.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, -  
ења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лоп 
.{S} Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо 
да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје 
ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је наша љубав г 
 је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Милошу.{S} Сад ја видим јасно прави пут 
p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је  
 волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу. 
на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу  
лала, моја драга пријатељице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="16 
, али куда? ...{S} Ми не осећамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински р 
p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели 
орили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за њих 
<title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико чуд 
нак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце  
и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било д 
 отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи 
и за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошљаци.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Бе 
Ја сам његов најбољи пријатељ...{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или б 
е војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је 
лачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на 
по лицу.{S} Однекуд је долазио мирис на смолу и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дун 
 самртних мука и људских болова које би смотрио онде где је замишљао само једно привремено љуба 
 и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> М 
 и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници  
Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по  
 давно иструлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласо 
ча ка обали.</p> <pb n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На 
ти мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она је као не 
, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар  
 <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на ови 
 издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> < 
 у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ства 
целарије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учин 
 ништа друго.{S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу. 
тину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S}  
ила добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се боја 
 овде сама, остављена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили. 
е било још бледо од жалости коју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бе 
 врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт 
анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{ 
м, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њени 
м колико се неправо виче на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља муч 
век твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пун 
о мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и  
 и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презира 
ва.{S} Сваке године по једно рођење или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна  
 ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо с 
да изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се о 
аском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један 
лико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на добро и на зло, не води рачу 
head>ГЛАВА ОСМА.</head> <head>ЈАЧА НЕГО СМРТ.</head> <p>"<hi>Крагујевац, 2. јула.</hi></p> <p>Д 
ема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се 
ка што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу 
 Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они који нису имали деце или их ова нису могла 
шиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха  
ан на другог и вуку се преко поља пуног смрти, рана и крви.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
езулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико имање, које је овај човек, б 
м би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спе 
ш црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела ц 
гледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспратне зграде, с великим прозорима 
гледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно осети кад ви 
ети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, 
ао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Селена га промери једним погледом од гл 
ли самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани п 
уша се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињ 
ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> <p>- Допада ми се  
ама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењаст 
елено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане свеће г 
 од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла одлучити да је напуни м 
ати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после принесе кондир са ж 
загонетка живота постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљен 
се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који  
бацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - Зорка није имала право, - глас 
вољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места 
на више за породичне наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и  
 његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљив 
 писмо му разби нерасположење од рђавог сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог 
ју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расу 
Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хо 
 глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска г 
ретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појед 
квену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је сваки апартман својим литографским портретом 
ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба. 
p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи  
здавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и пл 
 је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба би 
слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и 
следовала једом општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне  
- Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купују, мислиш да си у 
.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и тр 
ји долази после великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и  
 тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопи 
 загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука,  
у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ништа више 
ептале женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испр 
међу два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у жив 
{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Ми 
и отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој долазак.{ 
.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још ле 
емено губило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И  
овор...{S} Идите!{S} - И њен глас поста снажан као ветар који је пирио кроз младо кестење, заса 
То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива и 
о њене груди.{S} Милош је био наизменце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природ 
обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца,  
ка наше земље, Кремић осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, с 
а јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних на 
Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвоје 
вица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, ка 
у.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно.{S} Само... мало је претерано поета за једног те 
ам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и друг 
 па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени пор 
ти писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала 
к, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца ср 
ала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски  
p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица је силази 
е.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљ 
и испуштао лаку, једва видљиву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се 
ављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кр 
 коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво др 
ји су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљо 
зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на д 
прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толи 
ао зимска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} 
хвати његову радост.{S} Напољу је падао снег.{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p 
атерија, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и с 
p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се  
 ветрови, који доносе поздрав последњег снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима 
 још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из ко 
ајући из земље, још мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади ц 
ке тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њи 
ареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака ово 
 водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној величини и сјају.< 
лу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост  
 око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у  
се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је  
 Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна кра 
тну боју ваздуха, навлачила сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А 
тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена  
ви кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије о 
 се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо донело.{S} Полако су његове тре 
...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла  
</p> <p>Из писма испаде један аматерски снимак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну 
поред Општинске Баште на Јалију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле  
лази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и 
 и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али само донекле, до оне границе докле је слободн 
но звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обас 
е он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош 
лазили као пријатне слике његових првих снова, којима је он видео сломљена крила у магловитој д 
{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или 
 у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књ 
 небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад 
 у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па 
и се, и он поче откривати своје интимне снове и планове.{S} Он је говорио својој драгани да жел 
спуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађивао све муке к 
 далеко од њега и превучено неверицом и сном.</p> <p> - Колико је сати?...{S} Где сам ја ово. - 
 паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне снаге, и 
а крајностима: пустом јавом и раскошним сном.{S} Њему је недостајало сад овог ломљења из крајно 
век излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div  
о одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - Напроти 
од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом 
уба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи обл 
ли нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је  
вори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом,  
то ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може д 
 ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву,  
коне вирила је кита лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са  
 занос за нечим великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева,  
ка улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6  
а жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош заборавио ниски  
е може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила 
сећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као  
е приређивала ове заједничке лекције, и соба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би при 
а.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај оди 
ве више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још блеђе, без крв 
два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва пром 
ш се збуни.{S} Весео изглед начелникове собе, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зе 
ец је купао својом светлошћу обе њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по  
и љубио ону зарђалу ринглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њег 
иотски! - крикну администратор из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</ 
кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам т 
Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу 
пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајал 
спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су 
лош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланк 
рмирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> 
есео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешт 
уо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко оту 
у, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што н 
едне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_ 
од тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсо 
- рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати пи 
еђу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа,  
уци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе 
ао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> К 
о се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном 
е, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким  
ош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по једну 
есник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце о 
је се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p> <p> 
м, нема ништа, збогом! </p> <p>Врата на соби заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мр 
а. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, кад Милошу паде на ум јед 
е тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која 
Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би из 
буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан 
ун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима  
он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринск 
а пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{ 
> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Милош је ра 
брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p>  
ећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши б 
 бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском не 
, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један крата 
а њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су сед 
 старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли главу.</ 
тао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљ 
p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а млада жена  
 </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље.  
 ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је исп 
 добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгокуп.{S 
а позориште, окрену се неколико пута по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изи 
срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове сино 
свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао  
ољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватр 
 од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца  
ава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. </p 
итао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори 
СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте  
кође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно н 
же него они и немилостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле 
p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали како се коњ узин 
рада.</p> <p>Окрећући се и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а д 
порода</title>, Богдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црве 
едничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и великом, какву свет још  
тљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја  
 после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда би изишле  
ао да му одузме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао 
 и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорк 
а.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на самоубиство, пров 
 кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ре 
наши поступци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Бог 
вом опаском, јер осети да она доноси са собом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу 
 видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које 
 тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута 
визма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном преп 
 што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дела и ужива што је њего 
на тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа  
Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека 
 би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и м 
. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што ни 
лици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у ње 
турено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и ж 
е бајне пролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по М 
ћи скандал.</p> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодн 
 је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне ко 
зор с Дунава.{S} С њим је наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозн 
 усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врат 
у те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како тре 
аму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> 
 лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивала  
<p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Гд 
акрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покри 
рених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи.{S 
х одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдар 
об јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title>,  
постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који и 
широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући 
ијатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљен 
 од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним распол 
м готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу руку голу до 
у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кр 
д ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе 
нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико нај 
{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме 
е до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је прибли 
више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно 
S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пиј 
тала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка дај 
 сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{ 
ужбу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју в 
чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих 
 недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто не 
ном мајком, Кремић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пиј 
 на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У 
вен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте бој 
.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и портрета знам 
необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини ци 
коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква девојк 
крено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи н 
било светлости.{S} Сива магла, као јато совуљага, надирала је на њене прозоре.{S} Милош заста з 
љивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала  
. како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се с 
/p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је био једна  
ветог Саве и дунавске обале, пустим као сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по 
 овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S 
hi> сложио и заједнички запевао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе  
д јавних радника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић  
е кућа некад имала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу  
} Ова кућа са својом симетријом, очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити 
ледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облач 
са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Г 
 сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане 
ају очи, да подвргавају критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше 
у бору између обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће с 
ти поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је  
 своју слободу, крваво купљену са десет сопствених ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, 
чале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола ме 
вао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као је 
S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спом 
Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> < 
е.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p>  
нсервативац, националац или југословен, социјалиста или анархиста.{S} Да би се сложили, ретко с 
лим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а коса, оби 
отиња, људи који проводе своје дане без сочне жалбе за пропалим имањем или без зелене наде да ћ 
 је мајци много боље, да <pb n="147" /> спава и никако се не буди.{S} Још ми рече да је нешто г 
<p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S}S.{S} Спава ми се да једва отварам очи.{S} Још један пољубац. 
а се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удар 
у, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требал 
и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</ 
ћу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требал 
 путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p> <p>Није знао к 
као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи 
 крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по двор 
ло, а Паја једнако пије, господин Васић спава до подне, а вама се прохтело да правите излете.</ 
ићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} 
ни... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те во 
ао сокаци по паланкама, где по капијама спавају мачке и по калдрми се забављају голубови.{S} За 
а тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњ 
породица, проводио је дан радећи, а ноћ спавајући.{S} Ретко да се каткад зачује глас какве песм 
оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спавала сам до седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва у 
ве силуете кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала св 
а, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајал 
ам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна комшинка бдила над мајком.</p> <p 
 свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне црном 
ка врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из ком 
је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити 
 једно друштво домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по  
 унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху би 
у.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и пок 
ете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пус 
ком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако нећете да бу 
ш није вријеме ручку...{S} Могао си још спавати, дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта 
а који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, кико 
 тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било  
лош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево у 
шеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пусти једно: ах, и као да се бојао од овог рака, 
шевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина пр 
ранаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину 
 улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузн 
а.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се,  
бу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окренула и по 
жавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа Селена  
тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно дру 
 улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; свак 
на њене мршаве груди.{S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она  
ну са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је неш 
 Он је долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="ch 
лас:</l> <l>Песма мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се до 
 дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три  
> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја в 
 толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желе 
и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Дос 
е човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само они код којих борба између срца и разума 
 се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти дру 
<p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје  
о да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана.. 
и нису имали деце или их ова нису могла спасти, <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и 
 ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја живота изложити 
офесор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава 
твари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава  
остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић  
остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ 
есе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана 
один Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значиле ништа.{S} На  
те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у д 
м ваше име кад сам сам, и говорим вашем спектру кад се с вама не могу да састанем.</p> <p> - Ох 
ош се интересовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позам 
 администратор избаци једну реч из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; т 
 лампи обасјавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрв 
хо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама 
дарише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они и 
во сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали 
, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице  
 викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. < 
те кућа некакве паланке која је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и па 
творен.{S} Милошев портрет га је гледао спокојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је 
груди допирао је ритам једног великог и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину  
а част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само од једног изгубљеног <pb n="211" /> пи 
 тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p 
емне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра в 
ијатној свежини ваздуха који је долазио споља. </p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, 
S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} 
о изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало прибра, и пун радо 
ећи и дигао се да отвори прозор.</p> <p>Споља га је запахнуо влажан ваздух који је мирисао на н 
оти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер 
 Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја 
ем, Драгутин га је освојио одмах својом спољашњошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело 
ене, она се...</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два к 
тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хте 
 да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S 
 мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно пр 
ка, просто и кратко.{S} - За мене саму, спомен на мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те ис 
 затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи  
ба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неод 
 Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћ 
е је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напишем неколико речи.{S} Прво, ја В 
њене прошлости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за 
ина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; али се код н 
рлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је 
вљајући једно другом пуну слободу и леп спомен на једно пријатељство. </p> <p> - Бога вам, зар  
тавило за њега и није му давало никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко  
? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота, где овај човек к 
спођа и није пропуштала прилику а да не спомене своју <hi>пен-зију</hi>, како је она изговарала 
 му ова кућица није више изазивала лепе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале 
 Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чи 
е заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није с 
ику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, како ја  
 никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{ 
 и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S} Сећао се мрач 
у српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а отреси 
ишној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се  
ма.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњ 
тити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред! 
и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца  
а, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику пише:{S} "Погину од зликовачке жандармске рук 
ити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Спо 
ешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на којем пише:{S}  
еца, боранија и прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остац 
ана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зор 
е познајете.{S} Још ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, 
 свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црве 
p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече после дужег размишљања:</p> <p>  
а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која 
и су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, за које је мислио да њима н 
з кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног а 
у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с  
разговоре са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Сп 
рила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олист 
етача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у н 
 редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S 
лименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пре 
 и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, песме није писао, јер се боја 
ака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило 
 те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није ист 
 и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити 
е, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пакета на дан, 
сно али истинито.{S} Зашто ја немам ову способност напуштања, заборава, ову савитљивост савести 
то то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други 
будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> 
ђу својим друговима и показивали сјајне способности за будућност, враћали су се својом вољом ов 
е био човек који је могао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекл 
о свом образовању, васпитању и душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајућ 
И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата, и см 
страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај каме 
јавља,</l> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репор 
песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и 
је, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и својом израђеношћу 
нци, издиже се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један в 
 боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} Остала одељења зау 
тање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим 
дала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељ 
ње било најскупље и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте  
накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један и 
е на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао св 
 пола ноћи, мангупе!"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{ 
им чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим ш 
убоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155" /> <p>Али, п 
 је био врло добар према мени.{S} Он се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{ 
м.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се каф 
оварали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме 
брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и затим: моје место, плано 
ли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у как 
 другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види ко 
још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Одатле с 
</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за пут.{S} Измењао је са својом драганом фотогр 
је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S}  
и ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није б 
био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вред 
крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S} Под врућим гвожђем и  
ш?{S} Бојим се да не поквариш ручак.{S} Спремила сам ђувече, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам  
де парче проје и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне  
 Глуп си као билијар! </p> <p> Зорка се спремила пре Милоша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва 
а човек није скидао звезде с неба да би спремио себи један сат разговора.</p> <p>Један радник,  
онио Зоркин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми,  
чин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је био спремио једну пошалицу поводом идућег вучења, али га ов 
е на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се о 
рви мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се 
ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после овак 
левао пред скрупулом, ово оклевање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је с 
вим искупљујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити ве 
 Али, има ваздан начина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p>  
слио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у 
у на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угл 
 је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је т 
 ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се као грофица, и остав 
сати брзо, као да се бојала да је ко не спречи: </p> <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће  
м срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали нашим осећа 
спође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се ни 
.{S} Она га је брзо заволела и с њим се спријатељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила  
руга посла, оде му на пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је пок 
 црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загр 
а, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" / 
прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се 
 живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе 
> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је...  
го чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожн 
е сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон предње клупе, са жељом да умре.  
погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка  
ши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од  
> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркино раме, и опијен свима овим ствари 
, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десн 
на земунском кеју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је 
вог јутра није изишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала 
дмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња ноћ, пуна процветалог јоргована 
умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пље 
 стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног таш 
лицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред 
и му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - 
мо се ми први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од ше 
и како, они попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред О 
ну чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено  
унце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак в 
 стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљавала во 
узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне  
 па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с ча 
њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је  
пространом београдском небу и мрзовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај 
егове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замало, ове две наму 
и.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним светлилом.{S} Под њи 
ч, смејући се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та о 
ра, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а 
дана, пео се на Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску об 
тав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао с 
pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш ни сто динар 
 свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и полити 
ез људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чуд 
.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају о 
 општем покрету Милошеве снаге.{S} Њена сразмерна дјевојачка биста, са пуно оне болне резигнаци 
 воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом  
S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намер 
, будала, глупак. </p> <p> Он је осећао срам пред самим собом.{S} Окретао се по соби као да је  
ли га она не би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Ниса 
лим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од срама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S}  
з собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и п 
ежностима, али је једно подносило јарам срамне садашњости, а друго је презало од утвара будућно 
тео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна тешку заг 
и грдње, па овај занаџиски патриотизам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која 
ње пред неприликом.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми с 
и, и за овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница 
блистао је достојанствено грб Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би  
евни лист или отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих д 
стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно о 
пшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се из 
 Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загон 
 <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која с 
век, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумети  
о главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све би 
 зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Амер 
} Пред њом је висило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила  
њене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да пр 
ће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују 
, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе 
 још више, подиже главу ка небу, где се сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, 
ан облак, који је рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све в 
х зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црква у 
е од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време угледало 
це скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; ов 
ко познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона светог Николе, закићена кито 
њости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обичног квази-порцуланског чај 
к</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Среда,6. јуна.{S} Подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само  
и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини овог насељеног дворишта растао је један велики, 
лости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и просј 
белим златним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, к 
аји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали пога 
врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два антипода држао је Милош Кремић.{ 
ни други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компро 
а, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једн 
се намрштени Грот, као каква горостасна средњевековна кула; на западу, према њему равњао се Бис 
 цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толико нар 
 доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претп 
адовољеног славољубља ни муке од немања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним шт 
{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си про 
 ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење је било још јаче, јер је око нас 
виси од засићености, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено сви 
ко мало срећних људи који имају довољно средстава да остану поштени и не падну у искушење, да н 
но, без икаквих савремених саобраћајних средстава, отсечено од својих природних путева, у брдов 
отеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних месечних издата 
слим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недовољна, и  
далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим  
 напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила из 
опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дуб 
.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио де 
 пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне при 
 да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не приме 
мокре од истопљеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три з 
губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледал 
је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну к 
њена кућа богата и отмена, како је жена среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говор 
а осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љубазно насмеши и поведе раз 
 и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ј 
и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и  
шли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са онима који се враћају.{S} Па 
} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколико месеци откако је седео у овој кући,  
вориште за двориштем.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна  
нски профил, један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши 
а Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али 
 се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београ 
живање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самоп 
ни, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и не краде, - јецала је Зорка.{S} - Н 
о и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; она се рђаво подудара са обични 
ве.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} 
регоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићености, каприса, случај 
ји и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чуди 
ће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах живота,  
а.{S} Можда ме растужује баш ова велика срећа.{S} Ја сам глупа и саможива.{S} Али ми из главе < 
росто одвратна!...{S} Ах, како је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна го 
ислила.{S} Живот је жалостан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње не 
е и гледајући за собом, њему је садашња срећа изгледала врло велика, а девојка која ју је чинил 
и се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад морам д 
 се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје з 
ости и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, господине Кремићу, - понови Зорка и набра обрве, 
у који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено.  
ећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, 
а од оне која је остала овде где нам се срећа смешила пуних пет месеци.</p> <p>Јутрос сам добил 
а задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање 
, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>Зорка је ишла, послушна 
.{S} Њена реч је била наук, а њен живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је у 
живају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме. 
трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могл 
свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је  
и што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и 
сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Ке 
ве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва  
ово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом песнику склизну  
раширених руку, он се осећао много мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећ 
, збогом!{S} До виђења!{S} Буди здрав и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми јед 
ког месеца.{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око у 
.{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>Кад сврши пис 
понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме о 
а за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговори 
 <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од п 
авом бојом.</p> <p>Кремић је био готово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове 
убљеног пара.{S} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љу 
ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко...  
јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са  
, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави  
е учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста  
ла и послала му један осмех пун љубави, среће и захвалности.</p> <p>Милош је остао до краја слу 
естаје око мене, ја више немам радости, среће, за мене више нема мира.{S} Рад ме боли, нерад ме 
аме јунакиња, да би се склонила са пута среће свог драгана, прекида свој живот самоубиством, Зо 
огу ништа више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро коли 
своме неодређеном осећању, помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милош 
живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га цел 
и, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане  
 живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у  
одника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мириса 
следњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју бу 
 ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и прави 
ију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани з 
ди човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је познао првог дана кад је по повратку из Б 
 жртава, помишљала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n=" 
ик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забр 
лада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи  
ео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном бла 
 добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично оном осећању  
е, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} 
а мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне ми 
>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошл 
спе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би м 
 пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих дана, кад никог није било изм 
евана песма, која садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пу 
има.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављ 
ала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас 
Она нас вуче ка задовољствима, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{ 
е већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто д 
 и немо им говорио збогом, као и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у  
мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја 
ивот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, 
 другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена, прекидајући речени 
 раскинем са животом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим бож 
<pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Т 
ад ништа није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тад 
тну ми руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негуј 
це ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су св 
хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те пита 
о дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав оволико јака.{S} П 
р, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам с 
ази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене 
риш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна. </p> <p>Дуг, дубок и грчевит пољубац био је одг 
ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав кој 
ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорил 
у да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S 
ужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше весела и добре воље.{S} Било је ч 
е остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је о 
S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S 
раву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени,  
онеки пут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те н 
 дође до капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и ра 
>Не вичи га.{S} Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти  
, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђеле; не гово 
смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме  
ије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у сво 
е то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте п 
ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу 
начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да остану пош 
 сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анз 
е се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те  
 бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и н 
> </p> <p>Мој драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S 
 моја мајка и ја патим кад она пати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једн 
 манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је по 
о их је још више... све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду 
аве, радосних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играл 
овећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју глав 
орка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из његовог загрљаја.</p> 
ја сам могао рачунати на нешто боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један  
ђе, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.< 
као драгокуп.{S} Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема кра 
да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе 
е, ја не видим друго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те 
 на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није сре 
 Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S 
си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си бил 
о тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и с 
због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дот 
 због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, 
 понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да  
т, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина.. 
 савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена...  
га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљуј 
 да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка ја са 
о мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одри 
јеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај д 
 скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окруж 
 скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим д 
} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лави 
, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста ње 
љеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га својим тајанс 
ко не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p> 
 постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле само сањала ја сам проживела са то 
 постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле само сањала, ја сам проживела са т 
 и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наж 
вовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p> - 
 нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој живот 
, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p>  
зузев <title>Препорода</title>, који је срицао један омален, пун пензионер, ниског чела и отвор 
вног пића.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да 
 просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљу, будећи ноћни ваздух и осветљ 
у и краљевском раскоши просипало сјајну срму својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребр 
 храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је пасла на овом пропланку, поплаши се од њи 
ели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна ф 
 тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, мада су у свему б 
" /> али се Кремић био навикао на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао ка 
Он није био навикао на срећу; он се био сродио са оскудицом, с њеним двема крајностима: пустом  
ије поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без иког 
а си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мир 
ушина, достојанствена зграда <hi>Кр.{S} Срп.{S} Реалке</hi> - како на њој пише златним словима. 
, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову песму.{S} Догађаји зауста 
велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске к 
, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотск 
аздуху, и оркестар засвира један познат српски марш.</p> <pb n="224" /> <p> Млади песник осети  
у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју истори 
о су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори 
самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...легат за осно 
ком језику, мешајући по какву псовку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био 
жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на 
пштинском немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде 
 који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице 
 да се ова новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша 
дске пролазности; они осетише да њихова срца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихов 
дирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољубац!...{S} Он  
е под једним дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби 
 украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само за 
н женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, к 
 драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је живот загонетка која убија, она 
д се догађа ова проста драма два људска срца Ђурђев-дан је освануо врло пријатан.{S} Облаци, ко 
ије могло одупрети искушењу, прохтевима срца, и сносити последице које они изазивају.</p> <p> - 
драви, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајућ 
тним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>зл 
ђу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пре 
о ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају 
у.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби уве 
е могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја глава припада мојој 
е чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он оцепи коверат.</p> <p>Из писма  
одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече  
 и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом ка 
, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија 
их уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцв 
их уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна румена ружа, од оних мајских ружа које  
естл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без по муке компромисе између добра и зл 
</p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што н 
рчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срца по једну илузију, донету из родног краја, као јесе 
 верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кремић не хт 
аст: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко ви 
мао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p 
ет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драг 
тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку кој 
} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог 
едену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као земљотреси вулканске пределе.{S} Они раде <pb 
асавају само они код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном с 
руди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као канаринк 
ка су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова 
афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пиш 
мисао поново капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појав 
ку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, ни 
Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његов 
у савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасн 
 Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја 
омирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она до 
бодног ваздуха, живци пољске свежине, а срце је куцало за пролетњим заносом и пољупцима.</p> <p 
је, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних љу 
ла са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још ви 
ам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви 
а које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале  
малочас крај ње провео.{S} Долази ми на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао 
 наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је  
 и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{ 
оли или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се савлад 
же раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја т 
ју.{S} Са здрављем сам добро, али ми је срце жалосно.{S} Милошу, пази на себе и мисли на мене.{ 
ји је дошао после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрад 
азеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забр 
.. како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још 
 од својих обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног мл 
мога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него је 
но, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а 
их као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу била је обу 
е прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и пов 
или.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ћ 
га, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам б 
љубав велика.{S} Зоро врло вољена, моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубо 
} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: < 
дим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна велика крпа, искидана ветровима ж 
е сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, М 
ећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твој 
на, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја  
шу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити 
ском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ј 
ском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ј 
а, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остав 
 двоје растали.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остав 
тару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху гру 
авали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакр 
о звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S} "Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић  
очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као  
и, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп,  
нало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означавао је дан његове трагедије, ј 
ћ осети да му једна снажна емоција пуни срце. </p> <p> - Погледај, Зорка, све је ово наше.{S} А 
ојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави 
енутог листа притискивао је левом руком срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p>  
кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за њом срце вене;</l> <l>Поздрави је кад год је походиш,</l> < 
 опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су 
и су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега јако развијено раним 
вала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу  
боко <pb n="157" /> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{ 
раму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, давало му је материјал 
на.{S} - Каква ли је мука пунила његово срце?...{S} Ах, бесмислице!{S} Перо као и остала пера!{ 
басјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не 
амољубље му је заоштравало бол и његово срце се пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио  
ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним пор 
ју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна 
више руку младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није виш 
е опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд и 
своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драг 
листаву светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на пр 
чност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка  
дице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радости, радости пуне суза, ра 
м је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, суви 
ашну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позориш 
љене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба 
:</p> <p>-Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било 
в човек, имао је високих идеала и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима,  
сртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му 
, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад  
 овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, г 
у је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чуднова 
ктор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратор 
е људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милош 
болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са бел 
аки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се  
томим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S 
 - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија 
је писало:</p> <p>3.НЕДЕЉА.</p> <p> <hi>Срце нема бора</hi> </p> <p>Милош спусти руку на Зоркин 
ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце неср 
у воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати више него људи. 
орћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на 
ејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му 
напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их је загревао 
 моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила их све даље 
већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен заче 
ће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не 
 би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љуб 
 неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење г 
е смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба  
 како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, 
нику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесетих годин 
ренутак и свака ситница приближују срце срцу док не наступи велики моменат љубави, кад се голот 
 дуго задржаваног плача, рило по души и срцу, раздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало 
p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био в 
> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе  
 себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} Он је вол 
ол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом  
 ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну ностал 
 дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме к 
ол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост шт 
атељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> само за пријатеље.{S 
ој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље...{S} На теби је д 
атској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слат 
>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао,  
лу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати д 
ју ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> < 
ош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га ј 
буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; б 
Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах ун 
острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се ув 
/p> <p>Они се посадише на једно оборено стабло.</p> <p>Милош пребаци руку преко рамена своје др 
исмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи б 
 устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на његово <hi>ја</hi>, који би покушао да м 
него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше сна 
осподине Кремићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шабл 
 издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као два зликовц 
главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно могло боље бити, а  
 се разићи онако како смо се и састали, стављајући једно другом пуну слободу и леп спомен на је 
>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча 
и неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што п 
аздирало ожиљке, отварало зарасле ране, стављало мелем на скорашње болове и бележило на ову сив 
лу, око које расту јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену п 
 И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без поговора се повијао кап 
} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врста 
, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>- Мата Без Руке ј 
е јутром надокнадио ноћ.{S} Још с врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седниц 
ије знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан мир.{S} Милош изиђе 
кве</hi> и <hi>Позоришне кафане</hi>, и стаде се руковати с Милошем.{S} Међу њима је највише би 
 човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади ч 
исмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцеларије.</p>  
S} Он нађе два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим со 
ћ примакла гробници, Милош се прогура и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S 
хвати једне новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице. 
дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{ 
<p>Девојка се наже ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила  
хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како  
а изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, 
д Милош извади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута 
а толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је би 
, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то ни 
ки далеки пропланак, по коме се просуло стадо ситних облака.{S} Светла срма се спуштала на земљ 
ао још више смешан. </p> <p> Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредниш 
н сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механ 
и своје грдње за доцније.{S} Девојке се стадоше гуркати око огледала, намештајући своје шешире. 
е ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о ов 
дрхтало је изнад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждра 
у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежи 
ромна пуста пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне 
поткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у  
ефлекси електричне светлости на главним стазама.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину м 
 су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосн 
да срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдс 
а пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њих 
рнанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, н 
, ова паланка, клеке, непотресане врбе, стазе по брдима и ови људи који пролазе поред њега замр 
н и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли с 
ом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање 
 њиховим очима, водила их све даље кроз стазе завејане снегом и ништа није било равно њеној вел 
вала садећи по њему воћке и просецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би 
 робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о  
че градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек 
 Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала по 
ај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова 
м путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је  
опеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p> 
е онда спустили на Мали Калимегдан оном стазом која води поред градског платна, посматрали неко 
 док је мећава завијала све више њихову стазу.</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chapter" xm 
а децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ  
о парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} Пред њом је висило с 
а чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l>Новинарске Вести:{S} Г. Мило 
г накривљеног плота од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се би 
ни календар, где је испод сваког датума стајала по једна мудра реч.{S} Она одцепи данашњи датум 
о је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се 
ај осмех кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мр 
е око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени алас 
 оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је би 
ажи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, нешто пребледела и раширених оч 
је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала насред собе.{S} Њено бледолико лице било је још 
у око кликера. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово 
исао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окруже 
е себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка кој 
стом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступи 
, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа 
лећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину б 
од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} Ме 
ом лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} Крем 
 могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа сањала 
о оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се невесели 
ео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на  
 и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да 
 иза истог оног дрвета, да смо ми двоје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чв 
 радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и св 
адна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они који  
, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма стајало је нацртано: </p> <p>Пољубац.</p> <pb n="116" / 
и и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ 
 Када је Зорка отворила очи, више ње је стајало високо и бескрајно небо, по којем се палиле зве 
 деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита 
 и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано:{S} "О 
но тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је и отхранило оно друго, младо и витко 
 срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса из Зоркиног лик 
ао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У друг 
је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му св 
} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега де 
рану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом н 
арадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литографски рад, са сликом је 
ивени месец је рубио облак, иза кога је стајао, све више.{S} Његова бела светлост се ширила пос 
у повишицу.{S} Пред претпостављенима је стајао са плашљивим лицем, очима пуним дивљења, и говор 
о за владиног посланика, недељу дана је стајао пред огледалом, лупао се по прсима и понављао:{S 
попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p 
тише се без речи једном вењаку, који је стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу р 
е љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази једно неотворено пис 
није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов 
лосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини накит - један прост цвет на гранчиц 
ћ морао да прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку  
пео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти де 
у немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама. 
утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Светлост, помешана од бледих звезд 
пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повез 
 пође ка излазу. </p> <p> Војник је већ стајао на вратима, и прописно салутира кад њих двоје пр 
глав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се 
ме је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представи 
ица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динар 
детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем о 
 што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не треба  
ибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милош 
 четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком сараднику.{S}  
 вредности коју је лист имао од њих.{S} Стајић је имао између обрва једну бору, бору човека кој 
ојка је плакала поред мене.{S} Господин Стајић је лично... како да кажем... написао ону критику 
аишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У 
</title> и изненади се, јер је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадни 
 Па <title>Препорода</title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129"  
и.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је  
да ми дође да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да ос 
 правите излете.</p> <p> - Не, господин-Стајићу, мени није до излета, него сам озбиљно болестан 
от биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стајићу, ви је не познајете.{S} Још ми досад никад није 
 Не знам како да вам захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Н 
ека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не  
ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} 
ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло т 
> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Између нас нема ништа друг 
ан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И при 
ући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама  
не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две да 
ј, слику једног нејасног мозаика разних сталежа, вера, народности и културе.{S} Између себе опш 
чке породице заузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко и 
ћао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега вр 
Нахрањен лектиром, животом, запажањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га 
учаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете чело пре 
ет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталитета, којем је опет у 
ово начина да се састанемо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова 
догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није долазио кући.{S} Изј 
p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли А 
вршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, али ми ј 
ог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{ 
што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и 
удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се  
 одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</hi>.{S} На л 
ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада у 
рвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих с 
атно данас...{S} А где је Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ј 
 новца од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није ум 
а за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане н 
 да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани своју д 
S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од 
рби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издрж 
жећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву 
м ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на  
афија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као к 
 позлаћивало му жалосну спољашњост овог стана за самца.</p> <p> - Ох, Зорка, ја сам срећан, ја  
у свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи са мртваца, Кремић задржа по 
, кад је допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери 
 </p> <p> Као лопов, извукао се из свог стана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка  
обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учи 
емић је посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му 
удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење било најскупље и најлепше,  
 камење на Марковици на којем пише:{S} "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!... 
ду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Тала 
оз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера. 
и покривених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој по 
е.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини  
ом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од дебелих греда и станич 
осно негде далеко... даље од железничке станице.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
ез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Ве 
 диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио преко једног амбиса, во 
хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе,  
 многобројних кафана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој баш 
p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се пожур 
тни возови образовали се на железничкој станици.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне 
еља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили поред једне од оних многобројних ка 
езничког насипа, који везује Кланицу са Станицом, показивали се знаци живота, заоране њиве и ра 
ала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним 
нила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња н 
 ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо ос 
о би да сиђе једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из  
абрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи на перон.{S}  
 се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њихову стазу.< 
разу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког рођака, који <pb n="76" />  
преко нејасне ограде од дебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакв 
 оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години д 
овим очима гурило се неколико радничких станова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђар 
 тишина изилазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p 
ао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чино 
ске породице, једна бабица, код које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> 
траг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као 
ћа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике  
запете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на п 
ди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима, на које је Милош био <pb n="72" /> навикнуо  
 која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и вл 
и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове куће, видела се како <pb n="12" /> непре 
 су се један за другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је рас 
 онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог морталите 
 тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n="49" /> на своје изненађење, Милош углед 
азимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатс 
уће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на неп 
а, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарицање  
што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледа 
{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi> 
?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него ш 
 да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоћ 
не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.< 
 већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и разочарења, суза и о 
 је замењивало завесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p>  
</p> <p>Нехотимичним покретом, Милош би стао поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би си 
страције био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису з 
заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као  
/p> <p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу  
оју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљ 
лију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лице 
 живот срећа за земљу и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке  
д снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета 
 остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке,  
ла се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчар 
мала ни леп мирис ни лепу боју; била је стара и нагњечена, па опет она разнежи младог човека ду 
 код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Милош је седео близу З 
ржава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковића не могу да верујем...{S} 
- јесте... јесте, кад иде истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је 
против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, к 
због много деце и домаћих брига.</p> <p>Стара жена је гледала Милоша забринуто, плашљиво и прес 
елена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у н 
и је стајао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит,  
бало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова н 
бало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова  
ање према родитељу да им одобравају све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу 
сула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по 
 су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош и Зорка погледаше, 
ругог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са ј 
 мука. </p> <p> Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречит 
у браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заб 
м свелим образима дубиле се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осм 
исак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке величине, која се још сада осећала горд 
имају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</p> <p> - Не, не,  
 су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседал 
 тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не  
лавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених р 
 та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у г 
мајке, да је негујем, да јој заслађујем старе дане, и да једног дана заклопим њене очи.</p> <p> 
анова и зјапио један заграђен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ш 
ом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај  
а се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управн 
трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, водити глупе разговоре са колегама, и рачу 
 врућим гвожђем и вештом женином руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд пева 
њиховим очима и по њиховим саветима.{S} Стари побуњени против новог доба, које корача брже него 
ха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела димњака.{S} Срце му с 
сто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мода, повраћају, обновљени и подмлађен 
а је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p>Воз је јурио вратоломном брзином кр 
е размећу.{S} Има и сад примера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка  
ња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади п 
е коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове 
лабуд певајући своју песму, и доби свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га 
ошли са села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајк 
1.10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА.</head> <head>СТАРИ ПУТ.</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврд 
ћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја  
ривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвр 
познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{ 
уго ништа до очајање и срећу.{S} Ја сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино ли 
 се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми  
сти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не мог 
p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад му је млади пес 
гове године, зарада, дужност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће 
у врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат је престао да се потсмева мојим песмама; д 
 чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: же 
е претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</p> <p>Милоша изненади овакав  
 даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти  
</l> <l>Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци 
<p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шл 
ала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену да се нађе око мртваца, мало г 
и је он већ свршио свој живот и жали за старим временом, кад се радило с Босном и кад је некако 
попустише без речи Љубици и спустише се старим познатим путем који је водио поред Општинске Баш 
{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек нек 
у којима се поносно издиже камени мост, старинска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi 
е виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудн 
пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, к 
тпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{ 
ао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S 
претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављ 
 и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завес 
о својим мислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После д 
} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош.{S} Главу је била повезала просто 
окрете по претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод 
везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на којем су се родили. 
пруге на ланеним завесама и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава му 
лост.{S} Ваздух је дрхтао и играо се по старинским бедемима.{S} Затворено-зелена, <pb n="78" /> 
и сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, где је власт одавно забранила мештани 
е црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобедиво и вечито, зијало је из ње. </p> < 
е одмори.{S} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни  
о је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека др 
зиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наша малаксалос 
.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мал 
вако пред изрибаним сребрним кандилом и старинском иконом светог Николе; овако кад је сунце так 
румска механа.{S} Ова кућа, сазидана по старинском плану, са зиданим доксатом на сводове и једн 
порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S 
гу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гробу, на 
да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати  
, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На  
на у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - п 
 Селена, Зоркина мајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали 
ед Кремићевим погледом нестајало је ове старице.{S} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу 
, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је би 
> <p>Из собе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на  
му, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојн 
 поглед на подбухлом <pb n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетрем 
 садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкаво да је он писац оног чланка  
јевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је па 
лош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица к 
е савлада и стаде посматрати жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те цр 
а од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка пр 
ћа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из 
да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док с 
га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која  
обра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај нач 
и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се ос 
 се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али је газдарица почела да гунђа, а  
ре кроз сенке од зидина и лиснате гране старог дуда, налази се један велики свод, затворен фила 
ети брисала госпа Селена, која је и под старост говорила изафектираним гласом паланачких госпођ 
ма и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос 
азочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњачко лице имало је крупне црте;  
љала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те  
њи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још 
х и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не вид 
и секретар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза 
>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан 
е.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила ов 
 остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и ј 
ачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>На 
е</hi>.</p> <p> Кремић је познавао овог старца по виђењу, али није знао његове синове.{S} Ипак  
о свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура по памети  
у певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се измицао посматрачевом погледу, и танани с 
ју.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где  
због њеног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због 
иште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио ј 
ао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из п 
нем.{S} Али, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га б 
S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p> 
једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства,  
 - Пожурите се да предате ово писмо.{S} Ствар је весела.{S} Биће још бакшиша!</p> <p>Од Дома Св 
" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сус 
 и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S}  
 своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако ови воле 
преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допу 
на физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстит 
и ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како т 
Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</p> <p> 
и су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у многом 
озитивиста; он не пристаје да му иједна ствар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непого 
али праменови бела дима, била је једина ствар која је давала нечег људског овом самотном пејзаж 
 за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазе 
где нема више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p>  
свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врат 
е цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S}  
е не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке. 
он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад м 
упују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у за 
.{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> < 
ука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да  
, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Б 
о бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се  
та да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфн 
то њој нису дали да се крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешил 
барају, да се извлачи из општег нивоа и ствара себи квази-животну потребу за науком и уметношћу 
 најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сен 
који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво с 
 поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мржње, 
Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи с 
пасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазл 
а падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла р 
а од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао По 
м скромношћу крију дубоку душу и силину стваралачког дара.{S} Ови људи пролазе живот са лицем в 
ико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаи 
 најближе до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео траж 
, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни  
о косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског миловања.{S} Испред очију се пр 
ра млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бит 
е наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само онолико колику им вредност ми придаје 
ваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну т 
да прими битку и покуша још једанпут да ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вече 
 и, најзад, отишли кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од 
ао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и 
 бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког 
у. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p 
и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Крем 
ник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову ду 
а, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је текла огромна во 
ћ се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи неко 
аврх крова и баџу.</p> <p>Све ове мртве ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше с 
ућно завршити га.{S} Ове посете и друге ствари стално ме прекидају.{S} Са здрављем сам добро, а 
у имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног ц 
S} Ми смо водили живот гледајући слатке ствари кроз прозор и жудећи да их добијемо.{S} Ми смо м 
 одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им још.{S} А они ни да мрдну.{ 
.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање 
та што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити.{S} Ја сам ...</p> <p> Милош с 
од утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако ве 
> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и кретенски се смеје без икаква пово 
рди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад 
 наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, 
ни је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сарадници имају в 
а, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са којима ж 
сма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да  
ња, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вре 
{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, о 
а могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна поро 
 хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене  
 странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих т 
p> <p>Кремић је радознало гледао људе и ствари око себе.{S} Све их је познавао.{S} Он је дубоко 
риродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе реченице, з 
S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгу 
{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах,  
е познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кућ 
Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли свој 
ремић, полако као да је говорио о некој ствари која је ван њега, независна, необорима и научна. 
ља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Т 
те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, али ја више волим да се овако заклон 
н, једна песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и пок 
 је поклоне за мајку и децу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непреста 
 А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно в 
а не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све  
 и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а  
и експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, т 
о се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није  
што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S 
ало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p 
пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи  
то неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове сре 
не имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу кој 
ичка комедија где мрак крије праву боју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је сл 
.."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откак 
 се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли  
унава, и кад се сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} 
пред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци о 
ку на Зоркино раме, и опијен свима овим стварима рече јој:</p> <p> - Видиш, Зорка, кад сам овак 
концертима, музејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностран 
е мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли н 
ва.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, 
њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <milestone unit="*" /> <pb n="44" /> <p>О 
натим лицима и налазите пред несигурним стварима.{S} Крај вас протиче бујица догађаја које треб 
.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших месец 
ењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињс 
 не води рачуна ни о људима, а камоли о стварима, и патриотски реденгот се спремао да подели су 
њива малаксалост која опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само ј 
бољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S}  
ош није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно тек 
Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појачала склоност за  
Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осмех каквог огорченог бе 
и што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> <p> - Ах, мој Мико!{S} Доста је.</p> <p 
своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - преба 
ивот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као ч 
у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавала стан њеног драгана.{S} Заг 
о ја поштујем, као свети путир, најмању стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносил 
девојке, неко друго биће, један нарочит створ, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се са 
омињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се миса 
p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуш 
 ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обуставили своју вољу и напрегли сва своја  
тање од кога је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања за 
е мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ћ 
ространим видиком.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су 
една жена.{S} - Не плачи, драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра ви 
 кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо створење, које се није могло одупрети искушењу, прохтев 
че.{S} Он се, без речи, наже на љубљено створење и притиште јој најпре један, па онда други, и  
чи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Господин-Стајићу, 
 не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да је одржавамо заједно и нашом љ 
на велика и мирна краљевина коју је Бог створио само за нас двоје</p> <p>Они се кретоше напред, 
у добили по нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, изми 
ражи.{S} Ми смо егоисти.{S} Дон Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... к 
{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S}  
уна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш 
 и предати се сав поезији, јавном раду, створити нова поколења, подићи нове идеале, објавити но 
раљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> < 
 мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На ис 
. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам к 
отуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу,  
неколико речи.{S} Прво, ја Вам желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима. 
 Ако пак осећате неизоставну потребу да сте вољени, нађите једну жену којој можете без премишља 
но питао: </p> <pb n="28" /> <p> - Која сте ви варош? </p> <p> - Зашто? </p> <p> - Играмо поште 
ни да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови др 
ме у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у кар 
 тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право 
оја су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас 
ли школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, ка 
би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је 
Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако проду 
 вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одг 
ачку, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје 
ије ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отрес 
 и говорила младом песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што и 
треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? ... </p> <p>- Права, - одговори Милош збуњ 
оре није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан 
Има неколико недеља како сам ваш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p> 
ад сте се отресли лекција и испита, али сте изгубили право на опраштање, право на оно: ђак је!  
 ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколико сентименталних љубавица, одвојених од свет 
оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ст 
 света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвра 
м захвалим, господин-Стајићу.{S} Спасли сте ме од једне невидовне беде.{S} Недељу дана... </p>  
 Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и иселити се <pb n 
>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте проп 
тили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу 
е вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се једно  
досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепави 
> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p 
{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{ 
ићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка  
мило кад сам је примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од  
еби да заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих за 
, руку раширених, и готови да се понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази ј 
нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длак 
са на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепрша 
 се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева. </p> <p> Милош прогута пљув 
ад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуда је почивала ка 
 лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех с 
ану сва, као болесно дете.{S} Кремић је стеже на груди и подиже са земље лако, као да је од хар 
моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштен 
 и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом опаском, јер осети да она доноси са соб 
 ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица р 
у у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му плач пуни гушу.{S} Али се  
пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</ 
те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је т 
 реченицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p> 
у главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице,  
ам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писма с 
 и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који 
епоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме 
више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни  
х замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слобод 
ити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао се све више као обруч, као један велики грч, и м 
о човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече 
да је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter"  
челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му  
колу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад ст 
 или крупним зеленилом, проширена сивим стенама и засађена питомим пропланцима, долине, клисуре 
човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајев 
поцрвенеле и позлаћене јесењу, две беле стене између којих је једва промицао воз; он је познава 
ема овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе 
рме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним пад 
разним особинама, а нарочито неједнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала ве 
пава.</p> <p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу. 
 инсталацију.{S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке момент 
х! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p> - Не бој се.{S} Пут је потпуно си 
оју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на степеницама.{S} Ја је поздравих љубазно, али она прође  
но и пође да сиђе, али се заустави пред степеницама, приђе кревету и наже се над браћом.{S} Јед 
. само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазг 
ово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи 
атним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим је стајао један млади пар 
 велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и забора 
вне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, ко 
 овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достоја 
дник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу 
ни вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредности коју је лист и 
<p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској ули 
ико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су с 
београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште било расписало за јед 
све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понаш 
 уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута н 
 још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, ве 
наш како сам га жедна. </p> <p>Они беху стигли до железничке пруге која води на Кланицу, па се  
 дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type= 
и ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтив 
 на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на 
шу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је ма 
у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се  
е.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p>Они  
</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авел 
 у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завија 
им ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без речи и седоше на ј 
вечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као ос 
мских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна,  
е узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна 
. како да кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих пед 
{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизн 
азила је она други разлог и руменила од стида.</p> <p>После дугог преговарања, решише се да уда 
м.{S} Осећао се сам крив, руменео се од стида и невешто покушавао да се одбрани једном лажју. < 
злазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопов, извукао се из свог с 
 блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и 
је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај 
се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, живо 
руго.{S} Са заврнутом јаком на капуту и стидећи се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с 
 светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које 
аљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обој 
<p> - Ви знате донекле моју историју, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мо 
една тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и заг 
крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути, златна врата,</l> <l>златни  
од потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S 
о по какав превод или белешку.{S} Његов стил је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S 
им ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то 
не, занатства, добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини ш 
очитом солидношћу, озбиљним и пријатним стилом, може се мерити са најлепшим и највећим зградама 
е новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, ч 
, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног израза и има за циљ да  
леда.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена н 
ва и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао је 
финксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у 
а мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један блед 
обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот пос 
р род била једна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S}  
о велико изненађење, познавао је његове стихове и знао начинити неколико паметних опажања. </p> 
24" /> његове педантерије, волео његове стихове, био му интимни критичар.</p> <p>Ранковић је го 
вао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која  
ороду</title> и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом лис 
ивате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име кад сам сам 
 великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није з 
> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" /> <p>Милош је б 
изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљава, огледало пореклом из неке  
ити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све о 
ила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, д 
 овом свирепом одлучношћу, спусти је на сто недодирнуту и занеме.</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин 
и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Има празних места у  
, очистила му пепеоницу и метнула му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Ник 
утећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би једним лаким забацивањем десне руке <pb n="1 
 <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану н 
 исти мах, био се пресавио на старински сто њихове велике собе и писао.{S} Жуте завесе на прозо 
S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрљана мастилом и буреком.{S} Млади припр 
ш на простачки посао и да не добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми  
се сам себи.</p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, д 
дређено место, па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођиц 
ли двоје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испиту 
рени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поно 
} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног, где је и најмања ствар имала 
талоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Бра 
сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се 
пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да и 
возден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огле 
изнатог песника.</p> <pb n="218" /> <p> Стога му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш? 
е може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="215" /> <p> 
а новост јако коснула Милошева срца.{S} Стога репортер <title>Препорода</title> покуша да загла 
за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели код ње.</p> < 
ма томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb n="221" /> наваљивала на свога драга 
сило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он обраћао пажњу својој драгани на ову или ону 
падну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били ч 
реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они претпоставише споредне стазе и загазише у мра 
- она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој девојци, на  
ћера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет око њих веровао да ове жене имају више но 
, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех  
дложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације к 
ислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, 
а вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је кувари 
д њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остал 
на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је нос 
ло је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта  
<p>Васић не смеде продужити полемику са Стојаном, добрим беседником и досетљивим духом, него га 
лук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку н 
нски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с 
учни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, п 
ћ није још дошао.{S} Два ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Дол 
лави.{S} Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{ 
н.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према другом, стидљиви и неодлучни, они с 
девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру неприја 
ње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтере 
 Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са једном нехотичном благошћу 
кши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје сп 
 коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи  
најинтересантније конверзације, како му стоји кравата, зашто му опада коса и је ли му врат одви 
је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а  
брда на брдо, ни посних њива где мршава стока криви леђа орући камен и прљушу.{S} Воз је јурио  
 <p>- Одби! - љутио се послужитељ.{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Еле 
 која је била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке тргов 
рочита писмо, Кремић се љутито диже иза стола и стаде крупно корачати с краја на крај канцелари 
лавни згодитак, <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, 
прибере. </p> <p>Начелник је стајао иза стола, наслонивши своју велику сељачку руку на гомилу а 
јући по нишки.</p> <p>На два састављена стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво 
розоре разапињали капуте.{S} Два писаћа стола, нова, од добре растовине и са сецесионистичким ш 
</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао свирепе п 
града и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Ма 
 претерану скромност.</p> <p>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, м 
ве било на свом месту, Милош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што м 
>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заб 
е убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове две жене, кој 
ма Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину,  
у градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под у 
спремила собу и кујну, метнула неколико столица напоље за оне који немају места унутра, донела  
се није видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су 
иво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведр 
тине.</p> <p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд м 
ао рањена, једним покретом се бацила на столицу и, наслонивши лактове на сто, заронила је главу 
и било право, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је пад 
 мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека  
идни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен букет цв 
 обе руке, присили је да седне на једну столицу, и мирно изиђе из собе. </p> </div> <div type=" 
иметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђевданског дана 
ве више.</p> <p>Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девоја 
.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред кафаном него су са 
и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоар 
фана које се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном. 
плафону обртало се весло.{S} За осталим столовима седело је разнолико друштво: једна отмена бео 
е су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До 
 пива сваком сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером,  
а.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са залеђем оне бугарске географске карте, био је 
ље.{S} Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мр 
о смејао, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из 
снама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друш 
оса и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљно о нечему н 
Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p>  
дну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у 
им ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев п 
ну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково л 
 чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био затворен.{S} Милошев портрет га је гледао  
букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се бр 
је Оштрило распоређујући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</ 
p> <p> Војник их приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једн 
тно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао з 
а се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој  
ог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем с 
ма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и 
 теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Не буни се против  
одиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан посла 
живи сведок његове љубави.{S} На једном сточићу, који је стајао поред канабета, Милош опази јед 
е је љубав позив, које не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она забо 
мљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно друго 
. </p> <p> Парк је био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робиј 
е ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лам 
е снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним бели 
тане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p 
 увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од 
афизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја га и сад замишљ 
посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио кр 
е.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци по 
оредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност се мерила бројем посвршаваних пак 
 циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждањ 
p> <p>Ја пролазим кроз свој завичај као странац, ја посматрам ова брда, људе и ствари, некад та 
угог вагона, и воз одјури као да је пун странаца.</p> <p>Кад отвори прозор, Милош спази, нејасн 
над осталих кућа и својом израђеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лев 
плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то н 
е био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и волео.{S} Одрастао у 
где има само један мали бели део са обе стране, благим, замишљеним очима које имају деца кад им 
и, с дугачком длаком и оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута по 
т и ситничарење, све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским др 
</p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист 
Она је стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на  
је био очајно прав и дугачак.{S} С леве стране простирала се огромна пуста пољана, избраздана п 
узе, била је набрекла једна жила с леве стране и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, 
 ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} Смрт његове драгане била је отворила широку  
главни део града, који се налази с леве стране реке, са <pb n="143" /> другим делом, и својом п 
жи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка 
 о њему, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По  
кери и ова гомила која је журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су с 
ролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији блистао је достојанствено  
још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји публику.{S} И сад, кад се бро 
 и пупољке од врбе.{S} Далеко, са друге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" / 
о ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није дошао овамо својом вољом, већ по казни, те 
шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја.{S} Њ 
мљеним зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и  
и овим другим путем.{S} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо  
просечена, и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају з 
е, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Рол 
 ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој да мучиш себе, немај гриже савести, 
ху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двосп 
ниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у 
ија је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да, наша је ситуација му 
мо јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више  
на сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зорк 
 свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... лепа посла, како да кажем.{S} Нико није изабр 
дељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну слободу.{S} И бићу с 
вало илуминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Це 
 једно друго и остајући свако на својој страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорк 
сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горе 
.. написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се смешио 
у многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто 
, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, браће, родитеља, свој 
ја Зорки није никакав род, нека пакосна странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега н 
ада је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју 
пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке стани 
.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара... како да кажем... ме 
.. како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за Ранковић 
 нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти за 
ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мо 
говорио својој драгани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раш 
 ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад в 
атим: моје место, планови за одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p 
е у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живот.{S} Рана борба за на 
 окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S 
Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући 
 - и заљубљена жена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло 
p> <p>После је разговор отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматра 
да он заћута и окрену разговор на другу страну.</p> <p>Из куће је изишао, по обичају, право у к 
ић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли како се жито  
вати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну и покуша да заспи. </p> <pb n="32" /> <p> Али са 
гу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би уме 
испод руке, нежно би се нагињао на њену страну и говорио јој о безначајним стварима.</p> <miles 
бруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пеп 
ним питањима, и слатко нагнути на десну страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести 
би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово проду 
а Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики огласи, о 
којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирал 
и банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разум 
та братске заштите, да се не плаши пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба 
праћени с Милошеве стране миловањем све страснијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола сн 
ло скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искус 
ица је била жена рођена за љубав, љубав страсну и променљиву, жена, развијена и каприциозна, ко 
микроб против кога нема лека, неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као  
а мала паланка, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену 
ов капут и младост, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кр 
ки професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихет 
наклоности него за смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересо 
е своју срећу по недопуштеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у жив 
 не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива мистерију нематеријалне љ 
еђу нама, ове зверске мржње, зликовачке страсти и падове великих карактера.</p> <p>Два пријатељ 
и привучен инстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се њ 
о је све лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се п 
као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклоност без везе и примесе материј 
е између добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе 
девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала 
је ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матер 
ним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пази 
у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Ка 
 и измрцварен канцелариским обрасцима и страстима, свео се само на једну потребу: да купује лоз 
еђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и ди 
 и позва их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама 
аком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p 
а; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају 
орка гласом који је издавао поштовање и страх.</p> <p>Милош Кремић је био већ претурио далеко н 
.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу није било пријатно мислити на свој 
<pb n="26" /> гласом, који је садржавао страх и поштовање према овој старици, и напомену ласкав 
промуца Зорка, пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу с 
, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових  
{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дот 
улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу 
могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање не 
 савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било 
и практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секретаровим актима.</p> <p>Она 
ца или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зу 
умем Зорку како се могла решити на онај страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себ 
ћеничкој резигнацији резао је свежи бол страшне гримасе очајања и мржње на живот.</p> <p>Кремић 
.</p> <p>Једна мисао, изненадна и нова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити жи 
, називала је свакојаким именима, клела страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучи 
 ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде...  
 наших глава. </p> <p> - Како је овде и страшно и лепо, - одговори она и задивљено се окрете ок 
 то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} -  
миче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила  
у, од које је остала још икона некаквог страшног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S}  
траје до краја живота, водећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу плани 
а дувар.</p> <pb n="48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У 
тра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног 
 шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излазило опточено 
тој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гост 
ву пару.{S} Снег је све више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом во 
иша је лила као из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</ 
слика крилатог детета које пецка ситним стрелицама.{S} Она је опасан микроб против кога нема ле 
p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба  
љубац на исто место.{S} Зорка би се сва стресла и поверљиво га прекорила: </p> <p> - Милошу! </ 
аве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јес 
ница.</p> <pb n="96" /> <p>Они се обоје стресоше од ове речи која први пут паде између њих, и з 
и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се ви 
 остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља с 
е губио Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, кој 
једнаке београдске куће, и коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div>  
ти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му и 
{S} Ипак се не може рећи: баш ништа.{S} Строг посматрач могао је приметити да Милошева рука при 
 кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.</p> <p>Не  
ео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је св 
адској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на муже 
е речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе 
радница није интересовао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној на 
 једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрал 
 кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг 
} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров  
а ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је слу 
а никад неће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S 
стави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више н 
но заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо  
/p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у ж 
је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са исто 
чења које га је мучило, Милош је осећао струјање једног пријатног нестрпљења да се што пре прим 
је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лампиона о 
ћало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, и 
измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и предава 
и.</p> <p> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећ 
пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и правила с 
кве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако д 
оја се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала бл 
јом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу преко ноге, склопила  
> Млади песник састави пажљиво струк до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољ 
омрзло, али Кремић ипак одабра неколико струкова мимозе, која се још понајбоље држала.</p> <p>  
су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне  
ди оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да  
те, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, при 
предгорја и острва.{S} Блистав и снажан стуб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је 
јих подлегање једног од ова два једнака стуба њиховог бића значи бродолом од кога се човек не о 
/p> <p>-Погледајте за овај сто до првог стуба, - обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, 
ога.{S} Изненадно крај једног гвозденог стуба он се обре пред једном женском приликом. </p> <p> 
рмонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>-  
 Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредни 
оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, биће! - оптимистички о 
ла су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, п 
оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубовима, недавно премазаним.{S} Слике великих људи по 
баре.{S} Електричне сијалице, на грубим стубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом о 
ог тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светков 
S} Он је био стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи  
а сиве облаке снежних иглица и подизала студени јануарски ветар.{S} А кад ова жена поче да грди 
икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта пр 
ер, пожелим да сазидам дом за сиромашне студенте, оснујем један велики књижевни лист или отплат 
Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забележила један у 
едио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, вл 
ивезивале за себе изабраног младића.{S} Студенти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi> 
се познајете: госпођица Љубица Захарић, студенткиња; господин Кремић, наш комшија...{S} Знате,  
</p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. 
д још забринутије. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари  
минару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, преплан 
ладог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство. 
тране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном рад 
дани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи почеше да више отварају очи, да по 
 n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{ 
твено и силно које му није више дало да стукне назад.{S} Њихов весео излазак из куће, заједничк 
остара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дн 
 свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, игр 
иском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше ову 
чна ноћ, њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет з 
ојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу 
е било је код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у 
ало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изиш 
ављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти 
и сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случ 
 свршио права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене пл 
у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обични 
и сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су с 
раво на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и на 
> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, ч 
а саоницама.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чинов 
 дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се н 
 допратио своје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило  
одне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера  
 прогнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде у 
itle>Нове Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најт 
оја је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начел 
зорима се није видело живе душе.{S} Сва су врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на 
уна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два  
весно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p> <p>Ноћ је била необично 
е један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотн 
век, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота, задубио у тајну о 
дове и једним високим димњаком, из кога су куљали праменови бела дима, била је једина ствар кој 
 и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, то 
у!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да бих им показала колик 
наличиле једна на другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца кад 
њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже 
{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и наставили рад.{S}  
штеним забранима страсти, јер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} П 
зише да се и њихове очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Ш 
га крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љу 
ли као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и нису желели ниш 
е.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу једно другоме и да су верени.{S} Ранковић се с 
од букове коре, млади песник помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за 
даљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића пр 
Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био  
је могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се бојао од с 
нада, племенитих илузија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут н 
радована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их  
мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p> 
сли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на ули 
де штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за п 
гом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињства, гурали се кроз све 
ајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био  
о упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управље 
та и рада.{S} Ја сам и раније осећао да су они разговори досадни, пошалице грубе, вино које пиј 
а.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око проз 
ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећн 
еле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз др 
амислити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и час 
и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути облачили.</p>  
 те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледоли 
београдски Јевреји отворено показују да су живи, да и они имају своје празнике, обичаје, и прав 
ли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га муче.{S} У том тр 
дивши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Бо 
S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title 
вио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће. 
вала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао 
рошили сте по недостојним местима, која су вам изазивала одвратност.{S} Сад сте пак нашли једну 
ло западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поко 
а каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се да не задоцне за воз. 
м дубоким осећајем, и њихова срца, која су куцала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, п 
и бригама, и да види осталу браћу, која су већ сад велики и озбиљни ђаци. </p> <p>Али како?{S}  
тао је мирно иза многобројних леђа која су му била окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђе 
м уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре л 
, он је као сва осетљива жива бића која су обдарена имагинацијом, оживљавао њено лице, бледо и  
се десило ово самоубиство.{S} Деца која су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једн 
на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење  
 у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Мило 
м. </p> <p>-Мико! </p> <p>Два блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на кр 
 шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада  
уде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они 
треја.{S} Два бледа лампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати  
лишћа.{S} Сива стабла букова ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље 
а тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила јед 
оја су се сва скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежал 
ом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, 
ћа.</p> <p>Ова два велика детета сркала су ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокн 
је мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао се 
сладострашћа и самопрегоревања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистериј 
таница.{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде 
есме или свирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад из 
вости.{S} Писма која је писао кући била су све краћа, а дописне карте са сликама све ређе.{S} Д 
{S} Голуждрава деца из предграђа јурила су неке патке на риту око пруге</p> <p>Али, овај заљубљ 
ако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубље 
очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су би 
варали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} 
> Пут је био заморан и дугачак.{S} Кола су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је об 
великих карактера.</p> <p>Два пријатеља су се били већ примакли Железничкој станици и пролазили 
S} Ја сам сломљен.</p> <p>Два пријатеља су ишли, сада полагано, левом страном Кнез Михајлове ул 
Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На трећој гале 
ролеће и младост. </p> <p>Пред кафанама су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на  
, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кр 
ући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју наше сит 
бољи од мене они који се помажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> 
ентименталност двадесетих година којима су ове песме биле испуњене и извесна жица искрености ко 
ја је наступала, овај дубоки мир којима су дисале све ствари око њих, на обали поред које је те 
јеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за његову мај 
е из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевто 
ш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. </p> <p> Зорка се 
бе и писао.{S} Жуте завесе на прозорима су га одвајале од осталог света и садашњег момента, а њ 
 јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажн 
и се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он н 
ћу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни број 
 ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одуше 
о више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешт 
 <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" / 
и се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи облаци магле, као какве прљаве подер 
 болећиво и кисело.{S} Остала два брата су стајала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчин 
ју од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их је он оставио.{S} 
ма интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без к 
ње, а нико га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко 
аз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свирепо сами.{S} Кажи ми једног од нас, ј 
уте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у  
ша је почела да престаје.{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са и 
степено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражј 
} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећ 
је нарочито мило Милошу.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу 
ди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађена до 
акле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у 
а отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој Мило 
 <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у св 
и члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом прем 
</p> <pb n="93" /> <p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разг 
>Са њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драг 
м у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која с 
же или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полага 
асположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у с 
 <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пуноме сламе.</p> <p>Зорка 
ској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништ 
ечце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је из реке, она је  
 и риђе атмосфере, овог доба године кад су дани кратки и скупоцени, ретки и разнежени, допадљив 
пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада жена не осети дрхтање Милошева гл 
звесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка 
 сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, до 
удем смешан! </p> <p> Од оне вечери кад су били заједно прошло је било неколико дана, а између  
/p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и миловати се, моменти који су с 
држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физи 
које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и злокобно, и све више их 
му је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер  
о разишло би се <hi>по свијету</hi> куд су отишли и други њихови рођаци и пријатељи.</p> <p>Нек 
без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>-  
муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је 
ји се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се бел 
ваничном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима 
ви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамид 
 по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и ш 
 и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролет 
али својој деци да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа 
кромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, ма 
е.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице буре 
 неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ очекивале две њихове познанице.</p> <p>Између 
е судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је 
 хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вр 
а, воћњак на једном купастом брегу, где су висиле крушке поцрвенеле и позлаћене јесењу, две бел 
арица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и ружне, без довољно новаца да се б 
сељавали својим пољупцима сва места где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама 
 Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој  
нала деца стадоше да испитују место где су се нашли.</p> <p>Механа је била готово празна.{S} Не 
у.{S} Позориште се брзо пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне 
 су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Ниј 
туру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S 
ома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје л 
</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле већ освојене.{S} Партер и ложе су се држали још 
а на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: </p> <pb n="228" /> <p>- Писац, пи- са- ац!  
стане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си  
ерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких  
} Потребно нам је људи.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да 
грцну и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађива 
 сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се слагали да је кајмак одличан.</p> <p>Зорка је јел 
ено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој Милош 
рији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{ 
ма је лебдео изнад сагнутих глава, које су нешто писале стегнутих зуба и празних очију.{S} Свуд 
 уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни 
а Зоркиним капцима и слепим очима, које су плавом мрежицом опкољавале дубину њених зеница, замо 
ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем, сигуран глас 
е поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарс 
 околним вилама и две велике воде, које су квасиле Београд, засветлише као дијамантске ватре и  
але су три сентименталне историје, које су се случајно распрострле једанпут на терен једне свеч 
еви почеше падати на ове две жене, које су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа г 
 и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки стас, који се  
њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним б 
ани, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје з 
ију.</p> <p>Сниске јеврејске куће, које су с источне стране рубиле ово градско поље, изгледале  
асла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале 
Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујућ 
ачен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих образа, и грубу кожу,  
и су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубоким осећајем, и њихова срца,  
е, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као испод какве ма 
о Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су га гледале са много слатке и сетне љубави; њене руме 
влажан поглед њених дубоких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног 
а, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао се несланим вицевима, посм 
оградској младежи.{S} Има девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на м 
орка је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић 
 потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне 
ојединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} Изнад те ша 
о чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; 
се виделе верне слике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опије 
рба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми ш 
 прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жал 
траних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, м 
а и очију замишљених пред слутњама које су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - р 
о.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и дунавске обале 
ало питање <pb n="42" /> о мислима које су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{ 
 приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он 
о ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник 
плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} В 
дубоке доброте, као код свију жена које су рано остареле због много деце и домаћих брига.</p> < 
 та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> 
, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом  
платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова непријатност се п 
е он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почели да остављају свој траг. </p 
ом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усус 
 још разноврсније садржине - књиге које су долазиле на приказ.{S} Међу њима је достојанствено о 
рљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали 
е тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима. 
се Анђа врати, извијајући мелодије које су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао чо 
о прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред великом кућом једно 
 и голоруки јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети 
.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле с 
зумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се смеје.{S} Сети се не 
 не мислећи ништа, као оне раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кр 
се још оне две старе слатке рупице које су издавале њен доброћудни осмејак.{S} Њена снага била  
тише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски талас 
епе спомене из детињства.{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планин 
ти, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници доживљују ову из 
ито истом кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посма 
о довршио и илузије своје младости које су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} 
вода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и пр 
х образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, био блед као земља 
исли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осе 
 потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико дру 
рама кратких, дубоких и изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позла 
писао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благо 
еме на љубавне састанке.</p> <p>Прилике су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у исто 
с је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} " 
јничине, акцентујући по нишки; комшинке су је биле одвеле некуд да се одмори, и сан који крепи  
 треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем.. 
о од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између Милоша и Зорке једну врсту потмуло 
.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађују посете и изја 
лучајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га  
 <p> Поцрнеле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је ј 
густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала наки 
о из кабла.{S} Све околне стреје певале су некакву песму, невеселу као одлазак.</p> <p> - Заврн 
 ствари, до јуче заборављене, изазивале су му најлепше спомене на његово детињство.{S} Али, чов 
них врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гл 
ране рубиле ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S 
е само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек 
 све наше добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њихов 
је оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно расп 
 досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили 
тубовима од необојеног дрвета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{ 
 широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурене.{S} Његово л 
олисталих грана.{S} Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и  
 дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бронзаних топова 
то <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према с 
унце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова 
болесне склоности за олакшањем потицале су му многе мане, претерана поверљивост према лицима с  
било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици трудили  
 нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ши 
оновити.{S} Госпође и госпођице провеле су се лепо, студенти се сити надебитовали, влада забеле 
е болте, с највећом поделом рада, свеле су се на пиљарнице, где се може купити све почевши од п 
е у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозналих гледалаца, којима је једи 
ебелих греда и станичног бунара, виделе су се прве силуете кућа некакве паланке која је спавала 
дело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бле 
еговано.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко 
рна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак био се поднимио на десну р 
 из дворишта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које ј 
и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока но 
не црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора све 
граде, начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на  
 а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке доброте, као код свију жен 
ла.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постављене свилом, као код свих људи који имају  
} Слике великих људи по галеријама биле су поново нацртане.{S} Нова кадифа се пресијавала по ба 
се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и по 
{S} Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S}  
једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се о 
о тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном пр 
м лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову  
е наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући ништа у односима између 
 и намере обазривих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S 
горушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бледи ритови и беласала се пролет 
ију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба поступати па 
ротивност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изн 
те целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби л 
ала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки израз живота и отвар 
 који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале се блажено.</p> <p> - Оне се ос 
нке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу и 
ности и културе.{S} Између себе општиле су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S 
дим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног ср 
уком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њен 
еривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средства и преостатак новца од редовних 
 вести израдио сам већ одавно.{S} Дошле су само загребачке новине, - одговори сарадник. </p> <p 
.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Ј 
на.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни језе.</p> <p>Зорка сте 
воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голи 
, погледа изгубљено гаравог дечка, коме су жиле биле набрекле од неприродног гласа, па онда обо 
пектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је лепо, дивио се њ 
ека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је 
дног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разноликог  
стом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада  
е мишљење и натури га другом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез М 
у страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачав 
имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час 
врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви 
е онда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. 
ости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја  
цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хт 
пила пуста.{S} Прљаве и поцепане новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају 
ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није поку 
 убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађ 
 се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је  
 ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један  
ри велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну  
ише не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују 
 пут једна група институтки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукњ 
привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена 
але су напуштено и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Т 
зговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозори другог вагона, и воз одјури ка 
и, златна врата,</l> <l>златни кључи ње су двора,</l> <l>платном веже она од злата</l> <l>себи  
струјао интимнији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и  
дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових младих н 
</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више кривим пут 
зео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрх 
ало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот 
ли да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово о 
уди нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или консерв 
ично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi>.</ 
лице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је 
 за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Малом К 
тих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклоне с 
 мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да по 
ка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро  
расла и јурила мутна и прљава.{S} Санте су пловиле полако.{S} Понека од њих би изненадно потону 
 њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S} Изненадно би једна од њих потонул 
 остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју задоц 
оје се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе  
вајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротни 
це су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под овим сивим покривачем.{S} Један пас ј 
ашти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно з 
видео ни најмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале  
више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни 
 је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавале под  
први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоваре 
е, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и  
 још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није  
та и више се није дала опрати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мр 
чама није било ни сенке од драме; приче су биле идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије 
у зиме.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучит 
..{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повуч 
е, овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази уве 
твари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је срећан пут!{S} Пре а пос 
а јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили они ко 
е се налазе око станице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Поча 
 дугмићима се провидело гвожђе; лактови су били излизани, а пешеви погужвани.{S} Да се наши људ 
ануара 1906. године, београдски листови су објавили резултат стечаја који је Народно Позориште  
о после прве претставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је 
ратајући по разноликим залогама, њихови су се прсти додиривали.{S} Лице им је подилазила нека т 
еће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдарица не долази преко дана.{S}  
урски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар који је створио све то 
 нико није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На висо 
 врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од б 
говца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} М 
ји се боји пристрасности критике, други су пак обећавали нову звезду на пољу наше драме; један  
- Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Ал 
сам их оставио!...{S} Млади су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S 
,а за дипломату изврстан професор; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а же 
, немате право да ме вређате...{S} Људи су брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за ус 
ма су сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учти 
 један нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се ц 
 наваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а с 
уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким ритмом.{S} И замал 
х као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у 
ина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови обра 
су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S}  
ла развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, пок 
е бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу 
кала све више и слађе.{S} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју  
ошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно што јо 
о шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију мла 
бљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег необич 
и наредио једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један бле 
нице.</p> <p>Између ова два друга, који су дотле поверавали један другом своје најтананије осећ 
им путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али г 
ло је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама осигурани, личили на робија 
ећао жандарма и окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је сп 
>Неколико од ових младих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удоб 
ажу, којима су нађена добра места, који су послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш 
и су имали праве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели 
старели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Бано 
ивикавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духо 
речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је до 
видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што  
овика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и показивали сјајне  
нике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили 
 сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располагали као својом имовином, не би га више м 
и се видели само гладни гавранови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали н 
и да је песник.{S} Његови стихови, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о к 
олиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око 
едно мало разочарење.{S} Дијалози, који су му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му  
 освануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах п 
.</p> <p>По небу се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много 
 баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио  
 Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није ви 
а била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, 
а за које је мислио да су пречи, а који су га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље,  
ириса прошлости и прашине заборава који су их покривали.</p> <pb n="98" /> <p>До пре неколико г 
дна књига меких и жалосних стихова који су му отшкринули врата нашега Парнаса.{S} Истина, он ни 
ем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске произв 
 пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом с 
неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао 
е хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он се сав предавао опису жалосне љубави и 
афаници са некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних а 
шћавао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси ни 
нарочитим речником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун  
 гимназиски професори, два официра који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и једа 
окупно девичанство душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили наусн 
чат, одвајао се од осталих младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банка 
е из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он није поимао ш 
а јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош 
г броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропустили ниједан час н 
учајем не погрешише само ово двоје који су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде. 
 посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати  
налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и пуцали као пољубац.</p> <p> Сва 
тала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњавим друмом поред Саве.</p> <p> Како је и  
цу код куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки по 
на је као несвест која обузима оне који су достигли границу напора.{S} Ја сад видим колико се н 
 Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? ...{S} Пет година на страни... леп 
 то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве вредности за рад, који су дали све што с 
поцрвенело и огрубило као код људи који су одвајкада сиротиња, људи који проводе своје дане без 
разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртво 
ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били на робији, али ј 
мог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема никога без кога се не може.{S} А ка 
ако су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно преглед 
очи, изненади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никог 
ну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих двоје над овај амбис, да их не трже војни 
јару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњ 
тати насамо и миловати се, моменти који су се морали грабити и красти.{S} Милошу је нарочито би 
другим, запуштени као и становници који су их насељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокр 
 неке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, нам 
пожури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да 
иђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтед 
ст и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са постеље и, као 
за.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника кој 
 понижењем и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско  
слите да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта к 
} Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражил 
био твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито око мене; старији брат ј 
p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тра 
ипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута 
бразе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле о 
во у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - 
јала, атмосфера постајала светлија, али су се облаци поново скупљали, киша почињала поново, пад 
ја ништа и ретко им правили посете, али су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав су 
а разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер с 
авицу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} 
p>Он склопи очи да поново заспи.{S} Али су се капци отварали против његове воље, очи гледале ук 
м, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кратки, они млаки дани половином марта 
је мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и м 
а ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и  
оразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки или Љубици, мада је,  
огао отрести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се 
оје је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвов 
и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Код <hi>Крун 
S} Неколико робијаша жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар,  
 односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергич 
ви проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, 
<p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калим 
реба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку р 
уцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, иза једног села чије се  
грејало благо.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног 
зонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред њега, а заједно с њима и његово детињство и св 
 Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби излизано 
говори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенул 
изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огл 
о младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и гово 
и, књижевности и политици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда  
лони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је го 
ш док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Бор 
ом.</p> <p>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под је 
но што песници нису разумевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно за 
шплављеним завесама на прозорима ређали су се један за другим, запуштени као и становници који  
Они нису обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору п 
ане од врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица 
своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све више ка граници са које се даље не може тргну 
е понова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није сврш 
иди црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла рек 
 <p> - Добро, добро, прима се! - викали су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јев 
 пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла сво 
преко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држ 
енти, желећи љубави и љубакања, примали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се ц 
у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје 
стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали главом.</p> <pb n 
даље нежности.{S} Они из собе опомињали су их да похитају.{S} И ова два створа, већ блиска једн 
и откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног нејасног мозаика разних 
љна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекривеним зеленом ч 
етлуцала негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од 
таници.{S} Из варошких паркова допирали су звуци војне музике.{S} По брдима се виделе веселе ва 
о.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о 
ти.{S} И као оног Гашу из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше 
 уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила 
им очима.{S} Око њихове главе пролетали су гундељи, безбрижни и глупи.{S} На једном глогу стаја 
у ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{ 
а у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе д 
тављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да каз 
створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игру и про 
</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} 
 на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глав 
ј стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју.</p> <p>Зорка  
и се без повода, и сви заједно спуштали су се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и  
бљене и пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје сло 
јајне способности за будућност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од 
ед два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, уч 
алне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби.{S} Ист 
могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и 
рице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени у 
а хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као не 
ши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим 
орнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је пр 
о им је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила ш 
ера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и разговарали се озбиљ 
, ништа се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купи 
х, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се без бојазни да их ко  
ичног мржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књи 
ла школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене, који су остављали рад и зач 
их, који су имали боље наднице, заузели су одељења доњег спрата, нарочито она из дворишта.{S} О 
Оба пак пута престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, 
је нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од 
та ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек мо 
ових груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог св 
ме и прековремен девојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ 
ну.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} 
ле гомиле.{S} Прозори, без завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке,  
их је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама  
ети?...{S} Рукопис и интерпункција били су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S}  
ерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом Драгутина и Љубицу, и посматрали к 
мислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било с 
лози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{ 
жу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је био млак и гладак.{ 
quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је б 
о по калупу.{S} Образи и подбрадак били су му свеже обријани, коса ошишана до коже, врат се рум 
али, састанци на Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабр 
слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хр 
так да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улиц 
а где су могли остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома С 
е и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану скромност 
а, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стог 
о о каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентиме 
да њима нагласи главну мисао, прелазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се оди 
 били при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих  
p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из њихових груди.{S} Њихови погледи  
Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су бил 
равника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили 
им удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто  
 је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних  
али број од њих, махом песници, бранили су жену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</ 
е поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега да га  
ледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави.{S} Глу 
а.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле  
овај разговор, млади пријатељи говорили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових 
ници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају п 
б Краљевине Србије.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатн 
ћем; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p 
ди мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали с 
е журила на све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двој 
м.{S} По земљи се правиле баре, и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још за 
унав скакала су и дерала се.{S} Одрасли су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их  
артији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљене, разговори натегн 
е би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог  
 с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да их неко јури.</p> <p>  
им орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна мла 
и још више ожалостити једно друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Кор 
јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила с 
 <p>Оба заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да  
ека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{ 
је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје с 
 из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио.{S} Никоме није смео 
гом.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, 
ако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом поставље 
имо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и кишни дани београдске  
пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, јед 
бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разг 
и су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, к 
е. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види к 
тављајући своје мисли:</p> <p> - А мени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам с 
ије било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје 
и уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi> 
колосек службе и грађанског живота, они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли он 
же одвести њихова несмишљена љубав, они су насељавали својим пољупцима сва места где су могли о 
} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао,  
према другом, стидљиви и неодлучни, они су наличили на две птице које стоје на два разна џбуна, 
>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, они живе... - понављао је у себ 
тету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, п 
<p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе н 
и признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали да не могу бити једно без другог, те су, пре 
ка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које 
{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали 
о људи који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се 
ојој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не иде, и прибли 
и новим задовољствима.</p> <p>- Ах, они су сви на путу ка срећи, они су слободни и они живе, он 
 једно од другог.{S} С речи на реч, они су долазили поново на једну загонетку коју је тако било 
ло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пријатне слике његових првих снова, кој 
и на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили, отворили радњу.{S} П 
и се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са О 
деж да се игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису см 
вема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и боје 
 утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећи се да не наруше  
брзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекину свој загрљај, и н 
г пољупца који се није свршавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозн 
зело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је служио, а овај на њ 
чим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од гомиле, људских разговора и прашњивих 
вој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се сво 
ву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне коли 
 ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко под земљом, окружени историјом и вековим 
удућности која ми се отварала.{S} А они су жртвовали себе, своји љубав, једно за Лајпциг, друго 
 би њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним  
етна песма овог лепог парка.</p> <p>Они су ишли стопу пред стопу, обузети овом великом тишином  
- упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је проби 
је се погледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржал 
имо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили 
, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међу њима интимну традициј 
> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале да су доку 
} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала од коњских 
смишљена реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетић 
.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разум 
клупа.{S} Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и 
муке путовања и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац  
и.{S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити посл 
 чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе верне слике људског бола које су погађале  
у забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донели оштру резолуцију, влада је ин 
ом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали испред д 
дарао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} И 
S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скак 
а, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се  
а опраштање, право на оно: ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита 
ово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним 
у овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија бил 
раднице нису биле вичне перу, а радници су заборављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и 
НТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно  
ледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражил 
го места неприродни и рапави.{S} Глумци су истицали ствари које је сматрао за споредне, а многе 
кантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p> Милош претрпе једно мал 
поче да се полагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из 
овима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских об 
ног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више 
оја су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и 
е више силазио на стреје.{S} Пуни олуци су се купали белом запенушалом водом.{S} По земљи се пр 
кте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је 
 које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно  
е бележио име сваком путнику.{S} Носачи су вукли куфере и горње капуте, котарице и балоне вина. 
аса насмејаше подругљиво.</p> <p>- Речи су воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити? 
 место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који је гово 
>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама. 
} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али се мисао ниј 
ла на ребрима, као смрзла птица.{S} Очи су јој биле покривене капцима, по којима се видела још  
 је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стојећи једно према друго 
лади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиско 
 колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле једном ватром која је долазила из т 
 бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неки 
едала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се  
под њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда.{S} Санте су пловиле полако.{S 
ребало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p> <p> -  
>Кремић није био много побожан.{S} Ипак су му годили ова свечаност и многобројни народ, клепала 
> Они нису заказивали састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је 
јмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке 
 и сира, које му је мајка спремила, док су његовим друговима доносили момци пуне корпе печења и 
Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцет 
песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазива 
ошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме  
плаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљал 
ошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде к 
арински робови везани за имање на којем су се родили.{S} Како је ова наша данашња слобода само  
 на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику једне цр 
а, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, гд 
ачном лавиринту ових мисли.{S} Пред њим су стајала само два излаза: жртвовати себе или њу.{S} К 
е вести... на немачком језику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? 
.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би кој 
шени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су ишли била је сва влажна од јутарње свежине.{S} Оно в 
у се снажни бедеми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним б 
двајали једно од другог.{S} За доручком су седели заједно.{S} Милош јој је помагао да исече хле 
ке непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} Међу њима се изд 
злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Пр 
ста ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио.{S 
наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, 
 можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети.{S} Оне су као и рак. 
су још били намештени пред кафаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Дру 
 кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да 
ноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека прелазили су у једну од 
ка развија последице наших радња, и ако су наши поступци били нечисти, она носи са собом оно шт 
г те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и добили указ; н 
 обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је малена као кутија.{S}  
на дише.</p> <p> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она на 
{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај 
 се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом 
отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у 
олитику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали имати извесну патр 
ш мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{ 
 повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане  
акови су стајали на билијару онако како су их оставили они који су последњи играли ове вечери.{ 
оран, моја љубави.{S} Да знаш само како су ми сви људи досадни кад ниси поред мене!{S} Ах, Мико 
и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи који су дуго патили сами 
им твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како ј 
ди.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Дале 
имак који му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографиј 
рм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолск 
су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> 
е, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо  
 ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао, а друг 
 је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она 
али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Кремићу, ево 
и анархиста.{S} Да би се сложили, ретко су кад озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све о 
 <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краља</hi 
ски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао вели 
плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се 
у.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, зан 
ЕНИКА.</head> <p>Милош и Зорка прећутно су се избегавали.{S} Млади песник је ређе долазио кући  
то хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинца 
е, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p>Ам 
им..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз от 
нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неко 
а, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мр 
имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма 
рне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих.. 
то је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где с 
 су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих воле 
и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредник с 
а што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Беогр 
но пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца З 
које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким  
ад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укру 
написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формат 
есенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше сл 
 и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била 
; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у жив 
чко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу заглед 
а:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на о 
и, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.< 
 у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много 
један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао с 
канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је био 
таве настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч,  
 башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсл 
т и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зиди 
д и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења ко 
у гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболни 
ма, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пи 
} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узм 
 они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што с 
едва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час з 
чи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су  
у смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S}  
мисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> < 
е.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог блата 
дно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однет 
 су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Н 
а се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју д 
 задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p 
} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p> 
ових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један пољуб 
и.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где  
мници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступи 
су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје неж 
 Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због то 
пре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам је с 
а што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду недов 
ведача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и продужава 
господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се 
ризнање и вечност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим о 
у, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не ра 
лошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер су овамо велике врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у  
девојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по вод 
је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} В 
 варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова. 
ника...{S} Љубав, поверење, солидарност су привилегије простог света.</p> <p>Васић не смеде про 
.{S} На прозорима није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довија 
ети кроз зелен сплет буковог лишћа, већ су се његови зраци примећивали само овде онде, по дрвећ 
реје.{S} Зраци више нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; мил 
{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улиц 
озбиљно говорили о каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало н 
ј девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби и нов дан се објављивао, к 
 Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, ј 
окислим арњевима званичних кола.{S} Већ су били прошли Пожегу, кад Милош извади последње писмо  
ост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали и постајали досадни.{S}  
лако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на  
ије.{S} Било их је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима 
 неће изићи са предлогом за брак, и већ су му се сви досадањи догађаји прекривали прљавом бојом 
 је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли до краја пољане кад Кремић рече: </p> <p> 
е Дунаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако с 
о довољно воље да се одрече сласти коју су му пољупци <pb n="47" /> давали, и да потпомогне пле 
итао их за објашњење какве новости коју су новине криле, био задовољан са мало бакшиша и доноси 
уће Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе у 
и још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали 
опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би била к 
и би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом 
 ова љубав коју ми дајеш!</p> <p>Напољу су падали снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је треса 
у, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се јави преко пријатеља каква дев 
свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чека 
ила привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb  
 су брзо ишли преко дворишта, као да су су бојали да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, 
се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, пр 
кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист нам 
рну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - Љубице! - примети Зорка. 
 ружу?{S} Како је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгу 
 завеса, били су осветљени.{S} Кроз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око г 
у дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад и 
ирно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после подне.</hi></p> <p>Мила моја Зо 
шито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? < 
ање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Ми 
едник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S 
ји се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из ка 
шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних ду 
- рече јој он, а глас му је био леден и сув.{S} - Ја нећу више лагати...{S} Људске снаге имају  
разапете на прозорима.{S} Ваздух је био сув.{S} Намештај је пекао као да је био потпаљен.</p> < 
 човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осетљиво срце.{S} Обадвоје било је код њега 
пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друшт 
а уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевљењем и 
о од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, али они продужише ићи све ду 
гдан Васић, вукући за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело с 
до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јев 
рај <hi>Балкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, -  
ут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим  
е гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не пр 
к тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у 
/p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Мило 
, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам затво 
кој хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута,  
 дубока меланхолија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срц 
кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ ос 
а...{S} Интрига се већ поставља: они се сувише воле да се љубав може отказати, а удовица је одв 
удске снаге имају граница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али 
из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа 
а се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја 
 ништа не могу написати.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину 
пијанице.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно вр 
>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заи 
 Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>Она је била с 
лија пред овим видицима, сувише лепим и сувише пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на  
за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар.{S} Милошеви другови, који су њим располага 
ојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо. 
стог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати примедбе као осице:</ 
исам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Стајићу! </p> <p> - Н 
ве бербернице?</p> <p>Његови живци беху сувише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтед 
овати себе или њу.{S} Кремић је био још сувише млад и добар да жртвује ону коју је волео, а одв 
> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{ 
на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто  
о и готово да и песницама брани број од сувишног патриотизма.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе 
етлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њ 
ињући стари разговор.</p> <p> - Није, - суво одговори млади песник. </p> <p> - Онда је оно што  
прозору.{S} Јектичав келнер кашљуцао је суво.{S} Инсекти се појављивали.{S} Муве зујале.{S} Кре 
 шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило као код људи који с 
лодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S 
м то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби  
е њихове собе.{S} Милошево грло је било суво као испечено, и по његовим образима линуше сузе, л 
е?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="*" /> <p>Милош се спремао за 
 лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало 
.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слуш 
ог баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се јавља,</l> <l> 
зајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} 
авник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој 
а твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим искупљујем опроштење нашега греха и спре 
 жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушни 
сви столови били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво изв 
о теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и  
ши једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> -  
прегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље ма 
ећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мислећи да ми је смр 
 осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, како кажу наше мајке.{S} Анђа је била слабо ст 
{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзи 
анствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сл 
мићу, ова проба на коју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роман 
дро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим 
 ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби 
ом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно ш 
у променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резиг 
ветковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он се згади на ову <pb 
 поред другог и делити добро и зло наше судбине.{S} Кроз отворен прозор ја видим плаво небо так 
вајка на Бога, да рокће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се  
обеђује је, и гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе,  
ешто празно, мрачно и загонетно као пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све ја 
женскости, губио је главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.< 
ви пре њега радили, и предаде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да св 
ју погрешку, борићу се и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - К 
ешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у 
атриотски реденгот се спремао да подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И 
 Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он и 
у каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста ј 
казали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благ 
 сигурније него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је 
идија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу,  
.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су 
село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људи и жене 
 њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скр 
> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода</t 
уза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш. 
зброј година и мука, нада и разочарења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, так 
мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих де 
 кревету и наже се над браћом.{S} Једна суза се скотрља са његовог ока и паде на Борков образ.{ 
о уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам  
м стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скотрља са Зоркиног ока и замрља реч слава.{S}  
ех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као капља 
јала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се прил 
{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као  
 <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због 
 паролу против Арнаута и пролила потоке суза и мастила.{S} Образовао се одбор госпођа и госпођи 
дан благ дах нове радости, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио 
ктеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код ку 
нас је растављао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја са 
у, поштујући бол и не стидећи се својих суза.</p> <p> Нахрањен лектиром, животом, запажањима, с 
чег нежног, магловитог, лаког и блиског сузама. </p> <p> Али, српска литература не доби ову пес 
ја и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S}  
оје је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на дирецима од ограда. 
је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те  
 жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" /> <div type="chapter" xm 
Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, те 
ао роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам тво 
ла, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се па 
ћи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је  
 лако, - мислио је он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара  
} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, -  
обадвома је било детињство отровано.{S} Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио св 
.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, коли 
акнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> <p> - 
/p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку  
 пуштала да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због ч 
е био истински плач; праве су биле њене сузе, и природно је дрхтао њен глас кад је говорила: </ 
енско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне с 
 утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као преко б 
 минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош кл 
 испечено, и по његовим образима линуше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је  
но срећна." </p> <p>На ове речи грунуше сузе младој жени, и она се једва савлада. </p> <p>"Ах,  
а приђе своме драгану и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?< 
етвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је би 
мишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} Слагачи су са ужива 
благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старач 
ној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, 
сму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јело, весело, нек се ори г 
адника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, пили ракију и 
је мило лице... и пољупци... и неколико сузних писама...{S} Драги Миле, љути се, грди ме, не во 
ела димњака.{S} Срце му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро п 
да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис 
> <p>Милош махну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Слик 
е руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се да госте послужи кафом.</p> <p 
 да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ак 
, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S}  
уштености њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Сто 
.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он ј 
ећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, 
 <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка. 
имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали слободно пуни листови њихових мл 
head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Мило 
} Њену сомотну блузу старинског кроја и сукњу на карнере облачила је нека друга жена, која Зорк 
, а зидови љигавији. </p> <p> - Подигни сукњу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну  
ј блузи.{S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на 
 према ближњем и љубав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно  
 механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове до 
поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од к 
слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изн 
кама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било пр 
> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам  
књигу, и лутала је по опасним регионима сумње и малодушности.</p> <p> - Како је лепо кад овако  
ене жене, само да би разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осме 
о благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишениј 
 многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далек 
лико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав разлог који ми не можемо да појмимо  
д свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно ал 
31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све т 
 чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на н 
хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које га је мучило, Милош је осећао струјање ј 
Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неопра 
с није познавао, примао нас са погледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били  
 нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке  
ељеног дворишта растао је један велики, суморан дуд, око којега су биле вечито разапете неке ке 
ћа, која је долазила из кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода,  
 ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника,  
 изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остав 
ао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једног реда ја 
а противила пролећу и остајала мрачна и суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се ро 
а мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није  
м подели као походњу, - одговори Кремић суморно и пође да сиђе, али се заустави пред степеницам 
ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали, налази 
му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непризнатог песника.</p> <pb n="218" /> < 
мошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Р 
пет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - Т 
ичком стилу и са позлаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласови 
овог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и простран 
ну.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа 
ки парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процветале лале.{S} Лак ветар ћ 
туб дијамантске светлости спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој в 
упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је погледа.{S} Њено лице сијало је у румен 
телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове 
исе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао крупан и мек.{S} Свака пахуљица 
поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, к 
ка бише обузети величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално за 
а се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбиј 
 коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г.  
о Ђурђев-дан, ноћ била исто овако мека, сунце излазило иза истог оног дрвета, да смо ми двоје с 
е кад год је походиш,</l> <l>Пољуби је, сунце, место мене!</l> <p>На глас песме, Кремић прекиде 
као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како 
о како се деца играју кликера. </p> <p> Сунце је стајало с његове леве стране и, спуштајући се  
олећа које је владало око њих. </p> <p> Сунце је грејало благо.{S} Његови зраци миловали су неж 
<p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било пробило облаке и изливало на земљу своју  
покојно из свога позлаћенога оквира.{S} Сунце, које је било покривено једним облаком, сину поно 
ег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више 
 су силазила с једног брда на друго.{S} Сунце које је обасјало после кише почело је досађивати. 
апољу је било и даље свеже и весело.{S} Сунце је приређивало илуминацију по крововима на другој 
е било ведро, свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле  
да. </p> <p>Било је мало прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пирк 
лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раскоши просипал 
 су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао 
ај поздрав, да се наједанпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, кој 
а није било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на про 
тки, они млаки дани половином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађива 
е праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зидина и лиснате гр 
ском иконом светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пл 
, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ј 
 мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљ 
, боде и досађује.{S} Међутим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> 
иша преста.{S} Блиставо, право пролетње сунце засја кроз каљави Београд.{S} Љубица и Драгутин п 
е наваљивало на собу и бакарно пролетње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <p 
у завесу сивкастих облака, иза којих се сунце крило, допуштајући ипак да се погоди. </p> <p> Ми 
ик.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погле 
имали су ове <hi>авансе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и ава 
 љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, п 
тарње свежине.{S} Оно велико и блиставо сунце није могло продрети кроз зелен сплет буковог лишћ 
т у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је испуњавало собу, све је то било тако дале 
којима расте боранија и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, де 
и, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које ће се сут 
ишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно је бледо и пријатељско као осмех сажаљења. < 
убила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би река 
а нашу страну и купују ракију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зим 
ао се да је један густ облак био покрио сунце.{S} Ветар се подиже.{S} Киша пљусну.{S} Све око М 
 да се пржим око ватре и да гледам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану,  
или, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку јо 
S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а не греје.{S} Зраци више нису били кос 
а ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="12 
и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и помисли на са 
 па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S 
укла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну дворишта.{S} Оста 
 се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећа 
у били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на прозорима 
ој тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је било велико и блиставо.{S} Није допушт 
е које сам волео...{S} Оне су биле само сунце које се једанпут појави, а после зађе занавек.{S} 
шке, стене, вијадукт и ово господствено сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је св 
 и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је кроз застрте прозоре  
једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних растов 
 се нудила пуна и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кре 
ледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене 
 капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце јарко, јутром кад се родиш,</l> <l>Реци јој да за 
не вечерас, не на овом месту... </p> <p>Сунце је било зашло за брдо.{S} Још је само, са великим 
моли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијо 
нав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у х 
њивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене 
.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на ланеним завесама  
ила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре од канцеларије, али се 
и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвећ 
образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - старинско гробље, 
 били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у они 
аз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је брисала плаветну боју ваздуха, навлач 
биса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро  
сељавали.{S} Око прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово круп 
3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах после оног дана кад је госп 
лнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на овај  
е да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам 
аку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још 
нинама, пресеца валовита Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху к 
своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу су се сијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чи 
као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победо 
љу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких бр 
потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље 
S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја  
о срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име очев 
кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башт 
pb n="99" /> <p>Зора је пуцала.{S} Први сунчани зраци избацивали су румено прамење као ракетле, 
премају канцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И п 
врата била затворена.{S} Само један пас сунчао се на калдрми, опруживши реп и ноге, као да је ц 
дених буба јурило се изнад ове баре.{S} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали  
 котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златним крстом на саборно 
а који долазе после свађе, као најлепши сунчеви зраци после кише.</p> <p> - За мене је безмерна 
едње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађена салатом  
се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S}  
о половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока  
претили кишом, растурали су се одмах по сунчеву заласку.{S} На земљу се спустила млака пролетња 
р другачи од њеног, један начин осећања супротан њеном.</p> <p> - Мени је потребно да се надам  
ивањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје б 
ерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју  
ције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније 
ђује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове две жене, м 
на вода и сливала се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У приста 
 празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност између ове светковине пролећа и трагичности  
 северу, видео се Дунав, а затим варош, сура и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који 
ике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим  
олико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title>, да јо 
олео Милоша одавно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарс 
убљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке  
ељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S 
же.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо 
ећао је све више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се инач 
ла од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од оних  
рибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен живот није био више живо 
ли су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонаклоној висини коју 
 им кућа буде виша бар за пола метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским 
нчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преорану земљу и про 
о некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би дигли 
ој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а о 
пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} 
 било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним  
био сасвим заборавио на онај непријатни сусрет са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи  
ене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{ 
ати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, о 
само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрема своје 
ликих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом месту, давале су овом малом тргу свет 
 потпоре за своје радосне слутње, он се сусрете са једним осмехом, најлепшим изразом женске душ 
на и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са погледом Зоркиним, једним од оних испитив 
ажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се 
ља загонетке.{S} На сваком кораку ви се сусрећете са непознатим лицима и налазите пред несигурн 
о јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамиј 
ја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опас 
, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да 
ого путника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S 
title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{ 
ј жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi 
илошу, пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} Д 
 Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је к 
ољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <h 
и.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S}  
ју?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у с 
ам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> <p> К 
ажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само  
стави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - о 
 долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да  
 ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Мла 
ваја или други несрећни случај, који се сутра може десити и покварити све планове.{S} Његова ма 
 није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине августа.{S} Т 
 данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дува 
руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, ка 
и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништа.{S} Би 
једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, Миле дра 
 очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад 
{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, 
ати.{S} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће  
зе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећн 
 НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</titl 
о, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да јој је срце боље, али да бронхи 
оја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не о 
лиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као  
 то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је мо 
ворио је Милош када се састао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се за 
овинарске вредности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година  
.{S} Затим, све би свршено.</p> <p> <hi>Сутрадан, по подне.</hi> </p> <p>Драги Миле, не могу да 
 мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошл 
 француског језика и литературе, био је сушта противност Васићу.{S} Његово одело, које није бил 
олома.{S} Он је и даље сматрао љубав за суштину живота.{S} И млади песник, који досада није био 
а негде око Карабурме, изумирали су као сфера једне мртве звезде.{S} Пролистале гране од врба и 
 да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана на каменито 
_C3.7"> <head>ГЛАВА СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је  
 три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао  
ало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаукао:</p> <p> - Ова  
постављала и осећао се смртоносни задах Сфинкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је ју 
ао неког позоришног момка.{S} Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник 
у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title>, певушио некакав жалосни стих на весео  
обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- Ви можете  
ком, једном нарочитом материјалистичком схватању дизао култ, није разумевао своју драгану.{S} Њ 
Кремић се поново наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погре 
једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после  
му како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дуна 
д, рањен својим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драг 
реба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризо 
а које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, 
 Реченице постајаху маркантније, смисао схватљивији.{S} Глумци су играли са пуно воље.</p> <p>  
у нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.< 
 /> сигуран...{S} Нисам се преварио: ви схваћате ову ствар сувише олако. </p> <p> - Господин-Ст 
 кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једне чиновничке по 
 <p> Публика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено на 
извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.</p> 
ога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да п 
ника, па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи 
ика је одобравала глумцима.{S} Сцена за сценом се одигравала.{S} Милош се постепено навикавао н 
је она поред њега, она, његова драгана, та мршава девојка с бледоликим лицем и очима црним као  
, срце ми се стеже кад помислим да она, та наша срећа, није допуштена и да је грешна.{S} Па кад 
ла на њену малу, паметну главу.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је  
ој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, застрвена старинском поњавом, била му ј 
> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чип 
их двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Бог.{S} А право да  
стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му 
мености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи била је свршила свој дневни поса 
з ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док је Богдан био  
ћала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихо 
 у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво,  
о све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао обарала све његове куле од карата, јер он н 
менце снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правил 
{S} Он се осећао задовољан и срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} С 
 <p> Милош рашири руке и рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била 
ебао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље  
 се поред Општинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ши 
 начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења стаса и лаког додира у 
е била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег 
воју помоћ.</p> <p>- Не, не, Васићу.{S} Та помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш 
<p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, како су је они звали, изгледала му је м 
други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао  
ати које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила не 
гових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има 
 срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако 
 и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које  
воја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој 
p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су били слатки они кратки тренуци ко 
ворио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био заборавио на мрачне д 
исмо истина, није се могао надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и  
амог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ак 
о Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је та љубав жалосна и свирепа!</p> <pb n="236" /> <p>Од <h 
го мање срећан него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут ј 
који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио  
авна његовом одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем  
ди човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, 
и ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{ 
је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела димњака, покривена са по две поцрнеле цигле 
ед које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика 
гами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и в 
међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обичн 
огнаници.</p> <p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужич 
ла ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Багрена</hi>, али  
ти одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачи 
ао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелни 
 Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу 
ног мастила падала је на ове неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч  
ржавним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књиге и објашњавају се 
Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта 
овима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз 
е мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ 
им промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- Право да вам кажем 
м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру.</p> <p>- Васић није био још добро ни извадио  
а још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </ 
 свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижа 
ран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање 
ње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мисл 
ено се дизала изнад бине.{S} Са великог тавана је висио позлаћен лустер с многобројним светлили 
а око себе.</p> <p>Изнад њега се белила таваница, скоро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист 
слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред изрибаним сребрним  
ас отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине правиле 
 <pb n="141" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра  
але тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} О 
та дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: 
Ја остајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут 
о кад је био најбоље воље за писање.{S} Тада је он, једним немим гестом, сам себи стезао руку и 
ог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се  
ет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло 
ка кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на себе, али брзо одмахнем рук 
што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се понављала стара игра: младић је узимао своју 
а јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да  
нако обучен, бацио би се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво пре 
е.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек раз 
ног дана заклопим њене очи.</p> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету гд 
еља да се кренем на пут око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето т 
 По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима с 
ити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</ 
а, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоли 
е некако све другојачије било.{S} Он је тада радио као галијаш, мучио се много више, али је жив 
p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду. 
 мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведнички искрен, али је његов глас, упркос њего 
сли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, к 
е <pb n="140" /> се кад се сети како је тада било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, зад 
тупа код вас.{S} Пазите на њега, јер је тада још време да се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на о 
главу и предавао се судбини, која му је тада изгледала лепа и великодушна.</p> <p>Недеље, месец 
гуравих праменова косе.</p> <p>Милош је тада био најближе до оног идеала љубави који је стварао 
одило, али је млади песник осетио да се тада збио онај критични моменат од кога је зависило све 
и се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се 
скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен њене кестењаве косе, природно 
ављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Београду, који се већ, са Општом  
ували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Ч 
/p> <p> - Е, да се испретстављамо!{S} И тада наста једно опште руковање, помешано са нуђењем пи 
дно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између то 
поред Зорке, а Драгутин до Љубице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јенд 
на? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће 
итетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што ви 
е што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени. 
е види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти та 
атвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у 
ледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му се  
он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање 
открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} Али...</p> <p>И Милош, каог 
живот је онакав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и  
:</l> <l>Па све када прође, да се сећаш тада</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> < 
кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша о 
 помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, п 
 жица искрености која их је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салон 
у у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом ру 
ало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оц 
бољи људи падају најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срц 
сподина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио 
презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чек 
ду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, 
 целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачун 
 варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбојничка комедија где мрак крије  
шој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, примао нас са погледом сумњ 
само да видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задов 
 прекорила: </p> <p> - Милошу! </p> <p> Тај прекор још би више заголицао младог песника и он се 
некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни део града, који се налази с леве 
е по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто  
се појави кисео осмех његовог брата.{S} Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека  
им, иако нису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бит 
/p> <p>Кремић није више ништа желео.{S} Тај лаки додир женског бића испуњавао му је све негдашњ 
повод да се љути.{S} Али, све једно.{S} Тај разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку  
анта Немица или кратковид пензионер.{S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, ос 
њи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасја 
ије решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним ли 
ња у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У т 
опиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас.{S} Пазите на њега, јер 
а појава друге жене.{S} Милош не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју  
нити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бриз 
у. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Ми 
<p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар з 
ћао као на небу да се могло извалити на тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би 
но...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао ре 
адањег живота.{S} И ја се сад враћам на тај пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мо 
рет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или из 
<p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад п 
зу Београда, познавао <pb n="178" /> је тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале спор 
а, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао привремен, био помешан са надом; ја  
{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} Т 
 је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада пр 
 да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом чов 
хиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је д 
, али је олакшава и одржава живот.{S} И тај мелем, који му је долазио са бледе слике његове пор 
давно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме јед 
разнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је погледао 
ожја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ  
м.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима сам 
</p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић 
 још годину две стрпљења, па да оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку с 
зна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у жи 
се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета шт 
там у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} 
троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљиво распремљен сто свога претпостављеног 
а зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S 
глади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу  
 крајевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда 
тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природа оклева најпре; затим се окреће са ужас 
е прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и 
а гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан 
ти, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада и ра 
те главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта била  
</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну ст 
кад је из свију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S}  
е добијаш ни сто динара месечно.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето 
 мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сре 
овек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима сво 
и си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Е 
ег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.< 
азливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљав 
ре, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га баш опојасмо".{S} Инспектор га је по 
а изложити је презиру комшилука?</p> <p>Тај комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они ж 
 је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен као њене очи, природа млака као њена душа а  
а пољу наше драме; један лист се правио тајанствен и процеђивао кроз зубе да је нови писац једа 
 неодољива страст стара колико и живот, тајанствена сила јака као смрт, која се не обзире на до 
пљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упр 
нама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb  
њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове 
, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" 
е да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и рат 
це снажан и мек, јуначан и нежан.{S} Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила г 
од воде.</p> <p>Зорка је посматрала ове тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{ 
ала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. </p> <p>  
убац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S}  
е се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по ливади.{S} Један прамен зракова па 
 час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остајао веран својој речи и, невид 
и тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савес 
уди?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак  
о му се приближује и додирује га својим тајанственим крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога  
ног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала пог 
ан задоцнели пароброд промицао је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дуна 
што се више није могло поправити, нешто тајанствено и силно које му није више дало да стукне на 
о вешто измешано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику кој 
 женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а ми 
ављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа 
 и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се дец 
оје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућар 
о.{S} Она је била од оних девојака које тајна љубави посећује још од раног детињства и обасипа  
 необјашњиве ствари и примамо постојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да 
ривезати за игру и продуживала је њихов тајни састанак, на којем ни речи нису говорили о себи.  
ију.</p> <p>Само Зорка и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересова 
рије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вучење, господине  
очела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за 
е можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје да му ије 
ред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти би 
Не, никада!{S} Ја га никад нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљи 
нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси.{S} Сад се погрешка свети.{S} Ја  
ем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превари 
е, не све, има изузетака, али је већина таква.{S} Свет је њихов морал, њихова свест, њихов рај  
ли ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а о 
:</p> <p> - За име Бога, Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо 
ли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Г 
дари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочит 
нда слободно све.</p> <p>- Наше жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </ 
 не воли.{S} Она је била жена, и оне су такве: оне неће да их људи избегавају, оне не верују ни 
 те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које с 
мре, да бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање 
а да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге 
, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против  
.{S} Него ју је он волео <pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова 
 допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте 
у сам имала, и нећеш се зачудити кад ме такву видиш.{S} Јуче сам била код мог доктора.{S} Дао м 
ош није био весео.{S} Сувише га се било такло писмо које му је Зорка синоћ оставила.{S} Видео ј 
жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дор 
таву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, није је видео.{S} Сад пак, раставши се од ње 
у заборавити на оно величанствено доба, тако лепо и безбрижно, које смо провели лањског пролећа 
дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад т 
овом вароши простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница поједин 
т и подбрадак.{S} Она га је посматрала, тако блага и бела, и сањала један сан.</p> <p>- Ох, ниј 
станове на једнака, мрко обојена врата, тако решени као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физи 
} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хл 
р онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот је једна разбо 
ују никога, подижу мало ларме око себе, тако да могу да се лече и да отпочну понова.{S} Оканите 
понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти пат 
рсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чуда 
 завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише, ја љубим једним с 
а, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас вределе оног петпар 
орав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све ни 
 племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове  
пређе на жене.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене,  
еала.{S} Оне разнолике групе ових људи, тако љуто завађене између себе, пропадоше као да нису н 
ка ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и роман 
сматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и жив 
рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за  
е пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мен 
стао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно кандило, као икона 
 која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да 
а, и дубоко осети колико воли ову жену, тако белу и кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што 
лтоманићевог замка.</p> <p>Ову котлину, тако ревносно ограђену живописним брдима и планинама, п 
о.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом после подне н 
и прозборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S 
аги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p 
енуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат, тако мио и поштован, као оно сребрно канди 
 и даље са својом судбином...</p> <p> - Тако сама, самохрана?</p> <p> - Као и досад.</p> <p>Мил 
да кажем... кад је наштампам.</p> <p> - Тако се некад осећам огорчен да ми дође да овим пером г 
је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" / 
ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој б 
е авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Н 
 и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са мирисом врба.{ 
> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Богдан Васић.{S} - Знаш ли 
</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, -  
знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћ 
хови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се насмешише детињски, гледајућ 
у, да преда венац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација про 
> <p> - Да, наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оста 
 шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на в 
ови исцрпљивали и постајали досадни.{S} Тако једне вечери нико није био ништа ново донео.{S} Св 
а љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену 
т са Богданом Васићем пред Балканом.{S} Тако рећи није био добро ни прекорачио праг од уредништ 
 да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посма 
 бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задр 
ло нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, неш 
 - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p>  
? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево т 
нило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се 
 да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невеселу и бледу, и би му је жао.{S} Он је несвесн 
и.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била ј 
ивао све даље:</p> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас деси 
 подбрадак.{S} Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију 
ош.</p> <p>Али, онда је и даље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, по 
ем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа, Милошу, не можеш замислити.{S} Без муке и ми 
о поуке за свој живот, али смрт је била тако близу да је својом свечаношћу презирала ситне рачу 
увише рапав.{S} Авлија, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му ј 
ора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно б 
на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно средстава да  
хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука,  
за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из детињства, ма 
ди човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од њега, његов изгубљен поглед прелетао је 
и један од њих рече да опасност не мора тако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да н 
мо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо свесни да је наш брак немогућ, онда је н 
на саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се прим 
ити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жалио искрено.{S} Жалећ 
 избриса из Зоркиног лика.{S} Оно поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муко 
 увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, 
о љубила.{S} Мало је жена које је љубав тако слатко љуљкала као мене.{S} Она је обузимала најви 
ишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети ч 
лошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позо 
.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, 
осматрам ова брда, људе и ствари, некад тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати 
реме је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светл 
о брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово тр 
. коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити  
 - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми  
самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског платна, они избише на једно уз 
ло најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вратио из бања, крстари п 
 сребрн месец крио иза облака, и остаде тако, изгубљена, изван света, као да је слушала неку ар 
 у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрајући их обоје својим паметним, црвеним оч 
е тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити. 
од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" / 
на жалост.{S} Он зажеле да и Зорка буде тако млада, здрава, богата и безбрижна, али не ради њег 
ди песник желео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више при 
и своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младости. </p> <p> Ми 
ина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи  
шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не зна одакле она долази.{S} Његова  
на у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Ма 
 је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне обадве нису начињене од б 
S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Ре 
а љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам.{S} Али, прави 
} Време је дивно за путовање.{S} Све је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жали 
ишта није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да  
} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је 
лили да нас нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој ва 
p> Зорка готово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ от 
си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завичај и породица, и живот и смрт.{S} И з 
S} Тај део Кнез Михаиловог Венца био је тако исто пуст, остављен корову и самом себи од саобраћ 
д летимице прочита Зоркино писмо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бо 
же угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово б 
 избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе са он 
о.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дуб 
ком поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и ба 
вори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p 
ве што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, другова, 
азили поново на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала 
убав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком  
 румена ружа, од оних мајских ружа које тако брзо прецветавају, крваво се пресавијала по њеним  
ду посматрачеву.{S} Да знају мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуња 
ити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто ди 
ико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у б 
ао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити п 
нади се појавом ових људи који су дотле тако мирно пролазили не свраћајући пажњу никога, и сагл 
ви све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне бл 
 него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја мора 
и објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бит 
 чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској 
ним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прим 
о које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине;  
 нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а обадвоје су се 
ену жену, - рече напредњак и засмеја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик 
Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на женидбу, он који је по десет пута за 
рају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Пр 
це, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и сла 
те.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле 
ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли л 
лази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још неш 
коном светог Николе; овако кад је сунце тако златно и кад зид игра од његових вунастих пламенов 
ер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи ко 
иском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им  
е усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутал 
једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сами куда. </p> <p>Било је мало прех 
бавникова душа.{S} Кроз њу је летео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане к 
че у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку ка 
p> <p>Окрећући се да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она пр 
Метнула сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам 
оје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло поквари 
наредници салетише да попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ћ 
рема тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог 
но, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја 
 бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Богдан.{S} - Нека си... како да каж 
крушена, пуна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне. 
ла би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над  
оће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они осетише да се њихове душе ослобођава 
с, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.</p> <p>- П 
грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним т 
 без наде, јер је вечита.</p> <p>Кад би тако са својим мислима дошао до краја и осетио нужност  
ла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је  
, било више него лепо.{S} И сад смо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми до 
 против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох:</p> <p>- Д 
 И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје ве 
који нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што  
мо кућу...{S} Ја се не сећам добро, али тако нешто...{S} Готово будзашто, па смо се преселили о 
 игра друштвених игара.{S} Они су имали тако много да саопште једно другоме, а нису смели прозб 
јару.</p> <p>Ко зна докле би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - З 
и ништа...{S} Мало је људи који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран 
удећи да их добијемо.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу  
ављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и 
ме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну  
 састанем.</p> <p> - Ох, не говорите ми тако...{S} Ружите ме, назовите ме последњом женом, през 
- Не... не, мој Милошу.{S} Не говори ми тако...{S} Остави ми наде.{S} Реци ми: не данас, не сут 
/p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, 
Милошу!...{S} Ох, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те пр 
га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, 
говорио јој је он. </p> <p> - Не говори тако, Милошу.{S} Она је моја мајка и жели ми добра.{S}  
срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза о 
 задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она  
и, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили 
а, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и завич 
 твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жен 
ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ј 
ш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам срећна 
p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опр 
рафски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини д 
- Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори ј 
> <p>Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добац 
ва подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна п 
и се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав 
} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p>  
д могао замислити да њега може задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице,  
ом који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да говори, да 
а се покори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обу 
 Она није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек и 
н.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ниш 
асност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак, који се ширио у ш 
{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке очи, и о најбаналнијим 
а те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног 
е грубе, вино које пијемо љуто и буреци тако прљави.{S} Ја бих се заплакао за временом које сам 
снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке дубоке д 
спуштала се ка земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала,  
ана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити  
дан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер 
што?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад би 
Ја бих се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито 
ресантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допад 
 какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки.{S} Ах, тај живот ј 
аги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не 
сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси  
ице, ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим н 
- одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ј 
 цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне љубави и стерилна обожавања, полуобећа 
а мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити 
ивоту који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љуби 
ло ићи којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не гово 
олико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички и саможиво, газећи преко срца једне слаб 
Кроз отворен прозор ја видим плаво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина  
етњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ов 
ођицу.{S} Иначе... </p> <p> Гнев је био тако деформисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши 
 мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна  
ору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежност 
уди сама излете једна реч коју није био тако давно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику 
, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да с 
рво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо к 
забринуло.{S} Сирота госпа Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би н 
хта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наред 
које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходник 
падала, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути 
/head> <p>Са добивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролаз 
е разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да 
ли, погледај око себе!{S} Ми не стојимо тако рђаво.{S} Многи би се с нама разменили, а има их к 
упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори М 
pb n="51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.< 
ала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} М 
е смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја ми 
ажи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, 
да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о  
 ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - т 
г, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ништа! 
ам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим да сазидам дом за си 
обичаји.{S} Место њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се ста 
о њих долазе нови, исто тако лепи, исто тако свечани и занимљиви.{S} Или се стари, као свака мо 
да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{ 
ода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скривеног извора светлости и преливале се 
сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа 
} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју  
љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алкохол и коцку.{S} Милош 
тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређени душевни бо 
} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало ме 
зет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изненадно и без икаквог нарочитог  
ко очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад оста 
вала овај одговор.</p> <p> - Кад ме већ тако питате, онда има само један одговор...{S} Идите!{S 
 мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку и осетљиву, предодре 
ају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наши осећаји ми личе на ове обале, кривудаве и 
ку, али се њихове душе кадгод разликују тако као да нису изишле једна из друге.{S} Између једне 
 твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - прекиде га Зорка, озарена одушевље 
 готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, д 
 таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубиство, одрицали се своје  
?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили хо 
едина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти,  
ти се за њега.{S} Али, мајчине очи беху тако плаве и благе да он заћута и окрену разговор на др 
 и Николи и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него гр 
ажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, о 
вог амвона ниско, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} 
ложиле и зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша  
 спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару онако како су их оставили 
еш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стај 
змишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походи 
 на гробу Господњем.</p> <p>Зорка га је такође спазила.{S} С времена на време, она би се окрену 
ладин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово место.{S} Али је било доцкан, мини 
 имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али без великих нада на какав сјајан усп 
са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такође, мање или више, били без средстава.{S} Искушење  
м више дужности него наклоности, понуди такође руку Зорки.</p> <p> - Не! - одби га она пригушен 
тим, Кремић се мргодио.{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тре 
ога права на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној р 
 пред странцима.{S} Ова два дечка имају такође својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блу 
p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар  
ији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где  
каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И оба млада човека п 
 распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосредног из 
остајало када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зор 
 са колегама, и рачунати разне споредне таксе, док промаја бије са свију страна.{S} Способност  
 молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола динара. </p> <p>Написао сам, госп 
ла!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојал 
ворили су полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу 
азапето рубље долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона,  
идим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не доврши реченицу не 
а тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно 
и на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног струка, и бела свилена блу 
 прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила с 
ом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у в 
 њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи с 
"80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - 
ао да броји или да замисли како се жито таласа, али није могао заспати.{S} Кратко Зоркино писмо 
 цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили мириси. </p> <p> - 
ледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види 
едајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - 
питомо.{S} Огромне њиве бујног кукуруза таласале се око железничке пруге као надошле простране  
ћи камен и прљушу.{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обр 
ствена сила, мрачна и немирна, налик на таласе ове простране реке који су запљускивали обалу и  
в се пресијавао, јужни ветрови пиркали, таласи љубакали обалу, а из дна земљиних груди допирао  
њене очи, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизме 
и пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени неким сакривеним свет 
циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме дра 
ка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну па 
ногобројним светлилима и плавио дворану таласима бриљантне светлости.</p> <p> Кремић је са свог 
о гозбу.{S} Своју лепоту је сматрала за таленат; имала је високо мишљење о свом образовању, вас 
о од таласа живота и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали  
дон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у сну с 
ли увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово срце бије за све што је добро и висок 
а- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декла 
вала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава во 
ци није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбр 
ицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе, срећни што 
таро доба и старинске пушкаре. </p> <p> Таман Зорка приђе Милошу, кад се појавише иза неког жил 
 не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли  
S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се зан 
 ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан а 
 по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она се брзо диже 
езује са Зорком, пред њим би се раширио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчин 
рао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се на 
та лањског босиљка.{S} Соба мирисала на тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се не 
свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као круна свега било је оч 
ију.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћа зиме одјекивала је од корака овог заљубљен 
тинске Баште ка Дунаву.{S} Та огромна и тамна маса воде, која се достојанствено ширила између д 
етлост по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале бол 
еним немилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривал 
ојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осм 
заједно с њима и његово детињство и све тамне слике његове прошлости.{S} Он је видео себе као д 
 Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне очи мериле су неодређеност воде, губиле сваки изр 
исли и летео оној бледоликој девојци са тамним очима. </p> <p> Већ су се прозори белили на соби 
ead> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну носталгију дугу:</ 
менови магле.{S} Ваздух се белио.{S} Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене прир 
алиле једном ватром која је долазила из тамних дубина бића, а њено бледолико лице се руменило о 
а, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним т 
оглед, који је долазио из мирних дубина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецв 
мишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом и, је 
 изненада заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обз 
зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, т 
зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце м 
же своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке очи, и, савлађујући један уз 
кад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p 
ушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутал 
ртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздр 
</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бит 
атих брда, и оде, брже него на крилима, тамо где се грле две велике воде, и пред њим пониче вел 
ме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био жандарм", на месту њихових некадањих с 
 Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагум 
Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јалији, Бу 
шући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен по 
а засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Н 
> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је био жандарм", так 
сију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p>  
.</p> <p>- Код <hi>Круне</hi>?</p> <p>- Тамо су све сами Јевреји.</p> <p>- Код <hi>Српског Краљ 
г Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Сунце је било проби 
> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до  
 увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се л 
орње капуте, котарице и балоне вина.{S} Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишоб 
м, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно та 
немарношћу одржавала да се не сруши.{S} Тамо где није било таквих кућица, нове зграде штрчале с 
ре!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} Т 
што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као т 
, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како 
кући, наједанпут му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и нео 
а и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати време, али се сети да играчима можда н 
његов мргодан глас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке,  
ркиним вратима.{S} Бојао се да јој није тамо Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху 
орио очи, већ су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом  
ићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си добро ради 
!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим, мој М 
арочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n="136" /> продирало је к 
а брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар ј 
ђе у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
има комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} Земља је свуда једна.{S 
места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо више ја не осећам задовољство.{S} Она су пуста без 
 и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али с 
ог реда јабланова.</p> <p>Кремић појури тамо, не видећи више никога, заборављајући да узме кола 
S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против  
 у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово шт 
ену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Моја помоћ биће искрена.{ 
и мрзите, али ми помогните да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И 
 он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и 
авио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који и 
ку.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а 
рагутину Ранковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусруше 
 изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најчешће били.{S} Али, ни тамо ви 
ичних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који је био  
ра за њен мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантуј 
ном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница 
оји се измицао посматрачевом погледу, и танани струк, пун мекоте и женскости, губио је главу и  
своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нервима, он изазва лако пред собом своје потреб 
а.</p> <p>Зорка је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову 
еби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на 
помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у ста 
ло лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изна 
о, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмеја 
кобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко 
ни аласи се сунчали, наслоњени на једну тарабу.{S} Из суседних башта допирао је мирис на преора 
, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавног рада, у 
, па онда заигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву  
ину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соб 
до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних власти.{S} 
ме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније 
говори Кремић.{S} - Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу  
 сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пре 
 бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се предало своји 
и само овде онде, по дрвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, насла 
нтске ватре и окренуше се сви ка једној тачки, ка месту где се било појавило сунце.{S} Оно је б 
а ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт 
; танки бркови описивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нок 
предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али 
ија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, заокругљено, безбојно, у 
вао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се 
а беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео онако...{S}  
досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово 
ног, где је и најмања ствар имала своје тачно одређено место, па, кад се врати за свој сто, изв 
саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио облак 
 да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали време и место где ће се састати, улице к 
асова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред  
осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је би 
аван у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка  
низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек јед 
жити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало 
заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети бе 
шле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер мама беше вес 
рту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, 
дела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим 
цима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да  
да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око уса 
г љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.< 
 на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S}  
 му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућно 
} Прими сву моју нежност и миловање.{S} Твој <hi>Милош.</hi></p> <p>P.{S} S.{S} Надам се да гос 
ђе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула 
да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type="chapter" xm 
ије видели и да се познајемо одавно.{S} Твој поглед, твој глас, очи и тај невесео осмех који ти 
 и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi>М.</hi> "</p> <p>"<hi>Субота, 17. јула, после  
, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi> 
Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, дубок и кад 
овде, не ићи даље, живети онако како је твој отац живео, радовати се његовим жалостима, - говор 
 тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељс 
сећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по са 
ну твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним 
 спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш. 
 се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S 
 је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно 
олим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка  
 да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам ш 
болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> 
дам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовањ 
 кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили би те кад 
рим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јул 
сваки твој поглед да остане твој, лично твој...</p> <p>Зорка награди драгана једним љупким осме 
арити.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те во 
. пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни у  
Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Са 
и, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</p> <p>Зорка."</p> </div> <div type="chapter" xml 
етарци заноса и радости.{S} Мој Милошу, твоја љубав је најлепша и најистинитија награда за мој  
 и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, док ми остане и последњи дах жи 
} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после  
ити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика.{S} Ја је знам; ја је осећам 
ко си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не траж 
ољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти мож 
ма.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила је све препреке.{S 
вежавају поветарци заноса и радости.{S} Твоја љубав је најлепша <pb n="227" /> и најистинитија  
вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S 
вљам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <pb n="147" 
не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у п 
{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не остављај ме без њ 
 на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твоја мајка зна какве је врсте наша љубав, она ми никад 
мо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка. </p> <p> Као и сви младићи, Милош ј 
 <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Да знаш како ми је било мило кад сам 
.. нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону срећу коју сам дотле сам 
.. нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону срећу коју сам дотле сам 
вота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како  
те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и кол 
ну откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Др 
 Сваког дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди т 
а ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна лажна маска...</p> <p>- Милошу!...{S} 
ад је говорила: </p> <p>- Против нас је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} 
отребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у  
јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла  
е цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мно 
и паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S}  
 је твоја кућа и друштво, моје године и твоја будућност.{S} Ми смо мали и сироти.{S} Против нас 
је био блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедн 
 То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако велика 
у, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, која ми се опет нађе на руци око мајке 
ш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не из 
ко је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, - и заљубљ 
 храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити 
 радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу 
ена, ма како да је... </p> <p> - Ја сам твоја љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S 
не више није стид ни од кога.{S} Ја сам твоја.{S} И ја сам сигурна, кад би моја мајка могла сад 
није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захв 
ити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само 
 Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујет 
че смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи 
S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p> <hi>Ср 
ално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти 
зе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има 
е, румено од јутарње свежине.</p> <p> - Твоје су очи пуне сенки, као овај пропланак, - рече јој 
оја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачн 
/p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан 
обу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; прочитао сам га неко 
нотони оквир где се осећам затворен.{S} Твоје биће премашује твој спомен, оно брише све, и ја с 
им више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота.{S} Ја сам м 
или у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане т 
с, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, једа 
наступили.{S} Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} 
м руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>З 
е, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје име.</p> <p>Али, поред ње су већ пролазили прозор 
е и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за тв 
те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замрше 
те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замрш 
е душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме б 
је душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због ј 
одне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Н 
 излази...{S} Остани вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него н 
ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фа 
себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говори 
гу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад 
Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког 
жевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у 
ш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да 
е узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их све волим, - говорила је Зорка и  
нима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} 
љени, дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један  
ирока будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</ 
3" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја  
утела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неколико сузних писам 
ли духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S} Изјутра, кад се п 
<p> - Сирото срце, пусти ми да превијам твоје ране, - рече јој он, грлећи њена колена, и продуж 
а љубим једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш  
е стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди ту 
је очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке  
волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S} Оне нису лепе кад су љуте.</p> <p>Млада ж 
 срећна.{S} Још последњи пут да пољубим твоје очи вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело п 
/p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S}  
ш све подједнако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не позна 
ио сам се, прошетао по вароши, прочитао твоје драго писмо, које је јутрос дошло, и мислио на те 
, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разуме 
г позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се до 
слио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допад 
рај, накнада мога живота; не плачи, јер твоје сузе падају као кључала смола на моје срце...</p> 
су не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један по 
о и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише,  
астера.{S} Ја волим да твоје очи остану твоје, а сваки твој поглед да остане твој, лично твој.. 
рећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и 
> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако ме је забринуло.{S} Сирота госп 
> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешћ 
еш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да са 
дан тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо рад 
 крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја 
амо ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе, мајк 
 твој заљубљен поглед, и да сам окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" / 
е тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборав 
драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба што се види  
ислим да си с неким другим, ма било и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од тв 
вот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем 
дно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће  
лих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам  
вљао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Д 
уди.{S} Мени је мило да овако говориш о твојима, као да су ме они већ примили међу се, и чини м 
еч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Ка 
је ово права сласт: плакати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како 
у, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да  
оја се спусти на његово раме: </p> <p>- Твојој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> 
S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да  
еру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељ 
се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи. 
} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писм 
а, она ништа не би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео 
 покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Тво 
ш један пољубац док је мајка говорила с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухват 
оје крви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их в 
њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако ј 
његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаће 
ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n=" 
 и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер овим ис 
 своје куће.</p> <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не 
 шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти 
 разлог постоји, и она пати.{S} Замисли твоју мајку на њеном месту.{S} Па и овако...{S} Да твој 
а и коју ми можеш дати.{S} Не измичи ми твоју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и с 
 кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје јање ожалошћено, на моје груди увек ш 
 Лаку ноћ, лоло; спавај слатко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{ 
ујем опроштење нашега греха и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} А 
за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на у 
, воли ме, воли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само х 
 одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S}  
ме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго 
волела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мислила на брак; без престанка 
еколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајк 
 ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене 
роши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси  
волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављајући на страну оно што је у љуб 
волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p>"Ох, Милошу, да знаш како ми ј 
е мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља 
ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твоји 
задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам мн 
да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, брзо, не 
ирила са мном и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље. 
о што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза се скот 
умем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпу 
а сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због 
тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на  
апрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови п 
ога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{ 
d>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну н 
и који би били тако добри да су били на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у прав 
плачем, ах, како је слатко и плакати на твоме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове суз 
војој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину  
умем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза  
мо сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде 
амо сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде 
: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје 
ближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину 
убави не би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> 
ру.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило в 
е узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане 
збоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша  
слити.{S} Људи за које се мислило да су тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части. 
ко питког вина нигда није пио, Зорка је тврдила да се тако добар сир не може наћи на пијаци, а  
ица је говорила о богатству свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен  
ј вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је једа 
рљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - тврдио је Кремић.{S} - Сви су на раду.{S} Моја газдариц 
чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се сна 
је поред тајанствених бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, ч 
ији, Булбулдеру, по бедемима београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и тв 
ра и гола, и остарели бедеми београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу  
ји је некад био саставни део београдске тврђаве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку 
 нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са бе 
ом дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире кроз сенке од зиди 
овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да 
 навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ип 
сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S 
е узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и  
и.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо се није дало лако отвор 
црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не б 
 туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпље 
ачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p>  
ктикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарст 
p>Свет је био заузет дневним пословима, те је било мало гостију: неколико пензионера, два три н 
 високо небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде. 
не схвати прави смисао Зоркиног питања, те одговори после мале почивке: </p> <pb n="109" /> <p> 
остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, жи 
 нађе интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже 
е била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али,  
тај рогоз из кога се диже јутрења пара, те заспале споредне станице, вијадукт који је водио пре 
то га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо  
> <p>Није имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је би 
то.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p> <p>Зорка, расположена  
алаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти руку на под и напипа табакеру 
да каже како не познаје његовог Микића, те му рече да је здраво и да му је жена к'о <hi>грофица 
орила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова  
Образовао се одбор госпођа и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти 
но, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око своје драме.</p> <p 
ећали да не могу бити једно без другог, те су, пред страхом од развода и признања, угушивали ов 
ва бол, али се не сети ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} 
и свој стари, свечани и озбиљни изглед, те се Милош реши да га обуче.</p> <p> Имао је још време 
рено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S 
бица досад није видела јеврејске маске, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Ми 
радску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце на 
азије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је  
е залевале су помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и 
да јој није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пуст 
но до другог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и до 
ене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> 
х дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какве среће!</p> <p> - Твоја срећа!...{S} Али, д 
> <p>Милош се ретко задржавао код куће, те још добро није познавао овај монуменат предузимачке  
к их примети кад јој се они приближише, те прну на други олистали глог и запева.{S} Њена песма, 
к глас, који је долазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски  
оди.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је испуњавал 
о не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, 
напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блис 
а је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још више му појач 
мој пад је једна загонетка.</p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, 
и људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један за другог: радикал или конс 
ода, повраћају, обновљени и подмлађени, те постају још примамљивији због мириса прошлости и пра 
ктрично осветљење, багрени су посечени, те су мештани прозвали ову кафану код <hi>Два Пања</hi> 
дошао овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнани 
свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врсто 
 Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Другови га стад 
еници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидал 
 вилице се нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да 
авно, без задњих намера и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости ш 
мала, понос и љубав према солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Бе 
обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> < 
је него разум.{S} Да, по разуму судећи, те се вечери није ништа нарочито десило, али је Кремић, 
рка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p> <p> - Бар сачекајте Зорку док из 
, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави  
ећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по свему што  
} Њена снага била је још крепка, а очи, те очи тако благе и плаве, биле су пуне живота и неке д 
ји су овде заказали свој први састанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка с 
 отишао на другу страну, на неки кулук, те је Милош могао мирно посматрати ове заспале паланачк 
писом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У пр 
увише заморени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком 
рка се отимала и правила их још слађим, те пољупце... тако прекинуте, недовршене и помешане са  
и се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p> 
се девојке врате кући са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе с 
{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепен 
ју, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: </p> <p> - Је ли, Милошу... је 
p>Мила моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се ви 
 Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљи 
лачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је  
/l> <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није т 
о решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић лепо диже и посади на отоман, косе разбару 
 би разумела, па би је било срам и жао, те Милош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} 
после подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми ре 
во шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Уз 
и и понуди му своје старо пријатељство, те изиђе из кафане на пијацу, која је била пуна говеди. 
.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распје 
а Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи 
 је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегну своје састанке на Мало 
гова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме 
њену снагу.{S} Око ње је било све лепо, те је правило још лепшом.{S} Дунав је био тајанствен ка 
ње.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зо 
ластих очију, постати опасан конкурент, те су се решавале којем од својих обожавалаца да поклон 
х да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газдарица, к 
 ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пут, јавивши  
иделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га вид 
} Сунчеви зраци падали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари 
лепоте, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово послед 
ви није био откако је свршио гимназију, те му је пријао мирис тамјана и воштаних свећа.{S} Као  
 га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посмат 
се Љубичин позив односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо с 
ева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да 
екаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p 
 се познао на једном патриотском збору, те је мислио да је најбоље да се њему обрати за службу. 
 осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су  
вља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренут 
узе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош 
оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.< 
 на оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне ц 
 песма.</p> <p>Салон је био пун ствари; те ствари су мало наличиле једна на другу и показивале  
ени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, ш 
 те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград 
сму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Не 
лошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!... 
а живота.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем тв 
"Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам у 
b n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још није врије 
и, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје 
еш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.< 
во писмо кад га добијеш.{S} Бојим се да те њиме много не забринем.{S} Али, не бој се, не брини  
н се спрема за испите и јуче ми рече да те много поздравим.{S} За ово време био је често поред  
 на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато радо жртвујем, д 
ошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако обрадовало; пр 
ишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, мој пријатељу.</p> <p> 
ад морам да останем по неколико сати да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми 
гати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу 
а више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме дел 
ена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца 
опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој а 
твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам се преварила.{S} Ја више  
? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући тако по својој ду 
 мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисли тако, м 
ћу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му је млада жена 
 Зорка, не буди таква.{S} Ја не могу да те гледам како патиш.{S} Ми смо обоје несрећни.{S} Љуби 
сам се преварила.{S} Ја више не могу да те волим, јер нећу да сам ничија наложница.</p> <pb n=" 
 и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, х 
ба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја 
нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где 
љине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је зв 
своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> < 
ађен плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зеле 
вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те з 
 забринута. </p> <p> - Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога  
а сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, моје срце вољено".</p> <p>Испод писм 
!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.< 
о моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мис 
 о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност к 
њимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која н 
 је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> 
Само нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно ј 
корно рече:</p> <pb n="215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми 
у све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га 
ла му је она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој ј 
мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти и 
, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити сре 
го све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу 
ата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на ст 
сутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош. 
ељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане б 
тељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те необријане б 
амила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, 
 <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запоста 
зумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оста 
жити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као п 
 n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми откр 
стрпљиво прочитај писмо до краја.{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје доб 
тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога 
тко и одмори твоју главу од пића.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца" 
 чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао... коју си ми откр 
ама, од живота који није за мене.{S} Ја те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и 
те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} Ја те не могу оставити.{S} Дај ми један пољубац...{S} Да з 
рестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </div> <div type 
ништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако  
 како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш 
 као сломљена и не могу да пишем.{S} Ја те волим из свег срца, али, драги, моје време и моја гл 
ем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, к 
у, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе прав 
ту, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, мој племенити пријатељу, због твоје душе, пра 
и визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као  
! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми да пољубим твоје очи.{S 
ошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твој 
 Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је јаче од мене: ја се не могу 
ао воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом  
 на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Тво 
не знам границе мојим осећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} С 
га живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме д 
дне не купи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тоб 
 вечито овако поред твоје драгане, која те воли, Милошу... воли више него највеће благо на свет 
, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушкарац правилним пра 
чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} Зорка."</p> <p>"Ноћа 
све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад 
у мрљу мастила и продужи: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза до 
 саму.{S} Твоја газдарица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Ле 
ој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у  
 пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалаца слушају. </p> <p>- Н 
о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. ју 
на ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на ов 
мо оволико познаника.{S} Опрости ако на те не обраћам довољно пажње, али ја те не заборављам.{S 
сам старија и мање вредна... </p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једно 
а и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и мили, али који  
те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде која ме боде, и због још много друг 
те волим због твоје замршене косе, због те необријане браде, и због још много другог којечега.{ 
le> и имали књижевних амбиција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови 
него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се ран 
ељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и  
"215" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета  
/p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш,  
ад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твоју главу, моје ја 
бзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, з 
вљале седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машин 
И младом песнику склизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него  
уда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били први међу својим друговима и пока 
S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом б 
n="247" /> <p>- Како да, кажем... откуд те мисли?{S} Ми смо и досад разговарали, али...</p> <p> 
арења, суза и осмеха, борбе и рада, све те ствари од јуче, тако веселе или жалосне, нису данас  
, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада. 
 Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и узда 
ори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се 
насмејана прозора, и да јој открије све те нежне осећаје који су му тада наваљивали на душу.{S} 
 ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уп 
бог тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} 
 се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начини један полукруг, к 
ке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг 
кују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о наследнику 
 - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S} Али, већ на 
тео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу 
и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега т 
доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> 
 се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам пр 
> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Бојим с 
 <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, сто 
далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, спомен н 
и га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S 
.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом путу ка слави."</p> <p>Једна суза с 
утке које смо заједно провели опоменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за 
 прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањем потицале су му многе  
стога један од малог броја студената из те генерације који су могли с правом рећи да нису пропу 
рио таман амбис, пун језе и смрти, и из те језовите помрчине подигао би се благ спектр његове д 
е навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи пред овим мислима  
синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко  
ренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог насту 
према законима естетике.{S} Наружили би те кад би твоје бледолико лице претворили у белину алаб 
век коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од 
бе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју по 
ка... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто 
p>Кад се изгубио онај неваљали воз који те је однео, ја сам се вратила кући с Ранковићем.{S} Он 
е ми је најскупље на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди хр 
цу не пресеку пут.</p> <p>Не знам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељ 
ерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шт 
, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исц 
p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме вол 
о лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод ове таванице скоро окречене, овако пред  
га да запиткују.{S} Морао је одговарати те о овоме те о ономе, о новом зајму и својој служби, о 
 анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох 
{S} Никад, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју в 
увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну се 
 тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање баца тамну се 
 варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да 
те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type="chapter" xml: 
Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љуба 
о је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо  
} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран  
/hi> </p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{ 
ки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да и 
ед твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Мил 
што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твој 
што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твој 
/p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече му Зорка врло 
> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти каж 
воје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах  
ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош  
идаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико  
а.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам  
ој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја 
а сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заје 
на мене, али не буди невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало сп 
Видиш, Зорка, ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те види 
 шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> < 
ао жуч. </p> <p> - Ах, остави је, молим те, - одговори му Зорка.{S} - Још јутрос се наљутила на 
но што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јо 
 ништа, Милошу...{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесн 
а није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те  
, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде исп 
 И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - бл 
нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши  
к.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> < 
 је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мора да на неком иск 
ину мало воде и настави: </p> <p>"Молим те, буди миран, и стрпљиво прочитај писмо до краја.{S}  
 </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело. 
сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао 
ад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на позоришној згради, б 
 поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један вели 
} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би заћутали.{S} Обадвоје би се пред 
продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те овај брак много брине, оставимо га једном засвагда.{ 
ену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма више нису љубавна.{S} И 
ену ову отворену рану.{S} Разуми ме ако те запостављам и ако моја писма нису више љубазна.{S} И 
 врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да,  
ра.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка по 
 свету.</p> <p> - Ах, моја женице, како те ја волим.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чисти 
амо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код сво 
 гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг 
, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, н 
бом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, 
бом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли  
а што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>Зоркине очи су се биле запалиле јед 
знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жен 
дети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала тв 
ешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себ 
} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је мушка 
каза руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати кој 
жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу за 
олело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми дајеш! 
- Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то по 
е љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зо 
ом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим т 
бављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у тво 
оравио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем,  
 мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе сам 
не скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> ве 
огу раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{ 
ла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном рас 
бави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p> 
о цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се о 
 у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у нак 
ново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу пр 
 лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам неки свој појам о лепо 
шли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као раније.{S}  
ојке која је седела поред ње.{S} Јер су те очи наличиле на оне које су мрке као сенке по води;  
 Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не губи 
 ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} Ја 
к одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој  
.{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецај 
ући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и по 
дети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разум 
и не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико 
рбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијел 
е да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?< 
м да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и н 
се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још дв 
 ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветрови, који 
је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} 
исли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја желим твоју срећу.{S} Ја нисам мисл 
.{S} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Г 
су је плашиле. </p> <p> - Љубице, окрен'те се зиду! - рече Милош и нежно загрли главу своје дра 
 озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним киселим осмехом, који 
иђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вечери је била мека, мрачна, летња ноћ, кад је небо  
ца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p> <p>Исток је би 
а исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се д 
ко тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, дана 
жалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли,  
ајку саму код куће, да се сама брине за тебе... јесте, да се пржим око ватре и да гледам како с 
радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити 
 будућност можда неће бити мирна, ни за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али,  
даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за тебе најсјајнију и највећу каријеру, не због другог чег 
{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош  
о и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне т 
ово видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} О 
{S} Помогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} 
ладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула са 
 на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја  
врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од ц 
вако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без престанка, али ме спречавају ови послови којих 
 дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ст 
.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гро 
исмо, које је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да т 
 радости, како те волим, како сам жељна тебе, али ипак, остани код својих све дотле док ти буде 
нат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p>  
бог чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао 
олим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву срећу коју си ми дао. 
знао да је љубав оволико јака.{S} Поред тебе ја заборављам на све, на мајку и браћу, на...</p>  
твор, рођен и одређен за мене.{S} Поред тебе, ја се сав предајем својим осећајима, ја их не одм 
есела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила кад си весела!{S} Буди ра 
p> <p> - Зар је она морала остати поред тебе?{S} Она има своју пензију, па нека живи где јој је 
у једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, воли ме много, али не  
 отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} Ово скривање 
 отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и слободно.{ 
зато да имам јавно право да живим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао ве 
умети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља 
би само заборавили да сам ја старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S 
јим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" 
 ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све мо 
ило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи једине среће 
 онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испуниш њену последњу вољу, њену посл 
 бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одгово 
{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко,  
тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући м 
ош?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја са 
о, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разумела, па би је било с 
} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу наше драме, људи те дочекују р 
о треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се 
екидано:</p> <p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у  
оштар је однио куфер.{S} Кључеви су код тебе?</p> <p> Мајка и син изиђоше из собе, повучени сва 
сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које 
осећам задовољство.{S} Она су пуста без тебе.{S} На сваком кораку ја срећем понешто од прошлих  
те сувише волим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми 
 моја душо, јер ја нећу моћи живети без тебе.</p> <p> Кад се завеса спусти, галерије су биле ве 
оље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је она.{S} - Ја те волим  
чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{ 
к бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l>Кроз тебе се проћи не могаше,</l> <l>Од дућана и од базрђана 
едно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <hi>Зорка."< 
аје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам нешто непријатн 
S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан  
 теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство л 
еднако.{S} Ја исто тако волим твоје као тебе... да, тебе нешто мало више.{S} Не познајем их, а  
београдске тврђаве, по твојој соби, око тебе, по твојим очима и твоме пријатељском недру.</p> < 
о није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{ 
е твој спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то гов 
брисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило п 
ћ.{S} - Ја те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љ 
ти од тебе.</p> <p> - Моје је срце пуно тебе, Зорка, - одговорио је Кремић.{S} - Ја те волим та 
 и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да 
у душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена; пардо 
 бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву те видим. <pb n="103" /> Ја имам н 
Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредо 
} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико из 
не би расплакао мајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Тре 
че му она.{S} - Девојка има да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу. 
} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>" 
м.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти 
ем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S}  
 главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> <p>Кремић поново погледа у бле 
 главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад 
 је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти  
- одговори Зорка.{S} - Него се бојим да теби не буде досадно...</p> <p>- Навикао сам ја и на го 
вај моју љубав, воли моје осећаје према теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замисл 
ма сад места само за пријатеље...{S} На теби је да покажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти  
писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} И ако ме вол 
не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго 
</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавн 
</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ј 
х Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разум 
3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. јула, недеља после по 
head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - 
еда и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Ми 
оји би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорк 
гама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне к 
на ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем... 
ом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали воз кој 
 га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи  
кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољу 
сли, и желим да имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твоји 
и рачуна; не квари ми визију коју сам о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не ра 
шинке ме непрестано зову да им причам о теби.{S} Ја те волим.{S} Твој <hi>Милош</hi>".</p> </di 
ка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву каква 
че...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, бо 
пола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Богдане, није с 
> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну теглу слатка, - између осталог му је писала мајка.{S} - 
е! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуш 
глед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са 
инитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу 
инитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу 
ике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред собом који ће го 
 - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима 
е долазио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter 
учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим брако 
штен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p> < 
о ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала остати п 
Ех, зашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима је 
јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба 
оследње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла м 
ц је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад  
 покварити све планове.{S} Његова машта тежи да продре до краја помрчине и зауставља се тек на  
падали, најпре лаки и суви, а после све тежи, дужи и влажнији, праћени с Милошеве стране милова 
мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја ос 
ало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Милош није помишљао  
к.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуге ове 
нског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама 
евац, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с т 
S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, остављајући 
учајно срели, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре ук 
као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке од 
 његову држаљу; само му променише перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, 
тање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да му сан падне н 
.</p> <p>Већина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопшт 
чење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори 
Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим о 
рна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дерала се.{S} Одрас 
а донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а 
но загрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад с 
адовољан са добром напојницом. </p> <p> Тек сад, изишавши испод земље, заљубљени пар примети са 
о хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пи 
их је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу, приметише једну  
мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланицу са Стани 
т свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из 
ље остајала тако, нема и непокретна.{S} Тек после дугог времена, покретоше се прво њена рамена, 
ни је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на време могло се приметити како јој дрхт 
емуницама, јер је кирија била скупа.{S} Тек неколико њих, који су имали боље наднице, заузели с 
Свет их сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се  
Његова мисао била је отупила за све.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине кој 
 овако преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупља 
едам година како се одвојио од куће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије 
и као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближише, те прну на др 
 два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, 
/p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, протрљаће своје велике 
е хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би милијарде бел 
нстинктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли  
света и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно 
ај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сретао за неколик 
, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они би заустављали сељака са врећо 
сам заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин  
 горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна му 
луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стил 
 шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на време, једна изненадна мисао, брза као 
ецајући стазе, било је готово пусто.{S} Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарап 
се још више не разнежи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у м 
га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али  
{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати до дна ово 
 за једну добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изн 
н!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе  
 одвраћала је драгана.{S} - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе  
Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али се већ загонетка живота постављала и ос 
ајку, браћу и малу сестру, која се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од к 
иром отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујем 
а девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад би неко изашао из те собе. 
и су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама на старо лањско лишће 
сећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла решити на онај страшан  
му и најзабаченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам ра 
ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, 
рашину са риђим јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је 
продре до краја помрчине и зауставља се тек на амбису који се, пре а после, појављује у тим мис 
ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није  
а не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном 
не стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени рефлекси електричне 
 ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, укор 
> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане кад јој овај најозбиљније рече на франц 
аигра коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праск 
примио твоје добро писмо, драга душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што н 
нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, мој 
каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Вас 
у себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове  
Они су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи  
 су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити  
ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгутин нађе један други предмет за разговор.< 
свеже, росно и весело.{S} Сунце се било тек помолило иза облака који га је дотле заклањао, па у 
илош пристадоше најзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> 
е се крију и да их срећа радује потпуно тек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту пог 
и тако оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би с 
пребледела од изненадног страха.</p> <p>Тек тада Кремић виде како је био близу среће.{S} Сад му 
бре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се растали, а њему се ч 
тећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Мило 
ве напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се са 
 писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим болом, Милош схвати св 
осмехну Кремић.</p> <p>Доле, испод њих, текла је мутна Сава.{S} По њој су се видели комади леда 
 ствари око њих, на обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских 
то банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине дв 
укарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом  
у пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлак 
</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме в 
ан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљ 
ду од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогртала се једним тајанственим велом који жену ч 
енталних љубавица, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним мести 
алилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден  
судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње  
обе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно 
воје стајали на овом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био з 
 Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скриве 
ђене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, памет, својта и љу 
S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} 
 девојака које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно  
нер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер оста 
блике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу теж 
, који је био заменио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, вес 
 <pb n="10" /> скочи иза стола и потрча телефону.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</ 
{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, 
 Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свако 
смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић  
ра усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других 
} Дубоки јецаји су потресали ово мршаво тело. <pb n="219" /> Кремић ју је преклињао да не плаче 
планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струк 
ди, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат. 
 шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укоче 
хранило оно друго, младо и витко женско тело које се измиче погледу посматрачеву.{S} Да знају м 
онвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један  
у, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. < 
ку боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајало, зацело је 
 на којем је било претстављено измучено тело Галилејчево.</p> <p>Кремић није био много побожан. 
а, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне  
 је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје м 
е би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош свој 
ошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун 
ним лицем, исплаканим очима и погуреним телом, којем су године и старост одузели сваку чар жене 
 млитавост освајала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор шт 
ики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у млаке ч 
јале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са Зорком 
 прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дунав 
 удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а к 
војком иначе симпатичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана,  
ја, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим ст 
нат енергичан нос.{S} Проређена коса на темену пресавијала се на млазу сунца које је шибало са  
ену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p> - Ниса 
 још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале о 
вештаји морали имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а њег 
рања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи месец з 
ај нам днес, - рече он својим промуклим тенором и тако рећи истрже табакеру из Васићевих руку.< 
Зорка.{S} Она се побоја да јој Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику  
табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није жив 
ири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна 
нкса.</p> <p> - О, мој драги љубљени, - тепала је јунакиња драме, и кроз свој осмех пуштала да  
зимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> <p> - Не буди такав, драги.{S} Сећаш ли  
>И кад му је Зорка била обисла о врат и тепала му најслађе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- 
 <pb n="50" /> <p> - Не, лудице моја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - 
ј он, грлећи њена колена, и продужи јој тепати љубавне речи, нежније но ма једна жена.{S} - Не  
дном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очима, он је таман, д 
.{S} Огрлица, бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њ 
а на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено 
идиле, где отац сече бадњак, мајка риба тепсије за медене колаче, снег се крави, потоци жуборе, 
је дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда  
 пратњу.{S} Већ је спровод био дошао до Теразија, кад Милош дочу да је покојник био практикант  
еба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај мину 
х пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{ 
је изишао из дунавског краја и прилазио Теразијама где га више ништа није опомињало на Зорку, в 
изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо  
има, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје 
ли.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно д 
фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна! - рече јо 
лектричну бандеру.{S} Нешто дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је  
илошу.{S} Не своди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!... 
о је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илу 
 на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је  
ава и изглед који се показује са савске терасе на Калимегдану.{S} Висока брда, обрасла ситним и 
.</p> <p>Милош се поново обре на својој тераси од камена.{S} Крај њега је била дугачка клупа, п 
 појавио пре неколико дана на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје 
ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Ш 
, Милош пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилија 
ам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> 
ићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна 
 су се случајно распрострле једанпут на терен једне свечаности коју је била приредила њихова гр 
 два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако а 
усти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад напи 
о је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то о 
> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак терет свалио с груди. </p> <p>Завеса је била спуштена.{ 
зио из дубине са које је био спао тежак терет неодлучности.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
е старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> <p>-  
ј светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом воде и изгледале још сиротније и јадније.{S} По 
али је растао глог, који се савијао под теретом још неопалог, руменог плода и одвуглог снега.{S 
адене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче 
г броја.</p> <p>- Да ја напишем нешто о терору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да 
одерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним ч 
великим и необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а  
 у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљ 
у она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега н 
авист, бојазан од конкуренције, пакост, тесне мисли, оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то  
х крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маск 
.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост 
шта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли п 
 на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише  
ита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одговори Зорка размажено.{S} - Пукоше ми леђа. 
, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуц 
и...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема те 
ткад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако 
ица је одвише рђава партија да се млади техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p>  
мо... мало је претерано поета за једног техничара.</p> <p> - Одлична ствар, а, Крњо? - рече јед 
ења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је зн 
о је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наших глава. </p> <p> - Како је овде и страш 
ј улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? 
 се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и лако 
ли, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против на 
 он, - кад се страсти сузбију.{S} Живот тече без сметњи.{S} Воља се подудара са законима и обич 
ази да га милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њ 
} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе 
су њој; она је била та пријатељица која теши, она је говорила те речи које сад стотине гледалац 
их је он подносио, јер га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће п 
ј живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и 
 непомућену васиону наших снова и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел,  
е проводио највише времена поред Зорке; тешио ју је кад је плакала мислећи на мајку, дорађивао  
анпут види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину д 
/p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сија 
ући с Ранковићем.{S} Он је био добар, и тешио ме.{S} Можеш мислити како сам плакала.{S} Допрати 
е Милош заборављао на своје неприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Бо 
ости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може 
шина је владала свуда и падала на душу, тешка као несрећа. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем притискивала му душу.{S} Мисл 
се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила с 
 густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све  
а врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је изишао из д 
 и свом здрављу.{S} Његова мука је била тешка и болна, да је морао затражити лека.{S} Рад, у из 
у лежао је мртвац.{S} Атмосфера је била тешка, пуна тамњана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади 
{S}" Не пати мислећи да ми је смрт била тешка.{S} Смрт је проста.{S} Зашто је се бојати?{S} Она 
лости.{S} Између њих је била пала једна тешка реч која их је обоје покрила стидом.{S} Стога они 
<p> - Видећемо... видећемо!{S} Драма је тешка ствар.{S} Наше друштво не даје материјала за...</ 
же осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и тешка магла му притискивала груди.{S} Пред очима се ниш 
S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља  
ви Зорка и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су кал 
примећивале се планине, још кршевитије, тешке и сиве као олово.</p> <p>Он поново распозна два б 
осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варни 
јеле и пужу се руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе 
свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милоша, далеко  
 Мисли које су га сад обузимале биле су тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Мла 
Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, јер га је помагала и теши 
графија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих губитака нервне с 
о само кад би била каква госпа, огрнута тешким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p 
ађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао 
 руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смр 
појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама 
 је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже пр 
и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа 
око мајке, позва ме.{S} Мајка је дисала тешко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за ру 
<p>Кад је овамо дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост 
"150" /> није добро.{S} Дисала је доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нерв 
 ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <pb n="127" /> <div type 
 радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p>Збогом, Милошу.{S} До виђења!{S} Ја те љу 
нављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћ 
} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме 
адао Зорки:</p> <p> - Ја патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S}  
ај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- 
> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: мн 
јка седе на једну клупу.{S} Било јој је тешко.{S} Рече ми да је назебла и да јој <pb n="150" /> 
.{S} Сећаш ли га се још?{S} Ах, како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је  
лицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мисл 
те?{S} Лаку ноћ, лаку ноћ...{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један н 
ламенова.{S} Ах, мајко, да знаш како је тешко бити далеко од тебе.</p> <p>Али га она не би разу 
р који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гледам ов 
ад пишем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Ми 
Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више ракију, 
 ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако лепо.{S} Иск 
, ја те више никад не могу заборавити и тешко ми је кад те знам далеко од себе.{S} Наслони твој 
 говорила му је она.{S} - Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{ 
ну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободн 
живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо  
ово наљути.</p> <p>Он није схватао како тешко може пасти једној жени која је погрешила отказ љу 
и би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она  
 да Зорка неће изостати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нес 
ом једне идеје.</p> <p> Кремићу је било тешко започети, а после је већ ишло.{S} Он је био од он 
 све. </p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је ови 
бијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника  
во на једну загонетку коју је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p>  
ој вереници је... како да кажем... врло тешко. </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта м 
те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кућ 
 у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећ 
а те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини 
ром отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојен 
 Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.< 
ли.{S} Остаће само неодређен бол једног тешког сна.{S} Нека он остане, Милошу, нека остане тај  
има шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић  
то дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1910 
 напред, а смрт је нешто друго него све тешкоће овога света.</p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p> 
е самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру  
 што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> 
е, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред тебе, да испуниш оно што је ув 
он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани 
е пред препрекама и не допустити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n= 
х размена новца за савесност и да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карак 
шавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени т 
, те се крени мало статистици, не би л' ти се муза распјевала, - говорио је он и из једног одељ 
лас:</p> <p>- Ало, ко је тамо?...{S} А, ти си, Мато?</p> <p>После мале почивке, он продужи, али 
и један јецај.</p> <p> - О, моја драга, ти си се варала.{S} Никад ја нећу моћи оставити те.{S}  
/p> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Да, ти ме не разумеш, пријатељу.{S} Пре месец дана не бих н 
 и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћ 
ли, ово је друго, ово је вечито.{S} Да, ти ме добро разумеш зашто се ја бојим да ме једног дана 
/p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још не познају довољно, и з 
и.{S} Ми смо као тај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} 
ба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја више нисам дете, али је мени који пут 
е би опростила... </p> <p> - Не, Зорка, ти не познајеш моју мајку.{S} Она је много патила и уме 
, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ја баш кажем да ми не недостаје ништа.{ 
слила на тебе, моје очи.{S} Лоло једна, ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи р 
 стварчицу из нашег заједничког живота, ти би се поносила сама собом и нашом љубављу, лепом и в 
пним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје с 
и, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје б 
епа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе ме 
 Боже милостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта 
p> - Нешто се мора радити.{S} И раније, ти си био изложен мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и 
осто једна прљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> < 
е прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш право, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима ти 
не разумем добро.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да веру 
деротине.{S} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање н 
не, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он с 
Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за свирепство без кога се не може у великом  
тпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум б 
нам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће 
о крах идеала, нека си банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали 
о волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега друг 
дан део себе саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати  
ја ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како с 
 моја писма више нису љубавна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном с 
 моја писма нису више љубазна.{S} Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У м 
 вегетацију клека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пиш 
Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја би 
воје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се допадаш сва.{S} Ја на теби не видим ништа ружн 
о.</p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, 
ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </ 
 драга, ми смо створени једно за друго, ти си мој анђео, моја добра вила, мој обећани рај, накн 
све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти ка 
аш како је одвратан!</p> <p>- Не, Мико, ти претерујеш, Заморио си се.{S} Не предај се сав послу 
једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју  
му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети 
 ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да те ја волим али...</p> <p>Претурајући  
 откако знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједн 
од њене нервозе.{S} Како је после било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја с 
овде.{S} Земља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} П 
а с твојом газдарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколи 
мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју 
лека и купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и  
тојање тајне.</p> <p>- Извини, Кремићу, ти прелазиш... како да кажем... на терен метафизике.{S} 
лази кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} 
бе сујета говори.</p> <p> - Не, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем  
ати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Нека се баци каменом на мл 
дрифаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како 
 послати на страну...</p> <p> - Милошу, ти претерујеш.{S} Да, ти заслужујеш помоћ, али те још н 
овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</ 
{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки пољупци!...{S} Ја их се одриче 
} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубоморан, моја љубави.{S} Да знаш 
е усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и  
ћеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране 
есео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш св 
окажеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p>  
жеш колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остав 
о, него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао на 
порно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, о 
 да сине варница једне скривене сузе, - ти знаш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега друг 
ави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он бу 
ао орлушина насртао на њега. </p> <p> - Ти имаш добро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не 
тали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорк 
ешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се вараш, Милошу.{S} Моја мајка није крива мојој нес 
бицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, - рече му она.{S} 
мешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: 
кључала смола на моје срце...</p> <p> - Ти си све моје добро на овој земљи, Мико.{S} Ја немам н 
 чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и 
 лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела 
 ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти 
га, независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само д 
асположена, кад се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљуб 
орбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољства.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми 
 читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну књигу на к 
пирала се Зорка.</p> <pb n="95" /> <p>- Ти говориш као дете.{S} Зар нема људи који се воле а не 
оћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p> <p>- Не, ја сам срећан...{S} Овако ка 
Официрске Задруге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{ 
ега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да  
не задовољи оваквим одговором.</p> <p>- Ти патиш због мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти 
 помоћ долази и сувише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како  
вагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош своју драгану, па дохва 
есторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Ти рече... како да кажем... селидбом се не постиже оно  
 Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да к 
ђе љубавне речи, он је запита:</p> <p>- Ти си синоћ била врло жалосна... несрећна?</p> <p>Ја не 
а ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, да те ја волим.{S} И моја љубав б 
 ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио. 
лошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је 
243" /> Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта 
о ми је пријатно кад смо овако заједно; ти пишеш, а ја радим.{S} Већ си при крају? {S}- Још има 
теби је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p>  
 воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно 
 храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти н 
ругог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред ког 
 Ах, којом Љубицом... како да кажем!{S} Ти још кријеш Ранковића љубав!{S} Она се верила са једн 
еч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи  
ат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <p 
 можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То  
мпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шт 
их хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Много, много?{S} Дај пољубац, 
х те могла волети слободно.{S} Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једно 
оје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио 
е, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана  
е, и због још много другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана  
ости, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, тај свет којем дајем најбољ 
 суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, м 
жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била мо 
... како да кажем...{S} Има времена.{S} Ти си млад...</p> <p>- Не, ја сам већ остарео.{S} Ево,  
волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу ви 
уђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те појединости,  
 ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох,  
олим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плач 
 могућно постојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда 
 воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се ж 
та драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, 
ости могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или ја, једно од нас двоје мора се жртвовати за друг 
та <pb n="149" /> само за пријатеље.{S} Ти си мој пријатељ, Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрост 
тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај к 
н?</p> <p>- Зорка, немој да си дете.{S} Ти видиш да се ми волимо, а кад се двоје воле, они не м 
ом, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ов 
 ваздух и одморим се код своје куће.{S} Ти знаш: моји испити, овај рад на <title>Препороду</tit 
<pb n="165" /> виђења, драга женице.{S} Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред  
Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшал 
Косач не жали за булком коју покоси.{S} Ти ниси за ситан живот...</p> <p>- Али, ти ниси ни за с 
ве што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} П 
Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како  
пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад 
и шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечит 
е очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} 
поменуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за чит 
 устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала жена, мој анђео и моја добра вила.</p>  
сило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле са 
S} Пут којим идемо постао је опасан.{S} Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу с 
се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико.{S} Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо,  
{S} Ја на теби не видим ништа ружно.{S} Ти си за мене нешто друго него остале девојке, неко дру 
 то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати би 
ана, кад никог није било између нас.{S} Ти суви спомени су само монотони оквир где се осећам за 
а нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> 
и овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те пом 
S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и да до краја својих дана вуч 
 ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не  
т.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него што би се мо 
лим те, Зорка, немој да се жалостиш.{S} Ти претерујеш, - благо је је корео Милош, иако је у душ 
рена <hi>Зорка</hi>"</p> <p>P.{S} S.{S} Ти можеш знати да сам омршала од све жалости коју сам и 
И ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аветиња! - упита Бо 
а ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се осећам невесела.{S} За 
, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги  
о груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190 
писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спа 
ава и потпоре.{S} Против тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: треба 
љком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али 
ећањима, јер ја те волим безгранично, а ти си тако далеко од мене.{S} Све друго је тако мало, и 
нпут појави, а после зађе занавек.{S} А ти си ово сунце... ево ово које овако лепо залази, које 
р комшинки.</p> <p> - Погледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у 
а те волим тако дубоко, једино тебе, да ти можеш бити срећна.{S} Ја нисам знао да је љубав овол 
 ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нароч 
олетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабр 
и хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која жив 
 мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје писмо ме је јако  
е ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само не разумем добро.</p> <p>- Д 
ш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш како ме твоја мисао прати и колико те волим!</p 
одраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти је само један дан да преседиш и посматраш ко долази  
} Никад ја нећу моћи оставити те.{S} Да ти знаш колико ми је потребна твоја љубав; да ти знаш к 
теби који испуњују све моје срце.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у мо 
 оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала  
и, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>У 
дијете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје 
и желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам живот, мој животе.</p> <p>Млада жена је  
е кад се вратиш да се превариш.... и да ти се више не допаднем овако без слике.</p> <p>Неколико 
в и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S} Зато сам се одмах по ручку затвори 
 да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом,  
ло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хл 
 онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душу... вај дошљак као и  
и с твојим сродницима.{S} Изгледа ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена  
ови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја 
... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно је био божанствен 
/p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је б 
 како те ја волим, Милошу драги, дај да ти дам један дуг, дуг и сладак пољубац.{S} Сећаш ли га  
е, а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је п 
бац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка говорила с твојом 
АТРАГ.</head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је 
То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатк 
 по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p 
шкоће ме муче, Милошу.{S} И ја видим да ти патиш.</p> <p>- Молим те, Зорка, немој да се жалости 
 будем твоја жена.{S} Али, сад видим да ти ја могу донети само несрећу.{S} Пут којим идемо пост 
 мене, Милошу.{S} Ја се доиста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p> 
p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То  
вај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим на 
 рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бо 
ш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само о мојој љубави. 
 сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"К 
Зорка.{S} - А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Исти 
тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем донекле, - говорила му је Зорка, припијајућ 
о близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти 
, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што 
 какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Ка 
 тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ј 
е глава тешка.</p> <p>- Али, ја нећу да ти патиш!{S} - Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти 
е у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да с 
 ми више да си љубоморан.{S} Ја нећу да ти патиш због мене.{S} Ох, ти немаш зашто да си љубомор 
 "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш 
ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на је 
ти врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге 
/p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мо 
зу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно писмо.{S} У мисли 
ензија!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! < 
не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p 
ти ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети  
но што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још  
е љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зор 
је служило.</p> <p> - Видиш, Милошу, ја ти не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је он 
ј Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да има 
а те волим.{S} Ја сам твоја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека ј 
 препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје р 
{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него  
"</p> <p>"Љубица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} И 
е скраћујем срећу нашим браком, ја која ти желим највећу срећу, и страх ме је да ти не загорчам 
која живи и мисли једино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог 
.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађуј 
 добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој  
утрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, тол 
{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати мисле 
 <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријатељице. 
и се ослободи Милош и несвесно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> 
иш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Ва 
грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије 
ка, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакос 
у за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, у 
но друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући г 
и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да  
же да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе 
се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја се о 
е однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку н 
овори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - 
на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави према 
...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут  
, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, живот престаје око мене, ја више не 
ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{S} Веруј ми, ја мислим на тебе без 
>- Ти знаш да те ја волим, Зорка, и кад ти овако морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> < 
исебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш б 
он кад би она најзад дошла, - овако кад ти ниси код мене, ови бескрајни јунски дани где ме сунц 
 Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p 
у поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој 
м... песнички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да 
ким рукописом:{S} "Еј, побратиме, откуд ти овде западе?!"... и још неколико знака дивљења.{S} К 
надати примедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене га 
ам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је 
аше драме, људи те дочекују радо и нуде ти... како да кажем... своју помоћ.</p> <p>- Не, не, Ва 
а плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехуј 
разјарена госпа Селена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора ус 
ућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја друго 
х, Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S}  
ас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубав 
ла за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче с 
ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зорка."</p> <p>Кад се приближих њеној постељи 
ећам овако близу себе, и кад знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инст 
оји верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љ 
 се дивим кад тако говориш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш би 
лошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S 
што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Мико љубљени, дигни своју главу вољену и д 
тина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем 
твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме ти волиш.{S} Ти си искрен према мени... много више него 
 увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Тв 
 <p> - Не говори тако, Зорка.{S} Зар ме ти више не волиш? </p> <p> - Ох, Мико, ти знаш добро да 
говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш жена.</p> <p>Зорка га погледа једним дубоким п 
ута.{S} Ја се зато радо жртвујем, да се ти можеш вратити."</p> <p>Она предахну и прогута још ма 
 Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и да не добијаш 
вај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изненади га Бог 
{S} И стока се по реду лиже.{S} Како се ти зовеш? </p> <p>Електрично звоно зазвони кратко и ене 
о само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те се крени мало статистици, не би л' 
 Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш  
а.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће ж 
 леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не скраћ 
ачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до половине 
 славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искр 
S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа тво 
 га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио  
јима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се  
S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића  
одлазак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па п 
м и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца 
о, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки но 
ништа, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да з 
ена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не знаш још ни где шт 
ш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку,  
љ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, је 
 избија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и от 
себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже м 
. вратили, отворили радњу.{S} Покушај и ти.{S} Ово није први пут кад ти је тешко.{S} Око тебе н 
 ти имаш једну душу... вај дошљак као и ти, али која живи и мисли једино за тебе и која ти пруж 
жеш наћи девојку, младу и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам сре 
 утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну  
осподин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па 
 онима који се враћају.{S} Паметни људи ти Римљани, - објашњавао је војник.</p> <p> Кад избише  
ућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. јед 
руди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...</p> <p>Збогом, драгане, збо 
твој глас, очи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно  
 ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко вр 
 свиле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка 
на: </p> <p> - Је ли, Милошу... јеси ли ти кадгод мислио да намлатиш паре? </p> <p> Кремић се о 
еће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју  
, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакле разумети да ја не радим из рђавих побуда што х 
м, и баци му се око врата.{S}- Видиш ли ти, Мико, ти си моја једина радост.{S} Можеш ли ти дакл 
Да, он је добар, он има добро срце, али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} В 
ане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао. 
тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, мајка је кадра д 
ва самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља 
знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују све и ја сам сре 
 Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да 
:</p> <p>- Да господин Кремић зна да си ти тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му  
леграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чин 
сти и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам  
на твоме месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно  
оме.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S} Али, ти си тако далеко... далеко иза Са 
S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговор 
ио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао т 
 као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Мило 
- Мазила се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти  
ги.{S} Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја ов 
ш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Милош махну главом и прогута једн 
 - рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам о 
 лепи!{S} Како је све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити т 
ео много, - одговори Милош.{S} - Али си ти избрисала све те спомене.{S} Ја могу само тебе волет 
а сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не в 
добро.</p> <pb n="132" /> <p> - Како си ти леп! - говорила му је млада жена гледајући у његов п 
ка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти замишљена на слици!</p> <p> - Јер сам мислила на теб 
} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p 
пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљ 
кву љубав какву сам ја желела, какву си ти сањао, љубав праву која је најређа ствар на овоме св 
, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као  
 љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити и тешко  
 дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више 
чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од матери 
и ипак, остани код својих све дотле док ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам 
ене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти вера, Милошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће о 
оја жена.{S} Ја ти се сва дајем и певам ти песму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си 
е врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово 
верена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како смо прве недеље по твом одласку изишле з 
 пут...{S} Али, не због себе.{S} Ја сам ти рекао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата 
ти која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је бил 
зи на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти стежем рук 
{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми 
 да ти дам један сладак пољубац и кажем ти једну реч охрабрења.</p> <pb n="125" /> <p>Кад би се 
.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један дуг пољубац, који ти осећаш... реци докле?...< 
ол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S} Твој</ 
 једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{S} Как 
 си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да  
"163" /> ја се теби приближавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S}  
{S} Ја те волим више него икад, и желим ти срећу.{S} Твоје добро је било одувек сан мога живота 
 бранила.{S} И он се осети тако јак као ти његови полудивљаци преци које народна песма описује: 
 си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да их довече, кад дођеш, прочит 
 Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић 
 <p> - Не, не, боље нек спавају.{S} Ево ти ово ситнице, па им подели као походњу, - одговори Кр 
 ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више...{S} Збогом, буди срећан! </p 
ко морам да говорим, ја више жалим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - о 
у мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она  
овек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што веруј 
или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, к 
 Сликао нас је Радоје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала  
ам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају ту 
амо да ли је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title 
зборити као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми  
ла сам једну књигу на колена.{S} И тако ти пишем, мој Милошу.{S} Мајка мисли да се одмарам, јер 
:</p> <p> - Не, мајко; остави све; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима 
-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно камење на Марковици на које 
рка, мени је овде тако лепо.{S} Искрено ти кажем да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек са 
ова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, ис 
/p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; ина 
а.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај ра 
, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и кажем.{S} Ја немам никаквог разлога.{S} Али, ова р 
ико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> <p>Млади песник се обрадова овој ми 
а.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али је не 
таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе зад 
ворио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја  
н једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p> <p>З 
рту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, како т 
а да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега, могл 
рам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности да с 
/hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те во 
шу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их с 
 само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла 
 нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се за н 
дан корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа ј 
уће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет 
 ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада праведни 
се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу 
тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици... оно кам 
о уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно  
и у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људ 
то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, нап 
оред драгане постоји породица...{S} Зар ти мислиш да под полициском блузом не сме куцати једно  
и то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране које се не могу преболети 
хова.</p> <p>- Ова мучна загонетка коју ти живот поставља, - рече му он, - јесте вечита драма у 
арушени понос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и  
 би имала против нас.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, ник 
иси...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло 
хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарск 
али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> 
чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о  
ан млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе 
 дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, п 
вота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ј 
а исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S} Н 
бно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу при 
маш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњи 
S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, 
зи на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења! 
 да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта само 
е, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорка." 
рећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра 
мо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал ми 
ш 6 динара.{S} Друге појединости казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начи 
јде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> < 
ља биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бит 
омагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S}  
оја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло  
тако дубоко везане за мене, само да бих ти могао писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београ 
м се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних  
рету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му 
китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Даље  
 и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</ 
дахну и прогута још мало воде. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш живот 
спом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, он 
олико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од м 
ВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... </head> <p> - Пази да се не изгубимо 
у чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било руменије од драгог камења, глатко као 
атило се само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било дов 
 Кремић је беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном матер 
нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава са 
 се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на 
тна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу  
о тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним људским приликама и тако речитим стварим 
анка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је био везао неколико најлепших м 
ако је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој  
/p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познавали још као дечка  
 Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да ос 
их обожавалаца да поклоне своје срце, и тим попуштањем привезивале за себе изабраног младића.{S 
положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји приј 
ено и с правом наслонити.{S} Сад је пак тим јасније видео сву беду своје драгане и дубоко <pb n 
аше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у неш 
се замисли.{S} Доиста, писао је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је с 
е; само ти остани овде и гледај ме тако тим твојим добрим очима.{S} Да знаш како су оне благе,  
дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их 
уђено развуче обрве. </p> <p> - Ништа с тим.{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли 
 не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над х 
је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и д 
коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да с 
нам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала,  
ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>А 
мбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види 
е и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је 
од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он 
лош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом пи 
 може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је опш 
 тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људима; ми идемо за законима и навикама тих 
расти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао  
тницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цен 
ета, обвијале су се маглом од капљица и тињале ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је в 
живота допуњавати другом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, 
 варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је сваки кирајџија остављао по ј 
head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су стр 
 поезији.</p> <p>Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не  
ја му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, ч 
</p> <p>Један радник, од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжи 
о један радник, један од оних радничких типова који носе реденгот, имају велике бркове и аранжи 
погледом, којим се посматрају Горкијеви типови, па се после насмејао.{S} "Добро, поставићу те,  
тави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пијаницама, изналази где је јефтин 
ње или смрт.{S} Муж осоран, мрзовољан и тиранин.{S} Кућа пуна деце.{S} С радњом се пропало.{S}  
 и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било он 
о лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала се око збуњеног љубавног пара. <pb n="133" /> К 
ог гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и њихао један талас светлости.{ 
ћу се и пружају прстом на њега.{S} Воле титуле.{S} Кад је један мој земљак добио за владиног по 
 подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти 
уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему доп 
о да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n="38" /> да н 
> <p>- Кажу, - помисли Милош, - да, кад тићи излазе из <pb n="156" /> гнезда, ако који не може  
оја је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а 
ко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанаест сати које је избијало, прљава вода и сва  
д ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новинама, Мил 
и, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као  
људима; ми идемо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и  
о, Милошу.{S} Ми нисмо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав ниј 
али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што 
лизну мисао, даље од те куће, даље и од тих познатих брда, и оде, брже него на крилима, тамо гд 
колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама у 
 милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих дугих, продужаваних и понављаних пољубаца па до у г 
ји су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају од немила до недрага,  
, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за оч 
ност својим осећајима, јер су последице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсја 
, <pb n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд,  
авац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административ 
једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја радим откак 
ако ми држи по један говор.{S} Сита сам тих изјава сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздас 
м бројем пријатеља... да проводим један тих живот не без рада и мука, али без ових злоба и ситн 
је сад јасно видео пут своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару 
 као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати  
живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољство престаје бити за 
.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођава нас.{S} Ах, как 
 је ваздух био жут као бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је пра 
руги утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њих двоје остану сами у својој топло 
у?</p> <p>Око њих је била ноћ, мрачна и тиха.{S} Кондуктер је затворио врата на вагонима.{S} Ру 
ебо бескрајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична св 
ти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима к 
аниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је б 
ице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу,  
ти, радости пуне суза, радости питоме и тихе, оне радости коју је осетио кад се решио да Зорки  
ни потребан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тариф 
ите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не отера овај лаки но 
S} Ови људи пролазе живот са лицем врло тихим.{S} Ништа на њима не свраћа пажњу околине.{S} Све 
 мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене  
 Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне бол 
згусла као капља катрана.{S} Њено лице, тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</ 
{S} Никад га нисам видела, - рече Зорка тихо као да се бојала да не поквари ову снежну тишину,  
а дошла, сели би заједно, она је певала тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> 
кржљаве клеке расуте по Забучју, слушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткр 
ости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо 
 <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жуте пруге на лане 
сту као да га је јуче оставио.{S} Једно тихо сажаљење обузимало му душу према тим окамењеним љу 
же ближе госпа Селени и стаде јој нешто тихо говорити.{S} Свакако ју је молила да остану још ма 
 карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш 
м се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не 
ст одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим  
о свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху ноћ одјекивала је музика разноврсних инструмената. 
пи.{S} На једном глогу стајала је једна тица, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пр 
 Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете поред њега.</p> <p>- Кажу, - помисли Милош 
е и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу так 
ику кућу, где је једна жена, мршава као тица, плакала крупним сузама.</p> </div> <pb n="52" />  
да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су 
прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави новине и махинално се уп 
а длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S} И млади песник виде  
рне.{S} Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо  
пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног састанка, и рече своме пр 
ући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе крекетале, дрвеће се кретал 
ишће, још живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више  
тоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају.{S} Милош је дубоко осећао 
ресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, 
ото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је б 
егнут, била је проста али допадљива.{S} Тици се одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума 
те ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шеши 
де га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу,  
ремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је са 
и могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету  
ула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом,  
ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непоз 
а сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Нека ме дост 
2" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која 
исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја 
м овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо  
 је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу коју освеж 
 је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу, где жубор 
икад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна створа, - пр 
/p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчан 
, која јој је давала нечег детињастог и тичијег, лепо се придружавао влажан поглед њених дубоки 
 тихо, изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То 
изгубљено, а он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је тра 
 руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, тишина, бездан.{S} Бледи пламенови једне партије Дунава 
а је спавала спокојно и неосветљена.{S} Тишина је владала свуда и падала на душу, тешка као нес 
тка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприродно зујање обавијало се око њега, 
ово лице.</p> <p>Око њих је била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено. 
. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у 
чију.{S} Свуда је почивала канцелариска тишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује 
ј шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изг 
i>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом. 
шту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет,  
ле ружичастом светлошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању 
оге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових затворених станова и у вазд 
брдима се виделе веселе ватре.{S} Ноћна тишина је звонила од песме, подврискивања мушког и смех 
</p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око клике 
 <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</ 
 поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив  
дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - К 
 усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавску обалу 
 одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена 
реко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љуб 
 стопу пред стопу, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, д 
/p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже  
.{S} Ноћ је бивала све гушћа.{S} Дубоку тишину мутила је само неразговетна песма овог лепог пар 
г дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише 
амом, зелено порубљеном.{S} Тајанствену тишину смрти замењивао је весео жагор, а мирис воштане  
о да се бојала да не поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била 
у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом.</p> < 
ев до краја.</p> <p>Зорка прекиде мучну тишину прва, и пребаци Кремићу да је постао равнодушан  
але дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле 
, обузети овом великом тишином самоће и тиштањем својих болова.{S} Све тако, држећи се градског 
 бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S}  
} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа пом 
м све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућа срца стиже.</l> <l>Златни пути,  
пречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да 
ма:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем" 
оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних криза.{S} Не тре 
ала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то је истина, али ја не желим новац ради новца.{S} Ја г 
о што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико ци 
сти, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од теб 
ктеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p>- Баш и да је заборавила 
д толико желела да постанем твоја жена, то није било, можеш ми веровати, због сујете да носим н 
ећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негуј 
воју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва излом 
p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми  
 неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балк 
тине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и мртва веровања.</p> <p 
се млада жена.</p> <p>- Кад си ти овде, то пролази.{S} Твоје присуство ме лечи.{S} Ти ми живот  
 Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па према томе да ми даду  
м.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огром 
мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то је она радила само за моје добро, јер се она плашила 
 беде.{S} Недељу дана... </p> <p> - Не, то није ништа!...{S} Него, ја нисам све рекао.{S} Видит 
 ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле 
p> <p>Да знаш како је без мајке!{S} Не, то није ништа одвојити се од ње за неко време, али овак 
нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет 
радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз 
ам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољуб 
 тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математи 
 - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пр 
су исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi> 
е његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њ 
, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, моја душо, јер ја  
 И доцније је жудио за својима.{S} Али, то је било све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан 
, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверават 
{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство.</p> <p>Разговор опет запе. 
 нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак к 
мога живота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао ко 
 Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теоријско знање које н 
м...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе. 
.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и 
ати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати д 
 не, то је врло слатка мука која тишти, то је терет од свиле који ми притиска груди.{S} Да ли т 
да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев н 
} Да, Васићу, те подеротине, ти дроњци, то су моје бивше наде, то су моје некадање наклоности и 
м нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка  
нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина и права срећа.{S} Она не зависи од засићен 
веравати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је  
у.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји око њих и у 
ли имати извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, 
омах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p 
</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студенткиња.{S} - Тако је жало 
е сетим још многих других ствари... ах, то је, без сумње, било више него лепо.{S} И сад смо сви 
 у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, - одвраћала је драгана.{S} - Како бих  
би, живот истине и правде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја т 
аго.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се из њега не може и 
а о којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, не 
реуда за једног порезника... </p> <p> - То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да  
из свог специјалног речника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није ис 
ама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{S} - Она тече изнад наш 
дговори Милош и насмехну се. </p> <p> - То није варош! - противила се Јеврејка. </p> <p> - Добр 
по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала л 
е изненади и махинално рече: </p> <p> - То није могућно! </p> <p> - Веруј ми... како да кажем.{ 
ала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p> Писмо је садржавало ову  
, нова банка и велика страст!</p> <p> - То ти је добро! - горко се осмехну Кремић.</p> <p>Доле, 
ти не кажеш да сам и ја лепа.</p> <p> - То се по себи разуме.</p> <p> - Доиста, ја нисам оволик 
и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја би 
ћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - одговори Кремић замишљено.{S} - Гле 
а:</p> <p> - А јеси ли волео?</p> <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако;  
ени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите 
ију, - стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Мор 
 хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb 
 - на глас је преводио преводилац.{S} - То је сасвим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је 
, не сутра, али једном зацело!</p> <p>- То није могућно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То  
вих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја сам отпочео он 
.{S} Она ме је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да ка 
м своје дане и помогнем друге.</p> <p>- То је поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешав 
бе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких дана, врло тешких.{S} Ал 
це доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који  
 које зависи бити или не бити.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</ 
/p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од  
ћно! - одлучно одговори Милош.</p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти к 
анимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме лекару да с 
ити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако знам за се.{S} Је ли, мој М 
 и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслу 
А ружан?</p> <p> - Право да ти кажем... то зависи...</p> <p> - Како?</p> <p> - Истину ти кажем. 
ој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p>  
да је болесна.{S} Ипак се дописујемо... то је још све!{S} Љубица је намеравала да дође <pb n="2 
ила Зорка, <pb n="152" /> знам добро... то је била мала радница из Официрске Задруге, она Анђа. 
о што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, гд 
 сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам ову спосо 
, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење д 
{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зо 
ладне воде, која је везивала обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу стран 
су исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је прев 
чника. </p> <p> - То нису исти пољупци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка  
они су нераздвојно везани за моју душу; то су две речи које значе једно исто.{S} Ах, како бих в 
ог квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да буду задовољни и  
обна да ме довољно волиш.{S} Ох, не!{S} То није истина.{S} Ти ме волиш... ја знам како ме ти во 
ијардер, други Крез. </p> <p> - Охо!{S} То нисам знала, - насмеја се Зорка. </p> <p> - Да, то ј 
ош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било избрисано из његове памети.</p> <pb n="239"  
.. доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш 
е поезија, драма... како да кажем...{S} То се дешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету! 
огле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би им поново измамило буран смех и приближило их још 
им мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет година от 
ности, каприса, случаја и средстава.{S} То је бар моје мишљење, скупо плаћено свима мукама доса 
вати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми ск 
но, онамо... она велика жута зграда.{S} То је Главни Генералштаб.{S} Одмах испод њега налази се 
Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригинално... како да кажем... песнички, али није 
 је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу нама, ове зверске мрж 
вљена мукама које ми је смрт задала.{S} То је прошло, и бољи су дани наступили.{S} Ја сам насло 
алабастер и очи небесног плаветнила.{S} То за мене нема никакве вредности.{S} Ја бих зајаукао о 
рви изгубила из левог плућног крила.{S} То ју је јако ослабило, али и олакшало.{S} Била је толи 
дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, све 
а да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{S} Сад видим да сам  
ко те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Не остављај ме, 
ко те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како ј 
зео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>соба за самца</hi> у  
 нечије име, ни ма из каквог рачуна.{S} То је било само зато да имам јавно право да живим поред 
мила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем само да видиш како је скупоцен и леп... тај 
S} Наочари би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео  
 се једна велика кућа на два спрата.{S} То је кућа број 36.{S} Подигао ју је један велики беогр 
ка и радовала се срећи свога детета.{S} То су били лепи моменти и за нас комшије кад би наредни 
од ког, повукла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао 
 да од наше веридбе неће бити ништа.{S} То је жалосно, али истинито.{S} - А Кремић?{S} Како је  
о по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење падало из напрслих љусака и уплашен 
 толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није било оно варљиво зимско сунце које сија а  
асно давали своје похвалне примедбе.{S} То је потврђивао и коректор <pb n="19" /> прегледајући  
 више да нећемо остварити наше наде.{S} То би ме јако заболело.{S} Да знаш колико сам срећна шт 
срце боље, али да бронхит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S}  
 јасно познавале две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен п 
Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} 
роду</title> и рукопис крио од мене.{S} То је било све, али откуда ми овај страх?</p> <p>Милошу 
Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало  
е им како они обадвоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка 
ије озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац 
азумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је морало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек б 
 - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, о 
 и ноћ, и неговала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор м 
нима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Бе 
весно пређе на ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуц 
све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, го 
у собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат ст 
о ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако сазидано да се не би сретали они који силазе 
тај кашаљ, бар из љубави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на ју 
а Малом Калимегдану били су потајни.{S} То се видело по месту које су били изабрали у дну парка 
: </p> <p>"Нека те ова суза не буни.{S} То је суза задовољства, суза добрих дела.{S} Ти немаш н 
олико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам зд 
а што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у тв 
ке прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је био пошао њих 
из које су избијали пламени језичци.{S} То су се дунавски таласи дизали и спуштали, озарени нек 
и замало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар пр 
тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена 
е сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, у 
 не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за тебе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала 
 ваша историја сад скривена занавек.{S} То се не да сакрити. </p> <p> - Али, ја нисам гимназист 
:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли.{S}" Пето писмо писао је му 
о, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није 
ка написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и фор 
ајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред вече.{S} Љубица је после школе с 
 се да си добро радио и да си миран.{S} То је боље и за тебе и за мене.{S} Али, ово је жалосно, 
} Права љубав је сасвим нешто друго.{S} То нису исти пољупци, то нису исти загрљаји, то није ча 
д јесенас.{S} Врло је лијепо испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше 
ста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то б 
..</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећу моћи  
.{S} Пред Монополом срете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они н 
најбоље да се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, а 
авала је, заједно са њом, њену муку.{S} То је био истински плач; праве су биле њене сузе, и при 
ио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме за Анђу.{S 
дограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошл 
или су Љубицу научили рано којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и  
 осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то ј 
ње, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи за све људе, али нарочито за нас, јер смо дошља 
ици доживљују ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ст 
 му се испуни неком сузном нежношћу.{S} То је његова кућа.{S} Он је добро познавао та два бела  
да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом  
а....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у В 
 хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело 
тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поре 
но, ја се осећам невесела.{S} Зашто?{S} То нема смисла, ја знам, ја сам тако срећна.{S} Срећниј 
 волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понекад ми се јави жеља да се кренем н 
мају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није добро стајал 
} Замисли Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље 
та остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ову огорчену борбу међу на 
бро срце... како да кажем, Милошу.{S} А то не ваља, рече му мирно Васић.{S} - Људи са срцем...  
подне, виде да јој је срце слабо, те га то више забрину него назеб.{S} Сутрадан, он ми рече да  
 то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротст 
илошу, ја ти никад нисам дала повода да то будеш, - бунила се Зорка.</p> <p> - Баш зато ти и ка 
 доста тешко.{S} Али, ја сам мислила да то долази од њене нервозе.{S} Како је после било, ти ве 
остила оштрина његовог гласа, покуша да то заглади.{S} - Ох, сирото срце, и ја желим тај пољуба 
асполагати.{S} Моја последња воља је да то припадне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми  
друга ствар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због 
ствар, нико га није могао наговорити да то одложи, ма Београд изгорео.{S} Он је био стога један 
људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега ок 
ан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је то заболе 
е су биле врло слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би он 
ледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, поправио би своју митрополитску о 
а вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам мо 
 слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, к 
"34" /> брзо као да га неко гони.{S} За то време видео ју је само двапут.{S} Оба пута ју је поз 
 ју је молила да остану још мало.{S} За то време Милош ју је испитивачки посматрао.</p> <p>Зорк 
иштва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодност при помисли каква  
мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви за то дошли! - одговори му она ђаволасто.</p> <p>Кремић се 
 у једној муци, они су се приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сро 
ле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од 
 и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мислиш.{S} Ал 
а нисам рођена за њих. <pb n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S 
 рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте м 
овори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S}  
а се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да 
 сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S} То је било за 
о што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили д 
те, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не могу поправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљ 
S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затвори очи поново.</p> <p> 
љерства, - не говорите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић м 
{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне вести на моме 
ави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задовољствима 
 плативши никоме ни паре свога дуга, ма то било код гостионичара, газдарице или неког пријатеља 
} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила Зорку, називала је с 
и напипа табакеру.{S} Најзад, кад се на то решио, сан је био већ сасвим одбегао, те се Кремић л 
з икаквог повода.{S} Али, не мислимо на то...{S} Где си купио ову ружу?{S} Како је дивна... </p 
е мене ништа не тиче.{S} Него седите па то напишите.</p> <p>- Кремићу, јеси ли свршио? - обрати 
ко примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту свој 
S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не т 
оја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате мој 
 па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији не 
нам; ја је осећам.{S} Али, прави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у  
</p> <p> - Не, господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад 
не његовој поезији и одлази од њега кад то захте његова срећа. </p> <p> Кад се сутрадан пробуди 
Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} М 
...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{S} Ево готов сам.{S} Седи, па Бога ми, поразв 
ања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како да кажем... деси?</p> <p>- Бо 
учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да  
а, питомина, варош, растурено село, све то вешто измешано међу собом руком неког тајанственог у 
p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни 
, а кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питко 
сам никако; иначе: много.{S} Али је све то била само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да  
Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњ 
лена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један згодан оквир, који је исти 
исно од свега овога, мислио како је све то било брже и простије него што се надао, како је имао 
...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се прегони са типографима, ради са пиј 
ам да ли те ово занима, али је мени све то тако близу и пријатељски, да ми је мило да ти причам 
нешто, само новинар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шт 
ости и будућности, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, на 
сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео б 
мо се није дало лако отворити.{S} Да је то било писмо ма од кога другог, Кремић би зацело исцеп 
 Љубица. </p> <p> Кремић разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им ка 
у и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет, срећнији од нас у 
ми ову новост.</p> <p>Она му рече да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе 
е буни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепш 
 против живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше,  
о су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума 
о може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или онај наш драмски писац, који се боји пристр 
м од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела п 
ини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка. </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице. 
 је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, није се могао надати да је та мала, мр 
дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{S} Он се баци прек 
 и грађана.{S} Разумевало се само да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато,  
дућности.</p> <p> - Је ли могућно да је то сад све прошло, прошло заувек, да се више никад не п 
p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то писмо истина, ни 
с, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медиц 
о да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад жедна извесност 
.{S} Јес, јес... и ако је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нуди 
отографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу 
 новац од своје драгане.{S} Код жена је то друга ствар.{S} Оне не замерају овим љубавницима ако 
 је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, не мислећи ништа, као оне раднице кој 
 са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и да не  
 човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</ 
акав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као а 
о сунце које је испуњавало собу, све је то било тако далеко од оног <pb n="184" /> дугог мрачно 
опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и радошћу од живота. </p> 
ица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало да обухвати његову радост.{S} Напољу је па 
правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим небом, пуним звезд 
ка не примети, јер је знао колико би је то заболело.{S} Ипак је Зорка наслућивала да је Милошу  
тености ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује ј 
он застаје зачуђен, и пита се: да ли је то доиста јуче постојало.</p> <pb n="16" /> <p>Кад се З 
 за њега била нова, и питао се да ли је то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што 
 и саопштава другим, не марећи да ли је то тачно и исправно.</p> <p>Сакривени месец је рубио об 
пали под стечај, били на робији, али је то прошло...{S} Они су се... како да кажем... вратили,  
и као за себе:</p> <p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти 
о духа, те радила предано као да јој је то дужност.</p> <p>Ова девојка, која се звала Зорка, се 
им по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, млада жена би му савила руке око врата и гл 
 шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски рукопис, које је писала једна сигурна р 
 о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S}  
 ово. - питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Мило 
ој.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p> <p>- Отворите, господин-Милошу, - зачу се опор  
баца, и волим те више него икад, ако је то могућно. <hi>М.</hi></p> <p> <hi>Пожега, 3. јула.</h 
дрицао постојање и драж љубави, како је то обичај непосредно после првих друштвених бродолома.{ 
и удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би 
м тече мед и млеко.</p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћут 
 и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је врло слатка мука која тишти 
снаји нека те добро гледа, знаш како је то она мени поручивала кад си ти био овамо."</p> <p>Мил 
и да те не видим!...{S} Да знаш како је то тешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Ч 
 велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, ш 
- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у 
 и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни бр 
 Драгутину.</p> <p>- Карактеристично је то додавање испод стола, то рачунање на превару.</p> <p 
вотом, и ја га раскидам, срећна, јер је то за твоју срећу.{S} Ја се не бојим божјег суда, јер о 
да је то јужни говор.</p> <p>Кремићу је то све било познато, мило, пријатељско, али далеко од њ 
ње у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала 
ује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је 
 грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добро, али није имао довољно воље да се одреч 
ек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је 
 старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он 
не разуми <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су н 
че он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: са 
у.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник није то очекивао.{S} Његов скептичан осмех се појача, а обрв 
 ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица и 
 <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је 
ко су оне благе, мајко, да знаш како ме то лечи.{S} Како је слатко овако гледати те, овде испод 
{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна 
p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан неприлика... да се жали Го 
 страшним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мр 
 девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окр 
д њих.</p> <p>Они се осврнуше као да се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу п 
ити ништа!...{S} Да ли је могућно да се то тако бедно, жалосно сврши!</p> <p> - Како да кажем?  
о:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Како се з 
ечи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад 
борављали како се ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> < 
ажем... деси?</p> <p>- Богдане, није се то само мени десило, - одговори Кремић, полако као да ј 
ју вас ставља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за в 
 вас ни видео.{S} Него иначе како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респ 
 не би могао рећи да је лепа.{S} Али се то ипак није видело из мрке боје њених образа и под вла 
 новаца за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Он 
нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место  
о себи нећу никад опростити.{S} Како се то десило?{S} Ах, живот је свиреп, варљив, мучитељ...{S 
 која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му 
hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било  
и ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми то потвр 
 је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Как 
ош рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање 
?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назеб.{ 
ао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часа 
} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који не помишља да ма кад с 
н мукама зараде.</p> <p> - Да, Зорка, и то још каквим мукама!{S} Али ми је тај посао изгледао п 
ја се бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави  
икнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Мо 
 оштре речи и супротне воље.</p> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том 
ени су замерали, љутили се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућност 
пциг, друго за мајорске еполете...{S} И то тако лако: ми знамо да од наше веридбе неће бити ниш 
ој близини као бића привилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Н 
а ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући ј 
бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они 
 куцање телеграфа.</p> <p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз 
је једва промицао воз; он је познавао и то сунце које је сијало изнад једне групе окресаних рас 
} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемару 
но мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога мога друга...</p> <p> - Н 
гућности, Милоша би леднула мисао да би то све морао платити својом слободом.{S} Та је мисао об 
итање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене  
њено је промуцао:{S} "Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да 
ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> < 
ну кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или  
ом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа Селена? ...{S} Кукала је акцентујући  
тељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло  
е несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, ко 
гледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се  
рвог позоришног љубавника.{S} - Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам.{S} Ти ми се 
 мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас? ...{S} Ја не знам, ти ми се до 
твари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја 
од нашега растанка.{S} Она ме боли, али то је сладак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем т 
ијско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи који су имали праве в 
х, не, Милошу, не говори тако, не мисли то.{S} Ја те нисам заволела да бих те преварила.{S} Ја  
старија од тебе!{S} Мико, кажи им да ми то опросте, ја те молим.{S} Ја нисам крива и ја то не м 
м још и данас, јер ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш  
 мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} 
овића не могу да верујем...{S} Он би ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литератур 
ам могли позавидети.</p> <p>- Понови ми то, Милошу, понови ми те речи охрабрења.{S} Кажи ми да  
јој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толик 
 кориш...</p> <p>- Не, не, не говори ми то.{S} То није прекор, мој Мико.{S} Никад, никад ја нећ 
<p> - Лепушкаст?</p> <p> - Не... не, ни то!</p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - 
ој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{S} Милосник, да, и то најгора врста милосника, који 
жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахвалан, ја не знам гран 
/p> <p> - Мало си се поразмислио док си то рекао, - заједљиво му одврати Зорка.{S} - А ружан?</ 
и кад је све свршено.{S} Не, Васићу, ти то не можеш знати, и нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја 
фаталист...</p> <p>- Пардон, Милошу, ти то не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да 
.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} Ово су ране ко 
 независна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да л 
 проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, ти то не можеш знати, јер ти ниси патио.{S} 
а сад мијесим гибаницу...{S} Знам да ти то волиш.{S} Али кафу можеш попити.{S} Јуче сам је пржи 
та, она полете на њега: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да зава 
иле који ми притиска груди.{S} Да ли ти то осећаш, мој Милошу?</p> <p>- Ти знаш добро, Зорка, д 
у... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бу 
лима по зидовима.</p> <p>- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он скло 
, каже се да је рад сладак.{S} И ја сам то понекад осетио.{S} Али, то је неко суво задовољство. 
<p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата  
аљда не познаје овде.</p> <p>- Не кажем то због себе, - одговори Зорка.{S} - Него се бојим да т 
на тај начин.{S} Видиш, Богдане, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај но 
ди не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник 
ео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај ре 
етставе".</p> <p>Листови су нагађали ко то може бити.{S} Једни су говорили да је то овај или он 
.{S} И боље сам радила! </p> <p> - Како то?{S} Она непрестано говори о својој <hi>пен-зији</hi> 
 на вашу даљу будућност.</p> <p> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загр 
оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешћ 
н бранио од њега самог, - ти си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању д 
риш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од нас - како то каже моја мајка!{S} Молим те,  
и... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер  
ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, па пр 
ање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није могао да остави за други пут? - грдио је Милош  
срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренута 
смутње <pb n="30" /> страсти.{S} Кремић то није био, и није се тиме интересовао, већ се трудио  
ну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом 
ке, те се са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгу 
S} - Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p>  
 унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику  
овог пута нећете му измаћи.{S} Какви су то, вели, појмови о државног служби да се долази увек п 
мучио и опијао наизменце.</p> <p>Али су то били ретки моменти кад су могли остати насамо и мило 
 не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести и пити. 
во, државу и народ, ови млади људи нису то један другом признавали, те су и даље остајали један 
i>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарни 
д ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и 
м до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари н 
еограда и допуштала Зорки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече из 
ead> <head>ПОСЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали 
Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако ле 
бе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београд 
покривено парчетом белог платна.</p> <p>То је била Зорка.{S} Она је лежала на ребрима, као смрз 
ива и другарица постаје метреса.</p> <p>То се догодило крајем марта, једног поподнева, кад је в 
е су замењивале пролећне мирисе.</p> <p>То је био јануарски дан без сунца.{S} Снег је падао кру 
цу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвулзиван јецај к 
ту? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио 
 али ти нећеш бити срећна с њим.</p> <p>То је било све.{S} Више је нисам смела питати, бојећи с 
о неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се родила без велик 
види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станица.{S} На песку пред њом светлу 
аш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То је било Зоркино писмо од 21. текућег месеца.</p> <p> 
асом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>З 
м кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за самца, где је свак 
адих људи и жена, груба лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више ниј 
или баш ова девојка раскошне и неукусне тоалете, бујне косе, преласних очију и леденог лица, ка 
 то Зорка.{S} Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окруж 
ом укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није правио ни најмању алузију н 
аслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још леп 
свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда 
био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. 
ам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем... да, једни 
 дотле само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S}  
м дотле само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S}  
ила у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> - А одрасла си у ње 
м ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и м 
Ја те волим и тешко ми је растати се са тобом.{S} Али ти имаш право.{S} Ако овако продужимо, ма 
о не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти пристајеш, зар не?</p> <p>Н 
p> - Видиш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком 
 у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S}  
е малакши, твој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени тв 
 мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.< 
е мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да помислим да си с неким др 
им својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и дајем ти један д 
 - Како бих ја тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и  
 - Како бих ја тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити т 
 скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом поразговарам, бар овако преко ове карте.{S} Јутро 
а не бих сад, поред свега, могла бити с тобом.</p> <p>Драги, пази на себе, мисли на мене, али н 
но исто.{S} Ах, како бих волела изаћи с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу позна 
е, ја сам срећан...{S} Овако када сам с тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја с 
.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцокрета, да ме милује твој заљу 
чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока меланхолија пред овим видицима, сувише ле 
би од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S} Из те болесне склоности за олакшањ 
S} Да је Кремић био графолог, он би иза тог рукописа, јасног и сигурног, видео једну природу чи 
ређеног пријатеља и познаника, већ због тог света, због те гомиле људи који нису сви пријатни и 
а, а њено бледолико лице се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди 
остати, али му је било тешко на срцу од тог очекивања.{S} Једно грозничаво нестрпљење га обузим 
Стара зграда Народног позоришта била је тог лета оправљена.{S} Златна боја је дрхтала на стубов 
исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, кој 
сте ли мислили кадгод како да дођете до тог богатства? - запита Љубица. </p> <p> - Док сам био  
вој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе 
и и заборава; осећао се и сам један део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> 
ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти 
уху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на њега. </p> 
и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које  
 то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли  
</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога дела самог себе, - ми живимо међу тим обичним људи 
ти оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-начелниче...{S} Ви ме познај 
олим да бих могла живети без тебе; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да  
ноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорка замери своме драгану да је он довољно не в 
и речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје стар 
млади те могу правити глупости.{S} Због тога га је склањао од господина Јакова кад год је могао 
раво да живим као и други свет.{S} Због тога сам остала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла уда 
би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако да ти помогнем дон 
 воња на покварену воду и маст.{S} Због тога је ово биље расло још крупније те је Зорка дирала  
о да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ја повлачим са твог пута.{S} Ја те сувише волим 
ј и породица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу  
.{S} - И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жед 
и или духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</ 
и <pb n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша сред 
изненадних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ни 
 авлија и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кр 
о теби створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} И 
, да је један део њега самога.{S} Поред тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка ко 
ће се заузети код дневних листова да од тога не праве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што и 
 овај заљубљени пар није видео ништа од тога.</p> <p>Милош се дуго решавао да ли да каже Зорки  
S} Кремић пожеле да нађе кога другог од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога при 
а буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{S} Видим с 
.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, с 
иге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне  
мени ритови по Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Ко 
један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцелариј 
ашега Парнаса.{S} Истина, он није после тога одрицао постојање и драж љубави, како је то обичај 
ди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после свих тих мука, као добар анђео, и ослобођав 
какве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се и 
 је смрт задала његовој драгани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су од 
за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мисл 
о жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно сијало, обећавајући пролеће, овог ј 
и ни пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је б 
винар који је створио све то мора да се тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за нез 
ава?...{S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме:  
 земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{S} Поса 
Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што ј 
пуњавајући бескорисне обрасце, све ради тога да би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, 
о се до земље, питао да ли може пустити тога и тога, и овај рад понављао са сваком посетницом.{ 
штање још више нервирало, изнурен радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> 
им крилима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он 
или изгубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Пр 
{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких појединости.</p>  
 надокнађивао све муке које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљ 
 му на сто једно писмо које му је дошло тога јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну  
о увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш се Зорка; ја 
омент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина 
 сламе.</p> <p>Зорка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уре 
 <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богат 
из његове памети.</p> <pb n="239" /> <p>Тога дана није био ништа окусио.{S} Сећао се само како  
решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, 
век био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичиц 
а и које се лако не мења с годинама.{S} Тој особини, која јој је давала нечег детињастог и тичи 
о...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне благе симпатије.{S} А сад, 
} Колико захвалности осећао је он према тој мирној девојци, код које су време и живот већ почел 
198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељи...</p> <p> - Остави приј 
а и суревњивости, те је имао да захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку р 
у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога за доп 
 кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека девојка? </p> <p> - Да. </ 
и.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад 
ад, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за св 
војих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: црк 
покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у ка 
бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на к 
а се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која је 
вора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не побој 
шњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да  
ме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли 
рема добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драгоку 
лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубоке  
одговори му Оштрило, па као продужујући ток својих мисли, додаде:</p> <p> - Аја, господин-Креми 
 уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> <p>Тек кад дођоше до тог бедема, подигну 
 све старачке каприсе, или код родитеља толика љубав за децу да им, против свога мишљења, дају  
 у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи 
јивача пастува па до министара; отуда и толика повика на њих.{S} Многи од те деце, који су били 
 да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике нежности од стране девојака које је познавао и в 
} Ипак, није био ружан, јер је личио на толике друге, празне и обичне људе.{S} Имао је румено л 
злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспрат 
<p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи, и да Зорка остане на 
еоград, она очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и  
шку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да  
велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размена новца за савесност и да сазна т 
кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Он 
та.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Траж 
из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину га млада жена горко.</p 
е волео ову жену, мршаву као канаринку, толико да јој није могао задати још веће ране, те је уз 
куњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</title> са Зо 
том кругу и мислио на ствари које су га толико мучиле, Кремић приђе прозору и стаде посматрати  
 спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе прозору поново.{S} Осећао је 
огућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху т 
евековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила се често  
.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да сам постао роб једне навике?</p> <p>А 
> <p> - А тада?</p> <p> - Боже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје сло 
банкрот.{S} Али, ти ниси једини.{S} Има толико људи који су банкротирали, пали под стечај, били 
у тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p> 
 она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене  
и разбио облаке њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S 
 колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену главу од свог драг 
ста, - рече јој он, - ти претерујеш кад толико полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не 
е, Милошу, ти се вараш.{S} Ако сам икад толико желела да постанем твоја жена, то није било, мож 
леба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгај 
ко ослабило, али и олакшало.{S} Била је толико изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} 
отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди 
p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је толико прелазило плав небесни свод.{S} То више није бил 
а ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико волела, и мислила сам да се бринем за њу.{S} Бог 
о врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој  
 од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... с 
тога, он је осећао да њему не недостаје толико Зорка колико њихови састанци, заједничке шетње,  
 Драгутина Ранковића који се Зорки није толико допао колико је Милош очекивао, један угушен кри 
, не бој се, не брини се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао. 
ужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- О, мој драги љубљени, ти знаш до 
. ја сам дошљак.{S} Остало је као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и к 
им актима.</p> <p>Онај господин који се толико био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене б 
наљутити да заборави на другог, нити се толико одушевити да заборави <pb n="22" /> на себе.{S}  
тњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовн 
 све примамљиво где си ти.{S} Ах, ја те толико волим да ми је тешко оставити те. </p> </div> <p 
о нас смрт може раставити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака 
драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</p> <p>Ја зн 
и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према родитељу да им одобравају све ст 
угојачије замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорк 
ма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ра 
он који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој  
Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се има новаца... </p> <p> - Треб 
а мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном правом љубављу да је умем ценит 
а мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном правом љубављу, да је умем цени 
буде законита жена. </p> <p> - Ја нисам толико наиван господин-Стајићу, како ви мислите.{S} Изм 
, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те волим толико да се бојим да ти ниси способна да ме довољно во 
/> разумео како се ово срце, које је он толико волео, неутешно кида и крвари.{S} То је један жи 
 дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце тако нарасло да је Милош ишао у 
инио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да се не би извукао тако кукавички 
е биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, остале тако приљубљ 
ћам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до другог.{S} Све је  
азом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ће 
их твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачу 
та.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави.{S} Ох, како те ја волим, Милошу драги, д 
 лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{S} Надам се  
а више нисам дете, али је мени који пут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења. 
аразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назив 
 погужвани.{S} Да се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљив 
ет! - подсмехну се неко.</p> <p>- Ја их толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{ 
рљава наложница?{S} Не, не, ти је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - б 
о; прочитао сам га неколико пута, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји 
 запањи пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питом 
ише несрећан.</p> <p>- Ја не заслужујем толику љубав, Зорка.{S} Зашто ме толико волиш?</p> <p>- 
вече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће доста девојака, Анђиних другари 
нила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало  
 власт одавно забранила мештанима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под гус 
 допусти да се разговор продужи даље на том терену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад  
> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвал 
у.{S} Колико пута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним 
м не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа о 
 отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво и 
одговори сарадник.</p> <p>- Доста смо о том писали.</p> <p>Кремић се замисли.{S} Доиста, писао  
љице.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити 
а.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он и 
та или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Нек 
ом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{ 
 извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви  
рили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селе 
ремена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви 
 ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>К 
оји су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин  
очито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде 
о пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога проз 
зићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: </p 
отребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противур 
ти, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша 
и да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је  
ој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Мило 
ста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не 
 децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у ли 
ој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храб 
а са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га то 
и који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да 
пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препоро 
 допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог о 
уде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зач 
да је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег и 
не почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унут 
/p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb 
так дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлагању има граница.{S} Живот тече око нас, привл 
 Љубица или која беспослена сусетка.{S} Томе страху придружавала се ова тишина, а оно натприрод 
ича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војск 
ају посматраоце и одобровољавају их.{S} Томе се придруживала Драгутинова помирљивост и вечити о 
 ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништи 
е размишљајући ништа и предајући се сва томе тамном осећању, она збуњено остави лонче са кафом  
у калуђерске мисли, госпођице!{S} Према томе, ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да  
 то... моје праве способности, па према томе да ми даду рада.{S} Ти други, за које ја радим, та 
ељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стога је Зорка <pb 
е.{S} Ово двоје обраћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на  
о једну крагну док је не купи.{S} Је ли томе био разлог новац или баш ова девојка раскошне и не 
резриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете нази 
...{S} Ах, молим те, не говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље бил 
а!...{S} Она је нема.{S} А, да, ја ти о томе нисам никад говорила.{S} И боље сам радила! </p> < 
ијатељски, да ми је мило да ти причам о томе.{S} Ја бих био потпуно срећан да си ти још овде.{S 
ље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зорка?</p> <p> - Мој очух је би 
Но...{S} Ти имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста  
вињаре око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продира 
ији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески нач 
људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не помен 
 воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле до 
а правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније ил 
праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека го 
ица.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства 
ивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари.. 
чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је седела поред 
 уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш би 
т.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, почела је била да жути; на дугмић 
> <p> Кремић плану на овај заповеднички тон.{S} Глас му задрхта од љутине.</p> <p>- Оставите ме 
аширити ноздрве, дати своме гласу оштар тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> < 
 цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде живу, бесмртн 
S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста  
усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од не 
данпут прене, кад сунце поново почне да тоне и залази.</p> <p>Белина, која се насред неба грлил 
е тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према њему.{S} Он н 
због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p>  
унца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једна млада жена разбијал 
ати се она Зорки оштрим, поднаредничким тоном, не погледавши на остале. </p> <p> Зорка се збуни 
оја му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога.{S 
онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Кремић се не могаде задржати него  
 ничега паметног, те се саже и притисну топао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у св 
 каквом великом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентимента 
рхтећи од страха да их ко не изненади и топећи се од милине ових отетих пољубаца.</p> <p>Од тих 
кривен иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>К 
риђе прозору и стаде посматрати како се топи снег.</p> <p>Напољу је био светао дан.{S} Сунце је 
ошли.{S} Последњи снег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресија 
 дирецима; Зорка се смешила, а Милош се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут и 
а.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <pb n="201" /> <p> - Како је л 
диривали.{S} Лице им је подилазила нека топла румен.{S} Очи су им биле мокре и светле.{S} Стоје 
ужити живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и бо 
 гледали тај комад?{S} Ствар је нежна и топла, - одговори Кремић Љубици, и сусрете се са поглед 
ед њом се беласала велика река, модра и топла.{S} Зорка ју је гледала нетремице.{S} Њене тамне  
е све више откривала, постајала ближа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромнош 
 младе жене, и да је песниково срце све топлије од овог додира.</p> <p>Кремић није више ништа ж 
 - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и 
чију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насм 
о да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи з 
снега са планина; кад је небо покривено топлим облацима, који се полагано крећу и сеју мрак и з 
ека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Та 
ањима, сталним размишљањима, и загрејан топлином мисли која га је одушевљавала, млади песник, о 
 једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљ 
оркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је давало осећање да је цео жив 
ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени пред каф 
ла је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем 
улундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје драгих.{S} Они  
Многе звезде сијале су на небу.{S} Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне а 
 на Малом Калемегдану.{S} Она изненадна топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, ко 
 ми не недостаје ништа.{S} Ја имам све, топлу собу и тебе.{S} Али... мени није добро, осећам не 
ене бубе око перунике и мрких бронзаних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p 
бе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине које су најв 
чито остане тако слушајући меланхоличан топот времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се з 
рмаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика 
осле продужио, како се нашао на путу за Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} К 
<pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с 
едан низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се  
ви пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, 
мо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера.{S} Мени је тако пријатно да гацам по овом сн 
а-Селену да продужи пут с комшинкама до Топчидера.{S} Окренули су преко моста и корачали као да 
ош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом ј 
 а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на пример, пожелим  
ци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилам 
а Славију и Бањицу, па се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод  
ло до Раковице или Кијева.</p> <p>Наврх Топчидерског Брда застали су да предахну.</p> <pb n="99 
емим гутањем жаба.{S} С димом ватара по топчидерском брду, где се горело ђубре, ишчезавао је и  
ш... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за ва 
ће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина  
да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимају 
села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукући их полагано п 
изненађивао, брз мрак који се јављао са торлачких висова.{S} Они су се тада невољно окретали Бе 
 назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једни 
ено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу д 
ио вратоломном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од 
ав; кад се природа буди, потоци жуборе, трава ниче, дрвеће пупи, а тице свијају гнезда и певају 
лица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, кој 
рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У х 
сила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из земље, још мокре од истопљеног сне 
о-зелена, <pb n="78" /> ничим несметана трава расла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће ми 
о надошле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рог 
ећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро пи 
љу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зор 
да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да пролеће слави своју победу.{S} Како је 
рни сјај.{S} Капљице на дрвећу, роса по трави, прозори на околним вилама и две велике воде, кој 
у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чи 
ази једним путем, види прашину, ограду, траву и лептира на њему, а не примећује лиснату одраслу 
о влажан ваздух који је мирисао на нову траву.{S} Пред његовим очима гурило се неколико радничк 
ретпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лиш 
 мртва женска глава, пуна блата и речне травуљине.{S} Али, то није била Зорка, - задрхта Милош  
че Милошу и Зорки, да би забашурио свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по цел 
и, на којој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног  
ме и живот већ почели да остављају свој траг. </p> <p> Његова затворена душа отвори се, и он по 
 Од <title>Сфинкса</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом  
е, и дан победе означавао је дан његове трагедије, јер се разум био толико наоштрио, а срце так 
 се одиграле толике непознате грађанске трагедије, махом су двоспратне и практички сазидане.{S} 
ротност између ове светковине пролећа и трагичности Зоркине судбине потресла га још више.{S} Он 
твен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему 
вао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, 
ојачки живот почели су већ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и  
ио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска м 
е своју душу, а живот међу њима интимну традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу,  
Београду после ових интимних катастрофа тражаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекре 
аљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће. </p> <p> - Ах, ова наша електрика, - преки 
грају заједно домина и не мисле више да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође ст 
је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба 
е да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорк 
утака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по хартији,  
е знао.{S} Поред свега, он је био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и полити 
вар и копирајуће слике, посташе му дуго тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као д 
вом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како му се приближује и додирује га своји 
х је одвајала од тадашњих песама, пуних тражења свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и  
стао интиман, слабост енергије, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претерива 
 се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блу 
срца.{S} Код девојке је обично обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна 
своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало  
решку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.< 
 крене на пут, да ствара свој живот, да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дош 
тим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> - Погледај ти мангупа, како те је х 
и ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опушт 
а истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по м 
је су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање својој љубави.</p> <p> Млади п 
о да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије 
, јер га не обвезује ничим, и жена која тражи признање и вечност својим осећајима, јер су после 
 рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропал 
петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у шк 
. покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S} Ја јој остављам потпуну 
деле оног петпарца који продавац новина тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића теле 
је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се... 
У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу 
ем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!...{S} Ви 
ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много жртава, помишљала сам се одрећи јед 
к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад 
риликама не допушта никакву измену, већ тражи да се ради онако како је од оца остануло сину.{S} 
адујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе, и надам се да да сам нашла је 
наше љубави.{S} Али љубав какву је Анђа тражила то је осећање луксуза.{S} Она нас вуче ка задов 
е унезверено гледала око себе као да је тражила куда да побегне.{S} Наједанпут, она се сва зару 
душевним способностима.{S} Од живота је тражила све, не осећајући потребу да му врати ишта.{S}  
свлачили.{S} Једна маскирана глумица је тражила нешто на бини.{S} Редитељ је псовао неког позор 
ала сам се одрећи једине среће коју сам тражила од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети  
ваљивао је са свију страна.{S} Груди су тражиле слободног ваздуха, живци пољске свежине, а срце 
о свој траг:</p> <p> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остал 
 који пате једну исту болест, они су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p>  
ако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање  
и колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико није помишљао да и ја има 
аузимају према грађанском сталежу; нису тражили од својих комшија ништа и ретко им правили посе 
тсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ја тражим од тебе само љубав.{S} Не мисли да је то мало.{S 
ј спомен, оно брише све, и ја само тебе тражим по самоћи видика. </p> <p>Док јој је то говорио, 
аметно не могу да смислим.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто 
 ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ништа више него да ме воли и... покоји пољ 
не, за мене нема више прилика.{S} Ја не тражим више ништа.{S} Ја идем да довршим своје дане и п 
 тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бело као алабастер и оч 
рком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али, из полутамног Београда, по коме се  
и срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и кад ме она боли.</p> <p>Келнер донесе кафу, и  
оже с пуним правом замерити да ја од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој по 
ошто га прође прво изненађење, - ја вам тражим одсуство без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако 
кину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оно 
 n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без везе и љ 
репортер <title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да каж 
 собом.{S} Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмисленос 
ле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му је царинарница  
 је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се он и предавао сав овој бледоликој д 
еш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајке благослов за наш брак.{S} Она се обрадо 
ака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим стазама које су се из вароши пеле у 
од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је,  
<p>Милош се нервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док  
лике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици ни 
иближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред к ономе што му је потр 
авио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је н 
рац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми о 
обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед прикова 
 ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш. 
јој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио један велики предмет.{S} Ето ти га, па ради.</p> 
е и да отпочну понова.{S} Оканите се да тражите своју срећу по недопуштеним забранима страсти,  
зати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за њега.{S} 
вако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у м 
кле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, 
јана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који 
и треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, 
е зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Моје скромне снаге посветићу  
/p> <p>- Да, Богдане, ти имаш право, ти тражиш објашњење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, чо 
едино за тебе и која ти пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова 
 зимски капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{ 
>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесена 
својој драгани понудио своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе  
ота једини је спас.</l> <p>Али, то није трајало дуго, а Кремићу се досади овај посао који се ра 
е будан.</p> <p>Није знао колико је ово трајало, кад воз стаде.{S} Свуда је владао апсолутан ми 
ица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер раднице нису биле вичне перу, а радници су 
ромашен живот.</p> <p>Али је занос опет трајао до прве појаве стварности.{S} Био је довољан осм 
ни код којих борба између срца и разума траје до краја живота, водећи их једном страшном резулт 
ило повезано једном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка 
и целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу, и, хва 
, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне белуцаве р 
 око света, а ја тада можда немам ни за трамвај до Топчидера...{S} Ето тако, други пут на приме 
ириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! - повика Милош.{S} 
/p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га она не ч 
.{S} Брзо! - повика Милош.{S} - Оде нам трамвај! </p> <p> Зорка готово паде на Милоша, и он је  
ље.{S} С десне стране, куда је пролазио трамвај, дизале се нове, двоспратне и лепо озидане куће 
ок Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, п 
де на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за 
око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S}  
је одјекивала од коњских копита.{S} Два трамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је  
а заљубљена пара са Дорћола сишли су са трамваја код Монопола и оставила госпа-Селену да продуж 
заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја или други несрећни случај, који се сутра може  
.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни во 
не блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином у 
 разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве баца 
у и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и 
дских и животињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те  
 белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
воје драгих се журило да стигну на прву трамвајску станицу, док је мећава завијала све више њих 
ономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S} Он их је све гледао и немо им говорио због 
видео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у прир 
нину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови исцрпљивали  
оптерећени с обе стране својих пупастих трбуха, склањали су се с пута пошти и замишљено махали  
..{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место 
аланчанин, са дебелим златним ланцем на трбуху, био се попео на степенице вагона.{S} Пред њим ј 
> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осветљени прозори на  
ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам те повукла за капут, - <pb n="92" /> рече 
али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам мучну заг 
 уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не дођоше у желез 
шава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши смрт.{S} Као тај коњ, природ 
више ка граници са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио  
дања једне велике државне грађевине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да 
} Подигао ју је један велики београдски трговац од грађе која му је остала после зидања једне в 
о добављен за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на гла 
вца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевља 
у, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног 
ремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што му је  
и перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, иако је критиковао <pb n="196" />  
зликовати вуну од памука, свађати се са трговачким помоћницима, клањати се пред старешинама, во 
младића који су око ње становали, махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је п 
риправник, који је тога лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". < 
.{S} Велики излози помодних београдских трговина били су раскошно осветљени.{S} Свет је био пок 
еп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом рада, с 
а солидарности, те две особине класичне трговине на путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школ 
е звезде појавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доноси 
дала, отимачина и пожртвовања, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекида 
није било <hi>деце</hi>.{S} Огорчени на трговину, која их је без њихове кривице избацила на ули 
 да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем Кремић, сећајући се како је 
ић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носио жут полуцилиндер и гладио два кр 
p> <hi>Споменици</hi> су та два пропала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца ко 
, један беспослен бакалин и два пропала трговца.{S} Једни су играли домина, други су читали нов 
да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца.</p> <p> - Ви знате донекле моју историју, - ст 
 и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена д 
а села, <hi>боранија</hi> како их стари трговци називају, нови људи који једу проју, вајкају се 
але на овом месту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошк 
е за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још један 
ад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p 
> - Како то? </p> <p> - Ви још мислите, треба сести и добро загрејати столицу, па је петица ту; 
вивши на све претрпљене муке.{S} - Али, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну ж 
у, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли забор 
 чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним 
ње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили? .. 
.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: 
ју хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треб 
 куд вам драго. </p> <p> - Не, не могу, треба сутра да пораним, - одлучно одговори Љубица. </p> 
мам довољно времена.{S} Према конкурсу, треба да рукопис пошаљем до 1. децембра.</p> <p>Али, је 
их дела, да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за 
 уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и  
ст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - < 
ритиште главу на меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у 
слови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мисл 
вати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... зајаукаће белгиски бези 
ошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао рук 
 тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати м 
ожалити.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част м 
меку перину.</p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припи 
је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p>  
.{S} Ја видим да је мој живот свршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић з 
 Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојим 
о је настављала Зорка. - <pb n="199" /> Треба се лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш  
је, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам још осам стубаца.</p> <p>- Осам?{S} Биће, бић 
је дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи М 
омогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На Теразијама ју 
.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Веља, и децу...{S} Бор 
тно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити д 
е удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </p> <p> Милош се окрену на другу страну 
сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и д 
а.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш због овога, а оно због че 
у да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{S} Треба доста рутине, занатства, добрих детаља и сигурног 
 од случаја, пун провалија атавизма.{S} Треба стално држати руке пред собом, да не разбијете че 
о и остала пера!{S} Ја сам кукавица.{S} Треба се журити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мас 
емо за законима и навикама тих људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што  
а гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који се пребијају 
 она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p> <pb n="231" /> <p>Она седе за сто 
мо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па остати и победити зло.{S} Јер сели 
ка место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против  
н Жуан је створио жалостан преседан.{S} Треба жену заслужити... како да кажем: треба је усрећит 
оћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да посетиш сва она места о којима с 
ајчистије одлуке су везане за земљу.{S} Треба примити... како да кажем... живот је онакав какав 
ла мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га о 
 више него своју мајку и своју кућу.{S} Треба да нас волиш све подједнако.{S} Ја исто тако воли 
оменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао је први чов 
е доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, борити се за ње 
p> <p>Данас пак, кад му Васић помену да треба да оде кући, наједанпут му се јави жеља да оде та 
тајем овде до половине августа.{S} Тада треба да ме војна комисија прегледа и последњи пут.{S}  
д нећу примити такав какав је, јер онда треба и ја да будем тако варљив, тако лажан, злочиначки 
рече Милошу:</p> <p> - Пардон, Мико, ја треба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи  
 прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тук 
ле су јој се живи створови према којима треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној 
једнаким степенима осећајности.{S} Њима треба само једна мала веза потребе или честих сусрета п 
а имам завичај, отаџбину.{S} Свима њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где 
тника.{S} До виђења прексутра.{S} Сутра треба да се одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек 
 не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као да је 
и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим сти 
} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је З 
 воденица без брашна.{S} Зар писати кад треба радити?</p> <pb n="159" /> <p>Милош обори главу.< 
се ситним обзирима.{S} За велике махове треба и велике слободе.{S} Косач не жали за булком коју 
о је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дајем јој лекове који поткрепљу 
уђујете?</p> <p> - Ја не видим зашто је треба осуђивати.{S} Ово је само несрећа, зла судбина, к 
је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако тешку и несносну?{S} Да ти знаш, М 
ар</hi>.{S} Моје је мишљење да то двоје треба крстити различитим именима, не само због морала,  
} Крај вас протиче бујица догађаја које треба осетити, предухитрити или сустићи, схватити и упо 
а патим, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш прав 
наша је ситуација мучна.{S} Тако је, не треба је погоршавати, али зар је треба оставити овако т 
једанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То ј 
тва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{ 
и.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не треба на њих примењивати ни обичан морал. </p> <p> - Ба 
омних напора и смртоносних криза.{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погле 
p> <p> - Наша ситуација је мучна.{S} Не треба је бар с наше стране погоршавати. </p> <p> - Да,  
еалног постоји живот материјални.{S} Не треба се љутити... и најчистије одлуке су везане за зем 
и наступити промена, врло брза, и да не треба болесницу да остављам саму.{S} Твоја газдарица ми 
еби Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се 
Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште груди с леве стране.{S} 
каку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан закон.{S} А 
ЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њи 
атим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло добар прем 
b n="56" /> Ја то осећам.{S} На њима се треба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу 
.{S} Ако тај дан мора да дође кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу 
ути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до газде и платим му кирију.{S} 
ешко.{S} Нема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе сам 
има... како да кажем... за брак.{S} Муж треба... како да кажем... да импонира у свему својој же 
рити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у  
 у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао,  
рпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто више од ручка и вечере. </p> <p> - Ти се ва 
баци ова мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml 
м? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држ 
исмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбу 
твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој  
диш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си 
ам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене  
м свету, нешто више од голих речи, мени треба једна сигурна зарада, један положај у друштву, ка 
их речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више од голих речи, м 
 да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће из 
граду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих в 
де. </p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртв 
пуну једну кутију:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сиг 
 од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба доста братске заштите, да се не плаши пред странц 
зрешљиве и несавладљиве.{S} Судба којој треба да се поклони показа јој се јасно, и млада жена п 
S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пруж 
 Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад тако говор 
 девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној благонакл 
 је био незадовољан.{S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све он 
већа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови описивали су геометриски 
вали здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевн 
воје срце, да би напредовао, живео како треба...{S} Да сам бар млада!...{S} Али, кад ти будеш с 
га душо, и тек сам те јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје  
, и надам се да да сам нашла једну како треба.{S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми ј 
правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што м 
</p> <p> "Време је да пожурим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} 
сна, необорима и научна.{S} - Ти то бар треба да знаш као репортер.{S} Кажи ми само да ли је пр 
еалног постоји живот материјални... јер треба примити живот онакав какав је.</p> <p> - Не, ника 
еће више осмехивати овако.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им  
га живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми  
њачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао за десет 
гова природа задрхта кад виде колико му треба још помоћи, како мало има да одвоји од себе за др 
себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необично брзо 
о се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса види, и б 
шта гармонда...</p> <p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, ш 
 могла дати.{S} Разуми ме, Мико.</p> <p>Треба да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S}  
а и стаде на ивицу гомиле куда је Зорка требала да прође.{S} Она је прошла разговарајући са мај 
стави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак 
ва на женидбу и своју вереницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно 
омениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потп 
 Сад ја видим јасно прави пут којим смо требали ићи најпре!{S} Ако је доиста тако, иако смо све 
 куће и добити од ње податке који су му требали.{S} Али је она већ била изашла на неки порођај. 
} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због 
љубави.{S} Ваљало се прибојавати мајке, требало је презати од суседа и осталог света.{S} Њен жи 
тарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који 
ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који 
артијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је продужити.{S} Да, требало је продужити не зб 
ављењу није излазио никако.{S} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и 
оварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...</p> 
оварју, не остане без крова над главом, требало је спасти ову децу.{S} Теби је било лако...{S}  
оликих карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана на београдску станицу о 
зитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сада спава у Доварју, н 
угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не 
о да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи 
човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је остати овде, не ићи даље, живети онако како  
ив свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичниј 
д њим се живот појави као загонетка.{S} Требало ју је решити да би се могло живети.{S} Бити моћ 
био сасвим други, груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосве 
le>Препород</title> је био још млад.{S} Требало је запирати на све стране док лист не освоји пу 
 пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} 
лумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности изл 
хничке тешкоће и мучне малодушности.{S} Требало је знати меру речи, казати онолико колико је по 
она већ била изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка,  
гом сличном, да би тип испао потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не по 
е!</p> <p>Млада жена је имала право.{S} Требало је да соба буде много раскошнија да би Милош за 
ив тебе су сви, а ти си против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се друг 
је да неко пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инсти 
и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже  
 другима треба дувана, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се на 
осно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку своју ствар, нико га није могао на 
а су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен ч 
тао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки одбор је нашао са 
по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац природног ц 
{S} Весеље још више порасте.{S} Мало је требало па да неко запева.</p> <p> - Слушај, Зорка, већ 
 кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених уста. </p 
, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа.{S} И  
S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замиш 
ова, страшнија него самоубиство, јер је требало продужити живот кад се нема воље за њега, и топ 
аве да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у  
лих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две стрпљења, па да оствари та 
у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и 
собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по ч 
реха.{S} Ја сам грешна, Милошу.{S} Није требало да допустим да ме ти заволиш.{S} Због тога се ј 
је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он 
и и затварали смо очи кад их је највише требало отворити. </p> <p> - Ја не видим зашто смо ми г 
- Доиста, наше стање није онако како би требало да је.{S} Али, погледај око себе!{S} Ми не стој 
једну ствар сто пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем 
{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете 
<p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Требао си га видети ових дана како је обијао прагове од 
ја се била тек родила оне године кад је требао отићи први пут од куће.{S} Али се он сад био нав 
ш.{S} А они ни да мрдну.{S} Данас ми је требао да стигне или број или одговор.{S} Та... најобич 
 жена како се обрадовала!{S} Баш јој је требао новац за плати таксу за митрополитов благослов,  
оје њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да  
 помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад припаше м 
 се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлучно застаде на кућ 
и у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају 
 су само породице које имају заједнички трем и подрум.{S} Жене су једна другу пажљиво титулисал 
риште, мрачне степенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и  
 лица и неукусне тоалете, тискала се по трему, кујни и соби.{S} Више није било оне старице у цр 
 Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не ид 
напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју верениц 
ји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} На 
се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло ка 
.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти од материнског гнева, а до краја жив 
а је на њене прозоре.{S} Милош заста за тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - 
- што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди од излива љубави и нежности.{S} Милош  
</p> <p>Сунце је изгледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило це 
 они нису могли одлучити да се, ма и за тренутак, одвоје једно од другог.</p> <p> - Је ли, Мико 
ледњу клупу, окренуше леђа публици и за тренутак заборавише на страх да их може спазити ко од п 
ме сад вређа.</p> <p>Миле, твоје очи за тренутак да пољубим.{S} Погледај ме.{S} Ти си ме разуме 
бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, да ти дам један сладак пољубац и кажем ти јед 
од ње тражим само користи... а кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и глед 
а је Зорка сама и да могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у 
S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак и свака ситница приближују срце срцу док не на 
е прикривати своје симпатије и одлагати тренутак дизања завесе са свог срца.{S} Али, томе одлаг 
 моја глава припада мојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не ж 
ерио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати одлучан у 
кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се да је све добивено или изгубљ 
Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак к 
 будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево и 
 не питајући се: зашто и како?{S} Један тренутак долази, раније или доцније, али једном зацело, 
 то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - 
а имам крила да полетим к теби за један тренутак и измамим један осмејак на твојим љубљеним усн 
твом.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова  
м руком, стари капут оживе још за један тренутак, као лабуд певајући своју песму, и доби свој с 
.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, а таман облак који јој је покривао чело, пун  
ше воље.{S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он 
ешто написати.{S} Оно је био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу  
боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово познанство био је неоч 
ко?</p> <p> - Истину ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми  
, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих, прођоше, <pb n="51 
 његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То 
рка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госп 
турао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео заједно са њом.{S} Осећао је к 
е што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничког заноса.{S} Видећете како је све дру 
 бих могао провести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуг 
 тај отоман, сведок њихових најнежнијих тренутака; он би љубио ону зарђалу ринглу своје раније  
цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p>  
ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољубаца:{S} То је долазило  
пољупци.{S} Зорка је осећала да се тога тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било н 
илима.{S} Али, зашто је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је и 
згубљено. </p> <p> Кремић се бојао тога тренутка.{S} Мислио је на Зорку и дан и ноћ.{S} Претура 
своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, д 
а њом блажи бол који је осетио од првог тренутка кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбро 
е очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око  
в црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш дости 
оја се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено б 
 дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, а ону 
 дана кад сам те познала... нарочито од тренутка кад сам постала твоја, мој живот би нов, и ону 
ој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке и садржавала сву грозницу њихових радости и бо 
ут, свакако, спомен на мене и на срећне тренутке које смо заједно провели опоменуће те на мене  
 пружа руку коју тражиш да пређеш мучне тренутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, о 
јем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p>Опрости  
вили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније или да  
, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати.{S} Иначе су 
јелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву 
ких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жен 
само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једн 
е даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом целу свој 
} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он инсти 
учем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљиви рачу 
о скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да буде пор 
бу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка противуречно 
те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да  
 заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> је она  
убокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Милошева 
тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>- Не гов 
у да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу,  
- одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст 
уштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог од не 
у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се зачуше  
очивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњ 
<p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и <pb n=" 
 оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се скло 
е волиш.{S} Да знаш како ми пријају ови тренуци кад ми ти тако говориш!{S} Они ми надокнађују с 
} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочар 
рош; ах, како су били слатки они кратки тренуци које сам малочас крај ње провео.{S} Долази ми н 
 ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не. 
head>ГЛАВА ДЕВЕТА.</head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад 
 <p>Али, ово су били већ последњи ведри тренуци, и загонетка живота, загонетка која убија, пост 
 црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо тешки, али их је он подносио, ј 
аве, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао искрено 
ао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је боље што 
<p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто  
Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на изд 
орао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли. 
их предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас  
ано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако познат,  
познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над харти 
во радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али,  
- Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тре 
е се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте зенице.{S} Душа се прет 
 очи.{S} Очекивао је да му сан падне на трепавице.{S} И сан је долазио, али од оних лаких снова 
му је писмо донело.{S} Полако су његове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на  
с такви?</p> <p>Зорка подиже своје дуге трепавице, које су бацале тамну сенку на њене дубоке оч 
ем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; б 
 сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено једном џепн 
несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из живота проведеног поре 
во неваспитано дерле, само је додиривао трепавице, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на ј 
ду, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безб 
Нова топлота лета које се објављивало и треперење преласне априлске ноћи нису очима давали да с 
 милина и радост живота.{S} Младо лишће треперило је на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чу 
тове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, п 
ту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомил 
да и љубавних обећања... ваздух који је трептао пред њима.{S} Говориле су гласно и осмејкивале  
ог срца и свом поезијом моје душе, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се  
ном брзином кроз мрак, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утиса 
снег и ноћ заједно.{S} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у  
 То је био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? -  
 истури се као стара Книћанка... све се тресе под њом.</p> <p>После је разговор отишао на другу 
е се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </p> <p>Из свих крај 
да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је беснео прот 
зни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих  
r" xml:id="SRP19100_C2.3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> КРЕМИЋКА </head> <p> Зорка и Љубиц 
er" xml:id="SRP19100_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић п 
er" xml:id="SRP19100_C3.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ИЗА СУНЦОКРЕТА.</head> <p>Одмах пос 
er" xml:id="SRP19100_C4.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>НА ЗАМРЗЛИМ ОБАЛАМА.</head> <p>Знат 
је то њен грех! - противи се гласно она трећа жена. <hi>Он</hi> је грешан, пасји син.{S} Ја бих 
бу да би ово или оно могло боље бити, а треће: мешају се с мештанима на славама и свадбама, игр 
новничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодиш 
 су до зла Бога рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском 
 оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да м 
че један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин 
 да је њихова судбина зависила од неког трећег.{S} Месец је и даље марљиво рубио облаке, Дунав  
о: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је  
се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је проста али допадљива.{S} Ти 
 Кокића... државни саветник, а то му је трећи син... како да кажем... кога држава шаље на стран 
 у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог к 
дан пљесак руку, затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта  
ој најпре један, па онда други, и затим трећи и ... безброј пољубаца.{S} Зорка се отимала и пра 
"group" xml:id="SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу з 
мислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p>  
сте димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S}  
е сијале парадне еполете официра.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су,  
првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечан 
 кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Милош се 
здање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне зидине ко 
ке жандармске руке", и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p>  
јдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада дон 
 у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поези 
лосно сврши!</p> <p> - Како да кажем? - трже се Богдан, мислећи да се Милош обраћа на њега.{S}  
S} Како је несносна! </p> <p>Из тога га трже једна рука која се спусти на његово раме: </p> <p> 
 и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрања трже га један пискав јеврејски глас, који га је званичн 
ештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лагано, неосетно, она је следовала  
 би они остали тако задубљени, да их не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p 
вели њих двоје над овај амбис, да их не трже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити о 
је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трже, окрете се Милошу и рече му:</p> <p>- Слушај, Мило 
 на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретношћу коју је природа д 
</p> <p>Зорка корачи два корака, али се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећ 
 вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби на 
 напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет  
 Милоша да јој се приближује, толико се трже да јој се кафа просу по ватри.</p> <p>Она је позна 
ак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме речи која је спомињала брак, и рече посл 
 се руменило од тог пожара.{S} Милош се трже.</p> <p> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Шва 
а тражи од публике.</p> <p>Из тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење 
ић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У ов 
ако си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму,  
 себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за 
и у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је по 
ким гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p 
се на мене... и то обоје, кад сам се ја трзао пред бизарношћу будућности која ми се отварала.{S 
има као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунск 
и, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S}  
а, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да га утерају у град. 
 мало гостију: неколико пензионера, два три наставника из гимназије, један беспослен бакалин и  
писне карте са сликама све ређе.{S} Два три пута је пропустио распуст да оде кући, већ остао у  
зех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би свршено.</p> < 
 песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљени пар је осећао овде жи 
 дошао, било му је веома тешко.{S} Прва три дана је само плакао.{S} Тешка жалост за завичајем п 
ије надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина плате, колико 
Тај осмех паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срц 
Слободне Пресе</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосф 
је да би му доста било само да види она три прозора своје куће, обојена бледо-плавом бојом.{S}  
 на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су имале пензи 
песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно 
 је све више одмицао од те мале куће са три прозора обојена избледелом плавом бојом, и од оне п 
, налик на врапца, само дужег репа и са три жуте пруге на глави.{S} Она није мрдала са свог мес 
 твој поносан поглед, јер оно долази са три дана путовања од оне која је остала овде где нам се 
анку, ова живописна брда, своју кућу са три насмејана прозора, и да јој открије све те нежне ос 
ињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну лицитацију.{S} 
и тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод  
а описује: </p> <l> На глави му капа од три вука,</l> <l>А на леђа кожа од међеда. </l> <p>Једа 
ољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризо 
одне.</hi> </p> <p>Драги Миле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Мој 
ришта.{S} Остала одељења заузеле су две три јеврејске породице, једна бабица, код које је стано 
ога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три дубоке боре које су му стајале између веђа и кад се 
е само јужну страну дворишта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још в 
јавити још двадесет".{S} И таман, после три дана, кад послужитељ изнесе потписан акт да је Крем 
питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, 
легла да се одмори.{S} Неће се дићи пре три сата.{S} Како си ти, мој драгане?{S} Јеси ли се леп 
кључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, с 
ва.{S} Њена песма, која се састајала из три тона: два кратка, а трећи врло отегнут, била је про 
је било ништа интересантније:{S} "Пет и три осам, погоди ко сам.{S} То те моли она која те воли 
не раднице које су ми писале:{S} "Пет и три осам"... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мис 
вао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избледелом плавом бојом. 
је прошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду 
 <p>"Данас по подне, кад сам прошла око три сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те  
е кондиције и места.{S} Сад је већ било три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Крем 
авна служба. </p> <p>Већ је било прошло три године откако се Кремић био одвојио од ових мрачних 
четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва награда је пала на <title>Сфинкс</title>,  
нђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви.{S} Госпа  
им језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно палана 
.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње  
оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су се случајно распрос 
ао, мој живот је свршен.{S} Ја имам још три брата и једну сестру.{S} Ја имам завичај, отаџбину. 
} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја ма 
_C1.3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА.</head> <head>ТРИ ДРУГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зи 
ти, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да поп 
, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред м 
ву свога оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на при 
одлазак на страну, моја породица, њених тридесет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник,  
за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p> <p>Зорка застаде пред 
ена.{S} - И доликује ти... претурила си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако 
д пада није осећао, и настављао је свој трк, још брже и живље.</p> <p>Пред жутим зидом болничке 
омене са домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амб 
ао раније.{S} Али, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим. 
 који облаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се бо 
све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да објашњава радозналим:</p> <p>-  
 само људи који су дуго патили сами.{S} Трљао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новина 
</p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао руке очекујући <pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна же 
тем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубиство.{S} - 
и.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила са 
> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринут 
су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са 
свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. 
оманди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. </p> <p> За 
 не би приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци им 
рају из службе.{S} Отада смо живели сви троје од оног дела пензије који је мени припадао после  
о отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за раки 
ноги други.{S} Још се само држе двојица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека  
им столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације 
мо екстрема своје оригиналности.{S} Ову тројицу везале су три сентименталне историје, које су с 
е а не израђује ништа, достојанствене и троме машинерије која се зове државна служба. </p> <p>В 
нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>-  
на највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има с 
авника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљења и наш 
на грана је била препречила јарак поред тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми 
е по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном т 
скошно осветљени.{S} Свет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдск 
и крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Тротоари су били пуни света.{S} Калдрма је одјекивала о 
били заузети.{S} Људи су се сударали на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb  
оји су момци заборавили да скупе.{S} На тротоару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, вид 
нцеларију.{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама  
 је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S 
је је бацало мршаву сенку по песковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакриве 
аљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јури 
ћа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S} То је зрело кестење  
осредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци тај акт на пажљ 
ребало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се није надао ве 
аћали су се и сувише томе добром Богу и трошили све своје слободно време на љубавне састанке.</ 
јених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам изазива 
бе.{S} Своје слободно време ревносно је трошио на рад клуба, али кад је требало свршити неку св 
ивен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом 
осети.{S} Требало је наћи ваздан ситних трошкова, да личности излазе на бину по логици ситуациј 
сти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинерија државне службе, и мл 
тили се низ мале степенице, начињене од трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, 
/hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb  
гомили која не пише има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност 
ји су последњи играли ове вечери.{S} Из трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкањ 
адвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучет 
тска књижица. </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је  
раница.{S} Ја сам се сувише претварао и трпео.{S} Ја то не могу више.{S} Али ми не замерај.{S}  
а бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него д 
је свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високи 
од живота.{S} Ја не могу <pb n="216" /> трпети да се ти због мене спушташ на простачки посао и  
у кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</ 
је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци д 
лош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражити своје право и отимати се, бори 
ме рамену.</p> <p> Кремић није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} 
јене снове.</p> <p>Кремић није могао да трпи женске сузе, па да би их зауставио, он покуша да у 
лада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фа 
 милује, да га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад т 
ни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Вараш се, Милошу.{S} Д 
 Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили б 
а-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпиш.{S} Како та жена не рачуна да теби треба нешто ви 
ете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош,  
луцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на севе 
/p> <p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађа 
<p> Игра настаде.{S} Викало се:{S} "Тру-тру!" - "Ко иде?" - Пошта!{S}" Грешило се.{S} Свађало с 
е долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, изговарајућ 
редник седео са Анђом и свирао на своју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му  
{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госп 
е, грцајући под незаслуженим обавезама, труди се да новим путевима, добрим или злим, поштеним и 
елог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", 
 своју пажњу на Зорку и свима силама се трудила да спречи њене састанке с Милошем.{S} Кад би их 
растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову претерану с 
е клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији. 
и сам, и заплака се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, ут 
ли поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих 
а изнад друге, као да су се сопственици трудили да им кућа буде виша бар за пола метра од сусед 
м коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи,  
жемо да појмимо сад, али он постоји.{S} Трудимо се да пребродимо тешкоће и не губимо поверење ј 
ова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његов 
пунило мржњом, себичношћу и леношћу.{S} Трудио се на сваки начин да избегне од посла, задоцњава 
 његово "како да кажем", те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песм 
био, и није се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли  
јој је већ време остављало свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлско 
уњено одговарао на многобројна питања и трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: 
уо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену од ветра. 
слећи на мајку, дорађивао своју драму и трудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не  
оново задобивену срећу.{S} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка 
и драга!{S}" Иначе, Васић се није много трудио.{S} Био је природе немарне.{S} Живео је за данас 
- упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је муке.</p> <p> - Грех је то, јадна! -  
ојем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се 
рвећу, као сјајне тачке.{S} По земљи је трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве. 
ц, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.< 
атрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је стајало непромењено и исто 
еђу ове споменике, где људи не живе већ труну?{S} Треба напред!</p> <p>- Куда напред? - питао ј 
ме сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари јецај.</p> <p> 
се нека нејасна кугла светлости која је трчала заједно са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту 
је била обухватила Драгутина око паса и трчала с њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита З 
у светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је т 
је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, а 
о.{S} Ми смо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је суп 
 је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела  
 њини кораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црн 
а затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} 
 очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање тамо амо, и ова самоћа притискују ме, и ја патим 
есто пута само једна манија, бесмислено трчање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ и 
ватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На  
 са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: 
му је изгледао као преко бела света.{S} Трчао је кроз маглу, саплетао се о камење, посртао и па 
о непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи де 
и враћати се да поново залута.{S} Он је трчао као луд.{S} Кад би посрнуо, дочекао би се на руке 
 За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{ 
ненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бру 
S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дуб 
с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с вр 
тасте боје, с пренераженим очима и како трчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку 
сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и више ништа. 
видела се како <pb n="12" /> непрестано трчи и свршава послове потребне око једног покојника.{S 
ли као да их неко јури.</p> <p> - Зашто трчимо?</p> <p> - Лакше, лакше.</p> <p>Они су тако гово 
p>- Онда брзо!{S} Иначе нема Васића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S}  
куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало ку 
ше, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске  
 и спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зо 
лазио још као дете, а после као младић, ту се спремао и за испите и писао прве песме.</p> <p>Од 
д ова жена поче да грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две там 
и се војник заустави и рече: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио 
и међу својим другама да је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар  
е под немилосрдном руком регулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смед 
н филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Јед 
а не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препорода</title 
2" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као дете, а после као младић, ту се с 
би се зауставили на дунавској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, 
јничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је 
ажаху један другог као бродоломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са 
 је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену лепоту потреса немирна осетљивост срца, као з 
ујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали 
рђави, и Милош пређе на треће писмо.{S} Ту је стајало опет неизвеџбаном женском руком написано: 
стан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опростити, јер свет не верује 
љубљена жена, не?{S} Ох, реци ми понова ту реч.{S} Она је тако слатка кад излази из твојих уста 
на, кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово  
дан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије коју.{S} И тако сам  
спеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њ 
ј судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему ви 
дица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из собе је допирало нарица 
ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољена.{S} Млад 
материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за  
и старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба трпети! - поно 
 тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S 
рзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је лепо в 
онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} Видео сам вас заједно јуче пред ве 
мансијера, изазивале слику девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки 
i>пен-зију</hi>, како је она изговарала ту реч секући је на двоје ради јачег акцента.{S} Млади  
рану на овим младићским грудима, али на ту рану падао је неки мелем, који је не лечи, али је ол 
ли би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово пр 
 у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка  
отово неосетна.{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{ 
ице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се Кремић.</p> <p>- Онда брзо!{ 
и добро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сиг 
и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сеља 
римедбе као осице:</p> <p>- Где ти нађе ту невиност?</p> <p>- Код које то препредене газдарице  
ла фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код своје куће.{S} Ту је долазио још као де 
и, да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у 
ка може помоћи.{S} Он ју је желео да је ту поред њега свакога тренутка, не ради грљења и пољуба 
је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, млада, богата, бесна, и без 
о се посади за један сто.</p> <p>Али је ту дувало од прозора, те се они поново преместише.</p>  
е су биле далеко од тога да му задовоље ту празнину.{S} Јер навике потпуне љубави држе душу и ч 
 усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Мил 
који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислим 
је пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустави, да се Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио  
 примила!{S} Како бих ја стегла на срце ту девојчицу и волела је, јер је она од твоје крви!{S}  
, те су Милош и Зорка ступали сами кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скуп 
о са возом.</p> <p>Милош је гледао кроз ту ноћ, посматрао ове варнице и куглу светлости, заглед 
и се брзо као змија, долази до парка, и ту прескаче једну брану и, сва запенушена, пробија кроз 
е најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом насл 
итала га је за његову мајку, за кућу, и ту далеку паланку, омрзнуту од Београђана.{S} Милош јој 
у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скривен од стида и срама. </p> <p> Као лопо 
 Ја сам наслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи. 
 је служба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које  
и тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи 
 окружног инжињера, који су премеравали ту кућицу са три плава прозора, да је спреме за јавну л 
 Мико!{S} Доста је.</p> <p> - Понови ми ту реч.{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш так 
пе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ранковић се начини да тражи некога у вр 
 жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и онај неодређе 
 је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и  
жртвовала за твоју срећу.{S} Не одбацуј ту срећу, она је скупо плаћена... смрћу плаћена.</p> <p 
то је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му 
а коња по калдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозор 
вори Милош збуњено. </p> <p>- Је ли вам ту сведоџба? ...{S} Ах, добро, добро...{S} Треба још да 
тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека  
 слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново 
лазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак случајно срели, брзо би измењали п 
е могао да верује да је он дошао поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канце 
... </p> <p> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно шт 
ази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринут 
м те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мал 
неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и и 
Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели  
е драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и 
ти, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас.  
а џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по со 
а је отскакала од свих девојака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је 
онова стегну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршава 
о је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме з 
ама и тако речитим стварима које су још ту стајале од његовог раног детињства.</p> <p>Он пожеле 
ну?</p> <p> - На боље?...{S} Не.</p> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело к 
он ју је пратио све тише и тише.</p> <p>Ту задрхта Зоркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цел 
јица тројица, потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чис 
е заборављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга м 
њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онакав какав се он јавља у усп 
а црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>М 
</l> <l>Са болом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> < 
вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојазан да га 
 био њихов кварт.{S} Колико пута су они туда прошли заједно, држећи се испод руке, љубећи се у  
 обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жанд 
мља је свуда једна.{S} Само, ти си тамо туђ, непознат, без средстава и потпоре.{S} Против тебе  
дер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им  
и по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба 
ом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из уста другог пс 
<p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили д 
 да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не в 
о је оставио родну кућу и потуцао се по туђим праговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног р 
ли се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изигравали брата и сестру, играли окретне 
. с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шт 
 умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али 
 просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, просећи или отимајући.{S} Треба бити јунак, па  
а живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља прљ 
ећан, ту дубоко под земљом, сакривен од туђих очију и људске бесмислице.{S} Али се војник зауст 
} Кад би већ далеко одмакли од вароши и туђих радозналих погледа, младићи би једним нежним покр 
о окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? - мислио је путем К 
новници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>У 
је тако весело око мене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде с 
е одушевљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихо 
драв и срећан!{S} Милошу драги, не буди тужан, и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утеши 
ни, воли ме, воли ме много, али не буди тужан.{S} Ево, ја нећу више да плачем, мада је ово прав 
ца могла дати, па се правио глув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опо 
прилика... да се жали Господин-Стајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али 
 средства, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга 
одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово срећна, јер ма 
це, влажне од суза; драга душо, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред те 
ој надимак:{S} Кремића су звали Витезом тужна лица, Ранковића Кренкебилом према јунаку једне пр 
S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p> 
" /> <p>"Драги!{S} Женица је врло, врло тужна: ох, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је 
на, не брини се.{S} Наравно да сам врло тужна.{S} Руке су ми пуне посла.{S} Нарочито ми досађуј 
> - Да знаш, Зорка, како су дани дуги и тужни, - говорио би јој он кад би она најзад дошла, - о 
ницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом незграпном кућом. 
об јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</hi>, кој 
је.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо н 
 којекако.{S} Али, очух се опијао тако, тукао мајку па и мене...{S} Ах, молим те, не говоримо в 
о ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часо 
, њеним живцима је требало зађевица.{S} Тукући служавке и момке, она се научила да ужива у мука 
ирљивост и вечити обзири, које је Милош тумачио крајњом добротом. </p> <p> - Сећам се кад је по 
своје среће, пун тих мрачних и дугачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је за 
и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окреће се  
 које је избијало, прљава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некак 
<p>Из другог одељења кафане допирало је тупо куцање лопта на билијару.</p> <p>Ко зна докле би о 
b n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробудим дјецу да се поздра 
књу, да је не искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо  
уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{ 
има ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног коња да  
 <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Мил 
их палата.{S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који ј 
тру резолуцију, влада је интервенисала, турски посланик се извинио и дао обећања да се жалосни  
абележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по н 
/p> <p>- А, има још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевц 
лама и с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Је 
Милош заборавио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао  
ик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у мног 
рице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се деси нешто тако,  
} Заваљен на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он  
е прибијала се нека тесна кућица још из турског доба, која се само једним чудом и општинском не 
у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што ј 
ичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, пито 
и Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и воле да се размећ 
 Јеврејске Мале, налик на варош коју су Турци опљачкали, вечерас су биле оживеле и на себе узел 
нска грађевина, коју је обновио некакав Турчин <hi>севапа ради</hi>.{S} Тај мост везује главни  
р из своје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помо 
инској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Сиви покисли арњев 
 смејао се несланим вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <h 
али ме спречавају ови послови којих има тушта и тма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формал 
ко је!{S} Ђидија је то.{S} Алал му моје ћајице.{S} Судија је; зимус му нудили за претседника у  
ао поново процветале лале.{S} Лак ветар ћарлијао је и мешао суву прашину са риђим јесењим лишће 
ицом.{S} Али, и тада је било времена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да 
 сараднику.{S} Седело се по столовима и ћаскало.{S} Он зареди са својом табакером, и кад дође д 
цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен на њене груди.{S} Ни тамо намештај није 
копис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће отићи данас као алва! - додаде администратор задовољ 
га извесна неугодност при помисли каква ће сцена бити између њега и родитеља несрећне девојке.< 
{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћ 
вима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ћ 
ћао да се примиче нешто неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> 
 га је помагала и тешила зелена нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S}  
 и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент ф 
зети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се  
 пропалим имањем или без зелене наде да ће доћи нови и бољи дани.{S} По овој дубокој паћеничкој 
ато сам и одоцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобо 
 породицу. </p> <p>Тога дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да 
ији живот.{S} Студенткиње су осетиле да ће им ова паланчанка, препланулог лица и ђаволастих очи 
е уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Ми 
ком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бојим да ти не ск 
једна жена из комшилука.{S} Надам се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{ 
 твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити твој поносан поглед, јер  
ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p>  
што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код своје куће.</p> <p> Јутрос сам 
 намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p> <p>Већ су били дошли 
он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p>Али, једна тајанствена сила инс 
е примицали.</p> <p>Договорили су се да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу 
е.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити промена, врло брза, и да не тр 
 се гонили облаци, који су опомињали да ће бити кише.</p> <p>- Јеси ли се много тргао кад сам т 
рхта још јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка  
е још рано за тај бол и не говори ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јец 
 тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмејана.{S} Ј 
ена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница младићева.  
 је треперио испод њега.{S} Он осети да ће овај тренутак, проведен на каменитој тераси, имати о 
бих могао радити.{S} Како можеш рећи да ће ми се досадити?...{S} Ти ме кориш...</p> <p>- Не, не 
цу.{S} Паковао ствари.{S} Јавио кући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у ш 
а и спречавам твоју пропаст.{S} Знам да ће твој бол бити велики.{S} Али, ти треба да ме заборав 
 <p> "Драги мој Милошу, </p> <p>Знам да ће те јако изненадити ово писмо кад га добијеш.{S} Боји 
аче како би се то свршило?{S} Мислим да ће Душан имати одсад више респекта према мојој рођаци!  
 већ негде видео и не би био сигуран да ће је други пут познати.{S} Али, Милош осети дубоку мел 
 је дотле задржавало, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон 
 у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју газдарицу код куће и добити од ње подат 
адету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како  
о врата, припијајући се око њега као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу. 
рка је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве  
ло му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на раме.{S} Али, кад је и 
ставе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похита са облачењем 
рди ме, не воли ме више, али помисао да ће ми те отргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу  
гутин је био остао код куће и обећао да ће изаћи кад се девојке врате кући са госпа-Селеном, те 
 не издржа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о  
лед.</p> <p>Али му Зорка јави поново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> 
 и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом оценом.{S} Са извес 
икад не поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути са 
писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој сутра бити боље, али ја не верујем.</p> <p>Ах, М 
цу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на време, потрча ка обали.</p> <pb n= 
се топлина његовог наступања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у оч 
устити да нас тешкоће победе.{S} Победа ће бити награда...</p> <pb n="192" /> <p>Зорка је била  
е и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости ко 
една хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати твоје мило лице... и пољупци... и неко 
је требала једна жена, једна душа, која ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на пу 
пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, а 
, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на 
и у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда мном се већ оцртавају  
оља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола глас 
 лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај призор дубоке цр 
ступи реорганизацији војске.{S} Реформа ће обухватити... како да кажем...</p> <p>- Зар само то? 
евци проглашено за варошицу.{S} Реформа ће... како да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, 
ме уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{S} А и, право да вам кажем, осећам да 
е карта само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољ 
хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - одговори овој бабица.</p> <p> - Дете, в 
ст... зајаукаће белгиски безимењаци, па ће сами нудити трамвајске карте.</p> </div> <div type=" 
ека се свако труди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала св 
, дајем јој лекове који поткрепљују, па ће брзо оздравити.{S} Само, вели, треба да је добро паз 
 Задруге? - окрете се Богдан Милошу, па ће опет Драгутину: </p> <p> - Буди мушко, Драгутине Ран 
 Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Раз 
 да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како 
часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати препрека за све: породицу, друштво, кар 
како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да ви 
 храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је о 
ећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{ 
навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли 
 тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> толики 
ала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати п 
дати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква страс 
S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и господин  
/p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња,  
/p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичн 
ицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p> <p 
ема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очима п 
} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају 
а погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} Јед 
 пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> < 
наву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим који  
/p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S}  
је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се по 
 десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако у 
ешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни рад 
ео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио 
мо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{ 
ди човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути својој драгани!{S} Сад пак кад је ово вре 
.{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> < 
Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и милији они тренуци овако уг 
нова ствар замениће мој спомен и... све ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке д 
и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што  
ељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то проћи за дан два.{S} То је само некакав јачи назе 
и се.{S} Ствар није толико важна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши  
 како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. . 
 не мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствим 
 улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за  
 колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити руку и жалио се на келнере.{S} Брада, која 
састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све појединости које заљубљени воле да 
или су тачно заказали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одм 
 се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић подигао главу, видео би  
.. ево ово које овако лепо залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p>  
ућа и жудео за љубављу једног бића које ће му се предати без рачуна. </p> <p> Сад му се на обзо 
 залази, које ће се сутра родити и које ће тако вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још  
је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p> <p>- Не, Богдане, за мене нема више 
S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба  
 <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни радница није  
нуло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разум 
} Сад се прави железница, па вели: паре ће намлатити. </p> <p> Младог песника не дирну Љубичино 
о како је од оца остануло сину.{S} Људи ће се прћити, а жене ће правити гласне примедбе.{S} Све 
га пријатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из каф 
дан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и задовољавати се називом: пор 
икако претпоставку каквог догађаја који ће изменити вашу судбину?</p> <p> - На боље?...{S} Не.< 
ичан посао, и са актима пред собом који ће говорити: </p> <pb n="183" /> <p>- С пута! ...{S} Не 
олу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз добити.</p> <p>Како је млади песник желео да и 
ла је још јутрос изишла, и ко зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је јо 
S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мајка допустити.{S} Ако не изиђем до пет и по, зн 
. </p> <p>Милошу је било свеједно да ли ће бити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз  
а тренутак неодлучан.</p> <p> - Како ли ће ме дочекати? - запита се он, али прибра одлучност и  
ра да купи овај колач који види.{S} Али ће се он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покуша 
о децу.</p> <p> - Да, сутра.{S} Бога ми ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - 
тајићу, тужи те полицији...{S} Да, мени ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш. 
че да је то још најбоље.</p> <p> - Мени ће бити страшно без тебе, мој Мико. - говорила му је он 
 госпа-Селену и комшинке.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњ 
 има много људи који трпе исти бол; они ће вас разумети, и њихова захвалност биће ваша најбоља  
а утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој 
е зачудио, али се није противио.{S} Они ће ти сви писати сутра.</p> <p>Ја остајем овде до полов 
ти старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну поро 
иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пожалити.{S} Тек кад попију коју више р 
чи.{S} На ране... како да кажем... доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</ 
има славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка, а глас јој дрхтао и 
е!{S} Видиш ли, ова матора кљусина доћи ће ти главе.{S} Сваког дана по један реферат.{S} Срећа  
ма њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свир 
е заборавиш.{S} Мало помало, мој спомен ће избледети из твоје мисли.{S} Остаће само неодређен б 
их двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Т 
а поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај дечко, сви 
 ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није прим 
које се за њега подносе.{S} Без вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} В 
вљао и измамио нам је много суза.{S} Он ће нас омрзнути...{S} Милошу, Милошу, ја сам врло несре 
а је говорила истину.{S} Једног дана он ће отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро л 
на нада да ће то све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој 
/p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али,  
он потрудити ипак да га добије.{S} Прво ће покушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће 
вет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена о 
ајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети победу, разум или срце, и дан победе означава 
S} Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати  
ашњицу и будућност, не питајући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би  
о и гледао да је забашури, мислећи како ће изгледати његов први састанак са Зорком.{S} И млади  
 газдарици.{S} Досад иде, видећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца ув 
казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за ч 
ко далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, свакако, споме 
која ће бити сигурно врло лепа.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако да 
е.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђења!{S} Твоја</p> <p> <hi>Зор 
и напиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> 
 којима си ми говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него  
 Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка 
доћи ће ожиљци, и све ће проћи...{S} То ће проћи, видећеш.</p> <p>- Не, не. .. ти то не знаш, т 
имаш право.{S} Не мислимо о томе.{S} То ће већ једном доћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми 
 озбиљно болесна.{S} Не брини се.{S} То ће проћи.{S} Пиши ми.{S} Још један поздрав и пољубац. < 
..{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васи 
ге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дошавши до те мртве тачке, они би 
иви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху обус 
ико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Мил 
били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје рад 
 опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда ве 
није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда 
ужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресеците 
ише мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> ост 
ктричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад ниједног кириџиског коња нема пр 
а смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља за кафом.</p> </div> </div> 
поставићу те, али никоме не говори, јер ће их се пријавити још двадесет".{S} И таман, после три 
лошу.{S} Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник  
већ три ноћи како не спавам.{S} Вечерас ће остати поред ње једна жена из комшилука.{S} Надам се 
 појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће р 
 </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први кор 
алу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ј 
зивом: пореска глава.{S} Моја наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и  
 дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер пош 
ила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузети код дневних листова да од тога не праве н 
шао само ову кратку реченицу:{S} "Писац ће се јавити лично после прве претставе".</p> <p>Листов 
и наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово су били већ последњ 
Једна мува зујала је око пећи за пржење ћевапчића, која је стајала пред једном кафаном на углу. 
егулације.{S} Ту се започињало са десет ћевапчића и литром белог смедеревског вина, па се после 
џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Росије, крупна као див који је залутао ме 
и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пре 
им јесењим лишћем, које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тро 
врсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тре 
било: оседла свога зеленка, припаше пун ћемер, задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије 
{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви др 
{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, не мари, можеш до 
 пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p 
ни ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано о 
м тај пољубац, али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће 
рже војников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стра 
ед цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запита Драгутин.</p> <p>Љубица пред 
 јато мушица на светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на г 
и са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... једну по једну малу част.{S}  
} Он води с друге стране бунара.{S} Али ћемо ипак избити онде одакле смо пошли.{S} То је тако с 
оја му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралн 
е срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S 
етимо да смо једно другом на сметњи, ми ћемо се разићи онако како смо се и састали, стављајући  
а, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је  
ну и гледаше га кроз сузе.</p> <p> - Ми ћемо се опет видети, је ли, Милошу?</p> <p>Око њих је б 
ер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе треба да ових дана одем до 
о победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем  
 Ми смо способни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, 
оју руку.{S} Не гурај ме од себе.{S} Ми ћемо бити и сувише несрећни ако се раздвојимо.</p> <p>О 
ћи кад ће нам задати доста бриге.{S} Ми ћемо горко испаштати.{S} И то ће бити право.</p> <p>Дош 
> <p> - Па добро, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта 
 ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо уради 
ожемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја не тражим од ње ниш 
 наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају један циљ у живо 
ити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног дана успет 
робом и вечно.{S} Не губимо наду.{S} Ми ћемо победити ако будемо живи и здрави; ми ћемо постићи 
овори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била  
, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да, мој анђел 
 довољно јака да нас растави.</p> <p>Ми ћемо се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно  
е.{S} Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сања 
ећемо жртвовати ни ја ни она.{S} А ипак ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти,  
аље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачувати лепо мишљење једно о другом.</p> <p> - А  
- примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</ 
х подигло из пепела.{S} Још само понеки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње  
а,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула,</l> <l>Од  
оцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три насмејана прозора, обојена избл 
венили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана,  
 <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркивали се као 
ма на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на мајку, али се њихове душе кадгод разликују так 
тпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била  
препашћењем: је ли то њихов син, њихова ћерка, дете њихово, које је расло пред њиховим очима и  
уктура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоских попадија које остају  
ко уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица није имала више од оса 
то сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају 
е очекивао: да се ове две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S 
еђу пекмеза и сулца.{S} Видите, мајка и ћерка, не зна се која је од које лепше обучена, а имају 
 испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гледале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{ 
матрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} 
.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов д 
у мајке које тако јако опомињу на своје ћерке каквом горчином испуњава њихова појава човека кој 
 ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и жи 
две генерације, очеви и синови, мајке и ћерке, родитељи и деца, налазе се на два супротна, чест 
ку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избраз 
убица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћут 
ком недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што 
су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а  
есвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очек 
су за митрополитов благослов, да би јој ћерку опојали и сахранили по обредима православне цркве 
 дана кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банат 
/p> <pb n="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>-  
и, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Вицеви почеше падати на ове д 
авио без новости о себи.{S} Надам се да ћете ми опростити, госпођице, кад помислите колико сам  
и?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и у 
а вам је срећан пут!{S} Пре а после, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромн 
ом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете према њој осетити прво <pb n="88" /> захвалност, п 
рену него прекиде Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S}  
ече своме претпостављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једно 
} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђени на један или други начин.{S} Ја вас  
ромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацају 
 после дужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господи 
Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S}  
 први и да нећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Т 
трава расте по сокацима.{S} Надам се да ћеш ми скоро писати опширно.{S} Прими сву моју нежност  
само некакав јачи назеб.{S} Надам се да ћеш ми скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити в 
злазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица 
ојој мајци за овај тренутак.{S} Знам да ћеш ме разумети.{S} Молим те, не жалости се.{S} То је м 
 Ти си већ пред Богом моја жена, а тада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети 
лот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш сутра добити.</p> <pb n="153" /> <p>- Није мени, ма 
не у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата 
оја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не баш з 
о више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба трп 
двокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам 
овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо,  
цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговор 
сам се нашла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> < 
S} Очекујем још једну карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја га 
д ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорк 
што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба,  
и наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан или непознат!{S} Ти  
ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу с 
Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браћ 
.{S} Тамо ће се све смешити на тебе, ти ћеш живети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене  
ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си л 
но од другог.</p> <p> - Је ли, Мико, ти ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућ 
како знам за се.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{ 
жеш колико ме волиш; и ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност."</p> <p> 
 колико ме волиш.{S} И ако ме волиш, ти ћеш ме разумети и дати ми сву твоју наклоност, остављај 
него се забави.{S} Па кад се вратиш, ти ћеш ми о свему говорити.</p> <p>Онда где се надао најла 
и је сад да покажеш колико ме волиш; ти ћеш ме разумети и дати ми сву своју наклоност."</p> <p> 
или сиромах, славан или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n 
 да ће ти се милити наше огњиште.{S} Ти ћеш видети... наш ће живот бити леп. </p> <p>Али, ово с 
кујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ћеш победити, ја сам сигурна.{S} Ох, мој Мико, како си  
енуће те на мене са задовољством.{S} Ти ћеш се ражалостити за један тренутак, можда и за читав  
ас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p 
вако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помага 
 се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не поз 
још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих одрицања...</p> <p>- Вараш 
и скоро јавити да је све добро.{S} И ти ћеш бити весела, је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али 
бија једна мисао...{S} Једног дана и ти ћеш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи 
, другом то не бих могао рећи... али ти ћеш разумети.{S} Овај новинарски позив ме је исисао.{S} 
биће твоја, моју срећу, моју несрећу ти ћеш подносити са мном.{S} Знај да мој живот неће бити в 
ко, али сам много присебнији.</p> <p>Ти ћеш се зачудити кад ти кажем да сам јуче тражио од мајк 
 се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Милошу се стеже грло.{S} Д 
олим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми може 
љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав ј 
па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и наче 
ученог као министра, с белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима кла 
е, ружичаст намештај покривен пиротским ћилимима, зелена електрична лампа на столу, скептичан о 
ла је госпа Селена.{S} - Нисам ја ваљда ћорава...{S} И ти си ми некаква девојка... пфуј, не зна 
} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Кр 
есели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари 
овог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води,  
еја се тако да му доња вилица испаде, а ћосаво лице доби облик позоришне маске.</p> <p>- То је  
и од базрђана,</l> <pb n="161" /> <l>Од ћошака и од ћепенака,</l> <l>Од зумбула и мирисног ђула 
 у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно 
 ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим  
S} Ја нећу више да живим ако не знам да ћу отсад остати занавек са тобом.{S} Је ли, Милошу, ти  
, већ је и ја донекле волим и осећам да ћу једног дана волети је много...{S} Само да не будем с 
Ја вас већ волим донекле; али осећам да ћу једног дана волети вас много." </p> <p> Он не смеде  
 лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не тражим и  
} Ох, како је слатка и сама та мисао да ћу бити твоја жена.{S} Понеки пут само, мој драгане, -  
ило свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе.{S} Милошу вољени, воли ме, 
исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати.{S} Али, немам довољно вре 
{S} Ако се може волети и после њега, ја ћу те волети и после живота, за гробом и вечно.{S} Не г 
и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се одвојити од тебе, мој Милошу.{S} Ти ћеш отићи дал 
а и ако ме срећа остави једног дана, ја ћу те волети исто оволико, па и више ако је могућно.{S} 
е ће бити свршено.{S} А ја несрећна, ја ћу остати тешке душе и расцепљеног срца без свога Милош 
} Но, не мари, можеш доћи и изјутра, ја ћу поранити.</p> <p> Ох, ја не могу ништа више да кажем 
док ми остане и последњи дах живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати с 
дан дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај 
 живота, ја ћу бити роб твоје среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S 
што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да је све ово рачун, да је твоја љубав једна 
 Господин Душане, ако ме ко потражи, ја ћу бити код <hi>Белог Орла</hi>. </p> <p> И њих двојица 
никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној сл 
авек одвојена од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на м 
 кад ми се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бо 
.{S} Али, кад ти будеш свршио борбу, ја ћу бити баба, и још једанпут - ти нећеш имати задовољст 
 је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S}  
м љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на з 
у...{S} Милошу, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два је 
- упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати своју погрешку, борићу се и даље са својом 
разбарушену косу свога драгана.{S} - Ја ћу бити старија сестра малој Добринки, и они ће ме сви  
илошеву, и рече смејући се:</p> <p>- Ја ћу бити само твоја!</p> <p>- Не, никада! - пресече је К 
а ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посвети 
и казаћу ти између пољубаца.</p> <p> Ја ћу гледати на сваки начин да изиђем на станицу.{S} Ако  
о се Милош.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> < 
у да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дати само да ти покажем како мислим на тебе.{S 
си дао да ти се бријач наоштри...{S} Ја ћу бити тачна."</p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата  
породицу, ја нећу више бити сама.{S} Ја ћу имати много браће... то је била моја жеља откако зна 
вету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати сав.{S} Ја нећу тражити ништа за себе.{S} Мо 
рујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и 
њима треба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и 
требно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу  
а имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се милити наше о 
пољубац који ти нисам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни  
Добринки, и они ће ме сви волети.{S} Ја ћу имати једну кућу, једну породицу, ја нећу више бити  
ко.{S} Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер  
упрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> < 
 умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити твом делу.{S} Теби је потребно да имаш  
 умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити твоме делу.{S} Теби је потребно да имаш 
, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити своје дужности и 
/p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тес 
е тридесет година, то је сигурно.{S} Ја ћу остати поред мајке, да је негујем, да јој заслађујем 
 видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те ра 
мо.{S} Мајка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где  
посветићу онима који ме окружују.{S} Ја ћу склопити очи мојој мајци кад испусти последњи уздах. 
еш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац који ти нисам могла д 
а мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ј 
 овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће  
сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с  
доносим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посвети 
клеке однекуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обр 
{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји нека те добро 
 али не буди жалосна, сад ћемо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати н 
Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и  
..{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом мес 
одем до газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мар 
и тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да р 
 пази на себе и мисли на мене.{S} Сутра ћу ти писмо свршити.{S} Оно ће бити дугачко.{S} До виђе 
 се да ће јој скоро боље бити.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Сад, извини.{S} Ова је карта с 
ажње, али ја те не заборављам.{S} Сутра ћу ти писати опширно.{S} Твоја искрена</p> <p> <hi>Зорк 
} Срећом, она спава много.</p> <p>Сутра ћу ти писати једном картом.</p> <p>Могућно да ће јој су 
ца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p> <p 
 шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем сме 
{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, кад ћу вас поново видети?...{S} Рукопис и интерпункција бил 
понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се  
p>Извините ме за један тренутак.{S} Сад ћу ја, само да наслужим кафу женама, - одговори му она, 
ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је дони 
а је сад свега обузимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Д 
S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе?{S} Лаку ноћ, лаку  
 ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуцати по туђим крововима и тражити неге код ту 
и <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо,  
сам могла дати.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, к 
Овамо нема великих новости.{S} Да, рећи ћу ти, почео сам да мислим о једној драми.{S} Материјал 
ло, па ћу ја имати своју плату.{S} Моћи ћу нешто зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро в 
иња и други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића,  
 - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за минут, па сам онда твоја све до ручка 
, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.< 
више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те воли 
умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за тебе,  
ђује све.{S} Не остављај ме без ње, јер ћу остати свирепо сама!{S} Да, воли ме, воли ме много,  
 замишљала!{S} Ах, колико људи толико и ћуди, колико срца толико и љубави.</p> <p>Зорка окрену  
н и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S} Разум 
пио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту заустав 
 Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела  
ровлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамна самоћ 
буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала ретке пролазнике који су ишли прашњ 
араца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари деш 
а глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} 
Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење заг 
е улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо пролетње вече.{S} Велики излози 
 њим пође и Драгутин.</p> <p>Обојица су ћутали, обузети мислима, и проговоривши тек кад Драгути 
ко није био ништа ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом 
брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш 
о радимо, - ослови га Зорка после дугог ћутања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</ 
о.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње. 
упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита 
еран својој речи и, невидљив, непознат, ћутао је мирно иза многобројних леђа која су му била ок 
 рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љ 
орку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љубица за 
илошу се стеже грло.{S} Даље није могао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавал 
ве по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата и из опозиције двојица.</p> <p>- Ј 
 да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генер 
{S} Не питај ме, молим те. </p> <p>Они, ћутећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Д 
вирке.{S} Па и сама деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дун 
х да их може спазити ко од познатих.{S} Ћутећи и дивећи се једно другоме, они су се гледали у о 
је стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље неж 
ју драгану. </p> <p>Она је, дискретно и ћутећи, скидала рукавице, спустила их на сто, па би јед 
нивши лактове на сто, заронила је главу ћутећи.{S} Неколико тренутака, дугих, мучних и свирепих 
ш живо, лепршало се по путу.{S} Тице су ћутећи скакале с гране на грану.{S} Сунце више није пек 
кад дође тренутак да се њој помогне, ја ћутим као заливен и гледам да се извучем са што мање тр 
равих љубазно, али она прође поред мене ћутке и брзо као бесна.{S} Лице јој је било позеленило  
 <p> Зорка не одговори ништа.{S} Она се ћутке наслони на Милошево раме и занесе се гледајући у  
 измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевим 
ог непојамног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад расприча 
p> <p>Сарике и Ребеке, дотле плашљиве и ћутљиве као камен, безбрижно су ишле кроз народ, обучен 
 збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донет 
 У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматрао како се деца играју кликера. </p> <p> 
ако сам слободан.{S} Кад вас видим тако ћутљиву и меланхоличну, ја се плашим да вас овим нисам  
дом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разговор и крете 
/> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сазидана по стари 
 Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се 
е:{S} "Скромност је највећа врлина.{S}" У другом је било:{S} "Ја вас волим, ја вас обожавам, ка 
ачене бројеве <title>Препорода</title>, у којима су изишле Милошеве песме.{S} Питала га је за њ 
а, отсечено од својих природних путева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на л 
по један, због овога или онога разлога, у овој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, из 
лико жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> 
рој штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је сврши 
ати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - К 
ближе Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин 
да лупне ногом, и та се врата отварала, у собу долазио мирис на ђурђевак, и Зорка се појављивал 
ила слаба и скрушена; готово је молила, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буд 
одили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити  
 Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном раду.</p> <p>Генерација ко 
ли брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише м 
ио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{S} И њој је радос 
 волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правном факултету такође  
тобом насамо, далеко од познатог света, у природи, ја се осећам потпун и задовољан.{S} Природа  
ћи у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у н 
црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и 
са, изгледала му је сад тесна, а башта, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му с 
ке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош  
рка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и саможивости.{S} Писма која је пис 
правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким собицама где су газдарице маторе и  
на, да је морао затражити лека.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову б 
зовољно спуштала свој поглед ниже себе, у неку папуџиницу, крај које је стајала натрула дрвена  
иће је расуто по обалама Дунава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жанд 
S} Вечерас сам ја осетила смрт... овде, у мојој глави.{S} Не остављај ме, Милошу.{S} Помисли, п 
намеравала да дође <pb n="207" /> овде, у Лајпциг, да продужи студије, али родитељи - као увек  
и него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу  
 величанственим призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земун 
 ћерка или постарија девојка из авлије, у сваком случају жена која није за вас и од које би зад 
 хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пу 
есе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Неш 
 са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му  
оару се није видело живе душе.{S} Даље, у брду, виделе су се још неколике сијалице, чија је све 
емљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око перунике и мрких  
 противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На 
леко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало газити по устај 
 примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најзад да из 
тим, пролетње сунце га је звало напоље, у слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - р 
и су му склоп радње једне велике драме, у којој се жртвовала два људска срца, и она мисао да је 
 око Бијелог Гроба.</p> <p>Слично томе, у овом тренутку, јака светлост сазнања је продирала у М 
а другу и показивале да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензи 
н, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну ос 
" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не мењајући 
град, све је било против њега, и он се, у тој борби за себе, навикнуо да гледа, да зна само за  
зан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у сецесионистичком стилу и са позлаћеним орнаментима су 
е и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих дасака и мученички осмех св 
но, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било је лепо  
 На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео престонички живот поред прљавог шта 
лена, загрли своју драгану око паса, и, у екстази своје љубави, он јој рече испрекидано:</p> <p 
у од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред публику на  
е лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p> </div> <div type="cha 
.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једној болној екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам  
комост!{S} Погледај те очи задивљене и, у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он  
снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић 
јбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а речи не умеј 
ћај није затресао његове груди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва б 
шта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окреће дворана, и он 
а се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образима дубиле се још оне две старе сла 
ешава на даскама, на позорници.{S} Али, у свету!...{S} Сад кад си... како да кажем... пробио ле 
ћао се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, кој 
ну, Милош и Зорка остајали су ту, неми, у екстази једног пољупца који се није свршавао.{S} Они  
зда.</p> <p>Испод њих, на једној клупи, у сенци липа седели су Драгутин и Љубица, и грлили се б 
ада ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седе 
е да су докупљиване, у згодној прилици, у почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нече 
ини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb n="203" /> на некој др 
ари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет нас није познавао, 
, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и г 
о, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја који долазе после св 
правник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу теби равне... три године, па си адвокат, св 
је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, пита 
одили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да 
 и пристала одмах.{S} Док ја ово пишем, у моју собу допиру гласови наших сусетки.{S} То моја ма 
само сањала, ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, ов 
 само сањала ја сам проживела са тобом, у твоме наручју.{S} Ја осећам како те волим.{S} Ево, ов 
 где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - Ох, то ја и мој сан, 
осних очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи 
рљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева 
ица ми је помогла те ноћи.{S} Сутрадан, у петак, био је конзилијум.{S} Лекари ми не оставише мн 
.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме зна.{S} Ја ћу се дати с 
ше нису били коси, већ су падали право, у својој обновљеној металној боји; миловали, грејали и  
 на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала  
у.{S} Ти ћеш отићи далеко, врло далеко, у неку земљу коју не познајем, а која ће бити сигурно в 
 су се његове мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином со 
совку на српском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и паж 
ти спуштао се од сунца, које је седало, у Дунав и брчкао се по зеленој води.</p> <p>Сунце је из 
то је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опу 
тарском распису, заокругљено, безбојно, у оном такозваном званичном стилу који се плаши непосре 
ске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну  
>Иза једног стола стајао је нов етажер, у коме су биле разбацане, махом неразрезане, књиге разн 
а, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у овој културној немачкој вароши, где је све уређено вр 
 огњишта на свод, велики дрвени кревет, у којем су спавале две зајапурене дечје главе, и слику  
чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља кад 
је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе први градски бедем, па онда удари све  
лице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се беласала два димњака, назирала се једна  
 с тобом, овако заједно, руку под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ов 
е само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <pb n="248" /> нама самима.{S} Јер  
 натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је јо 
кад се код ње доселио, и метнула га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово вели 
има које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја н 
 стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном и приватном р 
них профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загре 
виле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у 
ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обоје 
 његовим именом, па се предавала плачу, у који је изливала све своје разбијене снове.</p> <p>Кр 
 се плашим за њен живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја 
у сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била њего 
авала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жутила се ниска поља, засађен 
<p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње кише.{S} 
Оне се осмејкују, јер мисле на љубав! - у себи је говорио Кремић.{S} Ах, да оне знају колико је 
 с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по јед 
-зији</hi>...{S} Објасни ми. </p> <p> - У томе је сва наша несрећа.{S} Мој отац био је срески н 
ео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, 
 кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко, плате су мале, али доцније...{ 
решито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У суботу се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? 
врата стаде говорити задихано:</p> <p>- У министарској седници... како да кажем... решено је да 
ди? - питао се Милош.{S} - Тако сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових  
, њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како тр 
 их добијемо на поштен начин.{S} Али... у животу има тако мало срећних људи који имају довољно  
а да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да кажем, у истој вароши, селу и 
гледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе интересантан опис једног коцкара, те се уду 
дер, који је почивао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се јо 
ерен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужи 
тказати стан и иселити се <pb n="54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више ни 
ким секундом који пролази <pb n="27" /> у мучној ћутњи; изналази само баналне ствари за разгово 
вао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> - Посао ме је изморио, - одговори К 
пична београдска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S 
! - рече војник. </p> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Са 
МА.</head> <head> ДВЕ ДРАМЕ.</head> <p> У својој соби са једним прозором и окренутој Дунаву, Ми 
иста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Н 
обом смрт једног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини 
се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгледао самом себи као грабљив 
журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Се 
к ћемо се волети! - мислио је. </p> <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђе 
агање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и  
ев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекид 
д њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми т 
а свог рамена и приђе прозору. </p> <p> У соби наста тајац. </p> <p> Кремић је ћутљиво посматра 
 дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није било светлости.{S} Сива магла, као 
 Иначе, нигде живе људске душе.</p> <p> У овој величанственој самоћи блиске природе занимало их 
 времена по општинској калдрми.</p> <p> У том се зачу и тутањ незграпних поштанских кола.{S} Си 
</p> <p> Завеса се поче дизати.</p> <p> У позоришту наста тишина.{S} Само је, овде онде, трепта 
ена бића обасипају једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван ва 
е, тестија?{S} Откад је нисам видео!{S} У Београду нема тестија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић ј 
>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запита се Зорка. </ 
о је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака д 
 не може да гледа страдања ближњега.{S} У несрећи свога драгана, она заборави своју муку.{S} Бе 
зоре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{ 
 <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опру 
спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би синуо сјај свести кад  
х људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакло да при зивкању не пом 
.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његов 
о почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је п 
о потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеленила трава, избијајући из зем 
окружен твојим пријатељским бригама.{S} У мислима <pb n="163" /> ја се теби приближавам и љубим 
пољана, избраздана пешачким стазама.{S} У врху ње белило се Ново Гробље.{S} С десне стране, куд 
 књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима је кориговао језик примљених рукописа и давао по 
калну лађу између Београда и Земуна.{S} У агенцији паробродског друштва су били отворени прозор 
ди нашу љубав на обично терање кера.{S} У њој бих ја била напросто одвратна!...{S} Ах, како је  
ознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title 
 бескрајно море од празног простора.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а п 
вала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана, она је кришом пратила погле 
е, воља за тражењем весеља и заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле  
и једини закључак обостраних односа.{S} У вашим годинама које су, ја вам понављам, најкритичниј 
> <p> У том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> -  
кања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешка:</p> <l 
ени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{S} Неколико бр 
које је тек спало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима,  
авом златне светлости првог пролећа.{S} У прашини, крај кућа, играли се врапци.{S} Једна мува з 
ао му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} 
ти не познаду саме између гледалаца.{S} У тим тренуцима муке и малодушности, перо је висило над 
ју ствари, а људи гараве своја лица.{S} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p 
ми.{S} Материјал ми даје наша љубав.{S} У њој сам запазио неколико важних момената, који се, по 
 лист може опстати и без мене самог.{S} У свету има врло мало људи који су потребни, а нема ник 
 својих зрака на овај извикани град.{S} У тој сребрнастој светлости све је постајало јасније: ц 
е је јутрос дошло, и мислио на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и 
исиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и т 
пунило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На  
; због тога ја не могу бежати нигде.{S} У власти ми је пак да раскинем са животом, и ја га раск 
 који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зорки 
ли отплатим дугове Краљевине Србије.{S} У свету би се могло створити толико добрих дела, да се  
8" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продуж 
е кретоше напред, не бојећи се зиме.{S} У њиховим срцима горео је један велики пламен који их ј 
и покалдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у  
перо, тек да не буде његове судбине.{S} У овој мемљивој соби, где су пет пера резигнирано шкрип 
Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> -  
з комшилука да проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одмо 
цима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим необлагорођавани. </p>  
овољство.</p> <p>Разговор опет запе.{S} У соби наста тишина, коју је нарушавало само пуцкање ва 
 паметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана с 
 </p> <p> - Да. </p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким ре 
оследице тих осећаја тешке и вечите.{S} У њиховим очима је отсјајивала варница одлучности да св 
арочито скупили око њега да га муче.{S} У том тренутку он је <pb n="169" /> желео највише да бу 
 собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Стари 
о за пакост, никога није могао наћи.{S} У неко доба ноћи, он се реши да више не тражи никога, у 
трук до струка, па онда похита кући.{S} У себи је осећао неодољиву потребу да теши и буде утеше 
е уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњ 
че, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има много људи који трпе исти бол 
, ти ниси мање мој најбољи пријатељ.{S} У мом сломљеном срцу има сад места само за пријатеље... 
исмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{S} "Скромност је највећа врли 
рви пут се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом уна 
једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника.{S} Они се збише и начиниш 
ка поља, засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне  
 дати своје име.{S} Још није доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешав 
S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, 
 грозничаво нестрпљење га обузимало.{S} У души је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема. 
, али је и ово много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке 
 до пет и по, значи да није могућно.{S} У том случају, молим те, изиђи ти и прођи поред мога пр 
анатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви сл 
.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју где је требало да буде његово име оцењивачки о 
их очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, покривено црно 
е се измицало посматрачевом погледу.{S} У овим мислима, којих се није могао отрести, лице и гла 
дарао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се  
а, да је спреме за јавну лицитацију.{S} У његовим причама није било ни сенке од драме; приче су 
ајући небу, више себе, коралну боју.{S} У природи је настајао дубок мир.{S} Силуете врба повија 
кав скандал и порадује се туђем злу.{S} У једној оваквој вези, свет не зна и не види ништа друг 
ла увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поно 
 га правили равнодушним према свему.{S} У томе тренутку било му је свеједно да пође што раније  
ит напредује.{S} То ме јако забрину.{S} У среду, мајка пропљува крв.{S} Много је крви изгубила  
ој страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је само један лампион и бацао сву с 
м унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот.{S} Студенткиње 
 мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места <pb n="149" /> сам 
да који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци 
је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ничега сувишног: гвозден болнички креве 
ила.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S 
 запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, ј 
д могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</ 
eign xml:lang="fr">en gros</foreign>, а у очима један пламен, који је још више истицао ону бору 
 трудио се да буде љубазан са сваким, а у себи се питао: </p> <p>- Је ли ово победа?... слава?. 
е.{S} Нешто натчовечно и материјално, а у исти мах видљиво и јако, лелујало се између ових црни 
трого сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и 
сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београду, кад је све тако лепо и кад свет, који се вр 
лућивао да је љубав која се не изражава у монети сасвим нешто друго.{S} Са заврнутом јаком на к 
азности лаке и површне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом  
бало је да онај старац, који сада спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је с 
ебало је да онај старац, који сад спава у Доварју, не остане без крова над главом, требало је с 
 по две, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочито 
чно свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипло 
шле простране воде.{S} Подмлађена трава у ливадама одисала је пољским мирисима.{S} Из рогоза се 
ако некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне почивке они би диг 
оди у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би 
 донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо на више, раскорачити се поред ф 
 у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него 
ужавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети како је  
етлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг и про 
 из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди,  
оша.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Вел 
часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један  
ко који наклоњен женски осмех да сачува у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није има 
стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се сети како је скупо био плати 
а му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би  
ргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола су јурила за колима.{S} Т 
вај пољубац, ти га знаш добро, прими га у мисли, он ће ти пријати и сећаће те да га ниједан чов 
ника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S} Тада је требало покренути целу во 
а отићи некуд с Милошем, потпомагати га у остварењу његових планова, љубити, живети, дати се св 
једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао 
извесну патриотску тенденцију, то су га у редакцији звали Патриотом, а његове послове, ма се он 
д свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> 
.{S} Ранковић се начини да тражи некога у врху воза.</p> <p>Зорка је стајала опуштених руку, не 
испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава  
куће, али већ запуштене и показујући да у њима седи прост свет.{S} И дуг ред бакалница и механа 
ности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад.{S} Од ових  
ка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег  
> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у себи Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} К 
блиставо.{S} Није допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милош 
 бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замрше 
руди!{S} Али, у исто доба он се загледа у своју судбину.{S} Као сва бића обдарена тананим нерви 
 не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, где беху избили. </p> <p> 
та њиховог разговора, Кремић се загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ов 
аче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и ревносно као да ник 
 страни.</p> <p>Милош се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења ка 
ло лако...</p> <p>Кремић поново погледа у блед снимак паланачког аматера.</p> <p>Ова стара жена 
м испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од  
јати, сигуран сам.</p> <p>Милош погледа у Васића сав изненађен. </p> <p>Већ је седам година как 
 - Ти се нећеш љутити! {S}Милош погледа у књигу и прочита: </p> <p> - Зорка Кремићка. </p> <p>  
м и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n= 
но су изгледале контуре сандука и греда у пристаништу, занемарених и покривених снегом.{S} Жута 
век из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је 
 све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p>  
 и отићи с њом на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи доктора 
а црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блиставим сузама.{S} Снег је правио капице на 
ем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле исто тако од неког скрив 
 бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба  
е у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у м 
војом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. 
јака које су ту биле скупљене, као ружа у пољу коприва.{S} Кремић је осећао како лепо стоји на  
инио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љубави.</p> <p> - Заиста, - рече јој он, -  
има, избледела на великим кишама.{S} Ја у себи осећам само подеротине.{S} Да, Васићу, те подеро 
равам, не питам их одакле долазе.{S} Ја у њима наслућујем твоју душу, твоје тело, твоју тоалету 
ао имати великих способности и замашаја у животу.{S} Он је једини донекле разумевао овог младог 
ших људи које њихове године или положја у друштву требаху сачувати; ако би тај историчар, велим 
м бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на 
, коју не потреса никаква страст и која у тим приликама не допушта никакву измену, већ тражи да 
лушао тихо отицање Ђетиње преко плићака у каљав сплет непоткресаних врба, и тражио смисла белим 
вих државника наилазиле су пуног одјека у овој троспратној старинској згради.{S} Наша одушевљењ 
да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку из с 
дија је; зимус му нудили за претседника у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{ 
.{S} Догађаји зауставише младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и 
 изићи. </p> <p> Милош је знао да Зорка у том случају такође не може изићи, те замоли Љубицу: < 
 знам да ме ти волиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала 
! </p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p 
ме мрска.{S} Сети се свог првог одласка у Београд, по ноћи и пешке.</p> <p>Једна тица пролете п 
 свилом, који је нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, к 
д оног тренутка кад јој је припала мука у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичи 
дима који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних н 
но.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на 
 најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом прове 
х ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога драгана, у његово осетљиво срце и дубоку душу.{ 
лошћу.{S} Тајанствена тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању ст 
а се била налактила на прозор и гледала у пучину бистрог ваздуха која се таласала пред њом.{S}  
ама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну  
 генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Припадали су једном 
оју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудно 
е драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио једну ру 
 кварила је једна мрља, која је стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долаз 
{S} Његова глава се одмарала и завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, а 
S} С лишћа је још капала вода и бућкала у блато на путу.{S} Овде онде сретали су се сељаци како 
самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, - одговори  
 ми смо већ били грешни кад се зачињала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо  
деца била су мирна; ћутећи су се играла у каквом куту; тек кад изађу на Дунав скакала су и дера 
атна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p 
тку, јака светлост сазнања је продирала у Милошеву душу и осветљавала му и најзабаченији кут.</ 
е било, ти већ знаш: сутрадан је остала у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изи 
ао пут судбине.</p> <p>Киселина се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је 
као сунце, моћна као Бог, она је горела у њиховим срцима, пламтела пред њиховим очима, водила и 
ориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод ру 
а Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али 
је обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном 
она се ослободи.{S} Она никад није била у тој соби, те се интересовала за сваку стварчицу која  
о нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је гото 
нђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се о 
 Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок н 
каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по који 
а знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ак 
и у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала мука у  
јајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим година 
 традицију.{S} Споредна врата су водила у Зоркину собу, сву белу, која је опет, без књига и пор 
акивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожно склањала и отварала пут с 
убави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одваја љубав од брака.{S} Она пр 
амо је слат.{S} Канцеларија се налазила у једном лагуму, који је некад био саставни део београд 
 кући преко дана, а Зорка није излазила у двориште кад је знала да је он ту.{S} Кад би се пак с 
а награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, на 
ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем т 
ијим и слободнијим.{S} Зорка се бранила у пола снаге, и полако се подавала том слатком миловању 
у сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у лицу, кајала се због свога сујеверства и враћала се д 
нова, којима је он видео сломљена крила у магловитој даљини прошлости.</p> <p> - Ја желим за те 
је подигла своје обрве, танке као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>-  
 ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим очима, мирним к 
 две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске мисли, госпођиц 
S} Зато сам се одмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да  
а све отворенија док се није претворила у млеко од растопљеног никла.{S} Запад се био запалио н 
стакласте зенице.{S} Душа се претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност 
у буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води ви 
м кажем, - рече она, - ја нисам научила у животу ни на толико племенитости колико ми ви указује 
у није ништа казао; Зорка му није рекла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати цел 
 и њене заслуге.{S} Та драма је поникла у њиховој љубави, описивала је њихове најслађе тренутке 
ив мушкараца, али се Зорка била повукла у се и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ств 
живот кад се нема воље за њега, и топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска 
гомилу аката.{S} Риђа брада му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених о 
ана, без калдрме; трава је по њој расла у изобиљу.{S} Па и саме куће, које су биле подигнуте са 
га дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега,  
{S} Понека од њих би изненадно потонула у воду која их је носила.{S} У сунцу се местимично зеле 
.{S} Изненадно би једна од њих потонула у воду која их је носила.</p> </div> <pb n="212" /> <di 
преко дана.{S} А госпа Селена је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо 
крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао 
ких тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупи 
јности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из животињске лењости у очајну радљив 
ово наше.{S} Ах, како је лепа ова земља у којој смо се родили, како је слатко живети и умрети у 
мерити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен го 
корачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубим 
{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде р 
вља, - рече му он, - јесте вечита драма у којој се крши људски род.{S} Ти си толико тражио једа 
рељубу.{S} Незаконита љубав садржи сама у себи своју казну.</p> <p>Двоје заљубљених живело је ј 
 један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик р 
 како полагано корачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да  
о да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати који пут...{S} А 
вање није спречавало дивљака који дрема у нама свима.{S} Кад је све било доцкан, свест се најед 
и једну жену и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, М 
ће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих персона слободно је написати ш 
е још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну н 
а срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса из басне који ис 
етих места.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљив 
ешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као помрло.{S}  
 све мање и мање.{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади чов 
 је гризла као отров и освајала из дана у дан.{S} Како су му били дуги дани, једући тако самог  
долазила од расе која је водила из дана у дан сурову борбу за опстанак.{S} Он је био, дакле, од 
развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило неста 
орети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{S} Ја разумем колико ме т 
једне благе симпатије.{S} А сад, с дана у дан, ја осећам да ми је она све ближа.{S} Мени би бил 
- Не знам ни ја прави разлог.{S} С дана у дан опадам.{S} Просто примећујем како мршавим.{S} Нек 
> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нече 
и каква <hi>мудра мисао</hi>, прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уно 
жити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није допуштала  
 био божанствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S 
p> - Грех је то, јадна! - рече она жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је ку 
Зорка је била врло љупка тако изгубљена у плаветнило овог пролетњег дана и очију замишљених пре 
да би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на прошле борбе и бивша одушевљења; 
туденткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомичан.{S} Све 
кој рекли која је стајала као окамењена у киши и мраку.</p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштр 
лу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се све виш 
рати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у 
а биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота 
 стола лежала је мртва девојка, обучена у празнично руво.{S} Лице јој је било повезано једном р 
о жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са тепелуком и либадетом, и, ненавикла  
лоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је би 
огледа је. </p> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без велики 
ли ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и ка 
 тој борби него овако, мирна и повучена у свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћ 
<pb n="98" /> <p>До пре неколико година у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад  
p> <p>-С пута!{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Врата од архиве су била широ 
>- С пута! ...{S} Не сметајте господина у званичном послу. </p> <p>Али, тај неизветрени ваздух  
о је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је оставила Зорка била је тако уска да се чо 
/p> <p>- Нашто губити време! - рече она у себи.{S} - Већ је десет сати.{S} Треба се журити. </p 
аршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног дрвећа.{S} До кафанског зида је била подигн 
наке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он се осећао задовољан и ср 
ар може постојати слободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, 
, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свирепог истеривања из службе, успеха и кат 
ер видите да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде  
страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински позив ни старост.{S} Њено источњач 
 као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, техничке тешкоће и  
уна једне болне резигнације и тако лепа у својој скрушености, као тица која се мрзне.{S} Он осе 
ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које су строго с 
ду ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека тајанстве 
и публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве  
е било с краја једне од последњих клупа у партеру, посматрао осветљену дворану.{S} Позориште се 
се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико с 
великом кућом једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа,  
, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новина 
о и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму  
и у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде п 
 групу дечурлије која се играла кликера у прашини насред пута. </p> <p> Милош је био врло добре 
 на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао неку мир 
 се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, требало би да сиђе једнога дана  
ж треба... како да кажем... да импонира у свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад  
лих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не знајући како, против 
е сети Пере Јагодића, сарачког мајстора у Официрској задрузи, родом из Бежаније... "знате, овде 
руге стране Дунава, светлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље,  
које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних 
узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала  
метриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} По 
д овога се делила њена ретка смеђа коса у две плетенице, остављајући између себе широку белу бр 
 која му је давала одмерености и поноса у тону, он је знао говорити о свему и задобити свакога. 
вота, па је једина лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле,  
{S} Почињао да поштује рад практиканата у архиви.{S} Осећао сву величину одговорности која лежи 
, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са страхопоштовањем с пута секрет 
ецијалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се  
ма оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам  
 као роб, простре пред ноге овог детета у сузама.</p> <p> - Сирото срце, пусти ми да превијам т 
 пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче један чу 
дубоку меланхолију и пустош овог живота у предграђу.</p> <p>Кремић се надао да ће затећи своју  
тала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљиво и полагано, бојећ 
а.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S}  
а за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - рече 
и формата који заузимају најслађа места у љубавним архивима.{S} Млади песник их је имао пуну је 
весео излазак из куће, заједничка места у партеру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, 
 из песме, гурали су га из једног места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> 
пружи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити р 
? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствар 
.{S} Изненадно прошлог понедељника оста у постељи и рече ми да је назебла.{S} Лекар, који је до 
се обазирао, као сеоски пас када залута у вароши.{S} На Калимегдану је општина већ била метнула 
 сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајев 
.{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете једанпут.{S} 
ца?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој прегледао к 
пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак појави као природни и једини закљ 
е су се неколико пута не мењајући ништа у односима између Зорке и Милоша.{S} Ипак се не може ре 
ђе да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим св 
о је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао умекшав 
ромуцавши пардон, промаче поред Кремића у двориште.</p> <p>Милош је био пошао из редакције, са  
фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администрат 
ике воде, и пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, н 
ама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, познавао 
борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепа 
 зујањем мува и несташном игром врабаца у прашини, са мирисима из преоране баште и свим чудним  
да, пријатних брига, живот без туђинаца у својој кући, живот тих и љубаван.</p> <p>Али, задовољ 
а у архиви свога срца.{S} Тачног правца у животу није имао.{S} У њему, који је био још у година 
{S} Постепено, из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао н 
ених снегом.{S} Жута железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се  
зили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном р 
 и Зоркином собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упо 
шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два саст 
 претварао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубав 
едног од наших покрајинских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналази 
 <p> Госпа Селена је била купила колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што ј 
ори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка је би 
ут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да створимо своју кућу и да 
е неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и 
, а жене су мислиле да је врло занимљив у мушком друштву.{S} Сви су се пак слагали да је Ранков 
оствари тај сан, зар да се врати натраг у скомрачење, у горку сиротињу, у свет презрених и глад 
ја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом 
јом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живо 
овео две године, бојећи се сваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је 
а мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те  
 виде колико има лицемерног и рачунског у свој овој површној доброти, обзирима, помирљивости и  
ем... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави 
р; људи су га сматрали за врло погодног у женском друштву, а жене су мислиле да је врло занимљи 
ролетње ноћи.{S} Било је нечега опојног у даху те ноћи, почетком марта, кад дувају јужни ветров 
тво уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и позлаћивало му жалосну спољашњост ово 
изменити.{S} Зар се можеш вратити назад у овај замрли град, међу ове споменике, где људи не жив 
ог <pb n="6" /> издања, још из доба кад у Србији није било железничке пруге - једина књига која 
комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање 
е као балсам живота, претварала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа 
 Куражан дотле, он плашљиво погледа сад у ово жалосно место болести и смрти.</p> <p>Из двоспрат 
 - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекива 
 тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла!</p> <p>Милош помис 
сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у подземној влази и задаху трулих дасака?</p> <p>Све је 
</p> <p>- Извините, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p 
Из свих крајева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејск 
епород</title>, да јој не односи рекорд у патриотизму, прихватила је паролу против Арнаута и пр 
"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима с 
а ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуцима и зарицао се да ће се поправити.</p> <p 
о.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле допирало куцање телеграфа.</p> <p>Н 
глас, <pb n="200" /> ишао из једне собе у другу, тражио непрестано Зорку, говорио јој нешто без 
лош је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није з 
 закрвављених очију, он је ишао из собе у собу.{S} У његовој соби паде му поглед на канабе, пок 
S} Зар нема људи који се воле а не живе у браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала 
ка терена, не разумеју се никако и живе у миру само тако ако је код деце толико поштовање према 
и даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај в 
 лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново  
 улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну групу дечурлије која се играла кликера у 
у поново.{S} Осећао је како га буни све у канцеларији, да му све смета, боде и досађује.{S} Међ 
 ти волиш и да си готов да претрпиш све у име наше љубави.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих  
хтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто 
м кошуљама.{S} Из једне споредне зграде у дну дворишта, начињене од дасака и с белим крстом на  
 за њом се појавише бели пармаци ограде у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређен 
} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То боли...{S} Али, то је сладак бол.{S} Н 
} Ја осећам како те волим.{S} Ево, овде у грудима.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да т 
S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врата.{S} Зорка покуша да истргне рук 
покривачем.{S} Један пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи,  
сао помете и покуша да га поново заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су  
а ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.< 
лободног располагања у осећању које иде у делиријум?{S} Мој драги пријатељу, јесте ли ви икад в 
 нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одс 
е успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо тео 
> <p> - Нек се зна кад газда-Мјајло иде у Биоград.</p> <p>А сад?</p> <p>Они ће се тешко кад пож 
анице, мрак и више ништа.</p> <p>Он оде у свој купе, посрћући, и пусти срцу на вољу да плаче ко 
трошног ташмајданског камена, које воде у дубину парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, не 
 мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ра 
боких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогр 
гледам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром м 
бијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се н 
ашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове, самим својим факт 
е.{S} Ни најопасније заразе ни непогоде у природи не стварају толико зла и несреће као то што с 
света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електр 
би и жалио за њом кад би морао да изађе у варош.</p> <p>То више није био суморан тип собе за са 
окреће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{ 
а.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К., па је уо 
Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је већ пролазио кроз Топч 
би заклопише се, и Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клања 
за мајку покојничину, да јој се то нађе у невољи.{S} Ту се Милош поново изненади.{S} Онај исти  
ао уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га срам да се врати, па пође у варош, иа 
а каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уц 
са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би ј 
ворених, као месечарка.</p> <p>Кад дође у собу и виде да јој Милош ништа неће, она се ослободи. 
ше да траже премештај.</p> <p>Како дође у парк, Милош пође стазом која води на камену терасу у  
оришту, би га срам да се врати, па пође у варош, иако није имао намеру.</p> <pb n="217" /> <p>Н 
а попије коју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </d 
 се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова г 
он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, 
отписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим син 
 Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} 
е налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан 
ма, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и скочи  
иди.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер  
е саме.</p> <p>Како се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вред 
ицу, млада жена осети да је нешто стеже у грлу.{S} Она пину мало воде и настави: </p> <p>"Молим 
евине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевт 
ово градско поље, изгледале су још ниже у светлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градс 
си ни за свирепство без кога се не може у великом свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, она 
и се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као бића привилегована.{S} И то ме муч 
ио се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду  
вој куфер:<pb n="246" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} Т 
 њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, питомина, варош, растур 
е могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да пл 
еш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га исп 
ог успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици позивао писца да га интервјуише, обећав 
 потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче једна психолошка против 
и напор за мир.{S} Она је мислила да је у своме праву и није разумевала један карактер другачи  
алеко, начини један полукруг, као да је у манежу, прескочи железничку пругу, у галопу заобиђе п 
и, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео јед 
алаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико.{S} Људи имају по 
/p> <p> Смела и слободна машта, која је у мраку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје таја 
рати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Мило 
ала стан њеног драгана.{S} Загледала је у књиге, набацане на једном орману.{S} Посматрала је фо 
о писати о њима.{S} Моја душа остала је у Београду, моје биће је расуто по обалама Дунава и Сав 
S} Моја мајка је болесна.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућ 
на светлост сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, пре 
, једна тајанствена сила инсталисана је у души поред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би  
249" /> Срећа није изван нас.{S} Она је у нама.{S} Љубав, самопрегоревања... ето, то је једина  
еко, ти си близу мене.{S} Твоја душа је у мени.{S} Ако ти каткад затреба, не тражи је; то ће би 
ад код <hi>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посеч 
р донесе једну лојану свећу и забоде је у пикслу на столу.{S} Њена слаба жута светлост паде на  
, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете на врата, да одбрани 
{S} Долазила му је воља да пуши, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа 
 мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком тежи него жал 
ече ништа.{S} Она саже главу, зарони је у руке, и оста тако непомична.{S} Тек с времена на врем 
али Кремићу је било лако разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је би 
ох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави твој бол већим него 
<p>Милош је био тако исто млад; и он је у срцу имао један извор нежности, али га је он угушивао 
аност смрти.{S} Један мали рак мрдао је у замршеној кестењастој коси.</p> <p>Милош га спази, пу 
. зашто се толико забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису 
.. треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.< 
и и они живе, они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљ 
дског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритов 
аш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, та 
изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је општина помало облагорођ 
 један низ остарелих јабланова водио је у Топчидер, који је почивао остављен и мрачан; у њему с 
де је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ослушните! - рече војник. </p> <pb n 
а.{S} Пошто је проћердао све, ступио је у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког жив 
 бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах нове радост 
јој трагове година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, злат 
јеш, - благо је је корео Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доист 
о је бедна срећа кад је грешна, како је у њој свака радост пуна горчине.</p> <p>Милош, давно од 
рчи да заустави воз.</p> <p>Ах, како је у том тренутку Милош Кремић зажелео да <pb n="144" /> ј 
ролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S} Груди су се 
илош је погледа.{S} Њено лице сијало је у руменилу последњих зракова дневне светлости.{S} Ветар 
ветарац.{S} Једно јато жаба крештало је у некој бари.</p> <p>Зорка не трже своју руку.{S} Лаган 
ло као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу 
тесно везано за њену младост, отишло је у мучним тренуцима.{S} Остао јој је само тај брош, тако 
ћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се  
S} Једна од њих јесте и осећање: оно је у извесним случајевима много сигурније него разум.{S} Д 
 тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако коснула Ми 
те паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем дошао до  
оност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> <p>Миле, 
 је Милош био <pb n="72" /> навикнуо је у Београду, овај салон му је био сјајан, те није примећ 
 мајком.</p> <p>Она много бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, М 
 да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као госпо 
{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић је у свесци својих песама вајао један бледолик женски проф 
ја, - тепао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш? 
оја се одиграла на бини изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је пи 
 Та тајанствена природа прилазила му је у помоћ и правила га непобедним.</p> <p>- Милошу... ост 
 две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје љубави.</p> <p> - Ох 
лу госпођице.{S} Кремићу се Љубица није у свему допадала, али, ипак, никад не би споменуо Драгу 
е загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково 
у је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле 
које су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећа 
 школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак да поједе парче проје и сира, које му је 
голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад би <pb n="121" /> се могло загледати 
 да сазна тешку загонетку која се крије у пропадању толиких карактера у нашем јавном животу, тр 
 Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да  
ност повода њихове свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечно 
 и пролазном љубавном расположењу, које у себи садржи непомућену васиону наших снова и жеља, те 
 амбису који се, пре а после, појављује у тим мислима.</p> <p>- Свет ће се загледати кад нас ви 
неће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена поста 
верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам да ме ти волиш, јер си ми дала с 
бледелом плавом бојом, и од оне прилике у порхетској рекли која је стајала као окамењена у киши 
се зна за нас, ми лутамо из земље Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Ам 
онички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су остали 
жни ветар је завлачио своје младе пипке у њену косу и од кестењастих праменова правио романтича 
еју.</p> <p>Зорка је била спустила руке у крило и посматрала један облак, који је рубила све ви 
тно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твоје дуге косе, тако благе и светле.{S} Али, највише 
љао је руке, нервозно прегледао белешке у свим новинама које су писале о <title>Сфинксу</title> 
 мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зо 
радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да ш 
 говориле, у исти мах и гласно, гледале у плав пролетњи ваздух, пун добрих нада и љубавних обећ 
јмањи знак борбе.{S} Столице су стајале у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице. 
ришта.{S} Остале три стране су остајале у пепељавој сенци, која је још више појачавала дубоку м 
авлађивао сузе које су му се већ сијале у подадулим плавим старачким очима.</p> <p>Кад се Милош 
брази били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте 
белим стазама које су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} 
} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ватри, а глава тежила као да је од олова. </p> <p>Мил 
ле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је скупљала крила, вукућ 
будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Тр 
ло се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва дунавска вода, назирала се у с 
тајанствене облаке који су пливали доле у дубини воде.{S} У том и Милош обрати пажњу на бару и  
мирне белуцаве рукаве и ритове, обрасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо 
Бојке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најм 
 и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле изнад своје земље.{S} Нешто нат 
о ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука  
аголица их и очеша, па после отрча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кул 
еплетане конце око прозора.{S} Још даље у мраку видела се нека нејасна кугла светлости која је  
рата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуца на вратима Милошеве собе.</p> <p> 
кораку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су  
ство, провлачило се кроз разапето рубље у једном ниском дворишту, пробијало се кроз неопране и  
и цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први дим, несвесно по 
ко тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у сивим очима госпа-Селене.{S} Она зграби Зорку за обе  
је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за смрт, она је цен 
ш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам нешто да проперем, - рече му мајка и  
ћа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало својих лепота, које су замењивале пролећне 
ви, који су излазили с времена на време у овом листу, обично о каквом великом пролазнику, налаз 
треба.{S} Већ досад сте стекли лепо име у нашој књижевности.{S} Али сад, кад сте избили на широ 
мић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који  
поново ту да тражи, да моли да га приме у те неизветрене канцеларије, да се помеша у ту гомилу  
а, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, да и 
ри, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од 
стајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни 
 ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за пакост, никога није могао наћи.{S 
рава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не треба очајавати.{S} Све ће то про 
к који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи рачуна куд их може одвести њихова 
и ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му продирали у дубину срца 
заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад уст 
баци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао буквар и копирајућ 
е тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те н 
, безбрижно су ишле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> 
и уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све више и интимније.</p> <p>Године кад се до 
ана у дан, из месеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и но 
ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За Лијевљанима су отишли Јањићи, Каљевићи, 
авијало се око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p 
 је седео редовно је повлачио панталоне у колену, пажљиво марамом брисао сто где ће наслонити р 
бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког у 
е груди испуне пијанством и да се гурне у какав занос.{S} Али, из збуњене ноћи њене прошлости н 
и пуно неке веселости, отмене и жалосне у исти мах.{S} Испод врата јој је стајао један једини н 
 задене за појас пиштољ, мекинтош метне у теркије, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши нату 
едао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза 
ој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решав 
зумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и  
е само нежно држање испод руке и тикање у говору кад су насамо.{S} Милошу је то било довољно.{S 
аду и лепу, која би ти олакшала ступање у живот.{S} Због тога се осећам срећна кад могу овако д 
 ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас ставља наша љубав?{S} Нећемо ли ми бити као  
т ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао је одмах после Ла 
ражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљ 
"Па, пиши ми..." </p> <p>Кремић се попе у вагон, погледа да ли су све ствари ту, па сиђе.{S} Ра 
х нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, у 
али брата и сестру, играли окретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица ма 
жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> <p>Ве 
а и могућности да свој таленат претворе у вредност.{S} Они су тако извршивали духовно самоубист 
, коју је нарушавало само пуцкање ватре у пећи.</p> <p>Кремић отури књигу и рече испрекидано:</ 
у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{ 
старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика со 
рца прекидају све вештачке везе и да се у дубини њихових бића развија, наваљује и осваја нешто  
хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Каж 
е да јој метне руку на раме, загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је 
је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ва 
теже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуштајући најслађи, први 
је одређено за кондуктера, и загледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор 
овек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух који је треперио испод њега.{S} Он осети  
 наслони се на његово раме и загледа се у његове очи.</p> <p>Они осташе неколико тренутака тако 
- упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>-  
лтурне земље, - рече Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у  
и је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо с 
азивала другу.{S} Његова мисао, која се у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно  
а.{S} Крупна румена ружа пресијавала се у крв, расцветавала се на њеним још неразвијеним грудим 
 Драгутин.</p> <p>Једна патка брљала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али  
пуно оне болне резигнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се 
је текла сва дунавска вода, назирала се у сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчев 
та железничка станица у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни 
 топлота мартовског сунца претворила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се с 
ла панорама дунавских обала облачила се у празнично руво и веселила се. </p> <p> Супротност изм 
раку дизала куле по ваздуху, повукла се у своје тајанствене путове на прву појаву стварности. < 
аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситуацију.</p 
p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био доб 
, која му је била тако пространа кад се у њој играо клиса, изгледала му је сад тесна, а башта,  
>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од једне жене, ма и вољене 
 подели судбину свих капута и савије се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади п 
е сијало.{S} Пролистало дрвеће, које се у ранијој киши и зими није ни примећивало, мамило је мл 
.{S} Муче се осредње муке.{S} Верује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само сп 
ривеног извора светлости и преливале се у метал, док се њено лице руменело све до слепих очију  
живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен живот је би 
су се из вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина ј 
лостиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих 
х обухватише се око паса и загледаше се у провалију.{S} Ко зна докле би они остали, гледајући у 
бише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је Зорка отворила очи, више ње 
дњег звона! - рече му Драгутин, који се у тај мах нађе поред њега.</p> <p>Милош се попе у вагон 
поста тако бледо као јесењи дан који се у том тренутку с муком провлачио кроз облаке.</p> <p>-  
главу.{S} Њене очи беху суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба,  
ну децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{S} Она се руменила у  
, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да 
тињства, гурали се кроз свет, мешали се у говор гомиле, весело ступали по туђим кућама, изиграв 
ја је дрхтала као капља живе, губили се у недоглед безимени ритови по Срему и Банату.{S} Испод  
лица маскама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које  
по време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себи допадам!</ 
орка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе такву как 
арода, раширити своје знање, вратити се у своју земљу и предати се сав поезији, јавном раду, ст 
дана сешћу и ја на тај воз и одвести се у стране културне земље, - рече Милош и загледа се у Зо 
аједно, држећи се испод руке, љубећи се у сенци каквог дрвета и говорећи о будућности.</p> <p>  
а група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се приближили за то време, за тих 
озио ка непознатим земљама, надајући се у дну душе награди за своју љубав.</p> <p>Једна локомот 
 можемо другаче волети него надајући се у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наш 
 Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промицали густи о 
. </p> <p> Милош се брзо свуче, баци се у постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштав 
ајо... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што 
ред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцеларију без збогом 
азио намрштене послужитеље, загледао се у празне очи практиканата у архиви и склањао се са стра 
 варнице и куглу светлости, загледао се у путнике, и ништа није видео.{S} Његов свежи бол испуњ 
 руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском огледалу и дивио се сам себи.</p> < 
их бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов разговор, питао их за објашњење какве новости к 
 сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му ј 
о жагор, а мирис воштане свеће губио се у мирису од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с  
в дим, полако, не журећи се, и губио се у бездан бистрога ваздуха. </p> <p>Зорка је посматрала  
 што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној несвестици.</p> <p> - Ранковић мора да по 
ту, који је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групиц 
едан прост, а отресит војник налазио се у служби при том бунару.{S} Он им притрча, откључа капи 
 прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и жудео за љубављу једног бића кој 
дух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се н 
ко се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га извесна неугодн 
 себе.{S} Бити и једно и друго крило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лак 
>- Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и п 
помешан од среће и жалости, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до 
 n="175" /> оставља кућу сударале су се у његовом срцу, те га правили равнодушним према свему.{ 
 врба и неједнаки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освеж 
мех одмах да све иде на горе, вратих се у собу, те се брзо спремих.{S} Око осам сати твоја газд 
о рамена своје драгане.{S} Он се занесе у њене очи и дивљаше јој се као да је сваког тренутка о 
паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена  
усти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магловитог, лаког и блиског 
 <p>Кремић ово није никако очекивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тица 
љу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје  
} Кондуктер нареди: </p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Гото 
о што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S 
ка дошла код њега, и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека ц 
ола пред позориштем, оне сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галери 
гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</title> 
ћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад к 
ан.{S} Зар не видите?</p> <p> - Легните у вече раније, па ето вам здравља! - изобиловао је уред 
оке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао  
 ђак је! ђаци су ђаволи!{S} Ступили сте у живот, где нема више испита, али где и најмања ствар  
озоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и баџу.</p>  
/p> <p> Зорка се замисли, па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не 
е тада себи допадам!</p> <p>Зорка прште у смех, и, још се смејући, запита:</p> <p> - А јеси ли  
 је распремала кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књи 
ове величине ствари и племените мирноће у свој овој природи, тако великој и тако видљивој, они  
х персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само им 
ачају, са бројаницама у рукама, од куће у кафану и из кафане кући.{S} Тек да их жеља мине, они  
ема прозору се сијао кров приземне куће у дворишту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде 
дивље га је терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му: 
>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци,  
 запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како планови 
одног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирили с непоштењем, с 
ајзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi> 
 том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним ст 
ви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзирима.{S}  
и и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, а 
 Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у ф 
ву светлост новог светлила и вукло срце у занос и песму</p> <p>Сунце је наваљивало и на прозоре 
се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај моменат већ наступа код вас. 
овезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло 
е стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме драгану и гледаше г 
едем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу капију.</p> <p>Кад се коњ и 
у Милош, наљућен.</p> <p>Куче се одмаче у страну, стидљиво подави реп и остаде тако, посматрају 
ва.</p> <p>То је било вече, једино вече у години дана, кад београдски Јевреји отворено показују 
е са Зорком договорила да изиђу то вече у пратњи Милошевој.{S} Кремић је позвао и Драгутина, да 
вори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, мршаву као ка 
ну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који весело бруји ок 
p> <p>На те речи, Зоркино лице се обуче у свечану строгост једног мртваца, и тако оста до краја 
вим поред тебе.</p> <p>Они се погледаше у очи.{S} То се гледао вечито несложан љубавни дует, чо 
места у друго, док га најзад не стрпаше у администрацију.</p> <p>Ово одељење се сматрало на бео 
ле, а младићи <pb n="66" /> који осташе у Београду после ових интимних катастрофа тражаху један 
 улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> Тамо се осећала друга атмосфера.{S} Су 
оницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у <title>Препороду</title>, - одговори Милош, па продуж 
вали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви с 
претпоставише споредне стазе и загазише у мрак.</p> <p>Кроз тек олистало грање видели се зелени 
први пут видели?</p> <p>Кад се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кол 
људски кораци.{S} Милош и Зорка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом д 
о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који 
ођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Белог Орла</hi>.{S} - Једну к 
 пара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, 
 његове замишљености, све док не дођоше у железничку ресторацију и поручише по кафу.</p> <p>- Т 
ного другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те позн 
ного другог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те позн 
на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песник љубави 
е се сви, с комшинкама заједно, кренуше у Кошутњак.</p> <pb n="100" /> <p>Милош и Зорка нису се 
убаца.</p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутр 
а у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један прост, а 
таб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које праве  
толико и не познајем, - прогунђа Бурмаз у своју браду.{S} - Људи нашег света су готово сви свир 
улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе дем 
пи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем.{S} Она је  
јем се палиле звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </di 
авао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце 
</title>, једва су изнела три ступца, и у редакцији је владала она најтежа атмосфера за новинар 
ики магарац, - прекоревао је он себе, и у глави тражио речи и стихове да опева у једној краткој 
они би пружили једно другом обе руке, и у природној потреби да заштићују једно друго, они би се 
.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала тим становима ситног поколења, пад 
Као одговор, дворана загрме још јаче, и у гомили разноликих гласова разумеваше се само једно ог 
м широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао ку 
 њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку <pb n="82" /> разумеде ту баснословну хр 
 чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто  
варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на 
 текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{ 
тела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама обливаше поново задобивену срећу.{S} Милош се  
S} Њена нога прелазила је њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један ка 
ио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке за свој живот, али смрт је била тако  
о од својих руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота,  
лањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је бујала тајанствена сила, мрачна и немирна, на 
зија драме била је готово потпуна.{S} И у сјајној дворани Народног позоришта се зби још једна д 
а грану.{S} Сунце више није пекло.{S} И у бистром ваздуху се осећао први дан јесени, иако је јо 
амо немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се вратиш да се превариш.... и  
илазила је из ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Креми 
S} Па и на својој капији, степеницама и у трему, они су грабили оне кратке моменте кад нико не  
посматрао свечану собу Зоркиног стана и у главу му се пело неко топло пијанство које му је дава 
им зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад ос 
мног одушевљења.{S} По природи ћутљив и у најинтимнијем друштву, он би се сад распричао и слатк 
пицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школс 
 је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неког непојамног одушевљења.{S} П 
у Зорке просте, природне, госпоствене и у исти мах веселе и одушевљене.</p> <p>Из тог посматрањ 
ковитом тротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричн 
у родом одатле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пази 
Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје мисли.{S 
ремићу би јасно да га је видео Богдан и у својој наивности испричао то осталим сарадницима.{S}  
 живот.</p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможив 
љупким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва 
ила у врх света и власти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које  
/hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живо 
 људи са којима живимо одавно заједно и у пријатељству, а никад се с њима нисмо разговарали иск 
ао јој је Милош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>О 
ама, дисали дубоко и губили се у свет и у ноћ.</p> <p>Око њих је кључало весеље, које је извира 
олитици.{S} Припадали су једном клубу и у њему били најинтимнији.{S} Заблуда је мислити да инти 
а лета био свршио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Госп 
ности које заљубљени воле да одређују и у најситнијим својим плановима.{S} Било је све готово,  
убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се све 
 на овом пропланку, поплаши се од њих и у дивљем бегству сјури се низ брдо.</p> <p> - Ја не мог 
p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Милошевој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се  
пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима помоћ од ј 
 беласа у врху котлине, па се онда губи у гране непоткресиваних врба и јова, провлачи се брзо к 
илош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо до 
 одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више 
сантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Ту 
ић се не могаде задржати него је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око вр 
 фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> <p> - Здраво, здраво...{S} Велизаре!</ 
мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да сврши 
ки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> 
не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Продали смо кућу...{S} 
те је Зорка дирала свог драгана да живи у бамбусима.{S} Један јектичав келнер кашљао је по вазд 
скупоцени, ретки и разнежени, допадљиви у своме последњем напору да наличе на пролеће и младост 
рпјети!</p> <p>- Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети 
говора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, али се млади човек не поб 
>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <title>Нове Слободне Пресе</ 
 Кремића из виђења.{S} Знала је да ради у <title>Препороду</title> и да је песник.{S} Његови ст 
Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p 
х утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на место које је одређено за кондуктера, и з 
 човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави само једну епизоду.{S} Он поклања овој  
тепенице, необојен дрвен трем који води у Зоркину собу, њену собу сасвим белу и најзад она... у 
поимам: откуд то мора да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да ос 
љубав, права љубав, која неминовно води у брак.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узим 
шу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} 
ина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад погађа једног дана.</p> < 
сти, о животу, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{ 
у је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.< 
ма, али не и срећи, јер се срећа налази у дужности и пожртвовању...{S} Пожртвовање је срећа, го 
 дну срца да се решење загонетке налази у то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукопис 
оје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек 
тила погледом Милоша кад изјутра излази у варош, интересовала се да сазна што више појединости  
н дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру  
и су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњицу.{S} Они су били дубоко 
овека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једва је ч 
еоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље и ведрог неба, потр 
а... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру непријатност  
е праве, највише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека  
рница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранст 
 неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и ка 
 како трава расте и да нов живот струји у природи.</p> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван цр 
ежене земље и ведрог неба, потрча Зорки у сусрет, да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу 
 весели и поносни, не скрећите слепачки у ћорсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ства 
} Још ми рече да је нешто говорила, али у ватри, и да је рекла:{S} "Ја знам да ме ти волиш, Зор 
а другог.</p> <p>Милош ју је жалио, али у исто доба он је био незадовољан.{S} Осећао је да он т 
дих банкрота, који су се још задржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким место 
на.{S} Али, он претпостави да се извали у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је сл 
 задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута умор 
ећи се једно другоме, они су се гледали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - за 
оји су остављали рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред  
- рече му она благо.{S} - Ми смо запали у један теснац, то је истина.{S} Али ми не реци да се и 
су успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго неш 
адали су косо на воду, те је претварали у велико, масивно огледало.{S} На бари се огледало цело 
е видело по месту које су били изабрали у дну парка, које не посећује нико други до каква гувер 
природне афоризме, који су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и с 
 некаквим поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S 
кет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад била у 
S} Могли смо мирно живети да смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волел 
дузимача.{S} Међутим, радници су остали у својим старим земуницама, јер је кирија била скупа.{S 
заштићују једно друго, они би се стегли у грчевити загрљај, у један од оних најслађих загрљаја  
лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у својој кући.{S} И даље... тај свет на 
је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осети како му  
 троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После би опет заћутала, и кад би 
 је дивна... </p> <p> Њих су двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да из 
ми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у позоришту, између Зорке и Милоша није се ништа нарочи 
и београдске тврђаве, који су се губили у киши од снега.{S} На југу се белило Баново Брдо, по ч 
несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сум 
 степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као мандарини.</p> <p>Одаџија Ј 
чником продавце новина који су долазили у административно одељење и давали обрачун од јучерашње 
апут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, тако ре 
очи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да прегледа ц 
у и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</ 
ина ових људи, тако младих, тек ступили у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на  
 кад би твоје бледолико лице претворили у белину алабастера.{S} Ја волим да твоје очи остану тв 
једном од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар 
ли су бестрага, пропали у мрак, замакли у гроб и заборав.{S} Живот је друго нешто.{S} Око вас с 
<p>Драгутин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с 
> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Сунце је сијало.{S}  
.{S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи 
да!...{S} Видиш, Богдане, кад смо дошли у Београд, мало помало, ми смо заборавили ону нежност к 
p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{S} Пожуримо се, јер ће наше комшинке проћи воља 
Ти се вараш.{S} Свет значи много.{S} Ми у њему радимо, зависимо од њега.{S} Он је кадар да нас  
н Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове к 
иха, желела је да њих двоје остану сами у својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, 
 али нисам могао... како да кажем... ни у сну сањати да ти можеш онако нешто написати.{S} Оно ј 
рече нешто.{S} Та реч није постојала ни у којем језику.{S} Она је била избила из дна груди, сам 
ве две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи  
штао га у друго.</p> <p>Али се Милош ни у статистици није могао задржати.{S} И као оног Гашу из 
 се с равном обалом на супротној страни у бескрајну морску пучину.{S} У пристаништу горео је са 
 преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љ 
мера да који стари мераклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није 
беђења, те су тако били сви изједначени у погледима на свет, живот, друштво, државу и народ, ов 
астанак, те осташе да суде.{S} Повучени у кујну, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку 
Једно време, млади песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, т 
емић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и своје 
 приведе једном дрвеном столу, који они у почетку нису били видели, отвори једну књигу, извади  
ржњи.</p> <p>Једне вечери седели су они у Зоркиној соби.{S} Милош је држао главу над књигом, а  
н иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић 
пријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљ 
о права и да се још није решио да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве ко 
су од дувана и пива.</p> <p>Милош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расп 
 окренути.{S} Мали број судова и ствари у њој показивао је да ту живи једна скромна породица, а 
на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме ништа,  
ш помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте нису у с 
; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерал 
 вољу, њену последњу молбу? - проговори у Милошу његова савест.{S} - Она се жртвовала за твоју  
>Кад сврши писмо, млада жена га затвори у коверат и стави адресу.{S} Тек тада она диже главу.{S 
 <p> У његовој машти, Зорка се претвори у једног доброг анђела, који му долази да га милује, да 
 све опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту  
држати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси старији још коју годину!</ 
ћив осмех, ова непријатност се претвори у љутину.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{ 
 волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него д 
 техничар реши на брак и драму претвори у комедију.</p> <p> - Карактер јунаков је оцртан снажно 
 је готово све. </p> <p> - А одрасла си у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се з 
све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја 
у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Лаку ноћ, лоло; спавај сл 
самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, о 
 и појединости.</p> <p>Ја знам да си ти у мислима поред мене и да ме разумеш.</p> <p>Ја сам про 
ш.</p> <p>- Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка ј 
живот ће бити леп.{S} Ја ћу те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстич 
једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Начинићу ти кућу пријатном, да ћ 
н пољубац.{S} Доцније, ја ћу ти га дати у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђ 
- мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њеним очима?{S} Ах, само да не будем смешан! </p> <p> 
." </p> <p> Он не смеде одмах погледати у Зорку, већ се задуби у слова, као да је из њих хтео п 
јутра.</p> <p>Нико није могао посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од он 
не може доћи, те се решавао да се врати у варош, кад се Зорка појави иза првог ћошка. </p> <p>О 
ше и овај мраз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновниц 
рна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас.{S} Тв 
а сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или о 
ивот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па се реши  
груб и незанимљив.{S} Требало је седети у мрачним магацинима, који су, неосветљени и решеткама  
ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ја их с 
 ово писмо.{S} Ранковић ће ми га однети у пошту, тако да још данас оде, јер поштар недељом посл 
 родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том тренутку 
ти, као тица која се мрзне.{S} Он осети у њој једну природу тако сличну својој, природу дубоку  
Милош погледа за тим возом.{S} Он осети у души једно оштро нестрпљење на путу своје судбе и жур 
а човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се решење загонетке налази у то неколико  
рошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, д 
, и није веровао да ће за два дана бити у Београду, сићи на онај исти перон који је оставио у с 
оже имати да поједе и попије, може бити у свему задовољан, али је он већ свршио свој живот и жа 
 мислити да интимни другови морају бити у свему једнаки.{S} Изгледа, напротив, да се могу здруж 
ба рада, помоћи и савета.{S} Ја ћу бити у вароши где сам рођен, у свету који познајем и који ме 
некуд.{S} Само још три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати  
ктивама положаја који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави з 
 добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредно.{S} За 
ва, те је поета почео непрестано тужити у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" Т 
p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и пружи му табакеру. 
 на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели и поносни, не скрећите слепачки у ћо 
е од мене: ја се не могу поново вратити у сиротињу.</p> <pb n="214" /> <p>Зорка не рече ништа.{ 
ајбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале његових личних интереса.{S 
ли сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, свирепи.{S} Али се б 
ревити тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и ком 
м више што је није могао ничим спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао  
ви једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p> <p>Из со 
во три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</title> а да ниси забележио једну пр 
се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети св 
ту, давале су овом малом тргу светлости у изобиљу и претварали га у великоварошки крај.{S} Кола 
 је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су били врло нагли.{S} Он је патио. 
достајало сад овог ломљења из крајности у крајности, и он је осећао једну дубоку празнину око с 
от и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност, из разузданог весеља у истински живот, из ж 
у истински живот, из животињске лењости у очајну радљивост.{S} Није се знало још ко ће однети п 
 око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да спава.</p> <p> Кад мајка отвори  
ице.</p> <p>Столови су већ били метнути у малој башти пред кафаном.{S} Почадиле сијалице су осв 
 газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге  
али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно м 
жа тај поглед, јер је осећао да ће наћи у њему само своју слику, и продужи разлагање о овој фра 
Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом  
остан.{S} Једина срећа коју можемо наћи у њему јесте љубав.{S} Кад ње нема...</p> <p>Не, није т 
м жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој новој соби.{S} Твоја искрена <hi>Зорка</hi>"</ 
и дани, једући тако самог себе и живећи у овој мирној паланци.коју ништа није трзало из њеног м 
тичав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио  
и у суву сагорелу траву.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице,  
нских приповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан  
<p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, на белу р 
ћне бесмислености.{S} Да није морао ићи у редакцију, он не би излазио из собе и ту би остао скр 
јка је стално на опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жа 
тима и обећање да ће опет заједно отићи у позориште - све је то пунило Милоша добром надом и ра 
само да не бринеш ништа.{S} Она ће доћи у петак изјутра.{S} Надам се да ће те одобровољити за ц 
 сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} 
ли бечки меланж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, п 
 се поднимио на десну руку и, гледајући у крај обале, предавао се сав своме неодређеном осећању 
} Ко зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довел 
х досад нисам никад видео.{S} Гледајући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, тала 
! - говорила му је млада жена гледајући у његов портрет.{S} - Ја сам љубоморна.{S} Ја нећу да с 
 на Милошево раме и занесе се гледајући у плаву ваздушну пучину која се таласала испред прозора 
лаве покојничине и, нетремице гледајући у лепо лице свога детета, грцала и питала се изгубљено: 
ала озбиљно и свечано.</p> <p>Гледајући у мајчину блузу од јевтиног порхета, у те пријатне и по 
је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле волим и осећа 
у вечност наше везе, у брак, и верујући у сигурност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог сво 
бљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неостварљиве жеље <pb n="115" /> с 
 и ружне, без довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост  
ију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једне споредне зграде 
и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Св 
{S} Поред пута су струјали мутни потоци у виду малих водопада.{S} Са истока је свитало.{S} Око  
се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у 
едале су се сад, можда за први пут, очи у очи.{S} То су се гледала два наша поколења; једно чин 
лећа.{S} Гледајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари  
је су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У једној ложи прве галерије Милош  
ут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала на сунцу 
>Два заљубљена створа гледали су се очи у очи.{S} Њихове душе, које су дрхтале под једним дубок 
та.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају 
ознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште д 
.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од  
дно пред друго.{S} Они се погледају очи у очи.{S} Њихови се путеви сједињују.{S} Сваки тренутак 
адра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, али да нам створи ваздан непр 
оцнила.{S} Претила ми је да ће да скочи у Дунав ако наставим да се састајем са тобом.{S} Ја је  
ајући ниједне речце написане, она скочи у воду.{S} Кад су притрчали неки војници и извукли је и 
ребренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове цр 
ас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу продужи:{S} - Мислим да се познајете: 
езу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и грађанског живота, они су сви осећал 
.{S} Нарочито код нас Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад 
едне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи овог детета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шт 
еба једна сигурна зарада, један положај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критича 
убили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кув 
а буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једно познанство ч 
овек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да неће 
S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећарску соб 
убави према мени.{S} То није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} К 
дили у овим приликама, испадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{ 
о му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини 
 му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били  
ам од својих речи. </p> <p> За тренутак у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се дец 
S} И тада долази момент, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа 
ружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћутање 
ила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и ствар 
ој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи да је  
ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, заборавивши  
вим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си  
ту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p 
а и њихао један талас светлости.{S} Тек у дубини видело се нешто празно, мрачно и загонетно као 
ко оста до краја представе. </p> <p>Тек у тренутку кад при свршетку драме јунакиња, да би се ск 
још... како да кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за  
орава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писати брже. < 
ко зове.{S} Најзад се то сврши и радник у реденготу поче делити пошту. </p> <p> Милош је радозн 
рки да се иде кући.{S} Али, онај радник у реденготу, Пера Јагодић, салете госпа-Селену ласкавим 
ђу обрва и говорио да је њен сопственик у великом послу.{S} Ово лице које се среће само у велик 
ирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, би 
ена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би заборавио на свет око себе, 
азама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и Зорка се нису  
 и жеља, тешио га је и претварао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умр 
Ипак, ти ниси мање мој најбољи пријатељ у овоме свету.{S} У моме сломљеном срцу има сада места  
а сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је слатк 
е, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати 
ти сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади  
видиш како је скупоцен и леп... тај рам у којем је слика мога драгана.{S} Јеси ли задовољан, др 
о видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S 
м овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом крају, земљи, <pb 
ас: спавај слатко, сањај и мисли да сам у твоме наручју.{S} До виђења, ја те стежем на срце, мо 
ругог.{S} Све је мирно око мене, те сам у мислима сва с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, шт 
г сродника, изгубити мајку и остати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с п 
те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје груди и даје 
на тебе.{S} У тим мислима ево дошао сам у своју собу, да ти пишем и да те развеселим.{S} Твоје  
воје даме до њиховог стана и ступио сам у своју собу, осетио да се те вечери десило нешто што ј 
{S} Али, ја сам био сам, страховито сам у овом великом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек,  
им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу поверљиво.{S} - Станимо 
порода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклук... т 
моје срце ме боли, врло боли, ја осећам у грудима једну дубоку рану.{S} То је рана од нашега ра 
н-Кремићу, мени је незгодно да се мешам у ваше личне ствари.{S} Али, опет не желим да моји сара 
ико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црного 
стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћу заборавити.{S} Је ли, мој животе 
у:</p> <p>"Око пет сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не зна 
ом пролазнику, налазили су топао пријем у њеноме срцу.{S} Њој је годила сентименталност двадесе 
па и више ако је могућно.{S} Ја верујем у тебе као пустињак који верује у свог бога; ја и знам  
 код њега јако развијено раним ступањем у живот и борбу.{S} Он се ломио из крајности у крајност 
човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посматрао је људе као послове.{S} Све разумет 
раво.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим... како да кажем... поред живота 
боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима по твојим благим очима, плавим као парче неба 
ности.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео се у једном излогу дућана, 
 је болно јецала: </p> <p>- Ја не видим у будућности могућност спасења за нас обоје.{S} Ти или  
нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна девојка је плакала поред мене.{S} 
 али ја више волим да се овако заклоним у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам 
ајближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црни 
ћају ме једне слике коју ја давно носим у срцу.{S} Боже мој, кад смо се ми први пут видели?</p> 
ни ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба кад сам био ђак, живео без ичије помоћи и би 
а матора жена, која је већ једном ногом у гробу, завиди овој срећи своје ћерке и жали се што он 
а изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Н 
а кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, на лево, марш, кас!</p> <p>Пошто га 
S} Зорка је ишла са још једном девојком у друштву, те Милошу би лако да је заобиђе и продужи пу 
рио је он себи, кад се враћао са Зорком у варош.{S} - Ја јој ништа више не тражим.</p> <p>Али,  
оришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијали 
Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посматрао се у великом кафанском ог 
ма од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, дебатовати лична и начелна питања, избегавати 
 белим прслуком и ћилибарском муштиклом у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у < 
Остало друштво седело је за овим столом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело ме 
о, са своја два друга, за једним столом у <hi>Москви</hi>.</p> <p>Њих тројица су били из једне  
 тврди као кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу пол 
...</p> <p>И Милош, каогод Зорка једном у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p>  
вом.</p> <pb n="176" /> <p> Са ведрином у природи разведравала се и Милошева душа.{S} Певушио ј 
илош би пожурио кући, с једном горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га 
 је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше једно до друго 
оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по туђини, 
о главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Свет је ул 
је ово виђење са оним Милошевим говором у <hi>Москви</hi>, па онда погодио све. </p> <p> Младом 
рав и одрастао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити јо 
..{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубима, и... госпа Селена... је ли то баш била госпа  
ао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} Пријатна свежина дизала се из воде која  
 гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прек 
у годину свога живота.</p> <p>Са свећом у руци и закрвављених очију, он је ишао из собе у собу. 
ико допушта, јер мисли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одг 
ло што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је  
а и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између 
; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} 
евљавала, млади песник, озбиљан и тужан у исти мах, био се пресавио на старински сто њихове вел 
ма и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала к 
ога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, сто прашњив, постеља п 
ваког првог у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник < 
рочито није било догодило.{S} Несигуран у себе, он ју је стално избегавао.{S} Прекодан није дол 
S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у животу и имајући једну болесну склоност да све преуве 
зика.{S} Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко  
.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ј 
е на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој 
ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађаји ишли на руку, који 
унско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка западу и п 
аве.{S} Доцније је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог 
асарна, а пре месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, 
тих мисли трже Кремића телефон, смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет админис 
есто неколико кратких месеци, где је он у ствари живео живот, оаза песме и снова, стан његове с 
у његовог и Зоркиног бића.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нек 
воли.{S} Волим и ја њу, - говорио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари 
/p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не говорећи ником ништа. 
ће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душу.</p>  
ј се као да је сваког тренутка откривао у њој по једно ново лице.</p> <p>Око њих је била дубока 
... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да кажем... ни  
 дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у излог једне посластичарнице.</p> <p>- Погледај у очи  
и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се све више откривала, пос 
у је држао, поново је поднимио и гледао у изрецкану обалу Дунава.{S} Срећа долази изненадно; он 
 час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по којој су љуске од креча и пукотине прави 
о добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што г 
и решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физио 
забавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је  
раја на крај вагона и несвесно загледао у понеки купе, из којега су допирали весели гласови.</p 
поглед на сам град, који је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци  
брзо трже, спусти ствари, које је држао у руци, на калдрму, и загрли своју драгану нежно и боле 
 пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још ни 
ру, Зоркина торбица коју је Милош држао у крилу, долазак Драгутина Ранковића који се Зорки није 
необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би морао да изађе у ва 
авном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџини 
је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштв 
рба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао  
Срему и Банату.{S} Испод тога мора, као у неком огледалу, зеленила се Авала и Кошутњак, белио с 
се, преласних очију и леденог лица, као у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас виде 
 викну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n 
му светлуцале <pb n="229" /> благо, као у млекаџиског коња.{S} Гвожђе на дугметима његовог реде 
ијала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутро 
хвати писмо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и 
је долазио, али од оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан. 
це су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих 
чи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S 
ионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер ос 
 висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је мо 
у. </p> <p> - Молим вас, служите се као у својој кући! - нудила је госпа Селена. </p> <p> Она ј 
енађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам себи честит 
и свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да су без снаге да прекин 
астанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је на 
о читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ће поздравити своју вереницу, али овај  
p> - Мајка ме је дирала да имам очи као у мачке, - одговори Зорка обрадована.{S} - Ја сад први  
ила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да  
атресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>А 
ирото биће, да се њено тело, мршаво као у тице, све тресло од душевних мука. </p> <p> Кремић је 
љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он је висио ка 
 очи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - по 
, брза као киша, и мрак падао нагло као у свим пределима са пространим видиком.</p> <p>Два заљу 
отвори прозор, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом 
е су воде тихе и где се живи срећно као у оним римским вртовима које је виђао по анзихтскартама 
здух је млак као у лето, небо ведро као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ј 
олнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чиј 
ла пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S 
ице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке среће.</p> <p>На пролетњем сунцу  
где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна велика кућа на два сп 
 њихових младих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале некол 
 су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако  
 увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било суви 
још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних новина посматрао шта се рад 
спадао особењак у својим очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против ње 
еце.{S} С радњом се пропало.{S} Муж пао у постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбин 
 гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца, жутог као поново процвета 
ле, који је био почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимнази 
е нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти 
е до оног идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећ 
ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било покривено високим пространим 
воме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да  
д какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим поднаредницима  
сли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи. </p> <p> Мил 
ама са самим собом; да се не би окретао у том вечито истом кругу и мислио на ствари које су га  
е стајао на самој ивици брега, зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време би 
а које је познавао и волео.{S} Одрастао у кући без сестара, у гимназији без другарица, на правн 
 давно одвојен од своје куће и одрастао у друштву где се материјалистичком, једном нарочитом ма 
ропустио распуст да оде кући, већ остао у Београду, ради какве боље кондиције и места.{S} Сад ј 
 према добивеном новцу.{S} Он се осећао у тој соби, где је све било његово и за њега, као драго 
ћелавим теменом.</p> <p>Милош се осећао у неприлици пред тим старијим људима који су га познава 
би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом кр 
Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-кап 
вост, опраштао Милошу ако би се затрчао у критици <pb n="24" /> његове педантерије, волео његов 
ршено. </p> <p> Једно јутро кад је ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улиц 
о, а срце тако нарасло да је Милош ишао у категорију оних људи код којих подлегање једног од ов 
и, која је спремала ручак, па је изишао у кафану.</p> <p>Та се кафана звала некад код <hi>Два Б 
 је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђиној смрти.{S} Госпа Се 
зало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд, све је било против њега, и он се, у тој борб 
ну јабуку још првих година кад је дошао у Београд, па ју је и даље кушао поред свих сентиментал 
жем.{S} Нема ни добар сат како је дошао у <title>Препород</title> њен вереник и дао оглас.{S} Д 
 као и пре толико година, кад сам дошао у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одв 
 једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно 
 СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је био сас 
руги Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те 
<p>Из куће је изишао, по обичају, право у кафану на кафу.{S} Прочитао је све новине изузев <tit 
остави пратњу и мртвачка кола, па право у Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се ј 
оста смирен као јагње, погледа је право у очи и, не мислећи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p>  
ике људског бола које су погађале право у срце. </p> <p>Свет је био као опијен. </p> <p>И у Мил 
ну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледил 
е у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмање зло нас наводи да оставимо оно што 
 код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - испрекидано одговори мл 
планак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла букова ограђива 
После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једн 
сподственије, много господственије него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао  
 пегама које сунце оставља када се дуго у њега гледа.</p> <p>- Да, ја сам волео много, - одгово 
хтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на крају зиме 
е, прскали се водом, гурали једно друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун см 
родужаваних и понављаних пољубаца па до у грех, само је један корак.{S} Милош је то осећао добр 
а и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на  
ао на крвава разочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао с 
 мој драгане?{S} Јеси ли се лепо провео у кафани?</p> <p>Милош није био весео.{S} Сувише га се  
етао за неколико месеци откако је седео у овој кући, стварали су му слику о њој, слику једног н 
после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час с 
ри Васић самом себи.{S} - Јеси ли видео у <title>Српској Ријечи</title>... како да кажем...лега 
 крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта 
 наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и као  
ану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не избаце напоље.{S} О 
предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драги 
.{S} Ко је мене помогао кад сам полетео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог ст 
 Пазимо се као браћа, а још ми ниси био у стану откако сам се преселио.</p> <p> - Та твоја Бана 
Сећаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама 
а рана, почела је још док је Богдан био у гимназији, те му није дала стварног документа, и још  
 питао се он буновно.{S} - Ко је то био у соби? ...{S} Или ја то само сањам?</p> <p>Милош затво 
 три године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајк 
о лаки додир њене блузе.{S} Он се губио у тој сласти, гледајући тако изблиза њене мирне и дубок 
 почела походити питања живота, задубио у тајну овог прелома <pb n="14" /> и у њој нашао поуке  
ик само с једног прозора, који се савио у дну, напрскао и замрљан.{S} Ваздух је био неизветрен, 
сићи на онај исти перон који је оставио у сузама, и загрлити толико жељену жену ону исту која ј 
но, после ручка, јер поподне није радио у редакцији, и легао да се одмори.{S} Заваљен на један  
 ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела  
било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p>Кад је овамо дошао, било му је веом 
г рођака, који <pb n="76" /> је одлазио у Маћедонију за конзула, - мислио је Милош на Драгутина 
р је господин Стајић врло ретко одлазио у позориште.{S} Бивши сарадник поменутог листа притиски 
них бедема београдске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан ке 
допуни га Зорка гласом који је прелазио у јеткост.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив  
шта друго не би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју 
 слегање рамена.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових 
ко главних појединости, које је запазио у своме болу, оживљавали су му склоп радње једне велике 
и високо </p> <p>Да се не би више ломио у овим распрама са самим собом; да се не би окретао у т 
, коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила  
ећ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изићи.{S} Али вечерас... до виђењ 
игоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стаб 
ећу коју си ми дао... коју си ми открио у животу, дотле тако пустом и жалосном.{S} Ја те волим, 
ећу коју си ми дао... коју си ми открио у мом животу, досад тако празном и жалосном.{S} Ја те в 
очи, и о најбаналнијим стварима говорио у екстази, у пијанству, где се мисли не довршавају, а р 
ове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, 
о се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играч 
 никаква спомена.</p> <p>Како се вратио у варош?{S} Је ли га ко видео, познао?...{S} То је било 
ам се кад је по највећем мразу испратио у пола ноћи на железничку станицу једног свог далеког р 
и душевни бол када је први пут преноћио у овој великој страној вароши и видео шта је оставио на 
види тај велики пејзаж који ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана ње 
ли су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тврђави, где је свака 
мета да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су на 
а и син изиђоше из собе, повучени свако у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два мла 
 човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то Зорка писала, није веровао да је то пи 
нису сви пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је ве 
није мрдала са свог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их при 
 Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} Јеси ли леп?</p> <p> - Не! - одговори Милош. 
</p> <p> - Извол'те у кола?</p> <p>Неко у дну станице викну:</p> <p> - Готово.</p> <p>Кремић се 
ле скривене под плавом мрежицом, дубоко у дупљама.{S} По лицу се простирала свечаност смрти.{S} 
а.{S} На команди тврђаве вила се високо у ваздуху тробојна застава са белим краљевским орлом. < 
 дизао култ природним наукама, веровало у слободну љубав и кад се замишљало да је и код сваког  
 за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су имале своју душу, а живот међ 
 капала кроз капље мастила, срце падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала д 
акију.{S} Бледо сунце се једва назирало у ваздуху, накострешеном од зиме.{S} Леден ветар, који  
жио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан или у кафану за ракију.{S} После  
а и лака.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на о 
ана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усн 
 тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и обеси му се о врат.{S} М 
ња; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скр 
а љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје драгане.{S} Код жена ј 
жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и понизношћу к 
 блед као земља; ниједне капи није било у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплаш 
ледало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све н 
 којечему.{S} То се код ње било скупило у једно образовање половно и страсно, опасније од потпу 
СЛЕДЊЕ НЕЖНОСТИ.</head> <p>То се десило у почетку пролећа, кад су врапци скакутали по пољу, пун 
ло прехладило.{S} Сунце више није пекло у теме.{S} Вечерњи поветарац пиркао је са обале.{S} Дун 
авља ваша судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Уз 
о слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није требало изнићи.</p> <p>- П 
емље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост новог светлила и вукло срце у занос 
ага!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово "како да кажем", те и кад би се 
утрадан, све је заборављено, све отишло у заборав као лањски снег, заборав тако брз, тако густ  
.{S} Сви смо ми, мање више, дошли овамо у Београд са поштеним намерама.{S} Али смо ми сви такођ 
ћност, враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућнос 
 пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде на Балкану, у нашој Србији међу <p 
м послу.{S} Ово лице које се среће само у великим варошима изгледало је сад још забринутије. </ 
ним покретом, који се може извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, о 
и ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понављам ваше име ка 
 што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може 
<hi>пјесником</hi> и с њим говорио само у десетерцу.</p> <p> - Сместиште ти љуто додијало, те с 
твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и нежан пољубац.{S} Доцније, ја ћу 
> Испрва је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љ 
е дешавало око њега и преносило га тамо у ону велику кућу, где је једна жена, мршава као тица,  
 Сутра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и м 
ћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо  
 био спремљен.{S} Он пажљиво сави писмо у коверат, као да се тицало неког обичног љубавног саст 
љубављу за њим.{S} И Кремић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редов 
вароши.{S} Драгутин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јес 
е трулило бледо лањско лишће, наслагано у дебеле слојеве.{S} Ваздух је био сладак као млеко и м 
преко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мр 
димо тешкоће и не губимо поверење једно у друго.</p> <p>Дани су пролазили полако, ветровити и к 
ко тренутака тако неми и занесени једно у друго.</p> <p>То је била једна велика љубав, која се  
е недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах гото 
мо где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти а 
Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранкови 
етињски, гледајући једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита 
, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали из пиштоља и запева  
 звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то не звони начелник, попр 
ш је примећивао понешто лепо приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар 
 последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивало свој д 
против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта  
дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних ле 
 чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi> после вечере.{S} Њихов сто се налазио 
p>Најзад дође и то време кад прво звоно у рукама вратаревим зацичи кроз срце и кад се каже:{S}  
 тихо као од мрамора, почивало је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена п 
том перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозима драмских јунака.</p> <p> Али, овог располо 
S} Млади песник продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до увере 
 па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време које су били заказали Кремић је био пред велико 
а своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, као глумац старе шк 
ке врућине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно 
 тон званичности и љутито замакати перо у мастило.</p> <p>Млади матурант Трговачке академије, и 
урити. </p> <p>Зорка снажно замочи перо у мастионицу, и поче писати брзо, као да се бојала да ј 
и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој  
убав према себи самом сукобише се оштро у његовом срцу.{S} Он осети да једно мора надјачати.{S} 
лика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта  
уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече, кад се у редакцији спремао недељни број. 
воје драгих.{S} Они седоше за један сто у прикрајку, и као радознала деца стадоше да испитују м 
е породица заузимала најугледније место у београдском друштву; жеље и идеали простог пука и нам 
 доћи у Београд и потражити какво место у државној служби.{S} Дакле, до скорог <pb n="165" /> в 
/p> <p>- Видиш како си лако добио место у суду, - не даде се збунити репортер <title>Препорода< 
S} И молим вас да ми нађете једно место у вашем министарству.{S} Знате ја... </p> <p>Начелник н 
 скупила на капију гледала су забленуто у једну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девој 
 свако слово мирно довршавала.{S} Нешто у Милошу рече: </p> <p> - То је од <hi>ње</hi>. </p> <p 
ђе са својом новом познаницом.{S} Нешто у дубини душе говорило му је да је она ту и да га чека. 
title> и господин Стајић? </p> <p>Нешто у њему прошапта:</p> <pb n="129" /> <p>- Све је могућно 
аву на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође С 
 се нашао на руци.{S} Био је врло добар у овим тренуцима.{S} Морам ти признати, Милошу, да је б 
ате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али за 
>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатији нема људи који су свршили ветерину? 
 и Љубица нису биле виделе Римски Бунар у београдском Граду, те се реше да прве недеље изиђе св 
ти их просто и без икаквих пакости, јер у њеној души није било ничег рђавог.{S} И после... њене 
ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има нечега твога.{S} Нарочито мајку воли, Милошу 
а Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више не 
S} Тако је Васић пронашао да вентилатор у Москви личи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикар 
авити се, Пера Јагодић, сарачки мајстор у Официрској Задрузи, родом из Бежаније... знате, овде  
е.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, Милош је имао прилике да ви 
земља, неки други свет, срећнији од нас у овој малој паланци, где трава расте по сокацима.{S} Н 
стоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћамо необјашњиве  
<p>Једна мува прозуја поред њих.{S} Пас у дворишту мрдну репом.{S} Негде у даљини залупише врат 
г до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спази 
ну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се  
лошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> <hi>Зорка."< 
ећа и гроб јој се справља.</l> <p>Легат у Доњој Тузли, београдске вести и <hi>засебна рубрика</ 
 комшилук, тај скуп познатих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и  
кву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S 
 око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блиставо сунце које је исп 
илош дочу да је покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртв 
 у свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири  
 није ни примећивало, мамило је младост у поље, у слободу.</p> <p>Зорка и Милош пристадоше најз 
наруше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један проплан 
уство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> <p>Дигнувши очи  
о буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није имала ни леп мирис ни лепу боју; 
> Кремић осети једну оштру непријатност у срцу кад госпа Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах  
а оном вештачком брегу који је подигнут у дну парка према Кнез Михаиловом Венцу.{S} Дотле би се 
си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живо 
е ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде како плачем, она се освести, м 
 било да то мислим? - говорио је Кремић у себи.{S} - Како сам могао?...{S} Како сам могао?...{S 
Тек овде онде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема з 
 Муве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак с 
 густа, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и це 
у овог простора и светлости, него синоћ у друштву својих другова...</p> <p>- Ти си песник!</p>  
а и госпођица, те приредио једну забаву у корист пострадалих; студенти су држали митинг и донел 
ац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још један пољубац  
ије је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста тако непомичан.</p> <p>Он ју је жал 
ло је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена 
стерилна обожавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је ос 
 се потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ  
 да ми не кажете:{S} "Саветници нек иду у Државни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам  
с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је недеља после подне.{S} Напољу  
{S} Па ипак, он предложи Зорки да изиђу у поље.</p> <p>Зорка је делила с Милошем радост његовог 
 згусле крви, која се прилепила за кожу у последњем тренутку живота и више се није дала опрати. 
се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равномерно и  
ађај, катастрофу или банкротство, кризу у министарству или странци?{S} Кад би историчар наших н 
х управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И једног дана две генерације, очеви и си 
 још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује потпуно т 
их људи који нису ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Ми 
> - Остави пријатеље.{S} Они се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти т 
х, те сузе, оне се никад не заборављају у животу.{S} Милош клече поред своје драгане и, у једно 
а ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбис 
ика су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили за собом  
е да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви ч 
неки ћепенак, на којем самарџије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S 
ицира који су имали страст да се мешају у грађанске ствари, и један катихета, тазе из Русије.{S 
ног посланика; одлично свршио гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена вра 
{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра пи 
мислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана  
о изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала ј 
а грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста  
разликовати је у гомили глава као булку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржав 
кад је госпа Селена затекла своју ћерку у Кремићевој соби, млади песник исели се из Банатске ул 
 ишао у редакцију, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пи 
{S} Бежимо, - рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} О 
 једва сећао да је неки пут видео Зорку у кући, те ништа није изближе знао о њој.{S} Али, по св 
Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Само још т 
но до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио је по мислима шта  
ор са бабицом не знам о каквом скандалу у једној великој београдској породици.{S} Да би умањила 
тије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо 
, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{S} Сиви табаци просте  
пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле је изашао и где ће ућ 
је пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У  
ислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љ 
а некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомен 
ости, и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас 
 средстава да остану поштени и не падну у искушење, да не прибегну лажи и непоштењу.{S} То важи 
а болничара.</p> <p>Кремића нешто ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са б 
 му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са мајском ружом на грудима, обрвама танким и ц 
 сам врло несрећна.</p> <p>Зорка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши. 
и ми да ће то доћи.</p> <p>Зорка бризну у плач.</p> <p>Њено јецање се забадало као оштар мач у  
Речи глумичине су падале у мртву тишину у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или зап 
 искаљаш, - и Милошев глас тупо одјекну у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њ 
сти Зорка, али немогаде даље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <p 
них унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува прозуја поред њ 
чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али,  
ао са Зорком сутрадан по оном разговору у <hi>Москви</hi>, где се замало није изрекао о својој  
ши се као другови из детињства, мада су у свему били различити.</p> <p>Најстарији од њих, Богда 
им становима ситног поколења, падала су у сенку, тупу и влажну.{S} Три војника су јурила једног 
ција још трпи!</p> <p>Ови људи, који су у <hi>Москви</hi> пили бечки меланж, силазили су око по 
те да вас ја не одвајам од оних који су у стању да за једну криглу пива протуре у лист шта ко х 
ок смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба  
ко пријатеља каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали 
 рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у патке.{S} Њена глава,  
ао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <h 
ији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је проду 
ишта се нарочито није десило: седели су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио д 
х груди.{S} Њихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светл 
{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Ос 
ли при новцу, после бурека прелазили су у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нес 
; кад се претстава свршила, свратили су у посластичарницу, и, најзад, отишли кући... </p> <p> И 
.{S} Држане су дуге беседе, позивани су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, пр 
 пође стазом која води на камену терасу у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} 
, не знајући да изливи такве врсте нису у стању да обрлате никаквог, а нарочито српског трговца 
у, Милош и Зорка су судили благо.{S} Ту у закутку, остављени насамо, они су ћућорили, питали су 
.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену постељу и посм 
сић је писао дневне вести на моме месту у <title>Препороду</title> и рукопис крио од мене.{S} Т 
е овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлост 
 његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигнем на врем 
 да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџике, које нису из места, ки 
ек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Т 
ead>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим једну 
ори Зорка са једном нехотичном благошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - зап 
е и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце стеже и један физички  
од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону старију и искуснију жену 
вљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, 
ампиона означавала су главну гостионицу у вароши, где је требало сачекати пошту.{S} Пред њом је 
ти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како зама 
ово срећан посматрајући ову белу кућицу у сунцу, ове зидове на којима се још није истрло име оч 
орана, опљуну је и рече им да се запишу у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи З 
а хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће ње 
Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли о 
p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто накисело, сир тврд,  
 било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују  
продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забаву за очи.{S} Очекивао је да м 
е неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и г 
ене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раширених, и готови да се понова с 
 и летео у очи.</p> <p>Очију изгубљених у помрачину, двоје драгих се журило да стигну на прву т 
 катарака и димњака пароброда скупљених у зимовник.{S} Даље, на северу, видео се Дунав, а затим 
во донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се  
> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му о 
вити сузе, и седећи поред ње ја бризнух у плач.{S} Она је била већ у ватри, али кад ме виде как 
ише него да ме воли и... покоји пољубац у недељи дана.{S} Нека тражи мужа на другој страни.{S}  
пољуби га у образ.{S} Још један пољубац у образ и руку, и све би свршено.</p> <p> Милош се нађе 
е устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.< 
p>Њено јецање се забадало као оштар мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пу 
ењивати ни обичан морал. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари 
уство ме лечи.{S} Ти ми живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одв 
head> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригина 
делих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, има 
а.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би 
дине.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена.{S} Ми 
во неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећи још код свој 
Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати да му се д 
мо сви тако далеко.{S} Моја мала је још у Лесковцу, пише ми доста ретко, јер вели да је болесна 
ечи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дворе, једу прстима, и вол 
илош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрену а осети да је то Зорка.  
теже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежин 
 ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као  
у није имао.{S} У њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превлас 
ног голог задовољства.{S} Он је био још у добу живота кад се без великог предомишљања одрицало  
смо био је тако брз и бруталан да Милош у први мах не осети сав бол који му је био спремљен.{S} 
е сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> <p> - Да, сут 
варити сан ове жене, - говорио је Милош у себи.{S} - Он је праведна накнада за њен промашен жив 
е.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Теразијама, тамо где си дао да ти се 
ну главом и прогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радо 
0_C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 час 
м? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требал 
</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељу, 8. јануара 1906. године, београдски листови с 
А СЕДМА.</head> <head>СФИНКС.</head> <p>У соби је било тихо.</p> <p>Сунце је пробијало кроз жут 
ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ЗНАК</head> <p>У дну суморног дунавског краја, готово на самој обали,  
с пролећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препо 
о досадни, наметљиви и свирепи. </p> <p>У овим моментима гађења, Кремић би подигнуо кратко парч 
авно изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се  
час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина г 
је допуштало да се гледа у њега.</p> <p>У том тренутку Зорка је посматрала Милоша, нешто бледог 
> <p>Ту наста један мучна пауза.</p> <p>У даљини се видело како се грле Љубица и Драгутин.</p>  
 ми слагача већ стоје без посла.</p> <p>У редакцији наста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чу 
ша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене ц 
 буде у вашем животу катастрофа.</p> <p>У том тренутку електрика сину поново.{S} По кафани се з 
.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити  
p> - Спасавај се... спасавај се.</p> <p>У први мах није желео ништа.{S} Доста му је било што је 
дан пас је лајао негде у даљини.</p> <p>У мистерији ове последње зимске ноћи, млади човек се јо 
не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим мислима дошао је у парк.{S} Дивље брдо, које је о 
слутити озбиљност своје болести.</p> <p>У свој својој жалости, ја сам ипак мирна, јер ја знам,  
Сећао се само неких појединости.</p> <p>У једном тренутку, сасвим у другом крају вароши, видео  
са које се даље не може тргнути.</p> <p>У једном тренутку, Милош је био обавио једним погледом  
птао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним 
смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, њего 
м страхопоштовања отварао завој.</p> <p>У писму није било ничега нарочитог.{S} Зорка је била жа 
 измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У овој беди смрти и скученог живота Кремић се пријатно  
леда је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег наивног, неодлучног, дечјег 
учне почивке они би дигли главу.</p> <p>У том тренутку су њихова лица била бледа и унакажена ун 
и кроз ту ноћ, опојну и дрхтаву.</p> <p>У дну њихове душе скупљала се једна љута киселина која  
 осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У кафани, противно нашем обичају, није било много света 
и су му продирали у дубину срца?</p> <p>У редакцију је дошао на време и сео да пише.{S} Као да  
о сама... у оне три велике собе?</p> <p>У свирепој борби његових мисли, ова паланка, клеке, неп 
:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том тренутку отворише се врата на Зоркином стану, и < 
м по рамену.</p> <p>Ранковић се не даде убедити, већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира 
/p> <p>Али, те искрене и просте речи не убедише неискусног песника, и он је наваљивао све даље: 
но, пакосно и ружно, а јасно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је 
ина да се последице спрече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина 
ије било остало готово ништа од ранијих убеђења, те су тако били сви изједначени у погледима на 
ој или оној прилици, одрекоше се својих убеђења, извршише банкротство својих идеала.{S} Оне раз 
као кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ аката који је држао на прсима говор 
се помеша у ту гомилу празних глава, да убија време пијући кафу и испуњавајући бескорисне обрас 
уци, и загонетка живота, загонетка која убија, постављала се јасно и неодложно: једно се морало 
 и она мисао да је живот загонетка која убија, онај сфинкс који му се појавио пре неколико дана 
а болно.{S} - Она не допушта ништа, она убија све, љубав и породицу; она се потсмева најчистији 
бојим да она не буду недовољна, и то ме убија, Милошу.</p> <p>- Ми смо способни и здрави за рад 
о ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и једнога  
, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где ниј 
га као да ће јој га неко отети.{S} - Не убијај моју наду, Милошу.{S} Како се можемо другаче вол 
 пребијају од немила до недрага, и које убијају болести, немаштина и злочинства, као слана што  
у на ноге као мачке.{S} Они се много не убијају, не изненађују никога, подижу мало ларме око се 
} У том животу је слободно злостављати, убијати...</p> <p>Кремић се био ражљутио и млатао рукам 
 је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су стајала незакључана, онако како их ј 
у.</p> <p>Он се био потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место г 
ре тебе био је само један сан.{S} Ти си убила све оне које сам волео...{S} Оне су биле само сун 
Класне лутрије.</p> <p> - Сад бих се ја убио кад бих знао да нећу бити богат...{S} Бога ми, вам 
а у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено. </p> <p> Јед 
, да још нема Класне лутрије, ја бих се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки 
 једну рану.{S} Млади песник налазио је ублажења својој муци само кад се поново предавао крилим 
Зорка наслућивала да је Милошу тешко да ублажи бол који му је задавао нарушени понос.</p> <p>-  
вога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе?{S} - Мислио је он.{S} - Какве ли с 
 видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, поцрвенело и огрубило к 
обе је допирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S 
у реклу и жуто остарело лице.{S} Кремић убрза кораке и покуша отурити мисао која га је сад свег 
ију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза кораке и изиђе из министарства. </p> <p>Напољу је 
шавао.{S} Они су мешали свој дах, нешто убрзан, и дрхтали као у грозници.{S} Они су осећали да  
Ранковић је опет правио планове како ће убрзо положити испит, ослободити се војске, венчати се  
егдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише убрзо.{S} Главне стазе биле су јако осветљене.{S} Некол 
ог умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потреба Милошева, које се више није могао 
/> <p>- Ено, - додаде други, - мајка се убрисала па мараму додаје ћерци испод стола!</p> <p>Виц 
, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се д 
ледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из сандука у 
да заузме једно озбиљно место и да буде уважен.</p> <p>Те речи су биле пропраћене једним кисели 
i>Два Багрена</hi>, али кад је у вароши уведено електрично осветљење, багрени су посечени, те с 
сао акт о постављењу, и Кремића свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практикан 
и где је јефтинији и сам конац којим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим де 
е, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најзад, он 
атерије, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно 
</p> <p>Север образују питоми брежуљци, увек обасјани сунцем, Пора, Глуваћи и Бијели Гроб - ста 
ишем две речи а да ме ко не прекине.{S} Увек се понешто нађе.</p> <p>Ја сам здраво, али сам жал 
 одморим. ја те волим и грлим нежно.{S} Увек твој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5 
ица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико т 
сти учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она имају за пре 
убица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек волим да сам богат.{S} Већ каткад... кад осетим по 
с одвоје телом, али духом никада.{S} Ја увек могу видети твоје мило лице, које ми се смеши.{S}  
ла овај последњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да  
ш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и победила  
вор.</p> <pb n="45" /> <p>Зорка је била увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној витк 
... на терен метафизике.{S} Она је била увек моја слаба страна.{S} Кад помислим да има Бога, ја 
...</p> <p>Не, није тако.{S} Љубави има увек.{S} Она нам се нуди на сваком кораку.{S} Колико им 
узима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним  
</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жан 
потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не ура 
 орлом. </p> <p> Заљубљени воле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава за 
стајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала Милошу неколико редака нап 
Селена, како тако да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељ 
рији.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да буде госпођа.{S} Пр 
везујући по три речи заједно.{S} Она је увек знала наћи пуно паланачких новости, о овом човеку  
оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} Кремић није има 
 и ма какво поверење да има у њу, он је увек више мање љубоморан. </p> <p> - Али, Милошу, ја ти 
сли се да ли да га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра стар 
м отворен свима редовима народа, био је увек верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скам 
пати од ње.{S} Њеним живцима требало је увек једно занимање.{S} У њој су расли инстинкти, ничим 
искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, Милошу 
оброг ручка.</p> <p> - Нека ово потраје увек, - говорио је он себи, кад се враћао са Зорком у в 
ака.</p> <p> Али, овог расположења није увек било.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тре 
љубави и говорила му:</p> <p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема  
у друштву, све је већ заузето, треба се увек борити, бити на опрезу, на мртвој стражи: на свако 
а бити твоја жена.{S} Грди ме.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, шт 
не, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели би заједно, она 
а сам се да стигнем на време.{S} Али се увек нешто деси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпа 
ге као и њена задовољства.{S} Ми смо се увек слагали у главним стварима. </p> <p>Она је била че 
ју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искрена</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>  
p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја те стежем на моје гру 
их уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми да ме волиш и како ме волиш.{S} Да зна 
ости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <hi>Зорка</hi>"</p> <p> <hi>"9. ју 
ву, моје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свет 
 појмови о државног служби да се долази увек после осам сати...{S} Али, молим вас, - и приправн 
м венцу планина, између два амбиса, али увек висином.</p> <p>Милош је позивао оба друга да иду  
S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златним сунцем талента, и његово  
црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко имао да држи какву беседу, да преда вена 
 тек желела отићи некуд с тобом, остати увек поред тебе и љубити те без зазора и слободно.{S} О 
 тек желела отићи негде с тобом, остати увек поред тебе и <pb n="226" /> љубити те без зазора и 
не лутрије:</p> <p> - Сиромах... остати увек сиромах, какво понижење!</p> <p> - Милошу, то ми д 
 се поново састати, је ли?...{S} Остати увек једно поред другог и делити добро и зло наше судби 
е.{S} Је ли, мој Мико, ти ћеш ме волети увек, и ми ћемо бити срећни сви заједно.{S} Реци ми: да 
 од ње.{S} Драга мајко, ја ћу те волети увек.</p> <p>Не буди љубоморан, Миле, на мој бол, разум 
у, воли ме докле можеш, ја ћу те волети увек, - одговарала му је она између два јецаја.{S} - Ја 
аван или непознат!{S} Ти ћеш за ме бити увек велики и имати љубав ...пуну, <pb n="204" /> велик 
особни и здрави за рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја  
!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај увек на помоћ другога.{S} Помогни се сам.{S} Не допусти 
.. </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећање: он 
другови, а ја... пардон, Милошу, ја сам увек веровао у твој таленат, али нисам могао... како да 
 Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раст 
 задовољан са мало бакшиша и доносио им увек воде.</p> <p>Иако им није било остало готово ништа 
му изгледале дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи по 
иш и знам да ме ти волиш још много, као увек, али једног дана ти ћеш бити сит тога рада и тих о 
мараму од куће, - примети Ранковић, као увек пресецајући својом примедбом свако одушевљење.</p> 
ише доцкан.</p> <p>- Ти претерујеш, као увек.{S} Заиста, то би била... како да кажем... грдна ш 
 да продужи студије, али родитељи - као увек - нису јој допустили.{S} Ми знамо (ова је реч била 
 козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одговори сарадник.</p> <p>- До 
воју трубу.{S} Да, он је свирао, свирао увек.{S} Кад год му је служба допуштала, долазио је кућ 
 Топчидер?</p> <p>Сећао се како је ишао увек право.{S} Кућа се јављала за кућом, двориште за дв 
о и без људи.{S} Ролетне су биле готово увек спуштене на њиховим прозорима.{S} Тамо где је који 
м.{S} Знај да мој живот неће бити весео увек, али твој задатак биће да га развеселиш.</p> <p>Зд 
 да ми боље не може бити.{S} Ово је био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треб 
у.{S} Носио се пажљиво: кајас му је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, 
е месту.{S} И буди сигуран да си ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна. 
 за мене.{S} Али, ово је жалосно, овако увек бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је 
ало доћи једанпут.</p> <p>Мада ми нисмо увек били истог мишљења, а нарочито наше последње свађе 
сију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Милошу? - пребаци му  
а Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде где су се родили: у истој држави... како да к 
има.{S} Јер та загонетка је вечна, и њу увек треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука 
 вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен 
ој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу увек и бити, и само ме смрт може раставити од тебе.</p> 
S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелико топло.{S} Али, столови нису још били намештени  
у.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пива сваком са 
еда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увелико певају по околним двориштима, а често пута зора 
о је одмах после Лапова.{S} Већ је било увелико свануло кад се пробудио.{S} Око њега сасвим дру 
с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су г 
 су га овамо довеле.</p> <p>Била је већ увелико зима.{S} Густ снег је покривао кровове, дворишт 
 се осећао први дан јесени, иако је још увелико било лето по календару.</p> <p>Милош се поново  
ерке.{S} Стара госпођа, са сивом косом, увелим, избразданим лицем, исплаканим очима и погуреним 
рале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" 
поцрнелом силом и озбиљном орнаментиком увеличава романтику ове вароши.</p> <p>Одатле Кремићу п 
познаника, те бојазан да га ко не спази увеличавала му је нестрпљење. </p> <p> Свежина прошле н 
 у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазил 
пола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, намештала наочаре, исправљала новине и прав 
мим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непроменљиво; ми схваћам 
а се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од ње.{S} Љубица 
засићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да води више рачуна о себи  
еној металној боји; миловали, грејали и уверавали да више неће бити зиме, да су мразеви прошли. 
но сунце богатих крајева, јер су га они уверавали да је све ближе Београду.{S} Већ се појави Ав 
љава вода и сва та тупа обичност ствари уверавали су га да се десила некаква несрећа.</p> <p>Ко 
нутке овог живота.</p> <p>Ова племенита уверавања, ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћ 
дужи болно и поверљиво:</p> <p> - Ви ме уверавате да овај живот вреди оних мука које се за њега 
 била Зорка, - задрхта Милош и стаде се уверавати свима силама.{S} - Јест, јест, то није била З 
да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у своју љубав.</p> <p>Разговор пређе на жене.</p> 
увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу бити срећан... да, сад срећан кад срећу не 
у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је оним писмо 
им и маглу.{S} И ова два велика детета, уверена у своју јаку вољу и добре намере, клизали су се 
 мисао прати и колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на в 
и једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једне лажи, и да се изв 
, у насушној потреби једне жене да буде уверена... да буде уверена ма како, ма било помоћу једн 
 отишла на онај свет помирена са мном и уверена да је ја волим.{S} Мислим да сам ти писала како 
ла да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у своју снагу, свечано и победоносно објављивал 
а је Зорка, а глас јој дрхтао искрено и уверено, - али само после борбе.</p> <p> - Зорка, ја ни 
 да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног ономе које је очекивао: да се ове дв 
е му да ми пише.{S} Примите, госпођице, уверење мог одличног поштовања. <hi>Ваш Драгутин Ранков 
ожиле, и она је отишла Богу на истину с уверењем да је ја волим.{S} Њена смрт је била тако лепа 
е сматра за добре док се о противном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву,  
не варају никад.</p> <p>Млади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог  
ми је потребно да ми то потврдиш, да ме увериш да је то извесно.{S} Да знаш како сам понекад же 
Зорка."</hi> </p> <p> <hi>"13. јула.{S} Увече.</hi> </p> <p>Добро вече, Миле.{S} Нисам болесна, 
е изгледало као заспало, као помрло.{S} Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице 
утра, кад се пробудим, оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како ј 
 будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначи 
лико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша на станицу.</p> <p>Те вече 
а проведе ноћ поред ње.{S} У десет сати увече, ја оставих мајку и легох да се одморим.{S} Спава 
ор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи поред ње 
тварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти још у први мрак.{S} На Милошево  
{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завесама на прозорима ређали су се један  
и њиховог разговора.{S} Овако далеко он увиде ништавност повода њихове свађе, контрадикције у к 
а да неминовно води у брак.{S} Она сама увиђа да ја још нисам спреман да оснујем породицу, и за 
 споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> <p>Милош и З 
чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Дале 
мом.{S} И замало, ове две намучене душе увијаху се као змије у грчевитом и слатком заносу своје 
ше и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не видим добро; нарочито ка 
истом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како полагано ко 
итискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у ист 
и оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димове кроз други крај уста.</ 
ска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затворен прсник и капут од грубог енглеског ш 
 ограђивала су ову ливадицу и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај жи 
се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до полови 
е јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S} Сиве букве бацале су тајанствене сенке по лива 
ветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{S} Млади 
асправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуд 
а. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, избегавали су пажљиво сваки разговор о Зорки ил 
тко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке од немања средс 
ни су се тражили, заборављали на раније увреде и волели се.</p> <p>Неколико од ових младих банк 
 </p> <p>- Кремић је некад трпео и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи  
дстава за постигнуће својих амбиција ни увреде претпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста о 
о свој траг, и трудио се да је ничим не увреди.</p> <p>Једног априлског поподнева, благог као к 
{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је доба 
 правили се испади жучни, неоправдани и увредљиви.</p> <p>Али, при крају студија, ови младићи п 
е петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{S} Кад ти ниси поред мене, жи 
дској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланачке вели 
ирнемо ово осетљиво место, ја се осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити 
ити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам уверен да ћу би 
м горчином у срцу, осећајем понижених и увређених.{S} Обузимала га је малодушност, и он се јада 
/p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређено, сетивши се једне ствари.{S} - И писао сам им  
 <pb n="202" /> трагом какве дивљачи, а уврх брда се ћућорила друмска механа.{S} Ова кућа, сази 
а, није се преварио.{S} Зорка је седела уврх собе, између своје мајке и Кремићеве газдарице.</p 
о парче градског платна, које се видело уврх стазе, и пратећи за се сваки свој ток мисли.</p> < 
/p> <p>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога др 
ста младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био 
 глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом седом као пра 
м делима светске литературе, ево га где угађа крвожедним инстинктима публике за њен петпарац!</ 
шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S}  
жандарм", тако су њих двоје звали један угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју ј 
тин и Љубица су се били повукли у један угао.{S} Комади њиховог разговора допирали су с часа на 
 обасјавало ватром страсти и имало боју угарка и неугашеног пепела, допала се госпа Селени утол 
јке у Србицу, из ове у Рашку, а после у Угарску, Русију, Америку или поново у Турску.{S} Најмањ 
прициозна, код које ништа није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарењ 
ламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chapter" xm 
ст, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црн 
живинче, ви морате... </p> <p> У том се угасише све електричне сијалице у кафани.{S} Неко запље 
 дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичци.{S} Т 
к шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је во 
и покисли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било п 
 усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однеговани.{S} Поред све ове пажње Ранковић  
ршној доброти, обзирима, помирљивости и углађеној спољашности.{S} Срце му се стеже пред овом оп 
дна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих становника ове ку 
је, било је модерног кроја и боје, увек углачано и без једне мрље.{S} Кад је седео редовно је п 
м тренутку скидала лонце с кафом, и кад угледа Милоша да јој се приближује, толико се трже да ј 
ак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p>- И ја волим ове пољупце као да сам дево 
} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски гласник</title>; у њему нађе ин 
S} У том и Милош обрати пажњу на бару и угледа у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, 
је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао је стискањем Зор 
о дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тренутк 
pb n="49" /> на своје изненађење, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци в 
састанке с Милошем.{S} Кад би их кадгод угледала заједно, ма то било на пар речи, она би грдила 
м ђерданима росе.{S} С времена на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно  
мић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође 
е био свуда тражен.{S} Виђао се по свим угледним књижевним и политичким редакцијама.{S} У њима  
у.</p> <p>Он је познавао ове натписе по угловима, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономиј 
, обичаје, и право на живот. </p> <p>По угловима су ницале дотле невидљиве кафанице.{S} Вечиту  
 која је стајала пред једном кафаном на углу.{S} Беспослени аласи се сунчали, наслоњени на једн 
ре и осветљавало једно парче зида.{S} У углу, према постељи, стајала је икона светог Николе.{S} 
 и позлаћивало старински орахов орман у углу.{S} Једна велика плава мува зујала је и лупала кри 
овек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже него детету. </p> <p> - Зар је она морала 
 Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицо 
ашто!...{S} Низашто!{S} Њој је све теже угодити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном  
 конзул?{S} Сви ми волимо ствари лепе и угодне.{S} Али, требало је спасти кућу, требало је да о 
лике за њен петпарац!</p> <p>Да је било угодније време за размишљање, можда би се овај млади чо 
о село близу Петровца, далеко од сваког угоднијег саобраћајног средства, те је поета почео непр 
 кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то све кошта.{S} Понек 
е као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш све, да по 
</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка је уграбила прилику и дошла Милошу.</p> <p>- Мајка је легл 
басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чеш 
 бити слађа, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се 
 довољан, - благо је корела млада жена, угрејана вином и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол  
брутални и свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа т 
 које је пролазио.{S} Али, после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> 
о допао колико је Милош очекивао, један угушен крик који је Зорка пустила кад <hi>драгана</hi>  
 лице по недрима своје драгане и роптао угушено, као пас који осећа да је привезан за плот и да 
су, пред страхом од развода и признања, угушивали ово осећање непријатељства, доста сличног мрж 
имао један извор нежности, али га је он угушивао, и бежао... куда?{S} Камо?{S} Зашто?{S} Он ниј 
и се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у живо 
ебично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори.</p> <p> - Буди мирна!  
отпуну слободу.{S} И бићу срећан ако се уда. </p> <p> Кремић није био начисто са слободном љуба 
Мата Без Руке јавља се са Дорћола да се удавила у Дунаву једна радница из Официрске Задруге.{S} 
и Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић полете н 
ије који је мени припадао после мајчине удадбе...{S} Да је било слоге, још је могло ићи којекак 
би Кремић.{S} - Све девојке траже да се удаду.{S} Код мене то неће наћи...{S} Треба спавати. </ 
и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како је то било могућно!{ 
имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удале се у истом сокаку, никуд се није макла.{S} Њен жи 
 је сад горко и злокобно, и све више их удаљавало једно од другог.</p> <p> - Заклињем вам се да 
ом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њених очију црних ка 
фани.{S} Неко запљеска рукама за једним удаљеним столом.{S} Момци се растрчаше да траже свеће.  
} Светлост, помешана од бледих звезда и удаљеног општинског осветљења правила му је лице још бл 
роперем, - рече му мајка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито д 
не птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити време! - ре 
 мисли тако, мој пријатељу.</p> <p>Али, удар је био тако брз и суров за мене, и ја сам понекад  
/head> <head>СВИРЕПИ ТРЕНУЦИ.</head> <p>Удар који задеси младога песника кад летимице прочита З 
ише никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су пречи, а кој 
помијама ово крупно биље, те је из њега ударала накисела воња на покварену воду и маст.{S} Због 
г реденгота се сијало.{S} Из дворане је ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало  
пало са ћелавог дрвећа.{S} У исто доба, ударало је нешто по тротоару и крововима, као киша.{S}  
 с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали б 
трен, пун прашине.{S} Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која ј 
а пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечано 
p>После дугог преговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа. 
тишла на рад као и обично, али место да удари у варош, она оде на Дунав, и не говорећи никоме н 
и ће се намучити.{S} Откуд баш ноћас да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Мил 
опу заобиђе први градски бедем, па онда удари све обалом и замаче у Доњи Град на сасвим другу к 
p>Милош помисли да редактор попушта, па удари у танке жице, не знајући да изливи такве врсте ни 
<p> Кад мајка отвори врата са степеница удари свеж и мокар мирис на расквашену земљу.{S} Киша ј 
по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај оде далеко, начин 
твар остане необјашњена.{S} Али, велики удари и непогоде у животу, које руше све наше планове,  
 људским обзирима, он се насмеши и лако удари Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да 
цније, али једном зацело, кад нас живот удари, тргне нас из криве несвесности, и постави нам му 
м, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада ударили преко баштованџиница, и заобилазили што више са 
 сладолед пред киоском.{S} При повратку ударили смо преко Панчићевог парка.{S} Мајка седе на је 
доје поручник.{S} Како ти се допада?{S} Ударило ми сунце у очи, па сам испала ћорава."</p> <p>К 
ојников глас. </p> <p> Видите, сад ћемо ударити овим другим путем.{S} Он води с друге стране бу 
они се ћутке одвојише једно од другог и ударише разним путевима.</p> <p>Милош и Зорка пођоше ст 
 све испричао у редакцији. </p> <p> Они ударише на ниже, на Варош-капију; и кроз сплет тесних и 
хових ногу, прекидан с времена на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље  
јету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се наљути и прекорно рече:</p> <pb n="2 
ала девојка.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од 
ркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као друге...{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" 
ужег размишљања:</p> <p> - И ви ћете се удати, Зорка; нема сумње.</p> <p> - Не, господин-Кремић 
ком посетницом.{S} Посао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако  
деми барутане, пред којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима 
ИТИ ПРИЈАТЕЉ</head> <p> Госпа Селена је удвостручила своју пажњу на Зорку и свима силама се тру 
даде се својој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот  
ли једну стазу која се од главне одваја удесно, спустили се низ мале степенице, начињене од тро 
ај. </p> <p> Кола су била већ отворена, удешена за лето. </p> <p> Заљубљени седоше на последњу  
ало као руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и м 
хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S} Кад је ударао темељ, начинио ј 
ла га ту, у његову собу, да Милошу буде удобније.</p> <p>Ово велико канабе, намештено према про 
ете или зидни календар, лепши бокал или удобнију столицу; ако ништа друго а оно је био промењен 
адржавали у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Мо 
ко је све друго ништа, државна служба и удобно канабе, пуна плата и орден Белог Орла.{S} Не мал 
 својој топлој соби; Милошеви пољупци и удобно канабе, на којем су седели, били би јој довољни. 
, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много путника.{S} До виђења прекс 
ндланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p> <p>Зорка је подигла своје обрв 
ек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и среће, осети према њему презирање, слично о 
увише воле да се љубав може отказати, а удовица је одвише рђава партија да се млади техничар ре 
 најбољи!</p> <p> - Није рђава ова мала удовица жандармеријског капетана...{S} Интрига се већ п 
предене газдарице седиш?</p> <p>- Је ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добиј 
је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је био на истој групи са Љубицом, лако 
вала Зорка, седела је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихов 
интересантан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Со 
ати врло добро, мада се никад није знао удубити у предмет и из њега дати нешто ново и непосредн 
Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над пров 
ћи, он се реши да више не тражи никога, уђе у прву осветљену кафану и поручи кафу.</p> <p>У каф 
се потписан акт да је Кремић постављен, уђе у Министарство један угледан владин човек са својим 
<p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? .. 
то се налазио за самим вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Ст 
ци и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да је потражи.{S} Зорка је у том тренутку скидала л 
тазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p> <p>Кремић се пожури и ск 
ад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p> <p> Они га једва дочекаше.{S} Милош остави св 
се види.{S} Ево погледајте! </p> <p> Он уђе у једно удубљење, начињено као прозор, и наднесе фе 
е сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова мајка.</p> <p>Кремић је био стигао кући око  
ча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p 
ла једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - 
али она не могаде да прогута, и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слаб 
воље, гологлав и са лицем окамењеним од ужаса.</p> <p>Он побеже.{S} Куд?{S} Како?{S} Којим путе 
рави разлог то су моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу  
жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи ужасно, али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално 
ао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали  
еса, незаинтересовани посматралац би се ужаснуо од самртних мука и људских болова које би смотр 
ирода оклева најпре; затим се окреће са ужасом, пропиње се и скаче у страну.{S} Мислим да тај м 
ући служавке и момке, она се научила да ужива у мукама своје околине. </p> <p> Милош се сети ка 
д собом види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то ј 
заборава, ову савитљивост савести, коју ужива већина људи?</p> <p>Али се у Милошу побуни онај т 
е разумео.</p> <p>До виђења, Милошу.{S} Уживај код своје куће, али буди паметан, јер је моја цр 
<p>Милош још није добро знао да жене не уживају у стварима које се крију и да их срећа радује п 
нима да на том тихом, округластом брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, виша 
исте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе ко 
 срећу на путу који је супротан њој.{S} Уживање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад ј 
рицала света, давала другоме све, своје уживање, своје право и младост, садашњицу и будућност,  
ивање није срећа, јер оно престаје бити уживање кад је остварено. <pb n="249" /> Срећа није изв 
p> <p> - Ранковић мора да поквари свако уживање тим својим ситним пословима.{S} Зар то није мог 
су му навирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали 
мо мислили тако само на себе, трчали за уживањима и тражили срећу на путу који је супротан њој. 
, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сложио и зај 
и и среће.{S} Сад ју је пак посматрао и уживао у једном благом осећању које му је обузимало душ 
врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу без бриге, и 
а пера.</l> <l>Златан је и плам ким све ужиже,</l> <l>Златним крилима она тјера</l> <l>и бјегућ 
ни ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекиде их у разговору.{S} Вино је било нешто на 
стално напред.{S} Већ су били изишли из Ужица, прошли Ајдучко Гробље, где на једном споменику п 
иља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је д 
 по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај  
ести још неколико таквих тренутака крај Ужица, крај вас". </p> <p> Писање је дуго трајало, јер  
а на поштанским колима од Крагујевца до Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од р 
тева, у брдовитом и сиромашном пределу, Ужице је осуђено на лагану али сигурну смрт.{S} Они кој 
па онда прште у смех и рече: </p> <p> - Ужице. </p> <p> Нико ништа не примети; само се Кремић у 
 се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не јед 
 и оно би зажуборило готово нечујно.{S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце  
исама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> <p> Док су они писали,  
ије куцају у самарице, опомиње ме да је Ужице било некад турско.{S} Али сад, не дај Боже да се  
а уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило са Босном, те се одмах подигло из пепе 
алдрми све до Татинца, и тек ту, где се Ужице губи, завијено у плаву маглу праскозорја, распали 
title>Препорода</title>.{S} - Тражио си Ужице, и добио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео  
ом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сиј 
 он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко исп 
мо неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, живо 
к из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу ове <hi>споменике</hi>.</p> <p> Кремић је п 
ли да каже Зорки да је намеран да иде у Ужице.{S} Бојао се да ће је још више онерасположити.</p 
некад она дугачка писма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена  
ad> <p>- Ја још не верујем да ти идеш у Ужице... како да кажем... на свагда.{S} То је оригиналн 
 воли твој <hi>Мико</hi>. "</p> <p> <hi>Ужице, 11. јула.</hi> </p> <p>Твоје писмо ме је запрепа 
рав и пољубац. <hi>М.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 10. јула.</hi> </p> <p>Твоје кратко писмо јако м 
вој</p> <p> <hi>Мико.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си  
ој</p> <p> <hi>Милош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi 
 и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{S} Како је пријатна та варош; ах, како су б 
у.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> <p> "<hi>Ужице, 24. јула.</hi></p> <p>Јуче сам примио твоје добр 
јмун.{S} Ја је непрестано дирам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Ул 
ш три сата, па ћу бити у <pb n="160" /> Ужицу.{S} Моја мајка ће се обрадовати много.{S} Преда м 
о се сличних прилика кад је био мали, у Ужицу, тамошње скромне гробнице и Здравка Еркуле, који  
 /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио 
сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године стављају примедбу да би ово или оно 
 сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу били су родом одатле, богати, мирни, питоми и у д 
ћаш ли се још оног доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама,  
ри године од како је последњи пут био у Ужицу.{S} Кремић је и даље волео своје, волео је мајку, 
 свима варошима које пропадају, живот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири ре 
<hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана по свима гранама државног рада, од одгајивача п 
како говори, оним лепим језиком рођених Ужичана, везујући по три речи заједно.{S} Она је увек з 
дом.{S} Ови скромни станови злопознатих Ужичана, где су се одиграле толике непознате грађанске  
ић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у Београду.{S} Не једанпут, М 
о суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани су код куће још у многоме као Турци: жене их дв 
Од момака и од ђевојака.</l> <p>Старији Ужичани се сећају са слашћу тога доба.{S} Турци у Ужицу 
овамо својом вољом, већ по казни, те их Ужичани зову <hi>прогнаници</hi>.{S} Ови прогнаници вич 
ј служби, о наследнику престола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n=" 
{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својст 
: </p> <p> - И ти то мени да кажеш, рђо ужичка?...{S} Зар ти мене да завађаш с мојим дететом, с 
Милош Кремић.{S} Родом из једне пропале ужичке трговачке куће, он је био наследио, од свега што 
ке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} Пређашње болте, с највећом поделом  
и много.{S} Преда мном се већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам у 
њега, његов изгубљен поглед прелетао је ужички пејзаж, суров и тежак као његов дотадањи живот.{ 
је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао испод себе електричну цент 
S} Државне службенике сачињавају обично ужички синови.{S} Ако има ко са друге стране, није доша 
ала трговца и остали остаци старе гарде ужичких трговаца која изумире из године у годину.{S} За 
 други предео.{S} Није било више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села г 
 и већ се примицали Трешњици, последњем ужичком брду на овом путу.</p> <p> Киша је почела да пр 
и запева колико га грло доноси монотону ужичку песму:</p> <l>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l 
ихтскарти.{S} Ове радње држе нови људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људ 
као митрополит, презриво је мерио очима ужурбани свет и одговарао званично на сва питања: </p>  
нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му она ужурбано.{S} - Причекај ме мало.{S} Сад ћу те ја посути 
нског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходована војна банда. </ 
p> - Ех, тако ти је то, мој ђевер-Лако, уз нешто ти долина!...{S} Ми смо ти сад они споменици.. 
кад дође до Милоша, он га ослови онако, уз реч: </p> <p> - Сад знам и ја ту вашу историју.{S} В 
изгледао неједнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућиц 
сакрије под вид заједничких лекција.{S} Уз Љубицу је пристајала Зорка, као ћерка њене газдарице 
дих ногу, мало накривих као у патки.{S} Уз тек напупеле груди су притискивале неколико књига, у 
јала Зорка, као ћерка њене газдарице, а уз Драгутина Милош, као његов друг.{S} Кад год није бил 
или и крзну.</p> <p> Зорка се прибијала уз Милоша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, 
 бреза наврх планине Зорка се привијала уз Милоша и говорила му нежно.</p> <p> - Не говори ми в 
Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући се иза раменица:</p> <l>Сунце  
у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на догледу овог великог вид 
прилепиле, остале тако приљубљене једне уз друге.{S} Очију изгубљених у бесконачност, руку раши 
ла оправдати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворен 
 свадбе.{S} Свечана служба одслужила се уз пратњу клепала.{S} Пред олтаром била је подигнута ра 
е поквари ову снежну тишину, и приби се уз Милоша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{ 
} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развијено раме.{S} Милош је био заврнуо јаку  
 - говорила му је Зорка, припијајући се уз њега.{S} - И ја мислим понеки пут да је баш добро шт 
 - понављао је у мислима, и припијао се уз ову постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да ли 
 полако, одмерено, са највећим тактом и уз имена ових својих познаница додавали титулу госпођиц 
ораци били дужи и бржи, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гоми 
их глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкар 
ртва веровања.</p> <p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожур 
дске тврђаве, прелазио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку 
а за возом.</p> <p> Кола су ишла полако уз брдо, али стално напред.{S} Већ су били изишли из Уж 
држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је би 
евања, дрхтала су овако прибијена једно уз друго у прохладној мистерији ове магловите ноћи на к 
{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише се у загрљају.</p> <p> Када је З 
ше тако један моменат, приљубљени једно уз друго и заћутали, мећући у своје миловање све неоств 
ли на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупц 
, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су с 
 њихово лагано отварање капије, ступање уза степенице на прстима и обећање да ће опет заједно о 
а бела као снег у планини, припијала се уза Зоркино гипко тело и својом белином оцртавала фине  
{S} Теби је потребно да имаш једно биће уза се.{S} Ја ћу ти помагати у твојим пословима.{S} Нач 
женске груди, он је привуче свом снагом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано 
ли, баш зато он се све више приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале 
> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, д 
 је потребно да имаш једно биће потпуно уза се.{S} Ја ћу ти начинити живот слатким, да ће ти се 
ло је једно поред другог и обасипало се узајамним нежностима, али је једно подносило јарам срам 
 Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степениц 
 царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући посла.{S} Преко леда се примећивала је 
рче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио ш 
 и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не угледа <title>Полициски г 
кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у сла 
каткад затреба, не тражи је; то ће бити узалуд; она је код мене, она се...</p> <p>Зорка застаде 
е смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних редова, јер се мисао 
ену и сматрали живот вез вољене жене за узалудан.</p> <p>- Ми смо криви, - говорио је Богдан.{S 
ољубац.</p> <p> Сваки напор постајао је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела приб 
у умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћу бити миран грађанин, који ће вршити  
л је имао нечег лицемерног, плашљивог и узалудног.{S} За песника Ранковић је био одличан филозо 
ице средњевековног Београда биле одвише узане за толико народ, ова два пара младих људи губила  
тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једана 
ива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди нам благе романтичне жеље, и напусти нас пре нег 
шом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је његов д 
 се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један поветарац.{S} Једно ја 
укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још д 
ом срце, које је јако лупало од великог узбуђења.</p> <p> На естради од оркестра се појави капе 
 то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу 
агом уза се, и гласом који је дрхтао од узбуђења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо ко 
/p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако да су се оне прилепиле, ос 
во чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопоштовања отварао зав 
а окренута. </p> <p>Зорка је са слатким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји  
е целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шт 
и, природа млака као њена душа а таласи узбуркани као њене груди.{S} Милош је био наизменце сна 
оспођице, или <pb n="38" /> да народске узвике: погле! пази! претвори на <hi>ви</hi>.{S} То би  
господара, ни републику, ни монархију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција  
и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим би 
 човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правни 
 човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен пр 
ви своју победу.{S} Како је све нежно и узвишено око нас...{S} Зорка, погледај ово сунце, оно ј 
се градског платна, они избише на једно узвишено место, на домаку Саве, ограђено гвозденом огра 
е јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила  
 поднаредницима који су писали у <title>Узданици</title> и имали књижевних амбиција.{S} Због те 
" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топо 
сти, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријатељица кој 
, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређене у природне афоризме, који су му  
 сажаљења.{S} Да знаш како ти намештени уздаси и лепо склопљене реченице падају тупо на ожалошћ 
уму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљења излазили су један за другим из 
?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>Доле, далеко испод Милош 
ти очи мојој мајци кад испусти последњи уздах.{S} Бићу одмена мога старијег брата и потпора мла 
о.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Ми 
 уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више био нејасан.{S} Он је долазио из дубине 
p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Ј 
тим погледом и не могаде задржати дубок уздах који јој се претвори у речи:</p> <p> - Зашто ниси 
 и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се Кремић.{S} - Данас  
ласа, па онда обори главу и пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове  
а њене дубоке очи, и, савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p 
из дна груди, сама, неартикулисана, као уздах.{S} Али, Зорка ју је разумела јасније него да је  
к решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задовољства или уздах за откуп доброте?</p> <p>До 
ше сузе, лагане и дуге, без јецаја, без уздаха, као да је то била његова душа која је плакала.{ 
м у првим тренуцима њиховог познанства, уздахну:</p> <p> - Зашто је старија од мене!</p> </div> 
илошу, то ми досад ниси никада рекао! - уздахну млада жена.</p> <p>Кремић осети да Зорка трпи у 
вде.</p> <p>- Ох, то је и мој сан!{S} - Уздахну Зорка.{S} - Како бих ја тек желела отићи некуд  
ам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи болно и поверљиво:</p> <p> - В 
вим без твоје љубави.</p> <p>Млада жена уздахну дубоко, као кад неко меће на једну карту све шт 
с да удари ова киша? - одговори мајка и уздахну.</p> <p> Милош не рече ништа.{S} Било је време  
, треба трпети! - понови он њене речи и уздахну још једанпут.</p> <p>Али, овај уздах није више  
<p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га погледа зачуђено и запита:</p> 
 спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не будећи се.{S} Затим, све би св 
- Јест, ја сам то само сањао, - радосно уздахну Кремић.</p> <p>Он склопи очи да поново заспи.{S 
 ми сву своју наклоност."</p> <p>Кремић уздахну.</p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек 
 од њега.{S} Он је кадар да нас скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, с 
о отворена рана кроз њене зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену ко 
смејане прозоре, на којима стоје завесе уздигнуте у виду звезде, плехану вртешку наврх крова и  
ди човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет 
те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело. 
ко и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне болнице иза једно 
 шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то <hi>ја</hi>.{S} Кад је дошао у Београд,  
ко другде може наћи.</p> <p>Више Милоша уздизао се намрштени Грот, као каква горостасна средњев 
м био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцниј 
евао познату сокачку песму:</p> <l>Нека уздише ко мора,</l> <l>Сузе нек лије!</l> <l>Певај, Јел 
омен без сумње више него леп, и лако се уздише: то је жалосно али истинито.{S} Зашто ја немам о 
па је описујући замишљене дирљиве сцене уздржавао с муком сузе које су му навирале на очи.{S} С 
о је он оклевао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину рук 
ском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - 
 је узалудан, свака реч излишна.{S} Два уздрхтала тела прибише се једно уз друго и онесвестише  
ожавану у своје руке, и ја је стежем на уздрхтало срце.{S} Ја љубим твоје трепавице, влажне од  
 од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и  
</p> <p>Редитељ намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарс 
колена пред својом непомичном драганом, узе је за руку, обухвати око паса и наднесе се над њено 
1" /> <p>Она седе за сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости 
ју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под 
а.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана и приби се уз његово развије 
ога одоше да се играју писама.{S} Зорка узе своје старо име:{S} Ужице, а Милош:{S} Дорћол. </p> 
едње дане и недостојан крај, млада жена узе га да га попегла и спреми за још једну свечаност.{S 
ете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га несташно под руку и пође ка излазу. </p> <p> Вој 
> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игар 
, већ на <pb n="53" /> Тркалишту Љубица узе под руку Драгутина и измаче с њим.{S} Милош, обузет 
 није могао задати још веће ране, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме д 
ву, предодређену за патњу.</p> <p>Он је узе и за другу руку.</p> <p>Пред њих се спуштала ноћ, т 
ности.</p> <p> Место одговора, Милош је узе под руку.{S} Многи у тој гомили су га познавали, ал 
ним руменим јагодицама.</p> <p>Милош је узе за руку.</p> <p>Она је не повуче него се зарумени ј 
им Зорка и пропусти их.</p> <p>Милош је узе испод руке и несвесно поведе за Љубицом, која је би 
у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште  
 оба пута се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писм 
ти други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку испод руке и крену се с њом једним запуштеним 
 будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га 
е.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> само да га прегледа, јер о 
 једног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не по 
опао пољубац на мајчину руку.{S} Она му узе главу у своје руке и пољуби га у образ.{S} Још једа 
пита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? 
цу, мислећи да јој она смета.{S} Али су узе биле много теже, неразрешљиве и несавладљиве.{S} Су 
блиста у њеном оку. </p> <p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треб 
<p>Они седоше једно до другог.{S} Милош узе Зоркину руку у своју, и, играјући се њоме, тражио ј 
 <p> - То ти је тешко рећи...{S} Строго узевши: нисам никако; иначе: много.{S} Али је све то би 
путише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањ 
рече јој Милош занесено.{S} - Где си ти узела те очи?</p> <p> - Мајка ме је дирала да имам очи  
кали, вечерас су биле оживеле и на себе узеле изглед људских станова.</p> <p>То је било вече, ј 
врућина.{S} Изишле смо до Калимегдана и узеле по један сладолед пред киоском.{S} При повратку у 
але забаве за децу, куварице и војнике, узели једну стазу која се од главне одваја удесно, спус 
 их још више једно другом.{S} Они би се узели за руке, као да су маске или пријатељи од детињст 
м на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати 
 нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио посао, мирно, предано и 
ије имао времена да собу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била тип 
е су сви догађаји ишли на руку, који је узео жену коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човек 
еко показујући једног Јеврејина који је узео костим Краљевића Марка из Народног позоришта и дос 
жност да помогне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама при 
леним дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео на се да се постара око пртљага, те су Милош и Зор 
 су им ишле на руку.{S} Драгутин је био узео стан у истој кући код једне удовице.{S} Како је би 
плач.</p> <p>Тога јутра Кремић није био узео ништа више него кашичицу слатког од јагода, чашу с 
вљу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више да нећемо оствари 
пљује, али мајка не могаде поново ништа узети.</p> <p>Ја разумех одмах да све иде на горе, врат 
мога, као све најзад, али да је не може узети за жену због мале плате, несигурног положаја, оба 
и ћеш ме задржати поред себе, ти ћеш ме узети у своју кућу, код твоје мајке и твоје браће.{S} Ј 
ушу жене с тихим лицем које би се могло узети за неосетљиво, жене која је предодређена више за  
орио је он у себи.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и прот 
омисли, пријатељу, како би било свирепо узети ми ову једину наду да ћу вечито остати поред тебе 
title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети из твоје собе.{S} Сутра, ако време буде лепо, изи 
ио све док Зорка није дошла. </p> <p> - Узећемо трамвај до Теразија.{S} Тамо ћу бити готова за  
.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће нико опрост 
шко.{S} Ја видех да више нема спаса.{S} Узех је за руку.{S} Она јако уздахну два три пута, не б 
Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао голу  
одити.{S} Љути се и грди.{S} То је тако узима једном дваш преко недеље, као децу, готово без ик 
ће бити боље.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{ 
реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, привлачила поред себе и тепала му:</p> 
} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма каквим изговором.{S} Онда 
оже извести само у двадесетим годинама, узимали своје даме испод руке, онако... без питања, уср 
рекривали прљавом бојом рачуна, и на се узимали готово вид плаћене љубави.{S} Али, ова болна го 
> <p>Твоје писмо ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се  
 много за једно писмо.{S} У мислима, ја узимам твоју главу обожавану у своје руке, и ја је стеж 
совао се и осталим врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево вели 
а би се понављала стара игра: младић је узимао своју девојку испод руке, нежно би се нагињао на 
тина и Љубицу, и посматрали како се коњ узинатио: таман дође до капије, и војници се зауставе,  
{S} Један амалин се сунчао на тротоару, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала 
није најзад одлучио да му одреди плату, узме га за сталног сарадника и извуче из <hi>преписа</h 
не видећи више никога, заборављајући да узме кола, ударајући путевима за које је мислио да су п 
слагач који је остао без посла дошао да узме рукопис, промерио га једним изгубљеним погледом, к 
 поред другог.{S} Већ ју је желео да је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из с 
 двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је поред ње корачао блед и ун 
рсокак.{S} Загледајте најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S 
онском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже 
тар, који је пиркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао 
одине.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун Зорке, а Ранковић му се противи 
епортер <title>Препорода</title> и имао узречицу: "како да кажем", био је такође песник, али бе 
 једна радница из Официрске Задруге.{S} Узрок несрећна љубав...{S} Обећао сам му дати десет бро 
су турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни 
, па презриво додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дет 
због великог морталитета, којем је опет узрок оскудица, а друго због овог расељавања.{S} Да ниј 
 од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо отићи мало до Раковице или Ки 
г расељавања.{S} Да није овог последњег узрока, опадање се не би приметило, јер је ретка кућа б 
елика љубав, која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек ни 
 јој је постављао о несрећној девојци и узроку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у  
оли ме много, ја заслужујем твоју љубав уистини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то 
во подударала са овом ноћи и која их је уједала за срце.{S} Али се они нису вајкали, јер нису х 
екла у писму како ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву  
што га прође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао др 
> Нико ништа не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају доб 
S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух је млак као у лето, н 
инити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињена правом љубављу, љубављу која је начињена од с 
S} Дани су пролазили један за другим, а указ о његовом постављењу није излазио никако.{S} Међут 
када се одбије посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предло 
и другови већ отслужили војску и добили указ; нити је било изгледа да ће је икад свршити.</p> < 
мејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према 
Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек 
је не грме, и више главе Милошеве би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровид 
е беласао.{S} Једна група збијених врба указивала се поред њих и изгледала као да се пропиње да 
ли лик.{S} Његове развијене јагодице се указивале из дана у дан све више.{S} Образи му упадали. 
видело.{S} Поред пута су се све јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратни 
љеног снега.{S} По равном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и нео 
ветлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки пропланак, по коме се просуло 
је? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p> <p> - Не, Зорка, ти се вараш.{S} Ј 
ише деце.{S} Ко нема порода, на њега се указује прстом и с потсмехом се назива <hi>огорео пањ</ 
их извесном пажњом и понизношћу која се указује само господи.</p> <p>Сарадник <title>Препорода< 
еснички, али није паметно.{S} Сад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем 
 ни на толико племенитости колико ми ви указујете.{S} Од мене су тражили само обавезе.{S} Нико  
у, - говорила је Зорка и крила лице све уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти  
 постељу.{S} Несрећа одбила пријатеље и укинула родбинске везе.{S} Требало се борити сваки дан  
и.{S} Томе је крива буржоазија... треба укинути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је п 
 је једно другом.{S} Изненадна блискост уклањала је између њих осећај стида.{S} И у њима је буј 
 не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време промен 
p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у коридор.</p> <p>Зорка приђе своме  
 не би било боље да се ја на неко време уклоним из Београда.{S} Госпа Селена ће ме заборавити.{ 
ко био задржао код начелника, сув, дуг, уковрчене браде и задовољна лица, изиђе из канцеларије. 
ан прамен њене кестењаве косе, природно уковрчене, те би она стресла главу, да би га истурила с 
глом за своју кестењасту косу, природно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се  
једница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</p> <p> - Не, не, Ми 
p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали. 
је се завршила на дунавској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губ 
, и ово небо тако плаво и пространо.{S} Уколико сам више гледао у ову небеску пучину, она ми се 
могу провести који тренутак заједно.{S} Уколико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он 
у ружни и који добијају у очима околине уколико их ова више познаје.{S} Али, Милошева склоност  
суте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У високо, бескрај 
учина од ваздуха, љубав и вечност.{S} И уколико су више силазили, све је један пар више измицао 
ма, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом времена, и, на 
 пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разликује од 
 <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолик 
а. </p> <p> Госпа Селена је стајала као укопана на свом месту.{S} Дотле јој још ово нико није р 
е груди су притискивале неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су го 
51" /> а она је седела непрестано тако, укочена, скамењена и не пуштајући гласа од себе.</p> <p 
во као у тице, и крупне сузе минуше низ укочене руке.</p> <p>Ах, те сузе, оне се никад не забор 
тварали против његове воље, очи гледале укочено у окречен плафон, и срце лупало узбуђено.</p> < 
/p> <p>Мајка и ћерка су се гледале тако укочено неколико тренутака.{S} Тада плану нешто дивље у 
ке јавне радње, а они наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљ 
ста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била је наступила и вилице се нису могле потп 
, и милији они тренуци овако уграбљени, украдени...</p> <p>- Не... не...{S} Срећа се не граби и 
 је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9 
ину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бела као снег у планини, припијала се уза Зор 
 мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се р 
као с Дунава, играо се са њеном косом и украсима на њеној блузи.{S} Њена нога прелазила је њену 
 осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у на 
е.{S} Да ти можеш замислити како сам ја украсио твоју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам 
крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких к 
ијалне љубави, и жену која му се подала украшава најсјајнијим кристалима свога срца.{S} Код дев 
еда у њој Зоркин лик.{S} Њихови погледи укрстише се, <pb n="58" /> тако кроз воду, и обоје се н 
ла два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господ 
ад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и нам 
у и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био увер 
еда са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зен 
набету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опијали се дугим пољупцима.</p> <p> 
дне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригуше 
 после сваког угриска, осећао је бљутав укус купљене љубави. </p> <p> Кремић је несвесно наслућ 
ицали су претставници лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та ог 
олење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо  
ругог.</p> <p>Једна девојка, која се по укусном оделу и углађеном кретању одвајала од осталих с 
и споменуо Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драг 
ретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај споменик римске културе. </p> <p> Један про 
ералштаб.{S} Одмах испод њега налази се улаз у бунар. </p> <p> У једном сниском дворишту које п 
вратима, како се уђе у кафану на главни улаз.{S} Ово место изабрао је Стојан Бурмаз, адвокатски 
човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државну службу, напредовање у њој, своју бећар 
ле.</p> <p> - Ја сам готова, - рече она улазећи у Милошеву собу и навлачећи рукавице на руку, н 
ањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непознатог и развесељеног света.{S} Једв 
и; она жена која је била на реду већ је улазила код начелника, истерани полициски писар закопча 
уче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрко обојена врата, 
ури и скочи на перон.{S} Носачи који су улазили у вагоне и путници с врха воза сметаху му да пр 
еће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.</p> <p>Кремић потражи кључ.{S} Он  
о што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, питао да ли може пус 
Све су капије биле отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом д 
м сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце 
моје године.{S} То је ужасно.{S} Ти тек улазиш у живот, а ја, још мало па ћу престати бити жена 
еп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за позориште, окрену се неколико пута по соби, 
и најлепше, на горњем спрату, над самим улазом, са три велике собе, окренуте Дунаву.{S} Оне су  
.</p> <p> Соба је врло лепа са засебним улазом, окренута Дунаву, ах, тамо где смо толико пута и 
о, па се предомисли, примаче столицу ка улазу у кафану и загледа у кишу, која је падала равноме 
уби дневна светлост која је допирала са уласка.{S} Помрчина је бивала гушћа, ваздух влажнији, а 
и на позоришној згради, богенлампе пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велик 
иле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку су била закрчена.{S} Свет се склањао само кад би 
/p> <p>Мила моја мала, поздрављам те на уласку у мој округ.{S} Већ миришу клеке однекуд.{S} Сам 
39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су електрични лампиони на земунском кеју 
 дворишту, пробијало се кроз неопране и улепљене прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је с 
рке бледе и добре, коју је његова мисао улепшавала све више.</p> <p>Она је стајала до самих сто 
ећа и гроб јој се справља.</l> <p>У том улете у собу, као без душе, репортер <title>Препорода</ 
тања.{S} - Треба радити.{S} Рад крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано 
ростран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И ово двоје младих људи, као очар 
ивот ствари који весело бруји око њих и улива им поуздање.{S} И ова природа, весела и обновљена 
ерство.{S} А садашњост?{S} Она јој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено  
зимус.{S} Пролеће, које се објављивало, уливало је у сва бића један нов сок који препорађа.{S}  
су, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне.{S} Све је то било мало  
 самом себи од саобраћаја и општине.{S} Улица је била нерегулисана, без калдрме; трава је по њо 
.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек мора да  
адовољан.{S} Ево ти адресе:{S} Таковска улица број 42, код госпође Нешић.{S} Соба стаје 30 дина 
е преселио.</p> <p> - Та твоја Банатска улица је на крају света! - примети му Драгутин.</p> <p> 
тово на самој обали, налази се Банатска улица, још непросечена, и покалдрмљена само са једне ст 
е Васић? ...{S} Стан самоубице Банатска улица број 36.</p> <p>- Па ту ја седим! - изненади се К 
и!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} Са неб 
је почињао од обале и губио се у сплету улица овог предграђа, виделе су се само групице радозна 
е кафанице.{S} Вечиту тишину кривудавих улица заменила је врева веселе гомиле.{S} Прозори, без  
д гомиле, људских разговора и прашњивих улица где јецају трамваји.</p> <p>Сунце се пело увис.{S 
ош-капију; и кроз сплет тесних и кривих улица овог старог Београда, они избише у Град. </p> <p> 
лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се прилијепила за кости, осушила се ка 
p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није дубока ноћ, и јуриле у поља 
 Београд, са неједнаким кућама и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је пр 
коњи каскаху стрмим, рђаво калдрмисаним улицама. </p> </div> </div> <pb n="179" /> <div type="g 
 остати насамо.{S} Љубили су се по оним улицама које су никле саме, између Дома Светог Саве и д 
Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - 
у, узјахавши на свој самар.</p> <p>И по улицама се осећала већа живост него зимус.{S} Пролеће,  
вет, који се вратио из бања, крстари по улицама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и св 
казали време и место где ће се састати, улице куда ће проћи, место где ће се одморити и све пој 
опада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду,  
Напољу је била жалосна и влажна ноћ.{S} Улице су се пуниле леденом маглом.{S} Куће су ишчезавал 
 и опојнија од мириса. </p> <p> С краја улице појави се трамвај. </p> <p> - Брзо...{S} Брзо! -  
 </p> <p> Млада жена је долазила са дна улице.{S} Ишла је брзим и ситним кораком, придржавајући 
а тамјан и очишћене ствари.{S} Доле, са улице, ћуло се неразумљиво погађање сељака и грађана.{S 
и свршено.</p> <p> Милош се нађе насред улице.</p> <p> Није се смео окретати.{S} Бојао се да се 
ћ и дубока тишина.{S} Били су далеко од улице, где живот пролази у ситним бригама за свакидашњи 
се самог себе, он се враћао кроз прљаве улице с тржишта љубави, крио се у сенку околних кућа и  
 као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Београда биле одвише узане за толи 
 полагано, левом страном Кнез Михајлове улице, у правцу Железничке станице, и ћутали.{S} Било ј 
уне</hi>, наниже, Милош је познавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу. 
ење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи пут.{S} Он је гледао у из 
 златне гривне; извлачио је из Банатске улице, преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице бе 
соби, млади песник исели се из Банатске улице, да би избегао какав већи скандал.</p> <p>Није им 
<p>Амалин је измицао уз брдо Дубровачке улице.</p> <p>Два пријатеља се пожурише да га стигну.</ 
ао његов дотадањи живот.{S} Оне дугачке улице са исквареном калдрмом, по којој се сијају још <p 
.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни најмањи детаљ који се видео ок 
зрацима огрејало кровове с друге стране улице, сива пространа дворишта, зидове у кући и једну г 
 су биле подигнуте само са једне стране улице, изгледале су напуштено и без људи.{S} Ролетне су 
знавао све улице, оне тихе, недограђене улице по Зереку и Дорћолу.{S} То је био њихов кварт.{S} 
носила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гла 
ева Београда јурио је народ у ове тесне улице и гушио се, радознао да види јеврејске маске.</p> 
преносио је негде на Врачар, у оне тихе улице без бакалница, зидао за њу романтичну вилу, око к 
<p>Талас гомиле запљускивао је све више улице.{S} Гомила се повијала као њива кукуруза на јесењ 
Увече, један наранџаст пламен сине кроз улице; сијалице се запале и ова гробница живих људи се  
уминацију по крововима на другој страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела пано 
тним ланцем на прсима, ишао је средином улице, посред блата, и плашљиво се обазирао, као сеоски 
ли пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су о 
жи и одложи пут.{S} Тек кад дође на дно улице, он се окрете.{S} Далеко, у мраку, у киши, где се 
вори, било да се очеше о какав дирек на улици или да притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта  
д год није било згодно да се састану на улици, Љубица је приређивала ове заједничке лекције, и  
наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Један таљигаш је т 
омиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стари Пијац, Милош спази два бела д 
исли да сам с Љубицом у Кнез-Михајловој улици.{S} А да до мене стоји... - одговори Зорка са јед 
е знало је дрвеће засађено по Душановој улици, које је бацало мршаву сенку по песковитом тротоа 
м једног београдског винара у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се ниј 
ротоару.{S} Они су се грлили и у својој улици, сакривени иза једне колибе за електричну инстала 
нава и Саве, у некалдрмисаној Банатској улици, тамо "где је био жандарм", по <pb n="164" /> Јал 
е мисли ројиле тамо далеко, у Банатској улици, над оном великом кућом и Зоркином собом.{S} И на 
пред њим пониче велика кућа у Банатској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано вла 
терало све даље од оне куће у Банатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - С 
оказа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место неколико кратких месеци, где је он у  
жавања, полуобећани рандеву у Банатској улици годио му је необично.{S} У срцу је осећао чар јед 
 драганом тамо доле, у непокалдрмисаној улици, на крају вароши, и замало му сузе не полетеше на 
о ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Србијом тече мед и млеко. 
, Кремић сустиже Зорку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је 
лдрмљена само са једне стране.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој 
у једну од оних ноћних кафаница у истој улици којих нестаје све више под немилосрдном руком рег 
.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како  
убави.{S} - Посматрао сам ово дрвеће по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима 
оново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутин 
човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Колико знам о тој вашој ствари, то је нека 
зи сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека п 
Од Дома Светог Саве, она пође Душановом улицом, да се не би враћала истим путем.</p> <p>Два мла 
> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комши 
еговарања, решише се да ударе Видинском улицом и прошетају у правцу Седам Кућа.</p> <p>Док су и 
.{S} Колико смо пута прошли заједно том улицом!...{S} Ах, <pb n="162" /> како је тешко бити без 
изгубе, неповратни и неожаљени. </p> <p>Улицом је звиждукао један радник, један од оних радничк 
ијали су се кроз гомилу која је плавила улицу као надошла река; несташно дирали маске, гурали с 
 се поново загледа у новине, а Зорка на улицу.</p> <p>Из другог одељења кафане допирало је тупо 
ја их је без њихове кривице избацила на улицу, очеви нису допуштали својој деци да се њој одаду 
о збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да 
 да их ко не повуче за капут, натраг на улицу, у рад, и улазили у своје станове на једнака, мрк 
риродно уковрчену, узе писмо и изиђе на улицу.</p> <p>Варош се љушкала под поплавом златне свет 
ниче!{S}" Жене ретко кад излазе саме на улицу, а кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пре 
/hi>. </p> <p> И њих двојица изиђоше на улицу. </p> <p> - Та девојка није ми ни род ни помози Б 
д свог драгана и занесе се гледајући на улицу, камо је већ падао мрак.{S} Изненадно, она се трж 
едом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једну старицу у блузи од кадифе са шеши 
... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па н 
скромну мачку око врата и сиђе с њим на улицу.</p> <p>Трамвај који су били узели водио је само  
стрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу, окретао се као да је гледао где ће се најбоље са 
ст снег је покривао кровове, двориште и улицу.{S} Сава се била заледила.{S} Жалосно су изгледал 
 прошли би једанпут кроз Кнез Михаилову улицу и Велики Калимегдан, па би се онда спустили на Ма 
 рече Милош и повуче Зорку у Призренску улицу.{S} - Не бих волео да нас види.{S} Он није рђав ч 
нж, силазили су око поноћи у маћедонску улицу на бурек, а ако су били при новцу, после бурека п 
ју.{S} И тако сам Милош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div ty 
ећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску улицу, ројиле се изнад оног великог сандука трговачке х 
али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској обали.</p> <p>Пред њом се  
 угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли спазити своју др 
ца снова и лажи.{S} Електрична светлост уличних лампи обасјавала је само калдрму и ону специјал 
о Кнежева споменика, и неколико великих уличних лампа које су се случајно сусретале на овом мес 
е је пљуштала вода, пресијавајући се на уличној светлости.{S} Куће су се сагибале под теретом в 
оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Стојан Бурмаз у своју браду,  
рода</title>.{S} - Данас се деси нешто, уложиш све своје снаге, пишеш... пишеш, новине се купуј 
p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те  
х се заплакао за временом које сам тако улудо потрошио.{S} Али, ја сам био сам, страховито сам  
стрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на којима стоје 
ст овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плав 
рас између његове драгане и њега.{S} На ум дођоше све појединости њиховог разговора.{S} Овако д 
момци пуне корпе печења и колача.{S} На ум му долазиле београдске ашчинице, у којима је започео 
ав какав је.</p> <p>Милошу тада паде на ум Зорка.{S} Колико је лажи, претварања и брига морала  
в дан се објављивао, кад Милошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> 
 - јесте опасна за вас.{S} Узмите се на ум, јер обично најбољи људи падају најниже.{S} Они друг 
ео у свет?</p> <p>Тада Милошу падоше на ум рећи његовог старијег брата, полицијског писара, кад 
ено.{S} - Гледам ову обалу и пада ми на ум једно поређење.{S} Река рони земљу на једном месту,  
а његове драгане? </p> <p> Падоше му на ум још неколико спомена из њиховог заједничког живота,  
је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар се и ја нисам могла удати као  
 места ове димњаке и прозоре.</p> <p>На ум су му долазили спомени које дотле није ником говорио 
 и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује са друм.{S} Поред љубави има и дужности, пор 
 што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује са <hi>друм</hi>, - одговорио му је он. 
о не мислиш?...{S} Мени није ни на крај ума... како да кажем... да ти се ругам.{S} Ја те само н 
 хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се саже 
 великој београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе 
је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо наше муке.</p> <p>Милош још није добро знао да  
је несрећни.{S} Љубимо се и гледајмо да умањимо муке једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упр 
 у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се воли јесте и 
 ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се ч 
Добринка већ почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како ј 
а среског начелника, да је госпођа и да уме о свему говорити лепо и разложито.{S} Њена реч је б 
нима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога,  
то може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - н 
еш моју мајку.{S} Она је много патила и уме опраштати.{S} Наше прилике нису обичне...{S} Не тре 
 бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка 
его што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да привија облоге и да лечи.{S} На ране... 
ка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n=" 
, где се мисли не довршавају, а речи не умеју да се нађу.{S} Није био навикнуо ни на толике неж 
рашним клетвама, како само наше жене то умеју, и мучила ово сирото биће, да се њено тело, мршав 
иза Зорке и кришом га испљува.{S} Затим умекша свој поглед и поново дође да тражи сира.</p> <p> 
, и глас једног баритона, који је певао умекшавајући сугласнике:</p> <l>Љубичица с пролећа се ј 
војци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди:</p> < 
 старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим језиком р 
имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим мислима и да погађа шта му тр 
ада ћеш бити и пред људима.{S} Ти си ме умела увек разумети.{S} Твоја љубав је била моћна и поб 
унаву.{S} Оне су имале пензију, коју су умеле да распореде.{S} Једну су собу издавали, ако се ј 
 садржи сетну журбу ка срећи коју нисмо умели искористити кад нам се нудила пуна и лака.</p> <p 
говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе 
це.{S} Срце је рђав саветник.{S} Оно је умело да сакрије опасност зла под заводљивим обликом сл 
 жудила за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово 
о жудела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и 
има.{S} То стеже, то боли и пече.{S} Не умем да ти кажем како је то огроман бол... не, то је вр 
реба крити, варати, лагати.{S} Ја то не умем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све п 
Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново ви 
у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам лечити на тај начин.{S} Видиш, Бог 
ада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се никад није знао удубит 
жју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више смешан. </p> <p> Др 
 отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њи 
 га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мисли су ишле у Банатску у 
чњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини потребан и прокрчи себи пут.{S} Ов 
манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господин Јаков кад му дође  
в односио само на Зорку, те он одговори уместо ње:</p> <p> - Да, да, и ми ћемо сад...{S} Келнер 
укла га за пеш од капута.{S} То је било уместо пољупца.</p> <p>Драгутин је био остао код куће и 
оворио је он младом песнику. </p> <p>Ви умете да пишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта ж 
аћи у оваквим стварима.</p> <p> - Треба умети! - несташно му добаци ова мршава девојка и отрча  
други свет.{S} Ти ћеш видети како ћу ја умети начинити те срећним.</p> <p> Ова два бића, уједињ 
д тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способности, ти ћеш победити, али  
е, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сва 
 умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Ист 
убављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљ 
у те помагати у твојим пословима; ја ћу умети да те разумем и подстичем.{S} Ја ћу се посветити  
ари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и мој живот неће бити узалудан.{S} Ја ћ 
осим ништа више до моје срце, али ја ћу умети да те разумем и потстичем.{S} Ја ћу се посветити  
 Онај плот треба подупрети.{S} Ја ћу их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени н 
ано међу собом руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко др 
ење света.{S} Љубав није непристојност, уметност беспослица, наука безбоштво: истина није циниз 
itle>Препорода</title> за патриотизам и уметност.{S} Колико је морао потрошити државне концепт- 
le> за балканску политику, књижевност и уметност.{S} Како су његови балкански извештаји морали  
успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: а 
ојавиле се на пољу политике и трговине, уметности и занатства.{S} Сваки дан је доносио по један 
 себи квази-животну потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрд 
{S} Кажи ми још једном: мој Мико!{S} Ти умеш тако лепо да тепаш.{S} Твој глас... он приличи очи 
бркове и аранжирају кадрил на забавама, умеша се у разговор између Зорке и Милоша, и спасе ситу 
 <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се до 
Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> <p> - Не, ја нисам казао да увек  
лош је очекивао да се Љубица и Драгутин умешају између мајке и ћерке и да Зорку одбране.{S} Али 
те и његове љубави.{S} Најзад се мораде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа.  
жње на живот.</p> <p>Кремић се не смеде умешати у ову беду него се неопажено врати на трем, па  
етвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био  
д чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све се слагало у овој соби.{S} Ствари су им 
 хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећањем за брак и перспективама положаја к 
оупотребити.</p> <p>Али је његова душа, умиљата и покретљива, већ дрхтала пред нечим новим и пр 
а Ђетиња.{S} При сунцу, које је благо и умиљато, река се беласа у врху котлине, па се онда губи 
S} Ужице је лежало поред Ђетиње мирно и умиљато.{S} Сунце се примицало зениту и краљевском раск 
ног лица или њених очију, косе и стаса, умиљатости или духа.{S} Он ју је волео само због тога ш 
 Послови... </p> <p>Кад му је плач мало уминуо, Милош изађе у коридор. <pb n="135" /> Воз је ве 
а.</p> <p>Ово жуто сунце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{ 
ан део тог зеленила које се рађа, живи, умире и <pb n="101" /> обнавља, весело и безбрижно, пок 
ка се.</p> <p>Обоје су се трудили да се умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све в 
 шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепше доба у Београ 
ти био увек у праву према мени, и да ја умирем потпуно срећна." </p> <p>На ове речи грунуше суз 
 од пољубаца, и мало помало, као јагње, умири се на Милошевим грудима.</p> </div> <div type="ch 
 - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} Ја те волим из дна душе.{S} Дај ми д 
 хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p> - Ти немаш право да се љутиш на Љубицу, 
ане, те је узе у наручје и покуша да је умири.</p> <p>- Пусти ме да плачем, Милошу, - говорила  
та са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би јој жао кучета, па га зовну, тепајући му:< 
} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру коју је незасићена љубав уносила у ње 
дније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти  
аговима, живот нежности, <pb n="189" /> умног рада, пријатних брига, живот без туђинаца у својо 
и живота, заоране њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали в 
и, али је у жилама осећао малаксалост и умор, прве дарове пролећа, те га је мрзело да спусти ру 
биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> <p>Ови пољупци су постали убрзо насушна потр 
с мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после 
ћ је продужио пут ноћним возом.</p> <p> Уморан од вожње у неудобним поштанским колима, заспао ј 
ремић је био стигао кући око поноћи.{S} Уморан од неспавања и пута на поштанским колима од Краг 
ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје дијете.</p> <p>Кремић ју је слушао и ми 
лош одговори:</p> <p> - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? . 
нежно и болећиво. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њ 
 Данас сам много радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те р 
има, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у  
, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем  
, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти не оболестиш, далеко то било од н 
тварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} Изненадно  
у београдске околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одг 
ако брзо наступити.{S} Ја сам била тако уморна, и да не би мајка опазила како је озбиљно болесн 
 и суров за мене, и ја сам понекад тако уморна и очајна!{S} И затим, све ове бриге, ово трчање  
невесео, преклињем те.{S} - Ја сам врло уморна.{S} Ноћас сам нешто мало спавала, јер је једна к 
комшинка.</p> <p> - Бога ми, ја сам још уморна, - одговори бабица.</p> <p> - Могла бих једну ка 
озорима кад се сан смилује и затвори му уморне очи.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом 
ас, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујев 
 није трзало из њеног мртвачког сна!{S} Уморним оком он је посматрао кржљаве клеке расуте по За 
p> <p>Она је била врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. 
омљена од узбуђења и пољубаца, Зорка је уморно прилазила огледалу и намештала своју косу.{S} Ка 
допуштала одмор и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у см 
.{S} Ја ти стежем руку и наслањам своју уморну главу на твоје раме.{S} За те увек нежна и искре 
, трчао и тражио наде и заборава у свом умору.</p> <p>На улици није било ничега нарочитог.{S} Ј 
адило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на његовим рукама и под његовим имен 
аву на наслон предње клупе, са жељом да умре. </p> <p>Завеса се већ била одавно спустила.{S} Пу 
нта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова.{S} Кремић није био с њи 
на срце једна грешна мисао: да још неко умре, да бих могао провести још неколико таквих тренута 
 смо се родили, како је слатко живети и умрети у њој, - одушевљено рече млади песник, и у том т 
а све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама к 
дну собу на доњем спрату, где је лежала умрла девојка.{S} У њиховим крмељивим очима тек би сину 
 једној краткој песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песм 
i> </p> <p>Милошу,</p> <p>Моја мајка је умрла јутрос у 8 сати.{S} Ја сам врло несрећна.</p> <p> 
 враћали су се својом вољом овамо у ову умрлу паланку, далеко од таласа живота и могућности да  
ве зиме у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображе 
 отац био је срески начелник.{S} Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично <pb n="114"  
ли доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб.. 
марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава поново клонула и неумитан са 
тола и неком Ужичанину који је напрасно умро у Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради 
евни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по  
ом тренутку су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружи 
 оне које су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте 
очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна рука: очи засула водњикавим ж 
ој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с в 
рио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} Огромне њиве 
арнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлепов 
е осећао ни најмањи дах ветра.{S} Свуда унаоколо владала је тишина, топла и божанствена.</p> <p 
 после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у оваквим стварима.</p 
ни од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, к 
инглу своје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као де 
е млађи од Богдана и Милоша, али се већ унапред држало да ће је свршити на време и с најбољом о 
м платном, и држала главу нешто нагнуту унапред.{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану 
ароши, видео се у једном излогу дућана, унезверен, гологлав; ветар му је мрсио косу; у руци му  
реника, који је поред ње корачао блед и унезверен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она  
Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипак се он није задовољавао, и желео 
уком и либадетом, и, ненавикла на позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њен 
Дечко се буновно диже, погледа око себе унезверено, па се опет спусти у постељу и продужи да сп 
ш блеђе, без крви као мртвац.{S} Она је унезверено гледала око себе као да је тражила куда да п 
ло у његовом лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде,  
Ужица, он није добро видео ову старицу, унезверену од радости и среће.{S} Сад ју је пак посматр 
 и књижевност.{S} Својом младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је зас 
отово паде на Милоша, и он је тако рећи унесе у трамвај. </p> <p> Кола су била већ отворена, уд 
а Селена рупи у собу.{S} Као да њен дах унесе мраз у ову одају осветљену благим мајским сунцем. 
а кажем, једну жену, а није нас стид да унесрећимо педесет...</p> <p>- Море, каквих педесет! -  
} Он је био дао себи реч да је неће бар унесрећити ако је не може начинити срећном.{S} Осећао с 
мназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом  
РВА</head> <head>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био ј 
овић је донекле познавао ову девојку са Универзитета.{S} Она је те године дошла из једне гимназ 
равник, начелник министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми 
равник, начелник министарства, професор универзитета.{S} Али, требало је спасти кућу, требало ј 
е него да је... како да кажем... ректор Универзитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету  
и се већ, са Општом Државном Болницом и Универзитетом, завијао у таму и ноћ.{S} Они би тада уда 
ка некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај капут, дел 
p> <p>Њих тројица су били из једне јаке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у 
агледа још једанпут диплому, а нарочито универзитетски печат и ректоров потпис, па хартије оста 
.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универзитету није било благодејања.{S} Почетком године  
 коју је била приредила њихова група на Универзитету.{S} Налазећи се у једној муци, они су се п 
 добре и рђаве стране огледале су се на Универзитету, у студентским друштвима, у њиховом јавном 
орена врата каријери у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то  
азочарења која је доживео у политици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећ 
 рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађ 
ди песник је био једини у свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао по 
и прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Јед 
 нека Бог не да да то сазнаш.{S} Ја сам уништен, ја сам претрпео банкротство <pb n="244" /> иде 
 истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост свога духа у слаткој несвести сна.{ 
 <p>Нема ничег довољно јаког у свету да уништи моју љубав, ни да је смањи.{S} Ја те волим и бић 
зрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је Ужице још радило  
ом листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену нај 
ривали су буру коју је незасићена љубав уносила у његово срце, и уверавали га да је потребно да 
дила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али брзо опустошене улице и влажна 
 је било врло тешко ово ћутање, које је уносило између њих једно осећање мржње.{S} Стога је он  
 претворила у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог 
зглед ствари, тако је Зоркино присуство уносило нечег слатког и романтичног у Милошеву душу и п 
долазио са бледе слике његове породице, уносио је у Милошево раскрвављено срце један благ дах н 
ред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле не 
се трже опоменута једним од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцим 
с, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она 
уштва су били отворени прозори и врата; унутра се видела два униформисана човека како распремај 
столица напоље за оне који немају места унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу  
 широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, покривено парчетом белог платна 
у, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником се познао на једном патрио 
адом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу на куфер, који је поштар био метну 
ик младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се збуни.{S} Весео изглед начелни 
откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је била језа и зима. </p> <p 
местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, односно бугарске владе.{S} Карт 
 осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откривао ником, он се 
ово заведе у лавиринт мисли о спољном и унутрашњем животу које су га толико мучиле.{S} Он приђе 
p> У једном сниском дворишту које праве унутрашњи бедеми тврђаве, и где сунце с муком продире к 
амо претурао по постељи, обузет мрачним унутрашњим мукама, које нас тако покаткад обузму изнена 
.{S} Нарочито је долазио у Министарство Унутрашњих Дела, где је неколико његових другова добило 
 покојник био практикант у Министарству Унутрашњих Дела, те остави пратњу и мртвачка кола, па п 
у су њихова лица била бледа и унакажена унутрашњом борбом.{S} Механички, они би пружили једно д 
да заустави овде, задржан једном тамном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за  
 донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обртало се ве 
ом, као код свих људи који имају дубоку унутрашњост.{S} На његовом лицу лебдео је, као и код ур 
ну поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се 
ушу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу, памет 
>, дижући по њему густу прашину.</p> <p>Унутрашњост <title>Препорода</title> била је врло скром 
 даље од извештаченог опхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном 
г искуства.{S} Ћерка богатог трговца из унутрашњости, навикла је била још измалена да јој свако 
е те године дошла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски ј 
а самоубиство.{S} - Син једног проте из унутрашњости и познатог народног посланика; одлично свр 
ири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости.{S} Он би решио ту загонетку кад би се заг 
би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела походити питања живота 
 у београдску гимназију и кад су нас из унутрашњости одвојили у засебне клупе: ви, дошљаци, да  
за пролетњу сезону.{S} Један трговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебели 
рити са најлепшим и највећим зградама у унутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњ 
д њих омакло да при зивкању не помене и уобичајену титулу: господине или госпођице, или <pb n=" 
ву појаву стварности. </p> <p> - Ја сам уображена будала! - пребаци он себи кад се сети свега ш 
ика Нешо, који је по улицама командовао уображеним батеријама и викао: дум - дум, и још неколик 
а ти се више допаднем.{S} Само немој да уобразиш да сам ја таква и у природи, па после кад се в 
о је смешна кад припаше мајчину кецељу, уозбиљи се и почне да ради.{S} Прави је мајмун.{S} Ја ј 
спод руке. </p> <p> - Не, никада.{S} Ја уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела д 
 Људи са срцем... како да кажем... пате уопште, јер је срце несрећан другар у животу. </p> <p>Б 
и у живот, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад нећ 
зарастао у лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ва 
а у културном свету, у иностранству.{S} Уосталом, ја сам мислио на Вас; ја никад нећу заборавит 
изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица измисли да има да сврши некака 
вануо врло пријатан.{S} Облаци, који су уочи празника претили кишом, растурали су се одмах по с 
ороду</title> под потписом М. К., па је уочила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао 
ве свађе, контрадикције у које су обоје упадали, и право Зоркино да тражи вечност и признање св 
ле из дана у дан све више.{S} Образи му упадали.{S} Руменило нестајало.{S} Руке му гореле у ват 
и су у помоћ Карл Маркс и Кнез Михаило, упадано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута  
жене су такве...</p> <p>- Не баш све, - упаде опет Ранковић. </p> <p>- Разуме се, не све, има и 
кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S} Мање је 
 том се нагло отворише врата.{S} У собу упаде госпа Селена, зелена као ијед. </p> <p> - Где си  
p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да буде 
ћ, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела као ником његовом.{S} Кажу, пу 
 било завеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре р 
 се свршава пољупцем где се тело у тело упија, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе 
} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у поглед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело 
о такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се д 
што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела д 
олагано спушта.{S} Гледаоци су несвесно упирали очи у спуштено платно, као да су из њега хтели  
</p> <p>Радознали свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна згр 
ла из једне гимназије из унутрашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевно 
ово место.{S} Био је свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле изм 
едаш... како да кажем... као аветиња! - упита Богдан Васић Милоша.</p> <p>Они су били сами у ре 
телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу 
 - Веља ће се сутра вратити из среза? - упита Милош у пола гласа, да не би пробудио децу.</p> < 
ке околине.</p> <p> - Јеси ли уморна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, про 
је. </p> <p> - Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> < 
о боље, на срећу!...</p> <p> - А сад? - упита га драгана, и један нервозан осмех згрчи њене усн 
а.</p> <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - 
убав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш место, указну службу...</p>  
 /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чл 
рачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ништа, Милошу...{ 
шљење једно о другом.</p> <p> - А ви? - упита је Милош нехотице.</p> <p> - Ја ћу испаштати свој 
опада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p>Зорка се благо тр 
њу смутњу.</p> <p> - Ако нас ко види? - упита она поверљиво.</p> <p> - Нико нас неће видети - т 
светлост.</p> <p> - Где ћемо их наћи? - упита Милош своју драгану, мислећи на госпа-Селену и ко 
<p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти ј 
ге, она Анђа...</p> <p>- Ти си будан? - упита га мајка која уђе у тај тренутак.{S} - Још је ран 
на је већ била мртва.</p> <p> - А он? - упита помахнитало Милош.</p> <pb n="17" /> <p> - Он се  
/p> <p>- Па како је то све било брзо? - упита Богдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола по 
. </p> <p>Јеси ли много уморан, Мико? - упита га она, и једна суза заблиста у њеном оку. </p> < 
</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Ништа! - одговори му  
.</p> <p> - Зашто сам ја дошао овамо? - упита се он.</p> <p>Нико му није ништа казао; Зорка му  
ако да кажем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцн 
 Кад је идуће вучење, господине Анто? - упита га Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог  
аних топова. </p> <p> - Где је бунар? - упита Зорка. </p> <p> - Ено, онамо... она велика жута з 
розора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и загледа се у Милоша својим ш 
39" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала трговца, који је носи 
 Ти ниси никад била у Римском Бунару? - упита Милош Зорку и узе је испод руке. </p> <p> - Не, н 
е. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише уну 
> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрајући га непрестано тако у води.{S} 
> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим гласом, као да се бојала да не оте 
 - Да пробудим дјецу да се поздравиш? - упита га мајка.{S} - Биће им жао да тако одеш.</p> <p>  
крепи и улива наде.</p> <p> - Мислиш? - упита је Милош расејано.{S} - Истина, каже се да је рад 
допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако тесно, - одго 
 њим кроз поље.</p> <p> - А сад кад?... упита Зорка свога драгана, руменећи се од радозналости  
 неопажено врати на трем, па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тр 
> <p>Најзад се Кремићу досади то, те је упита:</p> <p> - Зашто сте данас такви?</p> <p>Зорка по 
ема девојци с којом је говорио, и он је упита умекшаним гласом који је долазио из дубине груди: 
p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> < 
p>Један носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млад 
да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар сте ви 
та ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{S} - Зар људи треба да остану увек онде г 
тује вечерас?</p> <p>- Куда? - зачуђено упита Милош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четвори 
 Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић своју драгану.{S} - Сад је баш сретнух на  
ок она не постане главна, и родитељи се упитају са запрепашћењем: је ли то њихов син, њихова ће 
је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би га Зорка.</p> <pb n="190" /> <p>- Видиш, ови 
p> <p>- Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} О 
 - Господине Кремићу, имам нешто да вас упитам, - рече му она, па погледавши у своју другарицу  
ако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Њег 
јатеља, друга или познаника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у  
а изашла на неки порођај.{S} Требало је упитати неког другог.</p> <p>Једна девојка, која се по  
крете и погледа младу жену једним дугим упитним погледом.{S} Он не схвати прави смисао Зоркиног 
ново је упита Милош и погледа је једним упитним погледом.</p> <p>У том погледу било је нечег на 
p> <p>- То није могућно? - понови Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} К 
ред њих, с гране на грану, и гледала их упитно својим ситним мишјим очима.{S} Око њихове главе  
одмори, и сан који крепи пао је на њене уплакане трепавице.{S} Анђино лице било је покривено је 
 седам сати изјутра.{S} Пробудих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши смест 
 и селидбе?</p> <p>На каси су се видела уплашена лица, која су журно давала новац и бојала се д 
.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка уплашено.</p> <p>Али се Милош савлада донекле, поста см 
лицу, а поглед му је лутао унезверено и уплашено.</p> <p> - Нама је добро и овде, - одговори им 
ката који је држао на прсима говорио је уплашеној публици: </p> <p>-С пута!{S} Не сметајте госп 
ело кестење падало из напрслих љусака и уплашеном женскињу измамљивало крике из груди.{S} А неб 
зе, па да би их зауставио, он покуша да уплаши Зорку и рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да  
рмисао лице Милошево да се госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити г 
њих и разигра се по пољани.{S} Зорка се уплаши да коњ не удари на њих двоје те заста, али овај  
 овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... < 
амо заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим откр 
а, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна с њим.</p> <p>Тренутак који јој је доносио ово п 
ку њеног самоубиства.</p> <p> - Анђа се упознала у овој кући са једним бандиским наредником, -  
ош је купио дамама бонбоне, после их је упознао са Драгутином Ранковићем; кад се претстава сврш 
тици на Универзитету.{S} Али, откако се упознао са Зорком, осећао је све више празнину ових сед 
ојим се увезују пакети новина.{S} Добро упознат са најлепшим делима светске литературе, ево га  
 пуним дивљења, и говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљењ 
ута су они разговарали на том канабету, упола лежећи, главу уз главу, с укрштеним рукама, и опи 
н него оног дана кад му је та иста жена упола обећала први састанак.</p> <p> Пут је био заморан 
за облака који га је дотле заклањао, па упола преломљеним зрацима огрејало кровове с друге стра 
и би јој спали на дно носа.{S} То би је упола пробудило.{S} Она би подизала свој увео струк, на 
е било ничег рђавог.{S} И после... њене упола казане бриге, страховања и нежне молбе да се чува 
, које није откривао ником, он се обуче упола и сиђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта д 
олим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драгану око паса, и, у е 
огдан Милоша после дужег ћутања, гласом упола побеђеним.{S} - Откуд то да се баш теби... како д 
Али, Милош осети дубоку меланхолију кад упореди лице мајке и ћерке.{S} Стара госпођа, са сивом  
века дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зорком, његовом драганом тамо доле, у непока 
леду, и би му је жао.{S} Он је несвесно упореди са Љубицом, која је ту седела поред ње, здрава, 
утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са животом проведеним поред његове драгане.{S 
се бежи.</p> <p>Милош се осмехну на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p 
ко упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног  
ег.{S} Милош је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испада 
к продужавао је, несвесно у мислима, да упоређује мајку и ћерку, и дошао до уверења, супротног  
е плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима, за које је 
 болести.</p> <p>- Вараш се, Кремићу, - упорно га Богдан бранио од њега самог, - ти си... како  
жи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју главу на његовом рамену и плакала с 
 Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p>Најзад се Кремићу досади то, те ј 
ра.</p> <p> - А сад кад?... - питала је упорно Зорка.</p> <p>Засењених очију од сунца, Милош је 
Милоша, нешто бледог од неспавања, како упорно гледа у сунце.{S} Она је тада упоређивала овог ч 
ржава није поново откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације 
уда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазила у  
и, предухитрити или сустићи, схватити и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле,  
вајкају се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се К 
овом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио  
 пред уласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, ч 
а жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем 
е за њу ради, да се према њеном мишљењу управља и према њеној вољи повија.</p> <p>- Наш брак ће 
доласка, да би се твоја газдарица знала управљати, и да бих ти ја изишла на станицу у сусрет.</ 
лостиње, сажаљења, Боже правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да ради 
Боже правде... како да кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да ради 
га хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на питање од кога је зависио живот два  
што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзовољно ћуте и окоревају у навикама.{S} И  
, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Милоша <hi>пјесником</hi> и с њим гово 
</title> није било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом,  
т.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, брате мој, у суд, међу те 
нику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као  
сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Познавао је Кремића из 
 спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простр 
ису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник ј 
а сам потпуно вашега мишљења, господине управниче!{S}" Пред млађима, сматрао је да му је дужнос 
исац! </p> <p>- Ја сам писац, господине управниче. </p> <p>Управник га погледа зачуђено.{S} Поз 
заноса.{S} У томе ипак није претеривао, управо дотеривао је дотле докле су му допуштала средств 
 без престанка ја сам мислила на љубав; управо, они су нераздвојно везани за моју душу; то су д 
 што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126"  
/> Ја имам неки свој појам о лепоти.{S} Управо, ја га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш 
вео без ичије помоћи и био слободан.{S} Управо...{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово 
 стидљиво рече млади песник.{S} - То је управо, поред мога здравља, главни разлог.{S} Морам што 
 и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свиле 
b n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милошевих другова. 
 Министарство.{S} "Господин-инспекторе, упразнило се једно место!" "Које?" "Тај и тај...сад га  
ш уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело преливала 
в свих принципа, против здравог разума, упркос свега и без наде на будућност. </p> <p>Богдан је 
дузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визију старости девојке која је 
Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам  
тиње, упркос будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> 
е него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје нежности по најгорим местима, ус 
м прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жена је била подигла  
 праведнички искрен, али је његов глас, упркос његовој вољи, дрхтао и одавао унутарњу смутњу.</ 
тишина је владала у овој кишовитој ноћи упркос струјању олука и капању стреја.{S} Два бледа лам 
 једно другом.{S} Да, Зоро, ја те волим упркос наше сиротиње, упркос будућности која нам прети, 
велика крпа, искидана ветровима живота, упрљана сваковрсним додирима, избледела на великим киша 
на реч или неспретан покрет кадри су да упропасте све.{S} И кад тај тренутак прође осетиће се д 
ледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се при 
апљеска.{S} Као окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушт 
и су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узм 
ишта ново донео.{S} Сви су ћутали очију упртих у унутрашњост кафане.{S} На високом плафону обрт 
рвозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукн 
S} Тек кад остави новине и махинално се упути низ Стару пијацу у парк, он осети како му се срце 
затутња преко гвозденог моста на Сави и упути се ка Земуну. </p> <p>Милош погледа за тим возом. 
 поста још гушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо " 
ледну у срце.</p> <p>Он се инстинктивно упути тој згради са белим крстом.{S} Није питао никога  
старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с  
и уметност.{S} Али, имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне  
ико колико је потребно писац да каже, а упутити глумца да допуни и гледаоца да осети.{S} Требал 
} И ово двоје младих људи, као очарани, упутише се без речи једном вењаку, који је стајао на са 
ећи, савише за један плот и несвесно се упутише ка Дунаву. </p> <p>Зорка је била узела под руку 
 густа и влажна.</p> <p>Они се несвесно упутише на Калимегдан.{S} Драгутин и Љубица се изгубише 
УБИЦА</head> <p>Милош доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео госпо 
ла очи на ту страну на коју ју је Милош упућивао, па би готово продужила упорно ћутање.</p> <p> 
и скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да се око њега окрећ 
господин-Кремићу.{S} Кад то нисам досад урадила, <pb n="55" /> нећу ни отсад кад ми је тридесет 
ар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кре 
. пишеш, новине се купују, мислиш да си урадио богзна какву ствар.{S} Сутрадан, све је заборављ 
ађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматрао како је 
овић је говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћ 
коро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити 
p>Да знаш како је леп рам у који сам те урамила.{S} Платила сам га осам динара.{S} То ти кажем  
S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и ш 
и ју је тешио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како  
 поље са љубављу.{S} Ништа тако лепо не урамљује вољену жену као пространи видици, брда, шуме,  
у Београду је мало ко знао за Ђурђевски уранак.{S} Сад се он слави, из године у годину, све виш 
_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши 
 од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне по 
дећи их једном страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, ал 
а питомим пропланцима, долине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина бр 
ека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешкоће.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
о да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила му пепеоницу и метн 
авеса, већ су се лети, кад сунце упече, уредник и сарадници довијали муци и на прозоре разапиња 
е тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <title>Препорода</title> упали једну цигару, па 
</p> <p> - Зар нисте вечерали? </p> <p> Уредник не одговори него се обрати администратору: </p> 
е испод пера као испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подиг 
се у редакцији спремао недељни број.{S} Уредник је био добре воље.{S} Већ се посао примицао кра 
жем...</p> <p>- Зар само то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> < 
>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То се мене ништа не тиче.{S} Него седите  
<p>- Колико вам још треба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још оса 
ет година... </p> <p>- Ах! - пресече га уредник, - све то није ништа у моменту кад се брак поја 
 <p>- Ваљада опет некакве козе? - упита уредник.</p> <p>- Па као увек, краду, пљачкају, - одгов 
> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и 
 Је ли она студенткиња? - упита Кремића уредник, започињући стари разговор.</p> <p> - Није, - с 
је, па ето вам здравља! - изобиловао је уредник <title>Препорода</title> у саветима.</p> <p> -  
ио је путем Кремић, сећајући се како је уредник трљао руке задовољно кад је сазнао за самоубист 
нит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремићу.{S} - Треба да пустим још ову вест... з 
, посматраних са треће галерије, док се уредник није најзад одлучио да му одреди плату, узме га 
ише респекта према мојој рођаци! - рече уредник Милошу кад седоше у засебно одељење код <hi>Бел 
раде умешати господин Стајић, власник и уредник овог листа. </p> <p> Било је то у суботу вече,  
 <hi>засебна рубрика</hi>, коју је нови уредник начинио о глади у Индији према извештајима <tit 
 Ах, ви сте два бедна створа, - продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити деси 
ићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} 
и хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидр 
елим крстом позади.{S} На боку је седео уредник...{S} Да, добро га се сећам, с томпусом у зубим 
/p> <p>- Осам стубаца! - викнуше у глас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос доби 
<p> - Ах, ова наша електрика, - прекину уредник своју беседу.{S} - Ово је Богу плакати.{S} Мора 
те тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се донекле одобровољи.</p> <p> - Добро, добро!  
Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p>Уредник, који је био заменио администратора на телефону 
Једна радница? ...{S} Из љубави?</p> <p>Уредник, с обасјаним лицем као да је добио главни згоди 
S} На његовом лицу лебдео је, као и код уредника, неки израз замишљености и дубине, повећан сам 
Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је лице било однеговано.{S} По кошчат 
 <p>Али, постепено, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењ 
У једној ложи прве галерије Милош спази уредника <title>Препорода</title> и изненади се, јер је 
лу.{S} Њена слаба жута светлост паде на уредниково лице. </p> <p> Независно од предмета њиховог 
дништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вред 
му није поменула никада да је какав род уреднику. </p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што 
в црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не прекидајући реченицу, као 
- Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прође прво изненађење, - ја вам траж 
ода</title> предложи својим друговима и уреднику да скупе нешто новаца за мајку покојничину, да 
жај у друштву, као <pb n="198" /> и тим уредницима, критичарима и тој публици.{S} Моји пријатељ 
ћи није био добро ни прекорачио праг од уредништва кад га дочека подсмешљиво лице администратор 
вској обали, али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузи 
још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title> одјекивало је од по 
, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода</title>, дижући по њему гус 
дан да преседиш и посматраш ко долази у уредништво, какве величине крше прсте за једну добру ре 
 дана знао је да ће имати много посла у уредништву, па је рекао Зорки да не долази код њега, не 
загледа у ово лице.{S} Он је и раније у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково,  
ку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у 
ј културној немачкој вароши, где је све уређено врло лепо, али ме ипак спомен гони да Вам напиш 
сликом коју је била, независно од њега, урезала у срце, вишу од реалности и неприродну.</p> <p> 
тр његове драгане, оне Зорке која му се урезала у душу оног пролетњег дана кад јој је поклонио  
ове ствари, тако старинске, тако дубоко урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, по 
 начињене од ситног багрења, биле су се уресиле сребрним ђерданима росе.{S} С времена на време  
дошао на место састанка нешто раније од уреченог времена, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади  
са госпа-Селеном, те остатак времена до уреченог састанка Милош проведе сам на Калимегдану.</p> 
кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја где... само далеко,  
кости.{S} Ја бих бежао од њих и њиховог урлања, и отиснуо се не знам ни ја куд, само далеко, шт 
 од тога пса који га је пратио жалосним урлањем... кога пријатеља, друга или познаника, који ће 
мириса, који се дижу из белих мермерних урни.{S} И сад, кад му је требало мало, још годину две  
ао извесне природне елеганције, која је урођена многим брђанима и најтежа за имитирање.{S} Прав 
е опраштало све.{S} Свирепо се исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недо 
на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док она не постане главна, и родитељи 
ном унутрашњом опоменом, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају ник 
е љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвиш 
ичном, али без ичега темељног, јасног и урођеног.{S} Та љубав је била рана, почела је још док ј 
Нека, оставите ви то, даћу ја нешто!" и уручио Кремићу двадесет динара да однесе девојчиној мај 
ја, поводе се духом времена, и, на путу усавршавања, развијају једну од урођених особина, док о 
на југ, на море, па онда у Париз, да се усаврше у језику, и он да положи докторат.</p> <p>Песни 
 од бола кад би неки мајстор покушао да усаврши твој нос према законима естетике.{S} Наружили б 
посумњати у страшну одлуку која се била усадила у њено срце од оног тренутка кад јој је припала 
ло продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала назад, <pb n="172" /> није до 
> и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудела за једном прав 
а и најистинитија награда за мој живот, усамљен и тежак.{S} Ја сам толико жудила за једном прав 
њају у њега; напуштају га.{S} Он остаје усамљен, изнад амбиса, али увек на врху, обасјан златни 
ижа и топлија.{S} Ја сам се осећао мање усамљен пред огромношћу овог простора и светлости, него 
његову десну руку.{S} Пут је био прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S 
дном и са мном сврши!{S} Како се осећам усамљена.{S} Ова велика кућа, па ови људи...{S} Да знаш 
дном и са мном сврши.{S} Како се осећам усамљена.{S} Да знаш само колико сам жедна једног пољуп 
тар је дувао све јаче.{S} Ноћ покривала усамљени предео.{S} Снег постајао просен и летео у очи. 
 озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жен 
ктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички град, зачуђено гледао  
ог идеала љубави који је стварао у свом усамљеном животу.{S} Јасно је видео тражену срећу како  
е од благог грљења стаса и лаког додира усана, па се свршава пољупцем где се тело у тело упија, 
ивали су геометриски тачне лукове изнад усана; коса у длаку раздељена, а нокти углађени и однег 
чи и тај невесео осмех који ти игра око усана, сећају ме једне слике коју ја давно носим у срцу 
 јој недостајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним све 
бина тамног ока, меланхоличан осмех око усана, које су прецветале недирнуте љубавним пољупцем,  
столу, скептичан осмех око начелникових усана, краљев портрет у масивном позлаћеном раму и блис 
Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца до 
елико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколик 
ва мрежица њене крви.{S} Око помодрелих усана играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стаја 
таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених усана.{S} Очи су биле скривене под плавом мрежицом, дуб 
и нисте несрећни.</p> <p>Преко Зоркиних усана прелете један жалостан осмејак.</p> <p> - Несрећн 
д суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гв 
смо ишли за законима тих људи, ми нисмо усвајали мишљење света.{S} Љубав није непристојност, ум 
 трудио се, можда ни сам не знајући, да усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало  
ла си тридесету, а још се китиш, матора уседелицо!...{S} Јако ћеш ти седе плести. </p> <p> Мило 
S} Није вас стид да своје дете називате уседелицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се тр 
<p>Они су били сами у редакцији.</p> <p>Усијало сунце је пробијало њихове капуте, разапете на п 
тео воз тако брзо да су варнице правиле усијане, испреплетане конце око прозора.{S} Још даље у  
, која трепти за тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ниче 
њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу к 
ланој крагни, из које је излазила мала, уска краватна зејтињаве боје и елегантно увирала у затв 
којој га је оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали бр 
а моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мојих мисли, о, моја лепа 
м времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног  
верна слика нашег друштва.{S} У његовим уским скамијама седео је син простог сељака до сина држ 
ну парка, тек једва пошумљену, и по тим уским, неугаженим стазама дошли до клупе, где су их већ 
 је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је остаја 
ле.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купина и доцветав 
а су отишли Јањићи, Каљевићи, Орловићи, Ускоковићи, Јевтовићи и многи други.{S} Још се само држ 
ћа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске улице један дечко им препречи  
Кланицу, па се попеше на насип и једном уском, пешачком стазом продужише тако не знајући ни сам 
 давало му је материјал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединост 
м страшном резултантом: по урвинама, по уском венцу планина, између два амбиса, али увек висино 
најлепшим украсима своје маште.{S} Али, ускоро љубав прелази у навику, тело се умара, душу обуз 
о зарађивати и са стране.{S} Ми ћемо се ускоро венчати.{S} А ако сад то не можемо урадити, то н 
мајте милости и према мени...{S} Добро, ускратите ми пољупце.{S} Ах, ти дуги, дубоки и слатки п 
 да јој говори о нади, безбриги, миру и ускрсу.{S} Али, то не потраја ни колико један тренутак, 
А.</head> <head>ИНТИМНА БУРА.</head> <p>Ускршњи празници су се примицали.</p> <p>Договорили су  
авесу, отворио прозор и стао посматрати уску и дугу покалдрмисану авлију. </p> <p>На средини ов 
је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим 
лите.{S} Између нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам об 
змеђу нас нема ништа друго до услуга за услугу, љубав за љубав.{S} Ништа јој нисам обећао.{S} И 
о из те собе.{S} Радо су се стављала на услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и  
лача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње  
н носач узе сам Милошеве ствари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади чове 
ла попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p> <p>Ноћ је била изазивала свеже руменило на  
аго трже и Милоша погледа са осмехом на уснама.</p> <p>У овом укрштању њихових погледа, бржем о 
атке.{S} Њена глава, кошчата и жута, са уснама нешто увученим због пада предњих зуба, са косом  
е у обичним разговорима отимала његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала 
 је благо на диван поред себе, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којеш 
крило од ластавице, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак гр 
змамим један осмејак на твојим љубљеним уснама.{S} Надам се да ће ово писмо радосно запалити тв 
њене сумње и изазвао на толико љубљеним уснама светлост осмеха и задовољства.{S} Кремић приста, 
зом женске душе, који је лутао по њеним уснама, говорио све и, у исти мах, не значио ништа. </p 
мић врати писмо у коферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље 
имназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним столом, прекри 
, где једне груди дишу ваздухом других, усне бледе од грчевитог притиска, глава тоне у несвест, 
д је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располо 
да жена одвајајући своје <pb n="118" /> усне од његових и гледајући га са осмехом пуним љубави  
ође прво изненађење, Кремић се уједе за усне, и као у тешким тренуцима кад је писао драму и сам 
шта не примети; само се Кремић уједе за усне и поцрвене.{S} Ужице и Ужичани немају добар глас у 
 свирепи, пфуј!</p> <p>Она се угризе за усне да не заплаче.</p> <p>Милош је погледа тако невесе 
ченице пољупцима којима му је покривала усне.{S} - Не малакши, твој положај биће бољи, пред тоб 
едљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један кратак пољубац.</p>  
и руку на Милошево раме, притиште му на усне пун и благ пољубац, и предаде се будућности онако  
ше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављали овај 
притиском једног пољупца.</p> <p>Њихове усне биле су се среле.{S} Узбуђење је било толико јако  
>Зорка, расположена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p 
 Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И тако се смешила, не 
е кад нико не иде, и приближавали своје усне, дрхтећи од страха да их ко не изненади и топећи с 
 хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се на његово раме и загледа се у његове о 
дигни своју главу вољену и дај ми твоје усне да их пољубим.</p> <p>Они осташе тако један момена 
м једним слатким и дугим пољупцем твоје усне тако свеже.{S} Ох, овај пољубац, ти га знаш добро, 
е чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S} Не мисли да је наша љубав против црн 
јој притисне пољубац на њене пребледеле усне.</p> <p>Она се трже, и оном инстинктивном окретнош 
сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажалост само у мислима, један дуг и неж 
ного слатке и сетне љубави; њене румене усне, које су певале песму жељи и заносу; њен витки ста 
игнације, нагињала се у загрљај, и њене усне, румене од грознице, отворише се, као љубичица под 
ене.{S} Један нервозан осмех згрчи њене усне.{S} Она се упути вратима и отвори собу.</p> <p>Гос 
гана, и један нервозан осмех згрчи њене усне.</p> <p>Милош не одговори непосредно на питање, ве 
јим телом и подносила му своје отворене усне као путир, пун опојног љубавног пића.</p> <p>Ова д 
ченицу него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p 
не. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и  
.. једно уз друго, и у говору примицали усне.</p> <p>Милош је био тако исто млад; и он је у срц 
 нису могле потпуно склопити, те су јој усне стајале полуотворене и насмејане, као да је душа с 
полако се подавала том слатком миловању усне и прстију које ју је опијало као неко заслађено пи 
Они пођоше, несвесно, не одвајајући још усну од усне.{S} На сваком кораку су застајали и понављ 
Ти више њим не смеш ићи.{S} Ми смо били успавали нашу савест, да би послушали наше срце.{S} Срц 
дило, а доцније... неколико пута сам се успавао с мишљу да идем у Русију... </p> <p> - У Русију 
S} Ја се још сећам песме којом је мајка успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l>  
 часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S} Према прозору се сијао кров приземне ку 
анас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко прага, па је онда пусти слобод 
окушати на поштен начин, па ако тако не успе, он ће прибећи лажи и превари.{S} Ми смо као тај д 
ше пространим.{S} Ипак она стеже срце и успе да на своје усне натера један осмех среће.{S} И та 
сматра готово за неосетљиве.{S} Тек кад успеју, њихова околина отвори очи, изненади се појавом  
уштву!</p> <p>- Како си за кратко време успела да ме промениш.{S} Видиш, <pb n="71" /> мени је  
ања своје нежности по најгорим местима, успели су да у души остану нетакнути, невини као јагњад 
е.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одвоје телом, али духом никада.{S} Ја  
{S} Не треба гледати неколицину који су успели.{S} Треба погледати гомиле тих бескућника који с 
ве што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, пропали у мрак, замакли у  
</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми ћемо имати бар моралну срећу да смо све учин 
и, имати добру наду да ћемо једног дана успети.{S} Ми ћемо дакле, као и сви други који имају је 
рити.</p> <p>Онда где се надао најлакше успети, наишао је на највеће сметње.{S} Господин Стајић 
облаке.</p> <p>- Не говори ми да нећемо успети, - рече му она, и поново му се баци око врата, п 
еш овако паковати ствари.{S} Да, ти ћеш успети и отићи на страну.{S} Ах, тога дана, ја ћу се од 
у грозницу њихових радости и болова.{S} Успех ју није изненадио.{S} Она је веровала у свога дра 
обити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, н 
ости није јој допирао ниједан спомен на успех.{S} Она је била привезана, прикована за кућу.{S}  
инити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли 
ти надебитовали, влада забележила један успех више у свом раду, турски посланик добио шта да ра 
к, али без великих нада на какав сјајан успех.{S} Стихом је умео владати врло добро, мада се ни 
ласама и свирепог истеривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{ 
орка је делила с Милошем радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и 
аве и сласти, разноликог рада и сјајног успеха, и несумњиво га је водила у врх света и власти.{ 
е излаже оговарању публике пре потпуног успеха, а <title>Препород</title> је у једној нотици по 
ди човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно како су кадри да је осете само људи  
.</p> <p>Милош се смешио на ове покојне успехе, као на нека пала величанства, и гледао цело вре 
 домаћег прага, а великоварошка трка за успехом заносила га, као бујица, у коловрат амбиција и  
ке универзитетске генерације, која се с успехом огледала у науци, књижевности и политици.{S} Пр 
 избледелих писама и моје вреле жеље да успеш у твојим плановима за будућност и уметност.{S} Ал 
и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </div> <div type="chapter" xm 
детаљ који се видео око њега.{S} Гомиле успомена су излазиле пред његове унезверене очи.{S} Ипа 
 </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину дана, на њену љубав, на њен 
х тренутака, онакав какав се он јавља у успоменама. </p> <p>Зорка је изгубљено гледала у рупицу 
егов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама, на преживеле нежности, и постепено ју је пр 
давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизала ова женска глава, на шта  
Зорку и дан и ноћ.{S} Претурао по глави успомене на оно неколико тренутака које је провео зајед 
p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну нежност у срцу?{S} Мимоза није 
стиво их оставља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих у 
 из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а великоварошка трка за успе 
ем крај мртвачког одра Анђиног. </p> <p>Успомене, питања и размишљања полетеше на њену душу као 
 говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и о 
рагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш  
врати: једна од оних лудих нада које се усправљају и пред очитошћу.</p> <p> - Нема ситуације ко 
лао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој за 
е даме испод руке, онако... без питања, усред разговора о безначајним питањима, и слатко нагнут 
стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзације, како му стоји кра 
лу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти, он изненадно открива ми 
лине, клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори 
 као у септембру, сунце бледо као да је усред зиме, а ипак ја осећам како трава расте и да прол 
 чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па 
Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идем 
иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављ 
ова створа и сама им приредила састанак усред потпуне напуштености ове велике куће?{S} Каква ли 
лачио свој плави иберциг, који је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велик 
 све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад пос 
авице.{S} Ми се бојимо <pb n="69" /> да усрећимо... како да кажем, једну жену, а није нас стид  
ну заслужити... како да кажем: треба је усрећити.{S} И ми смо кукавице.{S} Ми се бојимо <pb n=" 
.{S} Ја сам мислила, Милошу, да те могу усрећити, и зато сам искрено желела да будем твоја жена 
езбојне очи, образе брижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп р 
игнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква па 
кретенски се смеје без икаква повода, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао зве 
ука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном који долази после великих  
три жуте пруге на глави.{S} Али, њихова уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живо 
 Ови прогнаници вичу прве године на сва уста да по живу главу неће остати у Ужицу, друге године 
} Милош се пак трудио да приближи своја уста њеноме лицу, али је Зорка упорно држала своју глав 
 блед и замишљен.</p> <p>- Дај ми твоја уста; наслони их на моја, она су тако сува и жедна, - п 
етпостављених?</p> <p>Али су ова велика уста остајала затворена личним патњама и говорила младо 
му је расла у нереду и сенчила му горка уста.{S} Изнад намрштених обрва издизао се меснат енерг 
воју драгану и љубио јој рамена, слатка уста, дуго... све дотле док у заносу своје љубави не би 
век је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зор 
чи засула водњикавим жутилом, смежурала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама 
свему својој жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево,  
е, и својим уснама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали 
> Кад се сврши игра поште, госпа Селена уста и рече Зорки да се иде кући.{S} Али, онај радник у 
 поврати?...{S} Је ли могућно да ће она уста која сам ја овуда толико љубио сатрунути сад у под 
ротив њега самога, да говори, да отвара уста и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош  
аде да заустави реч која му се отрже са уста</p> <p>- Да, ми ћемо радити.{S} Ако не успемо, ми  
>Зорка стегну крзно око врата.{S} Увуче уста и нос у меку длаку.{S} Узе под руку свога драгана  
уђе место, пас који отима комад меса из уста другог пса.{S} И тамо је сиротиња као и овде.{S} З 
оног пса из басне који испушта комад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; он 
и овако свашта.{S} Ко ће свету запушити уста! - одговори му она, сва румена од љубави, од оне п 
и одбијати густе димове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто 
дном ружичастом свиленом траком, да јој уста не би стајала отворена.{S} Мртвачка укоченост била 
е имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, доб 
д ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ова неприја 
иселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под  
 много жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљу 
Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљила очи више него 
изнурена да није могла метнути кашику у уста.{S} Ја сам била око ње и дан и ноћ, и неговала је  
 играо је један озбиљан осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, ко 
а? - оте се нехотично крик са Милошевих уста.</p> <p>- Како да кажем... ти му верујеш?{S} Треба 
 се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим она дише.</p> <p> - Да  
Она је тако слатка кад излази из твојих уста обожаваних.{S} Реци ми је још и увек.{S} Кажи ми д 
 име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с толико љубави 
тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна ру 
 Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив осмех њеног срца.{S} Крупна ру 
о, и комади од колача полетеше из њених уста. </p> <p> Она одмахну руком као да је мушкарац и п 
 говорио је заслађено, упола затворених уста:{S} "Ја сам потпуно вашега мишљења, господине упра 
 пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пен 
што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима зачу куцање и Драгутин уђе. </p 
ли арњеви се појавише иза једног угла и уставише пред механом.{S} У колима је већ било путника. 
ш не одговори непосредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прог 
ољно наразговарали и наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом само 
ала своју досаду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, пр 
 ћорсокаке, где му је требало газити по устајалој води, прескакати буњишта, и враћати се да пон 
ила одавно спустила.{S} Публика је била устала на ноге и бурно пљескала.{S} Галерије су грмеле: 
ати овако близу твојих груди и срца.{S} Устани, мој анђеле.{S} Ох, како ми је тешко видети те д 
како ми је тешко видети те да патиш.{S} Устани, Мико, и реци да ме волиш.{S} Ох, како те ја вол 
ке Области, са јасно обележеним местима устанка из 1903. године, издање Унутрашње Организације, 
ва на живот.</p> <p>Милош је био такође устао и, држећи грчевито дрвен упијач у десној руци, бе 
естија.</p> <pb n="138" /> <p>Кремић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је об 
од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на онога који би ставио руку на њ 
д плаве кадифе.</p> <p> - Као да ће сад устати! - потврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуд 
 - Добро.{S} Нисам уморан.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S 
. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији.{S} Имам 
Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S} Ти си моја мала  
инска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде моде 
шног свеца са мамурним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетант 
аметном, свирепо се скупљале боре.{S} У устима јој недостајао један предњи зуб, и око усана се  
мад из уста, да би уграбио већи комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање п 
ада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спусти је  
ед, њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока  
{S} Њена мека кестењаста коса, забачена устрану, купала је својом сенком њено паметно чело.{S}  
<p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се  
евит пољубац био је одговор.</p> <p>Сва устрептала, као млада бреза наврх планине Зорка се прив 
ко паса, и осећајући под својим пазухом устрептале женске груди, он је привуче свом снагом уза  
стајали и понављали овај дуги, дубоки и устрептали пољубац, прекидајући га само кад им је неста 
гледаше и насмејаше.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто  
тима и отвори собу.</p> <p>Госпа Селена устукну испред отворених врата.</p> <p>Мајка и ћерка гл 
и, па Бога ми, поразвуци.</p> <p>Кремић уступи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, з 
авајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осмехом и срећ 
 пусти један уздах.</p> <p>Богдан се не усуди да га тргне из његове замишљености, све док не до 
отврди друга жена.{S} - Сирота, како се усуди!</p> <p> - Мене сву језа подиђе кад само помислим 
 ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и да на Зоркином лицу нађе потпоре  
е неозбиљан.{S} Писати расправе није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Пор 
и таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао у тој  
 се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле очи у дубину партера.{S} У 
 као неко заслађено пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у 
 из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној земљи или изненађивале голишав Зоркин врат, ис 
угушили сви велики плодови ове огорчене утакмице у животу.{S} Велика дела измичу се ситним обзи 
на видик, мало помало, али све јасније, утвара крвожедног Сфинкса.</p> <p> Љубавник је већ јаук 
рамне садашњости, а друго је презало од утвара будућности.{S} Ове две муке су подржавале између 
плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један пове 
</head> <p>Између Зорке и Милоша био се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Др 
спусти на његово колено своју малу руку утегнуту у кожну рукавицу.{S} - Журила сам се да стигне 
Три војника су јурила једног коња да га утерају у град.</p> <p>Милош и Зорка били су оставили з 
може се ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са 
овала је као мало дете.{S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће  
сле кише.</p> <p> - За мене је безмерна утеха кад те осећам овако близу себе, и кад знам да ме  
аслонила главу на твоје срце и ту нашла утехе.{S} Очекујемо боље дане.{S} Они ће доћи.{S} Ти ће 
ног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било ти 
ног већ пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, 
ут толико потребна једна добра реч, реч утехе и охрабрења.</p> <p>Она га је узимала за руку, пр 
 драги Миле, моја радости, срећо моја и утехо, мој Еро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљ 
ти, бацајући јој у лице њену прошлост и утеху да ви нисте први и да нећете бити последњи.{S} Ил 
{S} Он је осећао такође потребу да буде утешен.{S} Код њега је у том тренутку избијала најјаче  
осећао неодољиву потребу да теши и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} 
циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану 
ј животе.</p> <p>Млада жена је већ била утешена и осмехивала се на свога драгана.{S} Међутим, К 
груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! 
огао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млади песник 
и плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше ни речи ни пољупци 
мач у Милошеве груди, и он покуша да је утеши.</p> <p> - Пусти ме да говорим и плачем, - одгово 
ам радила у животу било је да усрећим и утешим своју мајку.{S} Ако смо се понекад посвађале, то 
е решио да Зорки да своје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> < 
 - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози утешитељице, - прекидао ју је Милош.{S} - Кад те тако с 
м, мени је тешко.{S} Осећам да ме треба утешити као мало дете.{S} Да, Зорка, ти имаш право, ја  
апиши ми једно дугачко писмо.{S} Оно ће утешити и тебе и мене.</p> <p>Твоја за навек</p> <p> <h 
и, на мој ужас, не отвори очи.{S} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пр 
Миле драги, како бих ја желела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја  
к разголишавао је своју нову познаницу, утирао јој трагове година и живота, облачио је у скупоц 
и буде утешен, да воли и буде вољен, да утире сузе и плаче.{S} Пут до куће му је изгледао као п 
х женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да је вољен 
 београдској породици.{S} Да би умањила утисак увредљивог поноса своје мајке, ове старе паланач 
им жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила појава друге жене.{S} Милош не  
 и друштво.{S} Ова стара жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије н 
које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе.{S} Он је и сад понављао речи:</ 
ом разних женских ситница, давала други утисак, утисак да ту живи жена, а та жена да воли и да  
у.{S} Али, та је радост остављала други утисак на њу.{S} Зорка је остајала тиха, желела је да њ 
tle>Препорода</title> покуша да заглади утисак, говорећи: </p> <p> - Како да кажем... можда је  
трести, лице и глас Зоркин давали су му утисак једног сна или неке успомене.{S} Одакле се дизал 
ме из насушне потребе да олакша себи од утисака које су му прилике живота товариле на срце.{S}  
жђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Кремић се посади у коридору на мес 
 је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зоркин пад оставио на њу, Кремић се био  
ицем, на које је неодређена меланхолија утискивала као један печат, одвајао се од осталих млади 
собом.{S} И најмања ситница у животу се утискивала у његово срце и изазивала му упоређења са жи 
едајући се <pb n="61" /> очи у очи, под утиском све ове лепоте, ове величине ствари и племените 
ва уста су одлучно ћутала, занемела под утиском јаког живота у природи.{S} Они су ступали плашљ 
ио чиста словенска природа, код које се утисци примају лако, и где нови утисак потискује старе. 
ише од лица и ствари из детињства, нови утисци сакривали му успомене са домаћег прага, а велико 
с њима пила ракију из ибрика.{S} Турски утицај се одржао још у говору и карактеру.{S} Језик, ко 
еден на каменитој тераси, имати одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао с 
до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- Зависи од 
 по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлушина насртао на ње 
в дотадањи сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и 
ћине, сталне бриге и растанак са Зорком утицали су на њега врло.{S} Приметно је осећао да слаби 
{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове другове.{S} Осећао је као н 
унце, весело у свом умирању, другаче је утицало на Кремића него на остале.{S} Он је ступао кроз 
ма више испита, али где и најмања ствар утиче на вашу срећу, на вашу даљу будућност.</p> <p> -  
омогни се сам.{S} Не допусти да на тебе утичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И по 
еђу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутних. </p> <p>Др 
 које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и ту 
 али, уколико се одмицао од уредништва, утолико се у њему губила воља за то и обузимала га изве 
олико му је та мисао сазревала у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p 
 умире, али, уколико су се савлађивали, утолико су све више плакали.</p> <p> - Похитај.{S} Крем 
стоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, уколико више има да пређе препона.</ 
ане њиве и расуте куће, и умножавали се утолико више уколико су се приближавали вароши.{S} У ви 
угашеног пепела, допала се госпа Селени утолико уколико ју је уверавала како се њена ћерка разл 
кавају новинама, праве скокове, који су утолико већи уколико је раса свежија, поводе се духом в 
у ваша срца ближа једно другоме,</l> <l>Утолико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ 
о за земунско брдо.</p> <p>Исток је био утопљен у језеро плаветне боје, која се разливала ка за 
плануле студенткиње, затворених очију и утопљена у задовољство.</p> <p>Милош је стајао непомича 
закључио је да она није неки велики род утопљеници и да је најбоље да се њој обрати, те уђе да  
илош.</hi>"</p> <p> <hi>Ужице, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја д 
ма толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> <p> - И ви  
 одговори му она, љубазно и слободно, и утрча у кућу.</p> <p>Милош погледа за њом.</p> <p>Зорка 
/p> <p>Ја сам здраво, али сам жалосна и утучена.{S} Драгутин ми се нашао на руци.{S} Био је врл 
ао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучена.{S} Ја осећам како ми се срце кида и ја сам се  
 мисли на оно одакле је изашао и где ће ући, и јури ка неким непознатим и новим задовољствима.< 
а прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, клањао се до земље, п 
Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p 
 човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да овога натера, против њега самога, да гово 
ор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је претстављала скроман салон једн 
рече јој:</p> <p> - Добро, кад нећеш да ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и 
их је служио, а овај на њих.{S} Келнер, уфитиљених бркова и неиспаваних очију, мешао се у њихов 
а војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, како је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде. 
 благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са д 
хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркиног паса и наже се да јој притисне п 
ала неком неисказаном нежношћу, зграби, ухвати, подјарми ова величина ноћи која је наступала, о 
е се тиме интересовао, већ се трудио да ухвати тачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и  
бе самог да ова биљка једне више љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница  
теде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе руке, присили је да седне на једну столиц 
<p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће све сврше 
дарицом, али... нажалост, ти си већ био ухватио маглу.{S} Ипак, ево ти ово неколико редака, да  
" Грешило се.{S} Свађало се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све ма 
о као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око Зоркино 
ем, очи ми засјену.{S} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу с 
задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S}  
м препреком, треба корачати опрезно као ухода и спавати са отвореним очима као зец.{S} Ако неће 
руди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка једне од оних наших сеоск 
орка не одговори ништа него плакаше као уцвељено дете.{S} Кад се Кремић нађе у дворишту, би га  
шених жеља.{S} Зар ја не бих марио бити учен правник, начелник министарства, професор универзит 
х жеља.{S} Зар ја не бих марио да будем учен правник, начелник министарства, професор универзит 
и су се пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова д 
 била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе с 
ци лепоте и раскоши, укуса и отмености, учености и добрих положаја.{S} Та огромна гомила људи б 
 на земљи.{S} Сви моји те поздрављају и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S 
им врстама јавног рада, узимао је живог учешћа у политици, и, на Кремићево велико изненађење, п 
о ме је запрепастило.{S} Узимам највеће учешће у твом огромном болу.{S} Како се све мења, како  
вих људи мрка погледа и огрнутих капута учили су како је ко могао, и по свршеној школи школи тр 
 привезана, прикована за кућу.{S} Њу су учили само дужностима.{S} Нико се није питао да <pb n=" 
д, кад је лепо време и кад сам испаван, учини ми се у огледалу... кратко речено, ја се тада себ 
ена притиште руком леву страну груди, - учини ми се да ће ти овај пут бити врло тежак, па се бо 
падне твојој сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам 
пет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је ту 
еницу, која је требала да му помогне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} 
неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акце 
итала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се видело и 
 овако продужимо, мајка је кадра да све учини...</p> <p> - Да скочи у Дунав?</p> <p> - Не то, а 
иста бојим да ти се једнога дана ово не учини сувише тешко...</p> <p>- Зорка, мени је овде тако 
ЕЛАНХОЛИЈА.</head> <p>Задовољство да се учини једно добро дело - које је Кремић осетио кад је с 
госпа Селена уплаши и замуче.{S} Њој се учини да ће је сад смрвити грчевито стегнута песница мл 
илошу паде на ум једна мисао која му се учини да није рђава. </p> <p> - Она ме већ воли.{S} Вол 
>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда сурова, свет празан.</p> <p> - Зашто  
и смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљи 
ек кад је могу саопштити свакоме.{S} Он учини исту погрешку коју је дотле неколико пута чинио т 
 је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански напор да говори. </p> <p> Прве речи 
ећи преко срца једне слабе жене, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама,  
рага, па је онда пусти слободну.</p> <p>Учинивши овај први корак, Зорка се предаде вољи Милошев 
 што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да ме не преносе кући.{S} Васић ће се заузе 
обу пробира, те је узео прву која му се учинила погодна.{S} То је била типична београдска <hi>с 
го што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако  
ћемо имати бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се и 
и одрицањем искупи грех који су заједно учинили, отерала му је, као благо мартовско сунце, ове  
 жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио све док Зорка није д 
ш узвишенију.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одго 
 Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мора да неми 
за Зорком.</p> <p> Милошу се није никад учинио Позоришни трг тако светао као те вечери.{S} Осве 
ући се како ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задово 
<p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите ми вашу фото 
бро загрејати столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран 
надати да је та мала, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад м 
 видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, мла 
 обећа да ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме на 
и је волиш толико да је не можеш таквом учинити.</p> <p> - Али - бранио се Милош против тога де 
и се треба тебе одрећи... ето, ја ћу то учинити, али, Милошу, данас је још рано за тај бол и не 
о газде и платим му кирију.{S} Па ћу то учинити сутра...{S} Дан раније дан доцније не мари ништ 
овек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш вратити 
шио Трговачку академију и у канцеларији учио "есперанто". </p> <p>Ко?</p> <p>Господин Јаков.{S} 
фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатично 
и, <pb n="187" /> литературу може и сам учити... а министар навалио на њега да се прими... каже 
га немам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лиц 
.</p> <p>То не смете Милоша.{S} Он оста учтив до краја.</p> <p>Зорка се брзо покаја за своју је 
 народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Својом вредноћом је пос 
ојала се да не задоцне за воз.{S} Један учтив жандармериски каплар је бележио име сваком путник 
шне која се изражава у лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрат 
али на тротоарима.{S} Свако се весело и учтиво извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, 
ару.{S} Он им притрча, откључа капију и учтиво их пусти да уђу унутра. </p> <p> Из зидина је би 
 и да Зорку одбране.{S} Али је Драгутин учтиво ћутао, правећи се мањи од макова зрна, док се Љу 
раге воље, госпођице, - одговори Кремић учтиво и одрешито, дивећи се сам своме гласу.{S} - У су 
 број или одговор.{S} Та... најобичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отс 
ободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> само име вароши как 
ЈАНИХ СВЕЋА </head> <p> Сутрадан кад је ушао у редакцију <title>Препорода</title>, Кремић је би 
 ништа окусио.{S} Сећао се само како је ушао на капију од куће, решен да се убије.{S} Врата су  
 је други Робеспјер.{S} Кад је први пут ушао у велику београдску кафану, имао је поцепане ципел 
је, напуни бисаге пршутом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени 
пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља 
нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново започиња 
 му срце.{S} Нестајало му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} О 
тан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћ 
 као крила у ластавице, кад је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - изви 
и је носио усред лета као и усред зиме, ушмркивао се у једну велику мараму и остављао канцелари 
на на време угледало би се какво богато ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница 
 почетку месеца када се прими пензија и уштеди на нечему. </p> <p>Према сиротињским становима,  
го развијену бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено ин 
на сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као један зг 
 с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станицу. </p>  
овог другог пољупца.</p> <p>Писак једне фабрике опомену их да је време да иду кући.{S} Они пођо 
о празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су з 
шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи на њу, ла 
високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао сив дим, полако, 
 У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке 
оје руше све наше планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, увера 
/p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајф 
 Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} Остало  
ну.{S} Скочи преводилац, коректор, па и фактор.</p> <p>Ова радост ледну Кремића у срце.</p> <p> 
 свршио гимназију и уписао се на правни факултет.{S} Прилике су се биле измениле.{S} На универз 
, у гимназији без другарица, на правном факултету такође без другарица, у јевтиним самачким соб 
ј се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је канабе тако те 
је то у Београду.{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје  
з Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полуразвијене груди, ос 
нолико друштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимнази 
у врх планине.{S} Ова тераса му је била фамилијарна.{S} Он <pb n="142" /> је ту био како код св 
већ оцртавају ужичке планине, суморне и фамилијарне.{S} Путовао сам удобно, јер није било много 
 <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} Ја би 
} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су 
нског бића испуњавао му је све негдашње фантастичне снове и пусте жеље.{S} Он му је надокнађива 
ији телесни додир неће вас више плашити фантомом заразе.{S} Неприметно и полагано, ви ћете прем 
 суморна.{S} Окна су била прљава.{S} На фасциклама се рогушили редни бројеви.{S} По рафовима је 
 очима као зец.{S} Ако нећете да будете фаталиста или живинче, ви морате... </p> <p> У том се у 
најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом Учитељске Школе 
ости ове велике куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је,  
, те и кад би се трудио да избегне овај фатални мотив, ипак се кроз песму осећало оно:{S} "Дођи 
ената, који се, повезани једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем. 
али нешто јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да 
ћа, и гласило:</p> <p>"<hi>Лајпциг, 26. фебруара по новом.</hi></p> <p>Драга госпођице,</p> <p> 
оји оживи крајем августа, већ се крајем фебруара, пред облацима прашине, повлачи да проспава ле 
х празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са собом носи пролетње дане и по 
свој посао, па да се одмори.{S} Болесно фебруарско сунце на њега је утицало јаче него на његове 
оја опија вукла се по стварима.{S} Жуто фебруарско сунце обасјавало је само јужну страну двориш 
би видео да се обуче. </p> <p> Оно жуто фебруарско сунце које је дан пре тога онако слободно си 
 господина Кремића.{S} Остало ништа.{S} Фељтона ни слова.{S} Господин Паја се напио.{S} Господи 
измицао, не обзирући се. </p> <p> Његов фењер с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на ча 
дубљење, начињено као прозор, и наднесе фењер над провалију. </p> <p> Доле, у дубини и мраку, б 
{S} На песку пред њом светлуцала су два фењера.{S} Даље од станице, преко нејасне ограде од деб 
 зима. </p> <p> Војник запали два ручна фењера.{S} Један задржа за себе, а други додаде Милошу  
а сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих улични 
 пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле, - рече војник, - а 
о врата на вагонима.{S} Ружичаст пламен фењера у његовој руци примицао се све ближе и расипао н 
лазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети 
 није ником говорио.{S} Сећао се мрачне фигуре свога оца.{S} Сад је разумевао оне његове три ду 
 као да никад из њих неће изаћи.</p> <p>Физиономија ове куће била се једва мало изменила кад се 
еодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се каже, чак и кад  
ије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој к 
еним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда у 
 мирно посматрати ове заспале паланачке физиономије.{S} Било их је само неколико, а већ су прет 
 магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних ш 
втиног порхета, у те пријатне и познате физиономије своје породице, у накривљен плот од дебелих 
решио ту загонетку кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах.{S} Физионо 
има, мршаве липе засађене дуж тротоара, физиономију кућа и кочничаре на префарбаном трамвају.{S 
 исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ствар</hi>.{S} Мој 
 исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводилац.{S} - То 
S} Милошу је то било довољно.{S} Готово физичка пријатност обузимала би га кад би осетио лаки д 
е чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се пре 
 он осети како му се срце стеже и један физички бол притискује га у врху груди.</p> <p>Он се се 
ца, одвојених од света и тела.{S} Нагон физички трошили сте по недостојним местима, која су вам 
зику.{S} Затим су дошла некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него о 
ијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка кола са белим крсто 
ари и упита услужно: </p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје в 
а некаква кола... фијакер; да ли је био фијакер? ...{S} Не фијакер него она затворена болничка  
ким огртачем од свиле и крзна, сишла са фијакера.</p> <p> - Добар вече... и ви у позориште?</p> 
вила каква госпа лако потскакивајући са фијакера, као да се родила у њему, док се гомила побожн 
оша.{S} Ове госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила 
 тротоару.{S} Трамваји су били пуни.{S} Фијакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници н 
њем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша весеља.</p> <p>Крем 
дуге ове ноћи кад је легао увек с истом фикс-идејом и узалуд се борио да уништи покретљивост св 
нежности, и постепено ју је претварао у фикс-идеју.{S} Најтеже је било увече.{S} Варош опусти ј 
етири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да се организују и који залажу зимске капуте 
а и стрмим улицама, а појављивала једна фиктивна варош, која је престоница, центар државне влас 
и простирала се земља Србија, тако исто фиктивна, без ичега другог до граница појединих округов 
, налази се један велики свод, затворен филаретама у виду српске тробојке.{S} Ту је улаз у овај 
.{S} За песника Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професор 
ика Ранковић је био одличан филозоф, за филозофа богом обдарени песник; за професора вешт дипло 
. </p> <p>- Није могућно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} З 
.</p> <p> - Не тражим ја од вас Кантову филозофију.{S} Лак стил, нешто занимљиво и по коју патр 
треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и сам јед 
ве неисписане табаке, и стварала матицу филтроване речитости.{S} Реч је вукла реч.{S} Једна лич 
ла обе обале; то је пут којим аустриски финанси прелазе на нашу страну и купују ракију.{S} Блед 
але две људске прилике.{S} То нису били финанси.{S} То је био још један заљубљен пар, који је б 
 ти.{S} - Има их више.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребл 
ш доврши један акт, упућен Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по  
ик министарства, професор универзитета, финансиски експерта или конзул?{S} Сви ми волимо ствари 
.{S} По калдрми се јурили гуштерови.{S} Финансиски парк се купао у светлости насмејаног сунца,  
о гипко тело и својом белином оцртавала фине линије њеног струка.{S} Била је пребацила ногу пре 
ћено, они би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као љу 
 на којима се још није истрло име очеве фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупље 
е фирме, настрешице од дасака, обојених фирнајзом, улупљени олук, плаве насмејане прозоре, на к 
јавала је само калдрму и ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуц 
 се на велику порезу и купују од Управе Фондова имања старих газда.</p> <p>С пијаце се Кремић у 
ласком у Позориште, на Коларцу и Управи фондова, велика сијалица на Позоришној кафани, четири ф 
лата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да се пресели к 
ма после оваквог случаја.{S} Има ваздан формалности да посвршавам.{S} Где се окренем, свако ми  
не, махом неразрезане, књиге разноликог формата а још разноврсније садржине - књиге које су дол 
ни комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најслађа места у љубавним архиви 
иновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извештачено господство, пропало, скршено и огол 
ни, прикачени уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу. 
ет не зна и не види ништа друго до голу форму.{S} Јер се права драма крије у срцу.{S} Тек кад б 
ни су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући 
нило.{S} Ложе су биле заузете све.{S} У фотељама су се сијале парадне еполете официра.{S} На тр 
ине.</p> <p>Осећам се врло добро у овој фотељи где смо толико пута заједно седели, једно до дру 
имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она плава.{S} Метнула сам једну 
гове трепавице отежавале, рука дрхтала; фотографија паде на његова уста, и он заспа тешким сном 
наменитих људи, а са неколико Милошевих фотографија и гомилом разних женских ситница, давала др 
имериске радње и неколико пришпендланих фотографија претстављали су сву удобност овог стана.</p 
ни наредници који су укочено стајали на фотографијама очајно досадни, наметљиви и свирепи. </p> 
 да се он растане са Зорком.</p> <p>Обе фотографије су испале врло добро.</p> <pb n="132" /> <p 
цане на једном орману.{S} Посматрала је фотографије по зиду.{S} Погађала која је то жена што је 
 позу, унезверено гледала са своје мале фотографије, те се њене благе материнске црте још јаче  
а пут.{S} Измењао је са својом драганом фотографије.{S} Купио је поклоне за мајку и децу.{S} Па 
испала ћорава."</p> <p>Кремић погледа у фотографију.</p> <p>Крај једног накривљеног плота од за 
 и врло је љубазна.</p> <p>Твоју слатку фотографију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се 
а, и још толико пута пољубио твоју малу фотографију.</p> <p>Моји су врло добри; мајка је вечито 
но велико задовољство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића 
ојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се они приближиш 
ош леже на канабе, и поново се задуби у фотографски <pb n="242" /> снимак који му је писмо доне 
 је купљена.{S} Ту је било још неколико фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су 
ање песничком језику, али њена последња фраза о каменом мајдану растера му занос поезије и прес 
 И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, тако је проста и досадна.{S} Да ти ј 
им друговима, ране лектире, двосмислене фразе и немарност родитеља били су Љубицу научили рано  
л, нешто занимљиво и по коју патриотску фразу.... то је све.</p> <pb n="131" /> <p> - Ма коме л 
рашњости и уписала се на Универзитет за француски језик и књижевност.{S} Својом младом појавом  
окане кад јој овај најозбиљније рече на француски: </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse-moi 
шући измишљене дописе из Сереза и оцене француских драма, посматраних са треће галерије, док се 
шити.</p> <p>Драгутин Ранковић, студент француског језика и литературе, био је сушта противност 
своју слику, и продужи разлагање о овој француској драми. </p> <p> У суботу вече, кад су били у 
ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од глумца до  
зе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и говорио: </ 
 ми то казао.{S} Па његове симпатије за француску литературу и...{S} Ти знаш да се он верио?</p 
је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све то примећивао само као  
ну бисту у девојке, и да њена ушчешљана фризура допушта светлости да падне на њено интелигентно 
по корак, па се указа и станица.{S} Њен фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зја 
т сати треба да изиђем у варош да купим фула.{S} Али нисам сигурна, јер не знам да ли ће ми мај 
да одоздо на више, раскорачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибар 
к се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви 
ити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Мил 
је страшно! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, 
ћи ништа рђаво, искрено рече:</p> <p> - Хајде да ми видиш собу.{S} Веруј ми, нећу ти ништа учин 
о! - опет ће Зорка. </p> <p> - Хајде... хајде... само је први корак тежак.{S} Видећеш, степениц 
а је изишла у варош, видео сам је...{S} Хајде!</p> <p>И он је благо повуче ка вратима.</p> <p>З 
- Ја сам већ неколико пута овде био.{S} Хајде ти за војском, а ја ћу за тобом. </p> <p> - Ух, к 
уку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд 
ше.{S} То су свакако финанси.</p> <p> - Хајдемо кући! - промуца Зорка, пребледела од изненадног 
ења испрекидано јој прошапта:</p> <p> - Хајдемо код мене.</p> <p> - Не, никада! - трже се Зорка 
е чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне механе.{S} Ништа није даља од Топчидера. 
радио, па сам прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p> 
ем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо кући!...{S} Ево, иде неко! - рече му Зорка благ 
- Био сам нашао један тачан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Из 
прилично уморан.</p> <p>- Хајдемо...{S} Хајдемо.{S} Пиво ће те разгалити.</p> <p>Било је увелик 
кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгут 
е, - одговори сарадник. </p> <p> - Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да оме 
о... како да кажем... одметнуо нам се у хајдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што п 
и Зорка пођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком к 
он који јој је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала  
ну толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орман, као спомен на пр 
ла му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, поче 
пском.{S} Келнер, још дечко, у сељачким хаљинама, био се поднимио на келнерају и пажљиво слушао 
 Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да пад 
ачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао изве 
трчао од глумца до глумице, трзао их за хаљине и викао: </p> <p>- Писац, писац! </p> <p>- Ја са 
ком, придржавајући десном руком скут од хаљине.{S} Устурене главе, радосних очију, обасјана осм 
е.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић је био врло доб 
ама, тражећи какву авантуру.{S} Помодне хаљине и свилене блузе су се светлиле по тротоару.{S} Т 
година и живота, облачио је у скупоцене хаљине, метао на њу огрлице од бисера, златне гривне; и 
дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га по 
 времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му затресе стари 
се приметити како јој дрхти једно парче хаљине на раменима.</p> <p>Кремић јој се приближи и пок 
се посвађао са њеном мајком.{S} У белој хаљини од ланеног платна, с главом нагнутом унапред, ње 
рагану.{S} Кремић ју је посматрао у тој хаљини, која је за њега била нова, и питао се да ли је  
ену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> Кола су ишла 
них очију, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи с 
њену собу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи 
грди његову драгану, ту бледу девојку у хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста ко 
 шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако б 
сме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> <p>- Замисли дрскости!- одговори он увређ 
ајка, била је од оних старица које носе хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљ 
ичим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја више не 
јасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда крај станице, мрак и 
> <p> Она је била обучена у белу ланену хаљину.{S} Та проста материја, без великих украса, а бе 
..{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не са 
.</p> <p>- То је... како да кажем...{S} Хамлет! - примети Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пр 
смо и стаде га отварати.{S} Као у инат, хартија је била јака, те се измицала прстима, и писмо с 
/hi><pb n="194" /> и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се пле 
 и неприкосновен као господин Јаков.{S} Хартија која је покривала заједнички сто била је измрља 
исма своме драгану у Ужице. </p> <p>Ова хартија јој изазива гомилу успомена на протеклу годину  
 свога Милоша, далеко од њега.{S} Једна хартија, пожутела од времена, која ће ми показивати тво 
, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну противност ово 
верзитетски печат и ректоров потпис, па хартије остави на сто и Милошу пружи руку: </p> <p>- Им 
м вицевима, посматрао тучу с бомбама од хартије и уживао кад би се понекад <hi>персонал</hi> сл 
ди и подиже са земље лако, као да је од хартије.{S} Осећао ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његов 
 намести јаку од капута, узе парче беле хартије, и, у пози претседника министарства, изиђе пред 
рече он, поправљајући свеску неисписане хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> 
узија.{S} Сиви табаци просте нешпартане хартије, купљене у истој књижари где је некад куповао б 
м рукописом.{S} То су били они комадићи хартије свих могућих боја и формата који заузимају најс 
з тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почн 
ћ и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начелник прочита летимично молбу, загл 
удећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала нагнута над четврту ст 
лико је морао потрошити државне концепт-хартије пишући измишљене дописе из Сереза и оцене франц 
огласи, оштампани на рђавој новинарској хартији, дрхтали су у њеним рукама, сувим као ноге у па 
ма треба поступати пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она 
одмор и присилити перо да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бл 
нжира кадрил.{S} - Затим добиће онолико хартијица колико персона има у игри.{S} Свакој од тих п 
овао.{S} Најзад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi> 
вароши како се зове дотична персона.{S} Хартијицу треба, знате, после превити тако да се адреса 
муке и малодушности, перо је висило над хартијом суво и без покрета.{S} Међутим, требало је про 
а сто, отвори дивит, узе перо и потражи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се ж 
неколико књига, укоричених и увијених у хартију од новина.{S} Све су говориле, у исти мах и гла 
 скорашње болове и бележило на ову сиву хартију, можда и против Милошеве воље све што је досад  
гачких тунела који су мирисали на стару хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако 
етар с гомилом аката.{S} Задах на стару хартију и буђу се осећао још више.{S} Милош убрза корак 
тај неизветрени ваздух и задах на стару хартију увлачио се у његове груди као неки опојан дим.{ 
Из канцеларија је ударао задах на стару хартију и буђу.{S} У тами, која је господарила овим ход 
ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се Кремић морао да прибере. </p> <p>Начелник 
.{S} - Једну криглу, не? </p> <p> - Да, хвала!{S} Не знам како да вам захвалим, господин-Стајић 
ула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љуб 
нтима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Тв 
аш ли ти добро колико те волим?</p> <p> Хвала на марами коју ми је послала твоја сестрица.{S} Д 
инката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надо 
о није добар знак у ово доба године.{S} Хвала ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити  
еци.</p> <p>Јутрос сам добила карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} А 
 <p> Јутрос сам примила твоју карту.{S} Хвала ти по сто пута.{S} Али, ја већ не умем да ти пише 
ња.{S} - Тако је жалостивно.{S} Баш вам хвала. </p> <pb n="35" /> <p> - Ви сте гледали тај кома 
мисли.{S} И ја могу рећи с правом :{S} "Хвала ти, Боже, моја судбина је била добра.{S}" Не пати 
p> <p> <hi>Ужице, 8. јула.</hi> </p> <p>Хвала ти на карти коју си ми послала, моја драга пријат 
 Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, критичари очекују од тебе нову звезду на пољу на 
ко себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, али мени треба, као и осталом свету, нешто више  
ељила.{S} Мајка јој ништа није сметала, хвалила је наредника и радовала се срећи свога детета.{ 
ачун Зорке, а Ранковић му се противио и хвалио Зорку на рачун Љубице. </p> <p>Ма како да се нис 
стини, ја сам ње достојна, то није само хвалисање, то је истина. </p> <p>Сва изломљена од узбуђ 
 начелна питања, избегавати оштре речи, хвалити сељачки, нападати увијено и одбијати густе димо 
еве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и оговарања, завидног скакања у класама и свире 
, која се весело преливала на сунцу, и, хватајући се за последњу наду да ће можда још доћи на в 
м поружњалом главом. </p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" 
ких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоубилачке решености.{S} Она 
{S} Куфер је жуљио главу.{S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се мл 
 задесити тако велика несрећа.{S} Он је хватао Велике степенице, све две по две, трчао и тражио 
стајао један предњи зуб, и око усана се хватао горак грч старости.{S} Али, у њеним свелим образ 
рде белих праменова како се одвајају са хермелинског неба, играју и окрећу се, весели као деца. 
една, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb n="63" /> <div typ 
Види се да си песник.{S} Данас ће отићи хиљада више, као један! </p> <p>И сам уредник прилазио  
оца и тврдила да је он одвојио тридесет хиљада динара за њен мираз, које је дао на приплод тамо 
S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслу 
одаде:</p> <p> - Аја, господин-Кремићу, хиљаде се не стичу на поштен начин.</p> <pb n="209" />  
љубави ухвати корена у његовој души.{S} Хиљаде разних ситница обичног живота, тако напуњеног се 
обличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се 
ред њиховим очима.</p> <pb n="97" /> <p>Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукр 
а.{S} Ја те волим, али само малчице.{S} Хиљаду слатких пољубаца".</p> <p>"У пет и по сати на Те 
се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> </p> <p>P.{S} 
и <hi>растована</hi> хартија, слушао је хиљаду ситних интрига које су се плеле иза леђа, смејао 
 су све очи упрте на њих двоје, и да се хиљаду руку диже да јој узме њеног вереника, који је по 
ди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него икад, ако 
а. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладино 
и, и они су трчали уз Топчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је х 
, она упозна миловање физичке љубави и, хипнотисана овим открићем, она се предаје човеку против 
ставим Београд.</p> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што н 
шена, пробија кроз ждрело, па онда даље хита у равна поља Поморавља.{S} Испод грања промиче јед 
и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеб 
 Али, ја је ипак волим! - мислио је он, хитајући у редакцију.{S} - Да, већ је и ја донекле воли 
е играли таласи свиленог жипона, она је хитала усусрет своме драгану.{S} Кремић ју је посматрао 
ом сунчевих зракова, отимала се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила 
ва два створа, већ блиска једно другом, хитали су, али се мисао није дала лако привезати за игр 
умевали погађали су обични људи који су хитали да не пропусте ниједно задовољство овог мртвог л 
ан и превртљив.{S} И кад имам новца, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан,  
 Љубица измисли да има да сврши некакав хитан посао у семинару и рече да не може с њима изићи.  
од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у бескрај банатске равнице, пуне озеленеле шум 
свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато мушица на светлост.</p> <p> -  
 се од ње и хитала западу.{S} За њом је хитао исток, пун плаветнила и ноћи.{S} Дунав се отресао 
камење, посртао и падао, али се дизао и хитао све више и даље.</p> <p> У Зоркиној соби није бил 
а у глави, утолико се он брзо облачио и хитао да изиђе на трем.</p> <p>Кад изађе напоље, неодлу 
 у споменицу. </p> <p> Милош се потписа хитно, и пружи Зорки писаљку да се потпише. {S}Она напи 
о му ваздуха.{S} У ушима му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се при 
то су критичари проналазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дија 
{S} Он је ступао кроз ово друго пролеће хладан и суморан.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког  
е би заборавио на свет око себе, тврд и хладан свет, покривен снегом и ледом.</p> </div> <div t 
тима Милошеве собе.</p> <p>Кремића обли хладан зној.{S} Он једва промуца:</p> <p>- Ко је то?</p 
ектричних сијалица.{S} Са неба је сијао хладан и блед месец, ноћ падала густа и влажна.</p> <p> 
ази били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама се виделе стакласте з 
он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} Он се мало приб 
критици и своје сопствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје па 
S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила гроз 
рао за праве лепотице мене су остављале хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да наслика 
S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада пада и не 
 леда се примећивала једна зелена пруга хладне воде, која је везивала обе обале; то је пут који 
ову <pb n="112" /> свирепу мајку, на те хладне пријатеље; он се згади и на себе самог, на овај  
моран.{S} Ја ћу сад устати...{S} Има ли хладне воде? ...{S} Гле, тестија?{S} Откад је нисам вид 
јка је преседела поред мене и мењала ми хладне облоге.{S} Али, ја сам мислила на тебе, мој анђе 
 била старија; на мени је било да будем хладнија и да те одвратим од зла пута.{S} Ја се зато ра 
себе.</p> <p> - Само до капије.{S} Није хладно...{S} Поштар је однио куфер.{S} Кључеви су код т 
азак.</p> <p> - Заврни јаку.{S} Биће ти хладно, - рече му мајка промењеним гласом.{S} - Па пиши 
а, лагано и досадно, и напољу било тако хладно да су се пећи поново ложиле и зимски капути обла 
екивао, те у први мах прими новост тако хладно као да се није тицала њега.{S} Тек кад остави но 
огледом од главе до пете, рече неколико хладно љубазних речи, и продужи разговор са бабицом не  
.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети р 
дао где ће се најбоље сакрити.{S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће н 
вих људи се претстави још мртвија према хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она р 
 лепа ствар нама дата у овом свету тако хладном и рђавом.{S} Воли ме, дакле, још више ти, тако  
блаче по два прслука место да се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити пр 
p> <p> Ноћ је било још дубока.{S} Оштра хладноћа, која је долазила из кише, ледила је суморан п 
а кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити да се, ма и за 
деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупула.{S} Због тога и Зорк 
на њу и који ничим не заслужује мржњу и хладноћу.{S} При том Кремић није био од оних људи чије  
 у ноћ.{S} И присуство смрти уносило је хладну свечаност у свакодневну сиротињу овог стана.</p> 
е у Кошутњаку, па онда срне, Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз пи 
том брегу уживају вечити сан под густим хладом старих ораха, вишања и дуња.{S} Према Бијелом Гр 
ђамо! - добаци му он. </p> <p> - Све по хладу да нас не познаду! - певуцкао је Паја, сарадник з 
орица отишла... како да кажем... све по хладу, један по један.{S} Листови ћуте, јер су послата  
а.{S} Однекуд је пиркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S}  
ких очију, које су биле мрке као воде у хладу од врба.{S} Виткост њеног сразмерног тела заогрта 
едам на твојим очима, мирним као воде у хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мог 
јала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен поглед, који се ниј 
екла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виделе толика столећа.{S} 
чав келнер кашљао је по ваздан седећи у хладу сунцокрета.</p> <p>Милош би се још више згадио на 
а кажем... турски посланик у Топчидеру, хлеб поскупио, село Мрчевци проглашено за варошицу.{S}  
лади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да 
Мислиш ли да је све казано кад се каже: хлеб.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> < 
кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић.{S} - Мислиш ли да је све каз 
леба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваздуху, али га отури брзо и стаде гледати д 
о жедан.</p> <p>Пас послушно узе у уста хлеб, па се онда сакри иза Зорке и кришом га испљува.{S 
једно.{S} Милош јој је помагао да исече хлеб.{S} Рука је руку додиривала.{S} Поглед се упијао у 
ека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас огорчавала.{S} Сваки дан нам је откидао из срц 
самачки живот.{S} Рана борба за насушни хлеб одвајала га је све више од лица и ствари из детињс 
се наши људи не брину толико за насушни хлеб, можда би ова хаљина била пажљиво остављена у орма 
авну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{S} Отуд толико Ужичана 
 који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба...</p> <p>- Хлеб...{S} Хлеб, - прекиде је Кремић. 
г себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му благе мисли љуба 
.</p> <p>Како и пси траже нешто више од хлеба! - помисли Милош.</p> <p>Зорка му баци парче сира 
то пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, ј 
 решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек 
ам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али ниј 
оји <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба, муке од немања средстава за постигнуће својих ам 
б.{S} Ваљда у животу има још нечега сем хлеба.</p> <p>- Љубав.</p> <p>- Ти знаш да те ја волим, 
но вртело репом. </p> <p> - Е, сад мало хлеба, да не будеш много жедан.</p> <p>Пас послушно узе 
о си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас дочепа хлеб још у ваз 
 се на глас звонцета, са једним великим хлебом под пазухом, и одговарао је промуклим гласом, кр 
воје првашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте с 
рвашње мекоте кад рече: </p> <p>- Хм... хм, треба ми какав документ, диплома.{S} Ви сте свршили 
 једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бржи, и они су трч 
ова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са дна дворишта.{S} Како би ушла, она би се зај 
овори млада жена, сва задувана од брзог хода и среће којој није знала узрока.{S} - После можемо 
та, па га зовну, тепајући му:</p> <p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} 
и у својим песмама:{S} "Дођи, драга!{S} Ходи драга!{S}" То му је прешло у навику као оно његово 
одно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, зини... </p> <p>Пас д 
че: </p> <p> - Ту смо. </p> <p> Овде је ходник био пространији и водио је у круг. </p> <p> - Ос 
нцелариским капутом, лено се вукао кроз ходник и правио лице као да га уби посао; а свежањ акат 
би једног дана могао пролазити кроз тај ходник, пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека  
 и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартије који је држао 
тској улици, њена гвоздена капија, узак ходник, наплочано влажно двориште, мрачне степенице, не 
 је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће 
награда. </p> <p>Светлост је долазила у ходник само с једног прозора, који се савио у дну, напр 
ш је ишао од стола до ормана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није зна 
реће дворана, и он инстинктивно изађе у ходник. </p> <p>Хладан ваздух споља га освежи одмах.{S} 
каже да не иде.{S} Обуче капут, изиђе у ходник, а Зорка не одговори ништа него плакаше као уцве 
 због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз напрсли прозор ове ствари, тако 
 писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар с гомилом ака 
н.{S} Изишав из оног мрачног и дугачког ходника, он је сад јасно видео пут своје среће, пун тих 
ко од оног <pb n="184" /> дугог мрачног ходника који је мирисао на буђу и стару хартију да се К 
од својих колега, који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с пох 
ђу.{S} У тами, која је господарила овим ходником, једва су се назирале замишљене главе што су џ 
Милош се поново нађе у дугачком мрачном ходнику. </p> <p>Послужитељ се клањао пред њим и трљао  
C4.1"> <head>ГЛАВА ПРВА.</head> <head>У ХОДНИКУ.</head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часов 
но изговорио:</p> <p> - Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се от 
дало као да се за тренутак зауставило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на  
а га интервјуише, обећавајући му велики хонорар и потпуну дискрецију.</p> <p>Само Зорка и Милош 
ти.{S} Да, требало је продужити не због хонорара у изгледу ни због таште славе да се име штампа 
ле да седе увек напољу, где је простран хоризонат који подржава занос и улива велике наде.{S} И 
и употребити.{S} Ви ступате кроз опасан хоризонат магле, пун кршева од случаја, пун провалија а 
на ова два заљубљена пара.</p> <p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског греб 
засађена салатом и купусом.{S} У дубини хоризонта гомилале се једна на другу кланичне <pb n="13 
брасле у бледу трску.{S} На самој ивици хоризонта, далеко тамо на северу, смешило се једно чист 
роређен којом берберницом, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу ј 
 свет се питао овако и упирао очи у дно хоризонта, где се уздизала суморна зграда Опште државне 
испод очију младог песника.{S} На крају хоризонта примећивале се планине, још кршевитије, тешке 
ице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала извесна живост.{ 
у тешке и сиве, као те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивн 
ивот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде тихе и г 
једног пароброда који се већ изгубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фа 
 ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено 
а и празилук, и ово сунце које клизи по хоризонту, натмурено и сажаљиво, дефиловали су поред ње 
аво да вам кажем, завлачећи се овако по хотелима од <hi>Славије</hi> од <hi>Национала</hi>, ја  
јала му све зглавкове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патрио 
Послао ме господин Душан да вас упитам: хоће ли да закључи лист.{S} Све је готово.{S} Остаће тр 
е тако свирепо да бије својим бичем.{S} Хоће ли Зорка бити срећнија у тој борби него овако, мир 
ћ разумеде да је то само њен каприс, да хоће да их наљути и покаже им како они обадвоје зависе  
аман, дубок и кадифаст.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она ум 
од оних испитивачких погледа којим жена хоће да у једном тренутку сазна утисак који је начинила 
сти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који вид 
од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" /> са 
 не тражећи ништа за себе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дах 
е Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да с 
 посматраоцу да их замишља онакве какве хоће, па се онда стезала око витког струка и спуштала с 
и Љубица могли састајати кад хоће и где хоће.{S} Ови нису више ни од кога крили да су близу јед 
динама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала  
 њој самој.</p> <p>- Све се може кад се хоће, - одбијала је Зорка.{S} - У почетку би било тешко 
ри Зорку прстом по подваљку, као кад се хоће дете да покара и помилује.{S} Млада жена узе га не 
b n="129" /> <p>- Све је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост  
S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; Ми смо пошл 
оји иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима комад меса из 
у ово пиће облапорно као алкохолик који хоће да надокнади дане проведене у азилу.{S} Не водећи  
ишта за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени Милош,  
једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, 
узме слободу да располаже са собом како хоће. </p> <p> - Нека иде до ђавола! - рекао је тада у  
и, и пусти срцу на вољу да плаче колико хоће.</p> <p>То није био више плач.{S} То је био конвул 
{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p>- Не, Мико 
град са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео д 
еба да је добро пазим.{S} Ја је запитах хоће ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S}  
 укусне.{S} Сви ми немамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} 
око десет сати.{S} После можемо ићи куд хоћемо.{S} Ако се задржимо, казаћу мајци да сам се нашл 
о обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорк 
p> <p>- Нека причекају, сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - о 
евојака, Анђиних другарица.</p> <p> - А хоћете ли ви бити? - запита је Кремић, осмехнувши се.</ 
з вашег кварта, него и из Београда, ако хоћете...</p> <p> - О, толико није потребно! - прекину  
 памука?</p> <p>Пишите ми скоро, и, ако хоћете да ми учините једно велико задовољство, пошаљите 
без плате.{S} То не кошта ништа.{S} Ако хоћете тако, добро; ако не, онда... </p> <p>Уредник се  
 се даје <title>Драгана</title>, па ако хоћете? </p> <p> - Ах, то је дивно!{S} - Дочека студент 
д <hi>Српског Краља</hi>?</p> <p>- Како хоћете!{S} - Одговори Милош и уздахну.</p> <p>Зорка га  
бро, добро! - рече он.{S} - Радите како хоћете.{S} Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу  
 можете располагати вашом женидбом како хоћете, - <pb n="94" /> одговори му Зорка.{S} - Али, не 
 не трже Љубичин глас:</p> <p> - Зорка, хоћеш ли с нама?</p> <p>Ова девојка, која је већ увелик 
окће против живота и судбине.</p> <p> - Хоћеш ли да доручкујеш?{S} Бојим се да не поквариш руча 
 који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</ 
јих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>Милош се осети понов 
а.{S} Милошу, кажи ми, кажи ми искрено: хоћеш ли да будеш слободан?</p> <p>- Зорка, немој да си 
тако болесна, њему би било врло жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она 
 наше другарице!...{S} Кажи има само да хоћеш да се жениш, па ће скидати звезде да те увере у с 
 из њега не може изаћи.{S} Води ме куда хоћеш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ств 
 довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је као и  
да ради.{S} Теби је лако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ип 
 њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар ти хоћеш да свршиш као толики други, као сви обични људи,  
имам једну молбу да упутим на тебе: ако хоћеш да будем потпуно мирна с оне стране гроба, немој  
 Нешић.{S} Соба стаје 30 динара.{S} Ако хоћеш доручак, онда још 6 динара.{S} Друге појединости  
лечити од слабости и мекуштва.{S} И ако хоћеш да то постигнеш, не треба понављати сваког дана:{ 
емо поћи, па ћу те напољу љубити колико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> 
ву постељу њихове љубави.</p> <p> - Зар хоћеш да лишиш ону која лежи сад у мртвачком сандуку и  
сестри, малој Добринки.{S} Учини ми то, хоћу да ме се она сећа по добру.{S} Ја сам је толико во 
једном рече: </p> <p> - Подигни завесу, хоћу да видим твоје бамбусе.{S} Још мало па ће почети д 
</p> <p> "Мој драги, - писала му она, - хоћу да ти напишем још ово неколико речи пре него што с 
ли једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{S} Ви се налазите у најопасније 
гла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко за 
после десет година? - питао се он.{S} - Хоћу ли је ја и тада волети?</p> <p>Кад се већ почне са 
он остане, Милошу, нека остане тај бол; хоћу да нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што ост 
изиђи ти и прођи поред мога прозора.{S} Хоћу да те видим. један велики пољубац".</p> <p>"Мој др 
испало.{S} То су дуње из наше баште.{S} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти  
ге, и врати ми се весео и задовољан.{S} Хоћу да се угојиш, ти си тако смршао.{S} Треба да видиш 
дмах по ручку затворила у моју собу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села с 
 свој стан на крају вароши и живота?{S} Хоћу ли ја моћи издржати ово тешко искушење у које нас  
рече да сам слободан; могу довести кога хоћу.{S} На другом месту имали бисмо ваздан неприлика.< 
оћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, ја хоћу сад с вама да говорим.</p> <p> Кремић плану на ова 
Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја хоћу да плачем мислећи на ово слатко име које ти сад не 
тргнути залуђује ме.{S} Милошу мили, ја хоћу да исцепам ово писмо, али не...{S} Ја ћу ти га дат 
да и ти тако мислиш.{S} Али, Милошу, ја хоћу твоју срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену  
 где ми кажеш да ме они воле.{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само забор 
} Ти си мој вољени Милош, поред кога ја хоћу да сам вечито.{S} Ја нећу више да живим ако не зна 
ни ће бити врло тешко, али исто тако ја хоћу да ти уживаш.{S} Отиди кући, проживи коју недељу б 
не мичем.{S} Најела сам се гибанице, па хоћу да пукнем.</p> <p> - Нађи дрва, па ће бити кафе, - 
рам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{ 
 Није то ствар до новаца.{S} Само једно хоћу да вам кажем: сад мој лист може опстати и без мене 
{S} Ох, ја хоћу да ме твоји воле, ја то хоћу.{S} Кад би само заборавили да сам ја старија од те 
ети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сама та 
"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Да оставим  
 "Стани, путниче, и прочитај.{S} Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да  
треба!{S} Ти ме тешиш... да, треба бити храбар.{S} Против смрти не може се ништа.</p> <p>За мен 
 се трљају хладном водом.{S} Треба бити храбар, треба се борити против бола, против црних мисли 
а, мршава жена кадра учинити један тако храбар и очајан корак, није најзад могао замислити да њ 
у и учествују у твојој жалости.{S} Буди храбра и воли ме.{S} Сутра писмом опширно.{S} Твој <hi> 
ој одличној дипломи са испита зрелости, храбрио га да не очајава и обећавао му место <pb n="152 
а ће ме волети, потпомагати моју вољу и храбрити ме на путу живота и рада.{S} Ја сам и раније о 
} - Кад те тако слушам, мени се повраћа храброст, моја блага и слатка душо.</p> <p> - Треба бит 
у <pb n="82" /> разумеде ту баснословну храброст и уздање у себе оне гомиле сељака што су с тре 
их хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге кад ми то затреба!{S} Ти ме тешиш... д 
пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде."</p> <p>Све је било тихо око њ 
пријатељског, пољупца који даје утехе и храбрости, пољупца наде.</p> <p>Збогом, Милошу, твоја</ 
овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости, мој драгане.{S} Ја сам увек твоја, то ћу уве 
кад се њој приближио.{S} Али, није имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како 
пиће, доводило је у усхићење, пунило је храброшћу и вукло њену малу главу у неки дим и маглу.{S 
оаза песме и снова, стан његове среће и храм љубави, у који је Милош сада улазио као у гробље.< 
аво радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</p> <p>Гомила срна, која је па 
 Писац, пи- са- ац! </p> <p>Одавно се у храму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и пат 
сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Уме 
 га диже кад падне, теши кад трпи, даје хране његовој поезији и одлази од њега кад то захте њег 
 од редовних месечних издатака за стан, храну и отплату кројачу за одело.{S} Иако није умео да  
ле, богати, мирни, питоми и у дослуку с хришћанима.{S} Нарочито се њихове жене пазиле.{S} Моја  
 ови великодушни Зоркини разговори, ова хришћанска разлагања падали су Милошу у овај час као ро 
топла у исти мах, јер је велика, јер је хришћанска и божанска, затресе уморену главу младог чов 
није кадро да угаси тај пламен страсти: хришћанске поуке ни разочарења у животу, матерински поз 
о у своје мисли.{S} У великом претсобљу хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је изб 
ео је да неки људи скачу са седишта.{S} Хтеде и он да то уради.{S} Али, у том тренутку поче да  
ла брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он пружи руке, ухвати се око З 
 </p> <pb n="113" /> <p> Разјарена жена хтеде да га дочепа за косе, али је Милош ухвати за обе  
тави рад и погледа га замишљено.{S} Она хтеде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радознало 
е Зорка, а глас јој задрхта.</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али замуцну и ућута као да се ниј 
тпише. {S}Она написа своје име, али кад хтеде потписати и презиме, она заста неодлучно.{S} Најз 
 зграби Зорку за обе руке, и, као да је хтеде удавити, одвуче је у њихов стан.</p> <p>Кремић по 
аље него груну у плач.</p> <p>Кремић је хтеде да утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су 
 смо остали у Ћуприји.{S} Али, мајка не хтеде.{S} Она је увек волела да живи у Београду и да бу 
ја бих...</p> <pb n="18" /> <p>Зорка не хтеде да допусти да се разговор продужи даље на том тер 
и, били би јој довољни.{S} Ипак, она не хтеде кварити вољу своме драгану, обмота своју скромну  
 говоримо више о томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S 
 који их воле највише.</p> <p>Кремић не хтеде да прими битку и покуша још једанпут да ствари ле 
ли водио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе З 
двоје зависе од ње.{S} То га наљути, те хтеде изгрдити Љубицу.{S} Али га Зорка умири. </p> <p>  
 Треба трпети, - понови у себи Милош, и хтеде доказати мајци да не треба трпети, да треба тражи 
то Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратити истом мером, те запита свога драгана: < 
лу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али 
ко вечито сијати...</p> <p>Млади песник хтеде још нешто рећи, али му мисао опет измаче.{S} Он с 
есрећан другар у животу. </p> <p>Богдан хтеде још нешто додати, али заћута, бојећи се да не каж 
рени да разреше овај проблем, те Кремић хтеде да започне један лак разговор са Зорком, као да с 
ала се у јарку крај пута.</p> <p>Кремић хтеде нешто рећи, али све његово биће беше заузето изне 
ворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде да изиђе, кад пензионер остави новине.</p> <p>Са  
о као и раније, кратко али правилно.{S} Хтедох јој дати медицину, али она не могаде да прогута, 
} Ја се утеших да је то само слабост, и хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује 
н велики пољубац".</p> <p>"Мој драгане, хтела сам да ти дам још један пољубац док је мајка гово 
оју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим, да су ме они већ примили међу се, да 
а ти на јутрошњој карти.{S} Како бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох 
овијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгутин га је осв 
мем и не могу.{S} Већ сам неколико пута хтела да све признам мајци.</p> <p> - Али, Зорка, имајт 
дао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S} - Запи 
лазила на земљу не журећи се, као да је хтела изабрати место где ће пасти.{S} Тек кад би Кремић 
леда једним дубоким погледом, као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе с 
пребледела и раширених очију, као да је хтела да нађе нешто, да се нечег сети.{S} Она се још ос 
она је слушала младог песника као да је хтела попити речи док су му још дрхтале на уснама.</p>  
жена као дете, прћила је усне као да је хтела да каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти о 
ог места, стојећи тако у пози као да је хтела да се фотографише.{S} Тек их примети кад јој се о 
лепим речима.{S} Учтива и горда, она је хтела својом љубазношћу да обрати пажњу на себе, да пок 
ха која се таласала пред њом.{S} Она је хтела да још једанпут види тај велики пејзаж који ју је 
касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас 
бљено гледала у рупицу од пера којим је хтела потписати своју смртну пресуду, и није се могла о 
S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p> - Ти се 
 те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузама облив 
се у какву телалницу.{S} И као да му је хтела да заслади последње дане и недостојан крај, млада 
странкиња, завидљива вештица, која није хтела на њега ни да се осврне, а рушила му и кварила он 
војчица, - говорила је Зорка, као да се хтела оправдати пред Милошем, привијала се уз њега цели 
 неко! - рече му Зорка благо, као да се хтела извинити за срећу коју му крати, и изви се из њег 
светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела угасити на киши.{S} Горе, сасвим горе, небо је би 
ам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p> <p>"Миле драги.{S} Ја сам заједно 
е сва у твоје груди.{S} Ох, како бих ти хтела дати још један пољубац, један једини, од оних дуг 
коли и о малој Добринки.{S} Ја бих тако хтела... - заусти Зорка, али немогаде даље него груну у 
ехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да под полициском 
да их састави више Земуна, као да је ту хтела да да последњи отпор сунцу, које је, уверено у св 
 Овако кад смо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју жен 
ви.{S} Али, ја нећу да ти патиш, ја бих хтела да те видим срећна, ја нећу да се у име моје одри 
о се растали занавек...{S} Ох, како бих хтела да је она поред мене, да ми да храбрости, снаге к 
чи у спуштено платно, као да су из њега хтели да прочитају одговор на питање управљено Богу, на 
- Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно шт 
ли необичне ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необи 
местиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице. 
е настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на реч, они 
и су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога што су х 
рсту потмулог непријатељства, које нису хтели признати ни самима себи.{S} Ипак, они су осећали  
кочијаша и псовао рабаџије који се нису хтели склонити с пута окислим арњевима званичних кола.{ 
е.{S} Али се они нису вајкали, јер нису хтели још више ожалостити једно друго, ишли су руку под 
ојим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам х 
јало се са своје висине и као да нам је хтело рећи: </p> <p>- Брзо, брзо, ово је крај.{S} Ја да 
јом, за једним женским бићем које би се хтело привезати за њега душом и телом, и којем би он по 
 сачувати; ако би тај историчар, велим, хтео да дохвати тајанствени кључ толиких срамних размен 
обио си га.{S} Да си... како да кажем - хтео Београд, добио би и њега.{S} Новине те хвале, крит 
ложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном обичном чове 
о и веће увреде, али сад није могао.{S} Хтео им је бацити у очи да су незналице, неосетљиви, св 
 Онда хајдете да ми правите друштво.{S} Хтео бих нешто да омезетим. </p> <p> - Зар нисте вечера 
p>Патриота је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S 
писара министарства, ако је могућно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже  
све више, као да је срећом прошлих дана хтео да оповргне своју садашњу беду.</p> <p>Он је позна 
} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је био од Драгутина Р 
.".{S} Милош се обрати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јо 
а једним изгубљеним погледом, као да је хтео из његове физиономије да нађе наставак свога чланк 
ао на време и сео да пише.{S} Као да је хтео наћи одушке новим осећајима који су га гушили, он  
зове Класне лутрије, из којих као да је хтео прочитати тајну живота.</p> <p> - Кад је идуће вуч 
ћи се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који је Зорк 
 Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на случај сво 
оглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бледолику 
слила сам да се бринем за њу.{S} Бог је хтео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да остави 
во жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени вредност гостију, чији  
ио потпуно решио да се убије.{S} Сад је хтео само да још једанпут види место где је провео најл 
аље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео више мучити, већ зари главу у њена недра и оста та 
гао ћутати.{S} Али, бујица речи које је хтео рећи запушавала му грло.{S} Он учини натчовечански 
> <p> - Погледај ти мангупа, како те је хтео да превари.{S} Е, нема више сира, сељачка положаро 
</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољу која га је обузимал 
ћ није могао да трпи ове сузе.{S} Он је хтео да утеши своју драгану.{S} Ах, колико пута је млад 
очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ову мирну паланку, ова живописна брд 
> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје мишљење и натури га другом.{S} Др 
н Министарству финансија, онако како је хтео господин Јаков: тачно по министарском распису, зао 
вољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад није могао да спречи уздах који б 
ратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стаде да об 
да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, господин-на 
 наднесе се над њено лице, као да ју је хтео спасти из таласа.</p> <p>Осмех је играо око њених  
е умеде да нађе онај израз, реч коју је хтео.</p> <pb n="213" /> <p>Зорка остави рад и погледа  
тко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала ручак, па је изиш 
 човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку попустити у стварима које су се тицале 
, оних које је говорио и оних које није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је  
ије се нису могле наћи.{S} Кући се није хтео обраћати.{S} Живело се од старог кредита.{S} Али ј 
, тај живот који их је окружавао и није хтео водити рачуна о њиховом сопственом животу, стезао  
н таљигаш је тукао свога коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је и 
елео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари његове по 
 да не плаче више и опрости му: он није хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она з 
како је имао још нешто да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарств 
примесе материјалног живота.{S} Он није хтео да ту љубав придобије поклонима и умиљавањем, обећ 
 све његове куле од карата, јер он није хтео да буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек ко 
на писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која се налази даљ 
највеће сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији  
е стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео коначити, већ је продужио пут ноћним возом.</p> <p 
..{S} - И он застаде.</p> <p>Милош није хтео ово рећи; он је хтео да себи пребаци за ову зловољ 
ио и млатао рукама по ваздуху као да се хтео одбранити од утицаја тога живота, који је као орлу 
 цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити Зорке, а да се Зорка не ослободи њега.{ 
шао у Београд из једне сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад б 
е добио парче хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>-  
ранци?{S} Кад би историчар наших нарави хтео да разуме највиши разлог наших огорчених борби, ди 
ичу ствари које не иду онако како би ти хтео.{S} И помисли да ти ниси сам, да ти имаш једну душ 
у биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим об 
м хтео да уживам сласти љубави, а нисам хтео да примим обавезе које један такав поступак доноси 
 екстази, проговори:</p> <p> - Ја нисам хтео...{S} Ја то себи нећу никад опростити.{S} Како се  
> <p> - Не терајте ме...{S} Ја то нисам хтео...{S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са  
ка скочише у исти мах као да их је неко хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближава 
/p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша историја сад 
ивилегована.{S} И то ме мучи.{S} Ја бих хтео да сам само ја с тобом.{S} Непријатно ми је да пом 
хладна.{S} Кад бих био сликар и кад бих хтео да насликам лепу жену, ја бих тебе насликао, какву 
већ се задуби у слова, као да је из њих хтео прочитати још нешто више.{S} Да је Кремић био граф 
>ПАД.</head> <p>Кад би неки докон Немац хтео да од љубави начини науку, Милош и Зорка би му мог 
родице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде на 
це.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усне, наслони се 
 ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово много за једно п 
е правити гласне примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кре 
смо од 21. текућег месеца.</p> <p>- Кад хтједнеш устати, само ме викни.{S} Ја сам доље у авлији 
но:</p> <pb n="137" /> <p> - Јој, нисам хтјела да те пробудим! - извињавала се мајка.{S} - Још  
шту, опран од кише.{S} Споља је долазио хук воде.</p> <p> - Веља ће се сутра вратити из среза?  
притиснуо дугме електричног звонцета, и хукнуо као да је Бог зна какав посао свршио.</p> <p> -  
 зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичења које  
к, лупао точковима, тресао гвожђарију и хуктао.</p> <p>Уморан од свих утисака тога вечера, Крем 
.{S} Прекидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваље 
се изнад оног великог сандука трговачке хуманитарности и, пажљивије него машта једног романсије 
ине.{S} Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин 
је познавао овај монуменат предузимачке хуманости.{S} Тек поједини детаљи, које је случајно сре 
} Наврати који пут...{S} Ах, ево <title>Цајт</title>-овог дописника.{S} У здрављу!</p> <p>Васић 
н катихета, тазе из Русије.{S} Кривоног цал-келнер, са завученом руком у јанџик на леђима, посм 
није далеко од детета које хоће да буде цар или бандист! </p> <p> Зорка је ћутала и посматрала  
а природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, земље и мора.</p> <p> - А сад кад?... - пита 
ш се топио од задовољства.</p> <p>Близу Цареве Ћуприје пут избија на врх брда.{S} Кремић се ту  
ји се провлачи кроз винограде и води на Цареву Ћуприју.</p> <p>Пут је био бео од снега.{S} Тамн 
ом руком написано:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересант 
успављивала децу:</p> <l>Ој Ужице, мали Цариграде,</l> <l>Док бијаше, лијепо ли сијаше!</l> <l> 
Отац му је био закупац свих мезулана на Цариградском друму.{S} После смрти му је оставио велико 
 рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео 
жио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на све тужбе  
 Пре тога он није знао ни где се налази царинарница.{S} Мислио је да се посао састоји у томе да 
ла, - говорио је он и из једног одељења царинарнице премештао га у друго.</p> <p>Али се Милош н 
 односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили на управника; и чим би ова 
ион и бацао сву светлост на нову зграду царинарнице, белу и као изниклу из земље.{S} Унаоколо с 
ли да трпе, па су га тужакали управнику царинарнице.</p> <pb n="195" /> <p>Управник је био висо 
>Ово одељење се сматрало на београдској царинарници на Сави као луда кућа.{S} Ко се није могао  
а, упропастио за неколико година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу 
свега, прогунђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - 
ужи руку: </p> <p>- Има празних места у царинарници на Сави; надам се да вам тамо неће бити рђа 
а усвоји све његове манире.{S} Јер је у царинарници мало ко умео важно подићи главу као господи 
ови, који су злокобно грактали.{S} Пред царинарницом су тапкали ногама носачи, узалуд очекујући 
 откупила овај лагум и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин  
о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апотекарске производе.</p> <p> 
то да каже; он није хтео да се прими за цариника, већ за писара министарства, ако је могућно.{S 
 било месец дана како је Милош добио за цариника и ступио на дужност.{S} Пре тога он није знао  
година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен дваде 
 се одређивала према врсти робе која се царинила.{S} Ко је прегледао броширане књиге, календаре 
је нанео један његов колега, још кад су цариници носили сабље.{S} Ипак, није био ружан, јер је  
ихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, интересовао се и осталим врстама јавно 
че Милошу његов нови колега, један млад царински приправник, који је тога лета био свршио Тргов 
есовао послом, занимао га је специјални царински језик, непознате речи као <hi>позамантерија</h 
на коју је прикован.{S} Одвратан му био царински језик, пун грубих погрешака као берберска љуба 
му школа није дала и постане стручњак у царинским пословима, а бистрином умео је да се начини п 
раз на пољу него да се врати у смрдљиво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то х 
 праву вредност, која се налази даље од царинског речника и свеске декларација.{S} Самољубље му 
етлуцала је ватра у некој <pb n="39" /> царинској стражари.{S} Још даље, улево, дрхтали су елек 
 јуришали на оне зидине које су највећа царства подизала и бранила.{S} И он се осети тако јак к 
овека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну наклонос 
.{S} Сваки дан је доносио по један свеж цвет од неоцењиве новинарске вредности, који би свенуо  
p> Милош погледа Љубицу: овај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну  
стајао један једини накит - један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јо 
ротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предв 
ону специјалну флору која пред кафанама цвета у зеленим дрвеним сандуцима.{S} Драгутин је узео  
ату одраслу јабуку, која се сва бели од цвета.{S} Случај један открива му племенито дрво, и он  
га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо мој 
је бамбусе.{S} Још мало па ће почети да цветају.{S} Како су крупни и лепи!{S} Како је све прима 
 ти је тешко.{S} Око тебе ни досад нису цветале руже.</p> <p>- То је тачно.{S} Било је тешких д 
д којом су стражариле удвојене страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз 
а и вечера, те цвета бујно и крваво, о, цвете мога живота, о, душо моје душе.</p> <p>Ја те воли 
не страже и цветало трње у ситним белим цветићима. </p> <p> Раме уз раме са љубљеном женом и на 
е уквашено крупним сузама.{S} - Ти си у цвету живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја с 
 довољно новаца да се баци у свет моде, цвећа и поклона, он је био провео младост избегавајући  
у полутаму, пунио собе раскошним вазама цвећа, златним лустерима и меким диванима, васкрсавао ч 
та раскошна гробница Сина Божијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на  
S} Брада, која му је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткреса 
ну и добивају бледолику боју задоцнелог цвећа.{S} Али је она имала лице жене која је мршава одв 
ом лицу имају бледолику боју задоцнелог цвећа, а то погурено тело, на којем више ништа није доб 
 је метнуо један велики венац природног цвећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад ра 
их стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са  
 се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев 
помогла да се девојка намести, нашла је цвећа, зимзелена и лала, распремила собу и кујну, метну 
моћа.</p> <p>Овог зимњег дана није било цвећа, мириса ни поветарца.{S} Али је поље у зими имало 
ништа друго а оно је био промењен букет цвећа који је увек био на његовом столу за писање.{S} К 
о лепог цвећа! - трже га Сотир Туробни, цвећар, колега Кремићев по поезији.</p> <p>Милош је поз 
е, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, поветарци и самоћа.</p> <p>Овог зимњег дана није 
појединости, ситнице, поклони, пољупци, цвеће и уздаси припадали су њој; она је била та пријате 
рзо би потрошио на дуван и добар ручак, цвеће и одело, на кафу и жене, не плативши никоме ни па 
 <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али Кремић ипак одабра  
штина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где није треб 
вијала се купина и доцветавала последње цвеће.{S} Далеко од њих, у прашини сунчевих зрака, жути 
о је мирис на преорану земљу и пролетње цвеће.{S} Осећало се како трава расте и да нов живот ст 
ењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена ј 
а жута лица залевали су немарно стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и 
.{S} А небо је било плаво као зумбулово цвеће, просипало росу као да је пролеће, смејало се са  
асла је по рововима.{S} Пролетње пољско цвеће мирисало је на све стране.{S} На Главној Капији б 
но лице, бледо и невесело као задоцнело цвеће, њен прав поглед, који је долазио из мирних дубин 
час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове младости, или боље: они су долазили као пр 
убав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра  
да му се побере и ово последње нереално цвеће прве младости.</p> <p>Навикнутом тако на несрећне 
амало му сузе не полетеше на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар преко 
леда да не би био Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на су 
 украси нашу љубав твојом тугом, росним цвећем које се рађа у болу.{S} Твој <hi>Милош</hi>.</p> 
још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива сузну неж 
у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све стране око њ 
, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут пост 
ко сунце је свирепо пекло кроз комад од цвилиха, <pb n="123" /> разапетог између два ексера на  
гађења, Кремић би подигнуо кратко парче цвилиха које је замењивало завесу, отворио прозор и ста 
а дворишта, поново набио на ексер парче цвилиха, и, онако обучен, бацио би се на постељу.{S} Та 
име.{S} Њихова кожа се јежила и зуби су цвокотали од хладноће, али се они нису могли одлучити д 
 страни улице.{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се 
 су радници. </p> <p> - А ви, го-спо-ђи-це? - затеже Јеврејка гласом и пређе на Зорку. </p> <p> 
ја је плавила земљу куљајући из дугачке цеви.{S} Даље, у сунцу, зујале су пробуђене бубе око пе 
тну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведравало,  
м ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам наше снаге.{S} Смрт долази после тога, после с 
на на време ударом капљица воде која се цедила из зидина.{S} Капље су пуцале по голој утабаној  
срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле леденице, умирући под дахом сунца које их је мил 
{S} Врапци су пролетали и цвркутали.{S} Цела панорама дунавских обала облачила се у празнично р 
ту живота, ти улазиш у њега, теби треба цела твоја снага и твоје срце, да би напредовао, живео  
а од зашиљених дасака стајала је његова цела породица.{S} Мала Добринка се била обесила мајци о 
 затим други, а за овим трећи, и најзад цела висока дворана Народног позоришта одјекивала је од 
 моја Зоро, данас је пазарни дан, те је цела варош оживела.{S} Има ваздан ствари да се види, ал 
и облик позоришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дот 
жљиво још по један пут.{S} Да, Зорка се цела предавала своме болу, али је свака њена реч дисала 
S} Дајући ми сву твоју наклоност, ти се цела предајеш мени.{S} Моја воља биће твоја, моју срећу 
 среће, ја ћу ти дати све, жртвовати се цела за твоју будућност.{S} Ја знам да ме ти волиш исто 
осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену 
осећам како ми се срце кида и ја сам се цела предала своме болу.{S} Остави времену ову отворену 
е одзивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљ 
е, жабе крекетале, дрвеће се кретало, и цела природа поздрављала је свечан одлазак цара неба, з 
пред собом своје потребе и будућност; и цела његова природа задрхта кад виде колико му треба јо 
изам, срачуњен на купчев петпарац!{S} И цела та публика, која воли старинске фразе и мелодраму, 
лазили су лако, као преко ситница.{S} И цела ствар која се одиграла на бини изгледала му је у м 
 узвишеном месту због њега; због њега и цела ова гомила света, богата и отмена, онај низ кола п 
мена су јој била јака, груди као брдо и цела структура снажна и ухрањена као да је била ћерка ј 
е што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на рад око с 
/p> <p>"Ах, Милошу, изненадно ми долази цела снага моје љубави.{S} И ја сам срећна.{S} Још посл 
акони.{S} Али, зар међу нама не постоји цела једна заједница срца која је утолико ужа, јача, ук 
ац или дочека некога.{S} Тако се готово цела једна универзитетска генерација провукла кроз овај 
о Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве дивља 
рила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедоније и Једренске Области, са јасно обележени 
> <p>- И то говориш ти који си, раније, целе ноћи проводио у том друштву!</p> <p>- Како си за к 
ивети срећно тако далеко од мене.{S} Од целе мене само ће те моја мисао пратити.{S} Понеки пут, 
ихих реченица, ненамештених сцена, и из целе једне болне љубави која се борила да помири свој ж 
м призором сунца које је, у илуминацији целе природе, театрално залазило за земунско брдо.</p>  
 фронтал несразмерно велик према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудови 
="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући бол и не стидећи се својих  
 да ће заједно изаћи на Велики Петак да целивају плаштаницу.</p> <p>Били су тачно заказали врем 
и му савила руке око врата и гледала га целим својим очима, својим лепим, мрким очима, где има  
дати пред Милошем, привијала се уз њега целим својим телом и подносила му своје отворене усне к 
а жена, код које је љубав загосподарила целим њеним бићем, воли га онако како је он желео да се 
 му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет правио планове 
Нарочито мајку воли, Милошу.{S} Воли је целим својим срцем... она је жена, а жена мајка пати ви 
у промену свог дела.{S} Речи, задахнуте целим темпераментом глумаца, звониле су добро.</p> <p>  
пи писма по Дорћолу.</p> <p>Ја те грлим целим својим срцем, и увек сам у мислима с тобом.{S} Ја 
 чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у песак.</p> <pb n="59" /> <p>Они седоше ј 
а ми да ти тако губиш од твога мириса и целине.{S} Да, љубљена жена, ма како да је... </p> <p>  
о у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да 
једном идејом, фатално привлаче у једну целину.{S} Покушаћу да почнем.{S} Ствар је врло тешка.{ 
отићи да тражи бољу срећу, а она?...{S} Цело јутро лутао је по мрачном лавиринту ових мисли.{S} 
ном од прљотине и раскрављене земље.{S} Цело двориште је било потонуло у блиставу светлост ново 
глед.</p> <p>После доручка Кремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље 
 је као венац ивањског цвећа окруживала цело лице, била је како треба поткресана; танки бркови  
ико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење.</p> <p>На уском тротоару Балканске  
је само неколико, а већ су претстављале цело Ужице.</p> <p>Као у свима варошима које пропадају, 
азио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као у тице, и крупне сузе  
лободно износио њена интимна мишљења, и цело њено витко биће које се измицало посматрачевом пог 
и: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ствари слатке и ук 
, глава тоне у несвест, мисао се губи и цело биће обамире од неког ужасног и слатког умора.</p> 
 психолошка противуречност, која садржи цело једно заљубљено срце:{S} Милош се хтео ослободити  
е да је нико не види, и тако стављајући цело своје женско тело у покрет, она притрча Милошу и о 
сујемо за њих као за браћу и пружимо им цело своје срце.{S} Једва оваква потреба за интимношћу  
ш.{S} Ви сте прва жена којој сам ја дао цело своје срце.</p> <p>Зорка уздахну, а Милош продужи  
 као на нека пала величанства, и гледао цело време за амалином који је носио његов куфер.</p> < 
био конвулзиван јецај који му је тресао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се ј 
оркин глас.</p> <p>- То је трајало тако цело лето, - продужи она, - али, од јесенас, наредник ј 
асивно огледало.{S} На бари се огледало цело високо небо са свим својим облачићима, те се чинил 
се несавладљивим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је саврше 
сти, кувао му се у грудима, обузимао га целог и разнежавао га дубоко, до срца, да је млади чове 
елог платна, почадилих дрвених зидова и целог овог призора у капели, он побеже из болнице, не з 
ту:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} Кити љубљену жену најлепшим 
рност наших обећања.{S} Ја ћу те волети целог свог живота.{S} Ако се може волети и после њега,  
ну наклоност, она ми се отима, а ја сам целог живота патила за другог.</p> <p>Милош ју је жалио 
век, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио пера и стихова.</p> <p>- Ова му 
а.{S} Ова тешка тишина је владала преко целог дана у вароши; све је изгледало као заспало, као  
.{S} Док је он у свом добру видео добро целог света и говорио:{S} "Нека се свако труди да му бу 
 да су страсти камен спотицања у животу целог света...{S} Пазите да тај камен не буде у вашем ж 
ако да кажем... написао ону критику, на целој трећој страни <title>Препорода</title>.</p> <p>Ми 
љеног никла.{S} Запад се био запалио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које  
а.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамилији, о Борку и Николи и о малој Добринки.{S} 
 у Земуну мрзла се у зими и леду.{S} По целој пољани се видели само гладни гавранови, који су з 
и ушла, она би се заједљиво окренула по целој соби, напрћила усне и понудила свом драгану један 
> - А где сте ви?{S} Тражили смо вас по целој Мали.{S} Још нам је само остало овде да вас потра 
 увек донекле предана у себе саму.{S} У целој њеној виткој особи било је нечег озбиљног, поноси 
еко"; и пред њом се појави, изненадно у целој опширности, њен први рандеву са Милошем крај мртв 
ну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанство душе, и младића који су престали  
} Треба још да напишете једну молбу, на целом табаку, и да прилепите таксену марку од пола дина 
та, раскошна и крилата, преносила га са целом његовом љубављу у свет мисли, осећаја и илузија.{ 
.</p> <p>- Наш брак ће бити објава рата целом овом свету који уме тако свирепо да бије својим б 
.</p> <p>У овим мукама, које су претиле целом његовом бићу, његова природа се узбуни против њег 
нсе</hi> као озебао сунце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица 
она између два јецаја.{S} - Ја те волим целом снагом мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ 
 хладу врба мог завичаја; и ја те волим целом ватром мога врелог срца и свом поезијом моје душе 
лико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалност 
е и љубио је по очима, носу, врату и по целом лицу.</p> <p>Кућа, улица и варош биле су му тесне 
ан велики пламен који их је загревао по целом телу и претварао онај јануарски дан без сунца у м 
руди да му буде добро, па ће бити добро целом свету!", дотле се Зорка одрицала света, давала др 
уве зујале.{S} Кремић је осећао немоћ у целом телу.{S} Ове врућине, сталне бриге и растанак са  
..{S} Овај бљутави живот девојке...{S}" Целу своју младост жртвовала је овој жени не тражећи ни 
ивоту, и опет све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погле 
 твоју душу, твоје тело, твоју тоалету, целу тебе...{S} На свету има свакојако још лепих жена;  
е за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p>- Ти си јогуница! - прекори Милош  
м, сину поново и пуном светлошћу обасја целу унутрашњост овог напуштеног стана</p> <p>Млади чов 
оку душу.{S} И њој је радост испуњавала целу унутрашњост, и као поплава навирала на њену малу,  
дих се сва уплашена, јер сам преспавала целу ноћ не мрднувши сместа.{S} Јеврејка ми рече да ми  
 човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту кућу и њених речи.</p> <p>- Да, треба т 
но.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу. </p> <p>Спољни живот, тај живот који и 
но.{S} Ово скривање баца тамну сенку на целу моју срећу.{S} Пардон, Мико, срце ми се стеже кад  
 Зорка."</p> <p>"Ноћас сам била болесна целу ноћ.{S} Мајка је преседела поред мене и мењала ми  
дан део свога живота, док жена обухвата целу будућност, не зауставља се ни на ивици гроба, прод 
ји је мирно лежао у котлини и готово је целу испуњавао.{S} Сунчеви зраци су се играли са златни 
пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлота ове добре ватре развесели двоје д 
 ће то бити, али Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, кој 
ли победу.{S} Тада је требало покренути целу вољу, натерати главу да се веже за игру замишљених 
ку, Милош је био обавио једним погледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек окле 
шио у ранијим данима самоће и урамљивао целу годину дана њене љубави. </p> <p>- Како је живот ч 
а књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не б 
тавило у ходу и топлим поздравом грлило целу земљу.{S} И све на земљи заћутало је ослушкујући о 
м младом појавом унела је нечег новог у целу групу.{S} У семинару је заструјао интимнији живот. 
ви!{S} Како их ја волим, њих све, твоју целу фамилију драгу!{S} Како бих ја хтела да их видим,  
 саме.{S} Мој драги вољени, ти обузимаш целу моју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што ради 
аша љубав јесте награда за смрт, она је цена нашега живота, па је једина лепа ствар нама дата у 
 <p>- Да, Васићу, ја волим свој рад; ја ценим своју драму.{S} Али, ја више ништа не могу написа 
 поезију - коју најзад ни он није много ценио - била је фатална његова љубав са једном ученицом 
ла за једном правом љубављу, да је умем ценити.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што  
ела за једном правом љубављу да је умем ценити колико треба.{S} Ох, ја ћу умети сачувати и пове 
дна фиктивна варош, која је престоница, центар државне власти, и за овом вароши простирала се з 
цу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што 
ош је нехотимице прелетао погледом овај центар престонице који је изгледао неједнак и неизрађен 
, зачуђено гледао испод себе електричну централу и није разумевао зашто ће му ова воденица кад  
 срећу, јер ја нећу моћи бити срећна по цену твојих одрицања.{S} Још једанпут те питам: хоћеш л 
родитељима заслађивали последње дане по цену своје младости.</p> <p>Забачено, без икаквих савре 
 - Требало се журити.{S} Истина, по ову цену се могло наћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало 
, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту својих газда и подижу једну врсту култ 
сељака са врећом вуне, загледали робу и цењкали се са њим, иако нису намеравали да је купе.{S}  
ај дечко, сви ми: ја, ти, наши другови, цео Београд, и цело наше поколење.{S} Сви ми волимо ств 
том проведеним поред његове драгане.{S} Цео његов дух се уносио у ту мисао, испуњену успоменама 
 дотерао је до цариника треће класе.{S} Цео његов живот, заморен двадесетогодишњим зевањем, опу 
ишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је 
дности, који би свенуо већ сутрадан.{S} Цео тај живот који је стао безброј година и мука, нада  
је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај месец дана није му вредео једног минута провед 
ој живот самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S}  
за све: породицу, друштво, каријеру.{S} Цео ваш живот биће отрован.</p> <p>- Али, господин-Стај 
p> <p>"Ти си, Милошу, млад.{S} Ти треба цео да се предаш животу.{S} Ти не смеш да се жртвујеш и 
S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну администратор из  
ници с врха воза сметаху му да прегледа цео перон.{S} Он се обазирао око себе.{S} Али, није вид 
а.{S} Надам се да ће те одобровољити за цео дан.{S} Хиљаду пољубаца.</p> <p> <hi>Зорка."</hi> < 
ије дао парче које је хтела, па је љута цео дан.{S} Молим те, склони се данас од ње, јер она мо 
еса је била спуштена.{S} На бину потрча цео онај литерарни и политички полусвет што се креће из 
 мали и сироти.{S} Против нас је најзад цео свет.{S} Ја знам да ме ти волиш и да си готов да пр 
мо нас двоје срећни, ја бих хтела да је цео свет задовољан...{S} Ти волиш твоју женицу?{S} Мног 
ано.{S} Да изиђе у варош, знао је да је цео свет заузет, и у кафани би још више зевао.</p> <p>Б 
јанство које му је давало осећање да је цео живот један сан, једна песма.</p> <p>Салон је био п 
вршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео свет сматрао за праве лепотице мене су остављале хл 
>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није било ни 
о су дошљаци, то су ја, то су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јевре 
а на каменитој тераси, обасјавала му је цео догађај ватром једне идеје.</p> <p> Кремићу је било 
во.</p> <p>- Ја бих волео највише да се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ниш 
ојим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> <p>Зорка је посмат 
могне старијем брату који је узео на се цео терет њихове куће, навике, па и сама природа.</p> < 
ивот у Ужицу је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и п 
игнуте главе поведе своју вереницу кроз цео тај свет.</p> <p> Стара зграда Народног позоришта б 
ли се и смејали на најмањи повод, као и цео свет око њих.{S} Како су ове улице средњевековног Б 
тињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туге и тешких тренутака, онак 
 - Чудим се само како си могла провести цео свој век са оваквом женом, - говорио јој је он. </p 
говорила је она Љубици и метнула би јој цео индијанер у уста. </p> <p> Љубица је жватала и буљи 
еву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео тај видик, Милош спусти очи на улицу и примети једн 
ног човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну рад 
а душом и телом, и којем би он поклонио цео узбудљиви раскош своје младости.</p> <p>Ипак је њег 
одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, права да умре поред Милоша, на 
а драми одмицао је необично брзо.{S} По цео дан је остајао у својој соби и жалио за њом кад би  
S} Наше комшије су на раду и заузети су цео дан.</p> <p>Кремић обећа да ће се навратити после п 
, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, ј 
а.{S} У даљини се плавио Повлен, Маљен, Цер и Видојевица, а преко Саве, која је дрхтала као кап 
у. </p> <p> Зорка је допуњавала мајчину церемонијалност својом простосрдачношћу.{S} Сама је бир 
ије нашег друштва, где се полаже све на церемонију, а не одмиче се даље од извештаченог опхођењ 
гледом целу своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање  
ог вина, па се после завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се з 
вољу на пијанке и оргије.{S} Један млад Циганин, још дечко, певао је уз пратњу капеле, дерући с 
, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређујући своју нову собу са тим стварима 
, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на Сави, гора 
им бурићима.{S} На њој је свирала једна циганска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека 
зика разноврсних инструмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонс 
рака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад свирала овде онде.{S} Са свих страна одјекивал 
чисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом месту, Ми 
а чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хартија и мрвице бурека.</p> <p>Пријатну  
веже за игру замишљених лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо д 
p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све мирно, као 
 приновљено у својој соби: пепеоницу за цигарете или зидни календар, лепши бокал или удобнију с 
ачак.{S} Радио је гимнастику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женски 
м уредник прилазио је Кремићу, нудио му цигарете и палидрвца.</p> <p>Кад сврши све, млади сарад 
та.{S} Два гимназиста, озбиљна лица и с цигаретом у уснама, играли су билијара.{S} За једним ст 
ста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај нам днес, - рече он својим пр 
фани би још више зевао.</p> <p>Бацио је цигарету на плех поред пећи и дигао се да отвори прозор 
пи место Богдану, протеже се, па запали цигарету, загледа се у прострто рубље у дворишту, и пуш 
зитета, - пресече га Богдан, па дохвати цигарету из Милошеве табакере и стаде је пушити грицкај 
p>- Васић није био још добро ни извадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</ 
к пољубац.</p> <p>Млади песник је палио цигарету у знак задовољства, сео на нераспремљену посте 
сао цело тело.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био 
ом, него га запита:</p> <p>- Имаш једну цигарету... како да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш 
ну ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је спремала  
љиком око главе, поседале по патосу и с цигаром у зубима.{S} Све су капије биле отворене.{S} Св 
осредно на питање, већ устаде да запали цигару, и као независно од свега, прогунђа као онај њег 
 на покошену ливаду.{S} Слатко је пушио цигару за цигаром.{S} Није хтео да смета мајци, која је 
иза пећи.{S} Рекао бих да се сав топи у цигару!</p> <p>Зорка не одговори ништа.</p> <p>Кремић с 
ни би добивали исте прохтеве: за финију цигару, бољи ручак, и отменији лока.{S} И као људи који 
ик <title>Препорода</title> упали једну цигару, па настави: </p> <p> - Хоћу да будем слободан.{ 
ретне игре у неком дворишту, поплочаном циглама, откривали лица маскама, дисали дубоко и губили 
а димњака, покривена са по две поцрнеле цигле, познавао и оне испрскале ћерамиде по крову и три 
кад дођоше до тог бедема, подигнутог од цигли, Милош прогунђа за себе, настављајући своје мисли 
 Отворите!...{S} Ја ћу звати у помоћ! - цикао је глас споља све више.</p> <p>Зорка је стајала н 
="120" /> <p>- Пустите ми моју ћерку! - цикну госпа Селена и задрма вратима.</p> <p>- Госпођицу 
е госпође у скупоценом оделу, фијакери, цилиндри, цвикери и ова гомила која је журила на све ст 
ји се плаши непосредног израза и има за циљ да се речи троше а да се не каже ништа.{S} Он баци  
 n="133" /> Куд жури овај свет?{S} Који циљ заслужује све ове муке путовања и селидбе?</p> <p>Н 
 мога сиротог бића.{S} Ти си мој једини циљ у животу...{S} Не брани ми да плачем, ах, како је с 
емо живи и здрави; ми ћемо постићи свој циљ, ја то верујем, и ја још верујем да и ти тако мисли 
.{S} Али сам веровала да је он бар твој циљ, твоја жеља.{S} То ми је давало право да те волим.{ 
дакле, као и сви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, на 
сећати сваког тренутка да ти имаш један циљ у животу који мораш достићи.</p> <p>Утешен тако, мл 
можемо урадити, то не смета да буде наш циљ.{S} Ми ћемо радити, имати добру наду да ћемо једног 
ко полажеш на брак.{S} Нека он буде наш циљ, али не мислимо више на њега: ствари вреде само оно 
у га водили далеко од његовог несрећног циља, у поље, у баре или ћорсокаке, где му је требало г 
 страну, продужили ићи, све напред, без циља, без свести.</p> <p>Тек би се зауставили на дунавс 
екидао се низ великих игранки за хумане циљеве и кромпир-балова, свадба и развода, хваљења и ог 
е судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу и ја на тај воз и од 
нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је близу Београда, познав 
ушћи, и млада жена се право упути своме циљу.</p> <p>Близу Дома Светог Саве, тамо "где је био ж 
Трговац је говорио да је диже у хуманом циљу, тежећи да радницима пружи удобан и јевтин стан.{S 
м собом, и сад, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се ос 
 илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: да осети како иде напред 
.{S} Тек с времена на време сети се оне циметасте хаљине која је трчала за возом и груди му зат 
ју, обасјана осмехом и срећом, у хаљини циметасте боје, испод које су се играли таласи свиленог 
бу сасвим белу и најзад она... у хаљини циметасте боје, с пренераженим очима и како трчи да зау 
ко жељену жену ону исту која је тада, у циметастој хаљини, очајнички трчала за возом.</p> <p> К 
, Милош спази, нејасно као у сну, једну циметасту женску хаљину како трчи за возом, па онда кра 
еспослица, наука безбоштво: истина није цинизам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <p 
пред овим мислима о доброти.{S} Толиком цинизму није се надао ни од овог париског питомца.</p>  
 је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао је дубоко и корачао о 
ај перверзни цвет се смешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки  
је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење. 
уштво: једна отмена београдска фамилија цинцарског порекла, неколико новинара, гимназиски профе 
 је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропастио за неколико година.{S} По ц 
акачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; није могао да нађе четку да о 
ко фотографских плоча и један пар жутих ципела, на које су потајно аспирирала два сарадника и ј 
а у рупица од капута, у новим лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на 
ролетње ноћи, на <hi>белу</hi> собу, на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Кали 
ику београдску кафану, имао је поцепане ципеле, те је сео у буџак, бојећи се да га келнери не и 
е њену сукњу, и у плиткој <pb n="60" /> ципелици наслоњеној на један камен, видело се парче јед 
ина стопала, стегнута у плитку лаковану ципелицу, по којој се лепршали крајеви врвце од свиле.< 
црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становништва опада стално, једно због великог мор 
н на један отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао 
простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можда ћеш су 
 обузимало душу.</p> <p>Мајка је била у цицаној рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном с 
 - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам с 
боравио ниски отоман, постављен турским цицом, где је толико пута грлио Зорку и ћаскао наслоњен 
го тражена исповедаоница.{S} По њима је цичало перо, као дете које се заценило од дуго задржава 
им и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје миле усне ја мећем, нажа 
авојицама и мазгалама као једна велика, црвена звезда. </p> <p> Око њих је била ноћ и дубока ти 
олико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним столом, 
е се разлетало до половине неба.{S} Ова црвена светлост сунчевих зракова правила је у белини, ш 
лог снега.{S} На једном месту се видела црвена земља, из које је пиштала вода у крупним блистав 
рироде занимало их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка 
 него наже главу и пољуби Зоркине усне, црвене као јагоде.</p> <p>Она затвори очи.</p> <p>Зашто 
к да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубуљице, које су ружно одскакале од бледоликих  
о.{S} По кошчатим образима виделе су се црвене бубуљице.{S} Масна коса падала му је преко чела. 
41" /> исељавају се, да бар не таворе и црвене онде где их цео свет познаје.{S} Цифра становниш 
} Почадиле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађ 
човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне и насмејане, као располовљена јагода, а 
ним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћерамидом.{S} 
рао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очију младог песника.{S} На крају 
S} Једно куче са дугом длаком и благим, црвеним очима било јој лазнуло руку.</p> <p> - Марш - п 
 и прсником, једним каранфилом крупним, црвеним и као свила у рупица од капута, у новим лакован 
 посматрајући их обоје својим паметним, црвеним очима, као да је хтело рећи:</p> <p> - Не терај 
предела сумњи и нискости.{S} Ја више не црвеним кад мислим на нашу љубав.{S} Ослобођена сам од  
би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни испит.{S} Ш 
ред собом, на Дунаву, у ваздуху, у оним црвеним пегама које сунце оставља када се дуго у њега г 
 ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надокнадио ноћ.{S} 
ла обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју  
 другог до граница појединих округова и црвених тачака које су претстављале седишта државних вл 
агутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није пра 
ио на целој својој дужини и увис пуштао црвено прамење, које се разлетало до половине неба.{S}  
 тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се на отвору од администрације, намр 
 силазили су низ простране степенице од црвеног камена и излазили у варош, достојанствени као м 
неле влажне зидине пресијавале су се на црвеној светлости фењера. </p> <p> - Вода је још доле,  
p>Белина, која се насред неба грлила са црвеном ватром сунчевих зракова, отимала се од ње и хит 
њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Зорка је би 
њеним још неразвијеним грудима и бацала црвену светлост на њен врат и подбрадак.{S} Она га је п 
 Данас ми препише плаву водицу, а сутра црвену.{S} Или ми саветују: добра храна, стан у сунцу,  
ијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и испуш 
алдрми, опруживши реп и ноге, као да је цркао.{S} Нека загонетна тишина изилазила је из ових за 
арски еснаф, <hi>Два Пања</hi>, Реалка, Црква, рабатне куће по вароши, и већ се указа Царина, к 
тој светлости све је постајало јасније: црква у средини, велика зграда Реалке, артиљериски круг 
браку?{S} Колико пак има других које је црква венчала, а посред њих нема ни сенке љубави.{S} Бр 
 и гледао ме заљубљено, да сам те усред цркве хтела пољубити...</p> <p>- Куд ћемо да идемо?{S}  
 сивини даљине два готска торња некакве цркве у Панчеву.</p> <p>Обухвативши једним погледом цео 
урним очима и зверским устима.{S} После цркве, овде се сместило једно дилетантско позориште, до 
оново да ће мајку испратити одмах после цркве.</p> <pb n="91" /> <p>Милош приста.</p> <p>Свет ј 
и дизала се увис као стубови неке дивље цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од буко 
али и сахранили по обредима православне цркве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртвац 
ој цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвенили кровови варошких кућа, покривени ћ 
иско, вољено.</p> <pb n="173" /> <p> На црквеном торњу изби тупо два сата.</p> <p> - Да пробуди 
ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабдео је св 
да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S} Једна грана је била 
ина, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Господин Јаков би пажљив 
се играли са златним крстом на саборној цркви, њеним јединим украсом.{S} Око цркве су се црвени 
почасни клисара и лупао у клепала.{S} У цркви није био откако је свршио гимназију, те му је при 
... онако како сам га видео нацртаног у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и 
ајала до самих столова, с леве стране у цркви, окружена гомилом девојака.{S} Ништа на њој, ни д 
ала.{S} У кући је било све мирно, као у цркви.{S} Бабица, његова газдарица, била је још јутрос  
арочито онај свет у Београду који иде у цркву само на бденија и свадбе.{S} Свечана служба одслу 
ије је овај лагум претворен у католичку цркву, од које је остала још икона некаквог страшног св 
.</p> <p>Свет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду ко 
пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се показивао при врху и и 
г Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита 
је облачио недељом.{S} Али, он није био црн, те према томе незгодан за свечане прилике.{S} Стог 
обали поред које је текла огромна вода, црна као та ноћ, и у хладу градских зидина које су виде 
зишло.{S} На Београд се спустила ситна, црна и хладна киша.{S} Она је изгледала да одвајкада па 
 и дала му име: патриотски реденгот.{S} Црна хаљина, која је некад давала тон озбиљан и свечан, 
тлости сунца које се клонило западу.{S} Црна градска платна, која су се, и у рушевинама, ругала 
 плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалица.{S} С 
, у сивини и снегу, назирала се оголела црна Авала.{S} На западу је била обала, замрзла Сава, к 
н осмех.{S} Близу уста стајала је једна црна суза <pb n="238" /> крви, која се била згусла као  
е стајала у дну десног образа као једна црна суза; ова мрља долазила је од згусле крви, која се 
је осећао како лепо стоји на Зорки њена црна сукња, која се као талас ноћи спуштала од њеног ст 
н управо није видео да је Зоркина сукња црна, блуза свилена, а фризура ушчешљана.{S} Он је све  
ирисао на загоретину.{S} Једна веверица црна дугачка репа несташно је скакала испред њих, с гра 
 савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна Савина вода и сливала се с равном обалом на супрот 
<p> Доле, у дубини и мраку, беласала се црна, вечита вода.{S} Нешто огромно и старинско, непобе 
{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечаност.</p> < 
и мрак.{S} На Милошево срце стровали се црна тежина планинске ноћи.{S} Како су му изгледале дуг 
а збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, Зорка! </p> <p>Али се брзо трже, спусти ствари, к 
е су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра неких давно иструлих, огромних лешина.{S} Из 
 прав и усамљен.{S} Око њих је била ноћ црна и тишина дубока.{S} Тек кад дођоше на саму дунавск 
рубила све више једна сребрна врвца.{S} Црне дунавске воде виделе су се све више.{S} Милош пак  
ј је Милош донео из Ужица.{S} Хаљина од црне свиле, сва у фалтама, тек је додиривала њене полур 
ице ове старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршав 
е ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе два последња Зоркина писма и ста 
тутки.</p> <p>Оне су на себи имале дуге црне кецеље.{S} Испод кратке сукње су се показивали сло 
а и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били  
рички димњаци на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и по 
изниклу из земље.{S} Унаоколо се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоц 
ет је био покрио тротоаре.{S} Те гомиле црне масе биле су цвет београдског друштва, што излази  
ј на један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој погле 
у њихових погледа, бржем од пуцња, њене црне зенице, као вода у Дунава, биле су се осветлиле ис 
p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} 
 раставити једно од другог.{S} Нашто те црне мисли?{S} Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S}  
нег, југов и сјајан, топио се нагло; из црне коре на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурил 
з кише, ледила је суморан пејзаж.{S} Из црне атмосфере је пљуштала вода, пресијавајући се на ул 
лижавам и љубим ти твоје обрве, танке и црне као крила у ластавице.{S} Ја се огледам на твојим  
е Милош и загледа се у Зоркине дубоке и црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и н 
 и набра обрве, две мале обрве, тешке и црне као крила у ластавице.</p> <p> - То су калуђерске  
, љубави и трговине, надувене раскоши и црне немаштине.{S} Прекидао се низ великих игранки за х 
ње сунце, које сеје са собом грозницу и црне мисли.</p> <pb n="230" /> <p>Зорка се била налакти 
авном сремском пољу указивали се комади црне земље, две три земунице, и неодређени окрајци шума 
е, као благо мартовско сунце, ове мисли црне сумње и обасјавала му је Зорку још лепшу, још узви 
 и размишљања полетеше на њену душу као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са п 
наки плотови пружали су се у ваздух као црне утваре.{S} Њихова узбуђена лица освежавао је један 
 ме, дакле, још више ти, тако обучена у црне хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад  
ког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком однесен 
аносом и пољупцима.</p> <p>Групе народа црнеле су по београдским улицама, будним као да није ду 
 које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав твојом тугом, росним цве 
на да се реши и обуче реденгот.{S} Овај црни капут, који је још могао да поднесе пре годину дан 
јевима.{S} Милош је зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те  
pb n="190" /> <p>- Видиш, ови дани тако црни... пуни кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини 
 тврђава.{S} Под самим ногама Милошевим црнили су се снажни бедеми барутане, пред којом су стра 
шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и противило се трулежи и смрти.{S} Даље, у 
е, Милош угледа бледу девојку, са очима црним као вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна р 
шава девојка с бледоликим лицем и очима црним као таласи Ђетиње.{S} Он је хтео да јој покаже ов 
девојке која ту живи, мршаве девојке са црним очима као воде у сенки од врба.</p> <p> - Три сат 
ском ружом на грудима, обрвама танким и црним као крило од ластавице, болећиво насмејаним уснам 
пчидерско Брдо, хипнотизовани свим оним црним гомилама народа који је хитао поред њих као јато  
црне очи. </p> <p> Колико доброте у тим црним очима и на том целом бледоликом лицу читао је он. 
оје куће, али буди паметан, јер је моја црнина донекле и твоја.{S} Не брини се за мене.{S} Све  
p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака 
ве.{S} Не мисли да је наша љубав против црнине; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најб 
 своју вереницу, али овај призор дубоке црнине га збуни, и он промуца: </p> <p>-Како си црна, З 
а.</p> <pb n="222" /> <p> Била је сва у црнини.{S} Па ипак, та црнина је била кокетна.{S} Велик 
ша.</p> <p>Млада жена је била обучена у црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било 
Тек с времена на време, запарала би ову црнину једна муња, једна од оних кратких муња које не г 
ијатељском недру.</p> <p>Заборави своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио  
ту мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео на све друго што н 
ти бујицу моје љубави, те наруших твоју црнину.{S} Данас те волим исто толико, али сам много пр 
 и питао се откуда те очи да падну у ту црнину. </p> <p>-Мико! - још је звонио Зоркин глас. </p 
 суве.{S} Али се у дубини њених зеница, црних као вода у сенци од врба, губила једна језовита ш 
и за тебе ни за мене.{S} Биће сиротиње, црних дана.{S} Али, биће исто тако и среће, те још какв 
ар, треба се борити против бола, против црних мисли, и треба се сећати сваког тренутка да ти им 
старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{ 
ина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке весел 
од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особен 
ила из њених пуних образа као јабука, и црних очију које су сијале.{S} Драгутин је, напротив, б 
 под влажном светлошћу живих, крупних и црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим м 
оша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика разочарења, тех 
> <p>Зорка се осети, за тренутак, изван црних мисли које су је обузимале.{S} Највећи несрећници 
ан облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада ж 
ј је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, и млада жена се право упу 
 румен ватре избијала је из њених очију црних као воде у хладу од <pb n="110" /> врба, а њен по 
видљиво и јако, лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се 
{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљиво: кајас му је  
 теку, а још заостали снег се превлачио црнкастом навлаком, начињеном од прљотине и раскрављене 
о и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто непомично, п 
е деси нешто тако, моја варош би остала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задрж 
свом клубу на Универзитету који је имао црно одело, те га је морао позајмљивати увек кад је ко  
иши.{S} Горе, сасвим горе, небо је било црно као бездан.{S} Тек с времена на време, запарала би 
ударала јака врућина.{S} Затим се нешто црно скотрљало пред њим, дворана ишчезе, и пред њим се  
не, па и себе самога.{S} Капља по капља црног мастила падала је на ове неисписане табаке, и ств 
а блага ока су га гледала испод великог црног вела, опточеног на крајевима.{S} Милош је зачуђен 
 један прост цвет на гранчици, обоје од црног смиља - поклон који јој је Милош донео из Ужица.{ 
го је пољуби у њен нос који је вирио из црног крзна обмотаног око врата, и дубоко осети колико  
зама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинску својину, пушио и важно 
.. </p> <p> - У Русију? </p> <p> - Тамо Црногорци пронађу увек по једну кнегињу! </p> <p> - Мил 
а учини од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састав 
и соби.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акц 
рекли са сивим и плавим пругама.{S} Под црном сомотском крагном стајао је старински златан брош 
пирало нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву 
пажљиво.{S} На истој хартији, опточеној црном бојом, она је писала некад она дугачка писма свом 
ађе сам на бини пред једном безобличном црном масом, која је покретала хиљаде руку и осмехивала 
оби паде му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила и 
ао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реденготу, са белом краватом и прсником, једним к 
е зајапурене дечје главе, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљ 
м имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу.{S} Ја сам сад далеко од Вас, у  
сиротињу, у свет презрених и гладних, у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова 
ешио заводљиво и цинички, тресући своју црну косу, пуну таласавих сенки из којих су излазили ми 
зна докле би они остали, гледајући у ту црну масу воде, вечиту као и осећаји који су довели њих 
ину и Љубици, и пође за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу к 
 - Станимо док прођу ове маске.{S} Гле, црнци!</p> <p>Талас гомиле запљускивао је све више улиц 
, глатко као сафир.{S} А сад им је лице црње од помрчине, не познају се на улицама; кожа им се  
 овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, 
покаја за своју јеткост, која није била црта у њеном карактеру.</p> <p> - Право да вам кажем, - 
кривуда на сваком кораку.{S} Ипак, људи цртају ове обале и верују да оне изгледају тако.{S} Наш 
ним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неу 
и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на оца, ћерка на ма 
S} Замишљао је поново да га Зорка воли, цртао је даље њихово ближе познанство, изјаве љубави, њ 
 сентиментални живот још имао утицаја и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb 
е исмевале урођене или стечене особине, црте на лицу, телесни недостаци, понашање, спрема, паме 
рати.{S} Иначе су образи били бледи.{S} Црте се претварале у хладан мрамор.{S} Под трепавицама  
зивали су патриотска рубрика.{S} Његове црте нису биле енергичне као код уредника, нити му је л 
отографије, те се њене благе материнске црте још јаче испољавале.{S} Зорка је откривала разне к 
су мрке као сенке по води; те унакажене црте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћ 
ећ да остављају трагове на њој.{S} Њене црте су већ почињале да вену и добивају бледолику боју  
 по њеним бледим образима.{S} Две тамне црте сенчиле су кутове њених уста и откривале болећив о 
емилостивом руком времена.{S} Две тамне црте сенчиле су уске кутове њених уста и откривале боле 
 хаљини од ланеног платна и с две тамне црте око уста које су откривале један болећив осмех, ов 
рте говориле су јасно да су то исте оне црте које на ћеркином лицу имају бледолику боју задоцне 
S} Њено источњачко лице имало је крупне црте; нарочито су јој уста била велика, те кад би се чо 
рема ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу жене с тихим лицем које би се 
 на ово упоређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле  
ан дах сумње избрисао, као мокар сунђер цртеже по табли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је ша 
на дрвећу, која се пресијавала као лак, цурила је вода.{S} Црн цреп по крововима од кућа се пок 
ило.{S} На Милоша су нападали, као јато чавки тренуци црних сумњичења у себе самог, разнолика р 
и не доносим ништа више до моје срце, - чаврљала је она.{S} - Али, ми ћемо умети радити и распо 
снама покривао њена малена уста која су чаврљала којешта.</p> <p>Пољупци су падали, најпре лаки 
ти пошту.{S} Пред њом је киснуо избушен чадор, који су момци заборавили да скупе.{S} На тротоар 
ац и прогунђа:{S} - До ђавола! </p> <p> Чај се по три пута пресипао.{S} Колачи се поједоше сви. 
пхођења и плитке унутрашњости. </p> <p> Чај се служио на дивном сребрном послужавнику из обично 
кад је покојна госпа Селена приређивала чај за оба заљубљена пара, сад је био већ и сувише стар 
 наљубили, Зорка је устајала и спремала чај у истом плеханом Милошевом самовару у коме су некад 
ла кадгод ово своје друштво код себе на чај.{S} Тих вечери, док је стара жена дремала над новин 
лошевом самовару у коме су некад кували чај заједно са Љубицом.{S} Али, и тада је било времена  
 - Море, хајде, па ћемо код мене попити чај, - говорио му је Милош.</p> <p> - Пазимо се као бра 
и у ствари.{S} Милошу мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може  
лужавнику из обичног квази-порцуланског чајника. </p> <p> То ипак није сметало младим људима да 
м, пружао се до хоризонта, преко ђерма, чак у Миријево.</p> <p>Милошу је било врло тешко ово ћу 
а удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> <p>Кремић се трже и од саме 
номијама извесних људи за које се каже, чак и кад су претурили тридесету:{S} "Како је млад!"</p 
вадио цигарету, кад се анархиста пропе, чак са дугог краја:</p> <p>- Цигарету нашу насушну дај  
т, нападали су на жене, на жену уопште, чак и на идеал жене, и говорили да се никад неће оженит 
их борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или положја у д 
.{S} Јер селидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје 
ку где је могао загрлити своју драгану; чак и под највећом опасношћу да их ко не угледа.</p> <p 
орки да излази још то неколико дана.{S} Чак јој није забранила да увече изиђе и испрати Милоша  
и најмању алузију на Зоркине године.{S} Чак су ишли дотле да је Милош узносио Љубицу на рачун З 
уке и мирно, она је заспала занавек.{S} Чак није могла ни наслутити озбиљност своје болести.</p 
вакога.{S} Ни са ким се није свађао.{S} Чак и оне које није волео трпео је и поздрављао их на ч 
гледом сумњичења, отресао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нам 
"48" /> <p>Осећао је страшну досаду.{S} Чак му и цигарета није пријала.{S} У кући је било све м 
 ја не желим новац ради новца.{S} Ја га чак презирем.{S} Он је лажан и превртљив.{S} И кад имам 
осно бугарске владе.{S} Карта је падала чак до земље, где су лежали остаци од цигара, масна хар 
брак немогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачиња 
који је желео задобити у друштву.{S} Па чак није хтео да успех његове љубави зависи ни од чари  
ци; то нису исти загрљаји; то није иста чак ни она физичка драж, - на глас је преводио преводил 
..{S} Како је тешко одвојити се од тебе чак и у писмима...{S} Један нежан пољубац и све моје ми 
пољупци, то нису исти загрљаји, то није чак иста ни она физичка драж: то је сасвим <hi>друга ст 
узима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која се замишљала да је ид 
 што раније или да се врати кући, па се чак не би ни противио да вечито остане тако слушајући м 
лув на све тужбе Милошевих старешина, и чак га није ниједанпут опоменуо.{S} Управник је звао Ми 
но да деле и кесе кад деле и постељу, и чак сматрају као знак хладноће кад љубавник има скрупул 
пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па 
и на ивици гроба, продужује своје мисли чак и на други свет и везује се за човека једном за сва 
остиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече јој једно збогом које 
тече око нас, привлачи нас једно другом чак и против наше воље.{S} И тада долази момент, важан  
хаљине; не стежи срце које куца за мном чак и кад га покрива црни креп, и украси нашу љубав тво 
 музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног лустера.</p> <p> Завеса се поче  
ао окамењена, лица су била упрта у бину чак и кад завеса поче да се полагано спушта.{S} Гледаоц 
одне примиче, а материјала нема.</p> <p>Чак се и администратор Душан енервирао, и грдио једним  
чан израз...{S} Хајдемо на <hi>наш</hi> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је н 
> чамац, па ћу ти рећи.</p> <p>Изврнути чамац трулио је на свом месту, заривен целим кљуном у п 
тише без речи и седоше на један изврнут чамац.{S} Јужни ветар млако их је миловао по лицу.{S} О 
у једно друго.</p> <p> У овим моментима чаме, Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и т 
а њему равњао се Бисктош; а према овоме чамио је, на једној усамљеној стени, разваљен ужички гр 
о отворен рогушио се луксузан намештај, чамотан и празан.{S} Тек из једне новосазидане куће, у  
ечито разапете неке кецеље и гаћице.{S} Чамотни станови са собом и кујном и увешплављеним завес 
ори његовој вољи.</p> <p>Седећи тако на чамцу и окренути западу, Милош и Зорка бише обузети вел 
во домина.{S} За вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S}  
Милош је познавао овог типа, као и Љубу Чапа, без којих Београд изгледа да не би био Београд, и 
 умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном кратком и пролазном љубавном 
еде да сазна прави смисао ових речи.{S} Чар радозналости учини је најзад несрећном, што бива ув 
омешане са мирисом врба.{S} Али је њена чар превазилазила њену снагу.{S} Око ње је било све леп 
јатније у животу.{S} Материнске бриге и чар родне земље су биле далеко од тога да му задовоље т 
а се бојала да не отера овај лаки ноћни чар који их је окружавао.</p> <p> - То је тешко рећи, - 
дио му је необично.{S} У срцу је осећао чар једне неиспеване песме и у крви слатку топлину неко 
којем су године и старост одузели сваку чар жене, представљала је, упркос свему томе, живу визи 
нде сусрео би се понеки ђачић у везеним чарапама и црвеним опанцима, који се спрема за поновни  
један камен, видело се парче једне црне чарапе.</p> <p>Кремић је узалуд обраћао свој поглед уст 
почиње да помаже мајци.{S} Уме да плете чарапе и треби боранију.{S} Да знаш како је смешна кад  
ељаци како иду боси по путу, а опанке и чарапе држе под пазухом.{S} Окисли ситни планински коњч 
аше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно послати.{S} Кажи снаји не 
у девојку.{S} Он ју је видео, њу и њену чарапу од свиле, пред собом, на Дунаву, у ваздуху, у он 
тео да успех његове љубави зависи ни од чари његове поезије, ни од разложности његових политичк 
крајно велико и пуно звезда, ноћ тиха и чаробна, сејачица снова и лажи.{S} Електрична светлост  
је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и острва.{S} Блистав и снажан  
ихови погледи прелетели су у екстази са чаробних сенка дрвећа тек додирнутог светлосним тачкама 
спокојног дисања.</p> <p>Наједанпут, ту чаробну тишину нарушише људски кораци.{S} Милош и Зорка 
ављао по једну прљотину иза себе.{S} Од чаршава на столу до тацне за сапун на умиваонику, све с 
иле сијалице су осветљавале само црвене чаршаве по столовима и дно зелених круна у засађеног др 
о обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, а камоли у пољу, - бранила се Зорка.</p> <p>Су 
 лањску пузаћу ружу. </p> <p> Уосталом, час и време били су погодни за очарење.{S} Ваздух је би 
да пева, скаче и трчи, а <pb n="108" /> час није желео ништа него је дубоко дисао лак плаветан  
исале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је обично владала ти 
необичним.{S} Соба му је била тесна.{S} Час је добијао вољу да пева, скаче и трчи, а <pb n="108 
, пуних женске <pb n="31" /> лепоте.{S} Час би опет један дах сумње избрисао, као мокар сунђер  
 у зубима, а после се с вуцима клао.{S} Час се видео у <hi>Москви</hi>, усред какве отмене поро 
ви</hi>, усред какве отмене породице, а час се гурао у каквој забаченој кафаници са некаквим по 
ће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба 
с овај пар којем је све ишло на руку, а час своју драгану која је седела клонуле главе и мутних 
та! - примети му Драгутин.</p> <p> - За час ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради. 
ског предграђа.{S} Али би Зорка само за час скренула очи на ту страну на коју ју је Милош упући 
и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, похита на бину. </p> <p>Овде  
лим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика, црвена 
о да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније конверзаци 
ничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавкове на т 
Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би зажуборило  
 одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писа 
пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би  
 у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале св 
е неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били дали зал 
 у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо разведрав 
слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у плитку лак 
ћа ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} О 
њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о богатству св 
ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у таваницу, по к 
штавале у његовој глави. </p> <p> Он је час био уверен да га Зорка већ одавно воли, да му је он 
орат.</p> <p>Песник љубави посматрао је час овај пар којем је све ишло на руку, а час своју дра 
гу пажљиво титулисале госпом и говориле час <hi>ви</hi> час <hi>ти</hi>.</p> <p>У дворишту је о 
у карту од тебе где ћеш ми јавити дан и час твог доласка, да би се твоја газдарица знала управљ 
едног до другог угла, загледајући сваки час у попречну улицу која је водила на Дунав, неће ли с 
 потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва ч 
анска разлагања падали су Милошу у овај час као роса која је освежавала увенуло цвеће његове мл 
 правом рећи да нису пропустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био  
сму захвалности.{S} Нека је благословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка 
це, па бежао даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји ил 
> Млади песник осети да је најзад дошао час правде.{S} Било му је јасно да је овај капелник што 
ела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и дисала ду 
даље.{S} Кремић се окретао час на једну час на другу страну, покушавао да броји или да замисли  
ој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мис 
ним кораком и брзо, рискујући да сваког часа лупи главом о какво дрво или електричну бандеру.{S 
 с напрслим стаклетом, појављивао се, с часа на час, на завојицама и мазгалама као једна велика 
 се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, усред најинтересантније ко 
{S} Грозничава ватра запламила би му, с часа на час, образе, и млитавост освајала му све зглавк 
</p> <p>Све је било тихо око њега.{S} С часа на час ветар би благо покренуо лишће, и оно би заж 
озоришта одјекивала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанств 
 џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час затандркало би електрично звоно.{S} Мршави  
била узела под руку свога драгана.{S} С часа у час је наслањала своју главу на његово раме и ди 
 се пела у грло и гризла све јаче.{S} С часа на час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су б 
се кад се неко ухватио у погрешци.{S} С часа на час остајало је све мање играча који нису били  
орила се у ситну кишу, која је падала с часа на час, цедећи се са висине.{S} Покаткад се небо р 
а земљи слободно, али ипак тако да се с часа на час сагледа мала Зоркина стопала, стегнута у пл 
S} Кремића ја хватао путнички полусан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморни 
 Комади њиховог разговора допирали су с часа на час до Милоша.</p> <p>Љубица је говорила о бога 
 зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на час отварао је очи и бесмислено гледао у тавани 
и Милош уједанпут схвати целу ствар; за часак упре очи у плаву траку Дунава, која се весело пре 
а и мајку, на младост и детињство, и за часак, пред њом се појави цео њен живот, очишћен од туг 
зија.{S} Ја знам да су наше намере биле часне, али која вајда!{S} Наш пут није био прав... ми с 
е, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти љубави, а нисам  
ће нико опростити, јер свет не верује у часне људе и опрашта само рђавим.{S} Та ће жена постати 
"146" /> <p> <hi>"Петак, 8.{S} јуна. 11 часова пре подне.</hi> </p> <p>Драги Милошу, моја мајка 
head> <p>Начелник је примао од 10 до 12 часова, али је већ било прошло једанаест, а нико од пуб 
 живот претвараш у сан.{S} Иначе... има часова кад ми је људско лице одвратно.{S} Овај новинарс 
и човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стигли су у Крагујевац.{S} Милош није хтео 
ен какве букве, проводио је по неколико часова гледајући како између врхова дрвета облаци језде 
приближили за то време, за тих неколико часова, па тако и остали, сродивши се као другови из де 
/p> <p>Зорка је обично долазила око пет часова.{S} Кремић је распознавао њен ситан ход још са д 
 опрезу.{S} Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам 
 јунски дани где ме сунце пече петнаест часова, тако безбрижно, тако увредљиво за моју жалост.{ 
лази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у време  
ао онај јануарски дан без сунца у млаке часове априла.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Ши 
не претпостављају ноћ дану кад одређују часове љубави?{S} Да ли то долази код њих од урођеног с 
блаци језде један преко другога.{S} Ови часови проведени у тишини природе умиривали су буру кој 
 најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав 
руку и био свој газда.{S} И у тим дугим часовима старчевог, ником корисног живота, он претура п 
 о зиду; сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад 
рча даље у парк, као размажено маче.{S} Часовник на градској кули изби једанаест сати.{S} Зорка 
 коња који није хтео да вуче узбрдо.{S} Часовник на Саборној цркви је избијао једанаест сати.{S 
хркала су два млађа брата.{S} Старински часовник је избијао секунде стрпљиво и успављујући.{S}  
ислима и слушало како некакав старински часовник откуцава у суседној соби.{S} После дуге мучне  
претсобљу, загледа још једном старински часовник, који је висио изнад огњишта на свод, велики д 
ко је било сати?{S} Време, као разбијен часовник, било се зауставило за њега и није му давало н 
заљке се нису мицале.{S} Он је приносио часовник ушима, да види да се није зауставио.{S} Поново 
n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} Гос 
добре воље.{S} Нестрпљиво је загледао у часовник, вртео се на столици и грдио Драгутина што га  
бавила? - гунђао је у себи и загледао у часовник. </p> <p> Сказаљке се нису мицале.{S} Он је пр 
сти и заборава?" </p> <pb n="233" /> <p>Часовник у соби изби десет и по.{S} Зорка настави писат 
нути стајаћу војску.{S} Ми пролетери... част ми је представити се, Пера Јагодић, сарачки мајсто 
 него мучење, где је зависило све, њена част и будућност, мајкино поштовање и спокојство, само  
ви наших сусетки.{S} То моја мајка даје част за нашу веридбу.{S} Мој брат старији се зачудио, а 
дана се навршила година откако сам имао част да познам Вас и свога малог црноока ђавола, Љубицу 
риређивати овако... једну по једну малу част.{S} Ти ћеш видети... наш живот ће бити леп.{S} Ја  
 лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова про 
ећете бити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погреш 
 не води рачуна о предрасудама, моралу, части, прошлости и будућности, о животу, и опет све то  
огорчених борби, дивљих мржњи и опадања части, чак и код наших људи које њихове године или поло 
 кремен камен, претрпели слом у имању и части.{S} Нове звезде појавиле се на пољу политике и тр 
ремић позва цело друштво у кафану да их части.</p> <p> - Драге воље, - рече једна комшинка.</p> 
- Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у твоје груди.{ 
Нема палата као у Београду, али ни оних чатрља које се подижу поред тих палата.{S} Куће су прос 
е завршавало певањем цигана, разбијањем чаша и вожњом на фијакеру, како се завршују сва наша ве 
нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!.. 
 шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и који нас загреје својом лепотом, узбуди на 
сило скромно кандило од сребра с плавом чашицом за зејтин.{S} Иза иконе вирила је кита лањског  
а више него кашичицу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице  
<p>Млада жена, која је била већ принела чашу устима, изненађена овом свирепом одлучношћу, спуст 
чним послом, наредити одаџији да донесе чашу воде, превити табак с лева у десно, па онда одоздо 
че хлеба; он је жедан, он би хтео још и чашу воде, али није више несрећан.</p> <p>- Ја не заслу 
ротивном не увери, она несташно дохвати чашу, куцну је о Милошеву, и рече смејући се:</p> <p>-  
ек влажну маховину и главом наслоњен на чворнат корен какве букве, проводио је по неколико часо 
ом истом месту где је телеграфски дирек чворнат и крив, и да си ти тако био замишљен и леп.{S}  
и га, на пола пута, задржа једна мисао, чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?.. 
 и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај превијао од мука, и тек га се окане к 
су обраћали пажњу на њега, држали су се чврсто испод руке... једно уз друго, и у говору примица 
евао тога тренутка, зашто се уздржавао, чега се бојао?{S} Он је испустио Зоркину руку коју је д 
р.{S} Милош изиђе на врата да види због чега се воз зауставио.</p> <p>То је била некаква станиц 
ш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог <pb n="225" /> већ због тебе самога.{S} Ја  
ш добро зашто те ја волим...{S} Ни због чега другог већ због тебе самог.{S} Ја те волим за сву  
, суза добрих дела.{S} Ти немаш ни због чега да ме жалиш.{S} Ја сам, истина, много патила, али  
нију и највећу каријеру, не због другог чега већ да те видим задовољна, срећна, - говорила му ј 
 густ и свиреп!</p> <p>И Кремић се сети чега све није било ове зиме у Београду.{S} Умрла Баба Р 
кове на телу.</p> <p>- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и  
о душе, и младића који су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упр 
а које су строго сачувале своју телесну чедност, а у лову на мужеве изгубиле целокупно девичанс 
 половно и страсно, опасније од потпуне чедности и савршеног искуства.{S} Ћерка богатог трговца 
између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слободних осећаја и страсти, као једну  
 игре боја и, разбацајући се, гледао је чежњиво за сунцем.{S} Тице су поново певале, жабе креке 
</p> <p> И место одушевљења за којим је чезнула, Зорка осети да се на њено срце товари дубока м 
не види зло које га... како да кажем... чека?</p> <p>- Ми долазимо на овај свет без наше воље и 
натих људи, свет у коме они живе, једва чека да се деси какав скандал и порадује се туђем злу.{ 
уше говорило му је да је она ту и да га чека.{S} Доиста, није се преварио.{S} Зорка је седела у 
д, кад се примицао жуђеном циљу, где га чека љубљена жена раширених руку, он се осећао много ма 
ност да не ниче онде где се не сеје, да чека у куту док га догађаји и сопствена вредност извуку 
шену косу, потчини се Зорки и приста да чека да нешто дође, независно од њега, и уреди све тешк 
На Теразијама ју је Милош морао опет да чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{ 
вађа, ако не баш због овога, а оно због чека другога, - полако одговори млада жена замишљена и  
човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>- То вам је тачно, господин-Стајићу.{S} Ја 
. шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не  
бе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за м 
чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке г 
ешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција де 
 да тражи своју срећу.{S} Њу су тешили: чекај, још није дошла судбина... чекај, чекај и вечито  
 Ја ћу изићи у варош око пет часова.{S} Чекај ме тамо "где је био жандарм".{S} Надам се да си д 
ницу и кажи јој да ми пише и она.{S} Не чекај, дијете, да ти ја увијек говорим.{S} Видиш да не  
 дошла судбина... чекај, чекај и вечито чекај!{S} Бљутава егзистенција девојке гадила јој се ка 
рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Ш 
иности.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи чекају на рукопис.</p> <p>- <title>Препород</title> ће  
о.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм, коме се 
рна? - упита Милош своју драгану, па не чекајући одговора, продужи:</p> <p> - Хајдемо до оне ме 
м очима и сумњао у будућност која га је чекала.{S} Све је било против његовог решења: његове го 
ло једанаест, а нико од публике која је чекала није био примљен.{S} Послужитељ који је стајао п 
ле у салону лепо распоређене, као да су чекале на званице.{S} Дивит на писаћем столу је био зат 
ли према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најболније код 
или с непоштењем, са лажју, преваром, и чекали само погодан моменат да начинимо онај корак рани 
двоје били у Љубичиној соби и с Љубицом чекали Драгутина, па да изиђу у поље. </p> <p> Била је  
путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки комплименат, али га о 
 а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати и понуди му своје старо пријатељство 
 на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S} Чекам пошту па да се одмах кренем.{S} Како си ти?{S} Не 
} Хоћу да види какво је наше слатко.{S} Чекам само да ти довршим чарапе, па ћу вам све заједно  
ла са Љубицом. </p> <p> - Где ћеш да те чекам? </p> <p> - Тамо где је жандарм. </p> <p> "Где је 
itle> само да га прегледа, јер од дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дне 
их се убио, Бога ми!</p> <p>После дугог чекања, кад се кратки зимски дан отезао као <pb n="197" 
b n="237" /> <p>Али, смрт није знала за чекање, и он приспе касно.</p> <p>На прашњавом путу, ко 
највеће благо на свету.</p> <p>- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S}  
натог и развесељеног света.{S} Једва је чекао да се прогура и нађе са својом новом познаницом.{ 
, да се око њега девојке отимају, те је чекао време и случај да му се побере и ово последње нер 
е хтео изићи, - говорио јој је, - он је чекао да га она замоли да не излази, да га позове натра 
ужба допуштала, долазио је кући и ту је чекао да се Анђа врати, извијајући мелодије које су бил 
ћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се сведоџба напише, него је исте вечери  
ЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није било досадно, - говорио је Милош кад 
еће престати.</p> <p> Милош је стрпљиво чекао пошту.{S} Већ је више мислио на Зорку.{S} Али, ра 
едали у очи. </p> <p> - Јеси ли ме дуго чекао, мој Мико? - запита га Зорка и спусти на његово к 
е основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући св 
е.</p> <p> - Они ће бити код трамвајске чекаонице, па ћемо прво у Кошутњак на кафу и доручак, - 
отињских гласова.</p> <p>Код трамвајске чекаонице Зорка једва нађе госпа-Селену, те се сви, с к 
гачак, мрачан ходник, који је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. 
 животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати се пред препрекама и  
способности, ти ћеш победити, али треба чекати.</p> <p> - Ох, како си лепа, Зорка, у тој улози  
ио је само до Сењака.{S} Милош не хтеде чекати други, да се вози до Топчидера, него узе Зорку и 
долазило је потмуло, а по такту, лупање чекића у калупе, и глас једног баритона, који је певао  
под руку, у свет, међу познате, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; је 
она стресла главу, да би га истурила са чела.</p> <p> - Јеси ли сад задовољан? ...{S} Кажи, дра 
цао један омален, пун пензионер, ниског чела и отворених уста као у телета.{S} Већ Милош хтеде  
уљице.{S} Масна коса падала му је преко чела.{S} Али његове плаве, мале очи, биле су као постав 
 зенице.{S} Он уздигну <pb n="193" /> с чела своју дугу разбарушену косу, потчини се Зорки и пр 
 црнину.{S} Њен мали нос се црвенио.{S} Чело јој је било још бледо од жалости коју јој је смрт  
ала уста старачким грчевима, избраздала чело дубоким борама и по свом лицу просула жуч и пакост 
е старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентујући по нишки; комшинке  
b n="15" /> лицу старице која је седела чело главе покојничине и, нетремице гледајући у лепо ли 
у да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А кад је све било на свом мес 
ненадно заголицавши врат, терао косу на чело, причињавао несвестицу и стварао илузију људског м 
 вољене, око за оком.{S} Ја љубим твоје чело паметно и високо.{S} Ја завлачим своје руке у твој 
ју је отворио наш растанак, пољуби моје чело које гори као у грозници, и моје усне тако суве.{S 
држати руке пред собом, да не разбијете чело пред каквом изненадном препреком, треба корачати о 
чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је све то била унаказила некаква пакосна р 
олим.{S} И моја љубав боли.{S} Пипни ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је о 
так, а таман облак који јој је покривао чело, пун црних мисли као црних крила, поста још гушћи, 
он.{S} - Какве ли су мисли издубиле ово чело, какве несанице ожалостиле ове очи?{S} Је ли то ли 
било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борба мисли уносила грозницу.{S} Али бр 
у уредништву посматрао ово жучно и јако чело уредниково, кад је хтео да по његовом изразу оцени 
а као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи равнима критиковао је св 
забачена устрану, купала је њено сјајно чело.{S} Блага и дубока ватра је избијала из њених очиј 
у, купала је својом сенком њено паметно чело.{S} Блага и удаљена румен ватре избијала је из њен 
светлости да падне на њено интелигентно чело и открије дубине сенастих очију.{S} Он управо није 
и, мала уста и <pb n="111" /> уздигнуто чело.{S} То су биле Зоркине очи, уста и чело.{S} Али је 
 да овим пером гађам господин-Стајића у чело као да је он крив.{S} Ах, да ми је да оставим све  
 му звонило.{S} Хладан зној пробијао му чело.{S} Он је осећао да се примиче нешто неочекивано,  
е, болећиво насмејаним уснама, паметним челом и питомим срцем.{S} Један јак грч стезао му срце. 
лку у пољу пшенице.{S} Зорка је била на челу свега, садржавала све и око себе расипала зраке ка 
век, сува лица и са златним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну р 
е, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом себи, као што  
тако бујној, прашину седих власи.{S} По челу, још светлом и паметном, свирепо се скупљале боре. 
мајке су биле далеко, да нас погладе по челу и кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти р 
а шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="234" /> хватао један таман облак самоуби 
 као црне птице, али она махну руком по челу и удаљи се са прозора. </p> <p>- Нашто губити врем 
није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занесеном од радости, и рекао самом 
према висини целе зграде, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тиск 
како ме ти волиш.</p> <p>Нећу више ни о чему другом да ти пишем.{S} Нека ово писмо говори само  
осе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пронашао да 
ј штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Милошеве личне заслуге, Милош је свршио, 
апита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих?{S} Ако је лепа, још 
 две жене, мајка и ћерка, не слажу ни у чему другом до у цртама на лицу.{S} По лицу син личи на 
ш, али ме не терај од себе.{S} Видимо у чему је ствар... да, љубимо се и гледајмо да умањимо на 
е.{S} У тој улици, где кокоши безбрижно чепркају земљу као у каквој паланци, издиже се једна ве 
 од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, још живо, лепршало се по  
а метра од суседне.{S} Старинска камена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од 
а је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Добринкину хаљиницу.</p> 
ођоше стазом која води лево од Хајдучке чесме.{S} Око њих је било суварака на сваком кораку, ал 
ред њега прође Стара пијаца, са каменом чесмом коју је подигао опанчарски еснаф, <hi>Два Пања</ 
и састанци у <hi>Побратимству</hi> били чести, дуги и бурни.{S} Свако је хтео да одбрани своје  
авао је Кремића из Препорода. </p> <p>- Честитам, господин-Кремићу!...{S} Господине редитељу. . 
 му је стезао руку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да  
им немим гестом, сам себи стезао руку и честитао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
тренуцима кад је писао драму и сам себи честитао на издржљивости, рече гордо и потресено: </p>  
се јављају у тренуцима славе, кад треба честитати.{S} Доћи ће ти тренуци, - говорила је Зорка,  
еривања из службе, успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско 
ћеш бити налик на оне људе који пате од честих назеба, и који облаче по два прслука место да се 
 успеха и катастрофа, честих празника и честих постова.{S} Болесно фебруарско сунце, које са со 
 треба само једна мала веза потребе или честих сусрета па да се сложе, одричући се само екстрем 
тељи и деца, налазе се на два супротна, често пута непријатељска терена, не разумеју се никако  
 Овај новинарски позив ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да с 
 спречити у њеном материнском праву.{S} Често пута се није могао уздржати, и пред Зорком је грд 
увелико певају по околним двориштима, а често пута зора забели на прозорима кад се сан смилује  
лошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју је написао кад је био најбоље вољ 
у главним стварима. </p> <p>Она је била често пута уморна, слаба, али никад озбиљно болесна.{S} 
ба је један нужан закон.{S} Али, она је често пута само једна манија, бесмислено трчање за бољи 
много поздравим.{S} За ово време био је често поред мене и трчао по вароши те за ово те за оно  
 крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се б 
 је тако било тешко решити и која их је често пута завађала.</p> <p> - Како смо били слепи, Мил 
род, ова два пара младих људи губила се често и довикивала.{S} У томе би се некоме од њих омакл 
ш комшија...{S} Знате, ви свакако идете често пута у позориште, па вас молимо да нас поведете ј 
ано је у реч, протурала се сумњичења, и често пута правили се испади жучни, неоправдани и увред 
 да прекинем писмо.{S} Пиши ми, много и често.{S} На теби је сад да покажеш колико ме волиш.{S} 
Пошто се више нису могли састајати тако често као раније, Зорка је увек кад је могла добацивала 
илошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да те волим мање.{S} Не мисл 
Претурајући тако по својој души, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе наст 
ремена да ћаскају и да се грле. </p> <p>Често пута дешавало се да Зорка није весела.{S} Тада је 
лош.</p> <p>- Ти не знаш? ...{S} Већ су четворица отишла... како да кажем... све по хладу, једа 
head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ДОРЋОЛСКА ЧЕТВОРКА</head> <p>- Дуго сам те чекао, али ми није бил 
ду, те се реше да прве недеље изиђе све четворо и да га виде.{S} Али, уочи саме недеље, Љубица  
и састанке, па ипак су се састајали све четворо, готово сваки дан.{S} То је било обично пред ве 
 приметило, јер је ретка кућа без троје четворо деце, а има доста примера да појединци имају де 
вској обали.{S} Ту су се састајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурал 
 Кућа.</p> <p>Док су ишли заједно - сви четворо - ћеретали су те о овоме те о ономе, и задиркив 
о, које смо провели лањског пролећа нас четворо:{S} Ви, госпођице, па Кремић, ђаволаста Љубица  
њиховим путем.{S} На запрепашћење свију четворо, они се познадоше.</p> <p>Први се освести Ранко 
ђе за Милошем да види црнце.</p> <p>Њих четворо пробијали су се кроз гомилу која је плавила ули 
једнак и неизрађен. </p> <p> Уз модерне четворокатнице прибијала се нека тесна кућица још из ту 
е, госпођо, ја сам сад у послу.{S} Кроз четврт сата ја ћу доћи код вас.</p> <p>- Али, отворите, 
p> <p>"Како си сметен!{S} Од три сата и четврт ја сам потпуно сама..."</p> <p>Испод овога напис 
е, 5. јула, уторак после подне, 1 сат и четврт.</hi> </p> <p>Моја драга Зоро, добар дан.</p> <p 
r" xml:id="SRP19100_C2.4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> НА СВЕТЛОСТИ ЛОЈАНИХ СВЕЋА </hea 
er" xml:id="SRP19100_C1.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>АЛИ ЈЕДНОГ ДАНА...</head> <p>Гомил 
er" xml:id="SRP19100_C3.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је 
er" xml:id="SRP19100_C4.4"> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА.</head> <head>ПОСЛЕДЊА ИДИЛА.</head> <p>У недељ 
 Већ се посао примицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био по 
ан нежан пољубац и све моје мисли.{S} - Четвртак, 28 маја."</p> <p>Сутрадан по овом писму Зорка 
а ми доктор рече да може свашта бити, у четвртак увече, ја не могадох зауставити сузе, и седећи 
S} То је велика утеха за мене.</p> <p>У четвртак, доктор ми рече да ће пре 48 сати наступити пр 
 Твоја</p> <p> <hi>Зорка"</hi> </p> <p>"Четвртак, после подне. 4 сата.</p> <p>Мој драги Миле,</ 
чега сувишног: гвозден болнички кревет, четвртаст прост сто као у кафани, олупан умиваоник, јед 
и својој срећи.</p> <p>Најзад се показа четвртаст сандук куће у Банатској улици, мило место нек 
"group" xml:id="SRP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамн 
<p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нари 
но:{S} "Ој Дорћоле, мали Цариграде!{S}" Четврто писмо није било ништа интересантније:{S} "Пет и 
је, госпа Селена је дремала нагнута над четврту страну <title>Препорода</title>.{S} Разнолики о 
, велика сијалица на Позоришној кафани, четири фењера око Кнежева споменика, и неколико великих 
ијег, пуна цвећа, светлости и злата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб 
ћа свечано уведоше у собу за препис.{S} Четири пунокрвна практиканта, који имају фикс-идеју да  
, а час да је зима.{S} Ах, данас су сва четири годишња доба ујединила своје лепоте.{S} Ваздух ј 
нијом писаљком: </p> <p>"Ево већ избија четири, а ти још ниси завирио у кућу.{S} Данас нећу изи 
ма беше весела и добре воље.{S} Било је четири сата када смо изишле.{S} Напољу је била велика в 
ко од тебе.</p> <p>Сад, драгане, већ је четири сата.{S} Ја сам обећала мајци да изиђемо заједно 
едну оригиналну драму.{S} Од двадесет и четири понуђена комада су примљена само три.{S} Прва на 
рошло недељу дана, откако ти за ово три четири године пишеш дневне вести у <title>Препороду</ti 
ко преко ове карте.{S} Јутро је.{S} Тек четири сата.{S} Преко пута мене на пијаци се скупљају н 
вет је био нагрнуо на Саборну Цркву око четири сата, нарочито онај свет у Београду који иде у ц 
 једнога дана на београдску станицу око четири сата после подне, кад долази воз из унутрашњости 
је лако схватити.{S} Он се цео садржи у четири речи: споменици, деца, боранија и прогнаници.</p 
изиђем на станицу.{S} Ако дођеш возом у четири сата, онда ћемо остати заједно на вечери.{S} Но, 
 пала на <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У за 
а које су се кидале; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигар 
лиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрдесет година уништио главни део вароши.{S} Тада је  
ким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Кремић пође тамо да прекрати вр 
а мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те воли т 
 комад у устима своје сенке; она је још чешће малодушно бежање пред неприликом.{S} Нарочито код 
зазивао слику своје драгане.{S} Или још чешће, њен бледи лик га је посећивао сам, непозван и пр 
 је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су промица 
p> <p>Милош се не намршти на онај назив чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом  
кве стругане!...{S} Знате ли ви, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него 
као је са обале.{S} Дунав се плавио као чивит.{S} По уској стазици куда су ишли увијала се купи 
уље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвцама од ципела које су се кидале; ниј 
о оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да пр 
важно лупкао прутом по својим офиксаним чизмама.</p> <p>Иза једног киоска неко викну Кремића, и 
 равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и бујна боја при 
 ноге, склопила руке око десног колена, чија се блага округлина наслућивала под лаким платном,  
ду, виделе су се још неколике сијалице, чија је светлост, врло бледа, дрхтала као да се хтела у 
ђе својих потреба.{S} А овај полицајац, чија се блуза и на слици познаје да је извештала, заслу 
 предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у београд 
љени насамо, они су ћућорили, питали су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне. 
д смех код свију. </p> <p> Ова девојка, чије се лице обасјавало ватром страсти и имало боју уга 
} Вечерњи ветар је тресао мртво дрвеће, чије су се гране пружале очајно у мрак као црна ребра н 
ш је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи ветар.{S} На глави 
но прамење као ракетле, иза једног села чије се куће белиле у брду даље од Торлака.{S} Ноћ је с 
S} При том Кремић није био од оних људи чије је лице природа обдарила неодољивошћу лепоте, да с 
њошћу, јер је Ранковић био од оних људи чије бело и однеговано лице, очешљана коса и пристојно  
месец, грлиле се две велике воде, изнад чијег састава дизала се сура београдска тврђава.{S} Под 
и спавао би као дете у оној постељи, на чијем је плеху била насликана нека циганка.{S} Упоређуј 
рећој галерији, због њега и ова музика, чији се свечани тонови разлежу чак горе до позлаћеног л 
ј Милошеве теорије не отргну Драгутина, чији су изгледи на велику будућност обећавали јој оно ш 
слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики кровови црвенили дубоко испод очиј 
о својих једностраних несрећних љубави, чији је једини добар род била једна књига меких и жалос 
дска <hi>соба за самца</hi> у Палилули, чији је цео намештај одисао на телалницу.{S} У њој није 
пута говорио да га се не тиче тај свет, чији се бич зове рекла-казала, али је сада признавао се 
p>Насред механе је буктала плехана пећ, чији је сулундар био проведен кроз целу собу.{S} Топлот 
 његовом изразу оцени вредност гостију, чији је пријем био степенован <pb n="87" /> према вредн 
приљубљивао уза своју несрећну драгану, чији су бол и незгоде имале нарочиту драж, драж нечег н 
зио у Дунав и пловио уз воду ка Земуну, чији се правилан кеј назирао у мраку.{S} Све је то било 
а наклоност ће бити искрена према свима чији осећаји су увређени и лепота понижена.{S} И ја сам 
личина и ове зарђале државне машинерије чији се рад своди на пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он 
о је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шт 
упан умиваоник, једно истрвено огледало чији је жут рам био већ сав поцрнео, реклама једне парф 
 јасног и сигурног, видео једну природу чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо 
ост.{S} Сад сте пак нашли једну девојку чији телесни додир неће вас више плашити фантомом зараз 
а.{S} На југу се белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" 
иже Београду.{S} Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин г 
ако бих ја хтела бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је  
 у Београду.{S} Умрла Баба Рупа, умро и чика Нешо, који је по улицама командовао уображеним бат 
ичи на весла.{S} Стојан Бурмаз је изнео чикарму напредњаку, да је куварица његовог оца, кад је  
во изражавао је стискањем Зоркине руке, чим би спазио да госпа Селена не гледа. </p> <p> Госпа  
оред воље и ратује са овом.{S} И Милош, чим би видео Зорку, њене влажне и дубоке очи, које су г 
 каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим стигнем кући.</p> <p>Неко зајеца поред њих.</p> <p> 
а отуд нећемо имати никаквих сметњи.{S} Чим се то сврши, ја ћу доћи у Београд и потражити какво 
 дугачка писма својој мајци и браћи.{S} Чим је свршио седми разред, није чекао ни да му се свед 
 ја не знам зашто сам на овој земљи?{S} Чим ја имам једну наклоност, она ми се отима, а ја сам  
, и у мислима се опкољавао свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку до 
{S} Већ каткад... кад осетим потребу за чим.{S} Ја волим угодност, слободу, добра дела, а то св 
 му место <pb n="152" /> за практиканта чим се које упразни.{S} Једног дана умре неко од Милоше 
 <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он нађе д 
оје раније собе коју би помицао унапред чим би Зорка дошла код њега, и спавао би као дете у оно 
у.</p> <p> - Ја сам готов да учиним све чим бих избегао да вас компромитујем, - одговори Милош  
 организују и који залажу зимске капуте чим пукне први зрак пролећа, дочекаше га лепо и посадиш 
арнице, који су мотрили на управника; и чим би овај изишао, силазили су низ простране степенице 
, тако тужна!{S} Грди је, али је пољуби чим је видиш".</p> <p>"Данас по подне, кад сам прошла о 
к који је готов да остави своју драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш по 
саду.</p> <p>Зорка и Љубица устајале су чим су им се приближавали два пријатеља, проговорили би 
ка и дискретно се удаљи из собе.</p> <p>Чим мајка изиђе, Милош грчевито дохвати писмо и стаде г 
ва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнадити?{S} Задовољењем сличне п 
ећ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме спречена и да не може доћи, те се решавао да се вр 
њао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{ 
ервозно вртео на столици и тражио да се чиме забави.{S} Дуго се узалуд мучио, док случајно не у 
 су чија је која "фота" и договарали се чиме кога да казне.{S} Баратајући по разноликим залогам 
огзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља је да то п 
 знам.{S} Ти ми се допадаш сва.</p> <p> Чин се примицао крају.{S} Радња је била тек почела, али 
ећемо како ће продужити.</p> <p> - Први чин је код наших писаца увек најбољи!</p> <p> - Није рђ 
је и бришући рукавом нос.</p> <p> Други чин је био јачи од првога.{S} Из тихих реченица, ненаме 
атким узбуђењем пратила развој прва два чина.{S} Ти догађаји су били њени догађаји; све те поје 
ли су у партеру; између другог и трећег чина Милош је купио дамама бонбоне, после их је упознао 
ијал који се измицао уском обиму једног чина.{S} Неколико главних појединости, које је запазио  
а <title>Сфинкс</title>, драму у четири чина.{S} Писац је остао и даље непознат.{S} У завоју гд 
еста на које падају и начина на који се чине или примају.{S} Та скала почиње од благог грљења с 
пријатни и мили, али који тако у гомили чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од  
ми чело!...{S} Видиш, овако... понекад, чини ми се да је оно од даске, тако ми је глава тешка.< 
ад гледам ту слику и мислим на Београд, чини ми се да је то нека друга земља, неки други свет,  
диш, Зорка, кад сам овако сам са тобом, чини ми се да сам у некој другој вароши, у неком другом 
S} Понекад, овако кад сам нерасположен, чини ми се да бих све то дао да се вратим у оно доба ка 
и кише и ветра.{S} Кад изиђем на улицу, чини ми се да ми је блато до гуше.</p> <p>- Па не излаз 
зумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета говори.</p> <p> - Не, Мило 
а су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми се да их досад нисам никад видео.{S} Гледајући  
ка се збуни и једва промуца: </p> <p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На  
ле се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се да нисам у Београду, - рече Зорка Милошу пов 
ла: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми се да ово није Београд.</p> <p>Кад је дошао на  
ема ми ствари која ми највише треба.{S} Чини ми се да сам изгубила један део себе саме.{S} Мој  
гој планети.{S} Ова самоћа ми прија.{S} Чини ми се да ми ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега 
 готово изгубио.{S} Само осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли  
Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута рекао.{S} Ево са 
ако пријатно да гацам по овом снегу.{S} Чини ми се да је ово једна велика и мирна краљевина кој 
е нешто мало више.{S} Не познајем их, а чини ми се да сам их видела, и волим их, јер у њима има 
, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, у и 
е, Кремић учини вечиту погрешку која се чини у његовим годинама, покушавајући да између себе и  
ити.{S} Ах, ја те толико волим да ми се чини да ни смрт није довољно јака да нас растави.</p> < 
 ти кажем...{S} Има тренутака кад ми се чини да сам врло ружан.{S} Тада ми је донекле криво на  
а могу само тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један са 
замишљен и леп.{S} И још нешто: мени се чини данас да смо се ми још раније видели и да се позна 
 ова раздаљина између нас...{S} Мени се чини да су сви људи који се налазе у твојој близини као 
е ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час да је лето, а час да је зима.{S} Ах, данас су  
аво небо тако ведро и весело, и мени се чини да ће наша судбина отсад бити тако ведра и насмеја 
 само поезија, магла, дим.{S} И мени се чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?. 
као да су ме они већ примили међу се, и чини ми се... </p> <p>Келнер, који донесе ужину, прекид 
 је и сувише стала.</p> <p>- То се теби чини.{S} После годину две дана... како да кажем...{S} И 
м у своју собу и да ти пишем.{S} Пишући чини ми се да сам заједно с тобом, тамо иза оних сунцок 
ле, ви ћете видети да је жртва коју вам чини та девојка огромна.{S} Чиме јој је можете надокнад 
цама средње класе, где једно познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - М 
- Нека ме достави и министру, ако му то чини задовољство.{S} Горе место не могу добити.</p> <p> 
а гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је у с 
ио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разумем Зорку како се могла 
 се једним тајанственим велом који жену чини женом, и измицала погледу посматрачевом.</p> <p>У  
јој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па 
и и сопствена вредност извуку из сенке, чинила је да остане непримећен, одузимала је могућност  
5" /> своје болне љубави, коју је борба чинила све јачом, и сву муку и радост од живота, који и 
Кремић осети сву неправду коју је мајка чинила кћерци.{S} Падоше му на ум Зоркине речи:{S} "Зар 
ала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не умеде да нађе онај 
оју јој је смрт била задала, али се она чинила Милошу бела, сва бела као зимска ружа, као вила, 
е племените напоре које је Зорка каткад чинила да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ов 
едала врло велика, а девојка која ју је чинила - она замишљена жена коју је тражио.{S} Стога се 
ец дана откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности,  
 ли заборавити све жалости које сам јој чинила.{S} Она ми рече да никад ништа није имала против 
одушевљењу.{S} Ах, како се та будућност чинила младом правнику, опијеном пролећем и љубављу!{S} 
жи хартију.{S} Све ове мале појединости чиниле су јој се живи створови према којима треба посту 
јатну противност овој магази јавне речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, вис 
 пролазе поред њега замрли и једнолики, чинили су се Кремићу да су се нарочито скупили око њега 
 му изгледали глатки кад их је стварао, чинили су му се сад на много места неприродни и рапави. 
ала у нашим срцима и кад ми нисмо ништа чинили да спречимо њен зачетак.{S} Ми смо се подавали н 
ови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о породичним бриг 
 на очи.{S} То цвеће, свело и промрзло, чинило му је нем и оштар прекор.</p> <p> Он се сети све 
а све стране око њих, плашили су је.{S} Чинило јој се да су све очи упрте на њих двоје, и да се 
о почетка представе, али се Кремићу све чинило као да ће да задоцни.{S} Журио је Зорку да похит 
о небо са свим својим облачићима, те се чинило као да се цео један свет крије испод воде.</p> < 
p> - Неколико пута већ досад, кад ми се чинило да разумем да овај задатак тражи од тебе много ж 
 на њега, сродио се с њим.{S} Сад му се чинило да би се осећао као на небу да се могло извалити 
и спазити своју драгану.{S} Време му се чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност. 
 фетиш, као светињу.{S} Ово писмо му се чинило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те ј 
да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 најлепших месеци свога живота, њему се чинило да је изгнан у туђину, да је ваздух покварен, ст 
S} Нешто хладно дувало му је за врат, и чинило му се као да ће нечија тешка рука пасти му на ра 
ући да ће поћи.{S} Али му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он ра 
 тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радни дан.</p> <p>Мило 
 кајмак преслан.{S} Ипак се њима све то чинило врло добро.{S} Милош је говорио да тако питког в 
ишина, свечана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лу 
оћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве стругане!...{S} Знате ли ви, уж 
 отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зла... </p> <p> - Да не чиним зла!...{S} Роткве с 
опустити да ми останемо несрећни кад не чинимо зла никоме?{S} О, Боже милостиње, сажаљења, Боже 
опустити да ми останемо несрећни кад не чинимо никоме зла.{S} О, Боже милостиње, сажаљења, <pb  
им зашто смо ми грешни!{S} Ми никоме не чинимо зла, нико не трпи ништа због нас...</p> <p> - Ва 
тојати једно без другог.{S} Ти и ја, ми чинимо једно један.{S} Наша будућност можда неће бити м 
нов извађен из сандука у његову почаст, чинио му се сувише рапав.{S} Авлија, која му је била та 
аринарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан  
ту погрешку коју је дотле неколико пута чинио тражећи из њиховог положаја излаза у слободној љу 
ви други који имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не за 
 нико не познаје и да нам је тако лакше чинити ствари којих би се стидели у нашој вароши, у сво 
и говорио...{S} Видећеш, то ће ти добро чинити.{S} Не избегавај ипак друштво, него се забави.{S 
живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чинити добра другоме, како је слатко живети за другог!{ 
да се има новаца... </p> <p> - Треба их чинити и кад се нема... - примети Зорка као за себе. </ 
ла, хвала.{S} Хвала ти за добро које ми чиниш.{S} Твоја љубав ми надокнађује све.{S} Не оставља 
онос.</p> <p>- Ја видим колику ти жртву чиниш мени.{S} Ти можеш наћи девојку, младу и лепу, кој 
мове кроз други крај уста.</p> <p>Трећи чиновник ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су 
, плате су мале, али доцније...{S} Нема чиновника који је умро од глади.{S} А кад се има хлеба. 
био обдарен немилосрдном вољом и од оца чиновника, изгледало је да је способан за све.{S} Ипак, 
ла је са својом мајком, удовицом једног чиновника, до бабичиног стана.{S} Њихово је одељење бил 
јвећим поштовањем говорило о неколицини чиновника који су умели да царине златне предмете и апо 
махом трговачких помоћника и банкарских чиновника, те би је покаткад боцнула жеља да се упозна  
силазе ли?</p> <p>Питање се односило на чиновнике са другог спрата царинарнице, који су мотрили 
 уз какав куфер.{S} Воз се формирао.{S} Чиновници трчкарали из једне собе у другу.{S} Однекле д 
љачног Забучја.{S} Њега посећују ђаци и чиновници.{S} Државне службенике сачињавају обично ужич 
од које је становао Милош Кремић, ситни чиновници и занатлије.</p> <pb n="11" /> <p>Милош се ре 
иво царинско <hi>сместиште</hi>.</p> <p>Чиновници нису то хтели да трпе, па су га тужакали упра 
чину одговорности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле  
а жена давала је утисак <hi>госпе</hi>, чиновничке жене, аристократије нашег друштва, где се по 
ена је претстављала скроман салон једне чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хт 
ој благонаклоној висини коју наше ситне чиновничке породице заузимају према грађанском сталежу; 
 посмртна плата, такса за указ, порез и чиновничке фондове.{S} Стога Зорка предложи Милошу да с 
и у Београду и жудели за каквим удобним чиновничким местом, долазили су стално у <hi>Москву</hi 
сетогодишњим зевањем, опустошен празним чиновничким мислима и измрцварен канцелариским обрасцим 
је су биле из једне од оних београдских чиновничких кућа где се помињу само непозната имена, пр 
 су се гледала два наша поколења; једно чиновничко, укрућено, огрезло у званичне форме и извешт 
у државну службу.{S} За двадесет година чиновничког живота дотерао је до цариника треће класе.{ 
ан, те није примећивао знаке селидбе ни чиновничког докупљивања у почетку сваког месеца.{S} Он  
Господин Живан је био одвратан у својој чиновничкој господствености, а Оштрило дубоко жалостан  
нствен тренутак кад млада жена у другом чину диже руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да 
је мислио да напише драму само у једном чину.{S} Али, његово срце, набијено патњом и љубављу, д 
 ти буде пријало, и врати ми се здрав и чио.</p> <p>Знам да ниси весео и да ти је време дуго.{S 
 сна.{S} Милош се осети потпун, весео и чио.{S} Пун овог унутрашњег задовољства, које није откр 
 била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно неке веселости,  
има у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} Док у друштву, све је већ з 
} Тамо је планина....{S} Како да кажем, чист ваздух.{S} То ће ти пријати, сигуран сам.</p> <p>М 
ми саветују: добра храна, стан у сунцу, чист ваздух и старо вино...{S} Умео бих се и ја сам леч 
коро окречена.{S} Неки нарочити ваздух, чист и плав, лелујао се тамо амо.{S} Златно сунце <pb n 
јао пред његовим вратима, мршав старац, чист као нов марјаш, а озбиљан као митрополит, презриво 
, изгледала му је малена као кутија.{S} Чист убрус, проткан свилом, који је нов извађен из санд 
ијали опајани зидови и обрисани под.{S} Чист намештај је мирисао и смешио се као да очекује зва 
ебе.{S} И сад кад хоће да изиђе мало на чист ваздух, да и она продише дахом живота као и остали 
ру и карактеру.{S} Језик, који је иначе чист као суза, пун је турских речи.{S} Старији Ужичани  
пуштајући се са зенита, обасјавало кроз чист и редак ваздух романтичну панораму дунавских обала 
елео да и његов положај буде тако лак и чист!...{S} Али, баш зато он се све више приљубљивао уз 
сестри, сестра брату.</p> <p>Откад овај чист и несебичан осећај није затресао његове груди!{S}  
 руком однесене.{S} Он је дубоко удисао чист ваздух, који је долазио са околних брда и мирисао  
 вратима.{S} Кућа је била распремљена и чиста.{S} Нигде се није видео ни најмањи знак борбе.{S} 
реби њено поверење.{S} Али је Милош био чиста словенска природа, код које се утисци примају лак 
чно обрнуто: тражећи само заједницу две чисте наклоности, она упозна миловање физичке љубави и, 
S} Видиш, Богдане, моје радње нису биле чисте, праве ни часне.{S} Ја сам хтео да уживам сласти  
ити пријатељу, због твоје душе, праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те не 
нити пријатељу, због твоје душе праве и чисте; ја те волим због твоје замршене косе, због те не 
е него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема палата као у Београду, али ни он 
сао се од нас.{S} Чак, још док смо били чисти као анђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, чове 
te> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им је било 
стао, са накомрштеним поносом у очима и чистим словенским цртама, он је могао бити још леп чове 
м.</p> <p> - Твоје обећање ме изводи на чистину, спасава ме из мрачних предела сумњи и нискости 
далеко тамо на северу, смешило се једно чисто банатско село, а доле у дну, камо је текла сва ду 
мах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер н 
коса ошишана до коже, врат се руменио у чистој, добро попегланој крагни, из које је излазила ма 
 човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брков 
да ту живи једна скромна породица, а по чистоти у свему видело се да ту станују само жене.</p>  
ижљиво избријане, уста као у лепог пса, чисту кошуљу, ропско чело и леп рукопис.{S} Са себи рав 
а његове послове, ма се они односили на чисту књижевност, називали су патриотска рубрика.{S} Ње 
 дугог чекања био је изгубио вољу да га чита.{S} У дну <hi>Дневних Вести</hi> стајала је белешк 
ек дуго после тога, госпа Селена узе да чита новине, а младеж да се игра друштвених игара.{S} О 
та се наљутио.{S} Ипак га поново узе да чита, као да је хтео да намучи себе.</p> <p>Писмо је би 
а га отвори.</p> <p>Он је увек волео да чита мајчина писма.</p> <p>Ова добра старица, са два ра 
на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, али 
е тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољубац био <pb n="41" /> горак 
а новине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена гл 
нутрашњости Србије, па и у Београду.{S} Читав њен горњи спрат се издиже изнад осталих кућа и св 
жалостити за један тренутак, можда и за читав дан.{S} Па после, нека нова ствар замениће мој сп 
д се спустише у Топчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Пла 
 него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због неколико украдених коза.{S} Остала ш 
где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, бојећи се сваког 
прилика.</p> <p>- Али је авлија велика, читава улица.</p> <p>- Тако је то у Београду.{S} Увек м 
е он.</p> <p>- Допада ми се необично... читава прича.{S} Није се могла лепше ожалити.{S} Томе ј 
, Милош се није надао великом добру.{S} Читава прва три месеца могла се примати само половина п 
 откако су се растали, а њему се чинила читава вечност.{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом  
чинило дуго; сваки минут изгледао му је читава вечност.{S} Кремић је знао да Зорка неће изостат 
 чека.{S} Овај минут му се понова учини читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда бил 
ју је разумела јасније него да је о њој читава књига написана.{S} И млада жена се предаде своме 
оји је искрено воли, црта свој живот за читаве године, а нигде не помиње њу, њену помоћ и њено  
 лустерима и меким диванима, васкрсавао читаве поворке слугу и слушкиња, и у мислима се опкољав 
 није волео трпео је и поздрављао их на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом пр 
ра у Душановој улици.{S} Прошло је било читаво пола часа, Зорка се није појавила.{S} Млади чове 
мо осећам жеђ.{S} Чини ми се, попио бих читаво језеро.</p> <p> - Јеси ли питао лекара? </p> <p> 
Другови га стадоше још више пецкати.{S} Читаву недељу дана уредништво <title>Препорода</title>  
ш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развезао да прича администратору о својим 
Кад је ударао темељ, начинио је од тога читаву црквену свечаност, а када је кућу свршио, снабде 
познанство чини догађај, а једна посета читаву епоху. </p> <p> - Молим вас, служите се као у св 
УГА.</head> <p>Милош Кремић пролазио је читаву зиму поред своје нове познанице а, тако рећи, ни 
Кремића:</p> <p> - Ви ћете сад написати читаву историју од овог догађаја.{S} Али би корисније б 
а кућу тога дана као да ће у њој живети читаву вечност.{S} Уредила је Милошеве књиге, очистила  
ауку, Милош и Зорка би му могли открити читаву скалу пољубаца.{S} Јер има пољубаца и пољубаца.{ 
кин глас. </p> <p>Кремић је био спремио читаву беседу, лепо изабране речи као у песми, којима ћ 
капути облачили.</p> <p>Тако је трајало читаву недељу дана.</p> <p>Најзад киша преста.{S} Блист 
} Знате ли ви да ваши вршњаци већ имају читаву породицу? </p> <p> - Разумем.{S} Али, има ваздан 
а свиле и измишљених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> по 
ирале на очи.{S} Слагачи су са уживањем читали овај рад слажући слова, и гласно давали своје по 
ца.{S} Једни су играли домина, други су читали новине, а сви се разговарали о политици.{S} Међу 
le>Препорода</title>.{S} Кад све новине читам у кафани, могу и то.{S} Али ме љути тај простаклу 
pb n="153" /> <p>- Није мени, мајко, до читања <title>Препорода</title>.{S} Кад све новине чита 
алазили, остајао је хладан и продужавао читање тих редова, написаних у дијалекту, тек као забав 
а Љубица, која се у дну собе задубила у читање једног писма.{S} - Бледо сунце осмехивало се осм 
нтан опис једног коцкара, те се удуби у читање.</p> <p> - Ево лепог цвећа! - трже га Сотир Туро 
 и Милоша, и спасе ситуацију.</p> <p> - Читао сам ваш опис смрти другарице Анђе, - рече он.</p> 
 очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим.{S} У првом писму стајало је:{ 
ршио обрачун с продавцима, беспослен је читао свршене коректуре и говорио:</p> <p> - Алал ти ве 
арама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповедача у моди,  
покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштампаних ре 
ој анђеле. <hi>З.</hi></p> <p> Милош је читао ово писмо и у себи понављао да је ова љубав најле 
 Љубица. </p> <p> - Док сам био млађи и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво А 
им очима и на том целом бледоликом лицу читао је он.{S} Колико захвалности осећао је он према т 
жна, и све ће бити свршено кад га будеш читао."</p> <p>Кад заврши ову реченицу, млада жена осет 
звади последње писмо Зоркино и стаде га читати, мада га је досад био већ неколико пута прочитао 
ам сигурна, кад би моја мајка могла сад читати у нашим срцима, она ништа не би имала против нас 
.{S} Ја ћу лећи рано, али ћу неко време читати <title>Књижевни Гласник</title>, који ћу узети и 
ајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p>"Кроз који дан послаћу снаји једну 
е два последња Зоркина писма и стаде их читати поново.</p> <p>Тек сад, рањен својим сопственим  
не новине, обешене више себе и стаде их читати, не схватајући смисао ни прве реченице.</p> <p>- 
 Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је знаш - она 
ферт, принесе папир уснама и пољуби ове читке редове, побожно као јеванђеље.</p> <p>Зоркино пис 
 Милошу неколико редака написаних њеним читким рукописом.{S} То су били они комадићи хартије св 
 то неколико редова, написаних Зоркиним читким рукописом:</p> <p>"На теби је сад да покажеш кол 
/p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми много о твојима, о целој фамили 
андркало би електрично звоно.{S} Мршави чича би загледао лено у нумеру, па кад би видео да то н 
p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз плач.</p> <p>Сарадник <title>Препород 
ан глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.</p> <p> - Ето, и ја сам их оставио!...{S} Млади с 
> <p>Милош се попе у вагон.</p> <p>Онај чича, који је стајао на вратима, уклони се и замаче у к 
> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађивао сузе које су му се већ сијале у п 
чи промениле, и да су биле, онако као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - пона 
канта.{S} Инспектор је био неки болећив чичица, коме су сва деца поумирала.{S} Примао га је леп 
осле мршаве вечере буљи над књигом пред чкиљавом лампицом, обешеном о зиду; сећао се себе и у н 
спрема, памет, својта и љубав.{S} Сваки члан је имао свој надимак:{S} Кремића су звали Витезом  
ша весеља.</p> <p>Кремић је био редован члан овог стола.{S} Пио је меланже, јео бурек, измишљао 
 Милоша после једне почивке. </p> <p> - Чланак и <hi>књижевност</hi> дао сам још јутрос, да би  
е, ни од разложности његових политичких чланака.{S} Хтео је да та љубав и њему дође као једном  
гове физиономије да нађе наставак свога чланка, па би онда узео у зубе свој брк и продужио поса 
 и напомену ласкаво да је он писац оног чланка који је изишао у <title>Препороду</title> о Анђи 
а престонички листови донели су дугачке чланке у славу овог предузимача.{S} Међутим, радници су 
 није се усуђивао.{S} Састављати уводне чланке није знао.{S} Поред свега, он је био свуда траже 
ого.{S} Поцепани на више клубова, млади чланови тога нараштаја трудили су се да испадну што бољ 
за једну периодску повишицу ниже и чији чланови сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли  
ци с условом да му за ту суму гарантују чланови управе целим својим имањем.{S} Ранковић је опет 
како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек данима пролази једним путем, види прашину, ограду 
то несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га не обвезује н 
итањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најобичнију ситницу, пад с трамваја  
ење, ти не можеш да верујеш.{S} Доиста, човек је такав; он се рађа позитивиста; он не пристаје  
тело се умара, душу обузима разочарење, човек негодује, па се чак и гади, а жена - ђинђува која 
ше спомене на његово детињство.{S} Али, човек никад није срећан како би могао бити.{S} И младом 
p> <p>Милошу, у несрећи, као и у срећи, човек је саможив.{S} Да, и ја сам врло саможива, ја гов 
о где си отишао?...{S} Остао си дошљак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да  
е Стојан Бурмаз, адвокатски приправник, човек који је носио дугу браду и некад мислио за себе д 
ије било ни трага.{S} Само је управник, човек са француском брадом и женским гласом, трчао од г 
ак, човек који иде с трбухом за крухом, човек који хоће да заузме туђе место, пас који отима ко 
 јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који је свачему стављао примедбе и замерке, без п 
се гледао вечито несложан љубавни дует, човек и жена, човек којем прија забрањена љубав, јер га 
к.{S} Тако се то обично дешава у свету: човек узима прву жену која му се подаје, да би послушао 
ем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну жену и који је одваја од други 
ме, како је слатко живети за другог!{S} Човек не осећа увреде назадовољеног славољубља ни муке  
се мало има да каже у првом рандеву!{S} Човек осећа како губи од своје вредности са сваким секу 
ерца. </p> <p>- Једна завеса пада...{S} Човек се губи.{S} Ништа се не зна о њему, и све пролази 
} Пресеците накратко ваше лудости...{S} Човек се не спрда са љубављу...{S} Ви ћете бити побеђен 
.{S} По камењу јурили су се гуштери.{S} Човек би се, овако у пролеће, пријатно осећао у овој тв 
 поглед, немају никаквих особености.{S} Човек би помислио да ју је већ негде видео и не би био  
могу преболети.{S} Оне су као и рак.{S} Човек живи, али и рак с њим.{S} Један дан долази кад је 
мева најчистијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, 
слађу ствар, за парче сјајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њ 
у се, дижу се и падају; ничег јасног, а човек их изражава и саопштава другим, не марећи да ли ј 
Мислио је да се посао састоји у томе да човек изиђе на лађу која долази из иностранства и прису 
селу и сокаку?</p> <p>- Ја не тврдим да човек не треба да се сели.{S} Селидба је један нужан за 
да, а уста стоје срцу затворена, као да човек није скидао звезде с неба да би спремио себи једа 
и, треба да ме разумеш...{S} Ма како да човек воли једну жену и ма какво поверење да има у њу,  
ти.{S} Ах, како и у двадесетим годинама човек није далеко од детета које хоће да буде цар или б 
/p> <p> - Тим горе.{S} У вашим годинама човек се не задовољава само слатким речима и љубавним п 
ице или неког пријатеља.{S} Једног дана човек га је могао видети обученог као министра, с белим 
 бих волео да нас види.{S} Он није рђав човек, али би све испричао у редакцији. </p> <p> Они уд 
х ноката.{S} Милош Кремић није био рђав човек, имао је високих идеала и добро срце, био је гото 
тешно кида и крвари.{S} То је један жив човек викао за помоћ:</p> <p>"Ја сам здрава, али утучен 
ала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмад 
ођава нас.{S} Ах, како је смрт лепа кад човек воли.{S} Она је тако близу љубави.{S} Зар оне оба 
{S} Међу њима је седео и кафеџија, млад човек са сивим очима и ћелавим теменом.</p> <p>Милош се 
ој није уливала никакве наде: овај млад човек, који је искрено воли, црта свој живот за читаве  
рете један пар.{S} То је био један млад човек и једна млада жена.{S} Они нису обраћали пажњу на 
завијала у маглу путничког полусна, где човек зна да не спава, али није сигуран да је будан.</p 
д оних лаких снова као у железници, где човек не зна да ли спава или је будан.</p> <p>С часа на 
оже мој, има толико ствари на свету где човек има утрошити своје слободно време на добро!</p> < 
 си... како то рекох?... млад, а кад је човек млад, он је у стању да преболи све.{S} Не прави т 
човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликује му!...{S} Кррр... - имитира Душан ајнл 
их очију и промуклог грла.{S} - Млад је човек! </p> <pb n="84" /> <p> - Млад је човек и доликуј 
, и ведра чела показати свакоме: ово је човек који ми је драг; јест, видите сви, нас двоје се в 
} Међутим, требало је плаћати... јер је човек жив и троши.{S} Па и после постављења, Милош се н 
ао у рекламе за миришљави сапун коју је човек малочас видео на зиду какве бербернице?</p> <p>Ње 
тијим мислима, руши веру.{S} Човек није човек кад је сиромах.{S} Ја те волим, Зорка, али ово је 
зејима и свима оним новим стварима које човек срета у културном свету, у иностранству.{S} Уоста 
великих губитака нервне снаге, и одакле човек излази способан да живи поново и да сноси оно што 
стати сам у свету, без икога на кога се човек може отворено и с правом наслонити.{S} Сад је пак 
 њиховог бића значи бродолом од кога се човек не опоравља.{S} Од ових се људи спасавају само он 
S} Рад који се воли јесте илузија да се човек приближује жељеном циљу.{S} Милош је то и тражио: 
 оставила Зорка била је тако уска да се човек у њој једва могао окренути.{S} Мали број судова и 
ише љубави која се састоји у томе да се човек сведе на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко 
пања и страх да ће он проћи.{S} Тада се човек и жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће и 
зите у најопаснијем добу живота, кад се човек ствара и кад крв превире.{S} Преживели сте неколи 
њему, који је био још у годинама кад се човек ствара, отимали су се о превласт сув разум и осет 
ј, своју бећарску собу, тренутак кад се човек решава на женидбу и своју вереницу, која је треба 
 страшан корак... како је слатко кад се човек одриче себе ради својих.</p> <p>Милош леже на кан 
p> <p>Зашто овај уздах у моменту кад се човек решава на добро дело?{S} Је ли он био уздах задов 
 кући... </p> <p> Има ствари на које се човек увек може ослонити.{S} Једна од њих јесте и осећа 
о су јој уста била велика, те кад би се човек у њу загледао, добро и изблиза, не би могао рећи  
није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек.{S} Сами сте.{S} Није вам ништа отказати стан и и 
ика у Алексинцу, али он неће...{S} Неће човек из Београда.{S} А и куд ће... ваљда у Ужице, међу 
 пак слагали да је Ранковић врло учен и човек од будућности.</p> <p>Средину између ова два анти 
{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жену којој је тако тешко уговети, теже  
!</p> <p>- Куда напред? - питао је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њег 
 <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више с 
 је живот ситних људи, - одговори други човек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, 
о је он желео да се воли.{S} Али, млади човек није био задовољан сам собом, и сад, кад се прими 
стерији ове последње зимске ноћи, млади човек се још теже осећао.{S} Ваздуха му је нестајало и  
ораш достићи.</p> <p>Утешен тако, млади човек би стегао уза се своју драгану и љубио јој рамена 
сеца у месец, из године у годину, млади човек се навикавао на страну варош и нови, самачки живо 
ије имала право, - гласно крикну, млади човек.{S} - Ја не могу живети без ње.{S} Ја видим да је 
а, а Зорка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загле 
елицом... вештицо једна. </p> <p> Млади човек се трже сам од својих речи. </p> <p> За тренутак  
ти жучно лице старичино. </p> <p> Млади човек је добро познавао те црне очи, мала уста и <pb n= 
{S} Ох, како те ја волим!</p> <p> Млади човек се подиже тек упола, на колена, загрли своју драг 
, Николу и малу Добринку.</p> <p> Млади човек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бо 
 часа, Зорка се није појавила.{S} Млади човек је већ мислио да је она, мимо обичаја, била чиме  
а жена да воли и да је вољена.{S} Млади човек је имао само да лупне ногом, и та се врата отвара 
те планине на крају хоризонта.{S} Млади човек се осећао далеко од оне наивне среће коју је позн 
ћ сад интересовао цео Београд.{S} Млади човек је осећао пуну и опојну радост успеха онако силно 
гану заслади живот поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми 
 Топчидер не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно заглед 
 као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео своју драгану због овога или онога, зб 
ове груди као неки опојан дим.{S} Млади човек се навикавао на митрополитску главу начелникова п 
положај који је овде заузимао.{S} Млади човек осети окове лажи које је сам подизао као заклон о 
своје име - није трајало дуго.{S} Млади човек је још довољно волео себе самог да ова биљка једн 
т му се јави жеља да оде тамо.{S} Млади човек осети ту жељу исто тако јаку и неодређену као и о 
је стајало непромењено и исто.{S} Млади човек је трчао низ ове стрме улице, али није губио ни н 
а Милошу и обеси му се о врат.{S} Млади човек је обухвати око паса, и осећајући под својим пазу 
него у његовом голом завичају.{S} Млади човек је поздрављао осмехом ове крушке, стене, вијадукт 
нежавао га дубоко, до срца, да је млади човек био готов на смех и на плач.</p> <p>Тога јутра Кр 
ана и мртвачког мириса.{S} Кад је млади човек поздрави, нешто хладно сави се око Зоркина срца,  
 који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једном врстом страхопошт 
ко, сасвим ниско."</p> <p>Тако је млади човек ишао из једне крајности у другу.{S} Преломи су би 
на, крај Ужица.</p> <p> Колико је млади човек желео да дође тај тренутак кад ће се кренути свој 
, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забринутије. </p> <p> - Ах, Мико, да знаш как 
усан с часа на час, после кога се млади човек будио још уморнији.{S} Око осам часова увече стиг 
ој гомили су га познавали, али се млади човек не побоја пакосних осмеха, већ уздигнуте главе по 
и се најзад омрзну?</p> <p>Док се млади човек борио са овим мислима, доскора тако далеким од ње 
вена машинерија државне службе, и млади човек је пажљиво обилазио намрштене послужитеље, заглед 
ед драгане искрсне му пред очи, и млади човек се преда сав мислима и маштању.{S} Већ петли увел 
 није могла привезати за књигу, и млади човек би тако прочитао целу страну, а да га је ко упита 
гов први састанак са Зорком.{S} И млади човек је све више одмицао од те мале куће са три прозор 
довољство када је остварено.{S} И млади човек, пошто је добио овај огромни добитак удобности и  
 је могућно кад се хоће.</p> <p>И млади човек осети неку безазлену радост и лакоћу у души што с 
 они живе... - понављао је у себи млади човек и замишљено ступао кроз овај одушевљени свет.</p> 
а знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му срце заигра болно.{S} - Она не д 
ече и отклоне, - убеђено одговори млади човек. </p> <p> - Да, има начина, али ниједног јединог  
е за размишљање, можда би се овај млади човек, такође родом из унутрашњости, кога су већ почела 
да ступи у државну службу.{S} Тај млади човек, замршене плаве косе и са замишљеним лицем, на ко 
у своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на вратима з 
аде руку и осмехивала се. </p> <p>Млади човек био се нагнуо наивно.{S} Очи су му светлуцале <pb 
p> <p>- Треба ли фијакер? </p> <p>Млади човек није испуштао руку своје веренице и ишао је напре 
пијали се дугим пољупцима.</p> <p>Млади човек примаче свећу да још последњи пут види ово парче  
рило се у магли загонетке.</p> <p>Млади човек подупре се на лактове и загледа се у плав ваздух  
лошу да се пресели код ње.</p> <p>Млади човек одби у први мах.{S} Све се у њему бунило да прима 
 Сузе су му врцале на очи.</p> <p>Млади човек је крио своје лице по недрима своје драгане и роп 
и избледелом плавом бојом.</p> <p>Млади човек се сети старе жене, која је дала целу себе за ту  
ло је мирно у вечитом сну.</p> <p>Млади човек се скруши на колена пред својом непомичном драган 
ка бризну у још већи плач.</p> <p>Млади човек покуша да је утеши.{S} Али, овог пута не помогоше 
њост овог напуштеног стана</p> <p>Млади човек се трже.</p> <p>Кућа му се учини пуста, беда суро 
орка, ја сам срећан, ја сам најсрећнији човек у Београду, - одговорио би јој њен драган, забора 
влада једна највиша памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да 
 се то њих тиче.</p> <p>Један постарији човек, по изгледу паланчанин, са дебелим златним ланцем 
Али се у Милошу побуни онај тајанствени човек којем је имао да захвали за свршетак своје школе, 
абљиви рачунџија, мародер, као последњи човек, који напада на туђе жртве, већ обезоружане, и од 
еликом Београду.</p> <p>- Милошу, ти си човек, ти треба да изиђеш покоји пут у друштво.</p> <p> 
ан значило је заборавити на друге, бити човек значило је заборавити на себе.{S} Бити и једно и  
ага и слатка душо.</p> <p> - Треба бити човек, - одушевљено је настављала Зорка. - <pb n="199"  
 се Милош поново изненади.{S} Онај исти човек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је је 
иком свету.</p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би  
требан и прокрчи себи пут.{S} Овај тихи човек, који је склапао суве ставове царинске тарифе, ин 
ису намеравали да је купе.{S} Тај бивши човек може имати да поједе и попије, може бити у свему  
е, ја немам више своје ја, ја сам бивши човек.</p> <p>- Добро, нека је и тако, - противио се Бо 
и прави трагичну мину и декламује, овај човек се усправи у њему и крикну:</p> <p> - Ха!{S} Зар  
, он покуша да разуме уредника.{S} Овај човек, који је господарио јавним мнењем у Србији, посма 
 потребу за науком и уметношћу.{S} Овај човек, који је био обдарен немилосрдном вољом и од оца  
олазио из дубине душе, те је стога овај човек имао ретко који наклоњен женски осмех да сачува у 
из њиховог заједничког живота, где овај човек кога је сматрао за најбољег није хтео ни за длаку 
у је оставио велико имање, које је овај човек, бледих усана и понизног цинцарског лица, упропас 
/p> <p>Тада се зачу и трећи човек, онај човек који је Милоша обузимао целог кад би се домашио п 
 све једном проћи, и он ће постати свој човек.{S} Како је он тада замишљао свој улазак у државн 
познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће.{S} Па ипак, та велика соба, за 
зам, иако свет тврди да је тако.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему 
обрати пажњу друштва анархиста, дугачак човек, сува лица и са златним цвикером на челу, славан  
на жртву све и сматра је за вечиту, док човек, па макар он био и најбољи, види у својој љубави  
рим откако знам за себе.{S} Али, ја сам човек, мојој снази има граница, мени треба помоћи, као  
своју саучесницу.{S} Ако је цивилизован човек оклевао пред скрупулом, ово оклевање није спречав 
 - Ја несрећна?...{S} Ја сам као гладан човек који је добио парче хлеба; он је жедан, он би хте 
е његовим жалостима, - говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно ш 
е већ с пуно пажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Те 
ће ти пријати и сећаће те да га ниједан човек није примио од мене него ти...{S} Ја не могу више 
је бар ко кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да  
{S} Заљубљени су као пијанице.{S} Пијан човек мисли да свет не види кад се љуља улицом...{S} Ко 
 песнику:</p> <p>- Ви сте млад, паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавић 
та ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И баш зато, господине Кремићу, ова проба на к 
ити последњи.{S} Или ћете остати частан човек, и... узећете је за жену.{S} Ту вам погрешку неће 
онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћете је оставити, бацајући јој у лице њену пр 
<p>Управник је био висок, пун, развијен човек, мишица као у атлета а женских очију.{S} Он је би 
уђе у Министарство један угледан владин човек са својим синовцем, који је такође мислио на ово  
 <p>Дисао је дубоко и корачао оштро као човек који се спрема да се с неким бије.</p> <pb n="155 
слатке и жалосне, као да то није свирао човек који се увек смеје.{S} А кад би она дошла, сели б 
ана ишчезе, и пред њим се појави поново човек с француском брадом, који му је стезао руку и гов 
ао испод какве машине.{S} Уредник, зрео човек, са лицем жутим и енергичним, подигао би главу са 
дбрани једном лажју. </p> <p> Он је био човек који није умео лагати, те је испадао још више сме 
 буде привезан ни за кога.{S} Он је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{ 
 у атлета а женских очију.{S} Он је био човек који је могао имати великих способности и замашај 
 се њему обрати за службу.{S} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив,  
ори му девојка.{S} - Он је био врло леп човек, крупних црних бркова и очију.{S} Носио се пажљив 
енским цртама, он је могао бити још леп човек да није имао неуједначен тен на лицу, црвене бубу 
ије био је господин Јаков, омален, стар човек, који се спекао и за кога године више нису значил 
p>Анто Оштрило је волео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу прави 
} Милош се осећа потпуно срећан.{S} Јер човек није залуд увек везивао поље са љубављу.{S} Ништа 
одине, па си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, п 
воје име, да би је утешио, радости коју човек осећа кад радост чини.</p> <p> - Ах, сад тек разу 
езу, на мртвој стражи: на сваком кораку човек среће завист, бојазан од конкуренције, пакост, те 
јући лозове на свом столу.{S} - Сиромах човек... какво понижење, господо!</p> <p>Анто Оштрило ј 
прочитана у коме дневном листу:</p> <p>"Човек тако воли...{S} Уноси целог себе у тај осећај.{S} 
нђео, гледали су у нама ђавола, лопужу, човека готовог на све.{S} Борба за насушни хлеб нас ого 
од једног до другог... како да кажем... човека од утицаја.</p> <p>- А његова вереница?</p> <p>- 
 каквом горчином испуњава њихова појава човека који се са љубавним жељама приближује њиховом де 
о, г. Кремићу? - упита начелник младога човека кад га најзад пустише унутра. </p> <p>Милош се з 
, важан тренутак у односима између тога човека и те жене.{S} Он се осећа; осећа се топлина њего 
не проговори више ништа.{S} И оба млада човека продужише свој пут поред младих борова, посматра 
и враћала истим путем.</p> <p>Два млада човека, који су чекали трамвај, добацише јој неки компл 
еба за интимношћу била је обузела млада човека према девојци с којом је говорио, и он је упита  
до вечере.{S} Поред два замишљена млада човека промицали су претставници лепоте и раскоши, укус 
исли чак и на други свет и везује се за човека једном за свагда, једном за целу вечност.</p> <p 
.{S} Рад, у извесним тренуцима, забавља човека и умањује јалову борбу мисли.{S} Рад који се вол 
 потпомогнути синовима.{S} Туга обузима човека кад види ове споменике, са увек чистом и укрућен 
рата; унутра се видела два униформисана човека како распремају канцеларију.{S} Један амалин се  
х паде на Зоркина писма.{S} Сва три она човека су ћутала.{S} Али, Милош осети у дну срца да се  
остиле ове очи?{S} Је ли то лице срећна човека, који је рођен у богатој кући, коме су сви догађ 
 сунце.{S} Она је тада упоређивала овог човека, замршене косе и меланхоличног осмеха на лицу, с 
авама. </p> <p>- Где сам ја видела овог човека?...{S} У реденготу и с великим брковима? - запит 
<p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује туђој смрти и од ње прави трговину? 
 их ко не опази.{S} Преко рамена младог човека видела се глава преплануле студенткиње, затворен 
је једини донекле разумевао овог младог човека који је тражио од живота нешто више него што му  
и нагњечена, па опет она разнежи младог човека дубоко, до срца.{S} Несвесно је он упореди са Зо 
у.{S} Доња вилица поче да игра у младог човека.{S} Он покуша да себе савлада и стаде посматрати 
 божанска, затресе уморену главу младог човека.</p> <p> - Идем тамо, идем да им помогнем.{S} Мо 
то ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p>Милошу није ишло никако у главу да је то 
свим оним за чим жуди младо срце једног човека који је голих руку дошао у Београд из једне сиро 
а и Милош су знали тајну овог безименог човека, који је већ сад интересовао цео Београд.{S} Мла 
ени која је погрешила отказ љубави оног човека због кога је загазила у грех.{S} Јер жена не одв 
е стајала натрула дрвена пушка, већа од човека, пушка која је опомињала на старо доба и старинс 
ости за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су бестрага, 
 па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, то тако и 
у осећали да је то место најболније код човека. и бојећи се неспоразума и нехотичних увреда, из 
ркао с времена на време, узнемиравао је човека изненадно заголицавши врат, терао косу на чело,  
 обичним животом; она притиском збуњује човека.</p> <p>Они осташе тако ћутљиви, непокретни и ст 
ржао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледније место у  
илош ступи у собу с нелагодним осећањем човека који с обичним расположењем улази у гомилу непоз 
пун плашљиве публике, лено, са изгледом човека кога дави тежак званичан посао, и са актима пред 
 n="196" /> кришом господина Јакова као човека кога је време прегазило, трудио се, можда ни сам 
црних очију.{S} Њен поглед је привлачио човека топлим миловањем; усне су јој се црвениле, сочне 
бо висило је на раменима.{S} Све је око човека било мокро и <pb n="33" /> каљаво: било да приђе 
е рекао у корист чистог загрљаја између човека и жене било сувише, јер на њега почеше надати пр 
 и цртао му љубав, стварну љубав између човека и жене, <pb n="20" /> као чедо из царства слобод 
ћ је имао између обрва једну бору, бору човека који ради <foreign xml:lang="fr">en gros</foreig 
све то она садржи у себи, целу васељену човекових мисли, нада и планова.{S} Погледајте око себе 
т.</p> <p>Кад жена хоће да се занима са човеком који јој се допада, она уме да ућути тако да ов 
идећеш, после заноса долази доба кад је човеку потребно да заузме једно озбиљно место и да буде 
ић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замиш 
пнотисана овим открићем, она се предаје човеку против свих разлога беде која је чека.</p> <p>-  
о бакар, а природа тиха и свечана да се човеку непрестано чинило да је празник мада је био радн 
коју је волео?{S} Откуд ове тврде мисли човеку који <pb n="89" /> није доживео дане без хлеба,  
 сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како можеш рећи да 
ла наћи пуно паланачких новости, о овом човеку или оној жени које је Милош познавао, и испричат 
{S} Далеко од Зоркиних нежности, младом човеку је изгледало као да је у изгнанству.{S} Цео овај 
ала Београд у Витлејем, и певала младом човеку да је на земљи срећа, а на небу радост.</p> <p>З 
S} Они се збише и начинише места младом човеку.{S} Овај се неспретно увуче унутра наслони главу 
о се он.</p> <pb n="158" /> <p>У једном човеку сакривено је више људи.</p> <p>- Требало је оста 
а све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени то још није довољно, ја сам незахв 
а јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете моћи сакрити своју љубав и ви ћете 
та љубав и њему дође као једном обичном човеку који има право на њу и који ничим не заслужује м 
то хладно сави се око Зоркина срца, као човеку кад осети рђав знак.{S} Не размишљајући ништа и  
ек.{S} - Њиме би се исцелиле ситне ране човечанства, а угушили сви велики плодови ове огорчене  
најниже.{S} Они други, тај велики рестл човечанства, средње душе и обичног срца, они нађу без п 
же правде, ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глуми 
а кажем... ти који управљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, ос 
ку и говорио: </p> <p>- Честитам, млади човече! </p> <p>Кремићу одлакну као да му се тежак тере 
 што је случај код вас, дешава се да се човечја природа изненадно тргне, као коњ који нањуши см 
 је зависио живот два божја створа, две човечје душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се ј 
н плац, пун старе гвожђарије.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена. 
д полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{ 
д полициском блузом не сме куцати једно човечје срце?{S} И ја сам волео и имао узвишених жеља.{ 
а нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Узд 
је су, ја вам понављам, најкритичније у човечјем животу, маните се љубакања.{S} Ако пак осећате 
аљине.{S} У тихој ноћи одјекивао је бат човечјих ногу.</p> <p> - Не бој се! - први се ослободи  
ој тврђави, где је свака стопа заливена човечјом крвљу, да је није ожалошћавао звекет ланаца на 
у је био увек нов, а одело од официрске чоје.{S} Кад је говорио, смешио се и све окретао на шал 
} За једним столом, прекривеним зеленом чојом, играло је једно друштво домина.{S} За вратима је 
чом, у који је замакао своје црне нокте чокалија из Магарева.{S} Ти тренуци су били свирепо теш 
сви.{S} Госпа Селена донесе још некакве чоколаде. </p> <p> Тек дуго после тога, госпа Селена уз 
есносна.{S} Сит сам овог Београда, овог чопора крупних и ситних паса који се отимају око исте к 
о.</p> <p> - Хоћеш ли једну цигарету? - чу се један глас пред њим.</p> <p>То је био онај чича.< 
ише јој неки комплименат, али га она не чу и сави у прву споредну улицу која води ка дунавској  
душе.{S} Тек дуго после спуштања завесе чу се један пљесак руку, затим други, а за овим трећи,  
смештен у административно одељење, и он чу тежак покрет администратора и његов мргодан глас:</p 
менио администратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући рук 
самоубиством, Зорка крикну.{S} Цео свет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија д 
дног пријатељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и 
 кројачу за одело.{S} Иако није умео да чува хаљине, он је поред свих мрља и бора на њима, имао 
е бриге, страховања и нежне молбе да се чува, увек се слатко дотицале његовог срца.</p> <p>Најз 
као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, стих по стих, Кремић 
кти, ничим необлагорођавани. </p> <p> - Чувај хаљину! - викну јој Зорка кад се Љубица засмеја в 
е ли удовица или распуштеница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> < 
 пролази, и јуче не наличи на данас.{S} Чувај своје здравље, које ми је најскупље на земљи.{S}  
о, песмо моје младости.</p> <p>Поштуј и чувај моју љубав, воли моје осећаје према теби који исп 
 је ли, Зоро?{S} Негуј своју мајку, али чувај и саму себе, да се много не умориш, па да се и ти 
е око мртваца, мало говорила, а највише чувала присуство духа, те радила предано као да јој је  
 га утишавала песницом у слабине и тако чувала свечану и тужну тишину која је лебдела над овом  
ата.{S} Четири војника с ножем на пушци чували су Господњи Гроб.{S} Свет је нагрнуо да пољуби и 
 у позоришту.{S} Њено бледолико лице је чувало ону птичију озбиљност као у данима своје кратке  
оју слику у моме срцу, како ја брижљиво чувам спомене наших дана и ноћи, проведених заједно, ка 
еном, једним од оних урођених обзира за чување себе самог који не варају никад.</p> <p>Млади пе 
кве.</p> <p> - Хоћете ли доћи довече на чување мртваца? - рече му Зорка том приликом.{S} - Биће 
позивао оба друга да иду заједно на <hi>чување мртваца</hi>.{S} Богдан је био пристао, али Драг 
пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није могао наљ 
 и несносан самом себи.{S} Али се добро чувао да то Зорка не примети, јер је знао колико би је  
но стазе и цвеће.{S} Крај њих је стајао чувар, с пушком о рамену и бајонетом у канијама.{S} При 
и су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Црногорац, надзирао је општинс 
ило као свети запис, који треба пажљиво чувати, те је млади човек савлађивао узбуђење и са једн 
ко година.{S} По царинарници се причају чуда која је тада чинио.{S} Кажу да је усред лета посип 
 урезане у његову душу и живот.{S} Онај чудан осећај, помешан од среће и жалости, кувао му се у 
на њене љубави. </p> <p>- Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно 
ић је устао и полако се облачио.</p> <p>Чудан осећај му је обузимао душу.{S} Та велика соба, ка 
> <p>- Не, никада! - пресече је Кремић, чудећи се и сам одлучности свога гласа.</p> <p>Млада же 
/p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас и господина Кремића.{S} 
 Зорком је грдио њену мајку. </p> <p> - Чудим се само како си могла провести цео свој век са ов 
.{S} Ево, ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је поста 
 кога познајем, какав заслужан човек! - чудио се Драгутин.</p> <p> - Ех, није него да је... как 
 кретање њених лепих женских облика.{S} Чудио се како Зорку раније није приметио.{S} Да, човек  
орак ранијих дошљака, који нас је дотле чудио и бунио.{S} Наше мајке су биле далеко, да нас пог 
 клонуле главе и мутних очију.{S} Он се чудио промени свога друга који се тако лако решио на же 
 <p> Кад се сутрадан пробудио, Милош се чудио самом себи како је могао, на основу једног писма  
буњено и окуњише нос. </p> <p> Милош се чудио.{S} Толико је пута говорио о <title>Препорода</ti 
е Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му донела  
ead> <head>ДРАГАНА. </head> <p> Има два чудна типа у београдској младежи.{S} Има девојака које  
 дворишту је обично владала тишина, она чудна тишина гомиле која је заузета послом.{S} Цео тај  
о вода у сенци врба.</p> <p>Каква ли је чудна рука извела оба ова створа и сама им приредила са 
ој су љуске од креча и пукотине правиле чудне контуре неких крилатих животиња.{S} Долазила му ј 
зу, где жуборе бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежа 
е и ћутала, занесена и невесела.</p> <p>Чудне се ствари дешавају на овоме свету.{S} Има људи са 
 Како је живот чудан!...{S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она нес 
и, са мирисима из преоране баште и свим чудним звуцима који у пролеће долазе из разнежене земље 
амена чесма са усахлим лавовским устима чудно је одударала од ситне гвоздене ограде модерних ск 
S} Како смо ми чудни!...{S} Како је све чудно!... - мислила је она несвесно. </p> <p>Огромна и  
пару, на земљу залутали,</l> <l>Како је чудно ваше страдање!</l> <l>Уколико су ваша срца ближа  
лаве, и слику једне црномањасте девојке чудно обучене, која је била прилепљена на дувар, слику  
постељу и предаде мислима.{S} Оне су се чудно укрштавале у његовој глави. </p> <p> Он је час би 
> Мислио је на Драгутина и Љубицу.{S} И чудно!{S} Разумевао је ову препланулу девојку, пуну крв 
вет чу овај врисак, али никоме то не би чудно.{S} Илузија драме била је готово потпуна.{S} И у  
шу од реалности и неприродну.</p> <p> - Чудновато! - рече му она.{S} - Мени изгледа да смо ми и 
зрађеношћу и страначком лепотом одудара чудновато од њих.</p> <p>Лево од Реалке, иза зелене гом 
на другу кланичне <pb n="130" /> зграде чудног облика.{S} Голуждрава деца из предграђа јурила с 
руком неког тајанственог уметника, даје чудну и живописну слику која се ретко другде може наћи. 
 - Господин-Стајићу! </p> <p> - Није ни чудо, - продужи уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из  
 претрпимо ... </p> <p>На његово велико чудо, Зорка лепо прими ову новост.</p> <p>Она му рече д 
де, зјапио је као чељусти неког гладног чудовишта.{S} Око ових врата тискала се гомила света и  
њиховим прозорима.{S} Тамо где је којим чудом прозор био отворен рогушио се луксузан намештај,  
ош из турског доба, која се само једним чудом и општинском немарношћу одржавала да се не сруши. 
це падало у нервни занос и, на Милошево чуђење, појава испадала добра, а често боље него да ју  
и у њему! </p> <p> Зорка не примети ово чуђење, него се загледа у простран парк Горњег Града, г 
је узме за руку, загледа се у њене очи, чује њено име из својих уста и дише оним ваздухом којим 
сметње.{S} Господин Стајић није хтео да чује о каквом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што  
чана и досадна, али се Милошу чинило да чује туп бат неке зарђале машинерије, која лупа и окрећ 
на жена у либадету, поверљиво, да је не чује старица која је кукала.</p> <p> - Није то њен грех 
под грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте:</p> <l>Бледи ме 
, трептао онај несхватљив жагор који се чује кад се гомила изненадно ућути.</p> <p> Сцена је пр 
колаче, снег се крави, потоци жуборе, и чује се песма попаца сребренастог звука.</p> <p>Милош с 
ња!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би се доиста осмехнуо осмехом сажа 
м најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих речи; моји се радови хвале, а 
5" /> <p> - Ја те не разумем.{S} Кад те чујем да тако говориш, чини ми се да из тебе сујета гов 
 Зорка обрадована.{S} - Ја сад први пут чујем да су оне лепе.</p> <pb n="102" /> <p> - Чини ми  
га драгана.</p> <p> - Мико, Мико драги, чујеш ли ме, - крикну она.{S} - Мој глас изговара твоје 
 купина.{S} Па ипак, ти си близу, ти ме чујеш.</p> <p>Хтео бих још да ти пишем, али је и ово мн 
 савлађујући један уздах, промуца једва чујно:</p> <p> - Ви сами знате.</p> <p>Ово <hi>ви</hi>, 
ВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуди Милоша.{S} Он отво 
ато; а њихове уши се жедно напрезале да чују песму безбрижних гундеља и оних тица са три жуте п 
д кроз свет, не познавајући никога и не чујући ништа.{S} Замало још, па се пред њим почеше низа 
а се спуштао преко Топчидерског Брда на Чукарицу и савску обалу.{S} Испод вароши текла је црна  
 већ увелико била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се по 
ј анђеле, и време је брзо пролазило.{S} Чула сам кад си се вратио кући.{S} После пола ноћи, ман 
ставили своју вољу и напрегли сва своја чула, као да је њихова судбина зависила од неког трећег 
олиш, - грцала је Зорка у тим моментима чула и инстинката.{S} - Ох, Мико, хвала, хвала.{S} Хвал 
к је све ређе долазио кући, све се ређе чула његова труба.{S} О Митрову-дне он се исели одавде, 
на лаком пролетњем ветру.{S} Однекле се чула нека неразговетна песма.{S} На команди тврђаве вил 
стошене улице и влажна зима, у којој се чула само вика оног гладног пса, покварише му задовољст 
мушки глас са пискавим женским грлом, и чула се нека неиспевана песма, која садржи сетну журбу  
 сата поред твоје собе, ослушнула сам и чула сам те како рчеш.{S} Нисам те хтела пробудити".</p 
} Јер навике потпуне љубави држе душу и чула под јармом исто тако свирепим као и навике на алко 
подаје, да би послушао голу вољу својих чула, и, не надајући се, усред баханалије своје страсти 
струмената.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је ра 
 шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи, смеле и просте, нити су се виделе вер 
лаћеним орнаментима сунца које се рађа, чули су се несигурни тонови гласовира, на којем је једн 
 и расли су пролећни потоци, који су се чули како теку, а још заостали снег се превлачио црнкас 
трпезарије, заклоњене кратким завесама, чуло се звецкање сребра и чешљање карата.</p> <p> Креми 
аста тајац.{S} Доле, из туђег дворишта, чуло се да су обућарски момци свршили доручак и настави 
ерен.</p> <p> Сасвим ниско, да се једва чуло, она се обрати Кремићу:</p> <p> - Ти ме волиш?...{ 
ну, рече јој једно збогом које се једва чуло и истрча на улицу.</p> <p>Кад је изишао на улицу,  
<p>Ово <hi>ви</hi>, које се одавно није чуло између њих кад су сами, звонило је сад горко и зло 
 у соби наста мучна тишина.{S} Споља се чуло како се деца свађају око кликера. </p> <p> Госпа С 
 ових затворених станова и у ваздуху се чуло неко натприродно зујање.</p> <p>Кремић не смеде по 
Поморавља.{S} Испод грања промиче један чун; из њега се чује тенор неког заљубљеног гимназисте: 
 је осећао овде живу, бесмртну природу, чуо је њен дах, видео њено кретање, треперење, живот, р 
ледај је, Бога ти, као да је заспала! - чуо се глас једне младе жене у либадету од плаве кадифе 
сам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позоришног љубавника.{S} - Јес 
ало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је у 
е разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} Пред очима му је све излаз 
гани.{S} Пре тога, он је из њених крика чуо једино тонове који су одисали само љубављу према ње 
осиљка.{S} Па ипак, Милош ју није никад чуо да се вајка на Бога, да рокће против живота и судби 
ек који је задовољно трљао руке, кад је чуо да је једна сиротица извршила самоубиство, збуњено  
о извињавао. <pb n="186" /> Одасвуда се чуо жагор, мешао се дубок мушки глас са пискавим женски 
<pb n="197" /> гладна година, најзад се чуо часовник на Саборној Цркви како избија пет сати.{S} 
ковићу и нежно повуче Зорку тамо где се чуо глас:{S} "Ево масака!"</p> <p>Полусрушене куће Јевр 
вала је од аплауза.{S} С часа на час се чуо усклик:{S} "Писац!{S}" Али, тајанствени писац је ос 
 </p> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он 
у у дубини. </p> <p> У подземној тишини чуо се само бат њихових ногу, прекидан с времена на вре 
е, то су ствари...</p> <p>- Никад нисам чуо бурнији аплауз откако долазим у позориште.{S} Једна 
> <pb n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зор 
тапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{S} Лопте и такови су стајали на билијару  
ко прозора је растао густ сунцокрет.{S} Чупаве жене залевале су помијама ово крупно биље, те је 
сјајне еполете у првим редовима и венац чупавих глава на трећој галерији, због њега и ова музик 
а.{S} На трећој галерији се видео венац чупавих глава, које су, усхићене и радознале, буљиле оч 
ју, оне не верују никад да људи који их чупају из срца јесу они који их воле највише.</p> <p>Кр 
ш јаче.</p> <p>Кремић помисли да ће сад чути бујицу речи против мушкараца, али се Зорка била по 
 на ово слатко име које ти сад не можеш чути из мојих уста.{S} Ти ми се осмехујеш и гледаш ме с 
та сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласови другог пара, и Драгутин се приближи са  
је много...{S} Само да не будем смешан, џаба му све остало! </p> <p> Човек који познаје једну ж 
јдуке; <hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Т 
свим <hi>друга ствар</hi>... </p> <p> - Џабе је и сирће слатко, - допуњавао га мамурни Женски С 
личили на робијашке радионице, отварати џакове, разликовати вуну од памука, свађати се са тргов 
чинио.{S} Кажу да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на с 
рку у оној споредној улици која води од џамије на Велику Пијацу.{S} Зорка је ишла са још једном 
жени, да јој набије ђем на уста, па кад џаракне, како да кажем... мамузом у лево, онда: жено, н 
ли на две птице које стоје на два разна џбуна, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу н 
међу јектичавих липа и неког зимзеленог џбуња.{S} Изнад свега овога издизала се ћелава зграда Р 
е била пуна говеди.</p> <p>Извоз стоке, џелеп, само је бледа слика некадање ужичке трговине.{S} 
 је све било готово, Кремић се пипну за џеп, да још једанпут види да ли су му ту улазнице за по 
зад, он стрпа неопажено све хартијице у џеп и само на једној написа: </p> <p> "<hi>Ужице</hi>.{ 
бренастог звука.</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне 
па, кад се врати за свој сто, извуче из џепа једно писмо, адресовано на госпођицу Зорку.{S} Про 
сподин-начелниче, - одврати Кремић и из џепа извуче један превијен табак хартије. </p> <p>Начел 
S} Анђино лице било је покривено једном џепном женском марамом, зелено порубљеном.{S} Тајанстве 
 које лепше обучена, а имају само једну џепну мараму.</p> <pb n="68" /> <p>- Ено, - додаде друг 
ија Јован, раздрљених груди и поцепаних џепова на капуту, појављивао се на глас звонцета, са је 
рачити се поред фуруне, па, са рукама у џеповима од панталона и ћилибарском муштиклом у зубима, 
ресавијен табак хартије који је држао у џепу, очекивао да начелник почне да прима, али још није 
а су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на час зата 
, и све пролази... </p> <p>С ове стране џиновске реке обала је била као обријана.{S} По голој з 
Хиљаде лампиона и сијалица описивали су џиновски полукруг Београда, који је почињао од Калимегд 
ко да кажем?</p> <p>- Кад ћеш ти то <hi>ш</hi> претворити у <hi>м</hi>? - одговори му Бурмаз и  
 судбина - како би се то рекло у каквом шаблонском роману - јесте опасна за вас.{S} Узмите се н 
де му поглед на канабе, покривено црном шагринском кожом.{S} Зорка га је била изместила из сало 
 људи, ужурбана лица, ситних очију и са шајкачом на глави, људи дошли са села, <hi>боранија</hi 
 лице.{S} Пољубац паде на меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита 
 као да је хтела да испита је ли то све шала, па навикла да људе сматра за добре док се о проти 
ли, све те лепе мисли. </p> <p> - То је шала. - мислио је тада.{S} - Она је то написала лако, н 
ве више празнину ових седељки, суровост шала и лудо траћење времена.{S} Већ су се иначе духови  
Са свих страна одјекивала песма, кикот, шале, дозивање, звиждање, њакање, лајање и сви облици љ 
а час нестајало је њихове веселости.{S} Шале су бивале све усиљеније, а напорни осмеси жалосно  
у.{S} Ја сам отпочео онако...{S} Као од шале, не осећајући према тој жени ништа више од једне б 
астајали, сви четворо, терали детињасте шале, прскали се водом, гурали једно друго у реку, прет 
о друго, ишли су руку под руку, правили шале и смејали се.</p> <p>Корак по корак, па се указа и 
ачан смисао речи, да би видео има ли ту шале и ироније.{S} Кад се најзад усудио да дигне очи и  
> Али би Кремић брзо одбацио ту мисао о шали, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се доп 
</p> <p> - Милошу? - пребаци му Зорка у шали. </p> <p> Милош се осмехну и погледа је. </p> <p>  
Кремићка. </p> <p> Ма како да је била у шали, ова алузија на брак није му се допадала.{S} Али,  
пким осмехом, па му онда рече благо и у шали:</p> <p> - Ми смо заборавили да смо пошли у дрва.{ 
и му се непрестано чинило да ово ради у шали и да је немогућно да се он растане са Зорком.</p>  
и, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глуп си као били 
е, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пратио пригушен разговор 
ам нечему, - настави она, без обзира на шалу о њеним очима.{S} - И кад те волим, ја те волим зб 
 каквом предмету, већ су све обртали на шалу.</p> <p>Никоме се није гледало на образ.{S} Доброј 
 је говорио, смешио се и све окретао на шалу.{S} То ми се није допадало код њега и плашило ме з 
 да си ти тако леп.</p> <p> - Не збијај шалу, Зорка, - одговори јој Кремић.{S} - Како си ти зам 
ећи син... како да кажем... кога држава шаље на страну.</p> <p>- Кокић је стара лопужа, ама за  
> <p>- Ја те не разумем.</p> <p>- Влада шаље десет питомаца на страну.{S} Двеста педесет динара 
бичнија учтивост налаже да се сараднику шаље број када је у отсуству.</p> <p>- Не љути се, Мико 
адак бол, јер долази од наше љубави.{S} Шаљем ти најслађе пољупце и своје најнежније мисли.{S}  
ги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти их сад не бих м 
ро врло вољени, ја те волим.{S} - Ја ти шаљем моје најслађе и најдубље мисли, и желим да имам к 
 Не буди невесела, моје злато.{S} Ја ти шаљем хиљаду слатких пољубаца, и волим те више него ика 
оправити.</p> <pb n="177" /> <p> Сад ти шаљем жеље за срећна пута; пољупце ћеш наћи у својој но 
рогута једну сузу.</p> <p>"У овом писму шаљем ти нашу слику.{S} Сликао нас је Радоје поручник.{ 
ла бити у тој тихој улици чију ми слику шаљеш.{S} Ох, Милошу, да знаш како ми је понеки пут жив 
он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени кафа?</p> <p> - Гле, зар 
ама и псовкама, говорничким гестовима и шамарима, радом на интересу народа и неколицине, свечан 
ве старице, колико се видело испод црне шамије којом је била убрађена, било је суво, мршаво, по 
и од себе - нарицала је старица у црној шамији акцентујући по нишки.</p> <p>На два састављена с 
.{S} Више није било оне старице у црној шамији која је кукала чело главе покојничине, акцентују 
 нарицање једне старице, убрађене црном шамијом и с укрштеним шалом на леђима.{S} Кукњаву је пр 
си, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.</p> <p> - Не, немој!...{S} Хајдемо к 
е.</p> <p>Они су били устрчали на један шанац, у коме се било задржало нешто воде од последње к 
е се Крушчица, са остацима Карађорђевог шанца, који је надјачао столетне куле Алтоманићевог зам 
 Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови:{S} "Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - 
ију крајева Београда звонио тај досадни шапат:{S} "Пољуби је... пољуби је!...".{S} Милош се обр 
брати Зорки, као да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што пр 
их да дођу. </p> <p> - Мене је страх! - шапну Зорка и нерешљиво застаде на степеницама. </p> <p 
<pb n="185" /> бакшиш.{S} Једна жена је шаптала да је сад на њу ред.{S} Некакав сув човек, у ма 
асно као земља, убедљиво као судбина, и шаптало му:</p> <p> - Пољуби је...{S} Пољуби је!</p> <p 
 око њега, као летеће паучине у пољу, и шаптало му:</p> <p> - Куда ћеш несретниче?</p> <p>У том 
о близу Зорке, и нагнут на какву књигу, шаптао јој је слатке љубавне речи.</p> <p>У црном реден 
оја га је држала за руку и поверљиво му шапутала: </p> <p> - Хајдемо даље, даље...{S} Чини ми с 
анатској улици, коју је толико волео, и шапутало му:</p> <p> - Спасавај се... спасавај се.</p>  
о?{S} Ти си тако леп ту; ја те гледам и шапућем ти:{S} Драги и мили, мој мали Мико, Микице, ја  
у на куфер, који је поштар био метнуо у шараге, и кола се кренуше.</p> <p> Поред њега прође Ста 
н отоман од старинског турског цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног о 
д добре растовине и са сецесионистичким шарама, трудили су се да својом лепотом сакрију ову пре 
 меке завојице шаке, на оне тајанствене шаре по длану из којих се чита судбина.{S} Тај је пољуб 
ди су.{S} Луди су.{S} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад  
ле седишта државних власти.{S} Изнад те шарене земље је лупала трошна и достојанствена машинери 
 цркве.{S} Гледајући овај живи зид, пун шаренила од букове коре, млади песник помисли да су наш 
исли, и простре једну дечју хаљиницу од шареног цица на плот.{S} - То не иде тако брзо.{S} Можд 
хана је била готово празна.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних  
вала румен.{S} Све се мање обазирала на Швабе и на сељаче које их је служило.</p> <p> - Видиш,  
 много?{S} Дај пољубац, брзо, не гледај Швабе, - и ивице <pb n="205" /> њихових усана додирнуше 
 поднимио на келнерају и пажљиво слушао Швабе као да их је разумевао.</p> <p>Зорка пронађе више 
> - Не, Зорка, буди паметна!{S} Гледају Швабе... - рече јој он оштро, па видећи да ју је ражало 
 катедрама држао је предавање син какве шваље после човека чија је породица заузимала најугледн 
о друго у реку, претили самоубиством, и шегачили се на рачун смрти.{S} Али су дани били још кра 
ун Безименог Друштва.</p> <p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уредни 
 - Одлична ствар, а, Крњо? - рече један шегрт своме колеги, силазећи с треће галерије и бришући 
отајно аспирирала два сарадника и један шегрт.{S} Више етажера стајао је зидни календар, литогр 
тонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао своје црне нокте 
под дахом сунца које их је миловало.{S} Шегрти су певајући разбијали лед по калдрми и брисали и 
 Васић.</p> <p>- Хамлет је постојао пре Шекспира, он и сад живи... не само у Данској већ и овде 
настику, пушио две цигарете дневно, пио шербет и чувао се покварена женскиња.{S} Никад се није  
 мене да завађаш с мојим дететом, сорто шеретска, напоље... напоље! </p> <pb n="113" /> <p> Раз 
, са увек чистом и укрућеном кошуљом од шесетњака, увијеним брковима и намрштеним веђама, како  
{S} Теби је било лако...{S} Имао си већ шеснаест година кад си кућу остављао.</p> <p>Како је па 
је заузета послом.{S} Цео тај свет, тих шеснаест разних породица, проводио је дан радећи, а ноћ 
оловином марта кад сунце већ залази око шест сати, и мрак их је изненађивао, брз мрак који се ј 
не долази код њега, него да се нађу око шест часова, па да се мало прошетају. </p> <p>Тачно у в 
r" xml:id="SRP19100_C1.6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> ДУНАВЕ, ДУНАВЕ, ТИЈА ВОДО ЛАДНА... 
er" xml:id="SRP19100_C2.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити ш 
er" xml:id="SRP19100_C3.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА</head> <head>НА ТЕБИ ЈЕ САД...</head> <p> <hi>"3. 
er" xml:id="SRP19100_C4.6"> <head>ГЛАВА ШЕСТА.</head> <head>ВЕЧЕ СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сув 
, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и потрча да стигне једног угојеног Јеврејина.</ 
алкана</hi> две ноге дугачке и суве као шестар. </p> <p> - Ено Васића...{S} Бежимо, - рече Мило 
за собом своје ноге, суве и дугачке као шестар.{S} По црвеним очима видело се да је јутром надо 
икну Кремића, и две дугачке ноге, као у шестара, подигнуше пред њим Богдана Васића.</p> <pb n=" 
ће.{S} Тек је био <pb n="128" /> свршио шести разред гимназије.{S} У Ужицу није више било школе 
неколико знака дивљења.{S} Кад пређе на шесто писмо, Кремић задрхта.{S} Био је то нежан женски  
 Милош, тек да се нешто каже.</p> <p> - Шестог марта - одговори му Оштрило, па као продужујући  
, он спава.{S} Није ретко да који газда шета изјутра по дворишту у спаваћем оделу, док кирајџик 
ледњи пут, јер је она волела увек да се шета са мном.</p> <p>Када ми доктор рече да може свашта 
тва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом до вечере.{S} Поред два замишљена м 
ам како сунце залази, док се моје друге шетају по Калемегдану, - грмела је госпа Селена. </p> < 
тром сабљом.{S} Милош се мрзао од зиме, шетајући се по овим замрзлим обалама, али је волео више 
авила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београда весело, као да Срби 
је задах на лекарију.{S} По башти су се шетали болесници у дугим болничким кошуљама.{S} Из једн 
Ђаци, гувернанте и пензионери су се већ шетали по стазама.{S} Мијат чувар, одрастао и наочит Цр 
вао звекет ланаца на робијашима који су шетали у зазиданим двориштима. </p> <p> - Ти ниси никад 
С пијаце се Кремић упути у парк.{S} Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње,  
 један од оних профила који сретнемо на шеталишту, у железничком купеу или при чаши пива, и кој 
мучи својом празнином.{S} Ако изиђем да шетам, мене саме ноге понесу тамо на места где смо најч 
но чекао.{S} Једанпут кад је Милош туда шетао, чекајући своју драгану, спази га један жандарм,  
 не заустављајући се.{S} Млади човек је шетао с краја на крај вагона и несвесно загледао у поне 
а пуњење архиве и пијење кафе.{S} Он је шетао кроз тај ходник, загледао пресавијен табак хартиј 
е био празан.{S} Један стражар мирно је шетао пред касарном.{S} Неколико робијаша жута лица зал 
 Народног позоришта и достојанствено се шетао рђавом калдрмом.{S} - Личи му ко ждребету кашика! 
би могао, Милош је излазио у двориште и шетао сам, мислећи на Зорку, на драму коју је био доврш 
 отворене.{S} Свет је улазио, излазио и шетао се по свим кућама као по свом дому.{S} Кроз тиху  
орка се задоцнила. </p> <p> Млади човек шетао је нервозно од једног до другог угла, загледајући 
ити примљен пре а после, па је стрпљиво шетао кроз дугачак, мрачан ходник, који је служио за че 
пчидер, они приметише читав мравињак од шетача, кола, столова и корпи.{S} Плаво јутро овог ђурђ 
азе биле су јако осветљене.{S} Неколико шетача ишли су лено и полако.{S} Даље по споредним стаз 
ну, спази га један жандарм, коме се ово шеткање младићево учинило подозриво, те га је мотрио св 
и су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образовали се на железничкој станици.{S} И 
{S} И Милош је желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав сре 
нце, предавали се целом душом усамљеним шетњама и авантури.</p> <p>Љубица је била жена рођена з 
и оплакујем срећу која је прошла, дане, шетње и тренутке кад си била мом срцу најближа.</p> <p> 
ћемо се спустити Скопљанском улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - приме 
тњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас и навеле на зло.{S} Не водите ме више крив 
д је опомињала несрећну девојку на прве шетње и први пад.</p> <p> - Близу је куће.{S} Може нас  
орку, а овај на Милоша, да обнове своје шетње по обали Дунава.</p> <p> - Блато је и по чаршији, 
орка колико њихови састанци, заједничке шетње, које су чинили сваки дан, поверљиви разговори о  
unit="*" /> <pb n="44" /> <p>Ове наивне шетње, у знаку идиле, поновиле су се неколико пута не м 
које би претурио тога дана.{S} После те шетње, осећао се весео и одушевљен, као после доброг ру 
 на ципеле под пазухом, па онда на наше шетње по Малом Калимегдану и дуж Дунава, и кад се сетим 
b n="162" /> како је тешко бити без тих шетњи.{S} Кад гледам ту слику и мислим на Београд, чини 
 зна да ли ће се и ноћас вратити.{S} За шетњу са Зорком било је још рано.{S} Да изиђе у варош,  
..{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајка једва и овол 
 се утврдио прећутан уговор да излазе у шетњу, заједно с Драгутином и Љубицом, али да не иду на 
 мили, попиј један чај, па онда изиђи у шетњу са оном која те једино може волети до гроба.{S} З 
S} Назебла је у недељу кад смо изишли у шетњу.{S} Била је велика врућина.{S} Ево већ три ноћи к 
та да се познајемо, да излазимо овако у шетњу...</p> <p> - Не, не, Милошу.{S} Ове шетње су нас  
утра, ако време буде лепо, изићи ћемо у шетњу, је ли?{S} За вечерас: спавај слатко, сањај и мис 
недеље по твом одласку изишле заједно у шетњу.{S} Мада тужна због твог одласка, ја бејах готово 
 где смо толико пута излазили заједно у шетњу.{S} Надам се да ћеш бити задовољан.{S} Ево ти адр 
 сам обећала мајци да изиђемо заједно у шетњу.{S} Треба дакле да свршим ово писмо.{S} Ранковић  
је зауставио.{S} Поново започињао своју шетњу и тражио по улици да се чиме забави. </p> <p> Мис 
 се цео живот претвори у једну ову нашу шетњу.{S} Да се ништа не догађа него да идемо овако сам 
да је усред лета посипао џаковима ситан шећер по Јагодини, па се онда возио на саоницама.{S} По 
.{S} Неколико Шваба, радника из Фабрике шећера, црвена носа и сузних очију, седели су за једним 
ста унутра, донела од своје куће кафе и шећера, слала децу у бакалницу, звала ову или ону стари 
 им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практичан савет.{S} Стога је свет 
Топчидер с хладовитим уређеним стазама, шећерна фабрика.{S} Воз писну и уђе у београдску станиц 
 и употребила га за царинарницу.</p> <p>Шеф администрације био је господин Јаков, омален, стар  
ређење и загледа се поново у црте свога шефа.</p> <p>- Какве ли су страсти убледиле ове образе? 
послуша, погружен и постиђен.{S} Дочепа шешир и, заборавивши чак да пољуби своју драгану, рече  
ног неодложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумњ 
 зачуђено гледао тај црни вео, хаљине и шешир жалости, и питао се откуда те очи да падну у ту ц 
к, та црнина је била кокетна.{S} Велики шешир од црних чипака давао је њеној малој глави пуно н 
е хаљину од кадифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никакв 
и.{S} Она се брзо диже, пажљиво намести шешир на главу, прикачи га иглом за своју кестењасту ко 
але; није могао да нађе четку да очисти шешир; коса му је падала на чело, цигара га пекла.{S} А 
" /> вадила иглу из косе и скидала свој шешир.{S} Обично би јој се тада закачио један прамен ње 
 тако да се адреса види, и бацити у мој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће д 
олетњи ветар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су њего 
је мрсио косу; у руци му стајао згужван шешир.{S} Куд је после продужио, како се нашао на путу  
ио заврнуо јаку од капута на очи, набио шешир и трудио се да својим леђима заклони младу жену о 
 ућутиш, ја одох у кафану.</p> <p>Метну шешир на главу и причека да му она каже да не иде.{S} О 
о мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе плаве очи, нешто натмурен 
већ оде кући.{S} Богдан дође до <hi>Три Шешира</hi>, али га ту поднаредници салетише да попије  
т.{S} Оба пута ју је поздравио скидањем шешира.{S} И то је било све. </p> <p> Неискусан у живот 
на читавих десет корака високим дизањем шешира и гласом препуним радости.{S} Био је и сноб, али 
дрављу!</p> <p>Васић се дохвати лако до шешира, опружи своје ноге, дугачке и суве као шестар, и 
гуркати око огледала, намештајући своје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. 
ажње посматрао како један човек трчи за шеширом који му је ветар био однео.{S} Тек с времена на 
мети једну старицу у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондино 
 у цркви мога места рођења: са тророгим шеширом на глави и брадом да појаса.</p> <p>- Ја не зна 
а памет или постарији човек са тророгим шеширом па глави, како ти рече.{S} Да ли има судбине, п 
у пресавијала се на млазу сунца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упит 
ила обала, замрзла Сава, кржљаво врбово шибље по Циганлији, а иза ње: гвозден костур моста на С 
сли и урањени, слободно су скакутали по шибљу.{S} Из једне појате је режао велики жути пас.{S}  
ожалошћено срце.{S} Затим има толико да шијем.{S} Све хаљине треба променити.</p> <p>Ранковић ј 
 док сам јој помогла...{S} Гле, како си шик данас!{S} Треба сваки дан да се бријеш. </p> <p> На 
 се најзад састаше.{S} - Ти си био тако шик, мој слатки Ерице, и гледао ме заљубљено, да сам те 
воспратне зграде, с великим прозорима и шиљастим кровом, ударао је задах на лекарију.{S} По баш 
о начелник и загледа се у Милоша својим шиљастим и проницавим очима. </p> <p>- Ја нисам више у  
 мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, шиљати нос, који је сав црвен од кијавице.{S} На твоје  
а његовим уснама, послушно се предавала шиљатом перу и изражавала се, тачно и јасно у дијалозим 
 на нашој страни, као неке црне и витке шимере, које су јогунасто ишле у небо и поносно висиле  
хију," узвикнула:</p> <p>- Ју, однео га шинтер, и то полиција још трпи!</p> <p>Ови људи, који с 
рани полициски писар закопчавао је свој шињел, из дна ходника се појављивао онај бледи секретар 
 Некакав сув човек, у масном полициском шињелу, без прописних дугмади, питао је Кремића поверљи 
е јасније указивали телеграфски диреци, шипражје, плотови, вратнице, скривене сељачке кућице, ш 
очиње од краја прстију где се сви нерви шире и губе.{S} Она клону и спусти главу на наслон пред 
<p>Висок хоризонт који је почињао да се шири од београдског гребена и вишњичких брда хитао је у 
мна и сјајна маса воде, бела као никад, ширила се достојанствено између две обале.{S} Иза Дунав 
и некаквих паприка.{S} Иза другог стола ширила се карта једног дела Старе Србије, целе Маћедони 
 и полако.{S} Даље по споредним стазама ширила се црна ноћ и увијала парк у неку жалосну свечан 
је.{S} Иза те човечје беде и прљавштине ширила се Јалија, сва зелена.{S} Од ње се пуштао бескра 
о, све више.{S} Његова бела светлост се ширила постепено, те се небо указивало као неки далеки  
тамна маса воде, која се достојанствено ширила између две обале и државе, имала је нарочиту при 
 нов сок који препорађа.{S} Груди су се шириле, срца куцала слободније.{S} С кровова се цедиле  
 усиљеније, а напорни осмеси жалосно се ширили по лицу као сенке.</p> <p>Гомила путника тискала 
 лелујало се између ових црних димњака, ширило се по нашем хоризонту, смејало се свему што је љ 
е модерних скверова.{S} Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа и неког зимзе 
о кочијаша и коњских глава постепено се ширило видело.{S} Поред пута су се све јасније указивал 
 Зорка одмори.{S} Његов поглед мерио је ширину њихове самоће.{S} На истоку, један низ остарелих 
ојим сопственим болом, Милош схвати сву ширину ране коју је смрт задала његовој драгани.{S} Пре 
 белило Баново Брдо, по чијим се њивама ширио целац, заровашен само <pb n="202" /> трагом какве 
они стигоше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сив 
жевности.{S} Али сад, кад сте избили на широк колски пут, где можете јурити у каријеру, весели  
у.</p> <p>Милош је имао на леђима један широк авелок, чије пешеве је покретао лак пролетњи вета 
ве опростити.{S} И љутина се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не 
пријатељица, лака као птица, и ова ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њи 
.{S} То је био пламен њихове љубави.{S} Широка као свет, светла као сунце, моћна као Бог, она ј 
та.{S} Она нас матерински прима у своја широка недра, не додирујући чирове наше осетљивости.{S} 
анска капела.{S} Унаоколо се простирала широка, мека београдска ноћ, с великим небом пуним звез 
у Општинске Баште.{S} Пред њима је била широка пољана, Дунав, пучина од ваздуха, љубав и вечнос 
Келнер, плати!</p> <p>Пред њима је била широка црна улица с венцем немоћних електричних сијалиц 
{S} Природа је гостопримљива.{S} Она је широка и пуна незаузетих места.{S} Она нас матерински п 
вој положај биће бољи, пред тобом стоји широка будућност, која ће умети да оцени твоје способно 
ући у њих, ја видим тамну боју планина, широке облаке, талас воде...</p> <p>Млади песник не дов 
о ју је уза се сву уздрхталу.{S} Његове широке мушке груди су се дизале и спуштале једним јаким 
 лакованим ципелама, по којим су падале широке и сјајне врвице, на меком канабету, где је седео 
тежак.{S} Видећеш, степенице су благе и широке.{S} Њима су некад ишле мазге натоварене водом. < 
оје јање ожалошћено, на моје груди увек широке за тебе и тако уске за остали свет, о, свете мој 
ка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе његова 
зивао живот.{S} Тај живот... то су били широки хоризонти, вечито обасјани сунцем, где су воде т 
бистри извори, где расту чудне биљке са широким лишћем, мирисну оазу коју освежавају поветарци  
тар.{S} На глави му је био мек шешир са широким ободом.{S} Испод шешира сијале су његове благе  
д тротоара, те се прљава вода разливала широко по калдрми.{S} Али, баш тај таљигаш, тих једанае 
е сваки израз живота и отварале се врло широко, као пламен који се увеличава пре него што се уг 
ешто тешко и накисело.</p> <p>На једној широкој, црно обојеној дасци лежало је унутра нешто неп 
роз њих су се виделе старе Јеврејке, са широком пантљиком око главе, поседале по патосу и с циг 
S} Смрт његове драгане била је отворила широку рану на овим младићским грудима, али на ту рану  
 две плетенице, остављајући између себе широку белу бразду.{S} Време је било посуло по овој кос 
н видик, као над океаном, који је гутао широку траку Дунава, његова пошумљена острва, мирне бел 
на саму дунавску обалу, приметише једну широку угашену масу, из које су избијали пламени језичц 
етање, треперење, живот, разумевао њену широку филозофију безбрижности и заборава; осећао се и  
ead>БАНКРОТИ</head> <p>Наш Универзитет, широм отворен свима редовима народа, био је увек верна  
 гимназију у Београду и права у Паризу; широм му била отворена врата каријери у дипломатији и н 
S} Осећао је да он треба да се јада, да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну с 
ко га и не задржа.</p> <p>Врата су била широм отворена.{S} Кроз њих је било нешто тешко и накис 
 послу. </p> <p>Врата од архиве су била широм отворена.{S} Густ облак од дуванског дима је лебд 
фаном него су само врата и прозори били широм отворени.</p> <p>Друштво се посади за један сто.< 
смо разговарали искрено, никад им нисмо широм отворили своје срце; док с другима тек што смо пр 
о и коректор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрач 
и лист.{S} Све је готово.{S} Остаће три шифа слога за понедељак.</p> <p>- Нека причекају, сад ћ 
ектор <pb n="19" /> прегледајући шиф за шифом, а администратор, који је био свршио обрачун с пр 
и пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала прек 
и, ужичка чивијо, да нама у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>М 
 више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај назив ч 
ушорено село, где се јасно распознавала школа и судница.{S} Овде онде видели су се радници, људ 
тематика, голо теоријско знање које нам школа даје.{S} Али то није живот.{S} Колико има људи ко 
ноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским пословим 
да се њој одаду.{S} Све су их давали на школе.{S} Синови ових људи мрка погледа и огрнутих капу 
ем је имао да захвали за свршетак своје школе, за књижевну репутацију, за своју драму и за све  
гова љубав са једном ученицом Учитељске Школе,<pb n="21" /> девојком иначе симпатичном, али без 
ло обично пред вече.{S} Љубица је после школе силазила кући и узимала са собом Зорку под ма как 
а добра старица, са два разреда основне школе, умела је писати онако како говори, оним лепим је 
угао <pb n="75" /> до Дорћолске основне школе, где ју је Милош обично чекао.{S} Једанпут кад је 
оту.{S} Достојанствен, као глумац старе школе који прави трагичну мину и декламује, овај човек  
 уредник.{S} - Ви сте тако рећи јуче из школе изишли.{S} Сад сте се отресли лекција и испита, а 
ед гимназије.{S} У Ужицу није више било школе, те је седми разред продужио у Београду. </p> <p> 
у како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају 
видела док сам још била у Вишој Женској Школи, и ово сад са тобом... то је готово све. </p> <p> 
чили су како је ко могао, и по свршеној школи школи трчали су у државну службу да се што пре до 
успех сигуран.{S} Видите, то тако иде у школи, на табли, то је доктрина, математика, голо теори 
} А дјецу је тешко ухватити... или су у школи или у игри.</p> <p> Милошу се стеже срце.{S} Осет 
 пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не ступивши у колосек службе и гра 
} То је био човек из народа, без велике школске спреме, али учтив, пажљив и приступачан.{S} Сво 
 и опасним полусазнањима.{S} Дружење са школским друговима, ране лектире, двосмислене фразе и н 
ијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао да крије у какав врбљак д 
сећао се себе и у најсрећнијим часовима школског живота, часовима школског излета, кад се морао 
пустили ниједан час на Универзитету.{S} Школу није био свршио, јер био је млађи од Богдана и Ми 
у осећајност.{S} Кад је девојка свршила школу, отишла је из Београда у неко село близу Петровца 
 путу Дубровник - Београд.{S} Свршио је школу на време, иако не са гласом одличног ђака.{S} Пис 
, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пре него што доб 
или, јер сте сачували здравље, завршили школу кад и како треба.{S} Већ досад сте стекли лепо им 
ерени.{S} Ранковић се спремао да заврши школу, а Љубица да оде кући и види колики ће мираз доби 
ција.{S} Због те немарности није свршио школу, иако су његови другови већ отслужили војску и до 
ако да излазиш кад хоћеш, јер си свршио школу...{S} Не љути се; ми ћемо ипак изићи.{S} Ја иначе 
е потсмева мојим песмама; деца не иду у школу, те су по вас дан у пољу.{S} Мала Добринка већ по 
не хартије.{S} - Један легат за основну школу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S}  
le>... како да кажем...легат за основну школу...{S} Пијан је као Рус.</p> <p>Баш сад то пишем.{ 
љивој соби, где су пет пера резигнирано шкрипала по читав дан, Милош је провео две године, боје 
 није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пругама.{S} Дуги шетни возови образов 
ивеним светлилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се  
.</p> <p>Зорка застаде.{S} Спољна врата шкрипнуше.{S} Неко пређе претсобље у два корака и закуц 
 пута рекао.{S} Ево сад, требам још две шлајфне да испишем али не могу да мрднем.</p> <p> - Мор 
о су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које су се, исписане, измицале испод пера као  
мпарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> <p>- Још једна кратка вест? - рече он, поп 
асвим друкчији.{S} Један ватрогасац, са шлемом на глави, стајао је поред врата и мирно гледао ш 
се виделе црне силуете лађа и дирека на шлеповима.{S} Један задоцнели пароброд промицао је поре 
ма који су га познавали још као дечка у шлофроку, те се повукао у дно кафане и преко једних нов 
укла нека мокра слама и остаци воденога шљама.{S} Тек од железничког насипа, који везује Кланиц 
<p>Лево од Реалке, иза зелене гомиле од шљива и ораха, у једној правој улици, која води на Стар 
е, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пустиња, п 
ови, вратнице, скривене сељачке кућице, шљиваци пуни плавог воћа, а за њима се пружале жуте кук 
ма, који се спрема за поновни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава  
а, у којој су се зелениле старе познате шљиве, чинила му се да се у њој човек не може да окреће 
вни испит.{S} Шљиве су рудиле по младим шљивицима.{S} Сагорела трава се белила.{S} Однекуд је п 
у у блузи од кадифе са шеширом од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он  
ифе, на глави имају мали шешир од црних шљокица и, на први поглед, немају никаквих особености.{ 
у, која је личила на поцрнели никал.{S} Шљунак се беласао.{S} Једна група збијених врба указива 
лилом.{S} Под њиховим ногама шкрипао је шљунак.</p> <p>Кад стигоше на обалу, они се пустише без 
 сад ћу ја...{S} Хоћете ли још по један шнит?{S} Боље ће се спавати, - обрати се уредник Кремић 
цу слатког од јагода, чашу свеже воде и шољицу црне кафе, али му је грознице нестало као руком  
од црних шљокица како замаче за угао ка Шондиној фабрици.{S} Он позна госпа-Селену.{S} Мислећи  
еси.{S} Сад се мајка случајно опржила о шпархерд... </p> <p> - Озбиљно? </p> <pb n="77" /> <p>  
 младог песника у раду и показаше му да шпиритус није убио животињицу и да још све није свршено 
ртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње.{S} Реч по реч, 
таде је пушити грицкајући.</p> <p> - А, шта велиш?...{S} Биће... како да кажем...<hi>нечег</hi> 
ни Савет!" </p> <p> - О! </p> <p> - Да, шта сам оно хтео рећи?...{S} Не мислите да је ова ваша  
"Пољуби је... пољуби је!"</p> <p> - Да, шта би радила? - поново је упита Милош и погледа је јед 
лас уредник и сарадник.</p> <p>- Па да, шта сам јутрос добио! - чуди се фактор.{S} - Ово од вас 
 бунца, јер је у ватри.{S} Јадна мајка, шта ћу радити без ње.{S} Ах, Мико, како ми је тешко.</p 
Београду.</p> <pb n="139" /> <p> - Ама, шта ради мој Микић? - упита га један од она два пропала 
head> <head>НОЋНИ ВОЗ</head> <p> - Ама, шта је теби?{S} Ти изгледаш... како да кажем... као аве 
е и грчила се нервозно. </p> <p> - Ама, шта ти је, Зорка? - питао ју је млади човек још забрину 
!{S} Ах, Мико, понеки пут кад сам сама, шта бих дала да долетим к теби, бар само за тренутак, д 
вако не можемо продужити.</p> <p> - Па, шта треба да радим?</p> <p>Зорка се горко осмехну као д 
ора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У гомили која не пише има м 
{S} Увек мора да нешто фали.{S} Најзад, шта мари.{S} Нико те ваљда не познаје овде.</p> <p>- Не 
наника, који ће га упитати: како ти је, шта ти је?{S} Ишао је из кафане у кафану, али, као за п 
уни неко четврти.</p> <p> - Куку, сине, шта учини од себе - нарицала је старица у црној шамији  
 и питала се изгубљено:{S} "Куку, сине, шта учини од себе?{S}" Лице ове старице, колико се виде 
ну, како је мени... <pb n="188" /> али, шта ће рећи свет, оне ситне комшије које једва чекају д 
ити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се познајемо, да излазимо овако у шетњ 
добрих детаља и сигурног стила.{S} Али, шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да пре 
ао око примања се удвајао тиме.{S} Али, шта то мари!{S} Послужитељи тако дају цену сваком акту  
би.{S} - Ми се не можемо узети.{S} Али, шта то мари.{S} Ми ћемо се волети и против тога.{S} Ја  
је моја мајка и жели ми добра.{S} Само, шта ћеш... она је таква.{S} Треба да се свађа, ако не б 
ачуди се Милош.</p> <p> - Па мој Микић, шта се чудиш!{S} Бога ми, њему добро упали.{S} Жена му  
 престати бити жена.{S} Милошу, Милошу, шта могу да радим?...{S} Ја нећу да живим без твоје љуб 
гословен час кад си ми пришао...{S} Ух, шта је ово?</p> <p>Зорка крикну.{S} Једно куче са дугом 
.</head> <head>РУЖА И ТРН.</head> <p> - Шта је госпа-Селени данас? - забринуто упита Кремић сво 
а притисне кваку на вратима. </p> <p> - Шта ми је било да то мислим? - говорио је Кремић у себи 
имао храбрости да даље пође. </p> <p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио  
мамуран од последње пијанке. </p> <p> - Шта га дирате? - бранила је Милоша ајнлегерка, вижљава  
, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мајке и њених пријатеља? - пита 
<p> - Чини ми се, на полици. </p> <p> - Шта на полици?{S} На каквој полици, кад је нема? - сикт 
 - Моја мајка брзо задрема...</p> <p> - Шта то мари.{S} Нећете бити сами.</p> <p> - Ви не знате 
е чини да први пут сад кад...</p> <p> - Шта сте застали?...{S} Хајдете напред! - чуше се гласов 
 да се отресе овог пијанства.</p> <p> - Шта ја ово радим! - прекоревао је он себе у тим тренуци 
имају за предмет једну љубав.</p> <p> - Шта ти сад недостаје? - упита га она.{S} - Ти имаш мест 
потресла несрећа ове девојке.</p> <p> - Шта мислите о њој, о Анђи?{S} Да ли је осуђујете?</p> < 
 и родитеља несрећне девојке.</p> <p> - Шта ли је могло окорети срце овог човека да се радује т 
лагошћу у гласу и замисли се.</p> <p> - Шта бисте радили? - запита је Милош, а шапат се понови: 
 једно друго положено у води.</p> <p> - Шта ти мислиш о себи, Милошу? - упита Зорка, посматрају 
е су се држали још скептички.</p> <p> - Шта велиш?{S} Није рђаво?</p> <p> - Сиже је наш, а нов. 
 ствари легну на миран начин.</p> <p> - Шта је нама вечерас! - рече он.{S} - Умири се, Зоро.{S} 
врло бледа и корачала уморно.</p> <p> - Шта је теби? - упита Милош забринуто. </p> <p> - Ах, ни 
е десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то десило?</p> <p> - Млада!...{S} Девојка?{S} Ка 
примећивао је поново Ранковић</p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје друго 
ош, и љубио ју је у врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе 
олико речи... - осмели се новинар.{S} - Шта се то десило?</p> <p>Извините ме за један тренутак. 
тета, - обрати Милош пажњу Васићу.{S} - Шта чини луда лакомост!{S} Погледај те очи задивљене и, 
- говорио је један човек у Милошу.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си  
б, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то мени причате! - прекиде га уредник.{S} - То с 
ца које је шибало са прозора. </p> <p>- Шта ради г. Стајић? - упита га поново начелник и заглед 
око њихове посвећене персоне. </p> <p>- Шта је ново, г. Кремићу? - упита начелник младога човек 
лучити да је напуни мастилом. </p> <p>- Шта ли је мислио радник који је правио ово перо? - прем 
 против свих.{S} Требало је...</p> <p>- Шта: требало је!...- чуо се други човек, рапавији и себ 
 шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче свет.{S} Он говори и овако свашта.{S} Ко 
а каже да јој се ту не допада.</p> <p>- Шта ти овде фали?{S} - Упита Милош.</p> <p>- Овде је ка 
ће, навике, па и сама природа.</p> <p>- Шта ће бити после десет година? - питао се он.{S} - Хоћ 
 чврсто као у гвожђа ухваћена.</p> <p>- Шта си ти њој?...{S} Муж?{S} Не.{S} Вереник?{S} Ни то.{ 
сматрају себе за центар света.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га 
је се волимо и живимо заједно.</p> <p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет 
лафон, и срце лупало узбуђено.</p> <p>- Шта је ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја 
пао кроз овај одушевљени свет.</p> <p>- Шта си се ти... како да кажем... тако замислио? - изнен 
одлучан утицај на његов живот.</p> <p>- Шта да радим? - питао се он.</p> <pb n="158" /> <p>У је 
д је први пут ушла у ову собу.</p> <p>- Шта сам знао да радим, - извињавао се Кремић.{S} - Треб 
 га погледа зачуђено и запита:</p> <p>- Шта значи тај дубок уздах?</p> <p>- Ништа! - насмеја се 
 али гласом сасвим промењеним:</p> <p>- Шта? ...{S} Самоубиство? ...{S} Једна радница? ...{S} И 
ћно, па он свршава филозофију?</p> <p>- Шта то мари... како да кажем.{S} Зар у нашој дипломатиј 
ару.</p> <p>- Баш и да је заборавила... шта мари извинити се и затражити мараму слободно и отво 
една празна реч!{S} Куд могу да идем... шта могу да радим?{S} У другој служби чека ме све ово,  
, која се још понајбоље држала.</p> <p> Шта има у цвећу да нам оно тако буди успомене и изазива 
питао лекара? </p> <p> - Ах, лекара!{S} Шта они знају?{S} Данас ми препише плаву водицу, а сутр 
> <p> - Ех, ех, млади хипохондристе!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у ма 
Ех, Милошу, како је то било могућно!{S} Шта бих радила с мајком?{S} Који би човек трпео ову жен 
 Ја то нисам заслужио, веруј ми! ...{S} Шта би тек радили да сам им тражио нешто више?</p> <p>- 
е осмехивало се осмехом сажаљења!...{S} Шта би рекао мој отац, да вас чује, Кремићу?{S} Он би с 
ма и тражити неге код туђе мајке?...{S} Шта ће мени Београд, она очајна борба <pb n="174" /> то 
узимала:</p> <p> - Куд ћу поново?...{S} Шта ће бити са мном... с нама?...{S} Докле ћу се потуца 
понуди своју руку и нешто да ваља...{S} Шта су бољи од мене они који се помажу, којима су нађен 
сенки од врба.</p> <p> - Три сата...{S} Шта ли она ради? - питао се он. {S}Јунско сунце је свир 
и у дипломатији и на Универзитету...{S} Шта га је натерало да остави све то и пристане да се пр 
о да назебе!{S} Била је увек здрава.{S} Шта јој би наједанпут да падне у постељу?{S} Али, не тр 
драгану чим му више не буде требала.{S} Шта јој ти сад можеш помоћи?{S} За тренутак је спасти о 
афију метнула сам више моје постеље.{S} Шта ме се тиче ако је ко види.{S} Успели су да нас одво 
нешто више?</p> <p>- Е, моје дијете.{S} Шта ћеш... тако је то!{S} Треба трпјети!</p> <p>- Треба 
им, да ће ти се милити наше огњиште.{S} Шта ме се тиче да ли ћеш бити богат или сиромах, славан 
а се у име моје одричеш твоје среће.{S} Шта да радим?{S} Кажу да је Бог добар и правичан.{S} Ал 
Ми идемо стално путем к нашој срећи.{S} Шта нам овде недостаје?{S} Још мало, па ћу ја имати сво 
си адвокат, свој газда, богат човек.{S} Шта ћеш овде, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што н 
ица се спрема на пут, а ја ти пишем.{S} Шта ти могу написати?{S} Ти знаш све.{S} Изненадно, ја  
е ово мени!{S} Као да сам још деран.{S} Шта сам ја то сањао?{S} Богдан Васић је писао дневне ве 
ажем... можда је женска имала право.{S} Шта све може бити с Ранковићем у Лајпцигу!{S} И затим.. 
 месец дана буде премештен у Ваљево.{S} Шта је од тога доба било између њих двоје, ја не знам.{ 
е ти волиш исто <pb n="220" /> тако.{S} Шта нас се тиче сиротиња и други свет.{S} Ти ћеш видети 
ин ће однети ово писмо у твоју собу.{S} Шта ти радиш?{S} Ти си у кафани... јеси ли пијан?{S} Ла 
с Срба.{S} Загледај у нашу историју.{S} Шта ко ради, ми се селимо.{S} Откад се зна за нас, ми л 
љство, пошаљите ми вашу фотографију.{S} Шта још има ново?{S} Поздравите Кремића много и кажите  
агледати кад нас види руку под руку.{S} Шта ће рећи ова мала паланка, коју не потреса никаква с 
она није једина добра жена на свету.{S} Шта је ово са мном?{S} Јесам ли ја толико остарео да са 
ога старијег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети пома 
<p>- Шта нам овако недостаје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да 
дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу 
дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња, кад нам љубав нуди зелену оазу 
инито.{S} - А Кремић?{S} Како је он?{S} Шта ради његова драма?{S} Ништа ми не пише.{S} Не дајте 
 чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју драму...{S} 
аје, Зорка?{S} Шта нас се тиче свет?{S} Шта маримо хоће ли он знати да се волимо или не.</p> <p 
е, и мислила: </p> <p>- Куд они иду?{S} Шта бива с њима?...{S} Нико не брине за њих, и други пр 
ко?{S} Је ли могућно оставити Зорку?{S} Шта ће она рећи?{S} Па <title>Препорода</title> и госпо 
и сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} Остао си дошљак, 
е <pb n="182" /> једном мора доћи.{S} А шта вас се тиче, најзад, шта мисли овај или онај.{S} У  
ла! - пребаци он себи кад се сети свега шта је мислио, и љутито диже завесе с прозора, да би ви 
 отури брзо и стаде гледати да му се да шта друго, боље.</p> <p>Како и пси траже нешто више од  
 се на постељу.{S} Тада је покушавао да шта чита.{S} Очи су му пажљиво прелазиле с реда на ред, 
о Драгутину о њеном паланачком укусу да шта црвено прикачи на своју тоалету, а ни Драгутин није 
да предњачи његовим мислима и да погађа шта му треба.{S} То је био живот какав је Милош сањао з 
ишете искрено и из срца.{S} Ви знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје,  
, никад ја нећу моћи прекорети те ни за шта.{S} Ја видим из дана у дан јасније твоју вредност.{ 
ао луда кућа.{S} Ко се није могао ни за шта употребити, тамо је слат.{S} Канцеларија се налазил 
лу за писање.{S} Кремић није имао ни за шта да се брине.{S} Зорка је умела да предњачи његовим  
бе.</p> <p>Зорка је бледела и очекивала шта ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сироти 
им мушког поштовања.{S} - Готов сам, ма шта о мени мислили, да одем не само из вашег кварта, не 
</p> <p>Милош се маши у џеп, да нађе ма шта чим би се забавио и отерао ове црне мисли.{S} Он на 
о ће њој бити.</p> <p>И да би учинио ма шта за њу, да би јој дао колико толико задовољстава, да 
 играјући се њоме, тражио је по мислима шта је хтео рећи.</p> <p>После оног тешког утиска који  
ти?</p> <p>Кад се већ почне са питањима шта ће бити после десет година, човек заборавља на најо 
} Одакле се дизала ова женска глава, на шта су га опомињали ови прикривени уздаси и речи, сређе 
помешаном од среће и бола.</p> <p> - На шта мислите, господине Милошу? - упита га Зорка тихим г 
рију која јој се допада.</p> <p> - А на шта мислите ви? - упита је Кремић.</p> <pb n="40" /> <p 
} Људи имају посла, - разумеде мајка на шта Милош мисли, и простре једну дечју хаљиницу од шаре 
 цица, са шарама које нису личиле ни на шта, он је читао једног од наших покрајинских приповеда 
еме кад је дан овако леп.{S} Не знам на шта ме ово потсећа.{S} Пролеће је, а мени се чини час д 
Међутим, код госпа-Кате ниси се имао на шта пожалити...{S} Бар да имаш једно канабе!</p> <p>Мла 
 у исти мах, одлучне.{S} Овај деран зна шта хоће.{S} Он нема десет пара да купи овај колач који 
Погибе храбар војник!..."</p> <p>Ко зна шта би било од њих да им није било <hi>деце</hi>.{S} Ог 
во мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати 
ди.{S} Ни тамо намештај није био богзна шта, <pb n="122" /> али се Кремић био навикао на њега,  
м улицом.{S} Шетње ради...</p> <p> - Па шта ће рећи комшије? - примећивао је поново Ранковић</p 
S} Ја бих њему револвер...</p> <p> - Па шта ми Бог да!...- допуни неко четврти.</p> <p> - Куку, 
 одговори Кремић замишљено.</p> <p>- Па шта ти мислиш... како да кажем? - поново упита Богдан.{ 
 њега самог и он се запита:</p> <p>- Па шта је та жена?{S} У чему је она другојачија од осталих 
ead>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>НАПРЕД ПА ШТА БИЛО!</head> <p> - Не, немој, мајко, назепшћеш!...{ 
S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Млада жена га је гледала очи 
ине и правила се поново да марљиво чита шта има на продају и ко је умро.{S} Али би њена глава п 
о.{S} Јак човек не <pb n="208" /> слуша шта ће рећи свет.{S} Њему завиде, сумњају у њега; напуш 
 била отпочела лов на мужа, чула је све шта су говорили Милош и Зорка.{S} Она се побоја да јој  
ква девојка... пфуј, не знаш још ни где шта стоји у кући. </p> <p> Кремић осети једну оштру неп 
и, несносан ми је... и чак измишљам где шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите  
ситне комшије које једва чекају да виде шта, да би могли оговарати...</p> <p>- Шта ме се тиче с 
лош је обијао прагове свуда где се може шта наћи да се заради, али је на свима местима наилазио 
загледа се у њене добре очи и запита је шта да ради.</p> <p>Тек је био месец дана откако су се  
 позив, остављен сам себи, посматрао је шта се око њега ради.</p> <p>Кујна у којој га је остави 
вљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим. </p> <p>Речи глумичине су падале у мртву  
вљаш световима и човечанством, научи ме шта да радим..."</p> <p>- Ах, остави, Богдане, то су ст 
 примедбе.{S} Свет неће хтети да разуме шта се крије у нашим срцима.</p> <p>Кремић је често пут 
 жена погледају очи у очи.{S} Не зна се шта ће искрснути.{S} Све зависи од ма какве ситнице.{S} 
илош пође у Банатску улицу, питајући се шта ће тамо бити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
о је крај.{S} Ја дајем све, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </ 
 овог париског питомца.</p> <p> - Знате шта, - обрати се он опоро своме уреднику, пошто га прођ 
 ти знаш, Милошу, како је мени тешко, и шта не бих дала да бих те могла волети слободно.{S} Но. 
коју годину па може свашта бити...{S} И шта је она имала од живота?</p> <p>Родила се овде, удал 
и ви ћете ову жену компромитовати.{S} И шта онда долази?{S} Ви ћете бити или обичан човек, па ћ 
 који су пушили у врху ходника, да види шта има.{S} Један блед секретар, с похабаним канцеларис 
мршава девојка и отрча да види треба ли шта женама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ајног метала, а човек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка 
асића.</p> <pb n="210" /> <p> - Знаш ли шта је било са Љубицом? - упита Васић Милоша, сав блаже 
 тобом.{S} Ја је разумем, жалим је, али шта ја могу!{S} Ја те волим.{S} Ово је јаче од мене.{S} 
} А овај Београд је шарена гуја.{S} Али шта ћеш!{S} Послови... </p> <p>Кад му је плач мало умин 
сваки напосе лупао је главом да измисли шта ново чему би се довече смејали.{S} Тако је Васић пр 
S} Ја вас обадвоје волим...{S} Дајте ми шта са ваше трпезе.</p> <p>Зорка се брзо умири.{S} Би ј 
ећа на крст мојој мајци.</p> <p>Пиши ми шта ти сад радиш.{S} Пази на тај кашаљ, бар из љубави п 
ћно.{S} Хтео је да се врати, да објасни шта је хтео, да покаже своје право, да се позове на слу 
де на ништа за другог.{S} - Нека говори шта ко хоће!{S} Ти си мој вереник.{S} Ти си мој вољени  
ете.{S} Дошла сам само да видим е да ти шта требам.{S} Прилегни још мало.{S} Уморан си, моје ди 
томе.</p> <p>Кремић не хтеде испитивати шта је даље било са Зоркиним очухом.{S} Није је хтео ви 
кој од тих персона слободно је написати шта хоће у границама учтивости, адресујући <pb n="29" / 
.</p> <p>Ова стара жена могла би понети шта боље од јевтиног порхета.{S} Овој девојчици треба д 
, нека тако буде.{S} Ми ћемо заборавити шта се између нас десило...{S} Али, шта нам смета да се 
к бити под надзором.{S} Мора се тражити шта боље, је ли, драгане?...{S} Ја те љубим у мислима п 
после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су се навикли на келнера који их је с 
цну и ућута као да се није могла сетити шта треба да каже.</p> <p> - Хоћу... немај бриге... чим 
радом тога дана, плану, па и не мислећи шта говори, рече:</p> <p>- Тешко ономе коме ти будеш же 
 тога махне и глође перо, измишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p> 
имак.{S} Кремић га подиже, не гледајући шта је; метну га на сточић и поче читати писмо.</p> <p> 
не могу да мрднем.</p> <p> - Море, пиши шта било.{S} Све изгледа паметно... како да кажем... ка 
ео друкчије!...{S} Нажалост, теби немам шта да оставим... ништа друго до неколико избледелих пи 
нају довољно, и затим...</p> <p> - Знам шта хоћеш да кажеш . . . ја сам дошљак.{S} Остало је ка 
а ће Милош рећи даље.</p> <p> - Ја знам шта је сиротиња, - продужи млади човек, и осети како му 
еприлике и тешио је: </p> <p> - Не знам шта је госпа-Селени.{S} Богами ти се дивим како је трпи 
олим тебе такву каква си.{S} Ја не знам шта је савршенство лепоте.{S} Многе жене које је цео св 
ме је исисао.{S} Често пута већ не знам шта да пишем.{S} Чини ми се да сам једну ствар сто пута 
немој, мајко, назепшћеш!...{S} Да нисам шта заборавио? - замишљено рече Милош и окрену се око с 
ба да стигнем пре Љубице и да јој кажем шта ће рећи ако је мајка успита где смо били. </p> </di 
<p> - Шта ће бити?{S} Како да јој кажем шта осећам? - мислио је он.{S} - Какав ћу изгледати у њ 
му и сад рече:</p> <p> - Деде, да видим шта имаш?</p> <p> Цвеће је било свело и промрзло, али К 
баченији кут.</p> <p>- Ја сад тек видим шта сам радио, - мислио је он.{S} - Ја сам радио као де 
, ја хитам да га се отарасим.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да 
ј Дунаву, Милош је разговарао са Зорком шта ће да обуче.{S} Имао је један леп пепељаст костим к 
 он верио?</p> <p>- Око врбе!{S} Зна он шта ради... како да кажем.{S} А и ја испрва нисам веров 
вој глави се вртело.{S} Није разазнавао шта се око њега догађа.{S} Чуо је неку страшну лупу.{S} 
заједно са возом.{S} Он није разазнавао шта је то.{S} Било му је пријатно да је тако посматра и 
ш је <pb n="166" /> несвесно упоређивао шта су други радили у овим приликама, испадао особењак  
у. </p> <p> Милош је радознало очекивао шта ће наћи у тим писмима.{S} Читао је једно за другим. 
и, стајао је поред врата и мирно гледао шта се око њега дешава.{S} Глумци су се пресвлачили.{S} 
верљиво и озбиљно.{S} Већ је заборављао шта се догађа напољу, да ли је лепо време и има ли кога 
оји је служио за чекаоницу, и размишљао шта ће рећи кад га пусте унутра. </p> <p>С начелником с 
о љубављу према њему.{S} Он није поимао шта значи изгубити последњег сродника, изгубити мајку и 
нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по своме челу занес 
 кафане и преко једних новина посматрао шта се ради.{S} Али га људи брзо приметише и стадоше га 
ач у десној руци, бесвесно је посматрао шта ће се десити.</p> <p>Мајка и ћерка су се гледале та 
читао целу страну, а да га је ко упитао шта је прочитао, не би умео ни речи рећи.{S} Његове мис 
<p>Кремић се био замислио и није слушао шта му Зорка говори, па продужи гласно своје мисли:</p> 
о у овој великој страној вароши и видео шта је оставио напуштајући своју кућу и завичај.{S} Пож 
више у свом раду, турски посланик добио шта да ради... сви су добили по нешто, само новинар кој 
 свој поглед устрану и по памети тражио шта је хтео да каже, али се његов поглед приковао за бл 
 су добро.</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо, - чуо се дрхтав глас првог позориш 
о говорио:</p> <p> - Нисам никад мислио шта је на теби лепо.{S} Јесу ли то твоје очи, твој глас 
ој шешир. </p> <p> Милош је дуго мислио шта ће и коме ће да пише.{S} Нико га од ових радника ни 
напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је он урадио.{S} Кремић је већ с пуно пажње посматр 
 је био човек кога је живот рано научио шта је то <hi>ја</hi>.{S} Изнад свега, уздизало се то < 
ли, брзо би измењали поздрав, тек да ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p>  
 да се повлачи по хартији, па ма писало шта било.{S} Мисли су испадале бледе, речи незаокругљен 
 Живео је за данас, и није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потр 
у засебне клупе: ви, дошљаци, да видимо шта ви знате!</p> <p> - Не, мој драгане, не рачунај уве 
 није знао...{S} Никад није био начисто шта је радио тога дана.</p> <p>Сећао се само неких поје 
> <p>Нови бесмртник није био све ни чуо шта му Богдан каже, али на помен његове драгане, он пот 
 да за једну криглу пива протуре у лист шта ко хоће.{S} Ја знам да сте ви частан човек.{S} И ба 
ебало се борити сваки дан да деца имају шта јести.{S} Кад се ручало, морало се бринути за вечер 
обу.{S} Хоћу да ти пишем много, да имаш шта да читаш.{S} Села сам на једну фотељицу - ти је зна 
теница?</p> <p>- Чувај се да не добијеш шта у мираз.</p> <pb n="70" /> <p>- Јеси ли јој преглед 
мам никакав, ја имам тебе, и ти ме учиш шта је то.{S} Ја не тражим правилан грчки нос, лице бел 
нико није рекао.{S} Очекивала је да још шта дође.{S} Али, кад Милош не проговори више ништа, он 
ђе да потражи мајку.</p> <p>- Је ли још шта дошло, мајко? - упита је он кад је нађе.</p> <p>- Н 
а по соби, као да се питао: није ли још шта заборавио, и изиђе за Зорком.</p> <p> Милошу се ниј 
, али брзо одмахнем руком и рекнем:{S} "Шта ја ту могу!{S} Нисам жена!{S}" Али, понекад, кад је 
 руке к небу и управља питање Богу:{S} "Шта да радим?" - како да кажем - рецитовао је Богдан Ва 
 хладној електричној светлости.</p> <p>-Шта ли сад она ради? - питао се Милош.{S} - Тако сама.. 
рору Арнаута?{S} Остало ми је...</p> <p>Шта!{S} Па да цео број испадне патриотски! - крикну адм 
орите му да сам вам ја то казао.</p> <p>Шта ме се тиче! - одговори му Кремић мрзовољно.{S} - Не 
уздах који би му затресао груди:</p> <p>Шта је теби, Милошу?{S} Ти ниси добро?... - упитала би  
 да кажем... обухватити: главни генерал-штаб, васпитање и...</p> <pb n="8" /> <p>- Шта ви то ме 
 су им радо позајмљивали кад им затреба штагод: какав суд или нешто шећера, који грош или практ 
због неколико украдених коза.{S} Остала штампа, суревњива на <pb n="9" /><title>Препород</title 
у изгледу ни због таште славе да се име штампа у новинама, већ је требало продужити што нека та 
е освоји публику.{S} И сад, кад се број штампа у дванаест хиљада примерака, у чему има много Ми 
римицао крају.{S} Прва и четврта страна штампала се увелико.{S} Стајић је био поручио криглу пи 
- Хоће ли бити још чега? - упита фактор штампарије Патриоту, кад му узе и последњу шлајфну.</p> 
<p>Редакциски шегрт, сав црн по лицу од штампарске боје, приђе уреднику и запита га брзо, не пр 
ишљавајући шта друго за незајажљив кљун штампарске машине.</p> <p>- Како је неблагодаран овај п 
воје собе и крупним басом надјача тутањ штампарске машине.</p> <p>Његово црвено лице помоли се  
започео престонички живот поред прљавог штампарског шегрта и са ђувечом, у који је замакао свој 
вратима је спавао Љуба Чап, наслоњен на штап и чешући се у сну по потиљку.{S} Поред прозора су  
ложног посла.</p> <p>Кремић узе шешир и штап, па изиђе из канцеларије, а нико не посумња да се  
д оркестра се појави капелник.{S} Његов штапић описа један кратак лук по ваздуху, и оркестар за 
 новине су висиле за вратима, обешене о штапове.{S} У келнерају је спавала јадна чупава глава.{ 
Тамо амо стрчали су изнад њихових глава штапови и кишобрани, прикачени уз какав куфер.{S} Воз с 
тавимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком торбом на леђима, лутамо по  
 кад пензионер остави новине.</p> <p>Са штапом под пазухом, Кремић узе <title>Препорода</title> 
и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су шкрипали на свима пру 
 волео Драгутиново друштво, јер је овај штедео његову осетљивост, опраштао Милошу ако би се зат 
 пределе.{S} Они раде <pb n="171" /> на штедећи себе, предајући се цели своме послу, поштујући  
, ма и вољене.{S} Људско презрење, које штеди ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима 
савета.{S} Нарочито ми је препоручио да штедим снагу.{S} До виђења, мој анђеле. <hi>З.</hi></p> 
 мираз, које је дао на приплод тамошњој штедионици с условом да му за ту суму гарантују чланови 
ве, више немате шта да очекујете.{S} Не штедите ме, ја умирем сутра. </p> <p>То је било најлепш 
 у месецу да не буде истеран у интересу штедње.{S} Ту је постао бесплатан сарадник <title>Препо 
Неколико бродарских момака намештало је штек за локалну лађу између Београда и Земуна.{S} У аге 
ат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p>  
да је хтео сузбити тај шапат.</p> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад 
 - грдио је Милош свога пријатеља.{S} - Штета је да се губи време кад је дан овако леп.{S} Не з 
а, то би била... како да кажем... грдна штета.{S} Ето, ми смо били најбољи другови, а ја... пар 
/p> <p> Љубица је хватала ове моменте и штипала Драгутина тако <pb n="74" /> чврсто да се овај  
ле кроз народ, обучене у мушко одело, и штипале се са првим који им приђе.</p> <p> - Чини ми се 
 масе биле су цвет београдског друштва, што излази сваким даном предвече и шета се овом улицом  
 од њеног струка, и бела свилена блуза, што је овлаш оцртавала благо развијену бисту у девојке, 
с скрши и уздигне.</p> <p>- Али, Зорка, што се ми више кријемо, све ће наша љубав бити слађа, и 
<p> - Ходи овамо, слободно, лоло једна, што си ме уплашио.{S} Ходи да ти дам мало хлеба.{S} Де, 
 ноћ, широка и млака, мила и наклоњена, што се изливала на њих двоје као балсам живота, претвар 
еба? - прекиде га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Ос 
де га уредник.</p> <p>- Па, што цицера, што гармонда, још осам стубаца.</p> <p>- Осам стубаца!  
и тако јасно трасиран пут свога живота, што се предаје весељу у природи, не мисли на оно одакле 
а тобом као ваздух изнад усијаног крша, што се бели преда мном.</p> <p>Нема ничег довољно јаког 
 те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не разуми <pb n="191" /> ме 
 руже, стављао на прозоре тешке завесе, што дају тајанствену полутаму, пунио собе раскошним ваз 
а драгана.{S} Јеси ли задовољан, драги, што сам те урамила у злато?{S} Ти си тако леп ту; ја те 
таја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови састанци у <hi> 
т сунчевих зракова правила је у белини, што је са истока долазила, чаробне обале, предгорја и о 
те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и коју ми  
1" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампањем и сузама.< 
добра и зла, између дужности и страсти, што им допушта да живе <pb n="90" /> без борбе и пораза 
је смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава нас и цеди нам  
радозналости учини је најзад несрећном, што бива увек при свим дубљим истраживањима кад она има 
ма на старо лањско лишће, суво и бледо, што се пресијавало из сребра у злато; а њихове уши се ж 
снуо се не знам ни ја куд, само далеко, што даље, са тобом, са мојима... и још којим пријатељем 
уо се не знам ни ја где... само далеко, што даље са тобом, у живот истине и правде.</p> <p> - О 
 с тобом.</p> <p>Ја сам здраво и добро, што и теби желим.</p> <p>Кад се изгубио онај неваљали в 
але од бледоликих образа, и грубу кожу, што му је долазила од расе која је водила из дана у дан 
ли чине нешто заједничко, једну целину, што је већа ма од кога појединца и заслужује да се за њ 
 јула.</hi> </p> <p>Опрости ми, Милошу, што ти још опширно не писах.{S} Почела сам писмо, али ј 
 дана:{S} "Ах, како ми је тешко!{S} Ах, што су неправедни према мени!{S}" Иначе ћеш бити налик  
 волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, ја ћу мислити да ј 
алим него ти.</p> <p>- Па кад ме волиш, што ме нећеш за жену? - опирала се Зорка.</p> <pb n="95 
утеши, али... </p> <pb n="134" /> <p> - Што су ти деца! - понављао је онај чича већ сад кроз пл 
 се таласала испред прозора. </p> <p> - Што ти је песник! - прогунђа Љубица, која се у дну собе 
уши је осећао сласт и љутњу. </p> <p> - Што је нема... зашто се толико забавила? - гунђао је у  
све ово, па можда и још горе!</p> <p> - Што не идеш мало кући?{S} Тамо је планина....{S} Како д 
 као у чиче, светле и влажне.</p> <p> - Што су ти деца! - понављао је чича.</p> <p> - Пиши ми м 
јао један млади пар и плакао.</p> <p> - Што су ти деца! - благо их је тешио чича и сам савлађив 
 А кад мислите да отпутујете?</p> <p> - Што пре! - одговори Кремић суво.</p> <milestone unit="* 
други човек, рапавији и себичнији.{S} - Што је учињено више се не да изменити.{S} Зар се можеш  
ћ показа руком као да броји новац.{S} - Што те више нема у <title>Препороду</title>?{S} Наврати 
а нарочитог.{S} Зорка је била жалосна - што је природно, и молила га да је за тренутак поштеди  
.. каже, није могао одбити... </p> <p>- Што мени не понуди нико ништа? - оте се нехотично крик  
- Па ово чекање са службом?...</p> <p>- Што?{S} Шта мари!...{S} Како би иначе довршио своју дра 
не ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и чак измишља 
"54" /> у други крај, далеко од мене... што даље, да се више никад не видимо.{S} Бар ћемо сачув 
а уђе у тај тренутак.{S} - Још је рано; што не спаваш? ...{S} Ево имаш једно писмо.</p> <p>То ј 
ик и дао оглас.{S} Да га само видиш!{S} Што је чизма... како да кажем.{S} Читаву повест развеза 
 То нисам знао.</p> <p> - Боље је...{S} Што ме тераш да ти причам о томе... </p> <p> - Али, Зор 
, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних напора и смртоносних 
ајку и рече:</p> <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим. 
сти испричао то осталим сарадницима.{S} Што је најгоре било, овај репортер, вичан новинарским к 
није га се тицало шта ће бити сутра.{S} Што би добио новаца, брзо би потрошио на дуван и добар  
го више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој љубави, драгане, јесте што  
 ми досад никад није споменула брак.{S} Што се пак тиче мене...</p> <p>- Ах, ви сте два бедна с 
ове канцеларије је био Анто Оштрило.{S} Што су га звали оштрилом, нико није знао.{S} Отац му је 
{S} Већ смо неколико година заједно.{S} Што према мени... или бар према Зорки нема ових обзира  
знићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како да кажем... чека?</p 
врат и у лице.{S} - Шта ти је данас?{S} Што се бојиш?</p> <p>Он најзад успе да је превуче преко 
подиђе кад само помислим...</p> <p> - А што? - упаде неко трећи - Боље то него да се трује.{S}  
остало од старе демагогије. </p> <p>- А што?{S} Можда је жена заборавила да понесе мараму од ку 
сте!{S} Шта мислите тек доцније...{S} А што нисте ишли сад у мају кад није било никаквог посла! 
вега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и стрпљиво га чекало да се врати 
ник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би лупио по челу, по св 
јим благим очима, плавим као парче неба што се види са мога прозора.{S} Ја љубим и твој мали, ш 
 треба решити.{S} Обично, она се решава што се рука пружа за боље парче хлеба, за слађу ствар,  
м види јасно плодове свога дела и ужива што је његов живот неузалудан.</p> <p>- Али, то је живо 
ачке куће, он је био наследио, од свега што му је кућа некад имала, понос и љубав према солидар 
рује се у сопствену врлину.{S} Од свега што тече остаје само спомен без сумње више него леп, и  
 оштар прекор.</p> <p> Он се сети свега што се десило вечерас између његове драгане и њега.{S}  
чиновничке породице.{S} Није било свега што је Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није 
ло је нечег озбиљног, поноситог, нечега што се наслеђује, остатак неке јаке и енергичне расе.{S 
 ти у њој више припадаш.{S} Нема ничега што нас раставља, обзира шта ће рећи свет...</p> <p>Мла 
 да што више види од овога, свега овога што је био давно заборавио а што је ипак ту стајало и с 
 говоре о љубави.</p> <p>Од свега онога што је било између њих вратило се само нежно држање исп 
а тренутка одрекла свега, одрекла онога што јој је било накнадило цео њен дотадашњи живот, прав 
 и добро срце, био је готов да од онога што има даде и другима, али би устао љуто као вучица на 
ћутљиви, непокретни и стрепећи од онога што ће им донети идући минут.{S} Оба млада створа беху  
ање за бољим, за срећом, нецењење онога што се већ има у руци; она је понекад покрет оног пса и 
чег наивног, неодлучног, дечјег и онога што постоји у физиономијама извесних људи за које се ка 
ја лежи сад у мртвачком сандуку и онога што још једино може очекивати од тебе... да јој не испу 
мић је покушавао да разуме смисао онога што је читао, али су очи узалуд прелетале преко наштамп 
а оставе настрану, за доцније, до онога што су хтели да сакрију једно од другог.{S} С речи на р 
будућности која нам прети, упркос онога што сам ти рекао, упркос свега најзад.</p> <p>Млада жен 
ородица, и живот и смрт.{S} И због тога што си далеко од мене, ја жалим и оплакујем срећу која  
- И кад те волим, ја те волим због тога што си, што ћеш бити, за будућност које сам ја жедна и  
 духа.{S} Он ју је волео само због тога што ју је волео.{S} И он јој је искрено говорио:</p> <p 
 n="191" /> ме рђаво: није то због тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства  
адних које су још болније баш због тога што се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа н 
ја и башта му се допадале баш због тога што су тесне.{S} Изишао је у ходник и посматрао кроз на 
и створио.{S} Ја те волим баш због тога што ти не рачунаш, што ниси као друге жене...{S} Иначе, 
 на жалосне ствари.{S} То је само стога што те волим.{S} Сутра, кад будем у твом наручју, све ћ 
орављено.{S} Остаје ми само дубока туга што знам да сам занавек одвојена од ње.{S} Драга мајко, 
је радио брзо и нервозно.{S} Хтео је да што пре сврши свој посао, па да се одмори.{S} Болесно ф 
ог раног детињства.</p> <p>Он пожеле да што више види од овога, свега овога што је био давно за 
воје шешире.{S} Младићи су их журили да што пре буду готове. </p> <p> У том се нагло отворише в 
јзад да изиђу заједно тек из бојазни да што Јелица и Драгутин не примете.</p> <p> - Али, не на  
 у позоришту.{S} Нико није покушавао да што каже или запљеска.{S} Као окамењена, лица су била у 
 Окретао се по соби као да је тражио да што није остало од његове синоћне бесмислености.{S} Да  
а услугу кад би им ко отуда затражио да што послушају, и по троје трчало у бакалницу за тамњан  
е. </p> <p>Добро... добро, гледаћемо да што пре ухватимо министра.{S} За недељу две дана биће с 
стрпљење на путу своје судбе и журбу да што пре стигне своме циљу. </p> <p> - Једног дана сешћу 
пствене идеале, да се хладе и хитају да што пре сврше школу и добију своје парче хлеба.{S} И пр 
ба је одјекивала од пољубаца.</p> <p>Да што не би приметила госпа Селена, Зорка је и сама позив 
 месечно.{S} Љутила га је само неправда што је тако отпуштен, цинички као покућар.</p> <p>Дисао 
еличине, која се још сада осећала горда што је била жена једног среског капетана, Зорка се љуба 
азумети да ја не радим из рђавих побуда што хоћу да сам твоја жена?{S} Ох, како је слатка и сам 
сти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{S} Непримећено, они би доби 
, тако напуњеног себичношћу и бригом за што бољи комад хлеба, низале се пред њим и квариле му б 
им од оних тамних унутарњих предосећаја што нас боцну у извесним тренуцима.</p> <p>Једна мува п 
г дана по један реферат.{S} Срећа твоја што је господин Лукић управник, иначе...{S} Иди ти, бра 
брост и уздање у себе оне гомиле сељака што су с трешњевим топовима и голоруки јуришали на оне  
и гонила је напред, као уморног војника што подиже марш на јуриш и гони га у смрт или победу.{S 
пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се време променило, те су могли неопажено да избегн 
о боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што Милош одлази из Београда и допуштала Зорки да излаз 
старинском поњавом, била му је баш мила што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авли 
гура нас на непознати пут судбине, сила што нам приређује смртоносне катастрофе, да нам после п 
ке куће?{S} Каква ли је то фатална сила што станује поред наше воље, побеђује је, и гура нас на 
 <p> - Теби је зима.{S} Што ниси обукла што топлије?...{S} Треба да се пожурим.{S} Поздрави Вељ 
и рад и зачуђено гледали у ватрена кола што су хуктала пред њима.</p> <p> Поред сваког сумњичењ 
је су гајили према овим двема девојкама што су их чекале.{S} Они су осећали да је то место најб 
6" /> ти људи долазе у Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су 
ности која лежи на државним чиновницима што завијају зелене табаке, преврћу дебеле ишпартане књ 
м овако без слике.</p> <p>Неколико дана што им је било остало до растанка провели су што се мог 
ести, немаштина и злочинства, као слана што убија цвеће које је изникло у времену и у месту где 
.</p> <p>- Шта ли тек чека оног блесана што седи поред њих, ако га улове за мужа! - прогунђа Ст 
стала црно згариште, а ово мало мештана што се још овде задржало разишло би се <hi>по свијету</ 
је по зиду.{S} Погађала која је то жена што је личила на Милоша, обучена у српску ношњу, са теп 
злази у варош, интересовала се да сазна што више појединости о њему, и знала је да је прошле је 
S} - Још јутрос се наљутила на касапина што јој није дао парче које је хтела, па је љута цео да 
ришне маске.</p> <p>- То је цела истина што си рекао, - умеша се Милош, који је дотле ћутао.{S} 
, вртео се на столици и грдио Драгутина што га још нема.{S} Овај ведри мајски дан који је дошао 
а није имала против мене и да је срећна што ме види тако близу поред себе.{S} Ја јој тада рекох 
руке око врата и рече ми како је срећна што је толико волим и да је треба добро да негујем, дај 
 заболело.{S} Да знаш колико сам срећна што те знам да си мој и да је моја ова љубав коју ми да 
а у постељи.{S} Али, ја сам тако срећна што сам с њом изишла овај последњи пут, јер је она воле 
 шта могу потрошити. </p> <p> - Ехе, па што онда волите да сте богат? - умеша се Љубица. </p> < 
ту где није требало изнићи.</p> <p>- Па што се свет сели?{S} Што он не види зло које га... како 
у која га је обузимала поред свег добра што му га је Зорка чинила, али се он не поправи, јер не 
ји пољубац. </p> <p>Као бенгалска ватра што мења обичан изглед ствари, тако је Зоркино присуств 
ако мислим на тебе.{S} Не грди ме сутра што сам мислила на жалосне ствари.{S} То је само стога  
м као заливен и гледам да се извучем са што мање трошка. </p> <p> У том тренутку Милош је изгле 
лучно.{S} Најзад одмахну главом, написа што је хтела и, смешећи се, обрати се Милошу: </p> <p>  
> <p> - Штета...{S} - Рече јој, - штета што прекидамо шетњу сад кад је најлепша.</p> <p> - Мајк 
менима, не само због морала, већ заиста што су то два разна појма, две разне ствари, као јести  
д се све мења.{S} Између нас нема ништа што нас раставља.{S} Само нас смрт може раставити.{S} А 
S} И тако се смешила, не говорећи ништа што би могло покварити одушевљење њеног драгана. </p> < 
да ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног  
по улици, интензивну боју његовог лишћа што се под зрацима пролетњег сунца претвара у мрку, и о 
е ништа.</p> <p>За мене је велика утеха што је моја мајка отишла на онај свет помирена са мном  
један једини, од оних дугачких пољубаца што ти волиш.{S} Ах, мој Мико, колико те ја волим!</p>  
. </p> <p> - Баш у томе је наша кривица што смо ми хтели необичне ствари...{S} Управо, ми смо х 
а:{S} То је долазило само као последица што су ту, једно поред другог.{S} Већ ју је желео да је 
ла прилепљена на дувар, слику са колача што је купљен на последњем вашару.{S} Обузимало га неко 
мска ружа, као вила, бела као онај снег што је падао с неба тако тих, топао и детињаст.{S} Крем 
вим законима нечег општег, целог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега. 
уши, они су често пута долазили до оног што су хтели да оставе настрану, за доцније, до онога ш 
ловце мираза, погађа љубавника, грешног што прима, ма било у виду позајмице, новац од своје дра 
 тако срећна.{S} Срећнија сам него икад што сам досад била.{S} Можда ме растужује баш ова велик 
 што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорку изнео на глас.{S} Он је био дао себи  
м, једва су се назирале замишљене главе што су џеџале пред начелниковим вратима.{S} С часа на ч 
ак мирна, јер ја знам, поред свега, све што сам радила у животу било је да усрећим и утешим сво 
ља за собом, повлаче се у успомене, све што не разумеју мисле да је противу њих управљено, мрзо 
ић би зацело исцепао завој.{S} Али, све што је долазило од Зорке он је поштовао као неки фетиш, 
 да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p> <p> - Не, ти немаш п 
оја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти си близу мене.{S 
а код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S} Ти си ми дала све  
, окружени историјом и вековима.{S} Све што је људско и привремено губило се из њиховог домашај 
ругог.</p> <p> - Заклињем вам се да све што се збило нисам намерно извео, - одговори Милош, и г 
тебе волети.{S} И сад ми се чини да све што се десило пре тебе био је само један сан.{S} Ти си  
нцем талента, и његово срце бије за све што је добро и високо </p> <p>Да се не би више ломио у  
вну репутацију, за своју драму и за све што је било лепо у његовом животу.{S} Достојанствен, ка 
о као дете које пружа своју руку за све што угледа: своју играчку или месец.</p> <p>До овог тре 
 срећан.{S} Та је срећа позлаћивала све што његово око угледа.{S} Своје задовољство изражавао ј 
амо у сну тражити.{S} Ти си ми дала све што једна жена може дати, али...{S} Понекад, овако кад  
знам да ме ти волиш, јер си ми дала све што може једна жена дати љубљеном човеку.{S} Али, мени  
ој судбини.</p> <p>Зорка је удесила све што је могла да свом драгану заслади живот поред себе.{ 
овољство; она му баци још, и најзад све што им је од мрса остало; куче је слатко јело и захвалн 
и знате за шта живите.{S} Јер то је све што нам од живота остаје, по неколико тренутака песничк 
ртију, можда и против Милошеве воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио 
о краја и осетио нужност да раскине све што га везује са Зорком, пред њим би се раширио таман а 
 догађаји са важношћу, потцењује се све што је за једну периодску повишицу ниже и чији чланови  
бунда, дијамантска грана, тепелук и све што је било њено и тако тесно везано за њену младост, о 
раве вредности за рад, који су дали све што се од човека тражи, па ипак нису успели и отишли су 
паметан човек.{S} Скупо сте платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте с 
у их умети помоћи.{S} Ја ћу им дати све што имам, јер мени не треба ништа.</p> <p>Он притиште г 
ју мисао.{S} Твоја мила слика прати све што радим, све што мислим.{S} Иако си тада далеко, ти с 
ани да жели отићи на страну, видети све што је добро код великих народа, раширити своје знање,  
и столицу, па је петица ту; учинити све што се од човека тражи, па је успех сигуран.{S} Видите, 
а каква девојка.{S} Имали су у кући све што им треба.{S} Према суседима су се држали на оној бл 
е био увек сан мога живота, да имам све што живом човеку треба да бих могао радити.{S} Како мож 
p> - Видиш, Зорка, ја код тебе имам све што ми треба... све што сам могао само у сну тражити.{S 
 жена горко.</p> <p> - Да заборавим све што се десило између нас; да вам останем искрен пријате 
 поред себе.{S} Млади човек је имао све што му треба.{S} Његов посао на драми одмицао је необич 
и на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љ 
.{S} Твојом љубављу ти си ми вратио све што ми је живот узео.{S} Никад, никад не кажи ми више д 
и се од ње, мислио је на њу, памтио све што је код ње нашао и веровао да је боље зна него све ж 
емамо десет пара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушава 
.{S} Његови зраци миловали су нежно све што додирну.{S} С високог неба, прошараног још само по  
добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад за први пут, кад се ова изнен 
тренутка, он је веровао да је добро све што је желео, да је тачно све што је радио.{S} Али, сад 
о, као кад неко меће на једну карту све што има, па продужи:</p> <p> - Ја те преклињем, ако те  
дминистратора на телефону, пошто чу све што је хтео, прекиде везу и, весело трљајући руке, стад 
и Зорка упитно.{S} - Дакле ти кидаш све што је између нас.{S} Како сам те ја другојачије замишљ 
 не вреди богзна шта, али то је још све што имам и чиме могу располагати.{S} Моја последња воља 
 чивије.{S} Давно је навикао да га грде што је пореклом из те вароши на гласу.{S} Али се запањи 
а колача у изобиљу и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама сре 
слободу и светлост.</p> <p> - Нека буде што буде! - рече он у себи, и изађе из канцеларије не г 
 је позвао и Драгутина, да друштво буде што веће.{S} Овај се дао дуго молити.{S} Најзад је прис 
ме тренутку било му је свеједно да пође што раније или да се врати кући, па се чак не би ни про 
ерберска љубавна писма.{S} Бунило га је што нико није хтео да оцени његову праву вредност, која 
p> - Љуби ме увек, Милошу.{S} Истина је што овде пише.{S} Срце нема бора...{S} Имај храбрости,  
жао.{S} Хоћеш ли му опростити ако те је што увредио?</p> <p>Она ми одговори:</p> <p>-Да, он је  
а карту.{S} Хвала, драги.{S} Мило ми је што ти се допада тамо.{S} Ах, да знаш, моја радости, ка 
м радост његовог успеха; пријало јој је што је осећала да ту има нешто и њене заслуге.{S} Та др 
<pb n="170" /> такву каква је, волео је што је осећао да је она његова, да њему припада, да је  
Е СВЕНУЛИХ МИМОЗА.</head> <p>Сувишно је што законодавац прописује казну за прељубу.{S} Незакони 
е речи чиниле су две уљудне физиономије што су, задубљене, висиле изнад плаветних шлајфни, које 
 њих нема ни сенке љубави.{S} Брак није што и љубав...{S} Ах, Зорка, не говори ми више о њему,  
 осећам увређена сама собом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна 
лом у почетку за љубав Стојана, а после што их је мрзело мењати и тражити шта друго.{S} Они су  
елела да ме ти утешиш.{S} Па опет, боље што ти ниси засад овде.{S} Ја не бих сад, поред свега,  
} Морам ти признати, Милошу, да је боље што ти ниси овде за ово време.{S} Имала сам могућности  
 ја радим, тај свет којем дајем најбоље што имам...{S} Да, доиста, ја чујем око себе пуно лепих 
 облачењем, љутио се на дугме од кошуље што се није могло да закачи; псовао чивутског бога врвц 
ње, засађено око пута.{S} - Оставите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S}  
е буним у твоме култу мртвих; извини ме што не видим твоју црнину, јер је моја љубав бацила вео 
/p> <p>Мој драги Миле,</p> <p>Извини ме што сам те толико оставила без новости и појединости.</ 
 моја мајка!{S} Молим те, извештавај ме што чешће о стању болести и не плаши се.{S} Веома те во 
лету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада жена је ишла брзо.{S} На њој  
оду чији се карактер нагиње према ономе што је право и лепо, а мирне црте откривале би му душу  
овек се не пита: да ли шта остаје ономе што је поред њега.{S} А то је погрешка.{S} То ствара ов 
аможива, ја говорим само о себи и ономе што ме боли.{S} Лакше ми буде кад ти се овако изјадам.{ 
ред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, те се сав баци на посао, на 
ражио: да осети како иде напред к ономе што му је потребно, к ономе што тражи цела његова душа, 
 нису смели прозборити ни речце о ономе што су осећали.{S} Због тога одоше да се играју писама. 
дина брига била да се распитују о ономе што се десило:</p> <p> - Ко је то?</p> <p> - Шта се то  
гог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... н 
гог којечега.{S} Ти си најлепше у ономе што ми је живот дао.{S} Од дана кад сам те познала... н 
во додаде: </p> <p> - Ви сте узрок томе што је грдите.{S} Није вас стид да своје дете називате  
атно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па онда, баш и то место, горе него и ј 
оно је прво... а увече, оно је последње што видим.</p> <p>Да знаш како је леп рам у који сам те 
ујање једног пријатног нестрпљења да се што пре примакне своме циљу.{S} Он је видео јасно да је 
а ко шта не примети, и трудили се да се што пре уклоне.</p> <p>Срећа је за њих била што се врем 
 школи трчали су у државну службу да се што пре дочепају бела хлеба и <hi>двадесетшестог</hi>.{ 
и ватром задовољства, и он је, да би се што боље са њом познао, шаљиво упита:</p> <p> - А мени  
завиди овој срећи своје ћерке и жали се што она не може тако исто да изиђе и живи животом младо 
моје добро, јер се она плашила да ми се што рђаво не деси.{S} Остало је све заборављено.{S} Ост 
 ја немам више од 24 године, а чудим се што моје косе нису седе.{S} Моје срце је постало једна  
 платили све што имате.{S} Заборавићете што сте пропатили, јер сте сачували здравље, завршили ш 
чито, ја Вас лепо молим да ми опростите што сам Вас толико времена оставио без новости о себи.{ 
олу у Тузли.</p> <p>- Бога ми, гледајте што више.{S} Немамо ништа гармонда...</p> <p>- Колико в 
 жалости у нашој љубави, драгане, јесте што ја морам разумети све више тешкоће које искачу пред 
{S} Задовољство које она ту осећа јесте што ствара задовољство љубљеном човеку.{S} Ви нећете мо 
шта више да кажем.{S} Луда сам од среће што ћу те видети поново.{S} Знаш ли ти добро колико те  
е беснео против старе госпође, тим више што је није могао ничим спречити у њеном материнском пр 
 себи понављао да је ова љубав најлепше што му је живот дао.{S} И ова жена, код које је љубав з 
се дешавају међу позлаћеним стубовима и што ништа не утичу на задовољство и светковину присутни 
 својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто стално и непром 
емогућ, онда је наша љубав грешна чак и што постоји; ми смо већ били грешни кад се зачињала у н 
асића.{S} Трчите тамо...{S} Само брзо и што више појединости.{S} Ствар је важна...{S} Слагачи ч 
 и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одређеног пријатеља и поз 
ара, а хоћемо да имамо све што видимо и што нам се допадне.{S} Да, сви ми покушавамо да их доби 
лог, нечег што измиче човечјем разуму и што је савршеније од њега.</p> <p>Уздаси загушеног дивљ 
 потресено: </p> <p> - Ја се дивим себи што волим лудо, против свих принципа, против здравог ра 
 ову изненадну потпору.{S} То нису људи што им трче у помоћ, то је снажан живот ствари који вес 
не у исти мах.{S} Физиономије оних људи што излазе из воза, вукући свој куфер:<pb n="246" /> ти 
их лутака, љутином цигаре казнити груди што траже одмор и присилити перо да се повлачи по харти 
 желео да се ова подземна шетња продужи што више, бескрајно.{S} Осећао се сав срећан, ту дубоко 
а неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независно од нас.</p> < 
их од урођеног стида према голотињи или што оне не воле одвише прецизне слике стварности?</p> < 
к помисли да су наши стари право радили што су таква места бирали за храмове својим боговима.</ 
или преко баштованџиница, и заобилазили што више само да дуже остану насамо.{S} Тада би се пона 
ти бар моралну срећу да смо све учинили што је до нас стајало.</p> <p>Срећан израз се избриса и 
p> <pb n="85" /> <p> - Јесте ли свршили што имате? - упита уредник Милоша после једне почивке.  
 си ти велики.</p> <p> - Али, мене боли што то и други не виде, то... моје праве способности, п 
ла.</hi> </p> <p>Драги Милошу, не мисли што ти ја не пишем тако често да те заборављам или да т 
кротку.</p> <p> - Ах, Зорка, опрости ми што сам се некада устезао да те назовем својом женом.{S 
<p> - Ти ме волиш?...{S} Ах, опрости ми што те то питам још и данас, јер ми је потребно да ми т 
 јуче разумео како треба.{S} Опрости ми што не могах задржати бујицу моје љубави, те наруших тв 
Ја те љубим из свег срца.{S} Опрости ми што те сад запостављам.{S} Теби увек искрена</p> <p> <h 
Милошу, мој драги Милошу.{S} Опрости ми што ти више не шаљем пољупце.{S} Ја сам искрена, ја ти  
ла мом срцу најближа.</p> <p>Опрости ми што те буним у твоме култу мртвих; извини ме што не вид 
 шта ме стаје да покушам!</p> <p>Извини што морам да прекинем ово писмо.{S} Комшинке ме непрест 
 Ја сам учинила све да моја смрт начини што мање ларме.{S} Ако моје тело нађу, учинила сам да м 
о капије, и војници се зауставе, срећни што могу да предахну, а коњ клисне пред њих и разигра с 
аве никакав догађај.{S} Ово мало ствари што имам не вреди богзна шта, али то је још све што има 
јег брата и потпора млађих.{S} Шта мари што не могу више стварати?{S} Ја ћу умети помагати, и м 
па у новинама, већ је требало продужити што нека тајанствена сила, усађена у душу, није дала на 
<head>УРАНАК.</head> <p>Не треба жалити што се губе неки наши обичаји.{S} Место њих долазе нови 
бом.{S} То није што ме ти не волиш нити што ми твоја љубав није довољна.{S} Твоја љубав је тако 
тављеном:</p> <p> - Ви ћете ме извинити што излазим раније...{S} Тиче се једног неодложног посл 
а ће се навратити после подне и учинити што може, али се унапред извини да се не уме наћи у ова 
p> <p> - Треба свршити... треба свршити што пре, - понављао је у мислима, и припијао се уз ову  
вршен... треба свршити... треба свршити што пре.</p> <p>Кремић запали свећу.</p> <p>Он се био п 
ах.{S} Он се мало прибра, и пун радости што је слушао како избија час дугоочекиване победе, пох 
агледа се у ону нејасну лопту светлости што се видела кроз прозор и трчала заједно са возом.{S} 
захвали тој дубокој другарској оданости што је у том тренутку разумео да се ова новост јако кос 
, Миле, на мој бол, разуми ме и опрости што ми је у мом срцу вечити растанак с мојом мајком теж 
убице.{S} И тада би силазили, не марећи што су се спотицали по јендецима и рупама од отврдлог б 
нђа као онај његов колега у царинарници што купује лозове Класне лутрије:</p> <p> - Сиромах...  
</hi> дао сам још јутрос, да би слагачи што више одмакли.{S} Ово мало вести израдио сам већ ода 
и неку безазлену радост и лакоћу у души што се решио да посети своју породицу. </p> <p>Тога дан 
 ближа.{S} Мени би било врло жао да јој што криво учиним.{S} Па ипак, ја не поимам: откуд то мо 
а.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ју је он волео <pb n 
ерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је сва мука да се <hi>ум</hi> сликује  
, 2. јула.</hi></p> <p>Драга Зорка, тек што сам се скинуо са воза, осећам потребу да се с тобом 
на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, они се ћутке одвоји 
ћу те ја посути.{S} Вода је тазе... тек што сам је донијела са чесме.{S} Само да оциједим ову Д 
агрли главу своје драгане. </p> <p> Тек што млади човек одвоји усне са Зоркиних уста, кад се на 
ога духа у слаткој несвести сна.{S} Тек што му сан додирне трепавице, а једна појединост из жив 
нктом његове задовољене страсти.{S} Тек што би изјутра отворио очи, већ су се његове мисли роји 
заједно са Љубицом и Драгутином.{S} Тек што су се њих двоје вратили из вароши.{S} Драгутин ће о 
 отворили своје срце; док с другима тек што смо проговорили коју реч, а ми се заинтересујемо за 
ом одсуству.</p> <p> - У Маћедонији тек што није плануло, а Паја једнако пије, господин Васић с 
су тако говорили једно другоме, али тек што би успорили ход, опет би њини кораци били дужи и бр 
S} Било му је јасно да је овај капелник што седи на узвишеном месту због њега; због њега и цела 
се претвори у широк бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и измен 
 они су сви осећали један исти бол, бол што су се одрекли онога за што би јуче главу положили.{ 
ок бол који тишти, бол што је тако, бол што се ту не може ништа помоћи и изменити.</p> <p>У тим 
и љубављу.{S} - Ја осећам један жив бол што те у овом часу не могу да загрлим и упијем се сва у 
д мога здравља, главни разлог.{S} Морам што пре отпутовати из Београда, ако хоћу да не чиним зл 
и читао Хиљаду и једну ноћ, уздисао сам што немам какво Аладиново кандило, а доцније... неколик 
иће да га развеселиш.</p> <p>Здраво сам што и теби желим.{S} Овамо нема великих новости.{S} Да, 
 не умем да ти пишем, толико се радујем што ћу те поново видети.</p> <p> Тражила сам собу за те 
е.{S} Ја се увек бојим да те не изгубим што сам старија од тебе, што немам новаца.{S} Драги, не 
дим тако забринуту и невеселу, ја жалим што се раније ниси удала. </p> <p> - Ех, Милошу, како ј 
ене, а ја сам сам и тужан.{S} Сад жалим што сам се кренуо на пут.{S} Овде се нећу задржавати.{S 
иле, само две три речи да ти се извиним што ти досад не писах.{S} Моја мајка је болесна.{S} Наз 
 Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно плодове свога дел 
мања средстава.{S} Задовољан је са оним што ради, са оним што може.{S} Он пред собом види јасно 
ћемо умети радити и располагати са оним што зарадимо.{S} Сваке недеље ћемо приређивати овако... 
 Зорку, већ се почео да интересује оним што се напољу догађало.{S} Нико није ни слутио шта је о 
планове, самим својим фактом, самим тим што постоје и што нас погађају, уверавају нас у нешто с 
 била дубока тишина, непомућивана ничим што је људско и извештачено.{S} Они су били далеко од г 
 што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што пре.{S} Он ме жуљи, несносан ми је... и 
 кишних дана много мислила о свему овом што се између нас десило, и видела сам да овако не може 
ана и прешао преко дворишта, сав срећан што га Зорка није видела. </p> <p> - Али, ја је ипак во 
ог доба кад си ти био у Ужицу, несрећан што си далеко од мене, а ја овде сама, остављена мукама 
бицом? - упита Васић Милоша, сав блажен што му може да саопшти једну новост.</p> <p> - Са којом 
зију, донету из родног краја, као јесен што откида лишће у дрвећа.{S} Ми смо се постепено мирил 
ла што је тако мала; убрус му је пријао што је рапав; авлија и башта му се допадале баш због то 
кажу нам:{S} "Не, то није лепо!{S}" Као што ти рекох, око нас је био свет непознат.{S} Нико се  
е доцкан.{S} У љубави која се рађа, као што је случај код вас, дешава се да се човечја природа  
и старала се да буде што услужнија, као што је обичај у нашим породицама средње класе, где једн 
 која се родила без великог узрока, као што су све велике љубави.{S} Млади човек није волео сво 
е.{S} Да ли има судбине, провиђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући 
ха и задовољства.{S} Кремић приста, као што су сви пре њега радили, и предаде се својој судбини 
своју црнину ћерке мислећи на мене, као што сам ја заборавио све што ниси ти; воли ме као што т 
ном од радости, и рекао самом себи, као што се некад шалио са друговима из клуба:</p> <p> - Глу 
ази има граница, мени треба помоћи, као што се и други помажу.{S} Зашто мене нико не поможе, за 
арао му бол у мртав књижевни модел, као што природњаку шпиритус умртвљава и чува мале животиње. 
е један корак до злочина, а злочин, као што ти рекох, садржи у себи казну, која нас најзад пога 
људи.{S} Треба дакле да избегавамо, као што раде и они, све што је прекомерно и претерано.</p>  
ту њихове душе, неокаљану и светлу, као што је лепота планине покривене снегом.{S} Ту ледену ле 
 Жене мењају боју мењајући тоалету, као што се цвеће мења према ономе што га окружава.{S} Млада 
уша, да буде прва и да заповеда.{S} Као што другима треба дувана, њеним живцима је требало зађе 
јем, залиј њено цвеће својим сузама као што га ја заливам сваког јутра и вечера, те цвета бујно 
 што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштујем, залиј њено цвеће својим сузама као  
S} Куће су просте; ипак нису турске као што ти мислиш.{S} Томе је узрок пожар који је пре четрд 
 заборавио све што ниси ти; воли ме као што те ја волим, поштуј нашу љубав као што је ја поштуј 
а.{S} Зар се и ја нисам могла удати као што су урадиле многе друге, чак и оне горе од мене?</p> 
е прозоре, и, својим зрацима, жутим као што је слама, обасјавало је уредништво <title>Препорода 
вас, он ће бити пуст, очајно празан као што је раније био.{S} Ви ми откривате у свету оно што с 
смањи.{S} Ја те волим и бићу срећан као што сам досад био; па и ако ме срећа остави једног дана 
еће.{S} Сад му се она измицала брзо као што је и дошла.{S} И као да хтеде ухватити ту срећу, он 
обивањем службе није ишло тако лако као што је Кремић очекивао.{S} Дани су пролазили један за д 
о, не буди тужна; буди весела онако као што си кад сам ја поред тебе.{S} Да знаш како си мила к 
 њихових усана додирнуше се блажено као што су се њихова срца дотицала.</p> <p>Ах, само један п 
них леђа и празних очију, махинално као што волови ору.{S} Глава га је болела од промаја.{S} Ма 
очајна борба <pb n="174" /> толиких као што сам ја?{S} Зар није боље остати овде и радити међу  
ких обала. </p> <p> Зорки је било криво што Љубица дира Милошеву поезију, па јој хтеде одвратит 
расти.{S} Милошу је нарочито било криво што су се Драгутин и Љубица могли састајати кад хоће и  
ћамо колико смо везани за земљу, за ово што радимо, као старински робови везани за имање на кој 
да је он довољно не воли кад одбија ово што му она још једино може дати.</p> <p>- Али, Зорка, б 
 на <title>Препороду</title>, и све ово што смо имали да претрпимо ... </p> <p>На његово велико 
ошева гласа, које је говорило да је ово што чини последњи напор за мир.{S} Она је мислила да је 
и рђаво...{S} Ви бисте волели да се ово што пре сврши? </p> <p>Да, молим вас, господин-начелнич 
Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао на земљи, срећу да ме ти волиш.{S} Ми 
Ох, ја ћу умети сачувати и повећати ово што ми је Бог дао.{S} Истина, ја ти не доносим ништа ви 
ла.{S} Видео је јасно да није право ово што ради.{S} Зорка је говорила истину.{S} Једног дана о 
а развија, наваљује и осваја нешто ново што се измиче њиховој власти; они осетише да им је одса 
рудио се да сакрије своје незадовољство што ствари не иду онако како је хтео.{S} Ипак, каткад н 
/p> <p> - Шта ће рећи?{S} Биће им драго што сам довео своје другове.{S} Дочекаће нас лепо.{S} М 
у животу више шкоде добра својства него што нам шкоде рђава.</p> <p>Милош се не намршти на онај 
изгледала му је у многоме друкчија него што ју је замишљао кад ју је писао.</p> <p> Публика је  
оји сарадници имају више неприлика него што морају...{S} Имам да вам дам један савет.{S} Само д 
 у црну оскудицу, која је још гора него што је била његова, јер је без наде, јер је вечита.</p> 
овао да ове жене имају више новаца него што је било у ствари, и окруживао их извесном пажњом и  
ако је све то било брже и простије него што се надао, како је имао још нешто да каже; он није х 
а, гледају се ћутећи и слатко, пре него што пређу на песму и даље нежности.{S} Они из собе опом 
доломници.{S} Ту, на прекрету, пре него што су изгубили сваку везу са школом, а још сасвим не с 
{S} Начелник поче да прима.{S} Пре него што је ма ко могао ући, послужитељ је улазио најпре, кл 
, као пламен који се увеличава пре него што се угаси.</p> </div> <pb n="235" /> <div type="chap 
да се вратим тамо где сам била пре него што сте ме познали.</p> <p>И њих двоје приближише се је 
 песми ову љубав која је умрла пре него што се родила. </p> <p> Чар те нове песме о једном крат 
рим.{S} Писмо треба да те нађе пре него што изиђеш из канцеларије.{S} Ја сам учинила све да мој 
добију своје парче хлеба.{S} И пре него што добише дипломе, ови младићи, један по један, због о 
 напишем још ово неколико речи пре него што се вратиш у Београд.{S} Надам се да ће те оно затећ 
романтичне жеље, и напусти нас пре него што нам се досади, те у нама остави нечег нежног, магло 
их довече, кад дођеш, прочиташ пре него што заспиш.{S} Ја ћу на њих притиснути онај пољубац кој 
оји су престали бити чедни још пре него што су добили науснице, па ипак, упркос пласирања своје 
 је доста о тим Арнаутима.{S} Више него што је и морао.{S} Био је створио читав догађај због не 
ам.</p> <p>Ужице ми се допада више него што сам то очекивао.{S} Улице су чисте и праве.{S} Нема 
ј Зорка кад се Љубица засмеја више него што је требало, и комади од колача полетеше из њених ус 
е био од оних бића која вреде више него што се о њима мисли, бића која под својом скромношћу кр 
 заћута, бојећи се да не каже више него што је требало.{S} Милош такође не проговори више ништа 
 ја те доиста волим, волим те више него што сам икад икога волео; али, кад те видим тако забрин 
убица је жватала и буљила очи више него што је морала, правила обешењачке гримасе и изазивала л 
си искрен према мени... много више него што би се могла надати.{S} Што ме тако жалости у нашој  
оји је тражио од живота нешто више него што му је царинарница могла дати, па се правио глув на  
нећу ти ништа учинити; ја сам бољи него што ти мислиш.</p> <p>Да, млади песник био је тада прав 
ли све.{S} Не прави твој бол већим него што је.{S} Остави времену...{S} Оно уме најлепше да при 
р је моја љубав бацила вео на све друго што ниси ти.{S} Да, ја те више никад не могу заборавити 
 као заклон око своје љубави, да би био што безбрижнији. </p> <p> - Шта сам ја бољи од њене мај 
а није више било кућа.{S} Он није марио што је изгубио остало друштво.{S} Довољна му је била ов 
 писара, кад му је млади песник замерио што се не жени?</p> <p>- Није брак што и песма, где је  
ади песник се увери одмах да је оволико што је рекао у корист чистог загрљаја између човека и ж 
<p>- Да, ми се можда баш волимо оволико што новац није посреди нас.{S} Без сумње, има некакав р 
</p> <p> Младом песнику није било тешко што њега дирају, него се љутио на себе што је овим Зорк 
ћи ипак нешто боље.{S} Али ми се допало што ми газдарица рече да сам слободан; могу довести ког 
заћутала, и кад би које од њих запитало што, остала би га утишавала песницом у слабине и тако ч 
ених салона.{S} Радо је читала и остало што изађе у <title>Препороду</title> под потписом М. К. 
х није желео ништа.{S} Доста му је било што је ледена магла хладила његово чело, у које је борб 
 а нико не посумња да се нешто догодило што ће изменити из основа судбину младог човека.</p> <p 
олео Милоша као стар човек коме је мило што су други још млади те могу правити глупости.{S} Збо 
нђа Стојан Бурмаз у своју браду, једино што му је још остало од старе демагогије. </p> <p>- А ш 
о јаче од њега, нешто себично и фатално што се бори и не да се угушити, терало га је да говори. 
о очи.{S} И ја видим сад, на крају, оно што је требало да сам видео у почетку, - одговори Креми 
се Милош, који је дотле ћутао.{S} - Оно што се добива за новац и не наличи на љубав.{S} Права љ 
јакери су јурили средином улице.{S} Оно што песници нису разумевали погађали су обични људи кој 
ђења, као што верује моја мајка?{S} Оно што ја разумем, гледајући мој живот преко свршених дога 
им.{S} Платим шта сам коме дужан, а оно што ми остане ја се трудим да потрошим што брже... што  
е и трчао по вароши те за ово те за оно што ми је требало.{S} Он је метнуо један велики венац п 
 најпре где идете; узмите ствари за оно што су и људе онакве какви су...{S} Па, онда, нека вам  
да се осврне, а рушила му и кварила оно што му је најмилије: његову Зорку, обучену у бело, са м 
 је први човек.{S} - Окупи око себе оно што волиш, и живи за њега.{S} Да знаш каква је сласт чи 
не сироте паланке и хтео да има све оно што је у њему видео. </p> <p> Кад би већ са маштањем до 
 да широм отвори груди и излије све оно што га пече у дну срца.{S} Али, он је волео ову жену, м 
желим да сте здраво и желим Вам све оно што се жели пријатељима.{S} Друго и нарочито, ја Вас ле 
 брза као гром, избрисала би му све оно што се дешавало око њега и преносило га тамо у ону вели 
 да кажем... селидбом се не постиже оно што се тражи?{S} Не постиже се...</p> <p>- Срећа, да!.. 
ри млади песник. </p> <p> - Онда је оно што сам очекивао: газдарица, газдаричина ћерка или пост 
 од ње одвојите.{S} Ово последње је оно што се назива љубав, права љубав, која неминовно води у 
.{S} Ни најгора женска не заслужује оно што ми је она рекла.{S} Зато сам и одоцнила.{S} Претила 
ила Милошев стил, те је познавала и оно што је писао без потписа.{S} У празнини девојачких дана 
 воље све што је досад осетио, па и оно што је тако брижљиво крио од страних људи, познаника, д 
ве, већ обезоружане, и одузима им и оно што им је још остало. </p> <p> - Гле, гле, ружа!... - п 
та и своје срце.{S} Зорка не понови оно што је Милош хтео, него једним осмехом склопи своје усн 
ом вредноћом је постигао да накнади оно што му школа није дала и постане стручњак у царинским п 
 пардон, Зорка, можда и лепших, али оно што ми се у теби допада нема ниједна, јер ја волим тебе 
е ствари...{S} Управо, ми смо хтели оно што и други хоће, <pb n="126" /> али на необичан начин; 
ли, јер је човеку пријатно да мисли оно што му се допада.{S} Замишљао је поново да га Зорка вол 
лидбом се не добива, обично, чак ни оно што се оставља.{S} Што се и добива, то стаје огромних н 
.{S} - Шта си ти сад?{S} Оставио си оно што си имао, а шта си нашао тамо где си отишао?...{S} О 
 способан да живи поново и да сноси оно што му се чинило несношљиво.</p> </div> <div type="chap 
не; не презири је, јер ћеш презрети оно што је најбоље у нама.{S} Наша љубав јесте награда за с 
 рад.{S} Ми ћемо моћи увек зарадити оно што нам треба.</p> <p>- Ах, Мико, ја ти се дивим кад та 
ји имају један циљ у животу, чинити оно што нам је могућно, чекати, надати се, не заустављати с 
 бојао да не изгуби кураж и прећути оно што је хтео рећи. </p> <p>- Због тога сам и дошао, госп 
е.{S} Пази на своје здравље, узимај оно што сам ти препоручила, и не буди жалостан.{S} Ја ти ст 
и на велику будућност обећавали јој оно што јој очево имање није давало.</p> <p>Кремић не приме 
у добру реч рекламе.{S} Па онда тек оно што се не пише!...{S} Ја видим овај Београд изнутра...{ 
мам да једанпут прочитам и исправим оно што је рогобатно.{S} Можда ћу је још једанпут преписати 
пци били нечисти, она носи са собом оно што ће нас сломити једног дана.{S} Видиш, Богдане, моје 
о што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња 
е то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, нашу љубав?{S} Шта нас се тиче пустиња 
говора се повијао каприсима и радио оно што је она хтела.{S} Кад се познао са Кремићем, Драгути 
им киселим осмехом, који је говорио оно што уста нису хтела да кажу:</p> <p>- Зар ти мислиш да  
 Најмање зло нас наводи да оставимо оно што је наше, па да после, са штапом у руци и просјачком 
е на њу.{S} Није смрт него је живот оно што нас мучи, што нам ставља мучне загонетке, уморава н 
 колико те волим!</p> <p> Уверена у оно што је хтела, млада жена пусти плачу на вољу, и у сузам 
могне да учини још последњи корак у оно што је називао живот.{S} Тај живот... то су били широки 
 Београд са онима што имају да нађу оно што хоће.{S} То су дошљаци, то су ја, то су ти, то је ц 
ју наклоност, остављајући на страну оно што је у љубави материјално.{S} Оно ме сад вређа.</p> < 
сао, опрала руке, оставила настрану оно што ће бити сутра, и шетала се по главној улици Београд 
ије био.{S} Ви ми откривате у свету оно што сам само у својим стиховима замишљао.{S} Ја понавља 
е које искачу пред тебе, да испуниш оно што је увек био мој сан, моја жеља; те тешкоће ме муче, 
читава вечност.{S} Место је било опасно што је туда било највише Милошевих познаника, те бојаза 
ико интересантна.{S} Али ми је пријатно што сам тако изишла...{S} Не због мене, већ да ти се ви 
ени није добро, осећам нешто непријатно што ће доћи, нешто недостојно мене што ме убија.{S} Па  
{S} - Ја осећам између нас нешто мрачно што ме плаши.{S} Ах, пусти ме, молим те.</p> <pb n="50" 
то неочекивано, да ће се десити страшно што није могао да спречи. </p> <p> - Наместила си се ка 
 И ја мислим понеки пут да је баш добро што се новац не меша у нашу љубав.{S} На нама је да ств 
продужи уредник.{S} - Ако продужите, то што ће се догодити десиће се независно од вас.{S} Пресе 
то.{S} Али ме љути тај простаклук... то што ме занемарују, заборављају.{S} Ја то нисам заслужио 
нешто остане од мене у твом срцу.{S} То што остане биће добро и крепиће те на твом стрменом пут 
уни се против живота.{S} Баш и да је то што ти кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше,  
отив живота, драгане.{S} Баш и да је то што кажеш, зар нам он није дао оно што је најлепше, наш 
не стварају толико зла и несреће као то што се тако безазлено назива љубав. </p> <p> Уредник <t 
о Милош, иако је у души осећао оно исто што и његова драгана.{S} - Доиста, наше стање није онак 
де, међу овим слепцима?...{S} Ох, пусто што нисам газда!{S} Кажем ти, да још нема Класне лутриј 
им, потцењивала га и радила све обрнуто што јој је он говорио.{S} И овај Драгутин, човек који ј 
био <pb n="41" /> горак и сладак, нешто што заноси, што опија и боли, као чаша напуњена шампање 
овек хтеде рећи још нешто слатко, нешто што умањава бол, али се не сети ничега паметног, те се  
иближило Зорку и њега тако близу, нешто што се више није могло поправити, нешто тајанствено и с 
ове драгане.{S} Недостајало му је нешто што му је било најпријатније у животу.{S} Материнске бр 
 њих мисли као на неку идеју, као нешто што волимо, али што је далеко од нас, и постоји независ 
рмана, из собе у ходник, и тражио нешто што му је требало а што није знао шта је, док се не би  
бу, осетио да се те вечери десило нешто што је приближило Зорку и њега тако близу, нешто што се 
 уопште мало знам Београд.{S} Оно нешто што сам видела док сам још била у Вишој Женској Школи,  
Милош хтео, а било је дометнуто понешто што није био нигде назначио.</p> <p> Паде прва реч, оби 
цео онај литерарни и политички полусвет што се креће између <hi>Москве</hi> и <hi>Позоришне каф 
није хтео да каже:</p> <p> - Није живот што и песма, где је сва мука пронаћи да се ум сликује с 
 несрећи.{S} Мене мучи овај глупи живот што га водим, ова лаж. </p> <p> - Не говори тако, Зорка 
 тешких.{S} Али, ово сад... ово је смрт што се издиже преда мном и не да ми напред, а смрт је н 
о осећао ову београдску ноћ и сву сласт што ју је делио са блиским женским бићем, са девојком к 
је више мислио на Зорку.{S} Али, радост што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> 
ст што ће видети своју драгану и жалост што <pb n="175" /> оставља кућу сударале су се у његово 
астанак с мојом мајком тежи него жалост што смо се нас двоје растали.{S} Ја осећам како ми се с 
амо то? - упита га уредник попреко, љут што му је репортер задоцнио.</p> <p>- А, има још... как 
 тога што мислим да ти волиш новац, већ што су наша средства мала; ја се бојим да она не буду н 
 ноћ, с великим небом пуним звезда, ноћ што сеје лажи, снове и изазива вољу на пијанке и оргије 
тним цвикером на челу, славан у друштву што је једанпут поставио тачну разлику између пекмеза и 
> Док су они писали, трудећи се да кажу што више на парченцету хартије, госпа Селена је дремала 
па се реши да упита ону децу да му кажу што знају.{S} Али се у том тренутку сусрете са Зорком.{ 
hi>нигде го нема</hi>!</p> <p>- Џаба му што пије, али ништа није оставио рукописа!{S} Треба нам 
о Београд, и куповао му цвеће тек да му што пазари и истера један осмејак на суморном лицу непр 
д све ове пажње Ранковић се бојао да му што ружно не стоји и, с часа на час, припиткивао је, ус 
се по нашем хоризонту, смејало се свему што је људско и извештачено, и одушевљавало на борбу и  
к Кремић друкчије говорио Зорки о свему што се налази испод та два бела димњака.{S} Он је био з 
је изближе знао о њој.{S} Али, по свему што је на њој видео, закључио је да она није неки велик 
риповедача у моди, и не налазећи у њему што су критичари проналазили, остајао је хладан и проду 
тога нараштаја трудили су се да испадну што бољи, што јачи и светлији.{S} Стога се њихови саста 
лош одмах осетио да он не воли ову жену што је лепа, добра, племенита или паметна.{S} Могао је  
хтедох да јој поново пружим ту медицину што поткрепљује, али мајка не могаде поново ништа узети 
м је било остало до растанка провели су што се могло боље.{S} Госпа Селена се одобровољила што  
 хартију.{S} И он је завидео овом свету што не види тако јасно трасиран пут свога живота, што с 
ти њихових веза разумевао је као сујету што не може још рећи свакоме да је удата.{S} Стога се н 
ти, и неко од нас мора да плати кривицу што смо залутали.{S} Ја сам била старија; на мени је би 
его је дубоко дисао лак плаветан ваздух што је долазио кроз прозор, и губио се у некој саној не 
чи охрабрења.{S} Кажи ми да ти не жалиш што ме волиш, и реци ми да ћу ја бити твоја жена.{S} Гр 
тавите ме што пре.{S} Идите, док се још што горе није десило.{S} Вама је лако.{S} Ви сте човек. 
>Равно поље жао ми је на-а-а те,</l> <l>Што ми драги отиде низа-а-а те!</l> <p> - Нек се зна ка 
говорио да је боље отићи кући и урадити штогод пре спавања.</p> <p> - Море, хајде, па ћемо код  
орен прсник и капут од грубог енглеског штофа.</p> <p>Друго лице, које је седело за столом са з 
н је сада ишао и даље, и видео да много штошта што је радио и што ради било је не због овог одр 
леменита или паметна.{S} Могао је много штошта наћи ан њој што би се могло поправити.{S} Него ј 
о потпун.{S} Требало је премазати много штошта, да се личности не познаду саме између гледалаца 
де није било таквих кућица, нове зграде штрчале су једна изнад друге, као да су се сопственици  
згубио на хоризонту.{S} У огромни видик штрчали су многобројни фабрички димњаци на нашој страни 
али вароши.{S} У високо, бескрајно небо штрчали су витки фабрички димњаци.{S} Из њих је избијао 
рговац из унутрашњости, са астраганском шубаром на глави и дебелим златним ланцем на прсима, иш 
ом и погачом, на уши натуче астраганску шубару, опкорачи коња, баци жени и деци нешто бакаруша  
ноћи нису очима давали да се склопе.{S} Шум природе наваљивао је са свију страна.{S} Груди су т 
рамваја су стварала још већу забуну.{S} Шум гомиле је опкољавао Позориште.{S} Врата на уласку с 
а одлучност и пође на врата.</p> <p> На шум који су правили његови кораци, Зорка скочи са посте 
 далеко... далеко иза Сарића Осоја, где шум бреза ожалошћава зелену вегетацију клека и купина.{ 
атељства. </p> <p> У том Милош чу један шум иза својих леђа и још у даљини.{S} Он се и не окрен 
убило се из њиховог домашаја.{S} Снажан шум вечности допирао је из влажних зидина.{S} И Милош ј 
Из тамних сенки долазио је неразговетан шум пробуђене природе и света.</p> <p>Наједанпут замуче 
 Мајка!</p> <p>У ходнику се зачу поново шум широке сукње.{S} Врата се отворише, и у собу уђе ње 
b n="80" /> <p> У зидинама се јасно чуо шум таласа. </p> <p> - То је Сава, - рече Милош Зорки.{ 
, и изви се из његовог загрљаја.</p> <p>Шум се приближавао све више.{S} Већ се јасно познавале  
о хтео да затече на рђавом делу.</p> <p>Шум се приближавао из велике даљине.{S} У тихој ноћи од 
ивале њене друге, истом песмом, те цела шума одјекивала од ова три проста тона.</p> <p>Заљубљен 
 две три земунице, и неодређени окрајци шума на крају хоризонта.{S} У пристаништу се осећала из 
струлих, огромних лешина.{S} Из смрзлих шума и скривене земље су долазили нејасни гласови пуни  
{S} Воз је јурио кроз таласасте равнице Шумадије.{S} Унаоколо је било све обрађено и питомо.{S} 
та.{S} Поред циганског ћеманета чуле се шумадиске гајде, уз маћедонски гоч тресла је расходован 
ад ове гомиле, песковитих стаза, росних шумарака и разнобојног цвећа.{S} Голуждрава циганчад св 
але.{S} Иза Дунава се дизали погорушани шумарци.{S} Овде онде зелениле су се врбе, видели се бл 
вољену жену као пространи видици, брда, шуме, сеоска имања, слободно небо, мириси, цвеће, повет 
улдера, Дунава, банатске равнице, изнад шуме у Кошутњаку, Банова Брда и по модрој Савиној води, 
клисуре, урвине, поља, реке, њиве усред шуме, шљиваци, белина брезе у мркој растовој гори, пуст 
ескрај банатске равнице, пуне озеленеле шуме и ритова, чија је затворено зелена <pb n="43" /> и 
вароши пеле у брда и губиле се у густој шуми шичурака и глогова.{S} Ова тешка тишина је владала 
оше на један пропланак, који се ширио у шуми као острво у мору од буковог лишћа.{S} Сива стабла 
руше ову мирну сагласност и свечаност у шуми.</p> <p>Идући тако, они стигоше на један пропланак 
уста, окруживала јој је главу као ноћ у шуми.{S} Рамена су јој била јака, груди као брдо и цела 
ркао поветарац.{S} У хладу од багренова шумила је једна планинска чесма.{S} Пегаво опало лишће, 
 звезде, једна по једна, и у природи је шумила тајанствена херувика ноћи.</p> </div> </div> <pb 
вао остављен и мрачан; у њему се виделе шумице и букети дрвећа, по којем се још црнило лишће и  
о их је све, сеоски пут и црвена земља, шумски врапци и капице на дирецима; Зорка се смешила, а 
правио капице на дирецима од ограда.{S} Шумски врапци, одрасли и урањени, слободно су скакутали 
лико хоћеш.{S} Неће нам сметати нико до шумских врабаца.</p> <p> - Мене више није стид ни од ко 
о да није дубока ноћ, и јуриле у поља и шуму.{S} Општина није штедела светлости.{S} Трамваји су 
Кремић је најрадије бежао ван вароши, у шуму, и ту, изваљен на модру увек влажну маховину и гла 
раку, али они продужише ићи све дубље у шуму, наношени другим мислима.</p> <p>Стаза којом су иш 
ара дигоше се као на команду и зађоше у шуму.{S} Али, тек што измакоше испред очију познатих, о 
ило више дивних ужичких брда обраслих у шуму и бујад, ни расутих села где се сељаци довикују с  
 у сенци од врба, губила једна језовита шупљина, као у мртвачких лубања, и по челу се <pb n="23 
аму српске Талије, навикле на патетичке шупљине и патриотске декламације, нису чуле овакве речи 
едан јецај, који је долазио из најдубље шупљине груди, затресе цело ово женско тело, мршаво као 
ући најслађи, први дим, несвесно понови шустерску песму:</p> <l>А с пролећа и гроб јој се справ 
ПЕТА</head> <head>ЗАВИЧАЈ</head> <p>Лак шушањ сукње и једва чујно притварање врата једва пробуд 
аклија легне жени у крило, и док му она шушка по глави, он спава.{S} Није ретко да који газда ш 
у.{S} Тако лежећи у трави, он је слушао шушкање лишћа и посматрао Ужице, чији су се једнолики к 
ад ти се указује прилика...{S} Треба је шчепати... како да кажем...{S} После ће бити доцкан.</p 
xml:lang="fr">Laisse-moi tranquille!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош погледа Љубицу: 
орка. </p> <p> - <foreign xml:lang="fr">Que vous êtes bêtes, tous les trois</foreign>! - одгово 
толико се она осећају раздвојена.</l> </quote> <p>СИЛИ ПРИДОМ.</p> <pb n="107" /> <div type="ch 
</l> <l>себи и другом очи озгора.</l> </quote> <p>ИВАН ГУНДУЛИЋ.</p> <pb n="65" /> <div type="c 
олом на срећу, с радошћу на тугу.</l> </quote> <p>ЈОВАН ДУЧИЋ.</p> <pb n="180" /> <pb n="181" / 
 се као дрво.</p> <p>СВЕТО ПИСМО.</p> </quote> <div type="chapter" xml:id="SRP19100_C1.1"> <pb  
</l> <l>Куд одлазиш?</l> <p>САФО.</p> </quote> <p>Крај се примицао новинарској сезони.</p> <p>Б 
 /> <head>ДЕО ПРВИ</head> <pb n="2" /> <quote> <p>Њихови кнежеви и племићи били су чистији од с 
А ПРВА.</head> <head>С ПРОЛЕЋА.</head> <quote> <l>Девичанство, ти ме остављаш,</l> <l>Куд одлаз 
RP19100_P4"> <head>ДЕО ЧЕТВРТИ.</head> <quote> <l>Хоћу у твом срцу, после тамних јада,</l> <l>Д 
"SRP19100_P3"> <head>ДЕО ТРЕЋИ.</head> <quote> <l>Прави љубавни пару, на земљу залутали,</l> <l 
="SRP19100_P2"> <head>ДЕО ДРУГИ</head> <quote> <l>Љубав има златна пера.</l> <l>Златан је и пла 
<p> - <foreign xml:lang="fr">Laisse-moi tranquille!{S} Je vais crier</foreign>! </p> <p> Милош